12.8. 1.

TEHNIKE I INSTRUMENTI U
PEDAGOKOM ISTRAIVANJU

12.8. 2. METRIJSKE KARAKTERISTIKE

INSTRUMENATA
12.8.1.TEHNIKE I INSTRUMENTI U
PEDAGOKOM ISTRAIVANJU

Pod TEHNIKAMA se podrazumevaju POSTUPCI

na koje se metode prikupljanja podataka u
pedagokom istraivanju oslanjaju.

Pod INSTRUMENTIMA se podrazumevaju

SREDSTVA kojima se te tehnike slue.
Metode su naini prikupljanja potrebnih podataka, a
tehnike oblici njihovog prikupljanja.

Svaka od metoda obuhvata vie tehnika, a jedna ista

tehnika moe se koristiti u razliitim metodama.
Osnovne tehnike i instrumenti koji se koriste u prikupljanju
podataka u pedagokom istraivanju su:
TEHNIKA: INSTRUMENTI:
1. prouavanje dokumenata
dokument, list, sveska, evidencioni list,
(analiza dokumentacije, rad na dokumentaciji):
2. posmatranje lista snimanja, aparati za snimanje,
(sistematsko posmatranje, opservacija): ek-list, anegdotska beleka,
upitnik, anketni list, otvoreni i
3. anketiranje:
zatvoreni upitnik
protokol intervjua, dijagnostiki list,
4. intervjuisanje:
terapeutski list
skale: numerike, deskriptivne,
5. skaliranje (procenjivanje i prosuivanje): grafike, alternativne, kumulativne,
skale stavova (sudova)
6. sociometrija: sociometrijski test, sociogram
testovi znanja, testovi sposobnosti,
7. testiranje: testovi linosti
Pri izboru tehnika i instrumenata kojima e prikupljati
podatke potrebne za uspenu realizaciju odreenog
istraivanja, istraiva se, u prvom redu, mora
rukovoditi prirodom i specifinou onoga to se
prouava, a tek potom i nekim drugim faktorima:
finansijske mogunosti, istraivaeve preferencije i
kompetencije i sl.
Baterije instrumenata: pod tim se podrazumeva skup
raznih instrumenata kojima se prouavaju razni
aspekti neke sloene pedagoke pojave.

Ti instrumenti mogu biti raznih vrsta, a mogu biti i

iste vrste. Ako su iste vrste, nazivaju se baterijom
upitnika, baterijom testova i sl.
Nema ni idealnih tehnika, ni idealnih instrumenata za
prikupljanje podataka o prouavanim pedagokim
pojavama. Iz tog razloga je esta praksa da se
postojee tehnike i instrumenti kombinuju.
12.8.2. METRIJSKE KARAKTERISTIKE
INSTRUMENATA

Neki od instrumenata, predstavljaju merne

instrumente.

Do najpouzdanijih podataka o prouavanim pojavama

dolazi se pomou takvih mernih instrumenata koji
raspolau zadovoljavajuim metrijskim (mernim)
karakteristikama.
U osnovne metrijske karakteristike spadaju:

1. Valjanost (validnost): da instrument meri samo ono

emu je namenjen;
2. Pouzdanost (relijabilnost): da pri ponovljenom
merenju daje sline rezultate;
3. Objektivnost: nezavisnost rezultata merenja od
merioca; tj. iskljuivanje subjektivnih faktora pri
merenju;
4. Osetljivost (diskriminativnost): da je osetljiv na
razlike u onome to se meri;
5. Obuhvatnost: da se njime pokrije itavo istraivano
podruje (Bakovljev napominje, da moda ovaj zahtev
ne bi ni trebalo posebno isticati, s obzirom da je
sadran ve u zahtevu za valjanou, tj. validnou
mernog instrumenta).
Proveravanje (odgovarajuim postupcima)
navedenih mernih karakteristika istraivakih mernih
instrumenata, naiva se badarenjem, u irem smislu
te rei.
Primenjivanjem mernih instrumenata na
reprezentativnim uzorcima moe se ostvariti njihova
standardizacija.

Na taj nain se dolazi do standarda (normi) koji slue

kao merne jedinice i omoguuju uporeivanja (svi
rezultati, koji se dobiju korienjem standardizovanog
mernog instrumenta procenjuju se prema utvrenim
normama, tj. na osnovu uporeivanja sa njima).

Standardizaciju mernih instrumenata, zovu jo i

njihovim badarenjem u uem smislu.