Eshil

(opte)
1. Pripadao je VI-om i V-om veku pre nove ere. Rodio se 525-e godine p.n.e. u
Eleuzini, a umro je 456-e godine p.n.e. u sicilijanskom gradu Geli.
2. Aktivno je uestvovao u istorijskim zbivanjima svog vremena - borio se protiv
Persijanaca u bitci na maratonskom polju i bitci kod Salamine i Plateje.
3. Bio je najstariji od tri najpoznatija grka tragiara.
(znaaj za umetnost)
1. Bio je veliki pesnik atinske demokratije.
2. On je uveo drugog glumca, smanjio ulogu hora i pojaao znaenje dijaloga
ime je od preanje lirske kantante stvorio prvu pravu grku dramu i time
postao otac grke tragedije.
3. Kasnije, po ugledu na mlaeg Sofokla, u dramu uvodi i treeg glumca.
4. Grau za svoje tragedije uzima iz mitologije, a kroz svoje likove otkriva
povesni sadraj svog razdoblja.
5. U svojim delima Eshil ispituje pojmove sudbine, sree i nesree, pravde i
krivice, ljudske patnje.
6. Napisao je oko 90 drama, a od svega toga u celosti je sauvano svega sedam
njegovih.
7. Najpoznatije Eshilove drame su: Okovani Prometej, Orestija (trilogija)
(Agamemnon, rtva na grobu, Eumenide), Persijanci, Sedmorica protiv Tebe.
(znaaj Eshila za filozofiju)
1. U svojim Orestijama, on oslikava putem boginje Dike kako se pojam pravde
menjao i razvijao tokom vremena u helenskoj svesti.
a. On razlikuje obiajnosnu pravdu izraenu kroz princip norme talion,
pravo odmazde od hesiodovske pravde koja postoji u odnosu izmeu
ljudi i bogova, a takoe prepoznaje i zakonsku pravdu o kojoj Solon
govori.
b. Ova Eshilova distinkcija razliitih vrsta pravednosti ukazuje na
subjektivnost poimanja optih pojmova, zadaje udarac
 samorazumljivosti helenske obiajnosti i kri put ka nastanku praktike
filozofije i racionalnom razumevanju ljudskog drutva i kosmosa.
2. Eshil poruuje oveanstvu da pravda nije sila koja se nalazi izvan ljudi ve u
njima samima i da je ovekova odgovornost da stvori i povea pravednost
unutar sveta.