www.singidunum.ac.

rs
Un i v er z i t e t Singidunum

9 788679 12 527 9

Lidija Barjaktarovi
Lidija Barjaktarovi

UPRAVLJANJE
RIZIKOM

UPRAVLJANJE RIZIKOM
Rizik je svakodnevni deo ivota i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata.
Me utim, kao nau na oblast u ekonomiji, ima prili no kratku istoriju. Sama
ideja da neizvesnost i rizik mogu biti va ni za ekonomiju, datira od 1921.
godine, u radu Franka H. Knight-a Risk, Uncertainity and Profit . Dalji razvoj
nau ne oblasti upravljanje rizikom je bio uslovljen ekonomskim krizama u Lidija Barjaktarovi
svetu, i deregulacijama u finansijskom poslovanju odnosno globalizacijom
finansijskog tr i ta. Posledice finansijskih kriza su bile katastrofalne za
pravna i fizi ka lica, koja su usled bankrota poslovnih banaka bila direktno ili
indirektno pogo ena krizama. Isto, je uslovilo da se institucionalizovano

UPRAVLJANJE
pri e re avanju problema, i najvi e se oti lo u razvoju upravljanja rizikom u
bankarstvu, gde je Bazelski komitet definisao adekvatnost kapitala odnosno
zahtevani minimalni nivo kapitala, koji banke ostavljaju po strani kao
amortizer za potencijalne gubitke kod davanja kredita, valutnog rizika, zbog
nedostatka poznavanja ban inih komitenata, prakse na strani regulatora i dr.
Trebalo bi imati u vidu da je osnovna delatnost banke kreditno-depozitna,

RIZIKOM
to govori da banka upravlja tu im sredstvima i osnovna funkcija banke je
upravljanje rizikom i prinosima. Osnovni rizik koji banka preuzima jeste:
kreditni, tr i ni, valutni, kamatni, likvidnosni i operativni. Trgovinska
preduze a, kao klijenti banke imaju razli ite potrebe u svakodnevnom
poslovanju vezano za osnovnu delatnost kojom se bave, i zadovoljavaju i
njihove zahteve banka ostvaruje odgovaraju u zaradu. Trgovinska
preduze a naplatu prodate robe vr e u novcu preko ra una otvorenog kod
banke. Zaradu odnosno cenu usluge banka formira u skladu sa rizikom koji
preuzima u odre enoj transakciji. Bitno je naglasiti da re avaju i razli ite
potrebe svojih klijenata trgovinskih preduze a, ili uva avaju i elju samih
klijenata da u konkretnim poslovima deo rizika preuzme banka ili druga
ugovorna strana, banka razvija nove proizvode i usluge za klijente, kojima se
rizik prenosi na tre a lica. Rizik i upravljanje rizikom su u ovom ud beniku
obra eni u dobrom delu, kroz prizmu uspostavljenih mehanizama za
upravljanje rizikom u banci, obzirom da je u na oj zemlji isto najvi e razvijeno
u segmentu bankarstva.

Beograd, 2013.
 UPR AVL JANJE
RIZIKOM

4.
izmenjeno i dopunjeno izdanje

Lidija Barjaktarovi

UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, 2013.
 UPRAVLJANJE RIZIKOM

Autor: dr Lidija Barjaktarovi

Recenzenti: dr Milovan Stanii

dr Milivoje Cvetinovi

Izdava: UNIVERZITET SINGIDUNUM

Beograd, Danijelova 32
www.singidunum.ac.rs

Za izdavaa: dr Milovan Stanii

Priprema za tampu: Novak Njegu

Dizajn korica: Aleksandar Mihajlovi

Godina izdanja: 2013.

Tira: 500 primeraka

tampa: Mladost Grup

Loznica

ISBN: 978-86-7912-527-9

Copyright:
2013. Univerzitet Singidunum
Izdava zadrava sva prava.
Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljeno.
 Predgovor

R izik je svakodnevni deo ivota i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata.

Meutim, kao nauna oblast u ekonomiji, ima prilino kratku istoriju. Sama
ideja da neizvesnost i rizik mogu biti vani za ekonomiju, datira od 1921. godine,
u radu Franka H.Knight-a Risk, Uncertainity and Profit. Meutim, dalji razvoj
naune oblasti upravljanje rizikom je bio uslovljen ekonomskim krizama u svetu,
i deregulacijama u finansijskom poslovanju odnosno globalizacijom finansijskog
trita. Posledice finansijskih kriza su bile katastrofalne za pravna i fizika lica, koja
su usled bankrota poslovnih banaka bila direktno ili indirektno pogoena krizama.
Isto, je uslovilo da se institucionalizovano prie reavanju problema, i najvie se
otilo u razvoju upravljanja rizikom u bankarstvu, gde je Bazelski komitet definisao
adekvatnost kapitala odnosno zahtevani minimalni nivo kapitala, koji banke ostavljaju
po strani kao amortizer za potencijalne gubitke kod davanja kredita, valutnog rizika,
zbog nedostatka poznavanja baninih komitenata, prakse na strani regulatora i dr.
Trebalo bi imati u vidu da je osnovna delatnost banke kreditno-depozitna, to
govori da banka upravlja tuim sredstvima i osnovna funkcija banke je upravljanje
rizikom i prinosima. Osnovni rizik koji banka preuzima jeste: kreditni, trini,
likvidnosti i operativni.
Preduzea, kao klijenti banke imaju razliite potrebe u svakodnevnom poslova-
nju vezano za osnovnu delatnost kojom se bave, i zadovoljavajui njihove zahteve
banka ostvaruje odgovarajuu zaradu. Napominjemo da preduzea naplatu prodate
robe vre u novcu preko rauna otvorenog kod banke. Zaradu odnosno cenu usluge
banka formira u skladu sa rizikom koji preuzima u odreenoj transakciji. Bitno je
naglasiti da reavajui razliite potrebe svojih klijenata pravnih i fizikih lica, ili
uvaavajui elju samih klijenata da u konkretnim poslovima deo rizika preuzme
banka ili druga ugovorna strana, banka razvija nove proizvode i usluge za klijente,
kojima se rizik prenosi na trea lica. Rizik i upravljanje rizikom su u ovom udbe-
niku obraeni u dobrom delu, kroz prizmu uspostavljenih mehanizama za uprav-
ljanje rizikom u banci, s obzirom na to da je u naoj zemlji isto najvie razvijeno u
segmentu bankarstva. To iz razloga:
to je Narodna banka Srbije, kao nadzorno i regulatorno telo, forsirala pri-
menu Bazelskog sporazuma u svakodnevni rad banaka kroz odgovarajua
zakonska akta, odluke i redovnu kontrolu poslovanja banaka, i
......................
III
 to su inostrane banke, kao vlasnici domaih banaka, insistirale na uspo-
stavljanju jake korporativne kulture u upravljanju bankom, i jakoj nezavisnoj
funkciji upravljanja rizikom banke.
Takoe, trebalo bi imati u vidu da su banke najvie otile u procesu transformacije
u Srbiji, i da je drava uspostavila veliki broj kontrolnih mehanizama u redovnom
poslovanju pravnih i fizikih lica, preko poslovnih banaka uz podrku Narodne
banke Srbije. Htela ili ne htela preduzea su indirektno izloena kontroli drave i
preko svoje poslovne banke.
Istovremeno, poslovne banke da bi zadrale dugorone odnose sa svojim klijenti-
ma, vre i odgovarajui konsalting odnosno savetovanje preduzea koje intrumente
da koriste za naplatu svojih potraivanja da bi bili sigurni da e za prodatu robu
odnosno uslugu dobiti oekivana novana sredstva.
Osnovna metodologija koju finansijske i nefinansijske institucije koriste u iden-
tifikovanju i upravljanju rizikom jeste metodologija rizine vrednosti VaR (Value
at Risk), koju kombinuju sa drugim metodologijama (kao to su npr. testiranje ek-
stremnih dogaaja, testiranje scenarija, gep analiza, itd.), kako bi to uspenije na
dnevnoj osnovi upravljali rizikom. Ova knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom
zasnovanim na navedenim metodologijama.
Knjiga je koncipirana na sledei nain:
- U prvom delu knjige e biti data definicijsko pojmovna objanjenja rizika
u finansijskom poslovanju, kao i proces upravljanja rizikom u finansijskom
poslovanju sa kratkim osvrtom na proces upravljanja rizikom u bankarskom
poslovanju u Srbiji u skladu sa vaeom zakonskom regulativom. Izmena u
odnosu na prethodna izdanja e se ogledati u pristupu riziku sa aspekta naj-
novijih odluka i nacrta regulative za upravljanje rizikom u skladu sa Bazelom
II (od 2011.godine do dananjih dana) i Enterprise Risk Management (ERM)
dokumentima (COSO).
- U drugom delu knjige e biti obraen proces upravljanja trinim rizikom,
kao osnovnim rizikom u finansijskom poslovanju, ukljuujui odgovarajuu
metodologiju za kvantifikovanje trinog rizika (ukljuujui ERM).Takoe,
e biti dat osvrt na Bazelski komitet i Bazelski sporazum, koji koristi VaR
metodologiju za kvantifikovanje rizika i utvrivanje koeficijenta adekvatno-
sti kapitala. Dopuna ovog izdanja e se ogledati u informisanju o novinama
regulatornog okvira Bazel III, i uvoenju elemenata iz Solventnosti II.
- U treem delu e biti obraeno upravljanje kreditnim rizikom, kao osnov-
nim rizikom u poslovanju banke ali i trgovinskog preduzea. Potom e biti
dat osvrt na analizu kreditne sposobnosti klijenta, koja ukljuuje analizu
klijenta i analizu transakcije. Trei deo e biti zavren izradom konkretnog
primera obrade kreditnog zahteva klijenta u banci, ukljuujui sve elemente
neophodne za donoenje odluke o kreditu, rezervisanjima i izvetavanju po
tom osnovu. Dopuna ovog izdanja e se ogledati u predlogu modela naplate
kreditnih potraivanja.
......................
IV
 - U etvrtom delu e biti posebno obraeni kamatni rizik, valutni rizik i rizik
likvidnosti (dopunjeno izdanje e biti konkretnim vrednostima indikatora
likvidnosti u poslovanju banke). Takoe, e biti ponuena mogua reenja za
zatitu od trinih rizika upotrebom odgovarajuih finansijskih instrumenata
kao to su forvard, opcija, svop i fjuers (dopuna u odnosu na prethodna
izdanja e biti konkretni primeri upotrebe valutnog hedinga u Srbiji, kao i
prednosti i nedostaci korienja istog). Istovremeno e panja biti posveena
i instrumentima platnog prometa koji mogu sluiti kao sredstvo obezbeenja
plaanja po konkretnom spoljnotrgovinskom poslu.
- U petom delu e biti analiziran operativni rizik, kao najkasnije prepoznati rizik
u poslovanju banaka, ali i preduzea, a ija realizacija ima znaajan uticaj na
kapital banke odnosno preduzea. Dopuna ovog izdanja e biti u konkretnim
statistikama u vezi realizacije operativnog rizika u poslovanju banaka tri-
nih lidera u Srbiji, primeru minimalnog okvira za upravljanje operativnim
rizikom, primeru samoprocene operativnog rizika unutar domae banke,
primeru mape operativnog rizika, primeru indikatora operativnog rizika i
primeru politike upravljanja rizicima koncentracije.
Takoe, broj priloga e sa petnaest biti smanjen na etiri, odnosno ostae klju-
ni primeri za bolje razumevanje problematike upravljanja rizikom u poslovanju
privrednog subjekta (Politika upravljanja rizicima, Kreditna politika, Model za
utvrivanje kreditnog rejtinga i Politika upravljanja likvidnou).
Udbenik Upravljanje rizikom je namenjen pre svega studentima Poslovnog
fakulteta u Beogradu Univerziteta Singidunum. Udbenik je takoe namenjen svi-
ma onima koji imaju interes za problematiku upravljanja rizikom u finansijskom i
trgovinskom poslovanju.
Autor koristi ovu priliku da se posebno zahvali recezentima i drugim saradnici-
ma ije su ideje i korisne sugestije doprinele unapreenju kvaliteta knjige. Takoe,
autor e sa zahvalnou prihvatiti sve dalje sugestije i dobronamerne kritike koje bi
mogle doprineti da ova knjiga u svojim narednim izdanjima jo bolje ispuni svrhu
kojoj je namenjena.

Beograd, decembar 2013. Autor

......................
V
......................
VI
 Sadraj

Predgovor III

I - UPRAVLJANJE RIZIKOM U fINANSIJSKOM POSLOVANJU

1. Definicija rizika u finansijskom poslovanju i nunost upravljanja rizikom 3

1.1. Neophodnost upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju 6
1.2. Osnovni rizici u finansijskom poslovanju 6
1.2.1. Rizik likvidnosti 10
1.2.2. Kreditni rizik 12
1.2.3. Kamatni rizik 13
1.2.4. Devizni rizik i ostali trini rizici 17
1.2.5. Rizik usklaenosti 20
1.2.6. Rizik koncentracije 20
1.2.7. Rizik ulaganja banke 22
1.2.8. Rizik zemlje 22
1.2.9. Operativni rizik 34
1.2.10. Strateki rizici 35
2. Proces upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju 37
2.1. Struktura i administriranje procesa upravljanja rizikom 47
2.2. Informaciona reenja za merenje, analizu i kontrolu rizika 48
2.3. Strategija upravljanja rizikom banke 48
2.4. Vanost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama 51

II - UPRAVLJANJE TRINIM RIZIKOM

1. Trini rizici 57
2. Tradicionalno merenje trinog rizika 61
3. Merenje trinog rizika savremenim metodama 62
4. Metoda rizine vrednosti (VaR) 72
4.1. Vrste VaR metoda 73
4.1.1. Parametarska VaR 73
4.1.2. Istorijska simulacija 81
4.1.3. Monte Karlo simulacija 83
5. Merenje volatilnosti 87
......................
VII
6. Merenje koreliranosti 89
7. Upravljanje trinim rizikom sa VaR metodom 90
8. Dosadanja iskustva u primeni VaR metode u svetu 91
8.1. Bazelski sporazumi 92
8.1.1. Karakteristike Bazela II 93
8.1.1.1. Tri stuba Bazela II 95
8.1.1.2. Prvi stub Bazelskog sporazuma
- Zahtev za minimalnim iznosom kapitala 96
8.1.1.3. Drugi stub Bazelskog sporazuma
- Proces suprevizijskog pregleda 101
8.1.1.4. Trei stub Bazelskog sporazuma
- Trina disciplina 101
8.1.1.5. ta znai Bazel II za sve zainteresovane strane i
uesnike u procesu odobravanja kredita odnosno
korienja rizinih bankarskih proizvoda? 102
8.1.2. Bazel III 103
8.2. Solventnost 107

III - UPRAVLJANJE KREDITNIM RIZIKOM

1. Kreditni rizik 115
2. Upravljanje kreditnim rizikom 117
2.1. Politika, standardi i procedure kreditiranja 118
2.2. Odgovornosti uesnika u procesu upravljanja kreditnim rizikom banke 122
2.3. Kvalitet aktive i kredita u korienju 123
3. Osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta 124
3.1. Analiza klijenta 127
3.1.1 Kvalitativna analiza klijenta 131
3.1.2 Kvantitativna analiza klijenta 134
3.1.2.1. Bilans stanja 135
3.1.2.2. Bilans uspeha 137
3.1.2.3 Izvetaj o tokovima gotovine 139
3.1.2.4. Racio analiza 143
3.1.2.4.1. Racia likvidnosti (efikasnosti) 144
3.1.2.4.2. Finansijska racia 145
3.1.2.4.3. Racio profitabilnosti (prinosa) 145
3.1.3. Analiza transakcije 146
4. Primer utvrivanja kreditne sposobnosti pravnog lica 163

IV - UPRAVLJANJE KAMATNIM RIZIKOM, VALUTNIM RIZIKOM

I RIZIKOM LIKVIDNOSTI

1. Upravljanje kamatnim rizikom 185

2. Upravljanje valutnim rizikom 190
2.1. Upravljanje rizikom u deviznom poslovanju privrednih subjekata 193

......................
VIII
 2.1.1. Escrow raun 195
2.1.2. Dokumentarni akreditiv 196
2.1.3. Bankarska garancija 199
2.1.4. Osnovne razlike izmeu akreditiva i garancije 201
2.2. Mogui naini zatite od rizika u finansijskom i robnom
prometu upotrebom odgovarajuih instrumenata 202
2.2.1. Forvard 206
2..2.1.1. Valutni forvard 206
2.2.1.2. Kvazi valutni forvard 210
2.2.1.3. Parcijalni valutni forvard 212
2.2.2. Fjuers 215
2.2.3. Svop 216
2.2.4. Opcija 219
2.2.5. Depoziti indeksirani u valuti 220
3. Upravljanje rizikom likvidnosti 223

V - UPRAVLJANJE OPERATIVNIM RIZIKOM

1. Definicija operativnog rizika 233

2. Okvir za upravljanje operativnim rizikom 236
2.1.Strategija upravljanja operativnim rizikom 238
2.2.Proces upravljanja operativnim rizikom 240
2.2.1. Identifikacija rizika 241
2.2.2. Interne baze podataka 242
2.2.3. Eksterne baze podataka 242
2.3. Izloenost operativnom riziku 242
2.3.1. Merenje izloenosti operativnom riziku 245
2.3.2. Merenje izloenosti operativnom riziku banke u
skladu sa Bazelskim sporazumom II 248
2.4. Kontrolni okvir 250
2.5. Tretman operativnog rizika 251
3. Infrastruktura 251
4. Okruenje 252

Prilozi 257
Renik 313
Literatura 317

......................
IX
 I
Upravljanje rizikom
u nansijskom
poslovanju

......................
1
R izik je svakodnevni deo ivota i rada svih pojedinaca i privrednih subjekata. Eko-
nomske krize u svetu su rezultirale katastrofalnim gubicima za sve uesnike na
finansijskom tritu. Isto je uslovilo da se prie institucionalizovano reavanju problema
upravljanja rizikom. S toga emo u ovom poglavlju dati definicijsko pojmovna obja-
njenja rizika u poslovanju preduzea s posebnim osvrtom na finansijske rizike, kao i
proces upravljanja rizikom.
Kada proitate ovaj deo trebalo bi da:
Odgovorite na pitanje ta je rizik u poslovanju privrednog subjekta?
Odgovorite na pitanje zato je neophodno upravljati rizikom u poslovanju
privrednog subjekta?
Znate osnovne rizike u finansijskom poslovanju
Opiete strukturu i administriranje procesa upravljanja rizikom
Navedete i opiete funkcionisanje informacionih reenja za merenje, analizu
i kontrolu rizika
Navedete i opiete strategiju upravljanja rizikom banke
Znate da opiete sistem upravljanja rizikom prema vaeoj regulativi u ban-
karskom sektoru
Navedete vanost upravljanja rizikom u finansijskim institucijama

1. Definicija rizika u finansijskom poslovanju i

nunost upravljanja rizikom

Rizik je sastavni deo ivota ljudi. Svuda gde postoji ljudska aktivnost vezana za
kretanje, proizvode, tehnologije, maine, objekte ili investiranje prisutan je i rizik. Pod
rizikom se podrazumeva takva situacija u budunosti kod koje postoji vie alternativnih
reenja sa odreenom verovatnoom realizacije, odnosno, u datoj situaciji postoji nei-
zvesnost u pogledu ishoda i verovatnoe da ishod bude nepovoljan (izloenost gubitku).
Postoje razliite definicije rizika, meutim zajedniki elementi svih definicija rizika su:
neodreenost ishoda i gubitak kao jedan od moguih ishoda.
Rizik je stanje u kojem postoji mogunost negativnog odstupanja od poeljnog
ishoda koji oekujemo ili kome se nadamo. Stoga moemo rei da bi rizik postojao u
finansijskom poslovanju mora da: bude mogu, izaziva ekonomsku tetu, bude neizvestan
i bude sluajan. (Vaughan E. i Vaughan T., 1995)
......................
3
Tabela 1. Najea klasifikacija rizika (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)
Klasifikacija rizika Kriterijum
Da li ima ili nema finansijskog (novanog) gubitka kao posledice
Finansijski i nefinansijski rizik
realizacije?

Dinamiki i statiki rizik Da li se menja u skladu sa prirodnim promenama?

Fundamentalni i posebni rizik Da li pogaa itavu grupu ii pojedinca svojim negativnim efektima?

isti i pekulativni rizik Da li ima kao posledicu realizaciju gubitak ili i gubitak i dobitak?

Rizik se moe klasifikovati na razliite naine, najea podela je na (Vaughan E. i

Vaughan T., 1995):
1. Finansijski i nefinansijski rizik finansijski rizik obuhvata situacije u kojima postoji
neizvesnost finansijskog (novanog gubitka), dok u sluaju nefinansijskog rizika
nema nikakvih finansijskih posledica.
2. Dinamiki i statiki rizik dinamiki rizik je onaj koji nastaje zbog promena u
ekonomiji (promene u nivou cena, ukusu potroaa, prihoda i rashoda i tehnolo-
gije, moe izazvati finansijski gubitak). Tokom dueg vremenskog perioda ide u
korist drutva. Statiki rizik obuhvata gubitke koji bi nastali ak i kada ne bi bilo
promena u ekonomiji opasnosti iz prirode i nepotenje pojedinca (nije izvor
dobrobiti za drutvo; odreeni stepen pravilnosti pojavljivanja statikog rizika
tokom vremena se moe uoiti).
3. Fundamentalni i posebni rizik koji se zasniva na posledici i poreklu gubitka.
Fundamentalni rizik obuhvata gubitke koji su po poreklu i posledici bezlini
(ekonomske, drutvene, politike i prirodne pojave), i pogaa velike segmente
ak i celokupnu populaciju. Posebni rizik obuhvata gubitke koji nastaju usled
pojedinanih dogaaja i koje pojedinci vie uoavaju nego cela grupa (odgovornost
pojedinca).
4. isti i pekulativni rizik pekulativni rizik je situacija gde postoji mogunost
gubitka, ali isto tako i mogunost dobitka. isti rizik je situacija koja obuhvata
samo mogunost gubitka ili nikakav gubitak. U kategoriju istih rizika spada:
a) Lini rizik mogunost gubitka prihoda ili imovine koji nastaju kao rezultat
gubitka sposobnosti da se prihod zaradi. Mogunost zarade izloena je sledeim
opasnostima: prevremena smrt, zavisnost usled starosti, bolest ili nesposobnost,
i nezaposlenost.
b) Imovinski rizik svako ko poseduje imovinu suoen je sa imovinskim rizikom,
poto se posedi mogu unititi ili ukrasti. Postoje dva tipa gubitka: direktni i
indirektni odnosno gubitak imovine i gubitak prihoda zbog nemogunosti
upotrebe imovine.
c) Rizik od odgovornosti osnovna od odgovornosti je nenamerna povreda
drugih osoba ili teta naneta njihovoj imovini usled nemara. Odgovornost
moe takoe nastati i usled namernih povreda ili tete.
......................
4
 d) Rizik zbog greaka drugih - kada drugo lice preuzme obavezu da za nekoga
izvri uslugu, ono preuzima obavezu za koju se vi nadate da e biti izvrena.
Kada navedeno lice ne izvri preuzetu obavezu to ima za posledicu va fi-
nansijski gubitak u tom sluaju rizik postoji (npr. propust izvoaa radova da
izgradi graevinski objekat prema planovima, zaboravnost dunika da izvri
plaanje prema dogovoru, itd.).
Finansijska teorija, shodno prethodno navedenom, posmatra rizik kao devijaciju ne-
oekivanih ishoda usled kolebanja finansijskih promenljivih, koje rezultiraju novanim
gubitkom za privredni subjekt.
U sutini finansijski rizik je rizik koji se odnosi na novac, odnosno na mogue gubitke
na finansijskom tritu (npr. zbog promene deviznog kursa, zbog promene kamatnih
stopa, zbog promene cene berzanske robe, itd.). U praksi se privredni subjekti najee
susreu sa trinim, kreditnim i poslovnim rizikom, koji ima efekat i na privredni subjekt
(najee banku) i na njihove poslovne partnere odnosno klijente (koji su korisnici proi-
zvoda i usluga). Delovanje pomenutih rizika je nekada samostalno, a nekada sinergetsko.
Sutina je da se posledice izloenostima ovom riziku ne mogu u potpunosti predvideti
od strane privrednog subjekta (ukljuujui i finansijsku instituciju) u sluaju razliitih
ekonomskih i finansijskih kriza.
Svedoci smo svetske ekonomske krize koja je poela krajem 2007. godine, kao rezultat
nekontrolisanog odobravanja hipotekarnih kredita i trgovanja portfeljima hipotekarnih
kredita u Americi, iji su se efekti proirili na ceo svet.
U poslednjih 20-ak godina znaajne inovacije na svetskom finansijskom tritu su
dovele do krupnih promena u bankarstvu (koje jo uvek traju; velike banke prolaze pro-
ces meusobnih preuzimanja, spajanja i konsolidacije). Jak proces globalizacije poinje
nakon usvajanja Financial Service Act-a (Zakona o finansijskim uslugama) u SAD
1999. godine, koji je amerikim bankama omoguio obavljanje iroke lepeze finansijskih
usluga koje im ranije nisu bile dozvoljene (pre svega investiciono bankarstvo, koje je
bilo zabranjeno od 1933. godine), kao i spajanje sa ostalim finansijskim institucijama,
kao to su: osiguravajua drutva, brokerske kue, investicioni fondovi, itd.
Tehnoloki napredak, jaka i izraena konkurencija meu poslovnim bankama, kao i
izlazak iz lokalnih na regionalna i meunarodna trita, s jedne strane, i poveani zahtevi
klijenata privrednih subjekata za novim, fleksibilnijim proizvodima, niim cenama usluga
i transferom rizika na banke, s druge strane, su dovele do poveanog znaaja i potreba
razumevanja rizika, kao i daljeg razvoja alata za merenje, upravljanje i kontrolu rizika.
Globalizacija svetskog trita kapitala, rezultira time da esto prilikom izbijanja kriza
u jednom regionalnom podruju dolazi do irenja na druga podruja. Takoe, kriza na
jednom segmentu trita, dovodi do pojave krize u drugim segmentima trita. S toga
moemo rei da je pojava globalnih kriza nametnula potrebu da se sa jo veom panjom
pristupi upravljanju, odnosno modeliranju i kontroli rizika u kriznim situacijama.

......................
5
 1.1. Neophodnost upravljanja rizikom u
finansijskom poslovanju

Globalizacija svetskog finansijskog trita i negativne posledice finansijskih kriza,

koje su rezultirale bankrotom mnogih finansijskih institucija, privrednih subjekata i
graana, nametnule su potrebu za sprovoenjem odgovarajuih mera za upravljanje
rizikom. Isto nalae finansijskim institucijama da investiraju u odreene metode, alate
i procese, kako bi bile usklaene sa zahtevima koje namee upravljanje rizikom.
Razvoj finansijskog sektora donosi i dosta novosti na planu upravljanja rizikom, a
posebno na modeliranju trinog, kreditnog i operativnog rizika. Glavna metodologija
za upravljanje rizikom je metoda rizine vrednosti (Value-at-risk, VaR), koja se u praksi
koristi sa drugim tehnikama za minimiziranje rizika u poslovanju, kako bi se postigli
optimalni poslovni rezultati.
Trebalo bi imati u vidu, da su i pojedine svetske regulatorne institucije uvidele ne-
ophodnost implementacije mera za upravljanje rizikom. Tako da je, na mestu Banke za
meunarodno poravnanje, oformljen Bazelski komitet, od strane guvernera centralnih
banaka lanica G10, koji je doneo odgovarajue Bazelske sporazume (I, II i III), koji se
odnose na primenu standarda za utvrivanje adekvatnosti kapitala banke (to podra-
zumeva: odbranu banke u sluaju neoekivanih gubitaka, osnov za dalji rast i razvoj, i
sigurnost u bankarskom sistemu), proces supervizijskog pregleda i trine discipline u
bankarskom poslovanju.
Generalno, deavanja na svetskom tritu kapitala i novca su inicirala da svetske
regulatorne institucije, pokrenu razvoj minimalnih standarda za upravljanje rizikom
za potrebe i drugih finansijskih i nefinansijskih institucija.

1.2. Osnovni rizici u finansijskom poslovanju

Finansijski rizik je rizik koji se odnosi na novani gubitak odnosno mogunosti

gubitka na finansijskim tritima (Vaughan E. i Vaughan T., 1995).
Faktori koji utiu na pojavu rizika sa kojima se suoava neki privredni subjekt i
njegove poslovne aktivnosti su:
spoljanji (eksterni) - kategorije eksternih faktora su: ekonomsko, pravno,
tehnoloko, ekoloko, socioloko i demografsko okruenje. Okruenje u
kome posluje privredni subjekt moe biti na nivou grane ili trite, nepo-
sredno, intergransko, nacionalne privrede i meunarodno.
unutranji (interni) kao to su na primer: definisana strategija rasta, kre-
irana situacija u privrednom subjektu, profil dosadanjeg rasta, kadrovski
potencijal i motivacija, geografska disperzija aktivnosti, adekvatnost proi-
zvoda koji se nudi, savremenost opreme koja se koristi za proizvodnju, itd.
meoviti.
Ukoliko krenemo dalje da ih analiziramo, moemo ih kategorisati na:
poslovne rizike - poslovni rizik je rizik koji privredni subjekti preuzimaju na
sebe kako bi ostvarili novani dobitak (npr. tehnoloki rizik, rizik uspenog
......................
6
 oglaavanja proizvoda, rizik uspenog plasiranja proizvoda, finansijski rizik,
itd.).
opte rizike - opti rizik je rizik nad kojima privredni subjekti nemaju di-
rektnu kontrolu (npr. pravni rizik, rizik drave, strateki rizik, itd.). Moemo
rei da je opti rizik nepredvidiv i da ne postoji adekvatna zatita od njega.
Moemo uoiti da su rizici kojima je neki privredni subjekt izloen determinisani
industrijskom granom u kojoj preduzee posluje, eksternim okruenjem u najirem
smislu rei (ekonomsko, politiko, socioloko okruenje, itd.) i unutranjom strukturom
i organizacionom kulturom. Slikom 1 su prikazani osnovni rizici u razliitim privrednim
subjektima. U skladu s tim moemo uoiti da je za banke najznaajniji kreditni rizik,
poto je odobravanje kredita osnovni posao banke. U sluaju drutava za osiguranje, rizik
osiguranja je osnovni rizik poslovanja. Pojedinci i privredni subjekti koriste osiguranje
kao tehniku za upravljanje rizikom, a drutva za osiguranje kao osnovni posao imaju
osiguravanje imovine i ivota ljudi.

Eksterni faktori koji utiu na rizini dogaaj

Finansijski rizici Strategijski rizici
Kamatni rizik Konkurencija
Devizni rizik Promena referencije kupca
Kreditni rizik Promene u industrijskoj grani
Tranja kupaca
M&A

Likvidnost Istraivanje i razvoj

Cash flow Intelekt. kapital
Interni faktori koji utiu na rizini dogaaj
Knjig. kontrole
Inform. sistemi
Regrutovanje Javni nastup
Lanac vrednosti Zaposleni
Imovina
Proizvodi i usluge
Regulativa Ugovori
Kultura Prirodni dogaaji
Sastav izvrnog Dobavljai
odbora Okruenje
OPERATIVNI RIZICI HAZARDNI RIZICI
Eksterni faktori koji utiu na rizini dogaaj
Slika 1. Rizici u poslovanju privrednog subjekta
(Risk Management Standard, The Institute of Risk UK et.al, 2002)

Logino je da je u poslovanju lizing kompanija najvaniji je rizik predmeta lizinga,

jer je korienje predmeta lizinga glavna karakteristika ovih kompanija. Isto tako, in-
vesticioni fondovi ulau u razliite finansijske instrumente i za njih je vana cena na
tritu. S toga su vrlo izloeni trinom riziku.
......................
7
 Proizilazi da su finansijske institucije izloene finansijskom riziku, dok su preduzea
u realnom sektoru izloena irem spektru rizika, tj. pored finansijskog rizika izloeni su
rizicima vezanim za manipulaciju robe, promene preferencija potroaa i tehnolokim
inovacijama.
Vrlo je vano istai da je za upravljanje rizicima u bilo kom privrednom subjektu
vano uspostaviti korporativno upravljanje i internu kontrolu.
S obzirom na to da su banke otile najvie u upravljanju rizikom, posebno emo se
pozabaviti bankarskim rizikom. Bankarski rizik se moe podeliti na vie naina u zavi-
snosti od principa podele, pa otuda u teoriji postoji vie vrsta rizika. Po jednoj podeli,
bankarski rizik se moe svrstati u dve grupe (Jovi, Z., 2008):
finansijski rizik u koji spada dividendni rizik, kapitalni rizik, kamatni rizik,
rizik likvidnosti i devizni rizik,
poslovni rizik u koji spada kreditni rizik, strategijski rizik, zakonski rizik,
operativni rizik, robni rizik i rizik vezan za finansijske proizvode.
Po transakcijskom principu bankarski rizik se moe podeliti na: rizik plasiranja, rizik
trgovanja i bilansni rizik.
Dugo vremena banke su smatrale da je upravljanje kreditnim rizikom, najvaniji zada-
tak u poslovanju same banke, ali sa razvojem bankarstva, trite je postalo kompleksnije
i promenljivije, i razvila se svest i potreba da se upravlja u svakodnevnom poslovanju i
drugim rizikom, kao to je trini rizik, operativni rizik i rizik likvidnosti. Faktori koji
su od presudnog uticaja na rizik poslovanja banaka u savremenim uslovima su: 1
T- rizik tehnologije,
R rizik promene propisa,
I rizik kamatne stope,
C rizik korisnika,
K rizik adekvatnosti kapitala.
U naoj zemlji vaea Odluka o upravljanju rizicima banke (2012), definie sledee
vrste rizika kojima je banka izloena u svom poslovanju:
1. rizik likvidnosti,
2. kreditni rizik, ukljuujui i rezidualni rizik, rizik smanjenja vrednosti potrai-
vanja, rizik izmirenja / isporuke, kao i rizik druge ugovorne strane,
3. kamatni rizik,
4. devizni rizik i ostali trini rizici,
5. rizik konecentracije banke, koji posebno ukljuuje rizike izloenosti banke prema
jednom licu ili grupi povezanih lica,
6. rizik ulaganja banke,
7. rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena (rizik
zemlje),
1 Podseanje: Banka je i korporacija i finansijska institucija. Osnovna delatnost banke je kreditno-
depozitna. Upravljanje bankom je podeljeno izmeu akcionara, menadera banke i regulatornog
tela koje titi sigurnost i likvidnost banke odnosno sredstva i interese poverilaca banke i zajednice.
U tom konceptu bankarski poslovi (koji su usmereni na stvaranje profita) ne mogu se obaviti a da se
efikasno ne upravlja rizikom kome su izloeni.
......................
8
 Tabela 2. Prikaz osnovnih rizika u razliitim privrednim subjektima

Osnovni rizici Spoljno-trgovinska Drutva za Lizing Investicioni

Banke
preduzea preduzea osiguranje kompanije fondovi
Rizik za sluaj
Strateki rizik Trini rizik Rizik likvidnosti Rizik osiguranja propasti ili oteenja Trini rizik
predmeta lizinga
Operativni Transportni rizik Kreditni rizik Trini rizik Kreditni rizik Kreditni rizik
Operativni
Finansijski Rizik naplate Kamatni rizik Operativni rizik Operativni rizik rizik
Rizik rone i strukturne
Rizik drave i Rizik kamatne stope i Devizni rizik i ostali Rizik
neusklaenosti imovine sa Rizik likvidnosti
politiki deviznog kursa trini rizici likvidnosti
obavezama
Rizik deponovanja i ulaganja Rizik usklaenosti
Rizik ivotne sredine Rizik zemlje Rizik koncentracije Rizik zemlje

9
sredstava drutva poslovanja
Rizik usklaenosti i Rizik vie sile Rizik ulaganja Pravni rizik Trini rizik
pravni rizik

......................
Reputacioni rizik Rizik zemlje Reputacioni rizik Rizik izloenosti

Operativni rizik Drugi rizici

Rizik usklaenosti

Strateki rizik

Drugi rizici
[Tabela kreirana na osnovu podataka raspoloivih u razliitim izvorima: Osnovni rizici preduzea: The Institute of Risk UK et.al, 2002; Rizici spoljnotrgovinskih
preduzea: M.Unkovi i B.Staki (2009) Spoljnotrgovinsko i devizno poslovanje, Univerzitet Singidunum; Rizici u bankarskom poslovanju: Odluka o upravlja-
nju rizicima, 2012; Rizici u poslovanju drutava za osiguranje: J.Pak,Lj.Jeremi i L.Barjaktarovi (2012) Osnovi osiguranja, Univerzitet Singidunum; Rizici u
poslovanju lizing kompanija Zakon o lizingu 2011; Rizici u poslovanju investicionih fondova Zakon o investicionim fondovima 2011 ]
 8. operativni rizik, koji posebno ukljuuje pravni rizik,
9. rizik usklaenosti poslovanja banke,
10. strateki rizik,
11. drugi rizici.
Navedene osnovne vrste rizika su detaljnije obraene u nastavku ovog poglavlja.

Slika 2. Finansijski rizik i faktori koji utiu na njihov intenzitet

1.2.1. Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezul-

tat i kapital banke usled nesposnosti banke da izvri svoje dospele obaveze, i to zbog:
povlaenja postojeih izvora finansiranja, odnosno nemogunosti pribavlja-
nja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili
oteanog pretvaranju imovine u likvidna sredstva zbog poremeaja na tritu
(trini rizik likvidnosti).(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012)
Trebalo bi razlikovati:
a) likvidnost pojedinog potraivanja - zavisi od kreditne sposobnosti dunika
(privrednog subjekta), od prinosa koji konkretan bankarski proizvod donosi, kao
i od funkcionisanja finansijskog trita na kome se posluje.

Banka je odobrila kratkoroni kredit sa valutnom klauzulom klijentu u iznosu od 50.000,00 evra
sa rokom dospea 6 meseci uz kamatnu stopu od 6%p.a. (povraaj glavnice jednokratno na kraju
perioda korienja kredita). Obezbeenje za kredit je novani depozit na namenskom raunu
klijenta kod banke u iznosu od 55.000,00 evra na koji banka plaa kamatu 1% p.a.
Klijent za vreme trajanja kredita plaa banci kamatu na povueni iznos kredita regularno, i banka
zarauje 5% p.a. na iznos povuenog kredita.
Klijent posle isteka 6 meseci nije u mogunosti da vrati kredit. Banka se naplauje odmah aktivi-
ranjem depozita na raunu klijenta, ime je njeno potraivanje vrlo likvidno.

......................
10
Meutim, da je klijent ponudio banci kao sredstvo obezbeenja hipoteku na poslovnu zgradu
trine vrednosti 100.000,00 evra (umesto novanog depozita u vrednosti 55.000,00 evra), banka
ne bi imala toliko likvidno potraivanje odnosno trebalo bi joj vie vremena da proda hipoteku i
naplati svoje potraivanje odnosno ne bi brzo mogla da doe do novca.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru
2008.godine.]

b) likvidnost aktive podrazumeva neometan proces pretvaranja slobodnih nov-

anih sredstava banke (depoziti privrednih subjekata) u investicije (novac, hartije
od vrednosti, itd.) i obrnuto planiranom dinamikom.

Banka je odobrila pravnim licima 100 miliona evra kredita zakljuno sa 31.12.prethodne godine.
Struktura plasiranih kredita je takva da su 80% kratkoroni (80 miliona evra), a 20% dugoroni (20
miliona evra) krediti. Polovina kratkoronih kredita dospeva krajem marta (40 miliona evra) tekue
godine, a druga polovina dospeva u oktobru tekue godine (40 miliona evra). Ukoliko banka eli
da zadri volumen kratkoronih plasmana, morae da zakljuno sa martom tekue godine plasira
novim klijentima ili starim klijentima minimum 60 miliona evra, kako bi ostala na volumenu od
40 miliona evra kratkoronih kredita. Isti napor mora da uini i zakljuno sa oktobrom mesecom
tekue godine, kako bi na dan 31.12. tekue godine volumen kratkoronih kredita ostao minimum
80 miliona evra.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru
2008. godine.]

c) likvidnost ukupnog poslovanja raspoloiva novana sredstava koja banka izra-

unava kao razliku izmeu raspodele dospelih potraivanja i raspodele dospelih
obaveza. Trebalo bi imati u vidu da banke:
svoja potraivanja pretvaraju u novac u odgovarajuoj kombinaciji verovat-
noe - npr. iskustva vezana za naplatu kredita: koliko klijenata plaa obavezu
na vreme (obino u normalnim uslovima poslovanja 95% klijenata banke),
koliko klijenata plaa obavezu sa zakanjenjem od dva dana (obino 4% kli-
jenata banke), koliko klijenata plaa obavezu pre roka dospea (obino u
normalnim uslovima poslovanja 1% klijenata banke), odnosno dobijanje ka-
mate po osnovu uloenih novanih sredstava u drugu banku uobiajeno
na vreme tj. valutu dospea, itd.,
ali i svoje obaveze izvravaju u ugovorenim rokovima prema dospeu, a za
sredstva po vienju se moe izraunati verovatnoa da e vlasnici (privredni
subjekti i graani) zatraiti njihovu isplatu (obino se u normalnim uslovima
poslovanja rauna da e maksimalno 2/3 sredstava po vienju klijenti podii
sa rauna ili iskoristi za plaanje nekih obaveza u toku jednog radnog dana).

Banka na dananji dan raspolae depozitima klijenata u vrednosti od 100 miliona evra. Struktura
depozita je: 60% kratkoroni (60 miliona evra) i 40% dugoroni (40 miliona evra) depoziti. Banka
na dananji dan ima odobrenih kredita u korienju 50 miliona evra, od ega je 80% kratkoronih
(40 miliona evra) i 20% dugoronih (10 miliona evra) kredita.
S obzirom na to da je banka utvrdila dnevnim i mesenim izvetajima o likvidnosti da e danas
iskoristiti 5 miliona evra za plaanje razliitih dospelih obaveza, razmatra opciju koliko novanih
sredstava moe da investira tj. plasira klijentima (od preostalih 95 miliona evra) i koliko joj je ne-
......................
11
ophodno za dalje redovno poslovanje. Uvaavajui iskustva vezana za podizanje novca sa rauna
svojih klijenata banka konstatuje da danas moe da odobri maksimalno 16,6 miliona evra kredita,
ija e ronost zavisiti od konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoroni plasmani.
Banka je dola do iznosa od 16,6 miliona evra za odobravanje kredita (na dananji dan) na sledei nain:
- slobodan novani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke je 45 miliona evra odno-
sno 95 miliona evra novanih sredstava depozita klijenata umanjenih za 50 miliona evra kredita
u korienju;
- kratkoroni depoziti iznose 60 miliona evra (na dananji dan) i obino je 2/3 novanih depozita
iznos koji ostaje na raunu klijenta dnevno to iznosi 40 miliona evra, to je ve plasirano klijentima
kao kratkoroni kredit, tako da se postojei depozitni potencijal ne moe iskoristiti za plasiranje
kratkoronih kredita;
- devizni depoziti iznose 40 miliona evra (na dananji dan) i obino je 2/3 novanih depozita iznos
koji ostaje kod banke tj. na raunu klijenta do isteka perioda oroenja novanih sredstava, to iznosi
26,6 miliona evra, od ega je ve plasirano klijentima 10 miliona evra, to znai da banka ima na
raspolaganju 16,6 miliona evra za plasiranje preferencijalno u dugorone kredite. Meutim, sama
vrsta plasmana e zavisiti od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba poslovanja samog klijenta.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru 2008.godine.]

1.2.2. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik iz tipinog bankarskog (obino njenog najprofitabilnijeg) posla

i kao takav najvei rizik za banku. Kreditni rizik je rizik mogunosti nastanka nega-
tivnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja obaveza
dunika prema banci. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Znai, kreditni
rizik je mogunost da kreditni dunik nee moi ili hteti da otplati glavnicu kredita,
kamatu ili oboje, zbog ega e kreditor pretrpeti gubitak.
Komponente od kojih zavisi oekivani gubitak su: verovatnoa da suprotna strana
-korisnik kredita nee podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren nain, iznos
gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne strane korisnika
kredita, i potencijalne izloenosti banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.
Vano je uoiti da sledei rizici iz ove Odluke (2012) imaju znaenje:
1. Rezidualni rizik je mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezul-
tat i kapital banke usled toga to su tehnike ublaavanja kreditnog rizika manje
efikasne nego to se oekuje ili njihova primena nedovoljno utie na umanjenje
rizika kojim je banka izloena.
2. Rizik smanjenja vrednosti potraivanja (dilution risk) jeste mogunost nastanka
negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu smanjenja
vrednosti otkupljenih potraivanja usled gotovinskih ili negotovinskih obaveza
prethodnog poverioca prema duniku.
3. Rizik izmirenja / isporuke je mogunost nastanka negativnih efekata na finan-
sijski rezultat i kapital banke po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvr-
avanja obaveze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na
ugovoreni datum izmirenja / isporuke (due delivery date).
4. Rizik druge ugovorne strane (counterparty credit risk) jeste mogunost nastanka
negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze
......................
12
 druge ugovorne strane u transakciji pre konanog poravnanja novanih tokova
transakcije, odnosno izmirenja novanih obaveza po toj transakciji.
U treem poglavlju knjige Upravljanje kreditnim rizikom bie vie rei o utvrivanju
kreditne sposobnosti korisnika kredita, utvrivanju kreditnog rejtinga korisnika kredita,
utvrivanju nivoa rezervacija po konkretnoj kreditnoj partiji, moguim strukturama za
ublaavanje kreditnog rizika, itd.
1.2.3. Kamatni rizik

Kamatni rizik je rizik od mogueg nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena
kamatnih stopa.(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Znai, moemo rei da
kamatni rizik predstavlja rizik pada trine vrednosti portfelja usled neizvesnosti pro-
mena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novana sredstva (kredite)
klijentima odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultira iz kretanja aktivnih
i pasivnih kamatnih stopa.
Banka je duna da upravlja razliitim oblicima kamatnog rizika i to (Odluka o uprav-
ljanju rizicima banke, 2012):
rizikom vremenske neusklaenosti dospea i ponovnog odreivanja cena
(repricing risk);

Banka je plasirala Subotikoj mlekari a.d. Subotica dinarski kredit u iznosu od 10 miliona dinara
na period od godinu dana po fiksnoj kamatnoj stopi od 18% p.a. pre est meseci (gde je osnov
bila referentna stopa Narodne banke Srbije 17,75% p.a.), a pre dva dana referentna stopa Narod-
ne banke Srbije je porasla na 18,75% p.a. to znai da e banka biti na gubitku kamatne stope u
narednom period minimum 0,75% p.a. na preostali iznos duga.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

baznim rizikom (basis risk), kome je izloena zbog razliitih referentnih ka-
matnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa slinim karakteristikama to
se tie dospea ili ponovnog odreivanja cene;

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkorona dinarska novana sredstva u visini od 10 miliona
dinara (rok dospea do tri meseca), na koje plaa fiksnu kamatu 15% p.a. (pasivna kamata). Ista
sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoronih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim klijenti-
ma, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20% p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom sluaju aktivna
kamatna stopa je vea od pasivne kamatne stope i banka zarauje oko 5%p.a na visinu plasiranih
novanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranmana.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

rizikom krive prinosa (yield curve risk), kome je izloena usled promene
oblika krive prinosa;

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkorona dinarska novana sredstva u visini od 10 miliona
dinara (rok dospea do tri meseca), na koje plaa promenljivu kamatu 15% p.a. (pasivna kamata).
Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoronih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim
klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20% p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom sluaju
......................
13
aktivna kamatna stopa je vea od pasivne kamatne stope i banka zarauje oko 5%p.a na visinu
plasiranih novanih sredstava u momentu plasiranja sredstava. Meutim, u toku perioda oroe-
nja (npr. posle 15 radnih dana) moe doi do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25%p.a., zbog
trenutne situacije na tritu i banka moe gubiti oko 5% p.a. na iznos ve plasiranih sredstava u
periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korienja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj
fiksnoj kamatnoj stopi od 20% p.a.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

rizikom opcija (optionality risk) kome je izloena zbog ugovornih odrdabi u

vezi s kamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogunou prevremene ot-
plate, depoziti s mogunou prevremenog povlaenja i dr.). Ukoliko se banka
opredeli za fiksne kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima to znai
da se kamatne stope ne menjaju za vreme trajanja kredita odnosno vreme traja-
nja oroenja depozita. Ukoliko se banka opredeli za promenljive kamatne stope
u konkretnim ugovorenim poslovima to znai da se kamatne stope menjaju za
vreme trajanja kredita odnosno vreme trajanja oroenja depozita u skladu sa
aktuelnim uslovima na svetskom i domaem finansijskom tritu.

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkorona dinarska novana sredstva u visini od 10 miliona
dinara (rok dospea do tri meseca), na koje plaa promenljivu kamatu 15% p.a. (pasivna kamata).
Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoronih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim
klijentima, po promenljivoj kamatnoj stopi od 20% p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom
sluaju aktivna kamatna stopa je vea od pasivne kamatne stope i banka zarauje oko 5% p.a na
visinu plasiranih novanih sredstava. Meutim, u toku perioda oroenja (npr. posle 15 radnih dana)
moe doi do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25% p.a., zbog trenutne situacije na tritu.
Banka automatski koristi opciju poveanja aktivnih kamatnih stopa minimum na 26% p.a kako
bi imala u preostalom periodu korienja kredita zaradu od minimum 1% p.a na iznos plasiranih
sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u svom poslovanju.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

Pristupi problematici kamatnog rizika su (Greuning, H. i Brajovi-Bratanovi, S.,

2006):
a) sa pozicije knjigovodstvene vrednosti rizik se posmatra u smislu njegovih efekata
na pojedine bilansne pozicije banke odnosno da li e kamatonosni prihodi po
osnovu odobrenih kredita biti vei od kamatonosnih rashoda po osnovu priku-
pljenih depozita komitenata (u sluaju banke), to je ve objanjeno u prethodnim
primerima ovog dela.
b) sa pozicije trine vrednosti rizik se posmatra u smislu njegovog uticaja na
trinu vrednost portfelja odnosno da li je banka uspela da plasira sredstva ko-
mitentima po viim ili niim kamatnim stopama od trinih, to je ve objanjeno
u prethodnim primerima ovog dela.
Komponente kamatnog rizika, ukoliko razmatramo pristup knjigovodstvene vred-
nosti, su:
a) bazni rizik rizik od moguih promena u razlici izmeu aktivnih i pasivnih
kamatnih stopa (spread/raspon). U osnovi poslovanja banke aktivne kamatne
stope bi trebalo da budu vee od pasivnih kamatnih stopa.
......................
14
 b) rizik od promene uslova rizik od promene cena (nastaje iz razlika u tempi-
ranju dospea fiksnih i odreivanja fluktuirajuih stopa aktive banke /fiksna i
promenljiva kamatna stopa, rona transformacija sredstava) i rizik krive prinosa
(pomaci na gore ili dole, krive prinosa, rezultiraju negativno na prihod banke). U
svakodnevnom poslovanju banke bi trebalo da iz kratkornih izvora finansiranja
(depozita) vre plasiranje kratkoronih kredita odnosno iz dugoronih izvora fi-
nansiranja vre plasiranje dugoronih kredita klijentima. U sluaju stabilnog trita
deava se da banke iz kratkoronih izvora (depozita) plasiraju dugorone kredite,
odnosno, vre ronu transformaciju sredstava. Budui da obaveze i potraivanja
nemaju iste rokove dospea, eventualne promene kamatnih stopa mogu izazvati
negativne efekete na poslovanje banke, to je objanjeno kroz prethodne primere
u ovom delu.
c) rizik opcionalnosti znai da su svi vaniji uzroci kamatnog rizika opcije uklju-
eni u veinu stavki bilansa banke, ali i u ugovore koje banka zakljuuje sa svojim
komitentima privrednim subjektima (opcija daje pravo ali ne i obavezu).

Primeri su:
- ukoliko Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada slobodna novana sredstva u
iznosu od 500.000,00 evra oroi (kod svoje poslovne banke) na tri meseca po kamatnoj stopi
od 8%p.a., ima mogunost da sredstva podigne i pre isteka oroenja, pri emu dobija kamatnu
stopu po vienju od 2%p.a.
- ukoliko Valorplast doo Beograd podigne kredit (kod svoje poslovne banke) u iznosu od 200.000,00
evra sa rokom otplate 5 godina, ima mogunost da ga prevremeno vrati isti uz plaanje provizije
od 2% na iznos prevremeno vraenih sredstava.
- ukoliko Jugohemija a.d. Beograd podigne dinarski kredit sa valutnom klauzulom u evrima (kod
svoje poslovne banke), ima mogunost da isti vrati u evrima (valuti za koju je vezan dinarski kredit)
ili u dinarskoj protivvrednosti strane valute (u naem sluaju evra) za koju je kredit vezan, itd.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

Moemo zakljuiti da klijenti - privredni subjekti i graani uvek mogu pre roka da
vrate kredit koji koriste ili podignu novana sredstva sa rauna, pri emu se remeti po-
slovanje banke tj. stvaraju se novani gubici po konkretnim poslovima koji su vei od
naknade koju klijent banke plaa banci u sluaju iskorienja opcije. Sutina bankarskog
poslovanja je u prikupljanju i plasiranju sredstava privrednim subjektima i graanima,
tako da banka sva slobodna sredstva koristi za dalje oploivanje i svako korienje opcije
iz ugovora od strane klijenta - privrednog subjekta i graana ima za posledicu novane
gubitke za banku.

Aktivna i pasivna kamatna stopa se sastoje iz baznog dela i margine.

U sluaju formiranje kamatne stope na depozit (pasivna kamatna stopa) od baznog dela se oduzima
margina, to se moe prikazati na sledei nain:
Pasivna kamatna stopa = bazni deo margina
U sluaju formiranja kamatne stope na kredit (aktivna kamatna stopa) se baznom delu dodaje
margina, to se moe prikazati na sledei nain:
Aktivna kamatna stopa = bazni deo + margina
......................
15
Bazni deo u sluaju kamatnih stopa na dinarske kredite i depozite moe biti: BELIBOR ili referen-
tna kamatna stopa Narodne banke Srbije (RKS). Bazni deo u sluaju kamatnih stopa u valuti (ili sa
valutnom klauzulom) na dinarske kredite i tepozite moe biti: EURIBOR ili LIBOR.
Margina u sluaju pasivne kamatne stope je jednaka zbiru obavezne rezerve na depozite i pro-
fitne margine (zarade) banke. U skladu sa tim formula za pasivnu kamatnu stopu se moe iskazati
na sledei nain:
Pasivna kamatna stopa = RKS/BELIBOR/ (obavezna rezerva + profitna margi-
na banke)
ili
Pasivna kamatna stopa = EURIBOR/LIBOR/ (obavezna rezerva + profitna
margina banke)

Margina u sluaju aktivne kamatne stope se formira u skladu sa poreklom izvora finansiranja:
a) ukoliko su novana sredstva pribavljena od druge domae poslovne banke:
Trokovi pribavljanja novanih sredstava ili margina plasiranja novanih sred-
stava banke zajmodavca (liqudity costs ili cost of funding) + Visina obavezne
rezerve +Standardni trokovi rizika ili trokovi pokria rizika za krediti + Profit-
na margina (ili zarada banke) po konkretnom poslu
[Visinu obavezne rezerve define centralna banka. Standardni trokovi rizika su determinisani kreditnom
sposobnou korisnika kredita i poslovnom politikom banke.]

b) ukoliko su novana sredstva pribavljena od banke ije je sedite u inostranstvu:

Trokovi pribavljanja novanih + Rizik zemlje + Dvostruki porez (withholding tax)

+ Visina obavezne rezerve + Standardni trokovi rizika + Profitna margina (ili
zarada banke) po konkretnom poslu

[Withholding tax je porez, koji se obraunava i plaa ukolikio ne postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog
oporezivanja izmeu Srbije i zemlje odakle kreditor (ino-banka) potie.
Informacija o visini rizika zemlje se moe videti na sajtu Reuters-a ili Bloomberg-a. Obino u praksi predstavlja
prinos na berizinu hartiju od vrednosti (emitent drava) na domaem tritu (zemlje korisnika kredita).]

c) prekogranino (cross-border) finansiranje, gde domae pravno ili fiziko lice koristi kredit direk-
tno ino-banke (iz inostranstva). U praksi se za kreditora biraju banke koje posluju u zemljama iji
je rizik jednak 0 i gde postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja izmeu zemlje
kreditora i zemlje korisnika kredita. esto ovi krediti ne podleu kontroli od strane centralne
banke, te se na ova sredstva ne izdvaja obavezna rezerva.
U skladu sa tim margina se sastoji iz sledeih komponenti:

Trokovi pribavljanja novanih sredstava + Standardni trokovi rizika + Profitna

margina banke

Cena kotanja (break-even) kredita ili depozita podrazumeva da je banka pokrila trokove pribav-
ljanja sredstava, ali ne ostvaruje dobitak (niti gubitak). U sluaju pasivne kamatne stope, break-even
znai da je banka pokrila bazni deo i visinu obavezne rezerve. U sluaju aktivne kamatne stope,
break-even podrazumeva da je banka pokrila bazni deo, trokove pribavljanja novanih srestava,
rizik zemlje, porez i visinu obavezne rezerve.

......................
16
 1.2.4. Devizni rizik i ostali trini rizici

Trini rizici su mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki
banke koje nastaju usled kretanja cena na tritu. Trini rizici obuhvataju devizni
rizik, cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti i po osnovu vlasnikih
hartija od vrednosti i robni rizik. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Trini
faktori rizika su: rizik promene cena hartija od vrednosti, kamatni rizik, valutni rizik,
rizik promene cena roba i drugi.
Trini rizik se moe podeliti na (Greuning, H. i Brajovi-Bratanovi, S., 2006):
a) deo rizika koji zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih (npr. kretanje
kamatnih stopa, deviznih kurseva, cena deonica, cena roba, itd.).
b) ne zavisi direktno od smera kretanja finansijskih promenljivi - komponente su
volatilnosti, nelinearne izloenosti i izloenosti hed pozicijama.

BS Procesor uzima kratkoroni revolving kredit dinarski sa valutnom klauzulom u iznos od 100.000,00
evra, sa rokom otplate godinu dana, i promenljivom kamatnom stopom od 3 meseni EURIBOR
+ 10% p.a.(margina) to u momentu ugovaranja iznosi 2,9% p.a.+ 10% p.a.=12,9% p.a. od Erste
banke a.d. Novi Sad.
U momentu putanja kredita u teaj 1 evro se mogao kupiti za 100,00 dinara, odnosno, klijent je
raspolagao dinarskim sredstvima u iznosu od 10 miliona dinara.
Visinu EURIBOR-a, kao baznog dela aktivne i pasivne kamatne stope, definie centralna banka
Evropske Unije (to znai da je promenljiva kategorija), a marginu definie poslovna banka.
Margina od 10% p.a. se sastoji (u sluaju da se kredit odobrava pravnom licu iz kreditne linije
odobrene iz inostranstva) iz sledeih komponenti:
+ Trokovi pribavljanja novanih sredstava obino 1,3% p.a. (toliko su iznosili u periodu od 2006.
do kraja prve polovine 2008. godine /EBV Treasury, 2008/). U pitanju je promenljiva kategorija
koja zavisi od kretanja i finansijskih i nefinansijskih promenljivih.
+ Rizika zemlje (za Srbiju poetkom 2009. godine trokovi rizika zemlje iznose oko 5%/ Reuters,
2009/). U pitanju je promenljiva kategorija koja zavisi od kretanja nefinansijskih promenljivih.
Za potrebe primera kredita BS Procesora rizik zemlje iznosi 0%.
+ Porez (withholding tax), koji ne zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih. On iznosi
20% u sluaju Austrije /2008.godine/, odnosno, u naem sluaju 0,84% na 4,2% (3 meseni
EURIBOR + cost of funding).
+ Troak obavezne rezerve od 40%, odnosno u naem sluaju 2,016% [(3meseni EURIBOR + 0
+ 0,84)*40%= 5,04% * 40% = 2,016%], to zavisi od smera kretanja finansijskih promenljivih;
+ Standardni trkovi rizika 3% (u pitanju je prvoklasni klijent; verovatnoa da takav klijent prema
iskustvu Erste banke nee vratiti kredit je 3%);
+ Zarada banke 2,844%.
U navedenom primeru kamata koju e BS Procesor platiti Erste banci na kraju perioda korienja
kredita moe biti 12.900,00 evra (po inicijalnom kursu putenog kredita, obaveza BS Procesora u
dinarima bi bila 1,29 miliona dinara), koliko BS Procesor inicijalno planira, ali isto tako moe biti
i via (npr. 15.000,00 evra/po inicijalnom kursu putenog kredita 1,5 milion dinara) i nia (npr.
10.000,00 evra to mu ide u prilog/po inicijalnom kursu putenog kredita 1 milion dinara) od
12.900,00 evra u zavisnosti od kretanja finansijskih i nefinansijskih promenljivih na tritu u zemlji
i inostranstvu. Takoe, tokom perioda korienja i otplate kredita, devizni kurs moe rasti i opa-
dati tj.da BS Procesoru treba manje dinara za kupovinu eura (npr. 1 evro se moe kupiti za 90,00

......................
17
dinara to mu ide u prilog / u tom sluaju obaveza po glavnici bi bila 9 miliona dinara), odnosno
vie dinara za kupovinu evra (npr. 1 evro se moe kupiti za 110,00 dinara/u tom sluaju obaveza
po glavnici bi bila 1,1 milion dinara). Bitno je konstatovati da za vreme trajanja kredita promene
kamatnih stopa i deviznog kursa mogu ii u istom, ali i suprotnom pravcu, tako da se kumulativni
efekat tek moe sagledati poto se celokupni kredit vrati banci.
Znai, BS Procesor e tek po izmirivanju celokupne obaveze ka Erste banci posle 12 meseci znati
da li su mu promene kretanja kamatnih stopa i deviznog kursa ile u prilog ili na tetu. Isto vai i
za Erste banku.
[Primer kreiran na osnovu podataka vaeih na domaem i ino-tritu, u julu mesecu 2008. godine,
pre svega Reuters-a, EBV, NBS.]

Devizni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izloena po osnovu
stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja. (Zakon o bankama, 2005) On
moe zbog nepovoljnog kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik se
nalazi u aktivnostima investiranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u svim
sluajevim kada su banka ili drugi privredni subjekt suoeni sa neravnoteom u valut-
noj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valuti, a izvori
ili obaveze u drugoj valuti.
Osnovni devizni rizik koji se najee pojavljuje (Greuning, H. i Brajovi-Bratano-
vi, S., 2006) :
a) raunovodstveni se javlja kod kompanija koje imaju svoje organizacione delove
u inostranstvu, pa je za potrebe izvetavanja neophodna konsolidacija odnosno
ukoliko deo poslovanja obavljaju u stranoj valuti.

Primeri su:
- Raiffeisen banka a.d Beograd je u vlasnitvu austrijske firme Raiffeisen International Vienna
(koja ima mreu od dvadesetak banaka u centralnoj i istonoj Evropi). Lokalna banka, Raiffeisen
bank a.d. Beograd za potrebe izvetavanja u Srbiji, a u skladu sa vaeim lokalnim propisima
svoje godinje izvetaje priprema i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u
dinarima, dok ih za potrebe svog osnivaa priprema i dostavlja u evrima, primenjujui kurs koji
je vaio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira to se u toku kalendarske godi-
ne i u toku samog meseca decembra kurs menjao odnosno fluktuirao (Raiffeisen International
dostavljene izvetaje koristi za konsolidovano prikazivanje poslovnog rezultata cele Raiffeisen
grupe). [Primer kreiran na osnovu podataka raspoloivh na sajtu Raiffeisen International Vienna
/ datum pristupa 15.06.2013.]
- Korienje forvarda, podrazumeva da se posao ugovara pod jednim uslovima, a knjii u skladu
sa vaeim kursevima na dan realizacije transakcije u budunosti.

b) transakcijski se odnosi na mogue budue meu-valutne dobitke ili gubitke

na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denormirane u stranoj
valuti.

Firma Polimark d.o.o. Beograd koristi kratkoroni kredit tzv. pozajmicu po tekuem raunu, di-
narsku sa valutnom klauzulom od 100.000,00 evra kod poslovne banke. Polimark doo je povukao
tranu od 10.000,00 evra. Kupac Idea doo Beograd mu je uplatila pre roka dospea, kupljenu
robu, i Polimark razmatra opciju da li da vrati povueni iznos kredita danas po prodajnom kursu

......................
18
od 95,00 dinara za 1,00 evro ili da saeka da vrati narednog dana po kursu koji e vaiti taj dan
(moe biti nii a moe biti i vii od dananjeg). Gledajui tendencije koje su bile prethodnih dana
Polimark se ipak odluuje da vrati povueni kredit po kursu od 95,00 dinara za 1,00 evro tj. da
vrati 950.000,00 dinara svojoj poslovnoj banci. Narednog dana kurs je porastao pa je za 1,00 evro
bilo neophodno izdvojiti 97,00 dinara (odnosno Polimark bi trebalo da vrati banci povueni kredit
u iznosu od 970.000,00 dinara). Uvaavajui prethodno navedeno Polimark je zaradio 20.000,00
dinara, time to je povueni kredit vratio po kursu 95,00 dinara za 1,00 evro, odnosno, banka je
izgubila 20.000,00 dinara time to je Polimark vratio povueni kredit dan ranije.
[Primer kreiran na osnovu podataka dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre i Narodne
banke Srbije u oktobru 2008.godine.]

c) ekonomski nastaje kao posledica promena vrednosti intervalutnih kurseva i

domae valute, dolazi do promena vrednosti buduih prihoda i trokova, kao i
konkurentnosti privrednog subjekta na tritu. Pomenutu komplesknu izloenost
je najtee uoiti, oceniti i spreiti, a povezana je sa makro ekonomskim rizicima:
promenu valutnih kurseva obino prati promena kamatne stope i inflacije. Eko-
nomska izloenost je rizik od promene vrednosti privrednog subjekta (merena kao
sadanja vrednost oekivanih novanih tokova) zajedno sa promenom valutnih
rizika.

Alfa banka a.d. Beograd, je u veinskom stranom vlasnitvu Alfa banke iz Grke. S obzirom na to da
strani vlasnik eli da povea trino uee lokalne banke u Srbiji, neophodno je da je dokapitalizuje
odnosno povea kapital time to e uplatiti znaajna sredstva u evrima na raun u Srbiji (npr. 100
miliona evra). Prema vaeim propisima domaa banka je u obavezi da kapital dri u dinarima tj.
morae da proda 100 miliona evra po kupovnom kursu na dan konverzije (npr. srednji kurs za 1
evro je 97,00 dinara dok je kupovini kurs za 1 evro iznosio 95,00 dinara na dan konverzije). U prvom
koraku domaa banka gubi 200 miliona dinara u momentu konverzije (odnosno 2,1 milion evra).
Imajui u vidu trenutnu situaciju na tritu, najvie joj se isplati da plasira sredstva u repo tran-
sakcije (hartije od vrednosti koje emituje Narodna banka Srbije /NBS/), koje nose prinos od 17,5%
p.a. Lokalna Alfa banka se odluuje da investira deo sredstava od 100 miliona dinara u repo
poslove, oekujui da e zaraditi 17,5 miliona dinara svaki put kada bude investirala sredstva do
kraja kalendarske godine (kalkuliui da e kurs ostati isti; to e rei da je zarada po konkretnoj
transakciji 184.210,00 evra). Meutim, NBS narednog dana po oroenju odluuje da spusti re-
ferentnu kamatnu stopu na 15% p.a. ime e na narednim oroenjima (u drugom koraku) Alfa
banka a.d. Beograd zaraditi manje novca tj. 15 miliona dinara (157.895,00 evra) na uloenih 100
miliona dinara (izgubie 2,5 miliona dinara, odnosno, 26.315,00 evra po transakciji u odnosu na
ono to je planirala do kraja godine). Takoe, dolazi do dalje promene kursa u momentu druge
transakcije investiranja u repo, pa je za 1 evro neophodno izdvojiti 100 dinara, tako da Alfa banka
a.d. Beograd (u treem koraku) zarauje drugom transakcijom 15 miliona dinara (150.000,00 evra),
odnosno, ostvaruje negativne kursne razlike (novani gubitak) u iznosu od 7.895,00 evra po drugoj
transakciji. Proizilazi da je ukupan novani gubitak u navedene tri transakcije za Alfa banku a.d.
Beograd, 2.134.210,00 evra (odnosno 2,1 milion evra uveano za 26.315,00 evra i 7.895,00 evra).
[Primer kreiran na osnovu podataka dostpunih na sajtu Agencije za privredne registre i Narodne
banke Srbije u junu mesecu 2008. godine.]

......................
19
 1.2.5.Rizik usklaenosti

Rizik usklaenosti poslovanja banke je mogunost nastanka negativnih efekata

na finansijski rezultat i kapital banke usled proputanja usklaenosti poslovanja sa
zakonom i drugim propisom, standardima poslovanja, procedurama o spreavanju
pranja novca i finansiranja terorizma, kao i s drugim aktima kojima se ureuje po-
slovanje banaka, a posebno obuhvata rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od
finansijskih gubitaka i reputacioni rizik. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012)
Vrhovno rukovodstvo banke bi trebalo da: zna koji zakoni i propisi reguliu po-
slovanje banke, utvrdi gde se nalazi kompetentnost u banci, zna kako se obezbeuje
potovanje zakona, i dobija pouzdane izvetaje o usklaenosti sa zakonom i o svakoj
bitnoj neusklaenosti. Rukovodstvo banke bi trebalo da obezbedi da banka potuje
pravila (zakonska i dobre bankarske prakse) i da je drutveno odgovorna u svim bitnim
dutveno ekonomskim oblastima.

Banka je bila u obavezi da uskladi svoje poslovanje sa Odlukama Narodne banke Srbije do 30.09.2006.
Meutim, upravni odbor banke je sva dokumenta koja su pratila usklaivanje poslovanja banke,
usvojio sa 15.11.2006. Narodna banka Srbije je dola u kontrolu i kaznila poslovnu banku poto
nije na vreme usvojila odluke o poslovanju banke u skladu sa novim zakonskim propisima vezanim
za poslovanje banke. Izreena kazna je u konkretnom sluaju novana.
Narodna banka Srbije je predvidela da svi lanovi upravnog i izvrnog odbora banke dostave
Narodnoj banci Srbije informaciju o imovini i novanim sredstvima koja su stekli pre obavljanja
funkcije lana izvrnog odnosno upravnog odbora banke. Meutim, novi lanovi odbora isto nistu
dostavili. Narodna banka Srbije je dola u kontrolu poslovne banke i kaznila je novano to traena
dokumentacija o lanovima upravnog i izvrnog odbora nije dostavljena.
[Primer kreiran na osnovu dogaaja koji su se desili na domaem bankarskom tritu 2006. godine.]

1.2.6. Rizik koncentracije

Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno proizilazi iz izloenosti

banke prema istom ili slinom izvoru nastanka rizika, odnosno istoj ili slinoj vrsti
rizika.
Rizik koncentracije se odnosi na:
Velike izloenosti,
Grupe izloenosti sa istim ili slinim faktorima rizika, kao to su privredni
sektori, geografska podruja, vrste proizvoda i sl.;
Instrumeni kreditne zatite, ukljuujui i ronu i valutnu neusklaenost
izmeu velikih izloenosti i instrumenata kredtine zatite tih izloenosti.
(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012).
Moemo istai da rizik koncentracije direktno ili indirektno proizilazi iz izloenosti
Banke prema istom ili slinom izvoru rizika ili vrsti rizika sa potencijalom da dovede do:
gubitaka dovoljno velikih da ugroze zdravlje Banke ili njenu sposobnost da
obavlja svoju osnovnu delatnost,
znaajne promene u rizinom profilu Banke.

......................
20
 Banka kontrolu rizika koncentracije vri uspostaljanjem odgovarajuih limita izlo-
enosti koji joj omoguavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Ublaavanje rizika
koncentracije banka sprovodi aktivnim uspravljanjem kreditnim porfoliom, kao i pri-
lagoavanjem uspostavljenih limita.
Velika izloenost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloenost koja
iznosi najmanje 10% kapitala banke.
Grupa povezanih lica su pravna i/ili fizika lica povezana kapitalom, vlasnitvom,
menadmentom ili rodbinskim vezama (ureeno vaeim Zakonom o bankama).

Gospodin eljko Mitrovi je vlasnik Pink doo Beograd (RTV Pink, Pink plus, Pink moves), Pink Media
group i City records doo (produkcijska kua) Beograd, tako da oni zajedno predstavljaju povezana
lica. S obzirom na to da je eljko Mitrovi vlasnik preduzea Pink doo u Crnoj Gori (Pink M), Bosni
(Pink BH), Hrvatskoj i Sloveniji, predmenta grupa kompanija takoe ulazi u grupu povezanih lica
koju e banka nazvati Pink grupa i koja e kao takva biti prikazana u razliitim izvetajima banke
(kao to su: otvaranje rauna, obavljanje platnog prometa, korienje kredita i vanbilansnih pro-
izvoda, itd.). [Primer kreiran na osnovu podataka dostupnih na sajtovima Agencije za privredne
registre i Pink d.o.o. Beograd / datum pristupa 15.09.2009.]

Izloenost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme prei 25% ka-
pitala banke.
Izloenost banke prema povezanom licu sa bankom ne sme prei 5% kapitala banke.
Povezano lice sa bankom moe biti bilo koji akcionar banke, lan upravnog odbora ban-
ke, lan izvrnog odbora banke, bilo koji direktor ili zaposleni u banci, kao i privredna
drutva ije je osniva odnosno suvlasnik banka. Ukupna izloenost banke prema licima
povezanim s bankom ne sme prei 20% kapitala banke.

Gospodin Aleksandar Vlahovi, suvlasnik Eki investmenta d.o.o. iz Beograda, je lan upravnog
odbora Erste banke a.d. Novi Sad i stoga je i on kao fiziko lice i kao pravno lice, Eki investment
d.o.o. iz Beograda, povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad i u sluaju realizacije bilo kog kreditnog
zahteva dostavljenog od strane Aleksandra Vlahovia ili Eki investmenta Erste banci a.d. Novi Sad,
neophodna je prethodna saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d. Novi Sad za realizaciju takvih
aranmana. U sledeem koraku bitno je ispotovati koji je maksimalni mogui kredit povezanim
licima banke u skladu sa vaeim Zakonom o bankama. Vrlo je bitno voditi rauna ako je ve jed-
nom povezanom licu sa bankom odobren maksimalni mogui iznos kredita, ostala povezana lica
nee moi koristiti kredite kod Erste banke a.d. Novi Sad, dok se ranije odobreni kredit na otplati
delimino ili u celosti. U sluaju delimine otplate kredita, drugom ili istom povezanom licu sa
bankom moe biti odobren samo iznos kredita koji je otplatilo povezano lice banke korisnik kredi-
ta. U sluaju otplate kredita u celosti, postoji mogunost odobrenja maksimalno mogueg iznosa
kredita jednom ili svim povezanim licima banke do zakonski definisanog maksimuma.
Takoe, S leasing d.o.o. iz Beograda je povezano lice Erste banke a.d. Novi Sad (isti suosniva banke
i lizinga Staermerkische iz Graca). S leasing se obratio Erste banci a.d. Novi Sad sa zahtevom
za kredit za finansiranje lagera vozila distributera Auto trenda iz Beograda, u vrednosti 1 milion
evra, na godinu dana. Erste banka a.d. Novi Sad prvo utvruje stanje plasiranih kredita poveza-
nim licima banke (povezana lica Erste bank a.d. Novi Sad su, takoe, po zajednikom suvlasniku
S-rent d.o.o. Beograd, Immorent d.o.o. Beograd, Synergy capital a.d. Beograd i Erste invest a.d.
Beograd), i ukoliko postoji prostor za plasman S leasingu (npr.krediti povezanih lica Erste bank
a.d. Novi Sad u korienju su 2 miliona evra), trai saglasnost Upravnog odbora Erste banke a.d.

......................
21
Novi Sad za odobrenje konkretnog zahteva (s obzirom na to da postoji prostor za 1,3 miliona evra
prema trenutnoj visini kapitala banke i visini kredita u korienju povezanih lica Erste bank a.d.
Novi Sad). Mogui iznos kredita (u konkretnom sluaju je traeni iznos kredita /1 milion evra/ manji
od maksimalno mogueg u sadanjem trenutku/1,3 miliona evra/) bi bio odobren S leasingu u
skladu sa vaeim Zakonom o bankama (odnosno visinom kapitala i visinom odobrenih kredita
u korienju povezanim licima banke). U praksi se moe desiti da je i maksimalni mogui iznos
kredita povezanim licima banke iskorien, i da S leasing d.o.o. Beograd nee moi u eljenom
trenutku da koristi kredit Erste banke za finansiranje lagera vozila.
[Primer kreiran na osnovu podataka dostupnih na sajtovima Agencije za privredne registre, Erste
banke a.d. Novi Sad, Erste grupe iz Bea / datum pristupa 15.9.2009.]

NBS propisuje da zbir svih velikih izloenosti banke, ne sme prei 400% kapitala
banke. Vano je istai da su banke u obavezi da kreiraju Politiku za upravljanje rizici-
ma koncentracije, kojom e obuhvatiti upravljanje rizikom koncentracije pojedinanih
osnovnih rizika (kreditni, trini, operativni i likvidnosti) i povezanih rizika (kao to su
kreditni i likvidnosti, kreditni i trini, kreditni i operativnim, trini i rizik likvidnosti).

1.2.7. Rizik ulaganja banke

Rizici ulaganja banke obuhvataju rizike njenih ulaganja u druga pravna lica i
u osnovna sredstva.
Ulaganje banke u jedno lice koje nije lice u finansijskiom sektoru ne sme prei 10%
njenog kapitala, pri emu se pod ovim ulaganjem podrazumeva ulaganje kojim banka
stie udeo ili akcije lica koje nije lice u finansijskom sektoru.
Ukupna ulaganja banke u lica koja nisu lica u finansijskom sektoru i u osnovna sred-
stva banke ne smeju prei 60% kapitala banke, s tim to se ovo ogranienje odnosi na
sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od est meseci od dana ovog sticanja.
(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012)

Mnoge domae banke su vlasnici ili suvlasnici razliitih privrednih drutava iz finansijske sfere.
Raiffeisen banka a.d. Beograd je suvlasnik Raiffeisen leasinga d.o.o. Beograd, Uniqua a.d. Beograd
(osiguranje), Raiffeisen Investments d.o.o. Beograd (investicioni fond), Raiffeisen Futura d.o.o.
Beograd (penzioni fond), Raiffeisen Invest d.o.o. Beograd, itd. Uee Raiffeisen banke a.d. Beo-
grad u vlasnitvu navedenih firmi je definisano Zakonom o bankama, kao i nain konsolidacije i
sastavljanja finansijskih izvetaja Raiffeisen banke a.d. Beograd i povezanih lica banke (vlasnitvom).
Ukoliko bi se Raiffeisen banka a.d. Beograd odluila da otvori agenciju za prodaju nekretnina,
turistikih aranmana ili pak za prodaju kolaterala, onda bi morala da vodi rauna da u zbiru njeno
uee u povezanim licima van finansijskog sektora ne bude vee od 10%.
[Primer kreiran na osnovu podataka dostupnih na sajtovima Agencije za privredne registre i Raiffeisen bank
a.d. Beograd / datum pristupa 15.09.2009.]

1.2.8. Rizik zemlje

Rizik zemlje je rizik koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je ban-
ka izloena, odnosno rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski
rezultat i kapital banke zbog nemogunosti banke da naplati potraivanja od ovog
......................
22
lica iz razloga koji su posledica politikih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji
porekla tog lica.
Rizik zemlje obuhvata sledee rizike:
Politiko-ekonomski rizik,
Rizik transfera. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012)
U teoriji upravljanja rizikom se mogu susresti i sledee definicije:
Rizik koji se odnosi na transakcije koje se obavljaju preko granice ukljuujui
i rizik pravnog sistema i politiki rizik. (Forexcourse, 2009)
Potencijalna volatilnost stranih hartija od vrednosti, ili potencijalni gubitak
stranih dravnih obveznica zbog neplaanja izazvanog politikim i / ili fin-
sijskim tekoama te zemlje. (Investorwords, 2009)
Mogunost gubitka zbog ekonomske i/ili politke nestabilnosti u zemlji
kupca, to prozrokuje nemogunost isplate ostvarenog uvoza. (Businessdic-
tionary, 2009)
Kao to se vidi iz prethodnih definicija, rizik zemlje se moe posmatrati iz tri ugla
koja su meusobno komplementarna (Gautrieaud, S., 2001):
komercijalnog posla (izvoza) - kao komercijlni rizik (bankarski rizik i rizik
industrije),
duniko - poveralikog odnosa - kao pitanje kreditne sposobnosti dunika
- suverena (transakcioni rizik i sistemski rizik),
politikog i ekonomsko - finansijskog rizika i usko je povezano sa tipom krize
koja vlada u konkretnoj zemlji (prema kojoj je banka izloena odnosno prema
kojoj poverilac ima potraivanje).
Mogua opta jednostavna definicija bi mogla biti, da rizik zemlje, predstavlja premiju
koju privredni subjekt iz jedne zemlje ostvaruje obavljanjem neke finansijske operacije
u drugoj zemlji uzimajui u obzir ekonomske, politike, socioloke i finansijske uslove
koji vladuju na tritima zemlje dunika po toj finanijskoj operaciji. Dakle, rizik zemlje,
predstavlja cenu razmene izmeu dva privredna subjekta koja se nalaze u razliitim
zemljama, odnosno premiju koju privredni subjekt iz zemlje davaoca ostvaruje za svoje
ulaganje u privredni subjekt zemlje primaoca.
Na cenu razmene izmeu dva privredna subjekta (kupca/investitora i prodavca) iz
razliitih zemalja utie niz faktora koje moemo da grupiemo u sledee rizike:
Politiki rizik,
Rizik bankarskog sistem u zemlji primaoca,
Pravna regulatava u zemlji primaoca u odnosu na pravo svojine,
Restrikcije za obavljanje platnog prometa sa inostranstvom,
Carinska i fiskalna politika (kakav je carinski i poreski sistem i da li su neke
od stopa / ili sve vee u odnosu na zemlju davaoca),
Ekonomsko okruenje u zemlji primaoca (da li je izvesno da zbog oteanih
uslova poslovanja doe do trajkova i zaustavljanja normalne poslovne ak-
tivnosti),
Stabilnost vlade u zemlji primaocu (da li je izvesno i u kom rok da doe do
prevremenih izbora),
......................
23
 Sposobnost vlade da sprovodi odgovornu makroekonomsku politiku (da li
postoji mogunost da zbog pogrenih odluka vlade doe do recesije, inflacije,
nedostatka vrste valute za izmirivanje obaveza prema inostranstvu, itd.).
Sve pomenute faktore moemo grupisati u tri katogarije koje najbolje objanjavaju
rizik zemlje: politiki (ukljuujui i rizik vlade), bankarski i sistemski rizik.

Jelenkovi, Z. i Barjaktarovi, L. (2010) RIZIK ZEMLJE: Novi aspekti pod uticajem svetske ekonomske
krize, Singidunum revija 2010 Vol.6/No2, str. 58-71

1. Uvod
Svetska ekonomska kriza, koja se ispoljila kao krah hipotekarnih kredita u SAD, prelivajui se na
hartije od vrednosti, teko je pogodila trite kapitala i triste novca, sputajui se na realni sektor.
Jo u novembru 2008. u Vaingtonu, lideri G-20 otkrivaju uzroke krize kao rezultat: preuzimanja
nekontrolisanih rizika (to je predstavljalo praksu na finansijskom tritu), nekonzistentna makroe-
konomska politika (to je dovelo do rasta internog i eksternog debalansa platnih bilansa zemalja),
kao i nedovoljne i neadekvatne finansijske regulacije i supervizije finansijskih institucija u razvijenim
zemljama. Rizik postaje glavni opredeljui faktor za bilo kakvu transakciju. Svaka finansijska kua
je izvrila svoju procenu rizika. Ve od septembra 2008, nijedna banka nije bila voljna da drugoj
banci pozajmi sredstva na dugi rok pri emu dugi rok postaje svaki rok iznad tri nedelje.
Objavljivanjem finansijskih rezultata za 2008. neobino rano (ve krajem februara 2009, a ne
kao do tada, u aprilu ili maju), banke su pokuale jedna drugoj da daju signale kako bi se ponovo
pokrenulo meubankarsko trite novca i kapitala. Naalost, vei pozitivni efekti su izostali.
Predmet istraivanja ovog rada je procena efekata rizika zemlje na formiranje rejtinga zemlje, a
time posredno i na kamatnu stopu, sa posebnom osvrtom na Srbiju. Kako rizik zemlje predstavlja
kompleksnu kategoriju, cilj ovog rada jeste da sagleda pitanja u vezi sa rizikom zemlje iz raznih
uglova, kao i niz rasprava povodom toga, kroz segmentarani pregled osnovnih komponenti rizika
zemlje (bankarski rizik, politiki rizik koji ukljuuje i rizik suverena, i sistemski rizik) posmatrajui
njihov istorijski razvoj od pojedinanog pojma do komponente ire kategorije - rizika zemlje. U cilju
analize, s obzirom na to da kvalitativna analiza nije dovoljna, primeniemo statistiku analizu rejting
modela vodeih rejting agencija. Zbog nedostupnosti podataka, koristiemo prikaz istraivanja koje
je objavio Godlewski C. J (2004) - Studija koherentnosti rejtinga banka sa verovatnoom bankrotstva
banaka u zemljama u razvoju. Korienjem statistikih alata i komparacijom rezultata statistike
analize razliitih metodologija rejtinga zemlje, dolazimo do potvrivanja osnovne hipoteze. Osnovna
hipoteza koja se testira jeste, da metodologije koje primenjuju rejting agencije nisu objektivne jer
nisu koherentne, pa je neophodno da analitiari subjektivno koriguju rezultate. Samim tim signal
koji alju tritu kao ocenu rizika odreene zemlje, sadri i neadekvatnu risk komponentnu, to se
naroito drastino pokazalo u oceni hartija koje su bile emitovane na bazi portfolia hipotekarnih
kredita (hartije su bile ocenjene sa AAA). Zemlje u razvoju naroito su oteene ovim pristupom,
jer njihov krajnji rejting zavisi od analitiara i njegovog poznavanja prilika u toj zemlji. Spoznaja
analitiara o nekoj zemlji veoma zavisi od medijske slike koja predstavlja tu zemlju.

2. Pojam rizika zemlje i tipovi rizika

Mada je prve radove na ovu temu jo davne 1970. objavio ameriki ekonomista Nicholas P. Sargen
(1977), nauna javnost se uglavnom bavila posredno ovim pitanjem, razmatrajui opte uslove i
rizike poslovanja. ta je u stvari rizik zemlje?
Rizik zemlje se moe posmatrati iz tri ugla koja su meusobno komplementarna (Gautrieaud, S.,
2002): 1) komercijalnog posla (izvoza) - kao komercijalni rizik (bankarski rizik i rizik industrije); 2)

......................
24
duniko - poverilakog odnosa - kao pitanje kreditne sposobnosti dunika - suverena (transakcioni
rizik i sistemski rizik); 3) sa stanovita investitora kao pitanje politikog i ekonomsko - finansijskog
rizika i usko je povezano sa tipom krize koja vlada u nekoj zemlji.
Mogua opta jednostavna definicija mogla bi biti, da rizik zemlje predstavlja premiju koju eko-
nomski entitet iz jedne zemlje ostvaruje obavljanjem neke finansijske operacije u drugoj zemlji, s
obzirom na ekonomske, politike, socioloke i finansijske uslove koje vladuju na tritima zemlje
dunika po toj finansijskoj operaciji.
Na cenu razmene izmeu dva entiteta iz razliitih zemalja utie niz faktora koje moemo da
grupiemo u sledee rizike: politiki rizik; rizik bankarskog sistema u zemlji primaoca; pravna
regulativa u zemlji primaoca u odnosu na pravo svojine; restrikcije za obavljanje platnog prometa
sa inostranstvom; carinska i fiskalna politika (kakav je carinski i poreski sistem i da li su neke od
stopa/ili sve vee u odnosu na zemlju davaoca); ekonomsko okruenje u zemlji primaoca (da li je
izvesno da e zbog oteanih uslova poslovanja doi do trajkova i zaustavljanja normalne poslovne
aktivnosti); stabilnost vlade u zemlji primaocu (da li je izvesno i u kom roku bi moglo da doe do
prevremenih izbora); sposobnost vlade da sprovodi odgovornu makroekonomsku politiku (da li
postoji mogunost da zbog pogrenih odluka vlade doe do recesije, inflacije, nedostatka vrste
valute za izmirivanje obaveza prema inostranstvu, itd.).
Sve pomenute faktore moemo grupisati u tri katogarije koje najbolje objanjavaju rizik zemlje:
politiki (ukljuujui i rizik vlade); bankarski; sistemski rizik.

2.1. Politiki rizik

Ekonomisti postaju svesni politikog rizika tek poetkom 1970. godine. Za Roboka (Robock) i
Simondsa (Simmonds), politiki rizik se pojavljuje kada postoji diskontinuitet u ponaanju jedne
strane zemlje, jer nije mogue anticipirati njeno ponaanje koje rezultira nekad i u velikim poli-
tikim promenama (Gautrieaud, S., 2002). Da li je i kako vladajua politika u vezi sa ekonomskim
entititom i njihovim ponaanjem?
Ispitujui razliit stepen privrednog razvoja i institucija irom sveta Aemoglu, Donson i Robinson
(2004) u svom radu dolaze do sledeih rezultata:

Dve glavne promenljive su distribucija resursa i politike institucije. Znanje o njima u vremenu
t, je dovoljno da se odrede i sve ostale promenljive u sistemu. Dok politike institucije odreuju
distribuciju de jure politike moi u drutvu, distribucija resursa utie na distribuciju de facto po-
litike moi u vremenu t. Ta dva izvora politike moi utiu na izbor ekonomskih institucija i dalji
razvoj, odnosno evoluciju politikih institucija. Ekonomske institucije odreuju ekonomski rezultat,
ukljuujui i agregatnu stopu rasta date ekonomije i distribuciju resursa u vremenu t+1. Iako su
ekonomske institucije te koje odreuju ekonomski rezultat, one su endogene i determinisane
politikim institucijama i distribucijom resursa u datom drutvu.
Na osnovu navedenog moe se zakljuiti da postoje dva osnovna razloga za otpornost (perzi-
stentnost) institucija: 1) Politike institucije traju i obino je potrebna dovoljno velika promena
u distribuciji politike moi da izozove i promene politikih institucija, kao to su promene iz
diktatorskog reima u demokratiju. 2) Kada je jedna grupa ljudi relativno bogatija od drugih,
to neminovno dovodi do poveanja njihove de facto politike moi, omoguavajui im da vre
......................
25
uticaj na stvaranje ekonomskih i politikih institucija koje odgovaraju njihovim interisima, to za
posledicu ima uveanje dispariteta bogastva u budunosti. Dakle i oni nikako nisu zainteresovani
za bilo kakve druge promene, sem zadovoljavanja sopstvenih intersa.
Polazei od toga da je navedena analiza adekvatno oslikala deavanja i odnose snaga u jednom
sistemu kakav predstavlja drava, moda najbolju definiciju politikog rizika daje Luis Habib-De-
loncle (1992), ovek sa dugogodinjim iskustvom u oblasti finansiranja meunarodne trgovine i
osiguranja od rizika. Po njemu, politiki rizik je skup dogaaja koji mogu dovesti do odluke bilo
politike ili administrativne prirode, koja se moe odnositi bilo na zemlju unutra ili njene meu-
narodne odnose, ali uvek ima za posledicu ekonomski gubitak, komercijalni ili finansijski, za bilo
kog uesnika u poslu: preduzee, uvoznika, izvoznika ili investitora.

2.2.Rizik bankarskog sistema zemlje primaoca

Svakako da se rizik zemlje preslikava na njen bankarski sistem. Rizik bankarskog sistema jedne
zemlje moe se definisati kao rizik od neplaanja (na primer moratorijum ili nepriznavanje odree-
nog stranog duga) kao rezultat odluke ili zakona zemlje dunika[4]. Ovakvih primera je bilo dosta
poslednjih 30 godina. Banka za meunarodno poravnjanje, zbog este pojave kriza u finansijskom
sektoru (u poslednjih 15 godina: Ruska, Azijska, vedska), je inicirala uvoenje pravila u poslovanje
banaka koje bi bilo isto za sve banke. Naravno, ovde govorimo o pravilima koja su poznata kao
Bazelski sporazumi - Bazel I i Bazel II.
Novi sporazum, Bazel II, zasniva se na tri stuba: 1) zahtev za minimalnim iznosom kapitala, koji
ukljuuje kreditni, trini i operativni rizik (koeficijent adekvatnosti kapitala ne sme biti manji od
8%); 2) proces supervizijskog pregleda; 3) trina disciplina.
Banke su, dakle, u obavezi, kako prema svojoj centralnoj banci, tako i prema meunarodnim
standardima da vre procenu rizika svojih dunika, ali su i predmet analize drugih zainteresovanih
uesnika na tritu.
Nova vrsta rizika je svakako rizik likvidnosti. Kako banke da se nose sa rizikom likvidnosti? Uprav-
ljanje rizikom likvidnosti tei da poseduje komplikovine i sofisticirane alate za kontrolu plaanja
kada god postoji plaanje.
U poslednje vreme uju se tonovi koji u Evropskoj Uniji zagovaraju izmenu Bazela II i njime odreenu
minimalnu adekvatnost kapitala ak i do 25% ukupne banine aktive. Ali poveanje adekvatnosti
kapitala nije dovoljno da obezbedi sigurnu i trajnu likvidnost banaka na dui rok. Meutim, ovaj
koncept je naiao na otpor banaka koje posluju na teritoriji EU. Prema izvetaju vedske Centralne
banke (2008) samo je jedna zemlja iz Evrope podrala ideju da se donesu ope prihvaena pravila
(anketa koju je sprovela Evropska komisija CEBS 2007. godine, ukljuivala je sve lanice EU). ak
i kada bi postojala ova pravila kako bi trebalo da izgledaju?
Prema preporuci Foruma za finansijsku stabilnost jedan od moguih modela ili principa bi mogli da
budu (2008): identifikacija i merenje svih tipova mogueg rizika likvidnosti ukljuujui i izloenost
prema vanbilansnim stavkama (akreditivi, garancije, hartije...); stres test likvidnosti koji treba da
obuhvati sistemski rizik i da odraava banine planove za budue izvore sredstava; svakodnednevno
upravljanje dnevnom likvidnou; kretanje novanih tokova preko granice i upravljanje rizikom
strane valute; obavezu izvetavanja i pridravanja pravila.
Institucija na koju se poslovne banke oslanjaju je njihova Centralna banka. Ona ne samo da ima
prava, ve i obavezu, da regulie poslovanje svog bankarskog sistema, omoguavajui da on bude
finansijski krvotok bez arterioskleroze, koji mogu dovesti u problem ne samo jednu banku, ve i
ceo sistem.
Najbolji lek je vea transparentnost banaka, to su banke i pokuale ranim obelodanjivanjem
finansijskih rezultata za 2008. godinu, kao i objavljivanjem kvartalnih izvetaja na svojim sajtovima.

......................
26
2.3.Sistemski rizik
Patat (Patat) (1993) definie sistemski rizik kao neodgovarajui odgovor ekonomskih agenata na
rizike koje su pojavljuju u jednoj dravi kroz neodgovarau preraspodelu individualnih rizika, vodei
neminovno u optu nesiguranost. to dalje, kako kae Matis (Mathis) (2001), dovodi do potpune
degradacije ekonomskog sistema u jednoj zemlji. Efekat ovakvog ponaanja definitivno ima da-
lekosene posledice na ekonomski sistem u zemlji, to se preliva i na poslove sa inostranstvom.
Sa sve veom globalizacijom dolo je do novih oblika kretanja kapitala, bez kojih zemlje u razvoju
vie nisu u mogunosti da ostvare platno-bilansnu ravnoteu. To su tokovi kapitala kroz direktne
strane investicije i ulaganje u dravne obveznice od strane stranih investitora. Ova zavisnost od
internacionalnog kapitala i kretanja na meunarodnim tritima, dovela je do multiplikovanja mo-
gunosti uvoza krize i destabilizacije domae ekonomije od strane individualnih ulagaa. Svedoci
smo bili da je Beogradska berza naglo pala kada su strani investitori napustili investicije u srpske
hartije i povukli se sa berze. Prva takva kriza je bila u Meksiku (1994). U novembru 1994. strani
investitori su se povukli sa berze, a domaa valuta je snano izgubila na vrednosti. Ovaj efekat,
nazvan tekila, prelio se i na ostale zemlje Latinske Amerike - Argentinu, Brazil, Kolumbiju, ile, ali
je imao manje ili vie razliito dejstvo. Tajlandska kriza, koja je imala posledice bez presedana na
celukupnu Jugoistonu Aziju, sruila se 1997. Prenos ili transmisija ove krize se vrila kroz spoljnu
trgovinu i kurs valuta. Da spomenemo samo jo dve skoranje krize (ne raunajuu ovu svetsku)
na primer slom bankarskog sektora u Rusiji 1998. praen devalvacijom rublje, moratorijumom na
isplate dravnih obveznica i vrste kamatne stope - i onu u Brazilu 1999. godine.
Sve gore pomenute krize kao transmisioni kanal imale su, pre svega, otvorenost trita, preve-
liku liberalizaciju trgovine i masovno emitovanje dravnih obveznica. Upravo sagledavajui ove
injenice, dolo je do izrade novih metodologija kojima se procenjuju komercijalni, finansijski i
bankarski rizici. Koncept rizika zemlje dobija dimenziju: sistemskog rizika.
Ovaj novi koncept posmatra zajedno sve forme trinih i kreditnih operacija. Posmatra kretanja
na makroekonomskom nivou, ekonomsku politiku koju sprovodi drava, kao i sve ono to moe da
potencijalno ugrozi optu finansijsku ravnoteu.
U avgustu 2008. objavljen je izvetaj Counterparty Risk Management Policy Group sa posebnim
akcentom upravo na sistemski rizik, tada ve postojee, ekonomske krize pod nazivom Containing
Systemic Risk: The Road to Reform (2008). Posmatrajui krize koje su se deavale od 1980, ova
grupa prepoznaje bar etiri osnovna okidaa za pokretanje krize: koncentracija kredita; nepokla-
panje valuta u transakcijama sa inostranstvom; nedovoljna adekvatnost kapitala; iluzija likvidnosti
ili verovanje da je likvidnost konstanta, te da individulani instrument ili klasa instrumenata moe
biti u svako doba zamenjena (kupljena ili prodata) na takvom tritu, koje uvek obezbeuje razliku
izmeu cene za kupovinu i cene za prodaju (bid-ask spreads).
U periodinoj makroekonomskoj neravnotei, koja moe biti rezultat velikog budetskog deficita
ili privredne recesije, ili velike inflacije, finasijsko trite dobija takav impuls da pokree neki od
navedenih okidaa. Ne treba ovde zaboraviti ni ist ljudski element, odnosno sklonost ljudi da u
trenutku blagostanja anticipiraju strah od propasti i obrnuto, u strahu anticipiraju prosperitet, to
je naroito znaajno za finansijska trita, berze pre svega. Kako bi se na vreme sagledao sistemski
rizik, ova grupa strunjaka predlae niz mera sveobuhvatnijeg i obaveznijeg sagledavanja svih vrsta
rizika od strane individulane finansijske instuticije u SAD, kao i formiranje posebnog tela koje bi
nadgledalo primenu ovih principa. Ono to jeste novina je to, to oni predlau direktnu odgovornost
banaka za njihove posrednike u finansijskim transakcijama, ime niz vaninstitucijalnih finansijskih
agenata stavljaju pod kontrolu.

3.Metodologije rejting sistema

Prema Crouhy M., Galai D. et Mark R. (2001), rejting sistem se zasniva na kvantitativnoj i kvali-
tativnoj proceni u cilju njegove pravinosti i istinitosti. Konana odluka o rejtingu se donosi na

......................
27
osnovu optih pokazatelja i sopstvenog iskustva analitiara, koji uzima u obzir ne samo finansijske
pokazatelje, ve i kvalitet menadmenta, konkurentnost, makroekonomsku situaciju, kretanja u
pojedinim sektorima sve u cilju donoenja pravedne ocene.
Rejting sistemi svetskih rejting agencija kao tu su Standard and Poors ili Moodys, zasnivaju na
razvrstavanju po grupama, po principu oekivanog gubitka.

3.1. Metodologija Mudis (Moody s) agencije

Agencija Moodys Investors Service je 1995. usvojila novi tip rejtinga banaka BFSR (Bank Financial
Strength Rating). Ovaj indeks predstavlja miljenje Agencije o finansijskoj situaciji odreene banke
u bilo kojoj od odabranih 50 zemalja sveta.
Sistem se sastoji od klasa BFRS indeksa poreanih od A (najbolja ocena) do E (najgora ocena).
BFSR je proizvod procene finansijskih pokazatelja odreene banke i subjektivne ocene analitiara.
Metodologija koja se koristi inspirisana je metodologijom skoringa i grupisanja koju su predloili
Cary i Hrycay (2001). Ona se zasniva na logaritamskom modelu u cilju ispitivanja verovatnoe
gubitka, koristei njegovu distribuciju za kreiranje grupa rejtinga, poredei ih sa grupama rejtinga
agencije i istorijskim podacima u vezi sa verovatnim gubitkom. U sutini, u centru ovog modela
je kvantifikacija grupa ili klasa internog rejting sistema s ciljem da razlikuje razliite stepene ve-
rovatnoe gubitka koji korespondira odreenoj grupi. Ova metologija formalizuje odnos izmeu
stvarne verovatnoe gubitka, verovatnoe gubitka prouzrokovanog internim rejtingom i verovat-
noe gubitka proizilog iz kvantifikacije.
Ako poredimo ovaj opti model sa BFSR modelom koji koristi Mudis, prema Godlevskom, moemo
ispitati da li novi rejting sistem ove agencije odraava na koherentan nain verovatnou gubitka
pojedinanih banaka. Takoe, da li u ovako zamenjenoj ulozi, u smislu da ga sada posmatramo
kao indikatora discipline na tritu, a ne kao indikatora prudentne kreditne analize, moe dati
dovoljno informacija. S druge strane, vano je i da li ovakva metodologija, iako efikasna u inter-
nom rangiranju unutar banke, moe dati iste rezultate kada se posmatra upravljanje rizikom na
meubankarskom tritu.
Da bismo doli do odgovora, Godlovski posmatra pet faza u svojoj analizi :
1. Definisanje logaritamskog modela koji oslikava funkcije skoringa radi dobijanja verovatnoe
gubitka,
p ( DEFAUT )
log( )=a + Yi ' + i
1 p ( DEFAUT )

gde je: exp w

p ( DEFAUT ) =
1 + exp w W=a + Yi ' + i

a Y = faktor rizika a rezidual i ima loginu^ distribuciju. Ovaj model e biti predstavljen kroz deskrip-
tivnu statistiku kroz svoje verovatnoe P D (koje odgovoraju verovatnii individulanih gubitaka u
periodu
^
od jedne godine za banku u zemlji u razvoju); 2. Polazei od distribucije
^
verovatnoa gubi-
taka P D , napravljene su grupe koje odgovaraju intervalu (0,1) svake P D , svaka grupa je ocenjena
da bi se na kraju dobile uobiajene procene rizika od gubitka; ^
3. Rauna se sledea deskriptivna
statistika : proseci i medijane ocenjivane verovatnoe P D , a posmatra se i frekvencija neplaa-
nja, odnosno,
^
gubitaka po simuliranim grupama; 4. Zatim se rauna i deskriptivna statisnika za
svaku P D , kao i stopa gubitka po svakoj BFSR grupi; 5. Na kraju se sueljavaju simulirane grupe
sa grupama utvrenih po BFSR koristei istorijske podatke o gubicima.
Kao baza podataka, koriena je baza Bankscope (2003) koja ima uporedive podatke za banke u
zemljama u razvoju, koje su imale problema u poslovanju, za period od 1998. do 2002, a na bazi
koje je i napravljen indeks Mudisa (Bank Financial Strength Ratings). Pomou ove baze dolo je do
......................
28
grupisanja 463 banke iz Istone Evrope, Jugoistone Azije i Latinske Amerike od kojih je 68 banaka
pokazalo da je u tom periodu bilo optereeno loim poslovanjem.

Tabela br. 1 Definicija i frekvencija grupa u rejting sistemu Mudis BFSR

BFSR Frekvencija Definicija
B 12 Vani faktori unutranje finasijske snage. Poslovanje u skladu sa do-
brim poslovnim obiajima, kvalitetnom uslugom, odlinim finansijskim
preformansama u okruenju koje je operativno atraktivno i stabilno .
C 57 Unutranji finansijski kapacitet je dobar. Kvalitet pruenih finansijskih
usluga kao i najvanijih finansijskih pokazatelja u proseku prihvatljivi
u okruenju koje nije stabilno.
D 237 Finansijski kapacitet adekvatan. Kvalitet usluga ranjiv, slabi finansijski
pokazatelji u nestabilnom okruenju.

E 177 Jako slab finansijski kapacitet. Potrebna je perodina eksterna podrka

u snano nestabilnom okruenju.
Izvor : Moodys Investors Service, Global Credit Research, et Poon et al .(1999)

Metodologija pridruivanja koju predlau Keri i Hrejsej (Carey and Hrycay, 2001), je primenjena
na populaciju banaka iz zemalja u razvoju za koje postoje rejtinzi. Uzimajui u obzir raspoloivost
datih podataka, dolo se do rezultata da je koherentnost relativno slaba, zbog toga to je vreno
kalibriranje rejting kategorija simuliranog modela moguih gubitaka rejting sistemom BFSR. elja
da se agregiraju podaci dovela je do toga, da se klase rizika koje postoje izmeu grupa pojavljuju
kao odluujue. S druge strane, koherentnost postaje mnogo znaajnija u smislu odreivanja
procenjene stope gubitaka samim modelom rejting grupa BFSR Mudisa. Ukljuujui faktore koji
se odnose na regulaciju i institucionalizaciju u modelu gubitka, poboljan je kvalitet modela, ali
agregiranjem informacija u grupe rizika, taj kvalitet se gubi.

3.2. Metodologija Fi (Fitch) agencije

Agencija Fitch IBCA, Duff & Phelps je specializovana za odreivanje rejtinga banaka u svetu koje
objavljuje kroz svoj izvetaj Fitch Ratings. Ona je jedina agencija koja primenjuje posredni metod
za odreivanje rejtinga. Njen rejting se sastoji od miljenja o izdavaocu u odnusu na njegovo
finansijsko angaovanje u vremenu.
Fitch Individual Rating (FIR) je uporediv za sve banke koje su ocenjene bez obzira na to u kojoj se
zemlji banka nalazi, i sastoji se od sintetike procene banke ukoliko je ona potpuno nezavisna i nije
potpomognuta spolja. Ovaj indeks meri izloenost riziku, opredeljenje prema riziku i upravljanje
rizicima. Predstavlja miljenje ove agencije o verovatnoi da e banka upasti u tekoe koje su
izazvane spoljnim faktorima. Faktori kao to su rentabilnost i integritet bilansa, iznos olakica,
upravljanje, sredina u kojoj vri svoje operacije kao i perspektive, uzimaju se u obzir pri odrei-
vanju rejtinga. Ovi pokazatelji se takoe koriste kao atributi za unapreenje analize kojom se vri
ocenjivanje razliitih dimenzija bankarskih rizika. I u ovom sluaju koriene su baze podataka
Bankscope (2003) za banke u zemljama u razvoju u periodu od 1998. do 2002, na osnovu kojih su
raene analize i odreivanje indeksa po Fitch metodologiji. Korieni su podeci za 257 banaka iz
zemalja u razvoju obuhvatajui Istonu Evropu, Jugoistonu Aziju i Latinsku Ameriku.

......................
29
Tabela br 2. Definicija i frekvencija rejting grupa po Fitch metodologiji - indeks FIR
FIR Frekvencija Definicija
Veoma jaka banka.Karakteriu je izvrsni pokazatelji rentabilnosti i neza-
A 4 visan bilans, izvrsni pokazatelji upravljanja kao i poslovne sredine u kojoj
banka sprovodi svoje operacije, kao i velike mogunosti u budunosti .
Banka je jaka bez velikih problema.Karakteriu je dobri pokazatelji ren-
B 37 tabilnosti i nezavisan bilans, prihvatljivo upravljanje u sredini koja je
stabilna sa dobrim perspektivama za budunost .
Banka je prihvatljiva, sa ponekim problemima koji se tiu rentabilnosti,
C 84 nezavisnosti bilansa, kvaliteta upravljanja ili u operativnoj sredini ili
perspektivama.
Banka ima slabosti koje su izazvane unutranjim ili spoljnim faktorima.
D 101 Neki od bitnih elemenata kao to su rentabilnost, nezavisnost bilansa,
okruenje ili perspektive za budunost pokazuju ove probleme .

E 31 Banka ima ozbiljnih problema.

Izvor : Fitch IBCA, Duff & Phelps, FitchRatings prema Godlewskom

Promenljive imaju isto znaenje kao u statistici koja je primenjena kod BFSR modela. Rezultati
kalibriranja su zadovoljavajui za prve dve klase simuliranog modela (najmanje rizine) i njihov
srednji rejting (mediana) odgovara B za klasu 1 i C za klasu 2.

Za klasu 3, rezultati kalibriranja su jako varljivi, istorijska stopa gubitka odgovara rejting sistemu, ali
mediana simuliranog rejting modela u velikoj meri potcenjuje posmatranu stopu gubitka sem za
klasu 4, za koju nije utvren nijedan gubitak, te utvrena stopa gubitka od 0.5% ostaje koherentna.
Zakljuak je isti kao kod BFSR indeksa Moodys modela, a to je, da postoji slaba koherentnost.

3.3. Metodologija Standard i Purs (Standard & Poors Ratings Services)

Standard & Poors Ratings Services analizira kreditni potencijal finansijskih institucija uzimajui u
obzir ekonomsko, regulativno institucionalno i pravno okruenje u kome data finansijska institucija
radi. Kritini faktor za kreditnu ocenu svake institucije su jake i slabe strane celokupne ekonomije i
bankarske industrije u datoj zemlji. Ova agancija periodino objavljuje analizu pod nazivom Bank
Industry Risk Analysis, sa posebnim komentarima u RatingsDirect.
Dakle, re je o oceni brojnih faktora koji su sintetizovani u jednoj oceni koja se naziva Banking
Industry Country Risk Assessment, ili BICRA. Osamdeset devet zemalja je svrstano u 10 kategorija
od kojih je grupa 1, grupa sa najmanje slabosti u bankarskom sistemu u poreenju sa ostalim
zemljama, a grupa 10 je grupa sa najvie slabosti u bankarskom sistemu. BICRA je kombinacija
mnogih faktora koji se odnose na ocenu strukture i ekonomskih performansi zemlje u celini,
pravne i regulatorne infrastrukture sa posebnim akcentom na finansijske institucije kao i na
strukturu i kreditnu politiku/kulturu u samom bankarskom sistemu. Ova ocena, takoe, oslikava
i kvalitet i efikasnost u kontroli banaka kao i mere koje preduzima centralna banka u savladavanju
odgovarajuih turbulencija u finansijskom sistemu. Ova ocena iskljuuje efekte posebne dravne
intervencije i spasavanje posrnulih banaka.
Jedna od najvanijih komponenti svake BICRA ocene je bruto problematina aktiva (Gross Pro-
blematic Assets). Ovom ocenom se procenjuje potencijalna proporcija kredita datih privatnim i
javnim preduzeima koji mogu postati problematini u toku trajanja recesije. Procene su grupisane
......................
30
u est grupa ili kako ih nazivaju GPA rangs, gde je najua kategorja 5 - 15% a najira 50 - 75%. Pro-
blematina aktiva ukljuuje dospele kredite, restruktuirane kredite (gde je prvobitni rok dospea
produen), kredite koji se naplauju po posebnoj proceduri (workouts) ili aktiva koja je prodata
na neki poseban nain. Ova ocena je projekcija potencijalnog nivoa problematine aktive u bu-
dunosti, iako je bazirana na istorijskim podacima, uzima u obzir i mogua prilagoavanja kako
ekonomije zemlje tako i finansijkog sektora u celini.
Dobijene ocene ukazuju na mogue sistemske poremeaje i mogue krize u bankarskom sistemu
jedne zemlje. Prema ovom izvetaju, u odnosu na indeks BICRA, Srbija se nalazi u grupi 8 zajedno
sa Rusijom, to je veoma intrigirajui podatak.

4. Osvrt na rizik Srbije

Posle promena 2000. godine, rejting Srbije iz godine u godinu se popravljao, da bi 2008. godine
pao na BB- dok je 2007 ocena bila BB. Okida za smanjanje rejtinga Srbije bila je destabilizacija
politikog okruenja jednostranim proglaavanjem nezavisnosti Kosova to je odmah povuklo
za sobom ocenu koja je po Fiu tada bila BB- stabilno. U decembru 2008. godine, sa prvim ozbilj-
nijim naletom ekonomske krize ocena postaje, prema istoj rejting agenciji, BB- negativna. Slino
su reagovale i ostale rejting agencije, to je bio jasan signal stranim investitorima da se povuku
sa ovog trita (povlaenje sa Beogradske berze u jesen 2008). Interesentno je da aranman sa
MMF nije imao pozitivan efekat na poboljanje rejtinga zemlje. Kako je to uticalo na kretanje
kamatne stope kod nas?
Pre svega, treba uzeti u obzir da su mogunosti prikupljanja sredstava putem depozita kompanija
ili fizikih lica na naem tritu prilino ograniene. Uz to, treba uzeti u obzir i obaveznu rezervu
na devizne depozite koja u proseku iznosi 42,5%, ime se jo vie suava mogunost obezbeenja
likvidnosti na domaem tritu. Zato su banke u stranom vlasnitvu pribegle zaduivanju kod svojih
centrala ili na stranom novanom tritu kako bi obezbedile dovoljno sredstava za ekspanzivnu
kreditnu politiku koju su sprovodile. Ta sredstava su imala svoju cenu. Da se podsetimo ta ini
kamatnu stopu (ovaj model primanjuju sve banke):

Da bi se dobio oseaj za kretanje stope rizika zemlje, moe se posmatrati kretanje CDS po pojedinim
zemljama koje objavljuje Reuters. CDS ili Credit Default Swap predstavlja ugovor kojim se kupac
CDS obavezuje da izvri seriju uplata, a za uzvrat od prodavca dobija isplatu u obliku obveznice ili
kredita (to je rea situacija). Moderni Credit Default Swaps je kreirao tim zaposlenih u JPMorgan
Chase 1997. Cilj je bio prebacivanje rizika potencijlnog gubitka na treu stranu. Jedna od prvih
transakcija je bila prodaja kreditnog rizika Exona Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj. CDS
posmatra kretanje rizika izdavaoca obveznica. S obzirom da su jedine nae obveznice - koje su
predmet trgovine i prodaje - obveznice stare devizne tednje Srbije, kretanje njihovog CDS jasno
e pokazati kretanje stope rizika u Srbiji.
......................
31
Grafikon br. 1. Kretanje CDS-a za Srbiju od januara 2008. do juna 2009.

Dakle, na svaki euro uzetog novca iz inostranstva, banke iz Srbije u junu 2009. dodaju 480 b.p. ili
4,85% samo na ime rizika zemlje. U odnosu na period januar jul 2008. kada je rizik zemlje bio
procenjen na 2,0-3,0%, ovo predstavlja znaajno optereenje za krajnjeg korisnika kredita u Srbiji.
Istovremeno u Hrvatskoj je na nivou 1,8%, Rumuniji i Maarskoj 3% a ak i Kazahstan pokazuje
umirenje na nivou ispod 4,8%.

Grafikon br. 2. Kretanje CDS za period od januara 2008. do jula 2009.

Izvor: Reuters

Zakljuak
Ovim radom je utvreno da ni jedan model vodeih rejting agencija nije objektivan i koherentan,
to nas navodi na prihvatanje osnovne hipoteze i jo jednom potvruje zakljuak samita G-20 u
Velikoj Britaniji, kojim se nalae kontrola i kreditnih rejting agencija, kako bi se obezbedilo da one
potuju principe dobrog poslovanja. Posebno je vano obezbediti kontrolu rejting agencija, u delu
gde postoji mogunost sukoba interesa. Iako nijedan rejting sistem nije savren, jer je veoma
podloan subjektivnom, finom podeevanju analitiara, rejting ocena umnogome opredeljuje,
preko ocene boniteta i transmisionog mehanizma kroz kamatu - ekonomska kretanja u jednoj
zemlji. To su uvideli i lideri najrazvijenih zemalja sveta.
U zemljama u razvoju, kakva je Srbija, rejting ima poseban znaaj, s obzirom na to da trite nije
dovoljno razvijeno niti postoji disciplina uesnika na tritu. Dobra ocena rejting agencija ima veli-
kog uticaja na privlaenje direktnih stranih investicija i kapitalnih ulaganja iz inostranstva. Takoe,
to je veoma znaajno i za banke koje posluju u toj zemlji, jer informacija o rejtingu banke/zemlje
daje signal svetskoj bankarskoj industriji o ekonomskom zdravlju te zemlje i njenom bankarskom
sistemu, to, pak, za banke u zemljama u razvoju znai, dostupnost odgovarajuih kreditnih linija
pod manje ili vie povoljnim uslovima. Ova slika o zemlji i njenom bankarskom sistemu, data kroz
......................
32
odreeni rejting ili ocenu, preslikava se na krajnjeg korisnika, dunika po kreditu, kao dodatni
troak na referentnu kamatnu stopu kao margina rizika, ili kako ga neke banke nazivaju Standard
Risk Costs.
Dakle, odgovor na postavljeno pitanje glasi: Da, banke su dole na nae trite zbog visokog rizika
i visoke mare, ali prihod banaka je sada mnogo manji po visini plasiranog kredita. Rizik zemlje
jeste multiplikovan to je neminovno dovelo do poveanje mare banaka - jer je to bilo uslovljeno
poveanom cenom kotanja novca na inostranom tritu.
Kao odgovor na pitanje novinara ta je uslov da se bankarske mare smanje, Draginja uri,
predsednik IO Intesa banke a.d. Beograd i presedavajui Udrenja banka Srbije, odgovorila je: ...
Sutinsko smanjenje kamatnih stopa je neodvojivo od stabilizacije ekonomskih prilika, smanjenja
inflacije, uravnoteenja trgovinskog bilansa zemlje kao i smanjanje obaveznog rezervisanja kod NBS.
Kao to smo videli, ekonomske institucije i mehanizme opredeljuje politiko okruenje i volja
politike elite da se izvre promene. Da li naa politika elita ima uopte snage i volje da se upusti
u korenite reforme, i da li mi moemo neto da uradimo sami?
Ako apstrahujemo subjektivnost rejting agencija, ono na ta moemo da utiemo jesu kvantita-
tivni pokazatelji makroekonomskih preformansi zemlje, a to znai odgovornu monetarnu i fiskalnu
politiku, ne zbog zahteva MMF-a, ve zbog nas samih.
Moemo konstatovati da se rizik zemlje odnosi na ekonomska i politika kretanja
zemlje porekla lica, prema kome je banka poslovno izloena. Ispoljava se u oblicima:
rizika neplaanja predstavlja mogunost da dunik nije u stanju da ostvari
dovoljan priliv novanih sredstava da izmiri obavezu, ili odreene politike
mere kao to su npr. izolacija ili sankcije izreene prema zemlji dunika da
dunik ne moe da iservisira obavezu ka ino-patneru.
Slinu situaciju je Srbija imala tokom 90 ih godina prolog veka, kada je bila pod sankcijama i sva
direktna plaanja iz sprskih banaka na raune banaka u Evropskoj Uniji i Americi, rezultirala su
blokadom novanih sredstava. Zbog toga su se banke i kompanije dovijale da ne izvravaju plaanja
ka ino-partnerima iz Srbije, ve iz drugih zemalja (osnivajui posebna pravna lica za tu namenu
van granica Srbije) u Evropi koje nisu imale sankcije, kao to su: Kipar, Rusija, Makedonija, itd.
rizika transfera podrazumeva okolnosti u kojima dunik nije u mogu-
nosti da doe do odreene valute za otplatu duga, stoga lokalna banka (u
zemlji dunika) i ino-banka (banka poverioca) pokuavaju da ree problem
otvaranjem odgovarajuih rauna i u jednoj i u drugoj zemlji, pod uslovom
da imaju druge klijente koji obavljaju poslovanje u obe zemlje, pa sredstva
mogu da podignu sa rauna po odgovarajuim zakonskim osnovima.
Firma A iz Moskve, duguje firmi Energoprojekt a.d. Beograd iz Srbije, po osnovu izvedenih gra-
evinskih radova 100.000,00 dolara. Firma iz Rusije je obezbedila novana sredstva u rubljama,
ali ne moe da kupi od poslovne banke u Rusiji dolare kako bi izmirila obavezu prema Energopro-
jektu. Poslovne banke obe ugovorne strane stupaju i kontakt, i srpska banka pokuava da vidi sa
Energoprojektom da li ima anse da ostvarena sredstva iskoristi u Rusiji za budue poslove koje
tamo bude imao odnosno proverava sa drugim graevinskim firmama u Srbiji koje izvode radove
u Rusiji da li im odgovara da kupe ruske rublje za dolare (u protivvrednosti 100.000,00 dolara
kako bi se izmirila obaveza ka Energoprojektu). Ukoliko je pozitivan odgovor od strane bilo koje
srpske firme, srpska banka e otvoriti raun kod poslovne banke firme A u Rusiji u rubljama kako
bi njeni klijenti mogli tamo da raspolau sredstvima npr. za dnevnice ili kupovinu graevinskog
materijala u Rusiji. Meutim, moe se desiti da je odgovor negativan i na Energoprojektu je da
odlui ta e uraditi: da li e primiti uplatu u rubljama (ime bi bila zatvorena obaveza firme A) i
......................
33
iskoristi ih za naredne poslove u Rusiji ili e ekati da firma A kupi dolare i izvri obavezu tj. imae
nenaplaeno potraivanje od firme A do daljnjeg (ne zna se u kom e momentu biti naplaeno
potraivanje od ino-partnera).
[Primer kreiran na osnovu istinitog dogaaja koji se desio krajem 90-ih godina prolog veka kom-
paniji koja posluje u Srbiji]

rizika garancije predstavlja mogunost da banka emitent ne izvri obavezu

umesto glavnog dunika odnosno da ino-partneru ne bude prihvatljiva ga-
rancija koju je izdala banka dunika, zbog ekonomske ili politike situacije u
zemlji dunika i da zahteva kontra-garanciju neke svetske renomirane banke
kako bi obezbedila naplatu potraivanja.

Tokom 90-ih godina zbog sankcija koje je imala Srbija od strane Evropske Unije i Amerike, mnogi
ino-partneri su traili da garancije koje su izdavale nae banke (npr. Jugobanka ili Beobanka) budu
konfirmirane (potvrene) od strane svetski priznatih banaka (npr. Dresner banke ili Commerz
banke iz Nemake).

1.2.9. Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura i proce-
sa u banci, neadekvanog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci,
kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih dogaaja. (Odluka o upravljanju
rizicima banke, 2012)
Operativni rizik ukljuuje i pravni rizik.
Upravljanje operativnim rizikom podrazumeva upravljanje organizacijom rada i
poslovanja (procesa), kadrovskim resursima i tehnikom podrkom u banci, u skladu
sa vaeom regulativom i usvojenom poslovnom praksom. Vrlo je bitno da se svaki
zahtev klijenta realizuje adekvatno odnosno brzo, tano, pravovoremeno i pouzdano,
uz to nie trokove
Bazel II definie da operativni rizici, zajedno sa kreditnim i trinim, predstavljaju
osnov za utvrivanje reputacionog rizika banke i za odreivanje bilansne sume.

Primer operativnog rizika usled propusta u radu zaposlenih: Klijent fiziko lice, Petar Petrovi
se obraa banci sa zahtevom za odobrenje pozajmice po tekuem raunu u iznosu od 10.000,00
dinara na rok od 12 meseci. Petar je podneo odgovarajuu dokumentaciju, i bankarski slubenik
je utvrdio da moe klijentu odobriti traeni iznos pozajmice. Bankarski slubenik podatke unosi u
sistem, i usled nepanje odobrava pozajmicu u iznosu od 100.000,00 dinara, tako da Petar dobija
vie sredstava nego to mu njegova mesena primanja dozvoljavaju. Petar odlazi na bankomat da
podigne odobrenu pozajmicu u gotovom 10.000,00 dinara i upit stanja mu pokazuje da raspolae
sa 100.000,00 dinara pozajmice. On odluuje da podigne celokupni iznos sa rauna u naredna
tri dana. Bankarski slubenik posle tri dana uoava greku. Petar e vratiti banci vie podignuta
sredstva po isteku perioda korienja pozajmice tj. za 12 meseci.
[Primer kreiran na osnovu istinitog dogaaja koji se desio u jednoj domaoj banci u septembru
mesecu 2003.godine.]

......................
34
Primer operativnog rizika usled neodogovarajuih unutranjih procedura i procesa: u maju
mesecu 2008. godine, blagajnik Raiffeisen banke u Kragujevcu, je poznajui manjkavosti internih
procedura podigao neovlaeno sa rauna banke 1,1 milion evra. Novac, koji je blagajnik neovla-
eno podigao sa rauna, je naknadno morao da vrati banci. [Vest na B92, 2008.]

Primer operativnih rizika usled neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima:

banke koriste posebne softvere za procesuiranje platnih kartica u odnosu na osnovni (bazini)
informacioni sistem, i deava se u praksi da klijentu legne plata na raun i da on istovremeno moe
da podigne novana sredstva i sa bankomata i na atleru i da otera svoj tekui raun u minus, s
obzirom na to da se knjienje prve transakcija ne evidentira odmah. Npr. Marko Markovi je primio
platu u iznosu od 10.000,00 dinara u petak 28.11.2008. u 14h.
Marko odlazi na bankomat i podie svih 10.000,00 dinara u 14:00, a potom odlazi na alter u
14:05 (istog dana) i podie ponovo 10.000,00 dinara jer bankarski slubenik vidi kroz softversku
aplikaciju (informacioni sistem) da klijent raspolae sa 10.000,00 dinara (pri emu Marko nema
odobren dozvoljeni minus kod svoje poslovne banke). Bankarski slubenik kasnije u toku dana ili
tek narednog dana (u zavisnosti od toga kako su povezana oba informaciona sistema) moe da
vidi da je raun Marka Markovia oteran u nedozvoljen minus.
Marko Markovi e nedozvoljeni minus pokriti sa uplatom plate na tekui raun sledeeg meseca.
[Primer kreiran na osnovu istinitog dogaaja koji se desio u vie domaih banaka u periodu od
2005. do 2008.godine.]

Primer operativnog rizika usled nepredvidivih eksternih dogaaja: Izbilo je strano nevreme,
koje je izazvalo poplavu u ekspozituri EFG Euro banke i prekid rada elektrinih instalacija. Klijent
pravno lice, Zastava auto doo Kragujevac, dolazi u banku odmah posle nevremena da realizuje
plaanje ka ino-partneru u iznosu od 100.000,00 evra (s obzirom na to da ima pripremljena novana
sredstva za izmirenje obaveze) u suprotnom ako ne izvri plaanje platie penal ino-partneru u
iznosu od 5.000,00 evra. Bankarski slubenik obavetava Zastavu da banka nije u mogunosti da
izvri plaanje, jer ne funkcionie informacioni sistem (softverska aplikacija). S obzirom na to da
Zastava auto ima jedino otvoren raun u EFG banci, obaveza banke je da nadoknadi Zastava autu
tetu tj. da plati penal ino-partneru ukoliko ne uspe da realizuje nalog u toku tog dana.
[Primer kreiran na osnovu istinitog dogaaja koji se desio u jednoj domaoj banci u maju mesecu
2005.godine.]

1.2.10. Strateki rizik

Strateki rizik je mogunost nastanka negativnih efeikata na finansijski rezultat

ili kapital banke usled nepostojanja odgovarajuih politika i strategija, te njihovog
neadekvatnog sprovoenja, kao i usled promena u okruenju u kome banka posluje
ili izostanka odgovarajueg reagovanja banke na te promene. (Odluka o upravljanju
rizicima banke, 2012)
Sledee politike spadaju u okvir politike za upravljanje strategijskim rizicima i opisuju
pojedinane elemente procesa interne procene adekvatnosti kapitala (ICAAP):
1. Odreivanje kapaciteta za preuzimanje rizika,
2. Utvrivanje materijalno znaajnih rizika,
3. Stres testiranje.
Politike koje formiraju metodologiju interne procene adekvatnosti kapitala, zajedno sa
sledeim politikama ine kljune elemente metodologije Stratekog upravljanja rizicima:

......................
35
1. Sklonost ka rizicima,
2. Planiranje i predvianje rizika,
3. Plan u sluaju krize.

Slika 3. Metodologija Stratekog upravljanja rizicima

(ICAAP i SRM metodologija, 2012)

Elementi metodologije stratekog upravjanja rizicima su:

Izvetaj o sklonostima ka rizicima je strateki izvetaj velike vanosti koji
definie nivo rizika koji je banka spremna da preuzme sa stratekog aspekta.
Arhitektura rizika ukljuuje: politike i proces, okvir izvetavanja, tehnike
platforme i alate, i upravljanje podacima o rizicima.
Analitika portfolia rizika podrazumeva (sveobuhvatna i jasna slika rizika
kojima je banka izloena je kljuna u cilju adekatnog upravljanja rizinim
portofliom banke u skladu sa strategijom kao i u svrhe obrauna kapaciteta za
preuzimanjem rizika): utvrivanje materijalno znaajnih rizika, upravljanje
rizikom koncentracije i stres testiranje (se uzima u obzir prilikom odreivanja
Kapaciteta za preuzimanje rizika i Maksimalnog iznosa preuzimanja rizika).
Planiranje i predvianje rizika ukljuuje upravljanje aktivom ponderisanom
rizikom (RWA Risk Waighted Assets) - utie na racio kapitalne adekvatnosti
banke, odnosno, visinu kapitala koja je banci neophodna za poslovanje.
Utvrivanje kapaciteta za preuzimanje rizika - alat za odreivanje internog
kapitala zahtevanom ICAAP metodologijom.
Plan u sluaju krize obezbeuje uopteni okvir za upravljanje i akcioni plan
u sluaju kriznih situacija kako bi se blagovremeno i efektivno reagovalo na
situaciju.

......................
36
2. Proces upravljanja rizikom u finansijskom poslovanju

Rizik je nepoeljan i neprijatan. Racionalna priroda oveka navodi da se neto pre-

duzme odnosno upravlja rizikom.
Risk menadment ili upravljanje rizikom je, u irokom smislu, umetnost dono-
enja odluka u nepredvidivom okruenju.
Upravljanje rizikom znai optimizaciju trokova rukovoenja rizikom na nain
pri kome niko nee biti oteen. Upravljanje rizikom, obuhvata poslovnu filozofiju,
kulturu i klimu organizacije, kao i neke poslovne funkcije finansijske institucije.
Upravljanje rizikom je centralni deo stratekog menadmenta i korporativnog
upravljanja bilo kog privrednog subjekta. (Vaughan E. i Vaughan T., 1995.)
Fokus dobrog upravljanja rizikom je na identifikaciji i mitigaciji (regulisanje, elimi-
nisanje) rizika. Ciljevi upravljanja rizikom su:
1. da privredni subjekt moe da preivi gubitke i posle toga ostvari rast odnosno
maksimizira profit,
2. da efikasno posluje u rizinom okruenju,
3. da usklauje poslovanje sa zakonskim propisima.
Upravljanje rizikom je neprekidan i stalno razvijajui proces koji se provlai kroz
organizacionu strategiju i kroz implementaciju te strategije. Upravljanje rizikom je
dinamian proces.
Svaki privredni subjekt razvija sopstveno interno uputstvo za upravljanje rizikom,
koje je odobreno i usvojeno od strane nadlenih organa upravljanja privrednim subjek-
tom. Primer Politike upravljanja rizikom u banci se nalazi u prilogu knjige (prilog br. 1).
Trebalo bi imati u vidu da je upravljanje rizikom i zanimanje tzv. risk manager -
menader za upravljanje rizikom. 90-ih godina nastaje funkcija CRO Chief Risk
Officer u privrednim subjektima odnosno glavni menader za upravljanje rizikom koji
prouava rizike kojima je izloen privredni subjekt i upravlja njima.

I dalje je teko odbraniti miljenje. I dalje su CRO slabo plaeni. Previe risk menadera moe da
ubije posao.

Upravljanje rizikom su tehnike koje koriste graani i privredni subjekti za podruje

rizika od koga se moemo i ne moemo osigurati (sadri u sebi upravljanje poslovnim
rizikom). U privrednom subjektu je vano upravljanje istim rizicima.

Banka je duna da uspostavi sveobuhvatan i pouzdan sistem upravjanja rizicima, koji je ukljuen
u sve njene poslovne aktivnosti i koji obezbeuje da rizini profil banke uvek bude u skladu s ve
utvrenom sklonou ka rizicima. Sistem upravljanja rizicima mora biti srazmeran prirodi, obimu i
sloenosti poslovanja banke, odnosno njenom rizinom profilu. (Odluka o upravljanju rizicima, 2012)
Sistem upravljanja rizicima je ukljuen u sve poslovne aktivnosti banke u kojima se donose odluke
o preuzimaju rizika uzimajui u obzir prethodnu procenu zaposlenih odgovornih za upravljanje
rizicima.

......................
37
Sistem upravljanja rizicima obuhvata:
Strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje
i merenje, odnosno, procenu rizika i za upravljanje rizicima,
Odgovarajuu unutranju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu
banke,
Efektivan i efikasan proces upravljanja svim rizicima kojima je banka izloena
ili moe biti izloena u svom poslovanju,
Adekvatan sistem unutranjih kontrola,
Odgovarajui informacioni sistem,
Adekvatan proces interne procene adekvatnosti kapitala.

Slika 4. Upravljanje rizikom u privrednom subjektu (ERM COSO, 2004)

Proces upravljanja rizikom se sastoji iz est koraka (Avdalovi, V., 2000):

1. Utvrivanje ciljeva program rukovoenja rizikom, gde se precizno odluuje
ta privredni subjekt oekuje od tog programa. Primarni cilj je sauvati efikasnost
privrednog subjekta. Sekundarni cilj je primarna zatita zaposlenih od povreda.
Ostali ciljevi su vezani za npr. smanjenje trokova, drutveno odgovorno pona-
anje, dobre odnose sa javnou, itd.
......................
38
 2. Identifikacija rizika pre nego to se bilo ta uini risk menader privrednog
subjekta mora biti svestan rizika. Risk menader, mora otkriti rizike kojima je
izloeno poslovanje kompanije. Stoga, jedan vaan aspekt identifikacije rizika je
sagledavanje izloenosti riziku, odnosno potencijalnim tetama koje su povezane
sa odreenim tipom rizika, kod sledeih kategorija: fizika sredstva (imovina
pokretna i nepokretna), finansijska sredstva (sopstvena i tua), ljudski resursi i
odgovornost.
Identifikacija rizika je faza upravljanja rizikom u kojoj se, pored preciziranja rizika
u optem klasifikacinom sistemu i definisanja subjekata, utvruju i uzrono-posledine
veze pojedinih rizika. Bitno je naglasiti da se identifikacija rizika bavi percepcijom rizika.
Percpecija se odnosi na sposobnost da se uoi potencijalna situacija u kojoj nastaje teta,
tj. da se zapazi rizik koji moe biti aktivni uzrok tete, kao i da se uoe opasnosti koje
mogu pojaati delovanje tog rizika.
Znai, identifikacija rizika predstavlja proces identifikovanja izloenosti nekog pri-
vrednog subjekta neizvesnostima. Opis rizika ima za cilj da se prezentuje identifikovani
rizik u strukturiranom formatu, najee korienjem tabele.

Tabela 3. Opis rizika (Risk Management Standard, The Institute of Risk UK et.al, 2002)

Trebalo bi imati u vidu da se, kombinovani pristup primenjuje u identifikaciji rizika

poznavanje klijenta, upitnici za analizu rizika, dijagrami, analiza finansijskih izvetaja,
istorijski pregled rada, oluja ideja, studije sluaja,radionice za procenu rizinog dogaaja,
intervjui (lista pitanja) itd.
Osnovna klasifikacija rizika u odnosu na poslovanje privrednog subjekta je:
kritian rizik - dovodi do bankrotstva privrednog subjekta,
vaan rizik ugroava likvidnost privrednog subjekta, ali se mogu negativni
efekti apstrahovati (bilo kreditom poslovne banke bilo poveanjem napora
za naplatu dospelih potraivanja dunika), i
nevaan rizik efekti istog ne utie bitno na poslovanje privrednog subjekta
tj. ne ugroava likvidnost i solventnost privrednog subjekta.
......................
39
 3. Procena rizika je opti proces analize rizika i ocenjivanja rizika. Strunjaci
kompanije odreuju potencijalni gubitak i verovatnou nastanka gubitka.
Analiza rizika se sastoji od identifikacije rizika, opisa rizika (opisano u koraku dva)
i procenjivanja rizika (trei korak).
Procenjivanje rizika moe biti kvalitativno, kvantitativno i polu-kvantitativno u
pogledu verovatnoe pojavljivanja rizinog dogaaja i moguim posledicama. Razliite
tehnike se mogu koristiti za analize rizika.
Rezultati analize rizika se mogu koristiti za dobijanje profila rizika koji daje ocenu
znaajnosti za svaki rizik i obezbeuje instrumentarijum za definisanje prioriteta u
regulisanju rizika odnosno omoguava da se svaki identifikovani rizik rangira tako to
mu se dodeljuje relativna vanost.
Poto je zavren proces analize rizika, vano je uporediti procenjeni rizik sa kri-
terijumima rizika koje je banka (odnosno privredni subjekt) ustanovila (definisala).
Evaluacija rizika je bitna za donoenje odluka o znaajnosti rizika za privredni subjekt
i da li odreeni rizik treba da bude regulisan ili prihvaen.

Tabela 4. Posledice rizika i za opasnosti i za anse (Risk Management Standard, The Institute of
Risk UK et. al, 2002)

Takoe, vrlo je vano da kompanija uspostavi sistem internog i eksternog izvetavanja

o postojanju rizika. Interno izvetavanje je za potrebe menadmenta, razliitih organi-
zacionih delova privrednog subjekta i zaposlenih. Eksterno izvetavanje podrazumeva
redovno izvetavanje stejkholdera kompanije.
4. Razmatranje alternativa i izbor sredstava za upravljanje rizikom podrazu-
meva dva reenja:
a) kontrolu rizika, koja je usmerena na minimiziranje rizika gubitka kome je
privredni subjekt izloen, i
b) finansiranje rizika, odnosno usklaivanje raspoloivih sredstava namenjenih
regulisanju gubitaka, koji proizilaze iz rizika koji preostaju nakon primene
tehnike kontrole rizika.
Znai, regulisanje (mitigacija) rizika je proces izbora i implementiranja mera za
modifikovanje rizika. Svaki sistem regulisanja rizika, kao to je reeno u uvodnom delu
ovog poglavlja, ima za cilj: efektivno i efikasno poslovanje privrednog subjekta, efek-
......................
40
tivnu internu kontrolu i usaglaenost poslovanja sa vaeom zakonskom regulativom
i privrednom praksom.
Uvaavajui prethodno izneta reenja, metode za upravljanje rizikom su (Vaughan
E. i Vaughan T., 1995.) :
Metode za kontrolu rizika su: izbegavanje, preventiva i smanjivanje rizika od-
nosno spreavanje i kontrola gubitka, i minimiziranje razliitih gubitaka ako do
njih doe.
- Metoda izbegavanja rizika znai da lice ne eli da prihvati rizik. To se postie
ne angaovanjem u akciji koja moe da dovede do rizika, to je negativan
pristup u reavanju rizika.

Klijent MNL d.o.o. Beograd se obratio sa kreditnim zahtevom svojoj banci Privrednoj banci a.d.
Beograd. Neophodan mu je investicioni kredit u iznosu od 1 milion evra (dinarski sa valutnom
klauzulom) za kupovinu maine, koja e mu omoguiti proizvodnju velike dodatne koliine ta-
pia za sladoled, ime e biti monopolista na tritu. MNL d.o.o. Beograd je ranije koristio kredit
banke, ali ga nije vratio na vreme jer mu je kupac tapia sladoleda Rich Ice d.o.o. Subotica kasnio
sa plaanjem. U meuvremenu, MNL d.o.o. Beograd je proirio listu kupaca tapia za sladoled
i obazbedio bolju naplatu svojih potraivanja, korienjem razliitih instrumenata obezbeenja.
Takoe, finansije MNL d.o.o. Beograd su se drastino poboljalje. Meutim, banka je odluila da
odbije zahtev firme MNL d.o.o. Beograd, uvaavajui svoje prethodno iskustvo.

- Metoda smanjenja rizika se sastoji u primeni savremenih metoda preventive.

Preventiva predstavlja skup aktivnosti koje su usmerene ka spreavanju na-
stanka tetnog dogaaj tj. smanjenju mogunosti da do njega doe i da, ako
do njega doe, posledice budu to manje.

Klijenti banci dostavljaju razliite naloge plaanja na izvrenje. Banka je u obavezi pre izvre-
nja naloga da proveri da li su nalozi potpisani od strane ovlaenog lica klijenta (privrednog
subjekta) i ukoliko su dostavljeni u papirnom formatu da li imaju odgovarajui peat klijenta.
Klijenti banci prilikom otvaranja rauna dostavljaju statusnu dokumentaciju i odgovarajue
kartone deponovanih potpisa u papirnom formatu u organizacionom delu koji je najblii
njihovom seditu. U praksi se deava da zbog hitnosti nalog plaanja klijenti ne dostavljaju
organizacionom delu gde su otvorili raun.
Banka da bi izbegla rizik, koji se moe desiti usled slanja kartona deponovanih potpisa (spe-
simena) putem faksa ili elektronsko skeniranih iz organizacionog dela gde je raun otvoren
u organizacioni deo gde nalog treba da se izvri, se odluuje (preventivne mere) da skenira
celokupnu statusnu dokumentaciju (ukljuujui i karton deponovanih potpisa) klijenta u od-
govarajuem elektronskom fajlu koji je sastavni deo elektronskog foldera (najee nazvanom
registar rauna) dostupnom svim zaposlenim u banci.
Rizik koji imaju i banka i klijent u sluaju da nema navedene preventivne mere jeste realizacija
naloga koji nije potpisan od strane ovlaenog lica zaposlenog kod klijenta banke. Moe se desiti
da ukoliko se spesimen faksira ili elektronski dostavlja iz jednog organizacionog dela (ili od strane
klijenta) u drugi organizacioni deo koji izvrava nalog, da kopije depo kartona nisu dobro vidljive ili
da je spesimen krivotvoren odnosno na kopiji dokumenta (spesimena) klijenta se ispravljaju podaci
i potom ispravljena kopija se dostavlja drugom organizacionom delu (putem faksa ili skenirano)
kao validna odnosno osnov za verifikaciju (izvrenje) naloga (kroz informacioni sistem banke).
[Primer kreiran na osnovu prakse koja je postojala u bankarskom sistemu Srbije do 2006. godine.]

......................
41
 Metode za finansiranje rizika podrazumevaju zadravanje i prenos rizika.
Zadravanje moe biti udrueno sa specifinim alokacijama u budetu za po-
krivanje neosiguranih gubitaka i moe biti podrano prikupljanjem sredstava.
Prenos moe biti ostvaren kroz ugovorne odredbe, kroz obveznice, pred-ugovore
tzv. neosigurani transfer, kroz osiguranje, itd.
- Metoda zadravanja rizika predstavlja uobiajeni metod reavanja rizika,
kada lice ne preduzima nita (svesno ili nesvesno) da izbegne, umanji, ili
prenese rizik. Rizike niskog iznosa i niskog potencijalnog gubitka bi trebalo
zadravati.

Banka izvrava dinarske naloge svojih klijenata (privrednih subjekata) kako ih klijenti dostavljaju
u banku (elektronski ili u papirnom formatu) tokom meseca, a proviziju za realizaciju naloga na-
plauje na kraju tog meseca. Klijent prilikom otvaranja rauna daje ovlaenje banci za zaduenje
rauna za iznos nastalih provizija. Meutim, moe se desiti da na kraju meseca klijent nema para
na raunu i da banka eka po nekoliko dana na naplatu svojih potraivanja ili ih u najgorem sluaju
ne naplati uopte. S obzirom na to da se radi o malim iznosima dugovanja prema banci i relativno
dobrim iskustvima vezanim za naplatu provizija po osnovu domaeg platnog prometa banke sve-
sno ili nesvesno ne preduzimaju nita da promene praksu tj. da naplate svoja potraivanja tano
poslednjeg dana u mesecu.
[Primer kreiran na osnovu prakse koja je postojala u bankarskom sistemu Srbije do 2006. godine.]

- Metoda prenosa rizika rizik se moe preneti sa jednog lica na drugo lice koje
je spremnije da snosi rizik (proces osiguranja od gubitka, gde se pojedinac
zatiuje od rizika gubitka kupovinom ili prodajom nekog dobra za koji se
procenjuje da nee imati gubitak).

Marko Markovi je vlasnik stana na Novom Beogradu, povrine 50m2 ija je trenunta cena 2500
evra/m2 (Marko je kupio stan kada je cena bila 1500 evra/m2). Nenad Nenadovi je zainteresovan
da kupi stan od Marka Markovia jer smatra da e cena stana na toj lokaciji i dalje rasti tj. da e
stii do 4000 evra/m2 i da e ga u narednoj godini prodati po toj ceni. Marko smatra da je bolje
sada da proda stan po maksimalnoj ceni od 2800 evra/m2 i kupi u Bori stan od 100m2 ija je cena
1100 evra/m2 i da mu ostane neto para za predstojee dane.
Marko i Nenad su se dogovorili oko cene, zakljuili ugovor i obavili kupo-prodaju stana u roku
od 15 dana. Marko je uspeo da sa dobijenim novcem kupi stan u Bori koji je eleo i ostalo mu
je novca. Nenad na alost nije uspeo da proda stan za godinu dana po ceni od 4000 evra/m2, jer
je dolo do pada cena u celom gradu kao rezultat ekonomske krize u zemlji. Tako da je sadanja
vrednost njegovog stana 2000 evra/m2. U konkretnom primeru Marko je preneo rizik pada vred-
nosti nepokretnosti na Nenada.
[Primer kreiran na osnovu prakse koja je postojala u Srbiji tokom 2006.i 2007.godine.]

Imajui u vidu sve prethodno navedeno, moemo zakljuiti da su osnovna pravila za

upravljanje rizikom (Mehr i Hedges, u knjizi Vaughan E. i Vaughan T., 1995.):
- Ne riskiraj vie nego to moe sebi dopustiti da izgubi u pitanju je rizik
sa kojim se neto mora uiniti preneti ili izbei. Pravilo ne govori ta treba
uraditi sa datim rizikom, jer se radi o nastanku maksimalno moguih gubitaka,
ija se potencijalna veliina ne moe smanjiti, a mogu se pokriti iz novanog
toka ili iz novanih rezervi privrednog subjekta ili iz kredita banke.
......................
42
 - Uzmi u obzir i sluajnost rizik ne bi trebalo prenositi jer je verovatnoa
gubitka odnosno potencijalna veliina gubitka ako do njega doe, vrlo visoka.
Sutina je odrediti verovatnou nastanka gubitka, i u skladu sa tim doneti
odluku.
- Ne riskiraj puno za malo Stvarni stepen zadravanja svakog pojedinanog
rizika se sastoji u sagledavanju odnosa trokova (prinosa) i koristi (vrednosti
koja se prenosi). Bitno je pronai razumnu vezu izmeu trokova i koristi.
Postoje mnogi sluajevi npr. gde potencijalni gubitak ne mora rezultirati
bankrotom, ali kod koga je prenos poeljan.
5. Primena odluke administrativni postupak primene odluke koja se odnosi na
zadravanje ili prenoenje rizika sa ili bez rezervi odnosno formiranja novanih
fondova (rezervi).
6. Procena i ponovno ispitivanje stalna funkcija menadera za upravljanje rizikom,
koja podrazumeva stalno ocenjivanje i korigovanje operacionalizacije upravljanja
rizikom, obzirom da se rizik vremenom menja odnosno nestaje ili se stvara novi.
Takoe, se greke mogu javiti prilikom upravljanja rizikom i treba ih korigovati.
Nadgledanje i kontrola procesa upravljanja rizikom znai da efektivno upravljanje
rizikom podrazumeva odreenu strukturu izvetavanja i kontrole radi obezbeenja da
rizik bude pravovremeno identifikovan i procenjen, kao i da su primenjene odgovarajue
kontrole kao odgovor na rizini dogaaj.

Slika 5. Praenje rizika (ERM COSO, 2004)

Dobro rukovoenje privrednim subjektom zahteva da privredni subjekt usvoji me-

todian pristup upravljanju rizikom, koji:
titi interese akcionara,
......................
43
 osigurava da izvrni odbor izvrava svoje obaveze usmerene na realizaciju
strategije, izgradnje vrednosti privrednog subjekta i unapreenje performansi
privrednog subjekta,
osigurava da su ustanovljene adekvatne upravljake kontrole, i da funkcioniu
na zadovoljavajui nain.

Okvir za upravljanje rizicima u preduzeu je prikazan slikom 6.

Slika 6. Proces upravljanja rizikom

Tabela 5. Okvir za upravljanje rizicima u preduzeu (ERM COSO, 2004)

Vrlo je vano uoiti vezu izmeu misije, vizije, ciljeva i rizika preduzea (prikazano
slikom 7.)
......................
44
Slika 7. Veza izmeu misije, vizije, ciljeva i rizika preduzea (ERM COSO, 2004)

......................
45
Slika 8. Model kategorizacije dogaaja u preduzeu iz realnog sektora
(Petkovi, Lj., 2010)
......................
46
 2.1. Struktura i administriranje procesa
upravljanja rizikom

Politika upravljanja rizikom definie pristup i sklonost privrednog subjekta ka

riziku, kao i njegove pristupe riziku. Takoe, definie odgovornosti za upravljanje
rizikom, kao i zakonske obaveze i zahteve koji se odnose na odredbe politike.
Efektivno upravljanje rizikom podrazumeva proces u kome su (Greuning, H. i Brajovi-
Bratanovi, S., 2006):
izvrni direktori i menadment privrednog subjekta orjentisani ka dobrom
rezultatu korporacije (vrlo je vano da menadment radi u interesu privred-
nog subjekta, a ne svom linom),
jasno podeljenje nadlenosti i odgovornosti unutar privrednog subjekta,
alociranje odgovarajuih resursa za obuku i poveanje svesti o riziku kod
svih stejkholdera.
Upravni odbor privrednog subjekta definie strateki pravac privrednog subjekta, i
formira okruenje i strukture za upravljanje rizikom radi efektivnog i efikasnog funk-
cionisanja privrednog subjekta.
Organizacioni delovi privrednog subjekta imaju bazinu odgovornost za upravljanje
rizikom u dnevnom poslovanju.
Uloga menadera za upravljanje rizikom ili sektora za upravljanje rizikom u privred-
nom subjektu podrazumeva: definisanje i sprovoenje politike i strategije za upravljanje
rizikom, odgovornost za upravljanje rizikom na stratekom i operativnom nivou, obuke
i prezentacije za promovisanje kulture svesti o riziku u privrednom subjektu, kreiranje
i implementaciju internih politika za upravljanje rizikom na nivou organizacionog dela
(obino poslovne funkcije) ili vrste proizvoda, kreiranje i kontrola procesa za upravljanje
rizikom na nivou privrednog subjekta i na nivou organizacionih jedinica, monitoring i
izvetavanje procesa upravljanja rizikom na nivou privrednog subjekta.
Uloga interne revizije u procesu upravljanja rizikom je usmerena na: kontrolisanje
i davanje preporuka za minimiziranje rizika u svim organizacionim delovima odnosno
poslovnim aktivnostima privrednog subjekta, praenje ispunjenja preporuenih mera
od strane organizacionih delova odnosno odgovarajuih ovlaenih lica u privrednom
subjektu, obezbeuje aktivnu podrku i ukljuenost u proces upravljanja rizikom, izve-
tava upravni odbor o riziku, preporuenim merama, itd.
Kljuni resurs za implementaciju procesa upravljanja rizikom su zaposleni odno-
sno njihova svest o riziku i obuenost da upravljaju njime. Zatim, operativni procesi i
informacioni sistem privrednog subjekta i ugraeni mehanizmi kontrole odnosno mi-
nimiziranja rizika u obavljanju dnevnih aktivnosti organizacionog dela. I na kraju, ne
najmanje vaan proces budetiranja odnosno izdvajanja odreenih novanih sredstava
za pokrivanje rizika poslovanja privrednog subjekta.

......................
47
 2.2. Informaciona reenja za merenje,
analizu i kontrolu rizika

Upravljanje rizikom se u osnovi odnosi na ljude (kako razmiljaju, kako razgovaraju,

kako razmenjuju ideje i informacije), dok su informaciona reenja instrumentarijum
za upravljanje rizikom.
Adekvatan pristup je krenuti sa definisanjem strategije za upravljanje rizikom, a
nakon toga sagledati koja softverska reenja da se ukljue u proces upravljanja rizikom.
Softverska reenja se mogu iskoristiti za razliite kalkulacije, merenje transakcija, krive
kamatnih stopa, volatilnost i korelaciju, ugraivanje modula za kontrolu rizika u svakoj
aplikaciji koju privredni subjekt koristi, ne samo u aplikaciji za upravljanje rizikom.
(Cvetinovi, M., 2008)
Softver za upravljanje rizikom omoguava: integrisani pogled na rizike kojima je
izloen privredni subjekt, praenje profitabilnosti u odnosu na politiku rizika privred-
nog subjekta, izvetavanje regulatornog tela i merenje rizika u poslovanju. Komponente
softvera, o kojima e biti vie rei u narednim poglavljima, za upravljanje rizikom su:
merenja kreditnog rizika, modeli, i simulacija izloenosti,
merenja trinog rizika, modeli, i simulacija izloenosti,
merenja pronevera (kraa), modeli, i simulacije izloenosti,
VaR, istorijska simulacija, Monte Karlo simulacija,
greek kalkulatori rizika (beta, delta, gama, i dr.),
generisanje modeliranja i scenarija,
testiranje ekstremnih dogaaja.
Poznato softversko reenje za upravljanje rizikom u svetu je GRC Governance,
Risk, Controls, koje u potpunosti pokriva glavne faze u upravljanju rizikom. JP Morgan
je razvio specijalizovane softverske pakete za rizik, a provajder je Risk Metrics Group.
Poznati modeli za kvantifikaciju kreditnog rizika su: Credit Metrics, Credit Risk +,
Credit Portfolio View TM.
U naoj praksi informaciona reenja za upravljanje rizikom su vie razvijena kod
domaih banaka sa inostranim kapitalom, gde se koriste grupna softverska reenja
i modeli odnosno outsource softverska reenja. U sluaju slabije razvijenih lokalnih
banaka upravljanje rizikom se svodi na upotrebu excela.

2.3. Strategija upravljanja rizikom banke

Rizik je trina kategorija. Upravljanje rizikom je vana komponenta konkuren-

tnosti svakog privrednog subjekta, pa i banke kao finansijske institucije. Novac, je
roba kojom banka upravlja i raspolae odnosno trguje. S toga, moemo rei da je
novac trina kategorija (Bessis, J., 2002).
U skladu sa vaeom regulativom, banka je duna da uspostavi sveobuhvatan i po-
uzdan sistem upravljanja rizicima, koji je ukljuen u sve njene poslovne aktivnosti i koji
obezbeuje da rizini profil banke uvek bude u skladu s ve utvrenom sklonou ka
......................
48
rizicima. Sistem upravljanja rizicima mora biti srazmeran prirodi, obimu i sloenosti
poslovanja banke, odnosno njenom rizinom profilu.

Tabela 6. Dva osnovna sistemska zakona u poslovanju banke (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)
Interes Upravljanje (sistemski zakon)
isto komercijalni interes akcionara
Sistem profitabilnosti
(profitabilnost)

Interes stejkholdera (sigurnost i likvidnost) Sistem zatite stejkholdera

Sistem upravljanja rizicima obuhvata:

Strategiju i politike za upravljanje rizicima, kao i procedure za identifikovanje
i merenje, odnosno procenu rizika i za upravljanje rizicima,
Odgovarajuu unutranju organizaciju, odnosno organizacionu strukturu
banke,
Efektivan e efikasan proces upravljanja svim rizicima kojima je banka izloena
ili moe biti izloena u svom poslovanju,
Adekvatan sistem unutranjih kontrola,
Odgovarajui informacioni sistem,
Adekvatan proces interne procene adekvatnosti kapitala.

Banka je duna da uspostavi efektivan i efikasan proces upravljanja rizicima, koji obuhvata ublaava-
nje, praenje i kontrolu rizika kojima je banka izloena ili moe biti izloena a koje je identifikovala i
izmerila, odnosno procenila.
Pod ublaavanjem rizika se podrazumeva diversifikacija, prenos, smanjenje i/ili izbegavanje rizika, a
banka ga sprovodi imajui u vidu svoj rizini profil i sklonost ka rizicima.
Pod praenjem i kontrolom rizika se podrazumeva uestalost i nain praenja rizika kojima je banka
izloena, kao i praenje i kontrola limita u okviru uspostavljenog sistema limita. [Izvor: Odluka o
upravljanju rizicima, 2012]

Banka bi trebalo da ima sposobnost da sagleda verovatnou da se rizini dogaaj

realizuje, da utie poslovanje banke i njegove posledice ukoliko se desi. Banka mora
adekvatno da reaguje, preduzimajui odgovarajue preventivne mere da sprei, ili ako
se ve rizini dogaaj desio, da minimizira njegov uticaj na poslovanje banke. Proizilazi
da banka mora da poseduje organizaciju, ljudske resurse i rezervisana sredstva, kako bi
se uspeno nosila sa rizikom.
Sektor za upravljanje rizikom je u funkciji odravanja rizika u tolerantnim okvirima
delovanja za ta je esencijalno obezbediti:
pouzdane informacije i tane izvetaje, o pretnji, nastanku ili dejstvu rizika,
merenje dejstva rizika (svakog pojedinano i u meusobnom uticaju) u nov-
anom ekvivalentu - izraeno kroz smanjenje zarade (profita) banke ili kroz
tete koje se nanose sredstvima banke,
......................
49
 adekvatne strategije, programe i planove za spreavanje i suzbijanje dejstva
svakog rizika kroz odgovarajue poslovne politike, procedure i standarde.

Banka je duna da proces interne procene adekvatnosti kapitala ukljui u sistem upravljanja
rizicima banke i donoenja odluka u banci, odnosno da rezultate ovih procena koristi u procesu
donoenja poslovnih odluka i odluka u vezi sa upravljanjem rizicima, kao i u procesu uspostavljanja
sistema limita.
Banka je duna da redovno, a najmanje jednom godinje, proverava i preispituje proces interne
procene adekvatnosti kapitala, kao i da, ako je neophodno, na odgovarajui nain prilagodi taj
proces.
Banka je duna da ovaj proces preispituje i prilagoava kad god je izloena novim rizicima i zna-
ajnim promenama, kako u svojim stratekim opredeljenima i operativnim planovima, tako i u
spoljnom okruenju. [Izvor: Odluka o upravljanju rizicima, 2012]

Banka prihvata rizik i posluje sa njegovim posledicama, s obzirom na to da upravlja

i raspolae tuim sredstvima - stejkholdera. Dejstvo rizika ograniava postavljanjem
kontrolnih limita izloenosti ili primenjuje neku od ranije navedenih strategija, ali i vodi
poslovnu politiku diversifikacije pojedinog rizika i ukupnog rizika.
Banka izdvaja odreena rezervna (novana) sredstva za pokrie moguih gubitaka
kako u odreenom poslu, tako i u celini, ukoliko ulazi u poslove preuzimajui odgovor-
nost za rizike. Konkretan iznos sredstava za pokrie rizika ukupnog poslovanja banke
(koeficijent adekvatnosti kapitala, koeficijent rizinog kapitala, ekonomska aktiva, itd.)
zavisie od finansijske sposobnosti banke.
Banke u svom poslovanju koriste standardne metode procene rizika, koje obezbeuju
informacije o ukupnoj snazi banke, finansijskim i operativnim slabostima ili nepovolj-
nim trendovima, problemima ili pogoravajuim uslovima, i o praksama upravljanja
rizikom. (Gori, J., 2006)

Tabela 7. Upravljanje rizikom na nivou banke (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)

Upravljaki tok Opis

Od vrhovnog rukovodstva do zaposlenih neposrednih

Odozgo na dole (top down)
izvrilaca transakcija

Povratna informacija koja ide od zaposlenih ka vrhovnom

Odozdo na gore (down top)
menadmentu banke

Iskustvo govori, da su uobiajeni nedostaci u upravljanju bankom: suvie agresivna

aktivnost borda, nejedinstven ili nepaljiv bord direktora, negativan uticaj insajdera
ili menadmenta, zavisnost sektora za upravljanje rizikom od izvrnog odbora banke
(vrlo je vano da je funkcija upravljanja rizikom bude nezavisna od izvrnog odbora
banke kako bi se poslovi realizovali u interesu banke a ne pojedinaca lanova izvrnog
odbora) i ostalo (npr. suvie izuzetaka u realizaciji transakcija, nekontrolisano krediti-
ranje, kreditiranje na bazi obezbeenja bez analize realnih izvora prihoda, akcenat na
pekulativnim zaradama, itd.).
......................
50
 Slika 9. Sistem upravljanja rizikom prema Zakonu o bankama

2.4. Vanost upravljanja rizikom u

finansijskim institucijama

Globalizacija i nestabilnost finansijskih trita, kao i sve otrija i jaa konkurencija

meu bankama i drugim privrednim subjektima koji su uli u sferu finansija, izlae
banke novom riziku i izazovima zahtevajui kontinuirane inovacije u nainu upravljanja
poslovanjem i rizikom.
Nespremnost uesnika, na svetskim finansijskim tritima, na neoekivane gubitke
u prethodnom periodu, je uticala da se mnogo sistematinije i ozbiljnije pristupi uprav-
ljanju rizikom u privrednim subjektima,pre svega finansijskim institucijama, kako bi se
izbegle ili ublaile budue krize na razliitim svetskim tritima.
Povezanost i uslovljenost razliitih finansijskih i nefinansijskih rizika, utie na sveo-
buhvatno i sistematino upravljanje rizikom u finansijskom poslovanju.
Dugorono i stabilno poslovanje finansijskih institucija podrazumeva potpuno ra-
zumevanje okoline i rizika koji je okruuju.
Ukoliko pogledamo mere Narodne banke Srbije koje su bile sprovedene u bankar-
skom poslovanju u periodu od 2001. godine do dananjih dana, moemo konstatovati
da je njihova sveobuhvatnost i rigoroznost uticala, da bankarski sektor u Srbiji, spre-
mno doeka svetsku finansijsku krizu krajem 2008. godine. Domae banke su dobro
kapitalizovane, i svoj rast kredita su bazirale na adekvatnom odnosu novanog kapitala,
depozita klijenata i odgovarajuih rezervisanja za plasmane klijentima. S druge strane,
ostaje otvoreno pitanje koliko su privredni subjekti - klijenti banke spremni da odgovore
izazovima svetske ekonomske krize.

......................
51
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
Pojam i definicija rizika
Osnovni pojmovi povezani sa rizikom
Objasniti pojam stepena rizika
Klasifikacija rizika
Objasniti finansijski i nefinansijski rizik
Objasniti dinamiki i statiki rizik
Objasniti fundamentalni i posebni rizik
Objasniti ist i pekulativni rizik
Oblici upravljanja rizikom
Proces upravljanja rizikom
Pravila upravljanja rizikom
Instrumenti menadmenta rizikom pri-
vrednog subjekta
Odreivanje rizika u finansijskom po-
slovanju
Osnovni rizik u finansijskom poslovanju
Literatura:
Avdalovi, V., Menadment rizikom u
osiguranju, ZENID, Beograd, 2000.
Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani, M.,
Poslovno bankarstvo, Univerzitet
Singidunum, FFMO, Beograd, 2005.
Barjaktarovi, L., Jeremi, Lj. (2013) Finan-
sijska kriza i upravljanje rizicima
osiguranja i bankarstva, Ekonomski
institut, Beograd
Basel Committee on Banking Supervisi-
on: Amendement to the Capital
Accord to Incorporate Market
Risks, Manusscript, January 1996.
Basel Committee on Banking Supervisi-
on: Amendement to the Capital
Accord to Incorporate Market
Risks, Manusscript, Update April
1998.
Basel Committe on Banking Supervision:
Credit Risk Modelling Current
Practices and Applications, Manus-
cript, April 1999.
......................
52
Vrste rizika u finansijskom poslovanju
Objasnite pojam operativnog rizika
Objasnite pojam kreditnog rizika
Objasnite pojam trinog rizika
Objasnite pojam kamatnog rizika
Objasnite pojam valutnog rizika
Objasnite pojam rizika likvidnosti
Objasnite reputacioni rizik i zakonski
rizik
Objasnite rizik zemlje
Informaciona reenja za merenje, anali-
zu i kontrolu rizika (osnovni elementi)
Strategija upravljanja rizikom banke
Sistem upravljanja rizikom prema Za-
konu o bankama
Basel Committee on Banking Supervision:
A New Capital Adequacy Fra-
mework, consultative paper, July
1999.
Basel Committee on Banking Supervision:
Sound Practices for the Manage-
ment and Supervision of Operatio-
nal Risk, February 2003.
Basel Committee on Banking Supervisi-
on: International Convergence of
Capital Measurement and Capital
Standards A revised framework,
Bank for International Settelments,
June 2004.
Bessis, J., Risk management in banking,
McGraw-Hill, 2002.
Vaughan, E., Vaughan, T., Osnovi osigu-
ranja Upravljanje rizicima, MATE
(John Wiley&Sons, Inc.), Zagreb,
1995.
Vujovi, R., Upravljanje rizicima i osi-
guranje, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2009.
Vukovi, D., Korporaciono upravljanje u
bankama, Novo bankarsko zakono-
davstvo, Zbornik radova za savetova-
nje, Udruenje banaka Srbije, Pali,
13. i 14. april 2006.
Vukovi, D., Meunarodna finansijska
arhitetktura, Udruenje banaka
Srbije, Bankarstvo br. 3 i 4, Beograd,
2006.
Greuning, H., Brajovi-Bratanovi, S.,
Analiza i upravljanje bankovnim
rizicima, Mate, Zagreb, 2006.
Gori, J., Prirunik za upravljanje rizicima
banke prema Zakonu o bankama
sistem, organi, standardi i procedu-
re, Beograd, 2006.
Guidelines on Bank Wide Risk Manage-
ment, Identification Quantification
Aggregation Allocation Monitoring,
ICAAP Internal Capital Adequacy
Assesment Process, OeNB&FMAA,
Vienna, 2006.
Davidson, F., Managing Risk in Organizati-
ons A Guide for Managers, Jossey
Bass, San Francisko, 2003.
Dorfman, M., Introduction to risk ma-
nagement and insurance, 9th edi-
tion, Pearson Education, In.c,, New
Jersey, 2008.
Zavii, A., U susret jedinstvenom finan-
sijskom tritu Evropske unije,
Udruenje banaka Srbije, Bankarstvo
br. 1 i 2, Beograd, 2009.
Zakon o bankama i drugim finansijskim
organizacijama, Slubeni glasnik
Republike Srbije broj 107/2005 od
02.12.2005. godine
Zakon o investicionim fondovima,
Sl.glasnik RS, 55/2011
Zakon o lizingu, Sl.Glasnik RS 55,2003,
61/2005, 31/2011 i 99/ 2011
Jovi, Z., Menadment finansijskih in-
stitucija, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2008.
Krsti, B., Bankarstvo, Ekonomski fakul-
tet, Ni, 2001.
Lonarevi, R., Mai, B., orevi-Bolja-
novi, J., Menadment principi,
......................
53
koncepti i procesi, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2007.
Mishkin, S.F., The economics of Money,
Banking, and Financial Markets,
eight edition, Pearson Education,
Boston, 2007.
Odluka o upravljanju rizicima banke,
Sl.glasnik RS 45/2011, 94/2011,
119/2012 i 123/2012
Pak, J., Jeremi, Lj., Barjaktarovi, L.,
Osnovi osiguranja, Univerzitet Sin-
gidunum, 2012.
Petkovi, Lj., Holistiki pristup upravljanja
rizicima kao nova tendencija u kor-
porativnom upravljanju preduzei-
ma, master rad, Ekonomski fakultet
u Beogradu, 2010.
Peterson, C., Lewis, C., Managerial Econo-
mics, Fourth Edition, Prentice Hall
Inc., New Jersey, 1999.
Rejda, G., Principles of Risk Management
and Insurance, 10th Edition, Addi-
son Wesley, Boston, USA, 2008.
Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi
novca, bankarstva i finansijskih
trita, jedanaesto izdanje, Pearson
Education, Boston, 2007.
Sajt Agencije za privredne registre, http:/
www.apr.gov.rs/
Sajt Banke za meunarodno poravnanje,
http:/www.bis.org/
Sajt Erste banke Be, http:/www.Erstebank.at
Sajt Narodne banke Srbije, http: /www.nbs.rs
Sajt Raiffiesen bank a.d. Beograd, http:/
www.raiffiesenbank.rs
Skipper, H.D., Kwon, W.J., Risk Manage-
ment and Insurance, Perspectives in
Global Economy, Blackwell Publis-
hing, Malden, Ma, USA, 2007.
Trifunovi, A., Principi korporativnog
upravljanja u bankama u svetlu
pravno-regulatornog okvira u Srbiji,
Udruenje banaka Srbije, Bankar-
stvo br. 1 i 2, Beograd, 2009.
The Institute of Risk, The Association of
Insurance and Risk Management
UK, The National Forum for Risk
 Management in Public Sector UK,
Risk Management Standard, UK,
2002.
The Frank J. Fabozzi Series: Managing cre-
dit risk in Corporate bond portfolios
a practitioners guide, John Wiley
& Sons, New Jersey, 2004.
The professional risk managers handbo-
ok - A comperhensive guide to the
current theory and best practice,
Edited by Carol Alexander and Eli-
sabeth Sheedy, Introduced by David
R.Koenig; The official book for the
PRM certification / PRIMAPublica-
tions / PRIMA Risk managers 2004.;
Volume I: Finance theory, financial
instruments and markets
Unkovi, M., Staki, B., Spoljnotrgovinsko
i devizno poslovanje, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2009.
Hadi, M.,Bankarstvo, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2008.
Cvetinovi, M.,Upravljanje rizicima u fi-
nansijskom poslovanju, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Chorafas, N.D., Operational Risk, Control
with Basel II Basic principles and
capital requirements, Butterworth
Heinemann, Oxford, 2004.
Casuality Actuarial Society ERM Com-
mittee, Overview of Enterprise Risk
Management, ERM Overview, 2004
COSO, ERM, 2004

......................
54
 II
Upravljanje
trinim rizikom
P roces upravljanja trinim rizikom, kao osnovnim rizikom u finansijskom poslovanju
je predmet analize ovog poglavlja.
Osnovna metodologija koju koriste privredni subjekti u identifikovanju i upravljanju
rizikom jeste metodologija rizine vrednosti VaR (Value at Risk), koju kombinuju sa
drugim metodologijama (kao to su npr. testiranje ekstremnih dogaaja, testiranje sce-
narija, gep analiza, itd.), kako bi to uspenije na dnevnoj osnovi upravljali rizikom. Ova
knjiga razvija okvir za upravljanje rizikom zasnovanim na navedenim metodologijama.

Kada proitate ovaj deo knjige trebalo bi da:

Objasnite tradicionalno merenje trinog rizika
Objasnite merenje trinog rizika savremenim metodama
Odgovorite na pitanje ta je VaR metoda i kakva su dosadanja iskustva u
primeni VaR metode u svetu
Navedete prednosti i nedostatke VaR metode
Objasnite proces upravljanja trinim rizikom primenom VaR metode
Objasnite potrebu za risk menadmentom u bankama
Odgovorite na pitanje ta je Bazelski komitet i koje su karakteristike Bazela II
Objasnite karakteristike Bazela I
Objasnite karakteristike Bazela II
Objasnite karakteristike Bazela III
Objasnite karakteristike solventnosti II

1. Trini rizici

Trini rizici su mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke po osnovu promena vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki
banke koje nastaju usled kretanja cena na tritu. Trini rizici obuhvataju devizni
rizik, cenovni rizik po osnovu dunikih hartija od vrednosti i po osnovu vlasnikih
hartija od vrednosti i robni rizik. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Trini
faktori rizika su: rizik promene cena hartija od vrednosti, kamatni rizik, valutni rizik,
rizik promene cena roba i drugi.
Banka je duna da odredi zaposlene ovlaene za ugovaranje trinih transakcija,
vrstu i limite transakcija koje svaki od tih zaposlenih moe da ugovara u ime i za raun
banke, nain ugovaranja transakcija, kao i nain izvetavanja o ugovrenim transak-
cijama. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Svaka ugovorena transakcija se
evidentira i sve relevantne informacije o toj transakciji treba da budu na odgovarajui
nain dokumentovane i prosleene licima odgovornim za upravljanje trinim rizicima.
......................
57
 Procena izloenosti trinim rizicima obuhvata naroito:
Sve aktivnosti banke koje su osetljive na promene trinih uslova,
Sve otvorene pozicije koje proizilaze iz aktivnosti banke,
Koncentraciju izloenosti u knjizi trgovanja,
Likvidnost svih finansijskih trita na kojim banka trguje,
Volatilnost trinih cena finansijskih instrumenata kojima banka trguje,
Korelacije izmeu trinih cena razliith finansijskih instrumenata kojima
banka trguje,
Korelacije izmeu trinih cena razliitih finansijskih instrumenata kojima
banka trguje,
Korelacije izmeu trinih i drugih rizika, a naroito kreditnog i operativnog
rizika, kao i rizika likvidnosti,
Sloene finansijske instrumente i derivate, ugraene opcije.
Vano je istai da sve kompanije upravljaju trinim rizikom na dnevnoj os-
novi.

Primer politike upravljanja rizicima

koncentracije trinog rizika

1. Definicija - Koncentracija trinog rizika moe da proizae iz izloenosti pojedinanom fak-

toru rizika ili grupi meusobno povezanih rizinih faktora. Meusobna povezanost razliitih
faktora rizika ne mora uvek da bude oigledna, ali moe doi do izraaja u stresnim trinim
uslovima. Banka treba da identifikuje sve materijalno znaajne faktore rizika i da kroz stres
testiranje i analizu osetljivosti spozna kako bi dati faktori uticali na vrednost portfolija i nje-
gov rizini profil u sluaju promena korelacija i nelinearne povezanosti pomenutih faktora.
2. Identifikovanje i merenje - Identifikovanje i merenje koncentracije trinog rizika trebalo
bi da se sprovodi najmanje jednom godinje. Postupak analize treba da obuhvati celokupnu
bankarsku i knjigu trgovanja.
2.1. Koncentracija trinog rizika u knjizi trgovanja
Banka je duna da identifikuje i meri koncentraciju trinog rizika u knjizi trgovanja najmanje
jednom godinje ukoliko je Value at Risk Banke (VaR meseni prosek dnevnih vrednosti na
nivou poverenja 99%) u knjizi trgovanja ili vei od 2 miliona evra ili vei od 5% osnovnog
kapitala Banke.
Analiza treba da obuhvati najmanje sledee dimenzije: 1) koncentraciju tipova rizika: kreditni
rizik, rizik kamatne stope, rizik valute, rizik promene cene vlasnikih hartija od vrednosti
(HoV), robni rizik, rizik volatilnosti, rizik dogaaja (poslednji rizik je vezan za hed fondove
koji primenjuju strategiju ulaganja u pravna lica ija vrednost moe biti promenjena velikim
poslovnim dogaajem poput spajanja, pripajanja i sl.); 2) regionalnu i koncentraciju po ze-
mljama, 3) koncentraciju privrednih sektora, 4) koncentraciju pojedinanih klijenata.

......................
58
Takoe, svaki od narednih podportfolija u knjizi trgovanja treba da bude analiziran kako bi
se dobila celokupna slika procene koncentracije trinog rizika u knjizi trgovanja: 1) portfo-
lio dravnih obveznica, 2) portfolio kamatno osetljivih HoV, 3) portfolio valuta, 4) portfolio
vlasnikih HoV, 5) roba, 6) hed fondovi, 7) trgovanje kreditima (Credit trading) .
Poto sistem kojim se meri VaR u knjizi trgovanja, Kondor (KVaR) softver za upravljanje
rizikom u banci, pokriva celokupan portfolio knjige trgovanja, analiza koncentracije trinog
rizika knjige trgovanja zasnivae se na podacima dobijenih iz pomenutog sistema.
2.1.1. Stres testiranje
Uz prethodnu analizu koncentracije trinog rizika u knjizi trgovanja, izloenost ovom riziku
moe se dopunski meriti i sprovoenjem stres testiranja.
Tokom sprovoenja stres testiranja u redovnom merenju trinog rizika i tokom analize do-
bijenih rezultata, Banka mora da utvrdi da li korieni scenariji testiranja pokazuju i prisustvo
specifinog rizika koncentracije.
2.2. Koncentracija trinog rizika u bankarskoj knjizi
Banka je duna da identifikuje u meri koncentraciju trinog rizika u bankarskoj knjizi najma-
nje jednom godinje. Analiza bi trebalo da obuhvati najmanje sledee dimenzije: valutnu,
entiteta i ronu.
2.2.1 Osetljivost na promene kamatnih stopa
Po trenutnoj metodologiji ova vrsta rizika izraava se kroz promene pozicija bilansa stanja
na promene kamatnih stopa. U tom smislu raunaju se mogui gubici koje bi Banka ostvarila
ukoliko bi se kamatne stope menjale za +/-200 baznih poena (po razliitim valutama pozicija
i na nivou pojedinanih pravnih lica ukoliko se vri konsolidacija) i za +/-10 baznih poena (po
razliitim intervalima dospea pozicija bilansa stanja). Potencijalni gubici izraeni u procentima
koriste se za izradu mape koncentracije trinog rizika u bankarskoj knjizi.
3. Praenje i upravljanje
3.1. Analiza rizika koncentracije
Banka mora da sprovodi analizu koncentracije trinog rizika u skladu sa standardima propi-
sanim ovom politikom. Rezultati analize treba da budu dostavljeni i predstavljeni Upravnom
odboru (UO) Banke najmanje jednom godinje.
3.2. Informisanje uprave i redovno izvetavanje
Uz redovnu godinju analizu rizika koncentracije, Banka e sastavljati i unapreivati redovne
izvetaje (poput ALCO izvetaja) u cilju kontinuiranog praenja mogueg postojanja rizika
koncentracije u Baninom portfoliju to treba da predstavlja osnovu da uprava Banke, u
sluaju neadekvatne koncentracije, donese odgovarajue mere.
[Izvor: Politika upravljanja rizicima koncentracije domae banke koja posluje u Srbiji u 2012.
godini, ali zbog uvaavanja tajnosti podataka poslovanja nije navedeno njeno ime.]

......................
59
 Istorijski posmatrano merenje izloenosti riziku je prvo razvijeno u domenu tri-
nog rizika, a potom je primena proirena i na druge rizike kojima su privredni subjekti
izloeni u svom poslovanju. S toga e u narednim poglavljima biti posebno prikazana
tradicionalna i savremena merenja trinog rizika.
Bitno je istai da kompanije u upravljanju rizikom kombinuju opte korporativne
pokazatelje uspeha (koji su prikazani u zvaninim finansijskim izvetajima pravnog
lica; npr. prinos na kapital, dobit pre poreza i kamata /EBIT/, neto operativni prihod,
ekonomski dodata vrednost /EVA/, proseni ponderisani troak kapitala, itd.), indi-
katore industrijske grane (npr. u bankarstvu koeficijent adekvatnosti kapitala) i mere
rizika koje su uslovljene rizinim profilom same organizacije (ERM Overview, 2004).
Mere rizika koje su uslovljene rizinim profilom, same organizacije se mogu podeliti
na dve osnovne grupe vezane za (ERM Overview, 2004).:
1) nivo solventnosti organizacije, vezan za nivo i diversifikaciju kapitala u odnosu na
preuzete rizike, odnosno mogunost servisiranja obaveza u ugovorenim rokovima
(kao to su Probability of Ruin, Shortfall Risik, Value at Risk, Expected policyholder
deficit or economic cost of ruin, Tail VaR or Tail Conditional Expectation, itd.).
Kapital je osnovna garantna supstanca u poslovanju privrednog subjekta. Visina
rizika koju e preduzee preuzeti u svoj portfelj se sagledava u odnosu na visinu
kapitala kojim raspolae. Ukoliko preduzee dobro posluje ono iz operativnih
prihoda kreira rezerve (novana sredstva) za pokrie potencijalnih neoekivanih
buduih gubitaka. U sluaju da ta sredstva nisu dovoljna umanjuje se kapital kojim
raspolae kako bi se pokrili gubici. Pomenute mere rizika signaliziraju preduze-
u ta je to to moe da preuzme od rizika, da li treba da povea ili umanji nivo
rezervacija po preuzetim rizicima, da li treba da ima izlaznu strategiju po pitanju
nekih plasmana, itd.
Ova grupa mera rizika je posebno vana za sama preduzea, regulatorna tela i
nezavisne kreditne rejting agencije.
2) volatilnost performansi korporacije (kao to su varijansa, standardna devijacija,
Below Target Risk, itd.) - primena statistikih mera (centralne tendencije) u utvr-
ivanju nivoa promenljivosti rezultata privrednog subjekta.
U praksi se odluke za upravljanje rizikom donose tako to se kree od baze podataka
(bilo bi dobro da je to dua vremenska serija sa kvalitetnim tj. upotrebljivim podaci-
ma) koja se ubacuje u modele (zasnovane na merama rizika) i dobijaju se kvantitativni
rezultati koji su polazna osnova za postavljanje pitanja da li je sve tako kako rezultati
pokazuju, odnosno miljenje eksperta (strunjaka u odreenoj oblasti) je presudno za
donoenja odluke da li e se ili nee neki posao realizovati i pod kojim uslovima. To
u duhu savremenog koncepta upravljanja rizikom znai koji je nivo rezervi u kapitalu
neophodan za preuzete rizike, odnosno, koliki su standardni trokovi rizika u ceni
proizvoda koji se plasira.

......................
60
Tabela 0. Metode za merenje trinog rizika (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)
Tradicionalne metode Savremene metode
Analiza osetljivosti
Testiranje ekstremnih dogaaja
Neto sadanja vrednost Testiranje scenarija
CAPM
VaR
Osnovne karakteristike

Polazi od toga da je vrednost svih kamatnih finan-

sijskih instrumenata sadanja vrednost buduih
novanih tokova koji sainjavaju instrument. Pret-
postavka je da je budunost identina sadanjosti
(izvesnost).
Pogodna je za mali broj finansijskih instrumenata
u portfelju.
Kreiranje optimalnog portfelja u
uslovima neizvesnot trita. Uzima
u obzir vie parametara: prinos,
preuzet rizik, efekat diversifikacije i
meuzavisnost finansijskih instru-
menata u portfelju.

2. Tradicionalno merenje trinog rizika

Tradicionalno merenje trinog rizika polazi od toga da je vrednost svih kamatnih

finansijskih proizvoda sadanja vrednost buduih novanih tokova koji sainjavaju
instrument odnosno proizvod banke. Shodno tome, sadanja vrednost (SV) svakog
novanog novanog toka je zavisna od roka dospea novanog toka i odgovarajue ka-
matne stope (prinosa, dobiti) za taj rok dospea (n broj godina, r godinja kamatna
stopa u procentima). (Vernimmen, P., 2005)

novani tok faktor diskontovanja = sadanja vrednost

1
Faktor diskontovanja =
(1+r)n

Banka je odobrila kratkoroni dinarski kredit sa valutnom klauzulom preduzeu Imlek a.d. Beo-
grad u iznosu od 10.000,00 EUR na period korienja 12 meseci uz kamatnu stopu od 10%p.a.
1
Faktor diskontovanja = = 0,91
(1+10)
Sadanja vrednost kredita = 10.000 EUR 0,91 = 9.100 EUR

Problemi u sluaju svoenja kreditnog portfelja banke na sadanju vrednost se

ogledaju u razliitim rokovima dospea plasmana, razliitim kamatnim stopama na
plasirana sredstva klijentima, razliitoj valutnoj strukturi plasmana klijentima, razli-
itoj vrsti odnosno nameni odobrenog kredita i razliitim eksternim faktorima koji
......................
61
mogu da dovedu do promene strukture kreditnog portfelja. U praksi banke navedene
probleme reavaju aproksimacijom ponaanja svih prinosa uzetih objedinjeno. Modele
koje banke koriste za aproksimaciju su bazirani na prethodnom iskustvu i slobodnoj
proceni strunjaka iz odgovarajuih oblasti u banci.
Tradicionalno merenje trinog rizika ima smisla ako finansijska institucija odnosno
banka trguje sa minimalnim brojem instrumenata (proizvoda banke). Lako su razumljiva
tradicionalna merenja trinog rizika, ako se uzima u razmatranje jedno po jedno me-
renje rizika. Meutim, svaka grupa proizvoda moe imati jednu ili vie mera rizika, to
moe rezultirati velikim brojem mera rizika potrebnih za merenje svih trinih rizika
kojima su izloene aktivnosti finansijske institucije na finansijskom tritu odnosno
teko je agregirati rizike du podruja poslovanja sa merilima zasnovanim na tradici-
onalnom pristupu merenja trinog rizika i uporeivati stepen rizika jedne poslovne
aktivnosti u odnosu na drugu. Takoe, trebalo bi imati u vidu da tradicionalna merenja
rizika ne daju oseaj verovatnoe da e neka odreena koliina novca biti izgubljena u
buduem periodu, kao to ne opisuju niti kvantifikuju diversifikaciju unutar portfelja
proizvoda banke ili finansijske institucije.

3. Merenje trinog rizika savremenim metodama

Rad Portfolio selection Harry M. Markowitz objavljuje 1952. godine, to je jedan

od vanijih trenutaka u savremenoj analizi hartija od vrednosti i upravljanju portfeljom.
Predmet rada je model optimalnog ulaganja u hartije od vrednosti, odnosno kreiranje
optimalnog portfelja u uslovima neizvesnosti trita. (Bessis, J., 2002)

Tabela 1. Elementi Markowitz-evog modela (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)

Elementi Markowtiz-evog modela Vano uoiti

Efekat diversifikacije

Prinos Odnos prinosa i rizika

Rizik portfelja Budui rizik i oekivani prinos

Korelacija pojedinih hartija od vrednosti i
Meuzaivnost pojedinih hartija od vrednosti
preferencije investitora

Markowitz-ev model prvi uzima u obzir efekat diversifikacije prilikom donoe-

nja odluke o investiranju. Prethodni modeli su se bazirali na fundamentalnoj analizi
pojedinih hartija od vrednosti u portfelju. Pored efekta diversifikacije, Markowitz-ev
model uzima u obzir odnos izmeu prinosa (r) i rizik portfelja (a), i meuzavisnosti
pojedinanih hartija od vrednosti koje sainjavaju portfelj ().
Markowitz poentira da je izbor hartije od vrednosti u funkciji njenog budueg
prinosa i njenog rizika, a ne samo prinosa kako je do tada bio sluaj. Takoe, proizilazi
da je bazini razlog kreiranja portfelja diversifikacija rizika investitora. Stoga, izbor
adekvatnog portfelja je determinisan oekivanom stopom prinosa rizika pojedinih
......................
62
hartija od vrednosti, korelacijom izmeu pojedinih hartija od vrednosti (i prinosom) i
preferencijom investitora (odnosno njegovom sklonosti, averziji ili neutralnosti prema
riziku).
Savremena teorija portfelja omoguava racionalnim investitorima da kreiraju svoj
portfelj na nain kojim e minimizirati rizik i maksimizirati prinos. Polazne pretpo-
stavke savremene teorije portfelja su:
investitori preferiraju sigurnost i imaju averziju prema riziku,
ponaanje investitora odreuje funkcija korisnosti,
pri odluci o investiranju, investitori se ponaaju racionalno,
odluujui parameter je portfelj kao celina, a ne pojedinana hartija od vred-
nosti unutar njega.
Savremena teorija portfelja pretpostavlja da investitori imaju averziju ka riziku.
Stoga, e takav investitor uvek izabrati hartiju sa manjim rizikom izmeu dve hartije od
vrednosti sa istom stopom prinosa. Trebalo bi imati u vidu da e racionalni investitor
uvek izabrati onaj portfelj koji za njega ima najviu funkciju korisnosti. Shodno tome,
investitor e uvek prema iznosu prinosa koji oekuje, uporeivati i vriti izbor izmeu
dve ili vie investicija. Racionalno ponaanje investitora podrazumeva da e uvek izabrati
opciju koja mu nudi vie, a ukoliko se desi da mu dve opcije nude isto, odluie se za
onu koja je manje rizina.

Simovi T. i Barjaktarovi L. (2011)

Optimizacija portfolija hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi
na osnovu teorije Herija Markovica,
Singidunum revija Vol. 8 No 1

4.1. Izbor hartija od vrednosti i perioda posmatranja

Za Beogradsku berzu se moe rei da je relativno mlado i nerazvijeno trite. U trenutku njenog
intenzivnog razvoja dolo je do svetske ali i domae ekonomske krize, tako da je njen razvoj
usporen. Na berzanskom tritu, kao to smo videli u delu 2.4, ne postoji vei broj listiranih
hartija od vrednosti. Na vanberzanskom tritu postoji vei broj hartija ali se njima relativno
retko i malo trguje, tako da je uzak skup hartija od vrednosti koje dolaze u obzir da budu uze-
te u razmatranje prilikom optimizacije portfolija. Ako se nekom hartijom ne trguje, znai da
nije likvidna, ne moe se uzeti u razmatranje, poto trenutna cena ne pokazuje njenu stvarnu
vrednost, ili je nema u ponudi, pa se ni praktino ne moe uvrstiti u portfolio. U prvom sluaju
nisu poeljne hartije za iju cenu ne postoji verodostojnost (zato to se retko promeu), a u
drugom je to praktino neizvodljivo jer ne postoji ponuda. U obzir dolaze hartije sa kojima
se trguje. Meutim, i hartije kojima se trguje ne odlikuju se velikom likvidnou. Hartije koje
dolaze u obzir su one sa berzanskog trista (Listing A i B) kao i akcije koje ine indeks Belex 15.
Prilikom analize polo se od dve grupe hartija od vrednosti. Za obe grupe izraunat je efikasni
skup i uea hartija od vrednosti. U prvoj grupi nalaze se hartije koje su na berzanskom tritu.
Berzansko trite ine hartije od vrednosti listirane na Listingu A i Listingu B. Drugu analiziranu
grupu hartija od vrednosti ine obveznice stare devizne tednje i akcije iz indeksa Belex 15..

......................
63
Tabela 1. Grupe analiziranih hartija od vrednosti (HoV)
Prva grupa HoV Druga grupa HoV
sa Listinga A Obaveznice stare devizne tednje:
Energoprojekt holding a.d Beograd A2011
(ENHL) A2012
Soja protejin a.d. Beej (SJPT) A2013
Tigar a.d. Pirot (TIGR); A2014
A2015
A2016
Obaveznice stare devizne tednje: Akcije:
A2011 Energoprojekt holding a.d., Beograd (ENHL)
A2012 Soja protein a.d.,Beej (SJPT)
A2013 Tigar a.d, Pirot (TIGR)
A2014 Alfa plam a.d., Vranje (ALFA)
A2015 Komercijalna banka a.d., Beograd (KMBN)
A2016; Metalac a.d. Gornji Milanovac (MTLC)
Agrobanka a.d. Beograd (AGBN)
AIK banka a.d., Ni (AIKB)
Imlek a.d., Beograd (IMLK)
Razvojna banka Vojvodine a.d., Novi Sad (MTBN)
Privredna banka a.d., Beograd (PRBN)
Messer Tehnogas a.d., Beograd (TGAS)
Telefonija a.d., Beograd (TLFN)
Univerzal banka a.d., Beograd (UNBN)
Veterinarski zavod Subotica a.d., Subotica (VZAS)
sa Listinga B
Alfa plam a.d. Vranje (ALFA)
Komercijalna banka a.d. Beograd
(KMBN)
Metalac a.d. Gornji Milanovac (MTLC)

Zatim je odreen period posmatranja. Posle znatnog rasta cena akcija do prolea 2007. godi-
ne usledio je veliki pad, koji je trajao do aprila 2009. godine. Od tada dolazi do malog rasta u
narednih par mesece ali potom do, moe se rei stagnacije. Neke akcije miruju, druge padaju,
tree rastu. Zbog toga je uzet period posmatranja, zadnja godina dana od 25.08.2010. do
23.08.2010. (250 radnih dana). Promena vrednosti hartija je posmatrana na dnevnom nivou.

Na slici 5. prikazane su istorijske vrednosti indeksa Belex 15 (u dinarima)

3500

3000

2500

2000

1500

1000

500

0
04.10.05
21.12.05
17.03.06
12.06.06
30.08.06
16.11.06
09.02.07
07.05.07
24.07.07
10.10.07
27.12.07
20.03.08
12.06.08
29.08.08
17.11.08
06.02.09
30.04.09
20.07.09
06.10.09
23.12.09
22.03.10
11.06.10

Slika 5. Vrednosti indeksa Belex 15

......................
64
4.2 Izraunavanje koordinata taaka efikasnog skupa
Kao to se vidi na slici 4, svakom portfoliju Xp (x1, x2, ... xn) odgovara par ( rp , p ) koji pripada
skupu moguih portfolija u dvodimenzionalnom vektorskom prostoru. Take, koje predstavljaju
portfolija na granici efikasnosti su one take koje lee na krivoj ES. Za svaku taku, tj portfolio
( rp , p ), koji lei na ovoj krivoj, ne postoje druge take u skupu moguih portfolija koje bi
imale, za zadato p vee rp , odnosno za zadato rp manje p .
Postavlja se zadatak da se izraunaju koordinate taaka ( rp , p ) na granici efikasnosti i njima
odgovarajui portfoliji. Ovaj zadatak je reen na taj nain to su izraunate koordinate deset
taaka na granici efikasnosti. Spajanjem ovih taaka dobijena je linija efikasnosti (u celini). Reenje
e biti utoliko preciznije ukoliko se izraunaju koordinate veeg broja taaka, ali se, u naem
sluaju, pokazalo da n = 10 zadovoljava zahteve, poto kriva za odreene take, degenerie u
pravu. Poznato je da je za odreivanje prave dovoljno znati koordinate samo dve njene take.
Metod se sastoji od sledea dva koraka:
Na osnovu vremenskih serija dnevnih prinosa izabrane grupe hartija od vrednosti izraunati su
[
vektor R = r1 r2 ri rN ] oekivanih prihoda HoV i kovarijaciona matrica.

11 12 1k 1N
22
12 24 2N

C=
k1 k 2 kk kN


N1 N2 Nk NN

Za deset vrednosti konstante A iz tabele 2. reeni su zadaci nelinearne optimizacije.

max ( rp - A)/ p = max ( R * X

T
A) / ( X * C * X T )1/2
N
i =1
xi = 1 xi 0 .

Tabela 2. Vrednosti promenjive A

redni br. A
1 -5
2 0
3 0.01
4 0.02
5 0.03
6 0.04
7 0.05
8 0.06
9 0.07
10 0.08
Moe se primetiti da je nemogua prodaja na kratko, tj. da je svaki ponder ima nenegativnu
vrednost.

......................
65
Tako su dobijena ueca pojedinih hartija od vrednosti u portfoliju, koji su dati u prilozima. Na
osnovu dobijenih oekivanih prinosa i standardnih devijacija formiran je grafik, koji predstavlja
efikasnu granicu.
U tabeli 3 su prikazane izraunati parovi vrednosti oekivanog prinosa i standardne devijacije
prve grupe.

Tabela 3. Parovi oekivani prinos i standardna devijacija portfolija prve grupe

prinos stdev
0.0401% 0.1725%
0.0458% 0.1826%
0.0472% 0.1886%
0.0495% 0.2023%
0.0526% 0.2291%
0.0600% 0.3322%
0.0653% 0.4477%
0.0714% 0.7622%
0.0887% 2.1580%
0.0887% 2.1580%
Za prvu grupu efikasna granica je prikazana na slici 5.

0.10%
0.09%
oekivani prinos

0.08%
0.07%
0.06%
0.05%
0.04%
0.03%
0.02%
0.01%
0.00%
0.00% 0.50% 1.00% 1.50% 2.00% 2.50%
standardna devijacija

Slika 5. Efikasna granica prve grupe

Struktura portfolija, odnosno uea hartija od vrednosti u portfoliju izabranom na osnovu

prve grupe su data u Prilogu 1.
U narednoj tabeli su prikazane izraunati parovi vrednosti oekivanog prinosa i standardne
devijacije druge grupe grupe.

Tabela 4. Parovi oekivani prinos i standardna devijacija portfolija druge grupe

prinos stdev
0.0386% 0.1692%
0.0462% 0.1816%
0.0477% 0.1881%
0.0503% 0.2037%
0.0535% 0.2295%
0.0612% 0.3322%
0.0675% 0.4607%
0.0767% 0.8440%
0.0923% 1.7300%
0.0930% 1.7929%
......................
66
Za drugu grupu efikasna granica je prikazana na slici 6.

0.10%
0.09%

oekivani prinos
0.08%
0.07%
0.06%
0.05%
0.04%
0.03%
0.02%
0.01%
0.00%
0.00% 0.20% 0.40% 0.60% 0.80% 1.00% 1.20% 1.40% 1.60% 1.80% 2.00%
standardna devijacija

Slika 6. Efikasna granica druge grupe

Struktura portfolija, odnosno uea hartija od vrednosti u portfoliju izabranom na osnovu

druge grupe su data u Prilogu 2.
5. zakljuak
U ovom radu prikazane su mogunosti primene teorije Harija Markovica na odreivanje opti-
malnog portfolija hartija od vrednosti na Beogradskoj berzi.
Primenjen je specifian (i originalan) metod izraunavanja koordinata taaka na granici efi-
kasnosti, a takoe su izraunate strukture odgovarajuih portfolija. Za ovaj metod razvijen je
poseban, pojednostavljen, model u Excel-u.
Pokazano je da Markoviceva teorema, kao i predloeni metod i model mogu biti primenjeni u
odreivanju strukture optimalnih portfolija.
Moe se zakljuiti da je za korektnu (i konkretnu) primenu Markovicevog modela na mladim (i
plitkim) tritima, neophodno izabrati uu grupu hartija od vrednosti, kao i period posmatranja
vremenskih serija njihovih dnevnih prinosa, vodei rauna o dva uslova:
Hartije od vrednosti moraju biti likvidne, tj. moraju biti predmet este (svakodnevne?)
prodaje i kupovine na berzi;
U modelu se ne smeju posmatrati zajedno (integrisati) periodi sa dugoronim tendencijama
rasta i periodi sa dugoronim tendencijama pada cena hartija. U tom bi sluaju uprosea-
vanje odgovarajuih stopa prinosa pogreno prikazalo stvarnu sliku stanja, a kovarijaciona
matrica (C) sadrala bi na glavnoj dijagonali neopravdano visoke varijanse. Kovarijanse (van
glavne dijagonale kovarijacione matrice C) ne bi odraavale na pravi nain zavisnost izmeu
dnevnih prinosa hartija od vrednosti.
Izraunavanje optimalnih struktura portfolija u izabranom (posmatranom) periodu pokazalo je
da se, proirivanjem skupa hartija od vrednosti, nisu znaajnije promenili oekivane vrednosti
optimalnih portfolija i rizici ulaganja. Ovaj rezultat moe da ohrabri investitore u uverenju da i
na tritima sa manjim brojem hartija od vrednosti moe da se primeni efikasna diversifikacija
portfolija.
Izloeni metod (i model) optimizacije moe da se primeni i u uzraunavanju strukture optimalnog
portfolija konkretnog investitora, ako je poznat stav investitora prema riziku. Meutim, vano je
primetiti da izraunati rezultati pokazuju da je struktura optimalnog portfolija izuzetno osetljiva
na investitorov stav prema riziku. Tabele 1 i 2 u Prilogu pokazuju da i male promene u nivou
prihvatljivog rizika (za investitora), koje ak i ne dovode do ozbiljnijih promena u oekivanim
prinosima, znaajno utiu na strukturu optimalnog portfolija.
......................
67
Moe se primetiti da je sveobuhvatna kriza (i svetska i domaa) uticala na oekivane prinose
akcija, koji su za mnoge i negativni. Zato je u prvoj grupi (listirane hartije od vrednosti), sem
u obaveznice, mogue ulagati jo u akcije Energoprojekt holdinga i Alfa banke. U drugoj grupi
im se prikljuuje i AIK banka. Vrednosti moguih portfolija su sline za obe grupe, to se moe
videti i uporeivanjem grafika. Jedina razlika je to u drugoj grupi ulaskom AIK banke, koja ima
najvei oekivani prinos, pruaju se bolje mogunosti za rizinije investitore.
Ovaj rad predstavlja samo deo analize ulaganja u hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi. Da
bi se donela konana odluka, potrebno je uzeti u obzir i valutni rizik. Dinar je zabeleio dugi niz
pada vrednosti u odnosu na sve valute. Potrebno je dakle uporediti pad njegove vrednosti na
poetku i na kraju perioda posmatranja koji smo odredili. Zatim postoji i stalna opasnost od
puta kojim e krenuti celokupna srpska privreda, i to se moe odraziti na budue ponaanje
vrednosti hartija od vrednosti. Takoe, i pored nekih pozitivnih pokazatelja nije sigurno u kom
e pravcu krenuti svetska ekonomija, u ponovnu recesiju ili na put oporavka.

Tabela 2. Pristupi merenju trinom riziku po C.Marisson-u (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)

Savremene metode merenja
trinog rizika
Analiza osetljivosti
Testiranje ekstremnih dogaaja
Testiranje scenarija
CAPM (Capital Asset Pricing Model)
Rizina vrednost (VaR)
Karakteristike
Posmatra promene vrednosti portfelja usled male promene
faktora rizika
Omoguava ocenu potencijalnih gubitaka na tritima koja
se ne ponaaju normalno
Testiranjem se daje odgovor ta bi se desilo sa vrednou
portfelja ukoliko bi se dogaaji dana ponovo odigrali
Koristi se za odreivanje teoretski odgovarajue stope pri-
nosa u finansijskom poslovanju
Ocenjuje kolika se maksimalna koliina nova moe izgubiti
na nekom potfelju tokom nekog datog perioda vremena,
sa nekim datim nivoom poverenja

Uvaavajui prethodno izneto, za investitore (pre svega privredne subjekate) je vrlo

vano merenje trinog rizika, s obzirom na to da njegovi efekti direktno utiu na visinu
prinosa. Imajui u vidu da se radi o irokom i zahtevnom podruju, razvijeno je dosta
alatki za merenje i upravljanje trinim rizikom, a najpoznatiji i najrasprostranjeniji su
pristupi merenju trinom riziku po C. Marrisonu (Cvetinovi, M., 2008):
1. Analiza osetljivosti podrazumeva posmatranje promene vrednosti portfelja
(P) usled promene odreenog faktora rizika (f), ukoliko do njega doe. Najei
faktori trinog rizika su: kamatne stope, valutni kursevi, cene roba, trini indeksi,
volatilnost i forvard cene svakog od ovih faktora.
Osetljivost se moe kvantifikovati relativnom promenom vrednosti portfelja (P)
prilikom male promene faktora rizika (), podeljeno sa promenom u faktoru rizika:

P( f + ) P( f )
= osetljivost

......................
68
 U sluaju malih promena faktora rizika za portfelj novanih sredstava (u ino-
stranoj ili lokalnoj valuti), terminske kupoprodaje deviza (terminske ugovore) i
za opcije, mera osetljivosti se moe uspeno primeniti. Shodno tome, linerarna
mera osetljivosti ne daje zadovoljavajue rezultate u sluaju velikih finansijskih
kriza (promene u faktorima rizika su velike), i tada se njena upotreba izbegava.
2. Testiranje ekstremnih dogaaja omoguava ocenu potencijalnih gubitaka na
tritima koja se ne ponaaju normalno, odnosno, gde dolazi do velikih promena
faktora rizika. Vano je utvrditi koji faktori deluju samostalno, a koji zavise jedan
od drugog prilikom testiranja ekstremnih dogaaja, kako bi rezultati testiranja
bili to realniji u potpunom vrednovanovanju portfelja i proceni gubitaka finan-
sijske institucije. Takoe se, veliine promene faktora rizika standardizuju, kako
bi se mogle simulacije sprovoditi jednoobrazno u svim organizacionim delovima
finansijske institucije.
Detaljniju sliku trinog rizika daje testiranje ekstremnih dogaaja u kombinaciji sa
rizinom vrednosti (VaR).
Trebalo bi imati u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravljanja
rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politiki sukobi jo uvek van domaaja sta-
tistikog predvianja.

Brz razvoj finansijskih trita, pojava novih proizvoda i usluga, finansijskih struktura kao i novih
tehnika upravljanja rizicima, uslovili su neophodnost donoenja odredbi Bazelskih sporazuma
(osnova za risk menadment u bankarskom sektoru). Svaka finansijska institucija, pa i banka, ima
obavezu da odrava minimalni nivo kapitala. Ovaj kapital finansijskim institucijama slui u sluaju
nastanka neoekivanih gubitaka (usled negativnih efekata svetske ekonomske krize) ili kao osnov
za dalji rast i razvoj. Za ouvanje finansijske stabilnosti iroko je rasprostranjeno testiranje otpor-
nosti na stres, koje analizira mogunosti pojedinih finansijskih isntitucija ili celokupnog finansij-
skog sistema u cilju apsorbovanja razliitih vrsta okova. Kao analitika metoda, stres test prua
kvantitativnu procenu ranjivosti bankarskog portfolija, koja se najee vezuje za neoekivane, ali
stvarne ekonomske dogaaje i okove. Cilj stres testova je da na univerzalan i sistematizovan nain
ukae na potencijalne probleme unutar finansijskog sistema i time omogui dravi i uesnicima
na finansijskom tritu da blagovremeno reaguju.
Sa izbijanjem svetske ekonomske krize, stres testovi dobijaju na vanosti u krugovima meuna-
rodnih finansijskih institucija i regulatornih tela. Pre poetka svetske ekonomske krize i nastupanja
recesije, veina stres testova koje su banke sprovodile irom sveta nisu bili osmiljeni tako da
obuhvataju ekstremna trina deavanja. tavie, scenariji sprovedenih stres testova su predvi-
ali mnogo blae ekonomske okove, gubitke koji nisu prelazili ostvarenog prihoda kao i krae
trajanje negativnih efekata krize.
Banka bi trebalo da sprovodi stres testove redovno u cilju merenja svoje izloenosti rizicima kao i
analize likvidnosti, profitabilnosti i solventnosti. Pre poetka svetske ekonomske krize i nastupanja
recesije, veina stres testova koje su banke sprovodile irom sveta nisu bili osmiljeni tako da
obuhvataju ekstremna trina deavanja. tavie, scenariji sprovedenih stres testova su predviali
mnogo blae ekonomske okove (scenariji pre krize prognozirali su gubitke koji nisu prelazili
ostvarenog prihoda) kao i krae trajanje negativnih efekata krize. Iz tog razloga potrebno je da
poslovne, a zatim i centralne banke sprovode testiranje otpornosti na stres na mesenom, kvartal-
nom, polugodinjem nivou ili jednom u godinu dana. Praksa je pokazala da je neophodno redovno
sporvoenje stres testova u cilju spreavanja ili ublaavanja negativnih efekata ekonomske krize.
[Izvor: Barjaktarovi, L., Paunovi, M. (2013) Testiranje otpornosti na stres u bankarskom sektoru
i Bazelski sporazumi, neobjavljeno istraivanje.]
......................
69
 3. Testiranje scenarija kao i tesitranje ekstremnih dogaaja, koristi predodreene
promene u faktorima rizika, koje su subjektivno determinisane kako bi opisivale
odreeni razvoj dogaaja na finansijskom tritu, kako bi ocenilo promene vred-
nosti posmatranog portfelja. Pri kreiranju trinog scenarija, koji je primeren
odreenoj vrsti trinog rizika, primenjuju se subjektivna miljenja, kako bi se
testirao skup najgorih scenarija tzv. worst case scenario.1
Osnov modeliranja scenarija su dogaaji iz prolosti, tako da se testiranjima daje
odgovor, ta bi se desilo sa vrednou portfelja ukoliko bi se ti dogaaji danas
ponovo odigrali.
Detaljniju sliku trinog rizika daje testiranje scenarija u kombinaciji sa drugim
metodama za merenje rizika.
4. CAPM model (Capital Asset Pricing Model) - se koristi za oreivanje teoretski
odgovarajue stope prinosa u finansijskom poslovanju (return rate). Model, baziran
na savremenoj teroriji portfelja, pretpostavlja da na efikasnom tritu, investitor
moe investirati u diversifikovani portfelj, koji smanjuje ili potpuno uklanja sav
rizik osim sistemskog rizika. Stoga, ako investitor ima dobro diversifikovan por-
tfelj, jedino treba da brine zbog nivoa sistemskog (trinog) rizika. 2
U CAPM modelu se koriste sledei parametri: oekivani prinos trita, oekivani
prinos od teoretski bezrizinog sredstva i koeficijent beta ().
CAPM model baziran na Markowitz-evoj pretpostavci da je oekivani prinos na
odreenu hartiju od vrednosti (i), E(ri) je funkcija sledeih promenljivi: bezrizinog
prinosa rf, oekivanog (prosenog) prinosa na tritu E(rm) i korelacije izmeu hartije
od vrednosti i trita, to se moe prikazati sledeom formulom:

E(ri) = rf + b (E(rm) - rf)

i ,m i
=
m

osetljivost prinosa hartije od vrednosti (hov) na prinos trita,

i ,m - koeficijent korelacije izmeu hartija od vrednosti (i) i trita,
i - standardna devijacija hartija od vrednosti (i),
m - standardna devijacija trita (m),
(E(rm )- rf ) - trini ili rizini premijum.
1 Scenario se definie kao hipotetian redosled dogaaja konstruisan u svrhu stavljanja u fokus panje
urzonih procesa i take odluivanja. Odgovara se na dve vrste pitanja: 1. Kako se precizno moe
doi do neke hipotetike situacije, korak po korak?, 2. Koje alternative postoje za svakog uesnika
na svakom koraku da sprei, preusmeri ili podri proces? Scenario je interno konzistentan pogled
na oekivanu budunost. Najbitnija stvar u koncipriranju scenarija je izbor kljunih varijabli koje e
uticati na rezultate posmatranog portfelja odnosno privrednog subjekta.
2 Zasluni za razvoj CAPM modela su: Harry Markowitz, James Tobin, William Sharpe, John Lintner
i Robert C. Merton (koji su ujedno i nosioci Nobelove nagrade za ekonomiju). Opirnije o CAPM
modelu pogledati sledee izvore: Doherty, N., cit. delo, str. 145-157 i Whaley, R., cit. delo, str. 104
117.
......................
70
 U CAPM modelu beta koeficijent () je kljuni parametar, koji meri onaj deo
statistike varijanse sredstava (hartija od vrednosti) koji se ne moe izbei diversifi-
kacijom portfelja, a sastoji se od dosta rizinih sredstava, jer je u korelaciji sa prinosima
ostalih sredstava u portfelju.
Ukoliko je = 0, moe se kreirati portfelj hartija od vrednosti bez rizika odnosno
ne postoji korelacija izmeu hartija od vrednosti. U stvarnom svetu, postoji korelacija
izmeu hartija od vrednosti naroito izraena u okviru istih industrijskih sektora, iji
korelacioni rizik meri beta.
Samo trite ima vrednost = 1 (po definiciji), dok se pojedinane hartije od vrednosti
rangiraju u skladu sa veliinom odstupanja od trita. Trebalo bi imati u vidu da vee
vrednosti beta za hartije od vrednosti oznaavaju veu volatilnost i na taj nain su
rizinije, ali potencijalno mogu doneti i vee prinose odnosno manje beta vrednosti
oznaavaju manji rizik i manji prinos za vlasnika hartije od vrednosti.

1) Oekivana riziko premija trinog portfolija iznosi 8%, a beta za akciju Energoprojekta a.d.
Beograd (X) je procenjena na 1,4. Izraunati koliko iznosi riziko premija za akciju Energo-
projekta (X). Ukoliko je bezrizina stopa 4%, izraunati koliko iznosi oekivani pronos na
akciju Energorpojekta (X).

rf + x ( E (rm ) rf )
E (rx ) =
E (rx ) rf = x ( E (rm ) rf ) = 1, 4 8% = 11, 2%
E (rx ) =
rf + 11, 2% =
15, 2%
Oekivani prinos na akciju Energorpojekta iznosi 15,2% p.a.
2) Oekivani trini prinos iznosi 14%, a beta za akciju Sintelona a.d. Baka Palanka (A) iznosi
1,3, dok bezrizina stopa iznosi 5%. Izraunati oekivani prinos akcije Sintelona (A).
E (rA ) =rf + A ( E (rm ) rf ) =5% + 1,3 (14% 5%) =16, 7%
Oekivani prinos na akcije Sintelona iznosi 16,7% p.a.
3) Ako je bezrzina stopa 6%, a oekivani trini prinos 13%, da li je akcija Veterinarskog za-
voda iz Zemuna sa beta koeficijentom od 1,25 i oekivanim prinosom od 16% precenjena
ili potcenjena?
E (rA ) =rf + A ( E (rm ) rf ) =6% + 1,3 (13% 6%) =14, 75%
Akcija Veterinarsikog zavoda iz Zemuna je precenjena.
4) Menader investicinog fonda Raiffeisen Invest oekuje da e njegov portfolio ostvariti pri-
nos od 11%. Beta koeficijent njegovog portfolija je 0,8. Ako je prinos bezrizine akcije 4%,
a oekujemo da e prinos od trinog portfolija biti 14%, treba li uloiti u taj investicioni
fond?
E (rA ) =rf + A ( E (rm ) rf ) =4% + 0,8 (14% 4%) =12%
Treba uloiti u inesticioni fond Raiffeisen invest. [Primeri kreirani na osnovu podataka
raspoloivih u materijalu Ane Simievi (2013) Model ravnotenog vrednovanja kapitala
(CAPM), Univerzitet Singidunum /www.dpe.ac.rs/stranica_predmeta/upravljanje rizikom/
vebe; datum pristupa 25.04.2013.]
......................
71
 Odluka o ulaganju u odreeni finansijski instrument ili investicioni fond se donosi na
osnovu sagledavanja konkretnog prinosa (tog finansijskog instrumenta ili investicionog
fonda) u odnosu na bezrizino ulaganje na domaem tritu (u sluaju domaih banaka
to je referntna kamatna stopa NBS, u sluaju pojedinaca i kompanija ulaganje u trezorske
zapise Ministarstva finansija i druge emitovane hartije od vrednosti Republike Srbije koji
su im raspoloivi za inestiranje).

Na kraju moemo napomenuti da se beta moe koristiti i kao indikator za izrau-

navanje poeljnog ili traenog nivoa povraaja investicije (tzv. ROI Required returns
on investments).

5. Rizina vrednost (VaR) je metodologija merenja kreirana kako bi merila i bila

osnov za upravljanje razliitim rizinim pozicijama celokupne finansijske insti-
tucije odnosno privrednog subjekta. VaR metoda kombinuje osetljivost portfelja
na promene na tritu sa verovatnoom nastanka odreenog dogaaja. Trenutno
je najbolja dostupna tehnika za merenje rizika i kao takvu je prihvatio i Bazelski
komitet, ime je postala industrijski standard za merenje trinog rizika.

4. Metoda rizine vrednosti (VaR)

VaR, kao statistika mera rizika, ocenjuje kolika se maksimalna koliina novca
moe izgubiti na nekom portfelju tokom nekog datog perioda vremena, sa nekim
datim nivoom poverenja (C. Marrison, u knjizi: Cvetinovi, M., 2008). VaR, je merilo
koje moe biti primenjeno na sve finansijske proizvode predmet trgovine i omoguava
direktno poreenje rizika koji nastaju u razliitim podrujima poslovanja privrednog
subjekta. Bitno je naglasiti da, VaR metoda prilikom merenja rizika, uzima u obzir i
efekte diversifikacije koji postoje u portfelju.
VaR se u praksi izraunava na jednodnevni period, poznat kao period dranja
(vrednosti), i standardno se izraunava sa 95%-nim poverenjem, to znai da postoji
(proseno) 95% verovatnoa da gubitak na portfelju bude manji od izraunate vrednosti
VaR-a. Trebalo bi imati u vidu da jedino u uslovima kada se trite ponaa normalno,
VaR efektivno meri trini rizik.
Bitno je konstatovati da se VaR metoda kombinuje sa drugim metodologijama kako
bi se dobilo adekvatno orue za upravljanje trinim rizikom. Inae, VaR metoda je
nala iroku primenu u svetu. Poznate svetske finansijske institucije su na osnovu VaR
metode razvile interne modele za merenje trinog rizika. J.P. Morgan je osamdesetih
godina prolog veka je kreirao poznat Risk Metrics model. Risk Metrics model, baziran
na savremenoj teoriji portfelja, koristi procene standardnih devijacija i koeficijenata
korelacije hartija od vrednosti za procenu trinog rizik.

......................
72
 4.1. Vrste VaR metoda

Stvoreni su brojni naini izraunavanja trinog rizika razvojem VaR metode merenja
rizika, ali su se posebno izdvojili sledei pristupi merenju VaR-a:

Tabela 3. Pristupi merenju VaR-a (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)

Pristupi merenju VaR-a Karakteristike

Pretpostavka: raspodela prinosa odgovara nekoj od teorijskih ras-
Parametarska VaR podela (npr. normalnoj raspodeli). Potencijalni gubitak na poziciji se
izraunava uzimanjem u obzir volatilnosti i pozicije vrednosti.
Najjednostavnija metoda, koja polazi od toga da e budunost biti
identina sadanjosti. Potencijalni gubitak se izraunava uzimanjem u
Istorijska simulacija VaR obzir promene vrednosti portfelja, funkcijom koja odreuje vrednost
inioca portfelja, osetljivost komponente potfelja na neki faktor rizika
i procentualne promene cene faktora rizika.
Koristi nelinearne modele vrednovanja portfelja; moe generisati
Monte Karlo simulacija beskonaan broj scenarija i testirati mnogobrojne mogue dogaaje;
VaR podrazumeva due vreme za izraunavanje VaR-a; pretpostavlja da
su prinosi normalno ili log-normalno distribuirani.

U praksi razliite VaR metode, esto daju razliite rezultate, ali su im zajednika
neka ogranienja i karakteristike.
Zajednike karakteristike svih metoda VaR su:
koriste faktore rizika, ali nedovoljan broj (npr. valutne kurseve, kamatne
stope, volatilnost, itd.).
da bi odredile odgovarajuu raspodelu za dobijene podatke koriste istori-
jsku raspodelu promena cena na tritu. Problem sa kojim se susreu sve
tri metode jeste izbor vremenskog razdoblja iz koga e se koristiti istorijski
podaci. Trebalo bi koristiti dovoljno dugo istorijsko razdoblje kako bi po-
daci sadrali i retke ekstremne dogaaje koji prouzrokuju gubitke. Takoe, je
neophodno koristiti i najnovije trine podatke kako bi se predvidela budua
raspodela prinosa.
kljuni upravljai metoda su: volatilnost, period zadravanja i diversifikacija
portfelja.
Ogranienja odnosno nedostaci VaR metode e biti definisani poto budu prezen-
tovani izdvojeni pristupi merenju VaR-a u ovom poglavlju.

4.1.1. Parametarska VaR metoda

Parametarska VaR metoda za trine rizike se izraunava na bazi dva osnovna

parametra: srednja vrednost dobitka/gubitka (ili stope prinosa) posmatranog portfelja
i standardne devijacije posmatranih podataka. Pretpostavka za implementaciju param-
etarske VaR metode je da raspodela prinosa odgovara nekoj od teorijskih raspodela
npr. normalnoj raspodeli. Trebalo bi imati u vidu da se parametarskom metodom
dobija niska vrednost VaR.
......................
73
 Vrednost koja se rizikuje odnosno potencijalni gubitak na poziciji tokom jed-
nodnevnog perioda se moe izraunati na sledei nain:
V P =
VaR
V volatilnost,3
P pozicija vrednosti.

Trebalo bi imati u vidu da je kovarijansa za pojedinanu poziciju jedna od osnovnih

metoda za izraunavanje VaR. Jedna od osnovnih pretpostavki pri izraunavanju VaR-
a, kao to smo ve rekli, korienjem kovarijanse je da prinosi na finansijskim tritima
imaju priblino normalnu raspodelu. Praktino to znai da volatilnost moe da bude
opisana u smislu standardnih devijacija (SD). Volatilnost se opisuje u vidu procentual-
nih promena, pri emu je standardno merilo promenljivosti (nestalnosti) procentualna
promena koja je jednaka jednostrukoj standardnoj devijaciji (M.Cvetinovi, 2008).

Marko Petrovi eli da formira portfelj investicionih sredstava i poinje sa kupovinom nafte u
vrednosti 100.000,00 dolara. Marko eli da zna koliko novca moe da izgubi na ovoj poziciji tokom
perioda od jednog dana.
Neophodna informacija za izraunavanje potencijalnog jednodnevnog gubitka je volatilnost pro-
mena cena nafte. Jednodnevna volatilnost promena cena nafte je data sa 0,55% (za cenu nafte
u dolarima /USD/).
USD100.000 0, 0055 = USD550 = VaR
Odgovor je da e Marko na poziciji od 100.000,00 dolara nafte moda izgubiti 550,00 dolara tokom
jednodnevnog perioda.
Sledea stvar koju Marko moda eli da zna jeste koji stepen poverenja moe imati u dobijenu
brojku 550,00 dolara, odnosno, kakvo poverenje moe imati da budue promene cena nafte nee
biti vee od navedene volatilnosti. Nivo poverenja se definie statistiki i zahteva razumevanje
raspodele frekvencija cenovnih promena.
Merilo volatilnosti od jednostruke devijacije daje nivo poverenja od 68% da apsolutna vrednost
cenovnih promena nee premaiti datu volatilnost.
1,65 struka standardna devijacija daje nivo poverenja (interval poverenja) od 90%. Ovo znai
da 5% cenovnih promena na nie e biti izvan 1,65-struke standardne devijacije, a isto tako 5%
cenovnih promena na vie e biti izvan 1,65-struke standardne devijacije. S toga, negativna pro-
centualna cenovna promena koja odgovara 1,65-strukoj standardnoj devijaciji daje 95% pover-
enje da cenovna promena nanie nee nadmaiti tu brojku. Bitno je naglasiti, da kada merimo
VaR mi dobijamo informaciju vezanu za potencijalne gubitke, ali ne i za profite. Iz tog razloga,
mi razmatramo samo procenutalne cenovne promene na nie koje nisu pokrivene strandardnim
devijacijama koje se koriste. (M. Cvetinovi, 2008)
U primeru nafte, prethodno navedenom, volatilnost je data sa 0,55%. To je zapravo kvota stan-
dardne volatilnosti, tj. mera standardne devijacije. S toga, moemo imati nivo poverenja od 84%
(jednostruka standardna devijacija je 68% svih cenovnih promena; uzimajui samo pomeranje na
nie jednostruka standardna devijacija je 84% svih cenovnih promena) da gubitak nee premaiti
550,00 dolara.
Veina banaka kada izraunava VaR koristi jednokraki interval poverenja od 95% ili vie. Nivo
poverenja od 95% je dat sa 1,65-strukom standardnom devijacijom, dok je nivo poverenja od 99%
dat sa 2,33-strukom standardnom devijacijom.

3 Podseanje: Volatilnost je karakteristika hartije od vrednosti, robe ili trita da cene rastu ili padaju
ubrzano u kratkom vremenskom intervalu.
......................
74
Shodno tome, ukoliko Marko eli VaR brojku sa 95%-tnim intervalom poverenja (za prethodni
primer) neke pozicije od 100.000,00 dolara u nafti, trebalo bi pomnoiti volatilnost sa 1,65. Ovo
daje VaR od 907,50 dolara odnosno 910,00 dolara za jedan dan.
1, 65 0, 0055 USD100.000
= USD907,50 = VaR
Dobijeni rezultat kae da e Marko na poziciji nafte od 100.000,00 dolara moda maksimalno izgu-
biti 910,00 dolara u toku 24h odnosno sa 95% poverenjem moemo rei da potencijalni gubitak
na poziciji nafte nee premaiti 910,00 dolara tokom jednog dana.
[Prmer kreiran na osnovu podataka raspoloivih u knjizi M.Cvetinovia iz 2008. godine.]

Kao to je ve reeno u uvodnom delu parametarske VaR metode, pretpostavka za

implementaciju parametarske VaR metode je da raspodela prinosa odgovara teorijskoj
normalnoj raspodeli. Stoga, karakteristike normalne raspodele u mnogome pojed-
nostavljuju raunanje VaR-a odnosno neophodno je znati samo aritmetiku sredinu i
standardnu devijaciju odreene pojave kako bi se poznavao ceo oblik normalne krive.
Trebalo bi imati u vidu da su ogranienja normalne raspodele sledea:
- samo dva parametra su neophodna za njeno opisivanje, to esto moe da
rezultira podcenjivanjem rizika kome je portfelj izloen u rubnim delovima
raspodele;
- stope prinosa portfelja mogu poprimiti bilo koju vrednost od + do - , to
teoretski moe da znai situaciju koja u stvarnosti nije mogua, a to je da in-
vestitor moe vie da izgubi nego to je uloio;
- potrebno je osloniti se na teoremu ekstremnih vrednosti pri raunanju krajnjih
(ekstremnih) vrednosti poto pretpostavke normalnosti raspodele ne vrede u
tom sluaju;
- koeficijenti korelacije u kriznim situacijama ne daju tane vrednosti jer se
znaajno menjaju tj. konvergiraju ka vrednosti jedan.
Matematiki posmatrano, sluajna promenljiva (x), sa aritmetikom sredinom () i
standardnom devijacijom (), je normalno distribuirana ukoliko funkcija verovatnoe
f(x) dozvoljava da promenljiva (x) poprimi vrednost X. Sledea funkcija verovatnoe
to definie:
1 1 x m 2
exp =f ( x)
2 2
Standardna vrednost promenljive z (Z - score) se primenjuje radi utvrivanja
poloaja odreene vrednosti u nizu podataka. Ako se obeleje X linearno transformie u
m + z = , svaka pormenljiva (x) moe se svesti na standardnu. Standardno obeleje
predstavlja odstupanje vrednosti promenljive (x) od aritmetike sredine te promenljive
izraeno u jedinicama standardne devijacije.
xi m
= zi
i=1,2,...N
Standardizovano obeleje (z) je linearna transformacija vrednosti promenljive
(x), to proizilazi iz prethodne jednaine. Standardizovana promemenljiva (x) ima
aritmetiku sredinu jednaku nuli ( =0), a standardnu devijaciju jedan (=1). Vrednost
......................
75
(z) moe imati pozitivne i negativne vrednosti. U veini postojeih sistema, vrednosti
numerikih promenljivi najee se nalaze unutar tri standardne devijacije na levu ili
desnu stranu od aritmetike sredine te se u tom rasponu nalaze gotovo sve vrednosti
odreene promenljive.
Prema pravilu ebieva raspon od +/-2 obuhvata najmanje 75% svih vrednosti
pormenljive (x), a raspon od +/-3, najmanje 88,89% svih vrednosti promenljive (x).
(M.Cvetinovi, 2008)
Trebalo bi imati u vidu da normalna raspodela omoguava jednostavan odgovor na
pitanje kolika je verovatnoa dogaaja pri odreenom kvantilu. Postupak izraunavanja
VaR-a je pojednostavljen zahvaljujui pretpostavci da su prinosi normalno distribuirani.
Prednosti normalne raspodele u odnosu na ostale teoretske raspodele su:
1. u uslovima kada se moe primeniti teorema centralne tendencije je reprezenta-
tivna,
2. obezbeuje jednostavne formule za kumulativne verovatnoe kao i za vrednosti
kvantila:
Kumulativna gustoa normalne raspodele izraunava verovatnou da vred-
nost promenljive (x) bude jednaka ili manja od unapred zadate vrednosti X.
(M.Cvetinovi, 2008). Verovatnoa se izraunava sledeom formulom:
x 1 1 x m 2
2 exp dx = f ( x) = ( x X )
2
Vrednost kvatnila izraunava kvantil (vrednost x-a) koji odgovara nivou
verovatnoe s (s je najnia vrednost promenljive koja se moe oekivati uz
odgovarajuu verovatnou), tj. XS=m+ass. (M.Cvetinovi, 2008).
Aritmetika sredina i varijansa su potrebni parametri za odreivanje nor-
malne raspodele. (Whaley, R., 2006)
Analizirajui elemente prethodno navedenih formula za kvantitativnu gustinu
normalne raspodele i vrednost kvantila, moemo konstatovati da aritmetika sredina
prinosa portfelja, pod uslovom da je pozitivna (1), direktno utie na smanjenje VaR-a.
Trebalo bi imati u vidu da napredni sisemi merenja rizika pomou VaR-a, poput J.P.
Morgan-ovog Risk Metrics-a, uzimaju za vrednost aritmetike sredine () nulu, to jeste u
skladu sa teoremom centralne tendencije i aritmetikom sredinom standardnog obeleja.
Ukoliko modeli za merenje rizika bazirani na VaR-u uzimaju vrednosti aritmetike
sredine veu od nula, znai da je pretpostavka formiranja portfelja hartija od vrednosti
da prinosi portfelja u proseku rezultiraju pozitivnom razlikom za investitora. Trebalo bi
imati u vidu da vrednost VaR-a za portfelj sa pozitivnom aritmetikom sredinom, bez
obzira na relativni iznos standardne devijacije, u duim razdobljima dranja (N) e biti
manja od portfelja sa aritmetikom sredinom nula i manjom standardnom devijacijom.
Ukoliko elimo da se izraunavanje VaR-a prilagodi proizvoljno definisanom vremenu
neophodna je modifikacija formule za izraunavanje VaR-a.
Vrednost artimetike sredine stope prinosa portfelja () za odreeno razdo-
blje od (N) vremenskih jedinica (npr. dana) bie: m r (N) = Nxm .
......................
76
 Vrednost standardne devijacije stopa prinosa (r) za razdoblje (N) bie:
r2 ( N ) = Nx r2 sledi ( N ) = Nx r .
Modifikovani izraz za izraunavanje VaR-a za odreeno razdoblje (N) i
nivo verovatnoe (s) glasi:
=
VaR ( N , s ) a s Nx r N mr . (M.Cvetinovi, 2008)
Proizilazi da vrednost VaR-a, za 0, raste sa poveanjem verovatnoe i u poetnim
fazama raste sa duinom razdoblja dranja portfelja, da bi u kasnijim iteracijama poeo
opadati. U prvom izrazu formule zbog porasta vrednost VaR-a raste produenjem
perioda dranja, a opada zbog drugog izraza u formuli.
Sagledavajui prethodno izneto, moemo konstatovati da je izbor perioda dra-
nja je od kljune vanosti za izraunavanje VaR. Period dranja predstavlja period
vremenski tokom koga se izraunavaju potencijalni gubici na portfelju. VaR se
poveava sa poveanjem perioda dranja obzirom da volatilnost raste priblino pro-
porcionalno sa kvadratnim korenom perioda dranja. (M.Cvetinovi, 2008)
Banke najee koriste za period dranja jedan dan, s obzirom na to da na dnevnom
osnovu rade saldiranje tj. skraeni bilans uspeha poslovne funkcije. Postoji miljenje
odnosno argument da period dranja u banci treba da bude dui od jednog dana
odnosno da bude jednak periodu naplate razliitih instrumenata odnosno proizvoda
baninog portfelja.
Uvaavajui prethodni stav, period dranja se moe definisati kao vreme neophodno
da se heduje banin trini rizik, to jeste rezultat razliitih perioda dospea razliitih
instrumenat odnosno proizvoda banke.
Trei nain za definisanje perioda dranja polazi od sagledavanja perioda vremena
tokom koga sastav portfelja ostaje skoro potpuno konstantan.
U praksi banke biraju period dranja u zavisnosti od toga za koju namenu dobije-
ne cifre koriste, tako da se period dranja kree od jednog dana do jedne godine, sa
odgovarajuim objanjenjima kada koji period dranja upotrebljavaju za merenje i
upravljanje trinim rizikom u dnevnom poslovanju.
Trei bitni inilac za izraunavanje VaR-a je diverisfikacija portfelja. Diversifikacija
portfelja opisuje obim u kome je rizik portfelja smanjen odravanjem raznoliko-
sti sredstava koja se investiraju odnosno rizik investiranja se smanjuje u nekom
portfelju ako se investiranje rasporedi na vie sredstava. (M.Cvetinovi, 2008) U
pitanju je dobro poznati, ranije pomenuti koncept u delu kreditnog rizika, da se ne
stavljaju sva jaja u istu korpu.4
4 Upravljanje portfeljom sainjavaju tri osnovna segmenta: a) postavljanje i ostvarivanje ciljeva inve-
stiranja obezbediti takvu strukturu portfelja koja e omoguiti optimalni balans rizika i prinosa. Za
formiranje optimalnog portfelja preporuljivo je koristiti Markowitz-evu teoriju portfelja (savremena
teorija portfelja), koja podrazumeva: odreivanje osnovne politike ulaganja u hartije od vrednosti, sas-
tavljanje optimalnog portfelja, mitigaciju (regulisanje) rizika, i merenje uspenosti investiranja u odnosu
na preuzeti rizik. b) definisanje investicione strategije moe biti pasivna i aktivna strategija. c) merenje
performanse portfelja rizik portfelja se meri varijansom i standardnom devijacijom. Oekivana stopa
prinosa celog portfelja se izraunava kao ponderisana suma oekivanih prinosa pojedinih hartija od
vrednosti koje ine portfelj. Konstrukcijom portfelja finansijskih instrumenata investitor ima mogunost
za diversifikaciju prinosa i smanjenje ukupnog rizika.U Srbiji za dobijanje optimalnog portfelja (u skladu
sa savremenom teorijom portfelja), je neophodno suziti izbor sa celog trita hartija od vrednosti na
manji skup. Kriterijumi za izbor manjeg skupa su: likvidnost, fundamentalni pokazatelji industrijske
grane i poreenje sa svetskim trendovima.
......................
77
 Rizik portfelja predstavlja mogunost da se ne ostvari planirani prinos na sredstava
uloena u odreeni skup hartija od vrednosti (odnosno u proirenom znaenju na bilo
koji portfelj: novca, nekretnina, berzanske robe, itd.). Praktino ukoliko raunamo
VaR za portfelj, to znai da kvantifikujemo potencijalni gubitak na nekom portfelju
uzimajui u obzir diversifikaciju rizika u portfelju, uzrokovanog odravanjem pozicija
u nekoliko instrumenata odnosno proizvoda finansijske institucije.
Takoe, uzimamo u obzir povezanost promena cena izmeu instrumenata u formi
korelacije izmeu instrumenata:
postojanje korelacije od +1 izmeu dva instrumenta znai da se cene dva
instrumenta pomeraju usklaeno jedan sa drugim,
postojanje korelacije od -1 izmeu dva instrumenta znai da se cene dva
instrumenta pomeraju u suprotnom smeru jedan od drugog.
Trebalo bi imati u vidu da kako se korelacija smanjuje izmeu dva instrumenta
diversifikacioni efekat se poveava tj. rizik se smanjuje.
Ukoliko se portfelj P sastoji od N hartija od vrednosti i ako sa P1oznaimo stopu
prinosa prve hartije od vrednosti, sa P2oznaimo stopu prinosa druge hartije od vred-
nosti, i tako redom, a sa Pkstopu prinosa k-te hartije od vrednosti, tada je stopa prinosa
portfelja jednaka:
x1P1 +x 2 P2 + ...+ x N PN
pri emu je:
x1+x2+...+xN=1 (odnosno 100%)
x1, x2 ,..., xN su ponderi portfelja, tj. uea pojedinih hartija od vrednosti u ukupnim
investicijama.
Ako je xi 0 , investitor kupuje i-tu hartiju od vrednosti (ima dugu poziciju).
Ako je xi 0 , investitor prodaje i-tu hartiju od vrednosti koju ne poseduje (ima u
njoj kratku poziciju).
U savremenoj finansijskoj teoriji i analizi investicija u hartije od vrednosti pretpo-
stavlja se da je stopa prinosa sluajna promenljiva. Posmatrajmo za svako pojedinano
sredstvo (hartiju od vrednosti) stanja od 1 do M (npr. razliite situacije privrede jedne
zemlje). Neka je E ( Pi ) oekivana stopa prinosa instrumenta i, tada je:
M
E=
( Pi ) y
j =1
j Pi , j
gde je:
prinos za instrument (i) sluajna promenljiva koja uzima vrednost Pi , j ,
y j verovatnoa za stanje j,
y1 +y 2 + ...+ y M = 1(odnosno100%)
Oekivana stopa prinosa celog portfelja E ( P ) se izraunava kao ponderisana suma
oekivanih prinosa pojedinih hartija od vrednosti koje ine portfelj.
......................
78
 N
E=
( P) x E(P )
i =1
i i

gde je:
E ( P ) oekivana stopa prinosa na portfelj,
xi procentualni udeo hartije od vrednosti (i) u portfelju,
E ( Pi ) oekivana stopa prinosa hartije od vrednosti (i).
Varijansa portfelja se izraunava na sledei nain:
N N N
=2 xi2 i2 + xi x j Covi, j
=i 1 =i 1 =j 1
gde je:
i2 varijansa i-te hartije od vrednosti,
i standardna devijacija i-te hartije od vrednosti,
M
i = ( P E ( P))
j =1
ij
2
yj

ij koeficijent korelacije izmeu hartija od vrednosti (i) i (j),

Covi , j
Covi , j kovarijansa, pri emu vai i , j = .
i j
Kovarijansa izmeu dve investicije oznaava u kom stepenu se oekuje da iste variraju
jedna sa drugom umesto da to ine odvojeno. Stoga, kovarijansa ukazuje da li prinosi
na investicije zajedno rastu ili su u padu i koliko iznosi ta promena. U realnom svetu
se za hartije od vrednosti nalazi izmeu 0 i 1. (M.Cvetinovi, 2008)
Ukoliko postoji savrena pozitivna koreliranost (koeficijent iznosi 1) prinosa na dve
akcije to nije dobro sa stanovita diversifikacije i smanjenja rizika. Prinosi su nezavisni,
ukoliko je koeficijent korelacije jednak 0. Takoe, u praksi se retko sree savrena ne-
gativna koreliranost (koeficijent korelacije iznosi -1). Moemo zakljuiti da se vrednost
korelacije uvek kree izmeu -1 i +1.

Portfolio menader raspolae portfeljom koji se sastoji samo od dve vrste akcija, M i N. Portfelj
moe sadrati bilo koji procenat stavke M ili N. Stavka N je dvostruko rizinija u odnosu na stavku
M, ali zato nudi dvostruku dobit. Postavlja se pitanje kako e portfolio menader investirati. Uko-
liko portfolio menader investira 100% sredstava u stavku M, znai da eli da povea potencijalni
dobitak portfelja ali ne eli da povea znaajnije rizik na portfelju.
Isto tako portfolio menader moe izvriti diversifikaciju portfelja tj. odluiti da odreeni procenat
sredstava investira u akcije M i odreeni procenat u akcije N, kako bi se smanjio rizik. I ako je stav-
ka N dvostruko vie rizinija od stavke M, rizik portfelja se moe znaajno smanjiti kako se udeo
stavke N poveava sve do izvesne prelomne take koja zavisi od korelacije. Kao to smo rekli u
uvodnom delu ovog poglavlja diversifikacioni efekat se poveava kako se korelacija smanjuje.5
......................
79
Prilikom izraunavanja VaR-a, menaderi za upravljanje rizikom se obino bave jedino izraunava-
njem varijanse, ili volatilnosti, portfelja koji je predmet trgovine. U praksi, portfolio menaderi i
trgovci e primenjivati Markowitz-ev model kreiranja portfelja radi maksimiziranja svojih oekivanih
dobiti za neki dati nivo rizika (na bazi prethodnog iskustva).
5

Shodno tome, izraunavanje VaR za bilo koji portfelj je volatilnost portfelja, od-
nosno, kada izraunavamo VaR nekog portfelja mi elimo da objedinimo raspodelu
promena cena svakog instrumenta, u jedinstvenu raspodelu promena vrednosti portfelja.
VaR portfelja, koji se sastoji iz instrumenata A i B, moe se izraunati na sledei nain:
2
P= a A2 + b 2 B2 + 2ab AB A B
gde je:
P volatilnost portfelja,
a , b srazmere instrumenata A i B u portfelju,
A , B volatilnost instrumenata A i B,
AB korelacija izmeu stavke A i stavke B.
Uoimo da je u jednaini a A = VaR pojedinanog sredstva A. Iz prethodne
jednaine moe se videti da e trei lan biti jednak 0 ukoliko korelacija izmeu dva
sredstva bude jednaka 0 (tj. sredstva A i B budu nezavisni jedno od drugog). U praksi,
ipak, VaR za neki portfelj se izraunava korienjem sledee matrine formule:
VaRP = V C V T
gde je:
VaRP - VaR portfelja,
V - vektor vrste VaR-ova za svaku pojedinanu poziciju,
C matrica korelacije,
V T transponovana matrica V. (M.Cvetinovi, 2008)
Marko Markovi raspolae sa tri instrumenta A, B i C sa vrednostima pozicija 2.000,00 dolara;
3.000,00 dolara i 1.000,00 dolara respetkivno. Uzmimo da su pojedinane volatilnosti (%) in-
strumenata 0,9128; 0,9920 i 1,8498 sa 95% poverenja.
Marko eli da zna koja je verovatnoa da gubitak ne bude vei od dobijene VaR.
V = {182,56; 297, 61;184,98} =
182,56 USD 2.000 0,009128
1 0, 0404 0, 0912

C= 0, 0405 1 0, 0479
0, 0912 0, 479 1

5 Portfolio menaderi koriste dijagram kako bi ocenili odnos rizika i prinosa na konkretnom portfelju
odnosno dijagram prikazuje razliite kombinacije rizika (VaR) nasuprot oekivanom prinosu za razli-
ite korelacije (izmeu instrumenata), koje su poznate kao granice minimalne varijanse. Maksimalni
oekivani dobitak za portfelj e se javiti du granice minimalne varijanse koja ima pozitivan nagib.
Efikasna granica predstavlja deo krive koji pokazuje maksimalni oekivani dobitak na portfelju za
bilo koji zadati nivo rizika.
......................
80
 Primenom gore navdene jednaine dobija se da je VaRp=USD41,00. To znai da Marko moe
oekivati za svoj portfelj da e gubitak vei od 41,00 dolara biti u 5% dana, odnosno, u jednom
danu od 20,00 dolara.
[Prmer kreiran na osnovu podataka raspoloivih u knjizi M.Cvetinovia iz 2008. godine.]

Uvaavajui iznete kritike na sistem procene trinog rizika pomou parametarskog

VaR-a, J.P.Morganov Risk Metrics sistem unapreuje svoju metodologiju, tako da
istraivanja idu u pravcu agregacije portfelja tj. direktnog modeliranja prinosa portfelja
umesto izraunavanja varijansi i kovarijansi pojedinih hartija od vrednosti, procesa koji
je slian istorijskoj simulaciji.

4.1.2. Istorijska simulacija

Istorijska siumlacija je glavni predstavnik neparametarskog pristupa, koji nije

baziran na modelu. Ujedno predstavlja najjednostavniju metodu za izraunavanje
VaR, zbog ega je iroko rasprostranjena.
Inae, istorijska simulacija pri proceni VaR-a ne postavlja pretpostavke o raspodeli
prinosa, to jeste karakteristika neparametrinih metoda. Konkretno za izraunavanje
VaR-a istorijska simulacija koristi empirijske raspodele koje se dobijaju iz posmatranih
podataka.6

Pretpostavka modela, koja je ujedno i najvea zamerka neparametarskom pristupu, jeste da e

budunost biti veoma slina nedavnoj prolosti, s toga se pomou podataka iz nedavne prolosti
moe predvideti rizik u bliskoj budunosti. Kljuna komponenta za primenu istorijske simulacije
jeste izbor vremenskog horizonta iz prolosti na osnovu koga e se izraunati VaR za portfelj u
budunosti.

Praksa je pokazala, shodno prethodnom stavu, da su istorijske simulacije za merenje

trinog rizika mnogo pogodnije za trita kapitala zemalja u tranziciji od parametarske
metode.
Prema rezultatima mnogih istraivanja istorijska simulacija daje zadovoljavajue
rezultate (bolje od parametarske VaR). 7
Izraunavanje VaR-a pomou istorijske simulacije podrazumeva da se posmatra
portfelj sredstava u nekom odreenom vremenskom momentu a zatim se re-evaluira
portfelj odreeni broj puta (tokom vremena), korienjem istorije cena instrumenata u
portfelju. Re-evaluacija portfelja daje raspodelu profita i gubitaka koji se mogu ispitati
radi odreivanja VaR-a portfelja sa nekim odabranim nivoom poveranja. Kao to se moe
pretpostaviti, ovaj pristup postaje veoma raunski zahtevan kada neki portfelj sadri
veliki broj proizvoda i kada se koristi neka razumna duina praenja istorijskih cena.
6 Empirijski je dokazano da volatilnost u vremenu nije ravnomerna pojava, odnosno nije nezavisna i
jednako distribuirana, ve se pojavljuje u vremenskim segmentima, tj. razdoblja poveane volatilnosti
se grupiu u skupove. Za pretpostavku se uzima stav u teoriji da su prinosi meusobno vremenski
nekorelirani tj. da prinos jednog razdoblja ne zavisi o prinosima prethodnih razdoblja, to je u skladu
sa teorijom efikasnog trita (gde sadanja cena hartije od vrednosti odraava sve informacije vane
za cenu te hartije od vrednosti).
7 U praksi postoje razliiti modeli istorijske simulacije, koji se u osnovi mogu podeliti na standardne
i ponderisane modele.
......................
81
 Postoje nekoliko razliitih naina za izraunavanje VaR-a korienjem istorijske si-
mulacije. Najjednostavniji nain je da se re-evaluira portfelj korienjem neke odreene
istorije cena. Vrednost portfelja se zatim izraunava za svaki dan. Vrednosti portfelja se
zatim mogu pretvoriti u procente. VaR se zatim moe oitati iz procenta koji odgovara
zahtevanom nivou poverenja.
Problem sa ovim pristupom je da, kako se vrednosti portfelja menjaju, procentualne
promene vrednosti u portfelju vie ne ukazuju na polaznu vrednost portfelja. Takoe,
tokom neke date istorije (pregled deavanja), cene sredstava koja sainjavaju portfelj
e se menjati u odreenoj vezi jedna sa drugima. Ovo znai da e se sastav portfelja
menjati tokom koriene istorije cena. Re-evalucija portfelja korienjem akutelnih
cena sredstava nee dati korektan rezultat. Ono to je ovde potrebno je istorija pro-
mena vrednosti portfelja zasnovanih na aktuelnom portfelju sa postojeom vrednou
i sastavom portfelja.(M.Cvetinovi, 2008)
Pravilan metod izraunavanja VaR-a korienjem istorijske simulacije jeste upotre-
bom istorije procenutalnih promena cena na postojei (aktuelni) portfelj, realizacijom
sledeih koraka:
cenu za svaki instrument ili faktor rizika neophodan za reevaluaciju portfelja
pronai iz serije procenutalnih promena,
generisati jednu istorijsku seriju promena vrednosti portfelja primenom ce-
novne promene na portfelj,
u procentima sortirati serije promena vrednosti portfelja,
promena vrednosti koja odgovara zahtevanom nivou poverenja je VaR por-
tfelja.
Kao to je ve ranije reeno u ovom poglavlju, kljuna pitanja u pogledu definisanja
potrebnih serija istorijskih cena su: koju duinu trajanja serija cena treba koristiti i ta
treba raditi za proizvode za koje ne postoji istorija cena.
U praksi, kao to smo ve rekli, banke koriste razliite duine istorije cena od tride-
set dana do nekoliko godina. U sluaju novih proizvoda banke se odluuju da iskoriste
iskustva nekog postojeeg proizvoda sa slinim karakteristikama, dok se ne oformi
adekvatna istorija cena.
Poto se kreira istorija procenutalnih promena cena za svaki inilac portfelja, prome-
ne cena se onda mogu koristiti za svaki inilac portfelja radi dobijanja istorije promena
vrednosti portfelja. Kalkulacija se svodi na zbir proizvoda (mnoenja) procentualne
promene instrumenta i vrednosti instrumenta za sve dane iz posmatranog perioda i za
sve instrumente u portfelju.
Formula za promenu vrednosti portfelja, korienjem istorijske simulacije, je:

V = i f ( i , a i )

gde je:
V promena vrednosti portfelja,
f funkcija koja odreuje vrednost inioca portfelja [za direktne instrumente do
vrednosti inioca se dolazi prostim mnoenjem cene sa koliinom (u broju jedi-
nica tog instrumenta); za ostale proizvode se koristiti neki model vrednovanja].
......................
82
 a i osetljivost komponente portfelja na faktor rizika i,
i - procentualna promena cene u faktoru rizika i.

Poto je generisana serija promena vrednosti portfelja, moe se odrediti i VaR. U

prvoj fazi se promene vrednosti portfelja sortiraju u procentima, tako to jedan pro-
cenat sadri 1% promene vrednosti. Bitno je napomenuti da je vrlo vaan redosled
aktivnosti u smislu da promene vrednosti portfelja moraju prvo biti sortirane, a zatim
izraene u procentima. Takoe, istorijska simulacija e teiti da rezultira viim VaR
nego parametarska metoda, obzirom da ne polazi od normalne raspodele portfelja.
Uvaavajui sve navedene prednosti istorijske simulacije, moemo konstatovati da
je ovaj metod stekao zavidnu popularnost. Meutim, glavni nedostatak istorijske si-
mulacije je to izraunava istorijsku raspodelu frekvencija prinosa portfelja dodeljujui
svakom simuliranju istu teinu (ponder), koja iznosi 1/broj opservacija. Pretpostavka
ovakvog naina ponderisanja je da su faktori rizika, a time i istorijski simulirani prinosi
nezavisno i jedanko distribuirani kroz vreme.

4.1.3. Monte Karlo simulacija

Monte Karlo simulacija je nastala kao rezultat odgovora na primedbu istorijskoj

simulaciji, da je istorija aktuelnih cena ogranieni skup dogaaja iz kojih se izvodi VaR.
Monte Karlo simulacija ukljuuje vetako generisanje veoma velikog skupa dogaaja
iz kojih se izraunava VaR, to e rei da pokriva irok spektar moguih vrednosti fi-
nansijskih promenljivih, pri emu se u potpunosti uzimaju u obzir njihove meusobne
korelacije. Takoe, metoda koristi iste sutinske pretpostavke o ponaanju trita, kao i
parametarski pristup tj. da su promene cena stavki instrumenata normalno rasporeene.
(M.Cvetinovi, 2008)
Vrednost VaR-a se izraunava uzimanjem najveeg gubitka uz odreeni nivo
verovatnoe.
Matrica varijansi i kovarijansi za faktore rizika se izraunava na isti nain kao i
kod parametarskog pristupa, ali za razliku od parametarskog pristupa matrica se zatim
dekompozira pomou Cholesky dekompozicije ili Eigen-vrednosti dekompozicije (Mar-
rison). Dekompozicija matrice se vri da bi se osiguralo da su faktori rizika meusobno
koreliralni u svakom scenariju koji se generie.
Proces generisanja scenarija poinje od aktuelnog stanja na tritu i po koracima se
generiu novi scenariji za svaki sldei dan kako bi se njihovim nelinearnim vrednovan-
jem dobile mogue vrednosti portfelja za kraj svakog dana. (C. Marrison-ov stav, u
knjizi M.Cvetinovia, 2008)
Proizilazi, da Monte Karlo simulacija:
koristi nelinearne modele vrednovanja portfelja,
moe generisati beskonaan broj scenarija i testirati mnogobrojne mogue
dogaaje,
podrazumeva due vreme za izraunavanje VaR (i do 1000 puta due od
parametarske, to jeste nedostatak metode),
......................
83
 pretpostavlja da su prinosi normalno ili log-normalno distribuirani, kao to
je reeno u uvodnom delu ovog poglavlja (to jeste nedostatak metode).
Uvaavajui prethodno izneto na temu Monte Karlo simulacije, moemo konsta-
tovati da se proces generisanja nekog skupa dogaaja za vrednovanje portfelja najbolje
sagledava u dve faze:
1. faza je generisanje skupa normalno rasporeenih cenovnih promena sa korektnom
volatilnou za instrument u portfelju, koja ukljuuje sledee korake:
generisanje sluajnih brojeva (podrazumeva definisanje opsega unutar koga
se generiu sluajni brojevi, izmeu 0 i 1).
pretvaranje (sluajnih brojeva) u skup normalno rasporeenih cenovnih
promena. Neki standardni skup sluajnih brojeva e se uniformno raspo-
rediti du odabranog intervala brojeva od 0 do 1. Odabran interval brojeva
podrazumeva da su sluajni brojevi take na nekoj kumulativnoj normalnoj
raspodeli. Potom se skup sluajnih brojeva pretvara u normalno rasporeeni
skup sluajnih brojeva primenom inverzne funkcije kumulativne normalne
raspodele na svaki sluajan broj.
Inverzna funkcija kumulativne normalne raspodele je iroko dostupna u raznim
programima i programima za tabelarna izraunavanja, ukljuujui i Excel. Ona se moe
oceniti sa tanou od etiri decimale korienjem Abramowitz i Stegun (1972) formule
(za Monte Karlo simulaciju kree od N ( x) i potrebno je nai x):

za x 0 : N ( x) = 1 N ( x) ( a k + b k 2 + c k 3 ) za x 0 : N ( x) =
1 N '( x)
gde je:
N ( x) vrednost kumulativne normalne raspodele za x,

( 2 )
1/ 2
=
N '( x) e x 2 / 2 (standardna normalna raspodela),

1
=k = ; y 0,33267;a=0,4361836;b = -0,120676; c = 0,9372980 .
(1 + y x )
Proces opisan u prethodnom delu obino podrazumeva standardnu normalnu ras-
podelu. Stoga, generisane cenovne promene e imati standardnu devijaciju (volatilnost)
jedanku 1. Generisane serije cenovnih promena moraju pokazivati istu volatilnost kao
i sredstva koje modeluju. Stoga, generisane cenovne promene moraju biti pomnoene
standardnom devijacijom sredstava koja se posmatraju u portfelju. (M.Cvetinovi,
2008) Uvaavajui prethodno navedeni aspekt, proces je identian metodu istorijske
simulacije. Shodno tome je, VaR je procentualna promena vrednosti portfelja koja
odgovara potrebnom nivou poverenja.
VaR izraunat Monte Karlo simulacijom bi trebalo da bude identian onome izra-
unatom kovarijantnim pristupom za linearne portfelje. Potencijalni problem, koji
moe da se javi, je da simulacija ne daje istu vrednost svaki put kada se pokrene. Stoga
mogui nain da se problem prevazie odnosno obezbedi neka razumna procena VaR-
a, izraunatog iz svakog pokretanja simulacije, je da se koristi veliki broj dogaaja (kao
......................
84
referentni broj dogaaja se esto uzima 10.000 dogaaja). Proizilazi da bi rezultate
konvergencije trebalo proveravati izvoenjem odreenog ponavljana simulacije na
tipinom portfelju (standardna greka veliine 1% se obino uzima kao dovoljno tana).
2. faza je generisanje koreliranih promena cena instrumenata u portfelju, to se moe
uiniti korienjem sopstvenih vrednosti i stopstvenih vektora (eigenvectors).
Korelisane cene u portfelju se podrazumevaju za portfelje sa viestrukim brojem
instrumenata. Korelisane cenovne promene se dobijaju matematikom tehnikom
zasnovanom na sopstvenim vrednostima i sopstvenim vektorima. Proces ukljuuje
sledee korake:
izraunavanje sopstvenih vektora i sopstvenih vrednosti,
generisanje korelisanih cenovnih promena za sve instrumente.
Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti opisuju ponaanje u smislu kako se cenovne
promene neke grupe faktora rizika menjaju usklaeno jedna sa drugom. Sopstveni
vektori su osnovne komponente korelacione matrice. (M. Cvetinovi, 2008)
Sopstveni vektori i sopstvene vrednosti se mogu obezbediti za sve korelacione
matrice, pa ipak, neke korelacione matrice e davati negativne sopstvene vrednosti i
takve matrice moraju da budu preiene pre nego to se mogu koristiti za generisa-
nje serija cenovnih promena. Negativne sopstvene vrednosti ukazuju da je korelaciona
matrica manjkava ili neosetljiva. Neosetljive matrice su nastaju usled pogrenog merenja
korelacija. (M.Cvetinovi, 2008)
Neka serija koreliranih sluajnih cenovnih promena se generie za svako sredstvo,
korienjem sledee jednaine:
xk = i l i xnorm vki k
Z

gde je:
x k korelirana sluajna cenovna promena za sredstvo k u portfelju sa normalnom
raspodelom i volatilnou sredstava k,

li - kvadratni koren sopstvene vrednosti za i-to sredstvo portfelja,

xnorm - sluajna cenovna promena iz normalno rasporeenih serija,
vki k-ti element sopstvenog vektora za i-to sredstvo,
k - volatilnost k-tog sredstva.

Generisane korelirane cenovne promene se zatim primenjuju na portfelj sredstava

na isti nain kao kod istorijske simulacije. (M.Cvetinovi, 2008)
Moemo zakljuiti da bi VaR izraunat pomou Monte Karlo simulacije za neki
portfelj koji ne sadri opcije, trebalo bi da bude identian sa onim izraunatim sa pa-
rametarskim pristupom. Proizilazi da je izraunavanje VaR-a pomou kovarijantne
tehnike dobra provera tanosti primene Monte Karlo simulacije. Ukoliko dve metode
daju razliite rezultate za neki portfelj koji ne sadri opcije onda postoji greka sa pri-
menom jedne ili moda obe metode. (M.Cvetinovi, 2008)

......................
85
 Vano je istai da postoje razliite metode za utvrivanje volatilnosti i korelirano-
sti (to je prikazano tabelom broj 4), to direktno uite na VaR model. Shodno tome,
postoje ogranienja, odnosno, nedostaci VaR metode.

Tabela 4. Merenje volatilnosti i koreliranosti (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)

Merenje volatilnosti Merenje koreliranosti

Meri disperziju raspodele, tj. proseno Korelacija oznaava stepen

Standardna devijacija rastojanje promene cena od srednje diversifikacije portfelja i
vredcnosti oznaava se putem koefi-
cijenta korelacije. Izuzetno
Je isti kao i metod standardne devijacije je vano da se cenovne
s tim to je pretpostavka da je srednja promene dva instrumenta
Prost pokretni prosek
vrednost jednaka 0, to je kod mnogih posmatraju u isto vreme da
cenovnih promena upravo sluaj bi se dobila logina korelaci-
ja cenovne promene dva in-
Serija procentualnih cenovnih prome- strumenta. Vremsnka greka
na se prvo sortira, a potom podeli u moe predstavljati ozbiljan
Procentualni metod /
procentima. Volatilnost se razmatra kao problem kod portfelja veih
istorijska simulacija
ona cenovna promena koja korespondi- obima, koji se najee rea-
ra traenom nivou poverenja. va izraunavanjem korelacije
zasnovane na cenovnim pro-
BRW model modeli
menama u perodu od pet
simulacije ponderisani Generalizovani oblik istorijske simulacije
radnih dana.
vremenom
Model kondicionalne varijanse prinosa,
Metoda eksponencijal- koji snanije naglaava novije opservaci-
no ponderisanih pokret- je korenjem eksponencijalno ponde-
nih proseka (EWMA) risanih pokretnih proseka ostvarenih
prinosa i njihovih varijansi.

Model merenja promene kondicionalne

varijanse. Heteroskedastinost se moe
zapaziti u vremenskim serijama u kojima
je vidljivo agregiranje volatilnosti odno-
GARCH sno menjaju se razdoblja visoke i niske
volatilnosti. GARCH modeli se zasnivaju
na pretpostavci da se na bazi prinosa i
volatilnosti iz prethodnih razdoblja moe
prognozirati budua volatilnost.

......................
86
5. Merenje volatilnosti

Postoje razliiti naini za kvantifikovanje volatilnosti, pri emu se svaki od njih

ponaa razliito i time direktno utie na VaR model. Najei modeli u upotrebi su:
1. Standardna devijacija meri disperziju raspodele tj. proseno rastojanje
promene cena od srednje vrednost, tj.:

= ( X m)
m
pri emu je:

X serija cenovnih promena (%), tj. X = x1 , x2,..., xn

,
m srednja vrednost serije,
n broj cenovnih promena u seriji,
m = n (za celu populaciju) ili m= n 1 (za uzorak populacije).
2. Prost pokretni prosek je isti kao metod standardne devijacije s tim to je pret-
postavka metoda da je srednja vrednost jednaka 0, to je kod mnogih serija
cenovnih promena upravo sluaj. (M.Cvetinovi, 2008)
3. Procentualni metod / istorijska simulacija je najjednostavniji metod, koji ne
uzima u obzir bilo koju jednainu niti bilo kakvu formu raspodele serije poda-
taka. Serija procentualnih cenovnih promena se prvo sortira, a potom podeli u
procentima. Volatilnost se razmatra kao ona cenovna promena koja korespondira
traenom nivou poverenja. Pretpostavka ovog modela je da je volatilnost konstan-
tna u vremenu, to znai da model dodeljuje jednake pondere za svakodnevne
prinose.
4. BRW model - modeli simulacije ponderisani vremenom je generalizovan
oblik istorijske simulacije.8
Opservacijama prinosa iz bliske prolosti BRW model dodeljuje relativno visoke
pondere koji vremenom eskponencijalno opadaju, a njihova suma iznosi 1.

xt i 1 = l xt i
N
x
i =1 t i
=1
gde je:
xi ponder u trenutku i, l faktor opadanja.

U sluaju eksponencijalnog ponderisanja eksponencijalnom faktoru opadanja ( l ),

se dodeljuju vrednosti izmeu 1 i 0, gde x(1) predstavlja ponder najnovijeg istorijskog
prinosa na portfelj. Opservaciji koja prethodi najnovijoj opservaciji bie dodeljen pon-
der x(2) ,koji iznosi x(2)=l x(1) x(2) ,i tako do broja n kada vai x(=
n) l n 1 x(1) .

8 Model gnerealizovane istorijske simulacije je nazvan po tvorcima rada The best of both worlds: A
hybrid approach to calculating Value at Risk Boudoukh, Richardson i Whitelaw, koji pretpostavljaju
da su podaci iz bliske prolosti reprezentativniji za budui rizik portfelja nego vremenski udaljenija
posmatranja odnosno zapaanja.
......................
87
 Poto su podacima prinosa dodeljeni ponderi, VaR se izraunava na bazi empirijske
raspodele prinosa korigovane za dodeljene pondere. Zatim se VaR, pri odreenom
nivou verovatnoe, moe aproksimirati iz empirijske kumulativne raspodele vremenski
ponderisanih prinosa Pt 1 ,...., Pt N .
Standardni oblik istorijske simulacije predstavlja specijalni sluaj BRW modela kada
je faktor opadanja (l) jednak 1. (M.Cvetinovi, 2008) Meutim, BRW model zbog svoje
osnovne pretpostavke vezane za blisku prolost, bre i bolje reaguje na nagle trine
promene, u odnosu na standardnu istorijsku simulaciju. Nedostaci BRW modela su:
nagle promene na tritu u kratkim pozicijama portfelja nee rezultirati ade-
kvatnim promenama VaR-a, kao i
potpuno zanemarivanje deavanja sa pozitivnim prinosima.
5. Metoda eskopnencijalno ponderisanih pokretnih proseka (EWMA) je mod-
el kondicionalne varijanse prinosa, koji snanije naglaava novije opservacije
korienjem eksponencijalno ponderisanih pokretnih proseka ostvarenih prinosa
i njihovih varijansi (M.Cvetinovi, 2008). U zavisnosti od vremena nastanka
opservacije EWMA pristup im dodeljuje razliite teine. S obzirom na to da se
teine opservacija eksponencijalno smanjuju, najnovije (adekvatne i pravovremene)
informacije dobijaju mnog veu teinu od starijih. Volatilnost, odnosno, standardna
devijacija portfelja, se prema formuli EWMA modelu izraunava na sledei nain:

t l t21 + (1 l )( xt 1 m ) ili
2
=
t 1 t s 1

(1 l ) l
t = ( xs m )
2

s = t k
gde je:
xs prinos u trenutku (s),
m proseni dnevni prinos, najee je jednak nuli,
t21 varijansa portfelja iz razdoblja t-1, dobijena metodom EWMA,
l faktor opadanja, koji odreuje stopu po kojoj opada vanost varijanse prinosa,
kako se udaljava u prolost.
S obzirom na to da suma pondera konvergira ka jedan, dovoljno je koristiti skupove
od stotinak opservacija za izraunavanje volatilnosti primenom EWMA modela. Svrha
EWMA modela je da obuhvati kratkorona kretanja u volatilnosti prinosa. Proizilazi
iz formule da je eksponencijalno ponderisani prosek svakog dana kombinacija dva
bazina elementa:
prognoze varijanse prethodnog dana kojoj se dodeljuje teina l. Trebalo bi
imati u vidu da to je nia vrednost faktora l, bre e se smanjivati uticaj pro-
lih opservacija i vie e se panje poklanjati aktuelnim prinosima na tritu.
ponderisanog prinosa prethodnog dana, kojem se dodeljuje teina (1-l).
6. GARCH je model merenja promene kondicionalne varijanse (generalizovani
autoregresivni kondicionalni heteroskedastini model). Heteroskedastinost se
moe zapaziti u vremenskim serijama u kojima je vidljivo agregiranje volatilnosti
odnosno menjaju se razdoblja visoke i niske volatilnosti.
......................
88
 GARCH (p,q) modeli se zasnivaju na pretpostavci da se na bazi prinosa (p) i volatilnosti
(q) iz prethodnih razdoblja moe prognozirati budua volatilnost. Pri tome je posmatrano
p prethodnih prinosa i q prethodnih vloatilnosti. Tako se predvianje varijanse sledeeg
razdoblja, bazirano na opservacijama prinosa i volatilnosti prethodnog perioda, pomou
GARCH (1,1) odvija se na sledei nain:
t2+1 = + a t2 + t2t 1
a + 1
gde su:
a , , konstante
t2+1 varijansa sledeeg razdoblja
srednja vrednost prinosa
t rezidual (neoekivani deo prinosa) u vremenskom trenutku (t)

t2t 1 GARCH procesom predviena varijansa za momenat (t) na osnovu infor-

macija iz momenta (t-1). (M.Cvetinovi, 2008) 9
Osnovni GARCH model je zbog dobrih rezultata prognoziranja budue volatilnosti
postao veoma popularan, pa je zato doiveo dosta izmena, tako da se danas upotre-
bljava vie desetina razliitih oblika GARCH modela, kao to su EGARCH, AGARCH,
IGARCH, GJR GARCH, itd.
Moemo zakljuiti da EWMA i GARCH modeli kvantifikuju sadanju varijansu
prinosa kao funkciju prethodne varijanse i prethodnih kvadriranih prinosa.

6. Merenje koreliranosti

Korelacija oznaava stepen diversifikacije portfelja i oznaava se putem koefici-

jenta korelacije. Izuzetno je vano da se cenovne promene dva instrumenta posmatraju
u isto vreme da bi se dobila logina korelacija cenovne promene dva instrumenta.
Vremenska greka moe predstavljati ozbiljan problem kod portfelja veih obima, koji
se najee reava izraunavanjem korelacije zasnovane na cenovnim promenama u
periodu od pet radnih dana.
Postoje razliiti naini izraunavanja korelacije, meutim, mi emo se zadrati na
metodama koje pretpostavljaju linearni odnos izmeu dva instrumenta. Bazina jed-
naina za korelaciju dva instrumenta (i) i (j) je:
Covi , j
i , j =
i j
gde su i j volatilnost instrumenata (i) i (j) respektivno.

9 Prvi ARCH model (autoregresivna kondicionalna heteroskedastinost) postavio je Robert F.Engle

1982. godine, a kasnije je model uoptio i usavrio Tim Bollerslev 1986. godine.
Opirnije o heteroskedastinosti pogledati izvor: Whaley, R., cit. delo, str. 861-868.
......................
89
 Matematika kovarijansa se izraunava sledeom formulom:
1 N
Covi=
,j ( X i X )(Yi Y )
n i =1
gde:
X i i Yi predstavljaju cenovne promene instrumenata (i) i (j), a ( X ) i ( Y ) njihove
oekivane vrednosti respektivno.
J.P.Morgan koristi za korelaciju meru eksponencijalnih pondera, koja se izraunava
na sledei nain:
n
Cov=
i, j (1 l ) l t X T YT
t =1

gde su X T i YT procentualne cenovne promene na dan t za instrumente (i) i (j).

Bitno je naglasiti da su srednje vrednosti raspodele instrumenata (i) i (j) nula.
Na kraju moemo zakljuiti da se VaR izraunava iz pozicija, korelacija i volatilnosti
instrumenata koji sainjavaju portfelj. Njihova kvantifikovanja su podlona statistiki
procenjenim grekama, koje, zajedno sa pretpostavkom normalnosti, potencijalno
donese greke u izraunavanju VaR-a. Povratnim testiranjem tzv. back testing-om se
meri tanost VaR-a, to znai da model VaR-a moe biti prihvaen ili odbaen. (BIS,
1996)

7. Upravljanje trinim rizikom sa VaR metodom

Cilj upravljanja rizikom je da se privredni subjekt zatiti od potencijalnih gubi-

taka. Tolerancija rizika tzv.risk apetite privrednog subjekta je njegova spremnost da
ue u rizik (odnosno da prihvati novani gubitak po konkretnom instrumentu odnosno
proizvodu), kao i infrastruktura za limitiranje rizika. (OeNB&FMAA, 2006 i BIS, 1988)
Tolerancija rizika banke je koliina novca koju je spremna da izgubi po vrsti instru-
menta (proizvoda) odnosno ukupno po rizinim poslovima kako na nivou organizacionog
dela tako i na nivou banke. Imajui u vidu da menadment banaka eli da uvea profit,
ali ne po svaku cenu, postoji limitirani iznosa rizika koji je banka spremna da prihvati
(o emu je bilo rei u prvom delu knjige).
Trebalo bi imati u vidu da VaR sa 95% poverenja predstavlja iznos koji je banka
spremna da izgubi na dnevnoj osnovi. Takoe, VaR sa 99% poverenja je gubitak koji
moe biti izgubljen u toku loeg meseca baziran na targetiranom godinjem prihodu.
Gubitak koji je banka spremna da izgubi zauvek je ekstremna tolerancija, identifi-
kovana na bazi stres testova odnosno testova ekstremnih dogaaja. (BIS, 1988 i 2004)
Risk menader bi trebalo na osnovu limit VaR-a i testova ekstremnih dogaaja, da
definie limite koji bi zatitili banku od gubitaka veih od postavljenih nivoa tolerancije
rizika banke.

......................
90
8. Dosadanja iskustva u primeni VaR metode u svetu

Osnovna svrha implementiranja VaR metode je bila kvantifikacija trinog rizika,

koji je prvi identifikovan u poslovanju finansijskih institucija pre svega banaka. Nega-
tivna strana fokusiranja samo na jednu vrstu rizika je u tome to su privredni subjekti
poeli da sele svoje investicije iz podruja trinog rizika u druga podruja kojima je
mnogo tee upravljati.
VaR metodologija je, kao to je ve reeno, prvenstveno bila razvijena za uprav-
ljanje trinim rizikom. Meutm, Bazelski komitet je proirio primenu na integrisani
pristup vrednovanja kreditnog rizika, trinog rizika i operativnog rizika u poslovanju
banke. Takoe, je i Komitet za osiguranje Evropske komisije proirio primenu VaR-a
na integrisani pristup vrednovanja rizika osiguranja, trinog rizika, kreditnog rizika i
operativnog rizika u poslovanju drutva za osiguranje. Bitno je naglasiti da je VaR potreb-
no uvek nadopuniti kontrolama i postavljanjem limita, kako bi rezultati bili adekvatni.
VaR je uzet kao osnov za Bazelski sporazum i Direktive Solventnosti Evropske Unije,
ija je uloga jaanje stabilnosti meunarodnog bankarskog sistema, odnosno delatnosti
osiguranja, putem utvrivanja minimalnih standarda za izraunavanje garantnog kapitala
i postavljanjem jednakih pravila za sve uesnike na finansijskim tritima.
Uvaavajui sve izneto u prethodnim poglavljima knjige, moemo zakljuiti da do-
bar savremeni menader za upravljanje rizikom mora posedovati vrhunsko znanje
o finansijskim tritima i proizvodima (instrumentima), vrednovanju hartija od
vrednosti, raunovodstvu, statistici i matematici.
Implementacija VaR metode je uticala da vii menadment postane svesniji odnosa
izmeu ostvarenih rezultata i preuzetog rizika, zahvaljujui svojoj jednostavnosti i
konzistentnosti u kvantifikovanju rizika razliitih pozicija i faktora rizika. VaR uzima u
obzir koeficijente korelacije izmeu razliitih faktora rizika i omoguuje uporeivanje
instrumenata koji do primene VaR nisu bili uporedivi. Takoe, se VaR moe koristiti
za postavljanje sveukupnog profila rizika konkretnog privrednog subjekta. Moemo
konstatovati da VaR nudi konzistentan i integralni pristup upravljanju trinim rizikom,
to vodi ka celokupnom boljem i sigurnijem poslovanju.
VaR metoda ima i odreene nedostatke, kao to su:
preuzete pretpostavke iz fizike i matematike za sam VaR, koje su direktno pri-
menjene na finansije, ne uzimajui u obzir vane osobine drutvenih sistema.
previe neprecizna, s obzirom na to da razliiti VaR modeli daju veoma razli-
ite procene rizika, koristei iste podatke.
intencije brokera da trae prilike za investiranje u instrumente koji prikazuju
mali iznos VaR-a u odnosu na stvarni rizik. Time e doi do transfera veih
iznosa novca u riziniju imovinu, a o kojoj VaR modeli ne daju pravu pred-
stavu rizika.
nezadovoljavanje sub-aditivnosti, odnosno moe se desiti da iznos VaR-a
ukupnih pozicija portfelja ne bude vei od sume VaR-a samostalnih pozicija
koje ine portfelj.

......................
91
Tabela 5. Prednosti i nedostaci VaR metodologije (L.Barjaktarovi i Lj.Jeremi, 2013)
Prednosti Nedostaci

Koriste faktore rizika Nedovoljan broj

Izbor vremenskog razdoblja iz koga e se koristiti istorijski

Koriste istorijsku raspodelu
promena cena na tritu
Kljuni upravljai metoda su:
volatilnost, period zadrava-
nja i diversifikacija portfelja
podaci; neophodnost istovremenog korienja aktuelnih
podataka
Postoje razliite metode za utvrivanje volatilnosti i korelira-
nosti, koje direktno utiu na izraunavanje VaR-a
Preuzete pretpostavke iz matematike i fizike, bez uzimanja u
obzir vanih osobina drutvenog sistema
Previe neprecizna
Intencije brokera da investiraju u instrumente koji pokazuju
mali iznos VaR-a

Nezadovoljavanje sub-aditivnosti

8.1. Bazelski sporazumi

Bazelski komitet je osnovan krajem 1974. godine od strane guvernera centralnih

banaka zemalja lanica G-10, na lokaciji Banke za meunarodno poravnanje. Komitet
se sastaje redovno etiri puta godinje. lanovi Komiteta su predstavnici Belgije, Ka-
nade, Nemake, Italije, Japana, Luksemburga, Holandije, panije, vedske, vajcarske,
Velike Britanije i Sjedinjenih Amerikih Drava. (BIS, 2004)
Funkcija Bazelskog komiteta je da formulie opte standarde i smernice supervizije,
i predlae primere najbolje bankarske prakse u oekivanju da e zakonodavni organi
u pojedinanim zemljama preuzeti mere za njihovu implementaciju tako da najbolje
odgovaraju specifinostima domicilnog sistema. Na ovaj nain, Komitet podstie da sve
zemlje lanice potuju opte principe i standarde poslovanja bez direktnog pokuaja
harmonizacije tehnika koje koriste nadzorni organi. Tek nakon usvajanja u nacionalnim
zakonodavstvima, preporuke Bazelskog komiteta postaju obavezujue i pravosnane za
zemlje koje su odluile da ih implementiraju.10
Bazelski komitet izvetava guvernere centralnih banaka zemlja lanica G-10 i od njih
dobija saglasnost u vezi sa svojim incijativama. Takoe, odluke koje donosi Komitet
predstavljaju obavezivanje i mnogih drugih drava van okvira zemalja G-10, s obzirom na
to da se u njemu nalaze i predstavnici drugih drava. Ove odluke se odnose na razliite
finansijske oblasti, s tim to se jedna od najvanijih oblasti odnosi na usaglaavanje
razlika koje postoje u meunarodnim okvirima supervizije s ciljem da se ostvari primena
dva osnovna principa: da ni jedna meunarodno aktivna banka ne moe da izbegne
superviziju; i da proces nadzora bude adekvatan.
1988. godine Komitet je odluio da uvede sistem za merenje adekvatnosti kapitala,
popularan kao Bazelski sporazum. Do 1992. godine, ovaj sistem je omoguio primenu
10 Nacionalni regulator za bankarsko poslovanje u naoj zemlji je prvo Narodna banka Srbije, zatim
Ministarstvo finansija i druga relevantna ministarstva u Republici Srbiji.
......................
92
okvira za merenje kreditnog rizika pri emu je minimalni standard kapitalne ad-
ekvatnosti 8%. Od 1998. godine primena Bazela I ostvarena je u svim zemljama u
kojima posluju meunarodno aktivne banke (preko 100 zemalja). 1996. godine Komitet
je objavio dodatak na Sporazum o kapitalu iz 1998. godine koji, pored kreditnog rizika,
svoj fokus proiruje i na kapitalne zahteve koji pokrivaju izloenost banke trinom
riziku. U junu 1999. godine Komitet je objavio predlog novog revidiranog Sporazuma
o kapitalu koji bi trebalo da zameni onaj iz 1998. godine. Na osnovu iscrpne saradnje sa
bankama i drugim finansijskim institucijama, 26. juna 2004. godine Komitet je objavio
novi sporazum o kapitalu, poznat kao Bazel II.

Tabela 6. Prednosti i nedostaci Bazel I standarda (NBS, 2008)

Pozitivni efekti i prednosti primene B1 Nedostaci B1
Adekvatnost kapitala zavisi od kreditnog rizika, dok
Porast adekvatnosti kapitala meunarod-
su ostali rizici (npr. trini i operativni) izostavljeni
no aktivnih banaka
iz analize
U oceni kreditnog rizika nema razlike izmeu du-
Relativno jednostavna struktura
nika razliitog kvaliteta i rejtinga
Akcenat je na knjigovodstvenim a ne na trinim
Primena u razliitim zemljama irom sveta
vrednostima
Jaanje konkurencije banka na meuna-
rodnom nivou
Neadekvatno sagledavanje rizinosti efekata upo-
Porast discipline u procesu upravljanja
trebe modernih finansijskih instrumenata, kao i
kapitalom
tehnika ublaavanja rizika
Benmark za procenu banaka od strane
uesnika na finansijskom tritu

8.1.1. Karakteristike Bazela II

Revidiran sporazum o kapitalu, opte prihvaen i poznat kao Bazel II, je zvanino
usvojen 26. juna 2004. godine od strane lanova Komiteta. Cilj je da se Bazel II prihvati
u nacionalnim zakonodavstvima do kraja 2006. godine, do kada se planira i paralelna
primena postojeeg i novog sporazuma o kapitalu. Takoe, je plan da se od kraja 2007.
godine implementiraju najnapredniji pristupi za merenje potrebnog nivoa kapitala.
Ovaj dokument predstavlja novi set standarda za utvrivanje minimalne kapitalne
adekvatnosti za banke.11
Opte je prihvaeno da sva zakonodavstva zahtevaju od finansijskih institucija da
odravaju minimalni nivo kapitala, pri emu je osnovna funkcija tog kapitala da slui
kao osnov za dalji rast i razvoj, i kao odbrana u sluaju nastanka neoekivanih gubitaka.
Banke sa adekvatnim nivoom kapitala i dobrim menadmentom imaju mogunost da u
svim fazama ekonomskog ciklusa, ukljuujui i periode sa negativnim trendom, podnose
gubitke i kreditiraju privredne subjekte. Iz ovoga proizilazi da odravanje adekvatnog
nivoa kapitala promovie optu sigurnost u bankarski sistem.

11 Republika Srbija je poetkom 2012. godine implementirala Bazel II.

......................
93
 Glavni tehniki problem i za banke i za nadzorne organe je utvrivanje prave mere
kapitala koja je potrebna za pokrie neoekivanih gubitaka. Ukoliko banka odrava
veoma nizak nivo kapitala mogue je da nee uspeti da amortizuje visok nivo gubitka.
Izuzetno nizak iznos kapitala poveava rizik od bankrotstva to s druge strane, utie na
rizinost depozita koji se dre kod banke. Ukoliko, pak banka ima izuzento visok nivo
kapitala moe se desiti da ne moe da ostvari maksimalnu efikanost upotrebe sredstava
koje poseduje, to moe direktno uticati i na kreditnu sposobnost banke.
Uvaavajui navedene razloge, Bazelski komitet je 1988. godine definisao prvi spora-
zum o kapitalu koji je predstavljao veoma jednostavan standard primenljiv u mnogim
bankama i mnogim zakonodavstvima. Ovaj standard je zahtevao od banaka da svoje
plasmane svrstaju u iroke klase koje e obuhvatiti sline vrste korisnika kredita. Tako
su se, na primer, plasmani preduzeima svrstavali u istu klasu za koju je potrebno
izdvojiti odreeni nivo kapitala, bez obzira na mogue razlike u bonitetu i stepenu
rizinosti koju ima pojedinani klijent (privredni subjekt).
Razvojem tehnologije, metodologija za upravljanje rizikom i samih finansijskih
trita, sporazum o kapitalu iz 1988. godine postao je manje svrsishodan za mnoge
banke, pre svega iz razloga to nije omoguavao diferenciranje finansijskih institucija
i stepen njihove rizinosti. Naime, mnoge vodee banke razvile su znaajno naprednije
tehnike kontrole i upravljanja pre svega kroz unapreenje internih procesa i primenu
najnaprednijih tehnika za merenje rizika i sofisticiranih metoda za upravljanje rizikom.
Nadzroni organi u mnogim dravama i razvijene bankarske institucije dole su do
zakljuka da su statina pravila koje predvia Bazel I neodriva u odnosu na savremene
tokove na finansijskim tritima pre svega iz razloga to ne reflektuju karakteristike
poslovanja pojedinanih banaka.
Osnovna razlika izmeu prvobitnog i revidiranog sporazuma o kapitalu odnosi se
na injenicu da Bazel II izraunava kapitalnu adekvatnost tako to reflektuje konkretne
rizike karakteristine za pojedinu banku, a istovremeno daje inicijativu za poboljanje
procesa upravljanja rizikom. Bazel II predstavlja nadogradnju na sporazum iz 1988.
godine u toliko to preuzima osnovu infrastrukturu za izraunavanje nivoa potrebnog
kapitala, ali tako to poveava osetljivost na rizike kojima je banka izloena. Ovo se
prvenstveno postie kroz blie usaglaavanje kapitalnih zahteva sa rizikom od gubitaka
po pojedinanom plasmanu i kroz uvoenje novog zahteva za izdvajanjem kapitala
za izloenost riziku koji je prouzrokovan nedostacima u svakodnevnim operacijama
banke (operativni rizik). Pored ovoga, osnovna novina Bazela II odnosi se na uvoenje
novih aktivnosti koje se nadovezuju na zahtev za minimalnim nivoom kapitala a to su:
funkcija nadzora (supervizije) i trine discipline, kojima se podstie unapreenje
upravljanja rizikom.
Moemo zakljuiti da je osnovni razlog za uvoenje novog sporazuma o kapitalu u
potrebi za veom fleksibilnou i osetljivou na rizik, dok se sutinske razlike izmeu
starog i novog sporazuma mogu sumirati u formi tabele 7.

......................
94
Tabela 7. Razlike izmeu starog i novog Sporazuma o kapitalu
Bazel I Bazel II
Fokus na jedinstvenoj meri Naglasak na internim metodama pojedinane banke, super-
rizika vizija nadzornih organa i trina disciplina
Univerzalan pristup: jedna Fleksibilnost, mogunost izbora metodologija i inicijativa za
mera za sve usavravanje procesa upravljanja rizikom

Opta struktura Vea osetljivost na rizik

Takoe, proizilazi da su primenom Bazela II ostala nereena sledea pitanja:

u potpunosti nije definisana tehnologija merenja rizika,
sloeno pitanje rizika kupovine hartija od vrednosti koje se odmah prikljuuju
postojeem portfelju je prisutno,
kako posmatrati poslovni ciklusu pojedinane banke i njegove uticaje na za-
hteve u pogledu adekvatnosti kapitala,
kompetencije kontrole, odnosno kompetencija nadzornih institucija. 12
Novi Bazelski sporazum obuhvata tri meusobno povezana stuba, koji zajedno
treba da doprinesu poveanju sveopte stabilnosti i sigurnosti finansijskih sistema. Pri
tome prvi stub ima zadatak da znaajno pobolja metodologiju za utvrivanje mini-
malne adekvatnosti kapitala, dok drugi i trei stub predstavljaju inovacije u procesu
supervizije rada banaka:
Stub 1: Zahtev za minimalnim iznosom kapitala, koji ukljuuje kreditni,
trini i operativni rizik,
Stub 2: Proces supervizijskog pregleda, koji postavlja okvire za nadzornu
funkciju bankarskog sistema,
Stub 3: Trina disciplina, koja predstavlja okvir za javno publikovanje po-
slovnih podataka banaka.
Iako mnogo kompleksniji i zahtevniji sa aspekta implementacije, trokova i primene
savremenih znanja, novi Bazelski sporazum prua bankama mogunost da znaajno
unaprede sigurnost, stabilnost i efikasnost svog poslovanja, ukoliko poseduju sigurnije
i preciznije metode za merenje rizika.

8.1.1.1. Tri stuba Bazela II

Oblasti primene Bazela II ili popularno nazvano tri stuba Bazela II, kao to smo rekli
u prethodnom delu, su (BIS, 2004):
12 Trebalo bi imati u vidu da implementacija Bazela II podrazumeva da i banke i regulatorna tela moraju
da poseduju ne samo formalnu, zakonsku nego i profesionalnu kompetenciju. Za to e im biti potre-
ne nove generacije bankara s visokim i specijalizovanim znanjima i kvalifikacijama iz matematike i
statistike, kao i kreativnim sposobnostima da ih primenjuju. Uvoenje profesionalnih licenci iz me-
nadmenta rizika kao to su Professional Risk Manager (PRM) licenca koju izdaje Professsional Risk
Managers International Association (PRMIA) i Financial Risk Manager (FRM) koju izdaje Global
Association of Risk Managers (GARP) jedan je od pravaca standardizovanja znanja neophodnih za
naredni period. Drugi pravac aktivnosti jeste reforma obrazovnih programa u okviru matematikih
i ekonomskih studija, ukljuujui tu i razvoj studija iz kvantitativnih finansija i menadmenta rizika.
......................
95
 1. Zahtev za minimalnim iznosom kapitala,
2. Proces suprevizijskog pregleda,
3. Trina disciplina.

Slika 1. Tri stuba Bazela II [Ekoleks, 2009]

Slika 2. Elementi standarda Bazela II[NBS, 2012]

Oblast primene Bazelskih sporazuma podrazumeva postojanje odgovarajuih baza

podataka kod poslovne banke, kao i korienje adekvatnog softvera koji omoguava
automatizovano poslovanje banke i pripremanje odgovarajuih izvetaja vezanih za
poslovanje i upravljanje rizikom banke.

8.1.1.2. Prvi stub Bazelskog sporazuma - Zahtev za minimalnim iznosom kapitala

Prvi stub Bazelskog sporazuma II obuhvata i detaljno definie naine za utvrivanje

minimalnog iznosa kapitala tako to svakoj banci omoguava da prilagodi taj iznos
nivou rizika od ekonomskih gubitaka kojem je banka izloena. Pored toga, prvi stub
Bazela II definie minimalne zahteve za kreditni, trini i operativni rizik. Bankama je
data i mogunost fleksibilnijeg izraunavanja rizika, budui da na raspolaganju imaju
i interne sisteme za merenje rizika (Advanced Internal Rating-Based- ARIB), koji su
prilagoeni potrebama i specifinostima svake banke, tanije karakteristikama porfolija
koje banke poseduju.
......................
96
 Bazelski komitet je definisao nuni minimum kapitala, pravila koja definiu minimal-
ni koeficijent kapitala u odnosu na rizikom ponderisanu aktivu.13 Zakonski propisani
minimum adekvatnosti kapitala (Capital Adequacy Ratio-CAR) je da odnos ukupnog
kaitala (Capital) banke i mera rizika (rizikom ponderisana aktiva Risk Weighted Asset-
RWA) ne sme biti manji od 8%. Ova adekvatnost kapitala za banku predstavlja vrstu
amortizera u sluaju nastupanja kreditnog i/li valutnog rizika, nedovoljnog poznavanja
baninog klijent i slino.

Kapital/Ponderisana aktiva (kreditni, trini i operativni rizik) 8%

Bazel II bankama dozvoljava da samostalno izmere svoju izloenost riziku koristei
pristup Interne procene finansijskog stanja (Internal Rating-Based Approach- IRB).
Svaka banka treba da razvije sopstvene interne modele upravljanja rizicima i testove
na stres u procenjivanju sopstvenog stepena izlaganja riziku. Pristup internog merenja
rejtinga polazi od pretpostavke da banke imaju izbor da same odlue na koji nain e
meriti rejting svojih klijenata, pri emu supervizija banke mora odobriti ovaj metod
kontrole. Bazelski sporazum II razlikuje tri osnovna modela merenja izloenosti riziku
finansijskih institucija u okviru kapitalne adekvatnosti, koji se meusobno razlikuju
prema nivou sofisticiranosti i stepenu osetljivosti na rizik:
1. pristup osnovnog (jednostavnog) indikatora (Basic Indicator Approach - BIA)
koji predstavlja najjednostavniji oblik izraunavanja minimuma nunog kapitala;
2. standardizovan pristup merenja (The Standardized Approach- TSA);
3. napredni pristup merenja zasnovan na internom rejtingu (Advanced Mea-
surement Approach- AMA) koji moe biti osnovni: interno merenje, model
distribucije gubitka (Foundation Internal Ratings Based- FIRB), i napredni
pristup (Advanced Internal Rating-Based- AIRB).
Prvi stub, zahtev za minimalnim iznosom kapitala obuhvata merenje kreditnog,
operativnog i trinog rizika.
Set pristupa za merenje izloenosti kreditnom riziku obuhvata:
a. standardizovani pristup TSA koji je najjednostavniji pristup za merenje rizika.
Konceptualno je isti kao i postojei okvir iz 1988. godine, ali definie veu oset-
ljivost na rizik. Ovaj pristup omoguava da se na izraunate izloenosti banke
primenjuju ponderi rizika u skladu sa ocenom rejting agencija (Standard&Poors,
Moodys i Fitch). Za svaku kategoriju plasmana se primenjuje propisani ponder
rizika, dok zbir tih proizvoda daje ukupan iznos aktive ponderisane rizikom.
b. pristup zasnovan na internom rejtingu AMA polazi od pretpostavke da banke
imaju izbor da same odlue na koji nain e meriti rejting svojih klijenata
(osnovni pristup FIRB ili napredna verzija internog sistema rasporeivanja
AIRB), pri emu sektor supervizije banke mora odobriti ovaj metod kontrole.
FIRB predstavlja prvi nivo pristupa kreditnom riziku, koji obuhvata primenu
interne metodologije banke za merenje izloenosti, kao i procenu adekvatnosti
13 Izraunavanje racia adekvatnosti kapitala u sporazumu Bazel II se razlikuju u odnosu na sporazum
Bazel I po tome to pored kreditnog i trinog rizika ukljuuje i operativni rizik. Pored toga, uvode
se i novi, kompleksniji naini tretmana kreditnog i operativnog rizika, dok analiza trinog rizika
ostaje nepromenjena.
......................
97
 kapitala samo u odnosu na jednu komponentu rizika, verovatnoa neispunjenja
obaveza klijenta (Probability of Default- PD).
Sa druge strane, AIRB predstavlja najvii i najsofisticiraniji nivo pristupa kreditnom
riziku, koji u potpunosti banci omoguava primenu internih metodologija za merenje
izloenosti i procenu kapitalne adekvatnosti (tabela 8.). Banka vri klasifikaciju potra-
ivanja klijenata i za svaki od plasmana mora da definie etiri kljuna faktora rizika:
Verovatnoa neispunjenja obaveza klijenta (Probability of Default- PD) je pa-
rametar koji pokazuje kolika je verovatnoa da klijent nee biti u mogunosti
da izmiri svoje obaveze na vreme.
Gubitak nastao usled nemogunosti klijenta da izvrava svoje obaveze (Loss
Given Default- LGD) je pokazatelj koji utvruje deo plasmana koji e pred-
stavljati gubitak u sluaju da klijent ne moe da izmiri svoje obaveze.
Iznos plasmana u trenutku kada klijent ne moe da izvri svoje obaveze
(Exposure at Default- EAD) meri iznos plasmana (kod kreditnih linija) koji
e najverovatnije biti povuen u trenutku kada klijent ne moe da izvri svoje
obaveze.
Ronost (Maturity) kojom se meri preostala ekonomska ronost plasmana

Tabela 8. Procena kreditnog rizika bazirana na internom rejtingu

Komponentne rizika FIRB AIRB
PD Procenjuje banka Procenjuje banka
LGD Definie supervizor Procenjuje banka
EAD Definie supervizor Procenjuje banka
Maturity Definie supervizor Procenjuje banka

Pristupi za izraunavanje kapitalnih zehteva za operativni rizik su:

a. pristup osnovnog indikatora BIA koji predstavlja kapitalno izdavanje za ope-
rativni rizik koji se utvruje na osnovu odreenog indikatora rizika na nivou
cele banke. BIA se izraunava na osnovu formule koja ukljuuje bruto godinji
prihod i odreeni procenata (15%). Primena ovog pristupa je specifina za male
domae banke koji nemaju strani kapital.
b. standardizovani pristup TSA je kompleksniji metod izraunavanja operativnog
rizika u odnosu na BIA, jer se kapitalni zahtevi za operativni rizik izraunavaju
za pojedinane vrste poslovnih delatnosti14 (izmeu 12% i 18%).
c. pristup naprednog merenja AMA predstavlja najsofisticiraniji metod izrau-
navanja kapitalnih rezervi za operativne rizike. Za izraunavanje minimalnog
14 Kod osnovnog i standardizovanog pristupa za izraunavanje kapitalne adekvatnosti za operativni
rizik, kapitalni zahtevi se baziraju na finansijskim pokazateljima poslovanja koji bi trebalo da budu
proporcionalni sa stepenom rizinosti tzv. top-down pristup. Sa druge strane, model bottom-up je
karakteristian za pristup naprednog merenja kapitalne adekvatnosti za operativni rizik, jer se bazira
na proceni parametara rizika (koji ukljuuju kako interne tako i eksterne faktore) uz korienje analize
scenarija i indikatora koji pokazuju kvalitet interne kontrole i specifinosti poslovnog okruenja.
......................
98
 iznosa kapitala banke koriste interni sistem za upravljanje operativnim rizikom,
ukoliko je on odobren od strane supervizora. Procedura za izraunavanje po-
trebnog kapitala je sledea:
Sve oblasti poslovanja banke su kategorizovane u odreen broj vrsta aktivno-
sti koje su zatim svrstane u iru listu operativnih gubitaka koji mogu nastati
u okviru svake od vrsta aktivnosti.
Nadzorno telo precizira indikator izloenosti (Exposure Indicator- EI) za
svaku kombinaciju vrste aktivnosti i vrste operativnog gubitka.
Na osnovu podataka o gubicima banke moemo utvrditi sledea dva parame-
tra: verovatnoa nastanka dogaaja koji uzrokuje gubitak (Probability of Loss
Event- PE) i gubitak uzrokovan samim dogaajem (Loss Given Event- LGE).
Na osnovu prethodno utvrenih parametara mogue je izraunati faktor oe-
kivani gubitak za svaku vrstu aktivnosti (Expected Loss- EL) koji predstavlja
kolinik indikatora izloenosti, verovatnoe nastanka dogaaja koji uzrokuje
gubitak i parametra gubitak uzrokovan samim dogaajem.
Kada je re o izraunavanju kapitalne adekvatnosti za trini rizik, razlikujemo
dve metodologije:
a) standardni pristup TSA koji razlikuje dve vrste rizika: izdavanje kapitala za speci-
fine rizike (tite izdavaoce hartija od vrednosti od pada cene) i izdavanje kapitala
za opte trine rizike (ima za cilj zatitu protiv rizika od gubitka koji nastaje usled
pada trine cene hartija od vrednosti).
b) interni modeli AMA razlikuju dva naina za utvrivanje nivoa kapitala: primenom
VaR metode ili izraunavanjem kolinika proseka dnevne vrednosti izloenosti riziku
za prethodnih 60 dana i minimalnog faktora 3.15 Glavna novina koju donosi Bazel
II je koncept upravljanja rizicima i primena VaR analize, odnosno ocene trinog
rizika banke. Osnovni elementi rizika (VaR) polaze od (P. Rose i S.Hudgins, 2005):
procene maksimalnog iznosa gubika u vrednosti aktive banke koja bi mogla da
se pojavi na specifinom nivou rizika (kao to je 1%);
procene vremenskog perioda u kome bi aktiva bila smanjena, ako bi dolo do
pogoranja uslova na tritu;
nivoa pouzdanosti koji menadment predaje proceni verovatnoe gubitka u
bilo kojem vremenskom periodu (95% ili 99% kao nivo pouzdanosti koji se
najee predstavlja).
Bazelski sporazum II je koncipiran na ideji da povea osetljivost finansijskih organi-
zacija na rizik, kao i da zahteva od banaka da razviju daleko vre okvire za upravljanje
rizicima. Unapreenje i fleksibilnije metode Bazela II (u odnosu na Bazel I) merenje
kreditnog, trinog i operativnog rizika, kao i nov pristup supervizije i transparentnosti
poslovanja banaka, treba da doprinesu uspostavljanju stabilnosti finansijskog sekotra,
jer bi izraunati nivo neophodnog kapitala za pokrie rizika trebalo realnije da prikae
stepen rizika kojem je izloena svaka banka. Cilj Bazela II je da na mikro nivou pobolja
upravljanje rizicima i time prui dodatne elemente za odravanje finansijske stabilnosti

15 Bazelski komitet je u vezi sa primenom modela rizika vrednosti (VaR) predloio da se veliina zah-
tevanog kapitala pomnoi faktorom 3.
......................
99
na makro nivou. Stres test, kao obavezni alat koji banke primenjuju u skladu sa Baze-
lom II, odnosno direktivom Kapitalni zahtevi (Capital Requirements Directive- CRD),
predstavlja efikasnu metodu za upravljanje bankarskim rizicima.
Banka za Meunarodno poravnanje je maja 2009. godine objavila dokument pod
nazivom Naela dobrih praksi testiranja otpornosti na stres i supervizije (Principle for
Sound Stress Testing Practices and Supervision). U ovom dokumentu se navodi da stres
testovi predstavljaju vaan alat koji banke upotrebljavaju u procesu upravljanja rizicima
u okviru Bazela II. Pored procesa upravljanja rizicima, naela za testiranje otpornosti
na stres od banaka zahtevaju da predvide ekonomski ok (scenarije), testiraju interni
model i procedure za procenu, dok sa druge strane od supervizora trae da razmotre
kako banke procenjuju neoekivane dogaaje u proraunu veliine kapitala. Da bi
banka sprovela stes test na rizik mora da projektuje i primeni neki od sledeih scenarija
(Engelmann i Rauchmeier, 2011):
funkcionisanje ekonomije u oteanim uslovima, trini rizici ili nedovoljna
likvidnost;
ekstremno negativni scenario koji prognozira usporavnje ekonomije i pojavu
recesiju;
banke bi trebalo da koriste sopstvene podatke za procenu rejtinga;
banke bi trebale da sprovedu stres test u uslovima potencijalnog pogoranja
kreditnog okruenja.
Prvi stub Bazela II (minimalni zahtevi kapitala) nalae bankama koje koriste interni
model za utvrivanje nivoa kapitala koji je izloen riziku, utvivanje preciznog programa
testiranja otpornosti na stres. Sa druge strane, banke koje koriste napredni ili osnovni
model (zasnovan na internim rejtinzima za kreditni rizik tzv. IRB pristup) moraju da
sprovode stres testove kako bi procenile izdrljivost kapitala. Iz tog razloga, banke su u
obavezi da obezbede nivo kapitala iznad zakonski propisanog minimuma. (BIS, 2009)
Iako zahtevi Bazela II u pogledu stres testova nisu najjasnije definisani, oni mogu
biti prikazrani na sledei nain(Engelmann i Rauchmeier, 2011):
1. Zadatak svake banka koja primenjuje pristup internog merenja rizika je da utvrdi
stabilan, pouzdan i smislen stres kako bi uspeno procenila nivo kapitala. Stres
testovi bi trebalo da budu sastavni deo procesa utvrivanja kapitalne adekvat-
nosti banaka, a naroito deo strategije banke i procesa upravljanja rizicima.
2. Banke moraju da obezbede zahtevani minimum kapitala.
3. Banke treba da predvide budue potrese u ekonomiji koji bi mogli negativno
da utiu na kreditnu izloenost banke.
4. Banke treba da utvrde verovatnou neispunejnja obaveza klijenta - PD (stub
1), gubitak nastao usled nemogunoti klijenta da izvri svoje obaveze LGD
(stub 2), iznos plasmana u trenutku kada klijent ne moe sa izmiri svoje oba-
veze EAD (stub 2).
Stres testiranje vrlo je prisutno u kontekstu Bazela II, gde su stres testovi:
sredstva za prilagoavanje prosene verovatnoe neizvrenja (PD) za uslove
stresa (stub 1);

......................
100
 procedura za procenjivanje robusnosti IRB parametara rizika kao to su PD ili
gubitak usled neizvrenja (Loss Given Default LGD) (stub 2); (iii) zahtev za
ocenu efekta ekonomske recesije na regulatorne uslove kapitala (stub 1 stres
test konjukture; i (iv) nain za procenu globalnog efekta na bankovni profil
rizika i adekvatnost kapitala u sluaju razliitih dogaaja ili promena uslova
na tritu, ukljuujui sposobnost saugovorne strane da ispotuje finansijske
ugovore (stub 2).

8.1.1.3. Drugi stub Bazelskog sporazuma - Proces supervizijskog pregleda

Drugi stub Bazela II uvodi supervizorsku procenu kao jedan od elemenata regula-
torne politike (okvira stuba 1). Ovaj stub se bazira na sledea etiri principa:
1. interna procena adekvatnosti kapitala (Internal Capital Adequacy Assesment
Proces -ICAAP) zahteva da svaka banka procenjuje adekvatnost kapitala, uzi-
majui u obzir celovitu procenu rizika. Uspostavljanje procedure za merenje
adekvatnosti kapitala obuhvata stalno obezbeenje adekvatnog nivoa kapitala
kao i rad na unapreenju metoda za upravljanje rizicima. Nadzorni organi
banke treba da razvijaju postupke interne procene kapitala, odgovorni su za
ocenu supervizije adekvatnosti kapitala u odnosu na rizik sa kojim se banke
suoavaju. (Bara i dr., 2005)
2. proces supervizije (Supervisory Review and Evaluation Process - SREP) Su-
pervizori treba da procene pokazatelj adekvatnost kapitala, strategiju banke i
da utvrde da li postoji usaglaenost sa regulatornim pokazateljima banke.
3. kapital iznad minimalnog nivo supervizori oekuju od banaka da poseduju
kapital iznad minimalnog nivoa koji je definisan prvim stubom.
4. intervencije supervizora- supervizori bi trebalo da u stresnim ekonomskim
situacijama, u ranoj fazi, interveniu preventivno u cilju spreavanja pada
adekvatnosti kapitala iznad minimalnog, zakonski propisanog nivoa. Pored
toga, supervizori treba da opomenu banke i da zahtevaju od njih brzu reakciju
ukoliko kapital nije na propisanom nivou.

8.1.1.4. Trei stub Bazelskog sporazuma Trina disciplina

Trina disciplina predstavlja trei stub Bazelskog sporazuma II. Banka je u obavezi
da objavljuje podatake o poslovanju (o rizicima i nivou adekvatnosti kapitala). Ovim
standardom su podaci o poslovanju banaka postali transparentniji, jer su nadlene insti-
tucije propisale cikluse obaveznog dostavljanja informacija o finansijskim pokazateljima
banke. Na taj nain, svi uesnici na tritu raspolau sa informacijama o izloenosti i
upravljanju rizicima na bankarskom tritu.

......................
101
8.1.1.5. ta znai Bazel II za sve zainteresovane strane i uesnike u procesu
odobravanja kredita odnosno korienja rizinih bankarskih
proizvoda?

1. ta znai Bazel II za kreditnu aktivnost banke?

Faktori rizika su jasno definisani, mogu se bolje meriti i kvantifikovati u procesu
odobrenja i monitoringa plasmana. Faktori rizika bi trebalo da odreuju odnosno
definiu uslove pod kojima se kredit odobrava klijentu tzv.risk adjusted pricing
(cena u koju je ukalkulisan rizik).
Takoe, specifini rejting sistemi bi trebalo da poboljaju i uine objektivnim
procenu rizinosti klijenta prilikom donoenja odluke o kreditu i monitoringa
kredita u korienju.
Trebalo bi da se izbegne adverse selection (nepovoljan izbor) odnosno da se
loijim klijentima odobravaju relativno bolji uslovi nego dobrim klijentima zbog
nemogunosti preciznog kvantifikovanja rizika kod banaka koje nemaju interne
metode procene, kao to je u prolosti bio sluaj.
I na kraju, uslovljava potrebu za veom komunikacijom sa klijentom. U okviru
odreenih limita, banka mora da objasni klijentu primenu Bazela II, a naroito
rezultat rejtinga, uslove i mogunosti promene rizinog profila klijenta.
2. ta znai Bazel II za klijente?
Klijenti, pravna i fizika lica, e morati da daju banci veu koliinu podataka
prilikom podnoenja zahteva za kredit, to podrazumeva otvorenu komunikaciju
sa obe strane. Mnogi klijenti, pre svega, fizika lica, e biti klasifikovani po prvi
put.
Istovremeno, cena rizika e biti mnogo vea odnosno rezultirae odgovarajuom
kamatnom stopom na kredit, koji e klijent koristiti ili e biti u korienju. Pre-
thodno izneta konstatacija e biti pozitivno ocenjena od strane dobrih klijenata
odnosno negativno ocenjena od strane loih klijenate.
3. ta Bazel II znai za menadment banke?
Kvalitetnija analiza, bolja kvantifikacija rizika i mogunost kontrole od strane
banke, odnosno menadment banke e lake donositi odluke uz bolju analizu i
kontrolne mehanizme. U praksi to znai efikasnija i efektivnija kontrola rizika
od strane menadmenta banke.
4. ta Bazel II znai za marketing i javnost?
Zahtevi, ciljevi i mogunosti koje prua Bazel II moraju biti jasno prezentovani
klijentima i iroj javnosti kako bi oni mogli da ih razumeju i pozitivno prihvate,
od strane svih relevantnih finansijskih institucija (poslovnih banaka, centralne
banke, udruenja banaka, itd.).
Osnovno pitanje - pitanje rejtinga, mora biti prezentovano u javnosti kao kvali-
fikovana, objektivna i potena kvantifikacija rizinog profila klijenta. Primenom
Bazela II, uslovi kredita bi trebalo da se usaglaavaju sa rizikom klijenta i tran-
sakcije, to jeste mogunost za klijente (bolji rejting klijenta nia cena kredita, i
obrnuto).
......................
102
 U javnosti, strahovi od Bazela II se preuveliavaju. Neophodno je da se ti strahovi
neutraliu jednostavnom i prihvatljivom argumentacijom.
5. ta Bazel II znai za organe bankarske supervizije?
Bazel II predstavlja snaan instrument za kontrolu banaka, pre svega od strane
centralne banke. Takoe, omoguava jasnije razumevanje naina utvrivanja
uslova kreditiranja klijenta i same adekvatnosti kapitala banke. Kvantitativne i
kvalitativne metode supervizije poboljae banarske procese i operacije.

Tabela 9. Prednosti i nedostaci uvoenja Bazela II u Srbiji (N. Milojevi, 2008)

Prednosti B2 Nedostaci B2

Bolji risk menadment

Vea finansijska stabilnost Poveanje IT trokova, trokova razvoja i

uvoenja rejting sisstema, trokovi obuke
menadmenta i zaposlenih, kao i razvoj
Spreavanje bankarskih kriza sistema za izvetavanje

Trina transparentnost

Smanjenje potrebnog nivoa kapitala ba-

naka koje plasiraju sredstva stanovnitvu Poveanje potrebnog nivoa kapitala kod
i malim i srednjim preduzeima investicionih banaka, kompanija i fondova,
brokersko-dilerskih kua
Bolja alokacija kapitala

8.1.2.Bazel III

U uslovima svetske ekonomske krize bankarski sektor kao deo finansijskog sistema,
zbog svog smisla postojanja i prirode poslovanja, trebalo bi da amortizuje negativne
faktore krize i pokrene ekonomski razvoj jedne zemlje. Budui da je bankarski sektor
bio inicijator i uzronik nastanka recesije, ne udi to je upravo ovaj segment finansij-
skog trita najvie bio pogoen negatvnim efektima krize. Dve godine nakon kolapsa
Lehman Brothers-a, Bazelski komitet za superviziju banaka je izdao nove smernice u
vidu Bazel III regulatornog okvira. Bazel III nije samo direktan odgovor na svetsku fi-
nansijsku krizu, ve i kontinuirani napor Bazelskog komiteta da ojaa regulatorni okvir
za banke, superviziju banaka i funkciju upravljanja rizicima u bankama. (Ekoleks, 2011)
Zemlje lanice G20 na samitu u Seulu, odranom u septembru 2010. godine, raz-
matrale su usvajanje i primenu novog Bazelskog sporazuma, koji je nakon tri meseca
i usvojen (CRD IV). Usvajanje Bazela III od strane zemalja lanica EU je bilo tokom
2012. godine putem etvrte Direktive o kapitalnoj adekvatnosti (Capital Requirements
Directive - CRD4) i Predloga Uredbe koja se direktno primenjuje u nacionalnom zako-
nodavstu (Capital Requirements Regulation- CRR).

......................
103
 Glavni ciljevi uvoenja novog regulatornog okvira su (Kilibarda i dr., 2011):
1. unapreenje sposobnosti bankaraskog sektora da apsorbuje okove koji proizilaze
iz finansijskih i bankarskih pritisaka (smanjujui time rizik od njihovog daljeg
prenoenja u realni sektor);
2. unapreenje upravljanja rizicima i uopte upravljanja u bankama;
3. poveanje transparentnosti poslovanja banaka.

Slika 3. Bazel III (NBS,2012)

Jedan od glavnih zadataka novog regulatornog okvira Basel III je da ojaa dva kom-
plamentarna pristupa koji podravaju osnovni koncept stabilnost banke: makro i mikro
prudencijalnu regulativu (pristup sigurnosti).
Makroprudencijalna politika koristi prudencijalne alate za ogranienje sistemskih ili
finansijskih rizika, ograniavajui na taj nain pojavu poremeaja u pruanju kljunih
finansijskih usluga koje mogu da imaju ozbiljne posledice za realnu ekonomiju (FSP
Markoprudencijalna politika, 2011). Makroprudencijalni pristup uvodi potpuno nove
elemente u regulatorni okvir:

1. kapitalni amortizer (Capital Conservetion Buffer=2,5%), pomae bankama u

borbi protiv kreditnih gepova. Njegova funkcija je zatita u uslovima stresa,
odnosno njegova svrha je da apsorbuje gubitke u uslovima finansijske krize.
2. uvoenje leverid racija (Leverage Ratio3%) predstavlja odnos izmeu kapitala
(Tier 1) i izloenosti banke (Exposure Measure), koja prati raunovodstvenu
meru izloenosti (V.Mati, 2012);
3. uvoenje dva standarda za pokrie likvidnosti (BIS, 2010):
a. racio pokria likvidnosti LCR racio (Liquidity Coverage Ratio100%) treba da
obezbedi otpornost banke na poremeaje u likvidnosti u vremenskom perio-
du duem od 30 dana. Ovaj racio trebalo bi da bude implementiran do 2015.
godine sa definisanim minimalnim standardima.
b. racio stabilnosti neto finansiranja NSFR racio (Net Stable Funding Ratio100%)
zahteva minimalni iznos stabilnih izvora finansiranja u banci u odnosu na
likvidni profil sredstava (Ekoleks, 2011). Ovaj racio trebalo bi da bude imple-
mentiran do 2018. godine.
......................
104
 Mikroprudencijalna regulativa na nivou bankarskog sektora poveava nivo otpornosti
bankarskih institucija u periodu stresa pomou sledeih regulativa:
1. vii i bolji kvalitet kapitala banke (fokus je na zajednikom akcijskom kapitalu);
2. pokrie rizika u odnosu na aktivnosti na tritu kapitala;
3. superviziju, upravljanje rizicima i standarde o postupku obelodanjivanja po-
dataka.

Slika 4. Nova EU supervizorska arhitetkura (NBS, 2012)

Bazel III uvodi dodatnog zahteva za kapitalom, to bankama omoguava da u periodu

negativnih efekata ili finansijskih i ekonomskih pritisaka mogu da apsorbuju poten-
cijalne gubitke. Drugim reima, bankarski sistemi e biti u mogunosti da u stresnim
situacijama povlae kapital, s tim da ,,to je nivo kapitala banke blii minimalnom zah-
tevu, vea su i ogranienja na raspodelu dobiti (manje novca na raspolaganju za isplatu
dividendi, bonusa i drugih kompenzacija)(Kilibarda i dr., 2011). Svetska ekonomska
kriza je pokazala da banke mogu biti mnogo vie izloene rizicima, a da pritom nisu
u mogunosti da izvre dodatnu kapitalizaciju u promenljivim trinim uslovima. Iz
tog razloga, za razliku od svojih prethodnika, Bazel III vie panje posveuje akcijskom
kapitalu te umesto komponente Tier 1 kapitala uvodi novi termin common equity, koji
obuhvata zadrani kapital i kapital steen prodajom obinih akcija. U poreenju sa
Bazelom II minimalni zahtev za osnovnim (akcijskim) kapitalom i minimalni zahtev za
kapitalom Tier 1 su poveani sa postojeih 2% i 4% na 4,5% i 6% rizikom ponderisane
aktive, respektivno (Tabela 10).
Kapital Tier 2 moe da predstavlja maksimalno 2% kapitala, a Tier 3 (ili dopunski
kapital Tier 2) koji se koristi za pokrie trinog rizika, u potpunosti e biti ukinut od
2013. godine. (Bai, 2012) Pored toga, od banaka e se zahtevati da dre zatitni kapi-
talni amortizer ili rezerve kapitala za ograniavanje raspodele dobiti od 2,5% akcijskog
kapitala, to podie ukupan regulatorni zahtev za osnovnim kapitalom na 7% (4,5% +
2,5%) u 2019. godini. Kapitalni amortizer bi trebalo da se uvodi fazno sa poetkom
primene 2016. godine (0,625% rizikom ponderisane aktive, pri emu e se svake na-
redne godine postepeno poveavati za 0,625 procentnih poena do 2019. godine kada
bi trebalo da bude uspstavljen na 2,5%). Podizanje nivoa kapitala banaka predvieno
je za 2013. godinu, dok bi nova pravila u potpunosti trebalo da budu implementirana
do januara 2019. godine.

......................
105
 Tabela 10. Implementacija Bazela III (BIS, 2010)

Pokazatelj/Godina* 2011 2012 2013 2014 2015 2016 2017 2018 2019

Pokazatelj akcijskog kapitala 2,0 2,0 3,5 4,0 4,5 4,5 4,5 4,5 4,5

Kapitalni amortizer - - - - - 0,625 1,25 1,875 2,5

Zbir akcijskog kapitala i kapitalnog

2,0 2,0 3,5 4,0 4,5 5,125 5,75 6,375 7,0
amortizatora

106
Minimalni osnovni kapital 4,0 4,0 4,5 5,5 6,0 6,0 6,0 6,0 6,0

......................
Minimalni regulatorni kapital 8,0 8,0 8,0 8,0 8,0 8,0 8,0 8,0 8,0

Poetak perioda Min.

Pokazatelj pokria likvidne aktive
praenja standard
Pokazatelj neto stabilnih izvora Poetak perioda Min.
finansiranja praenja standard
*(sa poetkom primene od 1. januara, u %)
 8.2. Solventnost

Evropska komisija Evropske unije u saradsnji sa predstavnicima evropske industrije

osiguranja je, po ugledu na Bazelski komitet, krenula (krajem 90-ih godina) u kreiranje
i sprovoenje slinog regulatornog okvira za upravljanje rizikom u drutvima za osigu-
ranje, nazvanim Solventnost I i II. Primarni cilj je zatita osiguranika i drugih korisnika
osiguranja, kroz ispunjenje kantitativnih zaht4eva (vezanih za vrednovanje imovine i
obaveza, kapitalnih zahteva za solventnou, minimalnih kapitalnih zahteva i pravila
za ulaganje srdstava), kvalitativnih zahteva nadzora (kroz principe korporativnog
upravljanja, interne kontrole i upravljanja rizikom, i proces nadzora) i trine discipline
(zahtevi za obelodanjivanjem podataka i transparentnou) u poslovanju drutva za
osiguranje. (J. Pak i dr., 2012)
Razvoj Solventnosti II je iao u etiri nivoa:
Nivo 1: Uspostavljanje okvira direktive koji e sadrati osnovne principe no-
vog sistema.
Nivo 2: Razvoj mera neophodnih za implementafiju, odnosno, da sistem za-
ivi.
Nivo 3: Mere neophodne za konvergenciju, odnosno, implementaciju u na-
cionalnu regulativu zemalja lanica EU.
Nivo 4: Primena (implementacija).
Novi okvir direktive je baziran na tri stuba primene Solventnosti II.

Tabela 11. Sistem upravljanja rizikom u drutvu za osiguranje prema Solventnosti II

Kvantitativni zahtevi
Minimalni potrebni kapital
Zavisnost rizika, smanjenje
rizika
Tehnika rezerva
/rizici koji se mogu kvantifi-
kovati/
Proces kontrolnog nadzora Trina disciplina
Korporativno voenje i inter-
na kontrola
Proces kontrolong nadzora i Prikazivanje rizika nadzor-
mo supervizora nom organu
Funkcija upravljanja rizikom i Prikazivanje rizika javnosti
upravljanje obavezama
/svi rizici/

Prvi stub Solventnosti II se odnosi na kvantitativne zahteve koje osigurava mora da

zadovolji kako bi zatitio interese osiguranika i obezbedio stabilno i sigurno poslovanje
(visina potrebnog kapitala, visina tehnikih rezervi i struktura investicija).
Solventnost II uvodi novi nain obrauna potrebnog kapitala po osnovu preuzetog
rizika tzv. minimalni zahtev za kapitalom (MCR Minimal Capital Requirement) i
potrebni kapital za obezbeenje solventnosti (SCR Solvency Capital Requirement).
Kapitalni zahtev za solventnou (standardna formula) se obraunava kao zbir ra-
zlike izmeu osnovnog potrebnog kapitala za obezbeenje solventnosti (BSCR Basic
Solvency Capital Requirement) i korekcija za kapacitet tehnikih rezervi i odloenih
poreza za apsorbovanje gubitaka (Adj - Adjustment for the risk absorbing effect of future
profit sharing and deffered taxes), i potreban kapital za operativni rizik (SCRop - Capital
requirement for operational risk).
......................
107
 SCR = BSCR - Adj + SCRop
Osnovni potrebni SCR obuhvata pojedinane module rizika. On se sastoji, najmanje,
od sledeih modula rizika:
rizika neivotnog osiguranja,
rizika ivotnog osiguranja,
rizika zdravstvenog osiguranja,
trinog rizika,
rizika neispunjenja obaveze druge strane.
Koeficijent korelacije za grupisanje modula rizika (Corrij), kao i kolabriranje potreb-
nog kapitala za svaki modul rizika, rezultirae ukupnim SCR. Svaki od modula rizika
kalibrira se korienjem VaR-a, sa nivoom pouzdanosti 99,5%, tokom jednogodinjeg
perioda. Tamo gde je to primereno, u izradi svakog modula rizika uzee se u obzir efekti
diversifikacije.
Formula za obraun osnovnog potrebnog kapitala za obezbeenje solventnosti
(Basic SCR Basic Solvency Capital Requirement) se moe prikazati na sledei nain
(Direktiva o Solventnosti II, Aneks IV):16

Nadzorni organ e odobriti interni model ukoliko osigurava dokae da isti ispunjava
sledee uslove: test primene (efekti primene modela na poslovanje drutva), standardni
statistiki kvalitet (set minimalnih zahteva vezanih za bazu podataka i kvantifikovanje
neophodnog kapitala), standardi kalibriranja (osnova za identifikovanje profita i gubitaka
u skladu sa rizinim profilom drutva), standardi validacije i standradi dokumentovanja.
Oblast primene prvog stuba Solventnosti II se zavrava regulisanjem oblasti akcija
nadzornih organa (u procesu supervizije) za odravanje kvantitativnih pokazatelja
na zadovoljavajuem nivou (kako na nivou konkretnog osiguravaa, tako i na nivou
meunarodno aktivne grupe u okviru koje posluje) i investicijama (princip prudentnosti,
sloboda ulaganja, lokalizacija imovine i zabrana ulaganja imovine).
Interni nadzor je vrlo vaan za dugorono profitabilno poslovanje drutva za osigu-
ranje i podrazumeva delegiranje ovlaenja, pri emu odgovornost ipak ostaje na
davaocu ovlaenja. Zato je uspostavljanje adekvatnog nadzora od posebnog interesa za
rukovodstvo drutva za osiguranje. Cilj internog nadzora je uveravanje u adekvatnost
i efektivnost poslovnih procesa uz jasno razgranienje razliitih nadlenosti i njihove
odgovornosti za upravljanje rizikom i uspostavljanje efikasnog sistema internih kon-
trola. (Vuini-Miloevi, 2013)
Koncept tri linije nadzora obuhvata vlasnike rizika koji operativno sprovode up-
ravljanje rizikom, funkcije koje vre nadzor funkcionisanja kontrola i upravljanja
rizikom i funkcije koje obezbeuju nezavisno uveravanje. Nadzorne funkcije moraju biti
koordinirane i povezane na nain koji obezbeuje da njihov efekat bude maksimalan.
16 Direktivom o Solventnosti II, Aneks IV, str. 2 je definisana matrica korelacije rizika (Corrij, gde i
predstavlja kolone, j redove modula rizika: trinog, neizvrenje obaveze, ivotnog, zdravstvenog i
neivotnog) za obraun osnovnog potrebnog kapitala za obezbenje solventnosti za rizike u rasponu
od 0 do 1 (0; 0,25; 0,5; 1).
......................
108
Nadlenosti i odgovornosti razliitih nadzornih funkcija treba da su podeljene i jasno
dodeljene tako da svaka od njih (Vuini-Miloevi, 2013):
Razume granice sopstvene odgovornosti, i
Ulogu sopstvene pozicije u strukturi nadzora.

Slika 5. Model tri linije odbrane

Prva linija odbrane su interne kontrole i vlasnici rizika i kontrola. Vlasnici rizika
operativno sprovode upravljanje rizikom, odnosno, podrazumeva nadlenost i odgovo-
rnost operativnog rukovodstva (vlasnici kontrola) za ocenu rizika i njegovu kontrolu
kroz uspostavljanje odgovarajuih mera (internih kontrola, politika, procedura) za
ublaavanje prepoznatih rizika na nivou koji je strateko telo definisalo kao prihvatljiv
za drutvo. Kontrolama se nadzire usklaenost i obezbeuje evidencija o slabostima i
propustima, o neadekvatnosti procesa i nastanku neoekivanih dogaaja.
Druga linija odbrane su Compliance, Upravljanje rizikom, Kontroling, Upravljanje
kvalitetom, Security,.... Obezbeuju uveravanje da je prva linija adekvatno osmiljena,
implementirana i da i dalje radi na eljeni nain. Predstavlja podrku politikama ruko-
vodstva, i nadzor efektivnosti uspostavljenih procesa.
Interna revizija je trea linija odbrane, odnosno provera delovanja u skladu sa
standardima.
Drugi stub Solventnosti II se odnosi na postizanje trine discipline kroz proces
javnog nadzora poslovanja drutva za osiguranje (definie se koji organi mogu da vre
nadzor i propisuju pravila za upravljanje rizikom). To podrazumeva javno objavljivanje
finansijskih izvetaja osiguravaa o ostvarenim rezultatima, preuzetim rizicima i kvalitetu
sopstvenih sredstava za dugorono stabilno poslovanje.
Trei stub Solventnosti II naglaava vanost upravljanja rizikom od strane nad-
zornih organa i njihova iskustva.
......................
109
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
Mogui naini merenja trinog rizika
Tradicionalno merenje trinog rizika
Objasnite merenje trinog rizika savre-
menim metodama
Karakteristike analize osetljivosti
Objasnite metodu testiranja ekstremnih
dogaaja
Objasnite metodu testiranja scenarija
Objasnite CAPM model
Objasnite rizinu vrednost VaR
Definicija i razvoj metode VaR
Vrste VaR metoda
Objasnite merenje volatilnosti
Objasnite merenje koreliranosti
Merenje tanosti VaR metode
Upravljanje trinim rizikom sa VaR me-
todom
Literatura:
Bank for International Settlements (2009)
Principle for Sound Stress Testing
Practices and Supervision [http://
www.bis.org/publ/bcbs155.htm]
Bank for International Settlements (2010)
Basel III: International Framework for
Liquidity Risk Measurement, Stan-
dards and Monitoring [http://www.
bis.org/publ/bcbs188.pdf]
Bazel II Meunarodna saglasnost o merenju
kapitala i standardima kapitala, Udru-
enje banaka Srbije, Beograd, 2007.
Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani M.
(2005) Praktikum za bankarstvo, Uni-
verzitet Singidunum, Beograd
Barjaktarovi, L., Jeremi, Lj. (2013) Finan-
sijska kriza i upravljanje rizicima
osiguranja i bankarstva, Ekonomski
institut, Beograd
......................
Mogunost primene VaR metoda
Dosadanja iskustva u primeni VaR me-
toda u svetu
Prednosti i nedostaci VaR metoda
Potreba za risk menadmentom u banci
Objasnite ta je to Bazelski komitet, i koje
su karakteristike Bazela II
Objasnite karakteristike Bazela I
Objasnite karakteristike Bazela II
Navedite tri stuba Bazela II
ta znai Bazel II za sve zainteresovane
strane i uesnike u procesu odobravanja
kredita odnosno korienja rizinih ban-
karskih proizvoda?
Objasnite novine koje donosi Bazel III
Objasnite na ta se odnosi regulatorni
okvir Solventnost
Barjaktarovi L. (2011) Osvrt na implemen-
taciju standarda Bazela II u poslovanje
bankarskog sektora Srbije, Manage-
ment br. 59/2011
Barjaktarovi, L., Paunovi, M. (2013)Testira-
nje otpornosti na stres u bankarskom
sektoru i Bazelski sporazumi, neobjav-
ljeno istraivanje
Basel Committee on Banking Supervision:
An internal model-based approach
to market risk capital requirements,
1995.
Basel Committee on Banking Supervision:
Supervisory framework for the use
of backtesting in conjuction with the
internal models approach to market
risk requirements, 1996.
Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord
110
 to Incorporate Market Risks, Manu-
sscript, January 1996.
Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord
to Incorporate Market Risks, Manu-
sscript, Update April 1998.
Basel Committe on Banking Supervision:
Credit Risk Modelling Current Prac-
tices and Applications, Manuscript,
April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision: A
New Capital Adequacy Framework,
consultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:
Sound Practices for the Management
and Supervision of Operational Risk,
Februar 2003.
Basel Committee on Banking Supervision:
International Convergence of Capital
Measurement and Capital Standar-
ds A revised framework, Bank for
International Settelments, June 2004.
Bai D. (2012) Aktuelni pravci promjena
regulacije finansijskog sistema, Acta
Economica, br. 16 [http://www.actae-
conomica.efbl.org/broj16/e-ActaEco-
nomica-broj16-Basic.pdf]
Bessis, J., Risk management in banking,
McGraw-Hill, 2002.
Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., Funda-
mentals of Corporate Finance, Third
Edition, McGraw-Hill Prims, New
Jersey, 2001.
Vernimmen, P., Corporate Finance Theory
and Practice, John Wiley&Sons, Ltd,
Chiehester, 2005.
Vuini- Miloevi, J. (2013) Uloga intrne
revizije u procesu upravljanja rizikom
drutva za osiguranje, Univerzitet
Singidunum [www.dpe.ac.rs/strani-
ca_predmeta/upravljanje_rizicima_u_
osiguranju/vezbe]
Greuning, H., Brajovi-Bratanovi, S., Ana-
liza i upravljanje bankovnim rizicima,
Mate, 2006.
Guidelines on Bank Wide Risk Manage-
ment, Identification Quantification
......................
111
Aggregation Allocation Monitoring,
ICAAP Internal Capital Adequacy
Assesment Process, OeNB&FMAA,
Vienna, 2006.
Damodaran, A., Applied Corporate Finance,
Second Edition, John Wiley & Sons,
Inc., Hoboken, 2006.
Doherty, N., Integrated risk management
tehniques and strategies for ma-
naging corporate risk, McGraw Hill,
Inc., 2000.
Ekoleks (2011) Bankarstvo 1-2, Bezel III
Ekoleks (2011) Bankarstvo 3-4, Bezel III
uvoenje standarda opte likvidnosti
Engelmann B., Rauchmeier (2011) The Ba-
sel II: Risk Parameters, Estimation,
Validation and Stress Testing, drugo
dopunjeno izdanje, deo XVI Gundlach
V., Development of stree test for cre-
dit portfolios [http://www.hkfrm.org/
resources/Risk_Parameters.pdf]
Eric M. (2012) Bazel III standardi imple-
mentacija i izazovi, 10.savetovanje
Bank FinIng u organizaciji UBS, na
Paliu
Jaffe, R.W., Corporate Finance, Seventh
Edition, McGraw-Hill Companies,
Inc., 2005.
J.P.Morgan: Risk Metrics TM Technical
Document, New York, 1997.
Jorion, P., Value at Risk, The New Bench-
mark for Managing Financial Risk,
New York, McGraw Hill, 2001.
Kevin, D., Measuring market risk, New
York, JWS, 2002.
Kilibarda M., Nikevi A., Mili D., Miu-
novi A. (2011) Globalna finansijska
kriza i odgovor Evropske unije, rad-
na studija br. 21, Podgorica [http://
www.cb-mn.org/slike_i_fajlovi/fajlovi/
fajlovi_publikacije/radne studije/glo-
balna_finansijska_kriza.pdf]
Markowitz, H., Portfolio selection: Efficient
Diversification of Investments, John
Wiley & Sons, New York, 1959.
Mati V. (2011) Bazel III, Bankarstvo 1-2
Mati V. (2010) Bazel II, Bankarstvo 1-2
Mati V. (2011) Bazel III, Bankarstvo 3-4
Mati V. (2012) Bankarski rizik 27, Bazel III-
koeficijent leverida, Bankarstvo 1
Milojevi N (2008) Bazel II i predvianje
posledica njegove implementacije,
Industrija, vol 36, br.1
Odluka o upravljanju rizicima banke,
Sl.glasnik RS br. 45/2011, 94/2011,
119/2012, 123/2012
Pak, J., Jeremi, Lj., Barjaktarovi, L. (2012)
Osnovi osiguranja, Univerzitet Sin-
gidunum
Peterson, C., Lewis, C., Managerial Econo-
mics, Fourth Edition, Prentice Hall
Inc., New Jersey, 1999.
Rejda, G., Principles of Risk Management
and Insurance, 10th Edition, Addison
Wesley, Boston, USA, 2008.
Sajt Evropske komisije (2012), http://
ec.europa.eu
Sajt NBS (2012) Kontrola poslovanja banaka
B2 (http:/www.nbs.rs)
Sajt Univerziteta Singidunum, http:/www.
singidunum.ac.rs
Simovi, T., Barjaktarovi L. (2011) Optimi-
zacija portfolija hartija od vrednosti
na Beogradskoj berzi na osnovu te-
orije Herija Markovica, Singidunum
revija Vol.8 No 1
Stanii, M., Stanojevi, Lj., Evaluacija i ri-
zik, Univerzitet Singidunum, FFMO,
Beograd, 2005.
Stanii, M., Stanojevi, Lj., Rizici u bankar-
skom poslovanju i Bazel II, Univerzitet
Singidunum, 2009
Schweser: Study notes level 1/ book 4 Cor-
porate Finance, Kaplan Inc., 2007.
The Frank J. Fabozzi Series: Managing credit
risk in Corporate bond portfolios a
practitioners guide, John Wiley &
Sons, New Jersey, 2004.
......................
112
The professional risk managers handbo-
ok - A comperhensive guide to the
current theory and best practice,
Edited by Carol Alexander and Eli-
sabeth Sheedy, Introduced by David
R.Koenig; The official book for the
PRM certification / PRIMAPublica-
tions / PRIMA Risk managers 2004.;
Volume II: Mathematical foundations
of risk measurement
The professional risk managers handbook - A
comperhensive guide to the current
theory and best practice, Edited by
Carol Alexander and Elisabeth Sheedy,
Introduced by David R.Koenig; The
official book for the PRM certification
PRIMAPublications / PRIMA Risk
managers 2004.; Volume III: Risk ma-
nagement practices
Fabozzi, F., Peterson, P., Financial manage-
ment and analysis, second edition,
John Wiley &Sons, Inc., New Jersey,
2003.
FSB Makroprudencijalna politika (2011) Ban-
karstvo 3-4 [http://www.ubs-asb.com/
Portals/0/Casopis/2011/3_4/B03-04-
2011-G20.pdf]
Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u fi-
nansijskom poslovanju, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Casuality Actuarial Society ERM Committee,
Overview of Enterprise Risk Manage-
ment, ERM Overview, 2004
COSO (2004) ERM
Welch, I., A first course in Corporate Finan-
ce book in development, Brown
University, October 2006.
Whaley, R., Derivates markets, valuation
and risk management, John Willey &
Sons, Inc., New Jersey, 2006.
 III
Upravljanje
kreditnim rizikom
U pravljanje kreditnim rizikom, kao osnovnim rizikom u poslovanju banke ali i predu-
zea kao privrednog subjekta, je predmet ovog poglavlja. Ukratko e biti dat osvrt na
analizu kreditne sposobnosti klijenta, koja ukljuuje analizu klijenta i analizu transakcije.
Poglavlje se zavrava izradom konkretnog primera obrade kreditnog zahteva klijenta
privrednog subjekta u banci, ukljuujui sve elemente neophodne za donoenje odluke
o kreditu, rezervisanjima i izvetavanju po tom osnovu zainteresovanih stejkholdera.

Kada proitate ovaj deo trebalo bi da:

Odgovorite na pitanje ta je kreditni rizik u poslovanju banke?
Odgovorite na pitanje zato je nuno upravljati kreditnim rizikom u poslo-
vanju banke?
Opiete strukturu i administriranje procesa upravljanja kreditnim rizikom
u banci.
Znate koji su osnovni principi analize kreditne sposobnosti klijenta.
Objasnite devet pravila upravljanja kreditnim rizikom, koji su osnov Risk
Metrics pristupa.

1. Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik iz tipinog bankarskog (obino njenog najprofitabilnijeg)

posla i kao takav najvei rizik za banku. Kreditni rizik je rizik mogunosti nastan-
ka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizvravanja
obaveza dunika prema banci. (Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Znai,
kreditni rizik je mogunost da kreditni dunik nee moi ili hteti da otplati glavnicu
kredita, kamatu ili oboje, zbog ega e kreditor pretrpeti gubitak.
Komponente od kojih zavisi oekivani gubitak su: verovatnoa da suprotna strana
-korisnik kredita nee podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren nain, iznos
gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne strane korisnika
kredita, i potencijalne izloenosti banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.
Vano je uoiti da sledei rizici iz ove Odluke (2012) imaju znaenje:
1. Rezidualni rizik je mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski rezul-
tat i capital banke usled toga to su tehnike ublaavanja kreditnog rizika manje
efikasne nego to se oekuje ili njihova primena nedovoljno utie na umanjenje
rizika kojim je banka izloena.
2. Rizik smanjenja vrednosti potraivanja (dilution risk) jeste mogunost nastanka
negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke po osnovu smanjenja
vrednosti otkupljenih potraivanja usled gotovinskih ili negotovinskih obaveza
prethodnog poverioca prema duniku.
3. Rizik izmirenja / isporuke je mogunost nastanka negativnih efekata na finan-
sijski rezultat i capital banke po osnovu neizmirenih transakcija ili usled neizvr-
avanja obaeze druge ugovorne strane po transakcijama slobodne isporuke na
ugovoreni datum izmirenja / isporuke (due delivery date).
......................
115
 4. Rizik druge ugovorne strane (counterparty credit risk) jeste mogunost nastanka
negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital banke usled neizmirenja obaveze
druge ugovorne strane u transakciji pre konanog poravnanja novanih tokova
transakcije, odnosno izmirenja novanih obaveza po toj transakciji.
Takoe, prilikom sagledavanja kreditnog rizika banke, neophodno je voditi rauna
i o riziku koncentracije. Rizik koncentracije je rizik koji direktno ili indirektno
proizilazi iz izloenosti banke prema istom ili slinom izvoru nastanka rizika,
odnosno istoj ili slinoj vrsti rizika.
Rizik koncentracije se odnosi na:
Velike izloenosti,
Grupe izloenosti sa istim ili slinim faktorima rizika, kao to su privredni
sektori, geografska podruja, vrste proizvoda i sl.;
Instrumeni kreditne zatite, ukljuujui i ronu i valutnu neusklaenost
izmeu velikih izloenosti i instrumenata kredtine zatite tih izloenosti.
(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012).
Banka kontrolu rizika koncentracije vri uspostaljanjem odgovarajuih limita izlo-
enosti koji joj omoguavaju diversifikaciju kreditnog portfolija. Ublaavanje rizika
koncentracije banka sprovodi aktivnim uspravljanjem kreditnim porfoliom, kao i pri-
lagoavanjem uspostavljenih limita.
Velika izloenost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica je izloenost koja
iznosi najmanje 10% kapitala banke.
Grupa povezanih lica su pravna i/ili fizika lica povezana kapitalom, vlasnitvom,
menadmentom ili rodbinskim vezama (ureeno vaeim Zakonom o bankama). Izloe-
nost banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica ne sme prei 25% kapitala banke.
Izloenost banke prema povezanom licu sa bankom ne sme prei 5% kapitala banke.
Povezano lice sa bankom moe biti bilo koji akcionar banke, lan upravnog odbora ban-
ke, lan izvrnog odbora banke, bilo koji direktor ili zaposleni u banci, kao i privredna
drutva ije je osniva odnosno suvlasnik banka. Ukupna izloenost banke prema licima
povezanim s bankom ne sme prei 20% kapitala banke.
NBS propisuje da zbir svih velikih izloenosti banke, ne sme prei 400% kapitala banke.
Vano je istai da zakonodavac predvia da banka moe koristiti razliite tehnike
za umanjenje izloenosti, kao to su: instrumenti nematerijalne i materijalne kreditne
zatite, odnosno, hipotekama, novanim depozitom, jemstvima drava, itd. (Odluka
o upravljanju rizicima, 2012)

Kreditni rizik je uvek vano sagledavati i kao transakcioni rizik i kao rizik portfolija.

......................
116
2. Upravljanje kreditnim rizikom

Kreditni rizik je, kao to smo ve istakli, mogunost da kreditni dunik nee moi
ili hteti da otplati glavnicu kredita, kamatu ili oboje, zbog ega e kreditor pretrpeti
gubitak.
Komponente od kojih zavisi oekivani gubitak su: verovatnoa da suprotna strana
-korisnik kredita nee podmiriti obaveze u ugovoreno vreme i na ugovoren nain, iznos
gubitka koji bi se ostvario u sluaju nepotovanja ugovora od suprotne strane korisnika
kredita, i potencijalne izloenosti banke neplaanju na odreeni datum u budunosti.
Realizacija kreditnog rizika je najei uzrok propasti banaka. Stoga, minimalni
standardi za upravljanje kreditnim rizikom postoje u skoro svim zakonodavstvima
sveta (o emu je bilo vie reu u drugom delu knjige).
Prema principima za upravljanje kreditnim rizikom, propisanim od strane Bazelskog
komiteta (2000), strategija upravljanja kreditnim rizikom podrazumeva:
osiguranje primene okruenja za merenje i upravljanje kreditnim rizikom;
ispravan, pouzdan i dosledan proces odobravanja kredita;
prikladan proces kreditne administracije;
aktivno merenje, upravaljanje i nadzor kreditnog rizika;
primerenu kontrolu izloenosti riziku i
aktivan nadzor i sudelovanje regulatornih institucija.

Upravljanje kreditnim rizikom se, kako sam naziv kae, odnosi na kreditni portfelj odnosno na
nain na koji se krediti odobravaju, ocenjuju, prate i naplauju. Vano je istai da je banka duna
da upravlja kreditnim rizikom na nivou pojedinanih plasmana i na nivou celokupnog kreditnog
portfolija. Radi preuzimanja kreditnog rizika i upravljanja tim rizikom banka uspostavlja odgovara-
jui kreditni proces koji obuhvata proces odobravanja plasmana i proces upravljanja ovim rizikom.
Banka je duna da: 1) procenu kreditnog rizika jasno dokumentuje, 2) da uspostavi sistem ranog
uoavanja poveanja kreditnog rizika, koji omoguava blagovremeno identifikovanje dunika kod
kojih je dolo do ovog poveanja i koji ukljuuje utvrivanje kvalitativnih i kvantitativnih indikatora
za rano uoavanje poveanog kreditnog rizika, 3) da za plasmane ugovorene u stranoj valuti ii u
dinarima sa valutnom klauzulom, procenjuje kreditno-devizni rizik, odnosno uticaj promene kursa
dinara na finansijsko stanje i kreditnu sposobnost dunika, a naroito da analizira adekvatnost
novanih tokova dunika u odnosu na promenjeni nivo kreditnih obaveza uz pretpostavku da e
doi do odreenih promena kursa dinara na godinjem nivou. (Odluka o upravljanju rizicima, 2012)

Odgovornost funkcije upravljanja kreditnim rizikom, kao sastavnim delom funkcije

za upravljanje rizikom banke, podrazumeva ukupno upravljanje portfoliom rizinih
plasmana, sa ciljem formiranja i odravanja stabilnog i profitabilnog portfolia rizinih
plasmana.
Kreditni poslovi se obavljaju sa privrednim subjektima (sektor za poslove sa pravnim
licima) i graanima (sektor za poslove sa stanovnitvom).

Kreditni proces obuhvata sledee faze:

1. Identifikacija rizika ukoliko rizik moe da izmeri, to znai da njime moe upravljati
2. Merenje rizika raunaj ta je brojivo
3. Procena rizika meri ta je merljivo; sve to nije merljivo pokuaj da napravi merljivim
......................
117
4. Umanjenje rizika (mitiacija) rezultira ili izbegavanjem rizika (npr. Start up kompanije), ili
transferom rizika (izvoa radova), ili umanjenjem rizika ili zadravanjem rizika.
Upravljanje rizikom i preuzimanje rizika su dve strane istog novia. Posao risk menadera nije
da ubija posao, ve istovremeno da sagledavanja preuzete rizike u skladu sa visinom kapitala
kojim banka raspolae, prinos od konkretnog plasmana i likvidnost potraivanja. To znai pratiti
oekivane trokove ivota, oekivane trokove rezervacija, cenu koja pokriva preuzete rizike po
plasiranom kreditu, vrednost kreditnog portfolija stanovnitvu, neoekivane gubitke, neoekivana
smanjenja kapitala, ekonomsku vrednost kapitala, korelacionu vezu kreditnog portfolia pravnim
licima sa makroekonomskim kretanjima, i kretanje portfolia obezbeenog hipotekom (realinim
obezbeenjem).
Rizik moemo da kvantifikujemo u smislu verovatnoe. Neizvesnost ne moemo da kvantifikujemo.
[Izvor: P.Tomi (2013) Kreditni rizik, FEFA, Beograd]

2.1. Politika, standardi i procedure kreditiranja

Kreditna politika banke, kao sastavni deo poslovne politike, za iju realizaciju je
odgovoran bord banke, define strukturu kreditnog portfelja, kao celine, i standar-
de za pojedinane odluke o kreditima. Takoe, kreditnom politikom se limitiraju
tolerancije rizika i ogranienja, u skladu sa usvojenom poslovnom politikom banke.
Elementi kreditne politike postavljaju parametre za kreditni portfelj, kojim se odreuje:1
deo baninih izvora (sredstava) finansiranja koji se moe koristiti za kredi-
tiranje definisan poeljan racio depozita i kredita na nivou banke (u
praksi se kree izmeu 100% - 140%),
kriterijum rentabilnosti kreditnog posla,
vrsta kredita koju treba odobriti osnovna podela na kratkorone i dugo-
rone kredite odnosno na kredite za obrtna sredstva i investicije, a potom u
okviru svake kategorije dalja klasifikacija (npr. kratkoroni krediti mogu biti:
revolving krediti, pozajmice po tekuem raunu, krediti za likvidnost pri-
vrednog subjekta, kreditne kartice za menadment privrednog subjekta, itd.),
distribucija ukupnog kreditnog portfelja u procentima po tipovima kre-
dita predvideti koliko u ukupnim plasiranim kreditima moe biti maksi-
malno kratkoronih odnosno koliko moe biti dugoronih kredita (u naoj
praksi banaka obino su 80% kratkoni krediti i 20% dugoroni krediti u sumi
plasiranih kredita). Takoe, moe biti predviena i struktura plasmana po
industrijskim granama (npr. maksimalno 20% u jednoj industriji je dosadanji
standard naih poslovnih banaka), ili po regionalnom odnosno teritorijalnom
principu privrednih subjekata (npr. Beograd i okolina maksimalno 60% ue-
a u ukupnom portfelju banke, Vojvodina 30% uea u ukupnom portfelju
banke, odnosno centralna Srbija 10% uea u ukupnom portfelju banke).
geografska podruja u kojima e se krediti odobravati precizno defi-
nisano kreditnim politikama banke. U praksi banke obino definiu po in-
dustrijskim granama strukturu kreditnog portfelja koji bi trebalo da imaju
tokom godine.
1 Primer kreditne politike banke se nalazi u prilogu knjige pod brojem 2. Takoe, u prilogu knjige se
moe nai primer modela SANI za utvrivanje rejtinga klijenta (prilog 3).
......................
118
 uputstva u pogledu kreditiranja van definisanog podruja plasmana
ukoliko se desi da neki privredni subjekti imaju izuzetno dobre finansijske
rezultate a nalaze se van targetiranog podruja plasmana, kreditnim politi-
kama banke se moraju predvideti izuzeci i uslovi, po kojima e se i ovakvim
finansijski dobrim privrednim subjektima krediti odobriti.
ogranienja na kupljene kredite kreditnim politikama banke se definie
maksimalni iznosi kredita koji se mogu otkupiti od drugih poslovnih banaka
ili refinansirati na godinjem nivou.
uputstva u vezi kredita insajderima kreditnim politikama banke se defi-
nie pod kojim uslovima i uz ija prethodna odobrenja (nivo upravnog odbora
ili nivo nadzornog odbora banke) se mogu odobriti krediti insajderima, uva-
avajui vaee zakonske propise u segmentu maksimalno mogueg kredita
povezanom licu banke i uslova koje mogu imati najbolji klijenti banke tj.
insajderi ne mogu imati bolje uslove od najboljih (eksternih) klijenata banke.
parametre koji su (neophodni) sastavni deo zahteva za kredit kreditne
politike banke i aktulena uputstva udruenja banka ili regulatora predviaju
koji su minimalni neophodni elementi zahteva (molbe ili aplikacije) za kredit
(obino su to: naziv klijenta koji aplicira za kredit, namena kredita, iznos
kredita, rok kredita, obezbeenje po kreditu i prilozi finansijski izvetaji).
ogranienja u pogledu koncentracije kredita kreditne politike banke de-
finiu strukturu plasmana na nivou banke, u smislu koliki procenat kredita
moe biti odobren privredi, stanovnitvu i bankama odnosno finansijskim
institucijama. Takoe, kreditnim politikama banke se definie koncentracija
kredita po industrijskim granama, po teritorijalnoj pripadnosti klijenta, na-
meni i stepenu obezbeenosti plasiranih kredita.
organe koji odobravaju kredite kreditne politike precizno definiu ko je/
su organ/i banke koji odobrava kredite odnosno ko su uesnici u procesu
donoenja odluke o kreditu u banci.
upravnu i sudsku praksu i procedure u vezi sa kreditima kreditnim
politikama se isto moe predvideti.
usaglaavanje sa zakonima o kreditiranju i podzakonskim propisima,
posebno NBS kreditne politike banke obavezno sadre zakonske propise
na osnovu kojih su sastavljene.
Sve poslovne banke bi trebalo da imaju detaljnu politiku i procedure upravljanja
kreditnim rizikom.2
Bitno je naglasiti da je za banku koja doivljava rast, vrlo vano da taj rast bude
kontrolisan, pre svega u domenu kreditnih proizvoda banke.3
Odgovornost kreditnog odeljenja banke u procesu upravljanja kreditnim rizikom
je da vodi rauna o tome da kreditna politika i procedure budu formulisane, redovno
2 Politike za upravljanje kreditnim rizikom su: politika ograniavanja kreditnog rizika, politika klasi-
fikacije aktive i politika rezervisanja za kreditni rizik.
3 Osnovna pravila kreditne politike mogu biti univerzalna i specifina. Univerzalni principi kreditne
politike vae za sve banke i sve kreditne oblike, dok specifini principi kreditne politike, vae za po-
jedine banke. Takoe, trebalo bi imati u vidu da bi pravnom (privrednom subjektu) ili fizikom licu
(graaninu) bio odobren kredit od strane banke, ono mora da ispuni niz optih i posebnih uslova.
......................
119
aurirane, dostupne i na pravi nain shvaene od strane zaposlenih involviranih u
proces odobravanja i monitoringa plasmana. 4
Poslovi kreditnih i drugih plasmana su najee organizovani u Sektoru za poslove
sa privredom (corporate banking za privredne subjekte) odnosno Sektoru za poslo-
ve sa stanovnitvom (retail banking za graane), ali ne retko poslovne banke imaju
poseban sektor ili odeljenje specijalizovano za poslove plasmana (product department
ili credit department).
Banka u okviru raspoloivih novanih sredstava odobrava sve vrste kredita i
izdaje garancije i druge oblike jemstava pravnim licima u zemlji i inostranstvu
koji ispunjavaju uslove kreditne sposobnosti odnosno definisane kreditnom poli-
tikom banke. Osnovni kriterijumi za plasiranje sredstava privrednim subjektima
su: uspenost poslovanja i kreditna sposobnost zajmotraioca, stepen rizika (same
transakcije, menadmenta privrednog subjekta, industrijske grane u kojoj posluje
privredni subjekt), ekonomska opravdanost plasmana, kao i uee zajmotraioca
u izvorima sredstava Banke.
Svi krediti, garancije i drugi oblici jemstava odobravaju se u skladu sa sledeim
aktima banke:
Pravilima o odobravanju kredita, garancija i drugih oblika jemstava,
Odlukom o kamatnim stopama,
Odlukom o tarifi naknada,
Uputstvom o oceni boniteta, utvrivanju kreditne sposobnosti klijenta banke, i
Postupku odobravanja kredita, otvaranju akreditiva, izdavanju garancije i dru-
gih oblika jemstva pravnim licima i graanima.
Na kraju moemo zakljuiti da su politike, standardi i procedure kreditiranja pod-
lone promenama, koje su rezultat eksternih i internih faktora banke.

Primer politike upravljanja rizicima

koncentracije - kreditnog rizika

1. Definicija - Koncentracija kreditnog rizika moe nastati iz: a) velike izloenosti prema jednom ili
grupi povezanih lica (npr. kada jedno lice klijent Banke ima kontrolu nad drugim licima klijentima
Banke ili kada postoji bilo koja druga ekonomska zavisnost ili povezanost klijenata Banke), b) zna-
ajne izloenosti prema grupi ili grupama ugovornih strana ija je verovatnoa odlaska u status
neizmirivanja obaveza (u daljem tekstu: status default) determinisana istim faktorima, kao to je
privredna grana/sektor poslovanja, geografska pripadnost, vrsta finansijskog instrumenta, vrsta
proizvoda, mera i tehnika za ublaavanje kreditnog rizika (ukljuujui rizike vezane za velike posred-
ne kreditne izloenosti prema pojedinanom davaocu kolaterala ili pojedinanoj vrsti kolaterala).
2. Identifikovanje i merenje koncentracije kreditnog rizika trebalo bi da se sprovodi najmanje
jednom godinje. Postupak bi trebalo da obuhvati celokupnu bankarsku knjigu i ispita sve dimenzije
definisane postupkom informisanja uprave i redovnog izvetavanja.
2.1 Herfindal-Hirman indeks (HHI)
Procena koncentracije kreditnog rizika putem Herfindal-Hirman indeksa (HHI) bi trebalo da se
sprovodi po svim dimenzijama najmanje jednom godinje.
4 Postupak kreditiranja ukljuuje sve pravne i ekonomske radnje koje vre trailac kredita i sama banka
da bi se kredit odobrio, stavio u funkciju i vratio.
......................
120
Modifikovani HHI (HHI*) uzima u obzir izloenost prema klijentu kao i njegovu kreditnu sposobnost.
Kreditna sposobnost pojedinanog klijenta obuhvata se mnoenjem kvadrata njegovog uea
verovatnoom odlaska klijenta u status default.
I ostale vrste koncentracije, poput koncentracije grupa povezanih lica, koncentracije privrednih
sektora, geografskih podruja i koncentracije imovine/proizvoda, mogu biti merene primenom
ovog indeksa grupisanjem klijenata po pojedinim kriterijumima i analizom dobijenih grupa kao
pojedinanih nosilaca rizika. U tom sluaju, izraunati HHI uporeuje se sa benchmark-om koji
je definisan kao: 1/N, gde je N broj grupa dobijenih klasifikacijom (HHI uzima vrednost 1/N onda
kada svaka grupa ima jednako uee - 1/N). to se izraunati HHI vie razlikuje od benchmark-a
to je vea posmatrana koncentracija, i obrnuto.
HHI ne pokazuje rast kreditnog rizika u portfoliju Banke zbog poveanja koncentracije, ve je samo
mera za identifikovanje prisustva manje ili vee koncentracije rizika.
HHI ima veliki znaaj u sveobuhvatnoj analizi rizika koncentracije. Poreenje osnovnog (bez ve-
rovatnoe odlaska u status default) i modifikovanog HHI moe dati osnovu za kvalitetniju analizu
kreditnog boniteta portfolija Banke.
2.2. Moodys matrica
Drugi metod za identifikovanje i merenje dveju dimenzija kreditnog rizika zasniva se na Moodys
matrici koja sadri procentualno uee izloenosti prvih 20 klijenata i uee najvee izloenosti
prema privrednom sektoru u osnovnom kapitalu Banke. Analiza koncentracije kreditnog rizika
primenom Moodys matrice treba da se sprovede najmanje jednom godinje.

Tabela 1: Moodys matrica

Dimenzija Moodys BFRS (rejting finansijske snage ganke)
koncentra-
cije A B C D E

Grupa 20 Grupa 20 naj-

Grupa 20 Grupa 20 Grupa 20 naj-
Koncentra- najveih veih izloeno-
najveih izloe- najveih izloe- veih izloeno-
cija klijenta izloenosti sti ini100%-
nosti ini<50% nosti ini50%- sti ini>200%
(pojedina- ini50%-100% 200%
osnovnog 80% osnovnog osnovnog
nog) osnovnog osnovnog
kapitala kapitala kapitala
kapitala kapitala

kapitalaNajve- Najvea Najvea Najvea

Najvea a pojedinana pojedinana pojedinana pojedinana
pojedinana izloenost izloenost izloenost
Koncentraci- izloenost
izloenost pri- privrednom privrednom privrednom
ja privred- privrednom
vrednom sek- sektoru ini sektoru ini sektoru ini
nog sektora sektoru ini
toru ini <50% 50%- 200% 200%-350% 350%-500% >500% osnov-
osnovnog osnovnog osnovnog osnovnog nog
kapitala kapitala kapitala

2.3. Stres testiranje

Uz prethodno navedene i opisane metode merenja koncentracije kreditnog rizika, izloenost riziku
moe se dopunski meriti i sprovoenjem stres testiranja.
Tokom sprovoenja stres testiranja u redovnom merenju kreditnog rizika i tokom analize dobijenih
rezultata, Banka treba da utvrdi da li korieni scenariji testiranja pokazuju i prisustvo specifinog
rizika koncentracije.
2.4. Limiti izloenosti NBS
Banka je duna da prati i upravlja koncentracijom kreditnog rizika i u skladu sa Odlukom NBS o
upravljanju rizicima Banke. NBS je u Odluci definisala limite izloenosti prezentovane u prvom
delu udbenika.

......................
121
3 Praenje i upravljanje
3.3.1 Analiza rizika koncentracije
Banka treba da sprovodi analizu koncentracije kreditnog rizika u skladu sa standardima propisanim
ovom politikom.
Rezultati analize treba da budu dostavljeni i predstavljeni Upravnom odboru (UO) Banke najmanje
jednom godinje. Analiza treba da obuhvati i preporuke koje se odnose na: 1) redovne izvetaje
koji se sastavljaju za potrebe merenja koncentracije specifinih izloenosti, 2) revidiranje strategije
i sklonosti ka rizicima, 3) usvajanje ili postavljanje relevantnih limita, 4) predloge za preduzimanje
mera aktivnog upravljanja portfolijom.
3.3.2 Informisanje uprave i redovno izvetavanje
Proces praenja moguih rizika koncentracije treba najmanje da obuhvati sledee dimenzije ana-
lize: 1) geografsku koncentraciju (regionalna koncentracija) u ukupnom kreditnom portfoliju ; 2)
klase izloenosti (Bazel II) i koncentraciju po rejting klasama celokupnog portfolija, 3) koncentra-
ciju po privrednim sektorima u portfoliju klijenata klasifikovanih kao pravna lica ili mikro klijenti,
4) koncentraciju pojedinanih klijenata analizirana u grupi 20 najveih po izloenosti koju Banka
ima prema njima i to zasebno klijenata koji su pravna lica, klijenata koji su banke i klijenata koji su
definisani kao suverene drave; 5) koncentraciju kolaterala u ukupnom portfoliju, 6) strukturirani
kreditni portfolio; 7) portfolio cross-border kredita (u situaciji da Banka preuzima rizik posla),
8) portfolio kredita odobrenih u stranoj valuti, 9) proizvode banke, 10) nekretnine (kao kolateral
i kao sektor, poput kredita odobrenih za izgradnju poslovnih nepokretnosti).
Ovi izvetaji treba da budu sastavljani najmanje jednom kvartalno i da budu dostavljani direktoru
Sektora upravljanja rizicima i lanu Izvrnog odbora zaduenom za rizike Banke (CRO). Izvetaji
treba da budu redovno analizirani i dostavljani upravi Banke kako bi se, u sluaju neadekvatne
koncentracije, donele odluke o preduzimanju odgovarajuih mera.
[Izvor: Politika upravljanja rizicima koncentracije domae banke koja posluje u Srbiji u 2012.godini,
ali zbog uvaavanja tajnosti podataka poslovanja nije navedeno njeno ime.]

2.2. Odgovornosti uesnika u procesu upravljanja

kreditnim Rizikom banke

Odeljenje za upravljanje kreditnim rizikom podrazumeva odgovarajuu kvali-

fikacionu i iskustvenu strukturu zaposlenih, ali i adekvatnu organizaciju uprav-
ljanja plasmanima.
Ipak, kao to je reeno u prvom delu knjige, najodgovorniji za upravljanje kreditnim
rizikom je bord banke (izvrni odbor i upravni odbor).
Diversifikacija kreditnog portfolia banke je cilj ka kome se tei u svim poslovnim ban-
kama. Diversifikovani portfolio, obuhvata iru bazu klijenata korisnika kredita (pravnih
i fizikih lica) u razliitim delatnostima i geografskim oblastima, to stvara bolje anse
da portfolio (u krajnjoj instanci banka) odoli nepovoljnim ekonomskim kretanjima,
nego to je to sluaj kod portfolia koncentrisanog na specifine delatnosti i geografska
podruja. Vrlo je bitno da banka u svim fazama razvoja vodi rauna o diversifikovanosti
svog portfolia, a ne da bude fokusirana iskljuivo na targetirane volumene u segmentu
plasmana i njihovih prihoda. Obino se u praksi deava, da vrhovno rukovodstvo banke
jurei volumene po svaku cenu, vri koncentraciju portfolia na par velikih klijenata iz
iste delatnosti odnosno geografskog podruja, to moe imati za posledicu ugroeno
poslovanje banke odnosno u krajnjoj instanci propast banke.
......................
122
 Kreditno odeljenje bi trebalo, u skladu sa vaeim zakonskim odredbama, da definie
limite vezane za maksimalni nivo eksponiranja u odnosu na pojedinane klijente, de-
latnosti i geografske oblasti, kao i da ih u obliku pisane preporuke dostavi na saglasnost
odeljenju za upravljanje kreditnim rizikom.
Takoe se, kreditnim politikama i procedurama definie i nain kontrole odobrenih
kreditnih zahteva i kredita u korienju. Bord ima zadatak da usvoji mere u okviru
kojih se odobravaju i prate krediti, i da osigura da banka ima odgovarajue strukture,
procedure i linije izvetavanja, kao i jasno definisane odgovornosti za uspeno spro-
voenje usvojene kreditne politike.
Svi zaposleni koji razmatraju zahteve za kredit, akreditive i garancije (nepokrivene
u momentu izdavanja), moraju biti upueni da izveste rukovodstvo banke o totalnoj
odgovornosti traioca kredita prema banci (po svim proizvodima koje koristi kod banke).
Bord banke donosi odluke na koji e nain biti izvetavan o procesu revizije kredita
i sa koliko informacija (forma, vremenski intervali, parametri).
Svrha kontrole kreditnog poslovanja je da mogue gubitke banke po osnovu odo-
brenih kredita u korienju svede na najmanju moguu meru, time to obavlja redovnu
i sistematsku kontrolu kvaliteta u svim odeljenjima i organizacionim delovima banke
(minimum jedan put godinje), iji poslovi se nalaze u domenu kreditnog rizika za banku.
Kreditni odbor banke je telo koje donosi odluke i ini sastavni deo vieg rukovod-
stva banke. Funkcija mu je da odrava i razvija stabilan i profitabilan portfolio kredita
i rizinih plasmana banke. lanove kreditnog odbora imenuje upravni odbor banke.
lanovi kreditnog odbora su zaposleni u prodajnim sektorima banke (privreda odnosno
stanovnitvo), sektoru rizika i lanovi izvrnog odbora nadleni za oba sektora. Ukoliko
se radi o banakama u vlasnitvu stranih akcionara onda u zavisnosti od rejtinga klijenta,
visine traenog kredita i nivoa obezbeenosti plasmana zavisi da li e u proces donoenja
odluke o kreditu biti ukljueni i lanovi upravnog odnosno nadzornog odbora banke.
Bord, kao to je ve reeno u prvom delu knjige, mora nadgledati upravljanje kre-
ditnim portfeljom kako bi kontrolisao rizik i odravao zadovoljavajuu profitabilnost
kreditnog portfelja.
Upravni odbor, shodno svojoj funkciji, mora dobiti predlog programa revizije kredita
od izvrnog odbora koji je nezavistan od funkcije kreditnog portfelja. Predlog programa
treba da obezbedi okvire za odravanje kvaliteta sredstava, potovanja kreditne politike
i standarda i usaglaenosti sa vaeom zakonskom regulativom.

2.3. Kvalitet aktive i kredita u korienju

Rezerva (ili rezervacije) za gubitke na plasmanima je procenjena rezerva kojom

se zaduuje operativni prihod banke. Direktori se moraju postarati da rezervisanja
budu razumna i da ova rezerva pokriva sve procenjene potencijalne gubitke na
kreditima. (J.Gori, 2006)
Narodna banka Srbije (NBS), kao regulatorno telo, svojim odlukama blie propisuje
metodologiju izraunavanja adekvatnosti kapitala i rizine aktive banke. Kvalitet aktive
je funkcija koliine postojeeg i potencijalnog kreditnog rizika, koji prati kreditni i inve-
sticioni portfelj, ostale nekretnine, ostalu imovinu i vanbilansne aktivnosti. (J.Gori,
......................
123
2006) Vrlo je bitno kontrolisati vodee pokazatelje kreditnog rizika i kvaliteta aktive,
kako bi identifikovali znake porasta kreditnog rizika (npr. odnos neto gubitaka na
kreditima i prosenih kredita, odnos kredita i akcijskog kapitala, promene u strukturi
portfelja, porast kredita, odnos kredita i aktive, prinos od kredita, odnos nekurentnih
kredita i ukupnih kredita, odnos nekurentnih kredita i zajmova i akcijski kapital, odnos
rezervacija i ukupnih kredita, odnos rezervacija i neto gubitaka na kreditima, odnos
nekurentnih kredita i rezervacija, itd.).
Za srednji menadment banke su dostupne informacije o kvalitetu kredita iz izve-
taja menadmenta o internom rejtingu rizika, o ponovo ugovorenim i restruktuiranim
kreditima, o odstupanjima od kreditne politike i o kreditima sa prekoraenim rokovima
otplate, ili neakumulativnim kreditima.
lanovi borda se informiu o tipovima kredita koje banka ima i praksi kreditiranja
koju koristi menadment, kroz izvetaje o obnovljenim kreditima, o novim odobrenim
kreditima, kupljenim i prodatim ueima, i koncentraciji kredita.
Bord i menadment bi trebalo zajedno da ustanove ogranienja za kredite o kojima
je bilo rei u datim izvetajima.

3. Osnovni principi analize kreditne

sposobnosti klijenta

U dananjim uslovima poslovanja procedura odobravanja i monitoringa kredita je

visoko standardizovana, ali se u odreenim oblastima (delovima) razlikuje od banke
do banke. Procedura zavisi od namene i ronosti kredita, tako da dugoroni krediti
namenjeni investiciji u privrednom subjektu (izgradnja ili dogradnja hala, kupovina
opreme, kupovina poslovnih zgrada, itd.) podrazumevaju najdui i najsloeniji postupak
odobravanja. Bez obzira na duinu trajanja, postupak odobravanja kredita se sastoji iz
sledeih koraka:
Podnoenje zahteva (molba, aplikacija) za kredit,
Razmatranje i obrada kreditnog zahteva,
Reenje banke o zahtevu za kredit (votum),
Zakljuivanje ugovora o kreditu,
Korienje kredita (povlaenje odjednom ili u tranama),
Vraanje kredita (u tranama ili odjednom),
Monitoring (nadzor, praenje) kredita.
Banka zahtev za kredit uzima u razmatranje i obradu, ukoliko je klijent podneo
kompletan zahtev, to podrazumeva:
Dostavljanje zvaninog zahteva za kredit na memorandumu privrednog
subjekta, koji sadri: namenu kredita (investicija ili obrtna sredstva/dug ili
kratak rok), iznos traenog kredita (u dinarima ili sa valutnom klauzulom),
uslove korienja kredita (rok, dinamika povlaenja kredita, nain otplate
kredita, sopstveno uee korisnika kredita, itd.), i instrumente obezbeenja
kredita.
......................
124
 Obrazloenje kreditnog zahteva (svrha i opravdanost zaduivanja) sa odgo-
varajuom dokumentacijom (ugovori, fakture, biznis planovi, itd.).
Statusna dokumentacija klijenta (dokumentacija o osnivanju privrednog su-
bjekta, povezanim licima, ovlaenim licima).
Finansijski izvetaji klijenta (privrednog subjekta) za prethodne tri kalen-
darske godine.
Obrada kreditnog zahteva, kao to smo rekli u uvodnom delu ovog poglavlja, se
vri od strane posebne slube u poslovnoj banci. Za banku je vrlo vano da sa eko-
nomskog stanovita, utvrdi stepen kreditnog rizika: pri tome se analiziraju karakteri-
stike zajmotraioca i njegova spremnost da vrati kredit, kapacitet zaduenja, kapital
potencijalnog dunik instrumenti obezbeenja i opte ekonomske prilike koje utiu
na uspenost poslovanja klijenata tzv. hard (vrste injenice/finansijske pokazatelje) i
soft facts (meke injenice).

Veina domaih banaka sa stranim kapitalom, koje posluju u Srbiji, se rukovodi pravilima za uprav-
ljanje kreditnim rizikom koja se koriste u Risk Metrics Group pristupu J.P.Morgana:
1. Nema povraaja bez rizika - povraaj je nagrada za one koji su spremni da preuzmu rizik,
2. Transparentnost podrazumeva da rizik treba uvek razumeti u potpunosti,
3. Iskustvo bitno je naglasiti da rizikom upravljaju ljudi (koji takoe isti i kvantifikuju),
4. Saznanje kae da uvek treba preispitivati sopstvene pretpostavke,
5. Komunikacija podrazumeva da se o riziku uvek otvoreno govori,
6. Raznovrsnost podrazumeva da viestruki rizik daje viestruki povraaj,
7. Disciplinovanost dokazano je da dosledan i vrst pristup uvek pobeuje stalne promene u
strategiji,
8. Zdrav razum je neto bez ega ne bi moglo da funkcionie upravljanje rizikom. Uvek je bolje
biti priblino u pravu nego u potpunosti netaan.
9. Odluke treba donositi nakon razmatranja verovatnoe rizika i povraaja.
Poznati svetski Modeli za kvantifikovanje i upravljanje kreditnim rizikom su: Credit Metrics, Cre-
dit Risk+, Credit Portfolio View TM, itd. Dok su najpoznatije svetske rejting agencije (pre svega u
domenu kreditnog rizika): Moody i Standard&Poor.
[Izvor: J.P.Morgan: Risk Metrics TM Technical Document, New York, 1997.]

Ocenu kreditne sposobnosti klijenta, kao to smo rekli u uvodnom delu ovog po-
glavlja, vri Sektor za upravljanje rizikom u banci.
Ciljevi ocene kreditne sposobnosti klijenta i same transakcije koja se kreditira su:
shvatiti rizike koje odreena transakcija nosi sa sobom,
obezbediti osnovu za donoenje kreditne odluke,
pomoi u razvoju strukture koja e umanjiti rizik,
uveriti se da cena odgovara preuzetom riziku.
Alati banke za ocenu kreditne sposobnosti klijenta su:
analiza klijenta, koja predstavlja odgovarajui miks kvanititativne (hard
facts) i kvalitativne (soft facts) analize, i
......................
125
 analiza transakcije, koja podrazumeva svrhu, strukturu i obezbeenje tran-
sakcije. S obzirom na to da je za odobrenje kredita kljuno utvrivanje kre-
ditne sposobnosti klijenta, posebno e u nastavku poglavlja biti obraena
analiza klijenta i analiza transakcije.

Slika 1. Analiza klijenta odgovarajui miks

Na osnovu izvrene analize sainjava se kreditni referat (kreditna aplikacija), koji

obino sadri sledee elemente:
Naziv, sedite i delatnost zajmotraioca (privrednog subjekta),
Kreditnu sposobnost klijenta (ustanovljena na bazi kvantitativne i kvalita-
tivne analize),
Stepen izvrenja obaveza prema banci u prethodnom periodu (na osnovu
internih podataka banke ili iz izvetaja Kreditnog biroa ukoliko klijent nije
bio korisnik kredita),
Iznos zahtevanog kredita,
Namenu traenog kredita,
Dinamiku korienja kredita,
Projekciju oekivanih efekata (klijentove projekcije i projekcije banke se upo-
reuju).
Obavezan deo referata je zakljuak (votum) koji zapravo predstavlja predlog odluke
za odobrenje (pozitivna odluka) ili ne odobrenje traenog kredita (negativna odluka).
Zakljuak sadri sledee elemente:
Iznos kredita,
Namena kredita,
Rok otplate kredita,
Kamatna stopa, nain korienja kredita,
Nain otplate kredita,
Uee klijenta,
Obezbeenje kredita,
Dobre i loe strane konkretnog kreditnog zahteva na osnovu koga se donosi
konkretna odluka o kreditu.
Trebalo bi imati u vidu da se zakljuak i uslovi kredita po pravilu razlikuju od onoga
to je sadrano u zahtevu za odobrenje kredita, naroito u pogledu uslova kreditiranja.
Reenje o kreditnom zahtevu (votum/odluka kreditnog odbora) moe biti nega-
tivno ili pozitivno. O negativnom reenju, uz odgovarajue obrazloenje o razlozima
za odbijanje, klijent se obavetava i pismenim i usmenim putem. U sluaju pozitivnog
......................
126
ishoda sa obavetenjem o odobrenju kredita, klijentu se dostavljaju uslovi iz reenja o
osnovnim karakteristikama odobrenog kredita, i poziv za zakljuenje ugovora o kreditu
i prateih dokumenata vezanih za realizaciju kredita.
Ugovor o kreditu se sastavlja iskljuivo u pisanoj formi. Poslovne banke imaju tip-
ski ugovor za ove svrhe u kome su sadrani svi uslovi pod kojima je odobren kredit.
Zakljuenjem (potpisivanjem) ugovora se stiu uslovi za korienje kredita koji je odo-
bren. Nain korienja definisan je ugovornim klauzulama i zavisi od vrste odobrenog
kredita. Banka je u obavezi da kontrolie korienje kredita.
Odobreni i ugovoreni kredit zajmoprimac vraa banci odjednom na odreeni datum
ili u tranama (koje mogu biti u ratama ili anuitetima), to je regulisano ugovorom.
Ukoliko doe do kanjenja u povraaju kredita (glavnice i/ili kamate) poslovna banka
prvo razmatra razloge koji su do toga doveli. Ukoliko se ustanovi da je do kanjenja
dolo iz opravdanih razloga ona produava rok vraanja sa novim ugovorenim ro-
kovima vraanja (tzv. prolognacija kredita), a to se vri po postupku koji je istovetan
odobravanju kredita. Ukoliko ustanovi da su razlozi kanjenja vraanja neopravdani
moe pribei naplati kredita na osnovu aktiviranja sredstva obezbeenja ili to zahtevati
od korisnika kredita pokretanjem sudskog postupka.
Banka je duna da aktivno prati poslovanje korisnika kredita (uplate preko
rauna, obilazak klijenta razgovor sa poslovnim partnerima korisnika kredita, praenje
tampe, itd.) kako bi mogla adekvatno da reaguje pre nego to doe do negativnih po-
sledica ili da bi sanirala loe posledice do kojih je ve dolo. Menadment banke, kao to
je ve reeno u uvodnom poglavlju ovog dela knjige, mora redovno da bude informisan
o stanju naplate kredita i poslovanju korisnika kredita. im banka sazna za prve znake
loeg finansijskog poloaja korisnika kredita, moe pribei izradi sanacionog plana. U
nekim sluajevima, kod kojih je opravdano, se preporuuje i preduzima restrukturi-
ranje kredita da bi se spreio otpis kredita. Ukoliko, meutim, naplata nije izvrena i
kasni se i vie od 90 dana, a nisu preduzete druge mere banka pristupa otpisu kredita
na teret rezervi. Meutim, to ne znai da banka kredit nee naplatiti na drugi nain.

3.1. Analiza klijenta

U ovom poglavlju e biti analizirani klijenti koji su po svojoj pravnoj formi pravna
lica (privredni subjekti), s obzirom na to da je za njih kompleksnije ustanoviti kredit-
nu sposobnost, a i samim bankama je data mogunost da kreiraju sopstvene alate za
utvrivanje kreditnog rejtinga klijenta (o emu je bilo vie rei u drugom delu knjige).5
Izuzetno bitan element analize klijenta predstavlja njegova finansijska snaga koja
se ogleda kroz sprovoenje finansijske politike privrednog subjekta.
Finansijska politika privrednog subjekta, kao sastavni deo razvojne politike pri-
vrednog subjekta, ima za svrhu postizanje i odravanje finansijske snage privrednog
subjekta pomou definisanih naela kojih se pridrava u izvravanju svojih zadataka.
U kvantitativnom smislu (hard facts) pod finansijskom snagom privrednog subjekta
se podrazumeva obim sredstava, dok u kvalitativnom smislu (soft facts) finansijska
snaga obuhvata: ouvanje imovine i poveanje imovine, sposobnost plaanja odnosno
5 Kreditna sposobnost fizikih lica se utvruje na bazi visine linih primanja korisnika kredita
i iznosa kredita u korienju ukoliko ih ima.
......................
127
izvravanja dospelih obaveza na vreme i trajnu sposobnost finansiranja. Finansijska
politika privrednog subjekta obuhvata sledee elemente (M.Ivani i S.Nei, 2011):
a) Politiku pribavljanja finansijskih sredstava koja je fokusirana na postizanje
i odravanje konstantne ravnotee izmeu pribavljenih sredstava sa njihovim
ulaganjem u sledeoj fazi. Bitno je naglasiti da bi realizacijom finansijske politike
trebalo da budu obezbeenja neophodna obrtna i osnovna sredstva. Smatra se
da privredni subjekt dobro posluje ako iz dugoronih izvora pokriva oko 70%
trajnih obrtnih sredstava i sva osnovna sredstva.
b) Politiku upotrebe finansijskih sredstava (plasmana) koja je fokusirana na dono-
enje finansijskih odluka o rentabilnosti ulaganja pribavljenih finansijskih sred-
stava. Finansijskim naelima, se regulie ulaganje finansijskih sredstava - naelo
sigurnosti, naelo rentabilnosti i naelo likvidnosti.
c) Politiku likvidnosti koja podrazumeva realizaciju konstantne likvidnosti pri-
vrednog subjekta kao celine.
Principi finansijske politike su osnova za definisanje naina rada radi uspene reali-
zacije ciljeva finansijske politike privrednog subjekta. Trebalo bi imati u vidu da se sva
naela finansijske politike nalaze u meusobnoj vezi jer su interaktivno i konkurentski
povezana. Shodno tome, primarni zadatak finansijske politike je otpimalno usaglaa-
vanje naela finansijske politike. Osnovna naela finansijske politike bi mogla da se
klasifikuju na sledei nain:
1. Naelo finansijske stabilnosti koje odraava odnos izmeu dugorono vezanih
sredstava i sopstvenog kapitala povezanog sa dugorono pozajmljenim kapitalom
(trebalo bi da iznosi maksimalno 1, ili da bude manji od 1).
2. Naelo likvidnosti se odnosi na sposobnost privrednog subjekta da u svakom
trenutku moe da izmiri dospele obaveze.
3. Naelo rentabilnosti predstavlja stalnu tenju privrednog subjekta da ostvari
to povoljniji rezultat poslovanja - dobit, u odnosu na angaovana sredstva.
4. Naelo finansijske elastinosti se ogleda u sposobnosti pribavljanja jeftinih izvo-
ra finansiranja (tuih), u pravo vreme i u potrebnom obimu, kao i povraaju tih
sredstava kreditorima bez posledica na likvidnost privrednog subjekta i njegovo
kontinuirano poslovanje.
5. Naelo finansijske nezavisnosti kae da bi privredni subjekt u svom poslovanju
trebalo da bude u to veem stepenu nezavistan od svojih poverilaca.
6. Naelo finansijske snage obuhvata skup vie naela koja se mogu grupisati na
sledei nain: naelo racionalnog finansiranja (bazira se na najpovoljnijoj kom-
binaciji izvora finansiranja i ubrzane cirkulacije finansijskih sredstava) naelo
likvidnosti, naelo sigurnosti, naelo rentabilnosti, naelo finansijalnosti (polazi
od realizacije pozitivnog finansijskog rezultata koji je zasnovan na smanjenim
finansijskim trokovima i korienju optimalne kombinacije finansijskih izvora)
i naelo akumulacije i mobilizacije finansijskih sredstava (insistira na poveanju
sopstvenih nad tuim izvorima sredstava preko poveane stope akumulacije, veeg
koeficijenta obrta sredstava, veeg ulaganja sredstava i veeg obima zajednikih
ulaganja).
......................
128
 Faktori koji utiu na poslovnu politiku privrednog subjekta, kao to smo rekli u
drugom delu knjige, su: eksterni (spoljni) i interni (unutranji) faktori.
Privredni subjekt ne moe uticati na spoljne faktore finansijske politike. Eksterni
faktori su objektivnog karaktera, odnosno dati su kao veliine. Stoga se privredni sub-
jekt mora njima prilagoavati. Postoje razliiti eksterni faktori (npr. trine potrebe
za proizvodom odnosno uslugom, intenzitet konkurencije, zakonska ogranienja,
mogunost obezbeivanja materijalnih resursa, razvijenost drugih privrednih delat-
nosti, destimulativne mere ekonomske politike zemlje, itd.) meutim posebno bitni
su: privredno-finansijski sistem i trini uslovi privreivanja.
S druge strane, sva ona dejstva koja su izazvana u okviru privrednog subjekta spadaju
u unutranje faktore finansijske politike privrednog subjekta. Privredni subjekti o ovim
faktorima samostalno odluuju. Trebalo bi imati u vidu da su interni faktori veoma
brojni (npr. definisana strategija rasta, kreirana situacija u privrednom subjektu, profil
dosadanjeg rasta, kadrovski potencijal i motivacija, geografska disperzija aktivnosti,
adekvatnost proizvoda koji se nudi, savremenost opreme koja se koristi za proizvod-
nju, itd.), i da se uglavnom grupiu na sledei nain: faktori koji proizilaze iz poslovnih
planova privrednog subjekta (aktuelni termin budeti) i faktori koji proizilaze iz
organizacione strukture privrednog subjekta (koja ukljuuje i organizacionu klimu,
organizacionu kulturu i organizaciono ponaanje).
Moemo zakljuiti da itav niz faktora utie na odnos izmeu veliine privrednog
subjekta i trokova. Robinson je snage koje odreuju najbolju veliinu privrednog
subjekta pretpostavljajui da je trite dovoljno da pasorbuje itavu proizvodnju naj-
manje jednog privrednog subjekta optimalne veliine podelio u pet glavnih faktora:
1. tehnike rukovodstva podela rada, mogunost korienja najsavremenije opre-
me (proizvodna mognost, svrsishodnost, sinhronizovanost i iskorienost) i
balansiranje procesa.
2. finansijske mogunost pribavljanja finansijskih sredstava za projektovanje i
izgradnju kapaciteta optimalne veliine,
3. trine nabavke i plasmana,
4. rizika uvoenje funkcije upravljanja rizikom u poslovanju,
5. fluktuacije rukovodeeg kadra i izvrioca. (M.Milisavljevi i J.Todorovi, 1995)
Pravila ili norme finansiranja su, kao to smo u prethodnom izlaganju naveli, osnova
za realizaciju finansijske politike privrednog subjekta. Stoga emo se u nastavku ukratko
osvrnuti na njih. Svrha potovanja pravila finansiranja jeste da poslue privrednim
subjektima kao smernica za donoenje odluka o finansiranju. U kvantitativnom smislu,
pravila finansiranja odreuju (M.Milisavljevi i J.Todorovi, 1995):
1. strukturu izvora sredstava prema poreklu i roku raspoloivosti, to ini tzv. verti-
kalna pravila finansiranja. Polazna pretpostavka vertikalnih pravila finansiranja
je da se kroz stukturu izvora obezedi sigurnost dunika i poverioca, rentabilnost
uloenih sredstava i nezavistnost dunika. Stoga se vertikalna pravila finansiranja
odnose se na pasivu bilansa stanja i manifestuju se u formi sledeih zahteva:
a) pravilo za odnos sopstvenog prema pozajmljenom kapitalu kao donja granica
prihvatljivosti za poslovanje privrednog subjekta se uzima jednakost sopstvenog
kapitala sa pozajmljenim kapitalom.
......................
129
 b) pravilo za odnos rezervi prema nominalnom kapitalu uvaavajui pravilo o
jednakosti sopstvenog i pozajmljenog kapitala rezerve bi trebalo da iznose 50%
od sopstvenog kapitala privrednog subjekta odnosno 25% od ukupnog kapitala
privrednog subjekta.
c) pravilo za odnos dugoronog prema kratkoronom kapitalu nije definisano
u formi vrstih relacija, jer je razliito za pojedine privredne subjekte (zavisi
od delatnosti privrednog subjekta, strukture imovine privrednog subjekta,
strukture sredstava privrednog subjekta, itd.).
2. odnosi pojedinih delova sredstava posmatranih po roku raspoloivosti, to ini tzv.
horizontalna pravila finansiranja. Polazna pretpostavka horizontalnih pravila
finansiranja je da se kroz relacije pojedinih delova sredstava i pojedinih delova
izvora sredstava obezbeuje likvidnost. Stoga se horizontalna pravila finansiranja
odnose se i na aktivu i na pasivu bilansa stanja, a manifestuju se u vidu sledeih
zahteva:
a) zlatno bankarsko pravilo finansiranja bazira se na tenji banaka da u sva-
kom momentu odre svoju likvidnost, to se postie podudarnou aktivnih i
pasivnih kreditnih poslova. Ukoliko se bankarsko pravilo finansiranja primeni
na privredni subjekt, onda bi ono znailo zahtev za podudarnou izmeu
vremena angaovanja (ronosti) poslovnih sredstava privrednog subjekta i
trajanja raspoloivosti (dospelosti) pozajmljenog kapitala privrednog subjekta.
b) zlatna bilansna pravila finansiranja jesu modifikovana i adaptirana bana-
karska pravila finasniranja na privredne subjekte. Bilansnih pravila se baziraju
na zahtevu da izvori po roku raspoloivosti i po visini u okviru svakog roka,
moraju odgovarati uloenim (angaovanim) sredstvima.
c) ostala pravila finansiranja se uglavnom odnose na dva pravila: pravilo finan-
siranja 1:1 (acid test) i pravilo finansiranja 2:1 (current ratio). U osnovi oba
pravila se nalazi zahtev likvidnosti, a razvijena su od strane amerike bankarske
prakse koja je na osnovu njih donosila svoje odluke o odobravanju ili odbijanju
kreditnih zahteva.
Moemo zakljuiti da poslovne banke prilikom kreditne analize klijenta privred-
nog subjekta sagledavaju prvo njegovu poslovnu politiku, a potom posebno analiziraju
finansijsku politiku privrednog subjekta, korienjem odgovarajue interne metodologije
usaglaene sa zahtevom Narodne banke Srbije. Bitno je napomenuti da banka koristi i
kvantitativne (tzv. hard facts) i kvalitativne (tzv. soft facts) metode, kako bi utvrdila kredit-
nu sposobnost klijenta. Stoga je odluka o kreditu rezultat odgovarajue kombinacije
kvalitativnih i kvantitativnih inputa o poslovanju klijenta privrednog subjekta.

......................
130
 3.1.1. Kvalitativna analiza klijenta

Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitativnoj i kvantitativnoj

analizi klijenta.

Oblast kvalitativne analize privrednog subjekta obuhvata: vlasniku strukturu, menadment

privrednog drutva, strategiju privrednog drutva, analizu industrijske grane u kojoj privredno
drutvo obavlja delatnost, analizu trine pozicije privrednog drutva, poslovni ciklus u kome
se nalazi privredno drutvo i SWOT analizu.6
Izvori informacija za kvalitativnu analizu privrednog subjekta su: publikacije kompanije, informacije
od menadmenta, novinski lanci, informacije od prodaje odnosno konkurenata, izvetaji drugih
finansijskih institucija, izvetaji dravnih institucija, internet i interne baze podataka same banke.

Analiza vlasnike strukture privrednog subjekta obuhvata sledee kategorije:

strukturu grupe (povezanih lica) odnosno ko je krajnji vlasnik privrednog
subjekta,
mogunost odnosno snaga upravljanja i kontrole nad privrednim subjektom,
strategiju krajnjeg vlasnika,
podrku vlasnika privrednom subjektu, koja moe biti: finansijska, upravlja-
ka i know-how transfer. Bitno je sagledati da li je podrka vlasnika privrednog
subjekta usmerena na vetako uveliavanje trokova, ili transferne cene ili
rasprodaju imovine.
kakvo je banino iskustvo sa ostalim lanovima grupe (povezanim licima),
strukturu kapitala - ukoliko je veinski kapital dravni odnosno drutveni
razmotriti izglede za privatizaciju i konaan ishod privatizacije.
Kvalitet menadmenta, predstavlja bitnu komponentu kvalitativne analize klijenta,
a podrazumeva sagledavanje sledeih karakteristika: dosadanji rad i prethodna za-
poslenja, iskustvo u industriji u kojoj se nalazi privredno subjekt, sposobnost, linost,
otvorenost, obrazovanje, ujednaene vetine, lini kontakti (poznanstva), odnosi sa
osnivaem i strategija (kako samih menadera, tako i samog privrednog subjekta u
domenu upravljanja ljudskim resursima). Bitno je naglasiti, da bez obzira na indus-
triju, ili stanje u kojem se trenutno nalazi kompanija ljudi su ti kojima banka daje
novac (poverenje je osnov za kreditni odnos ili se veruje ili se ne veruje menadmentu).
Takoe, bi trebalo povesti rauna o fazi razvoja privrednog subjekta i menadmenta
koji njime upravlja. Trebalo bi imati u vidu da rast i razvoj privrednog subjekta belee
uspone, stagnaciju, padove i revitalizaciju. Shodno tome, ciklus rasta privrednog sub-
jekta meren veliinom aktive, trinom snagom ili brojem zaposlenih tokom vremena,
obuhvata period razvoja, period stabilnosti i period opadanja ili ponovnog rasta.
(M.Milisavljevi i J.Todorovi, 1995)

6 Podseanje: SWOT analiza omoguava analizu pretnji i ansi kao i njihovo usaglaavanje sa jakim i
slabim stranama privrednog subjekta. Osnovno je da se optimizira ponaanje privrednog subjekta
u odnosu na svoje mogunosti, i stanje okruenja.
Naziv SWOT je nastao od poetnih slova engleskih rei: Strenghts (jaina), Weaknesses (slabosti),
Opportunities (anse) i Threats (pretnje).
......................
131
 Rizik industrije u kojoj klijent obavlja delatnost je vrlo bitan za donoenje odluke
o kreditu, naroitu u vreme ekonomskih kriza. Prema M. Porteru potencijal generisanja
gotovine u industriji privrednog subjekta zavisi od (M.Milisavljevi i J.Todorovi, 1995):
1. moguih potencijalnih ulazaka novih igraa na trite (stanje uslova ulaska)
pretnja potencijalnog ulaska je determinisana ulaznim barijerama, reakcijom
postojeih uesnika, ekonomijom obima, zahtevima za ulaganje u konkretnu in-
dustriju, pristupom prodajnim kanalima, pristupom tritu nabavke, ureenou
samog trita i patentima.
2. strukture i broja kupaca i dobavljaa (pregovaraka snaga snabdevaa i
pregovaraka snaga kupaca) Pregovaraka mo kupaca se sagledava kroz
sledee parametre: koncentracija odnosno brojnost kupaca, povezanost sa uku-
pnim trokovima klijenta, uticaj na profit klijenta, standardizovani proizvodi koji
se nude, mogunost za brzo integrisanje, rizik zakasnele integracije i dugoroni
ugovori sa kupcima.
Pregovaraka mo dobavljaa se sagledava kroz: koncentraciju odnosno brojnost
dobavljaa, supstitutima koji postoje, trokovima zamene dobavljaa i i dugoro-
nim ugovorima sa dobavljaima.
Generalno, moemo zakljuiti da je i za sagledavanje kupaca i za sagledavanje
dobavljaa klijenta bitno uvaiti sledee: da li ih je mnogo ili malo, da li postoji
neumerna izloenost prema jednom kupcu odnosno dobavljau, koliko je laka
zamena kupaca odnosno dobavljaa, da li postoje zakljueni dugoroni ugovori,
koji su uslovi plaanja odnosno naplate definisani kupoprodajnim ugovorima,
koliko se esto koriste kompenzacije za naplatu potraivanja i koliko je kupaca
odnosno dobavljaa na strani izvoza odnosno na strani uvoza (sagledati mogu-
nost prirodnog hedinga).
3. postojanja supstituta proizvoda koji proizvodi ili prodaje klijent koji je predmet
analize (pritisak supstitut proizvoda). Trebalo bi imati u vidu da je supstitut
proizvod sa istom funkcijom.
4. konkurencije u okviru industrije i nivoa rivaliteta meu postojeim kompanijama
(intenzitet rivalstva meu postojeim proizvoaima u grani). Konkuren-
cija podrazumeva sagledavanje: brojnosti konkurenata, heterogenosti odnosno
homogenosti konkurenata, strategije konkurenata, rasta industrije, kapaciteta
konkurenata i stepena diferencijacije. Prilikom sagledavanja rizika industrije,
bitno je da kreditni slubenici banke razumeju industriju u kojoj posluje privredni
subjekt, zatim da prepoznaju u kojoj fazi ivotnog ciklusa se trenutno nalazi in-
dustrija i da li je izraena ciklinost odnosno sezonalnost u obavljanju delatnosti.
Trina pozicija odnosno trina snaga klijenta je deterimisana sledeim paramet-
rima: tip trita (monopol, oligopol, diversifikovano...), trino uee, faza razvoja
trita (da li raste, stagnira ili opada), jedinstvena prednost klijenta mora biti dife-
rencirana nivoom trine regulacije, deviznim rizikom u svakodnevnom poslovanju i
mogunou prirodnog hedinga.
Poslovna strategija privrednog subjekta nam ukazuje gde smo trenutno i kuda elimo
da idemo. Ukoliko bankarski slubenik eli da sazna gde se trenutno nalazi privredni
......................
132
subjekt, trebalo bi da sagleda poziciju proizvoda (privrednog subjekta), ivotni ciklus
proizvoda (privrednog subjekta), lanac vrednosti, stvaralaku strategiju i kljune vetine
privrednog subjekta. Prilikom sagledavanja pravca kretanja odnosno kuda eli da ide
privredni subjekt koji je podnelo zahtev za kredit, bankarski slubenik bi trebalo da
sagleda instrumente za planiranje, dugoroni poslovni plan i pouzdanost projekcija
(vezanih za budui rast i razvoj).7

U praksi bankarski slubenici imaju obino sledea pogrena shvatanja, prilikom donoenja
odluka (RZB, 2005):
isuvie veliki da bi bankrotirali - trebalo bi imati u vidu da nije ba sve tako sjajno, jer postoje
veliki klijenti koji su propali, kao to su: Enron (najvea kompanija za proizvodnju elektrine
energije), Holzmann (jedna od najveih graevinskih kompanija u Nemakoj), United Airlines
(nekada najvei avio-prevoznik u SAD), 4 banke u Srbiji (Jugobanka, Beobanka, Beogradska i
Invest banka), Fresh&Co (nekada vodei proizvoa sokova u Srbiji), itd.
vlada e se zaloiti za njih - moda i hoe, ali ovo nije poenta prilikom odobravanja kredita,
jer banka eli da joj se kredit vrati iz prihoda iz redovnog poslovanja klijenta.
dobar i ambiciozan proizvodni odnosno trgovinski program, zanemarena likvidnost i finan-
sijski pokazatelji;
apsolutno ciljni klijent bez adekvatnih obrazloenja,
odlini efekti unakrsne prodaje - otvaranje rauna i promet preko rauna, kupovina i prodaja
deviza, oroenje sredstava, otvaraje akreditiva, korienje platnih kartica, itd.
odlian novi projekat, poslovna linija, proizvod, itd. bez sagledavanja efekata na budue
prihode i rashode privrednog subjekta.

Bitno je da bankarski slubenik shvati da za donoenje odluke o kreditu, nema

zamene za zdrav razum. Poenta je da li e u sluaju loeg plasmana drava ili neko
drugi stati iza poslovne banke kreditora, odnosno iz ega e banka naplatiti svoje
potraivanje - da li iz prihoda vezanih za redovno poslovanje privrednog subjekta
(gotovina) ili aktiviranjem kolaterala (hipoteke, zaloge ili drugog prihvatljivog instru-
menta obezbeenja za banku).
Kreditna sposobnost klijenta predstavlja mogunost vraanja finansijske obaveze
u budunosti, i podrazumeva:

7 Podseanje: BCG portfolio matrica ukazuje da je u zavisnosti od pokazatelja o trinom ueu i rastu
trita mogue razlikovati sledee pozicije proizvoda odnosno proizvodnih jedinica: perspektivni
proizvod (proizvod pod znakom pitanja pripada rastuem tritu sa niskom trinim ueem; sluaj
proizvoda koji se uvode na rastue trite), trini lider (zvezda proizvod visoko trino uee na
visoko rastuem tritu), zreli proizvod (krave muzare imaju relativno visoko trino uee ali je
rast trita nizak; osnovni generatori prihoda i dobiti) i stagnirajui proizvod (pas proizvod nizak
rast trita i nisko trino uee; niska rentabilnost gubitke proizvode - kandidat za eliminisanje).
Shodno tome, upravljajui tempom rast, privredni subjekt se prevashodno oslanja na anticipiranje
reakcije konkurenata odnosno privrednom subjektu stoje na raspolaganju sledee alternative strategije
ili njihove kombinacije: 1. da pre drugih uvede proizvod na trite, 2. da sledi lidera, 3. da se osloni
na strategiju modifikovanja porizvoda prema zahtevima odreenog segmenta na ve razvijenom
tritu, 4. da se ukljui na podruje inovacija oslanjajui se na superiornu proizvodnu sposoblnost i
kontrolu trokova.
Proizilazi da privredni subjekt u svojoj strategiji rasta koristi parametre kao to su: rast trita i kre-
tanje trinog uea, atraktivnost i stadijum grane, istraivanje i razvoj u okviru samog privrednog
subjekta, snaga (u odnosu na konkrente) i proizvodne sposobnosti samog privrednog subjekta.
......................
133
 spremnost odnosno revnost (karakter) klijenta,
sposobnost odnosno solventnost klijenta da potraivanja (gotovina, kapital,
kapacitet trita odnosno kolateral) pretvori u novac na odgovarajui dan.
Trebalo bi imati u vidu da banka ne eli da razmatra sledea kreditiranja:
Kompanija ima problema sa profitabilnou odnosno likvidnou, stoga
klijent eli da refinansira postojee kredite u korienju kod drugih banaka.
Pravi vlasnik (vlasnika struktura) kompanije nije poznat, a iz priloenih
dokumenata se moe zakljuiti da se radi o licima sa kojima banka prema
vaeim procedurama o pranju novca ne eli da radi ili se radi o velikim
klijentima prema kojima je banka ve stigla do gornjeg limita odnosno mak-
simalno mogueg kredita prema grupi povezanih lica.
Ponueni kolateral nije utriv.
Zahtev za investicioni kredit bez projekcija poslovanja privrednog subjek-
ta koje bi pokrile vreme trajanja kreditnog odnosa odnosno ne obezbeuje se
dovoljni primarni izvor otplate kredita od strane privrednog subjekta.
Kompanija ne eli da dostavi informaciju iz kojih izvora namerava da
vrati odobreni kredit, a primarni izvori otplate su nedovoljni za servisi-
ranje obaveze po kreditu.
Komapnija prikazuje nerealnu profitabilnost.
Trina vrednost kolaterala je nedovoljna da pokrije traeni iznos kre-
dita.
Strategija menadmenta privrednog subjekta nije prihvatljiva za banku
ili jednostavno nije definisana od strane privrednog subjekta.

3.1.1.2. Kvantitativna analiza klijenta

Banka prilikom razmatranja zahteva o kreditu, pristupa kvalitativnoj i kvantita-

tivnoj analizi klijenta. Oblast kvantitativne analize privrednog subjekta obuhvata
analizu finansijskog poslovanja klijenta u najirem smislu, kako bi se obuhvatile
sve promene u njegovoj veliini odnosno snazi.

Izvori informacija za kvantitativnu analizu klijenta su: godinji izvetaji privrednog subjekta (bilans
stanja, bilans uspeha, izvetaj o tokovima gotovine, aneks), kvartalni izvetaji privrednog subjek-
ta, raunovodstvo trokova, projekcije privrednog subjekta, konsolidovani izvetaji privrednog
subjekta, revizorski izvetaj privrednog subjekta, kvalifikovano ili nekvalifikovano miljenje treih
lica, i reputacija revizora.

Bilansi privrednog subjekta su osnova finansijske analize (utvrivanja kreditne spo-

sobnosti) koju vri banka. Bilans je knjigovodstveni oblik prikazivanja sredstava i izvora
sredstava u formi dvostrukog pregleda. Karakterie ga odgovarajua forma, sadrina i
nain prikazivanja. Zakonodavac propisuje formu bilansa, sadraj i nain prikazivanja.
Sadraj bilansa je prikaz sredstva i izvore sredstava. Nain prikazivanja sredstava i izvora
sredstava, karakterie globalnost podataka i vrednosno izraavanje, odnosno bilans
privrednog subjekta obuhvata i na prikladan nain preko novanih jedinica izraava
......................
134
celokupnost stanja, promena i odnosa koji su njime obuhvaeni. Stoga se bilans koristi
za izraavanje stanja i rezultata aktivnosti privrednog subjekta.
Bilans stanja obuhvata i izraava stanje raspoloivih i angaovanih sredstava i
njihovih izvora po kvalitetu i strukturi na tano odreeni dan bilansiranja (obino je
poslednji dan kalendarske godine).
Bilans uspeha obuhvata i izraava nivo poslovne uspenosti u periodu za koji se
uspenost izraava (obino za period kalendarske godine).
Bruto bilans obuhvata i izraava sve promene u periodu bilansiranja i to u bruto
iskazu (obino krai vremenski intervali od godinu dana). Zbog toga, bruto bilans je
veoma znaajan analitiki instrument. Banke preferiraju da ga pribave od klijenta to-
kom poslovne godine, kako bi sagledale stvarno stanje poslovanja privrednog subjekta.
Uvaavajui prethodno navedeno moemo zakljuiti da se od bilansa zahteva da
ispuni sledee karakteristike: bilansnu jasnost, bilansnu istinitost, bilansnu kontinuel-
nost, bilansnu uniformnost, bilansnu konciznost i bilansnu integralnost.

Bilans uspeha
Bilans stanja
Izvetaj o tokovima
gotovina

Slika 2. Osnovni finansijski izvetaji u poslovanju privrednog subjekta

3.1.1.2.1. Bilans stanja

Bilans stanja privrednog subjekta je blic-snimak (trenutno stanje) imovine, i kapitala

i obaveza kompanije.

Tabela 1. Osnovne celine bilansa stanja

aKtiVa PasiVa
Kapital (neto vrednost kompanije)
Osnovna sredstva
Dugorone obaveze
Obrtna sredstva Kraktorone obaveze

Bilans se uobiajeno prikazuje u formi dvostranog rauna koji je po definiciji bi-

lans uvek uravnoteen. Aktiva (imovina) je jedna strana tog rauna a pasiva (kapital i
obaveze) je druga strana. Aktiva bilansa privrednog subjekta prua odgovor na pitanje
koliko je sredstava angaovano u privrednom subjektu i u kom obliku se ona nalaze.
......................
135
Pasiva bilansa izraava pravnu pripadnost pozicije aktive bilansa. Pasiva bilansa se deli
na sopstveni i tui kapital. Stoga bi se moglo rei da bilans stanja izraava kvantum
raspolaganja kapitalom i oblike i izvore njihovog angaovanja.
Jednakost aktive (imovine) i pasive (kapital i obaveze) znai da je svaka obaveza
privrednog subjekta prema poveriocima pokrivena imovinom iskazanom na strani
aktive. Vrlo je bitno napomenuti da je prilikom kreiranja bilansa stanja neophodno
ispuniti odgovarajue zahteve vezano za pravilno grupisanje pozicija aktive i pasive u
bilansu stanja.
Bilansne pozicije na strani imovine ukazuju kako su iskoriena (sopstvena i tua)
sredstava, dok kapital i obaveze ukazuju odakle potiu sredstva. Za utvrivanje kreditne
sposobnosti privrednog subjekta, kreditnom slubeniku je bitna struktura osnovnih
sredstva, procenjena vrednost osnovnih sredstava, trina vrednost osnovnih sred-
stava, savremenost tehnologije odnosno opreme koja se koristi za proizvodnju, da li je
oprema kupljena na lizing ili je zaloena kod poslovne banke za kredit i da li odgovara
poslovnom riziku privrednog subjekta. Isto tako je bitno da se sagledaju i nematerijalna
sredstva privrednog subjekta, koja se sastoje iz goodwill-a, patenata, licenci, robnih
marki, i istraivanja & razvoja (R&D).
Bilans stanja nam prua informaciju kakav je nivo i kvalitet potraivanja odnosno
stepen i brzina naplate, o koncentraciji kupaca, kao i o interkompanijskim potraivanjim
ili potraivanjima vlasnika (pre svega pozajmice kapitala).
Zalihe u bilansu stanja nam govore kakva je struktura zaliha (koliko je sirovina, ko-
liko je zavrenih proizvoda i koji je stepen dovrenosti proizvoda), kao i da li privredni
subjekt greje ili ne greje skladite u kome se zalihe nalaze.
U sluaju obaveza iz bilansa se moe sagledati njihov nivo, stepen dospelih a ne
plaenih obaveza, valute plaanja, interkompanijske obaveze (koje moda nikada nee
biti ni plaene) i nivo rezervisanja.
Znaajna stavka svih privrednih subjekata poslednjih godina, su vanbilansne obaveze
po osnovu garancija i izdatih menica i ovlaenja za svoje kredite, obaveze prema
dobavljaima odnosno jemstva po kreditima za poslovne partnere i/ili povezana lica
privrednog subjekta. Pomenute kategorije, kreditni analitiar sagledava kao potencijalne
obaveze privrednog subjekta, koje pogoravaju njegovu trenutnu finansijsku situaciju.
Kreditni analitiar iz bilansa stanja moe da dobije informacije o pokriu dugova
(obaveza) imovinom, kao i o visini sopstvenog kapital (garantne supstance) koji se
moe iskoristiti za servisiranje svih dospelih i nedospelih obaveza privrednog subjekta
(korisnika kredita).
Na osnovu izloenog, moe se zakljuiti da se na osnovu bilansa stanja mogu obavljati
samo statike finansijske analize. Stoga, banke primenjuju sistem analize vie uzas-
topnih bilansa stanja, kako bi mogle pravilno da sagledaju da li se finansijska situacija
privrednog subjekta korisnika kredita poboljala ili pogorala (u praksi se obino vri
analiza bilansa poslednje tri kalendarske godine).

......................
136
 3.1.1.1.2. Bilans uspeha

Bilans uspeha izraava prihode i rashode privrednog subjekta za dui vremenski

period, obino godinu dana. Stoga bilansa uspeha prua odgovor na pitanje kako je
privredni subjekt poslovao (ostvaren poslovni rezultat) u periodu na koji se bilans
uspeha odnosi.8

Tabela 2. Osnovne komponente bilana uspeha

PRIHODI RASHODI
Poslovni Poslovni
Finansijski Finansijski
Vanredni Vanredni
Gubitak Dobitak

U savremenim uslovima, bilans uspeha prvenstveno ima za cilj da prui kreditnim

analitiarima relevantne informacije vezane za poslovno odluivanje, planiranje i razvoj
privrednog subjekta. Banke, bilans uspeha posmatraju u vremenskom kontinuitetu,
odnosno u nizu sukcesivnih perioda (obino poslenje tri kalendarske godine), kada se
nesumnjivo predstavlja kao sasvim solidan pokazatelj poslovno - stratekih i taktikih
ciljeva privrednog subjekta korisnika kredita.
Bilans uspeha je u formi dvostranog rauna koji se sastoji iz prihodovne i rashodovne
strane. Na rashodnoj strani se nalaze rashodi grupisani po vrstama i utvreni u veliini
koja se odnosi na period bilansiranja, dok se na prihodovnoj strani iskazuju prihodi po
istim kriterijumima. Dobitak ili gubitak za vremenski period bilansiranja, predstavlja
razliku izmeu prihoda i rashoda odnosno pokazuje koliko je tekua aktiva uveana
poslovanjem u periodu bilansiranja. Poslovni rezultat je utvren samo obraunski, a
u stvarnosti se nalazi u nekom od oblika aktive, pa shodno tome, je prisutan u raznim
oblicima angaovanja sredstava.
Sadrina bilansa uspeha je determinisana metodom po kojoj je sainjen. Ukoliko
je bilans uspeha sainjen po metodu prodatih uinaka, onda se na rashodovnoj strani
iskazuju poslovni rashodi, finansijski rashodi, i neposlovni i vanredni rashodi, dok se
na prihodovnoj strani iskazuju poslovni prihodi, finansijski prihodi, i neposlovni i van-
redni prihodi. Pri emu su poslovni rashodi trokovi sadrani u prodatim proizvodima.
Rashodi finansiranja su kamate na obaveze. Neposlovni i vanredni rashodi su rashodi
koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja privrednog subjekta i javljaju se po-
vremeno. S druge strane, poslovni prihodi su prihodi od prodaje proizvoda i usluga.
8 Podseanje: Nae zakonodavstvo je predvidelo da su privredni subjekti u obavezi da zvanini bilans
uspeha sainjavaju za vremenski period od godinu dana tj. od 01.01. do 31.12. kalendarske godine
(jedna kalendarska godina), koji dostavljaju Narodnoj banci Srbije do 28.02. naredne godine za
prethodnu kalendarsku godinu. U skladu sa tim bilans stanja se sastavlja na dan 31.12.
Zakonodavac je propisao da se bilans uspeha sainjava po metodi ukupnih trokova. Posmatrano iz
ugla samog privrednog subjekta, metoda je prikladnija za sagledavanje ukupnih ulaganja i njihovih
rezultata, kao i za statistiko utvrivanje ostvarene vrednosti proizvodnje tj. sagledavanje ostvarenog
bruto proizvoda.
......................
137
Finansijski prihodi su prihodi od kamata na potraivanja. Neposlovni i vanredni prihodi
su prihodi koji su nastali nezavisno od redovnog poslovanja i oni se javljaju povremeno.
Prihodi mogu biti bilansirani po sistemu fakturisane realizacije ili po sistemu na-
plaene realizacije, nezavisno od metode po kojoj se sainjava bilans uspeha. Banke
prilikom donoenja odluke o kreditu sagledavaju naplaenu realizaciju (u mnogim
bankama se koristi i kao osnov za segmentaciju klijenata).
Kreditnom analitiaru bilans uspeha ukazuje kakav je trend prodaje privrednog
subjekta nivo rasta, realnost ili potcenjenost ili precenjenost prodaje, kolika je prodaja
na domaem tritu odnosno koliki je izvoz. Takoe, ukazuje kolike je profitne stope
ostvario privredni subjekt odnosno kolika je bruto mara, poslovni rezultat (EBIT),
stopa poslovnog dobitka (Ordinary Income Margin) i neto profit privrednog subjekta.
Uvaavajui razliite aspekte finansijske analize bilansa uspeha, treba istai da je
potrebno zadovoljiti odreene zahteve formalne prirode vezano za pravilno grupisanje
pozicija prihoda i rashoda u bilansu uspeha. S tim u vezi, grupisanje pozicija bilansa
uspeha za potrebe finansijske analize treba da bude bazirano na realizaciji ideje o
razdvajanju komponenti poslovnog rezultata (poslovnih prihoda i poslovnih rashoda)
od elemenata neposlovnog ili neutralnog rezultata (finansijskih i vanrednih prihoda
i finansijskih i vanrednih rashoda). Kreditni analitiari bilans uspeha sagledavaju na
pomenuti nain, jer smatraju da je samo poslovni rezultat pouzdana veliina koja
se moe koristiti za potrebe rentabilnosti poslovanja i ocene zaraivake sposobnosti
privrednog subjekta (otplatnog kapaciteta za vraanje kredita banci).

Tabela 3. Prikaz bilansa uspeha u skladu sa potrebama kreditora

Ukupan prihod (Revenue)
Trokovi poslovanja (Operating costs)
Dobit iz poslovanja (EBITDA)
Amotrizacija (Depreciation)
Dobit pre poreza i kamata (EBIT)
Kamate (Interest)
Dobit pre poreza (EBT)
Porez (Tax)
Neto dobit (Net income)

Posebno bitni pokazatelji iz bilansa uspeha za kreditnog analitiara su:

1. profit pre kamate i poreza,
2. profit pre poreza,
3. profit posle poreza,
4. zadrani profit,
5.
Ostvareni profit
= Stopa poslovnog dobitka
Angaovani kapital

......................
138
 Profitna stopa koeficijent obrta = Stopa poslovnog dobitka

Profit pre poreza

= Stopa poslovnog dobitka
Ukupna sredstva

Profit pre kamata i poreza

= Stopa poslovnog dobitka
Ukupna sredstva
6.
Profit posle poreza
= Stopa neto dobitka
Ukupna sredstva

Na kraju, moemo zakljuiti da su bilans stanja i bilans uspeha povezani na sledei

nain:
Bilans uspeha iskazuje pojavu ukupnog poveanja sopstvenog kapitala (pri-
hodi) i ukupnog smanjenja sopstvenog kapitala (rashodi) u toku obraunskog
perioda, a razlika meu njima predstavlja finansijski rezultat koji se ukljuuje
u bilans stanja kao neto poveanje sopstvenog kapitala (dobitak), odnosno
kao neto smanjenje sopstvenog kapitala (gubitak).
Bilans stanja iskazuje pojavu stanja imovine, kapitala i obaveza na dan bilansi-
ranja, pri emu dobitak predstavlja poveanje imovine i sopstvenog kapitala,
a gubitak predstavlja smanjenje imovine i sopstvenog kapitala.

3.1.1.1.3 Izvetaj o tokovima gotovine (cash flow)

Izvetaj o tokovima gotovine daje informaciju o izvorima gotovine i smanjenjima

gotovine. Koristi se da bi se utvrdila raspoloiva novana sredstva u preduzeu koja
se mogu koristiti u procesu otplate dospelih obaveza preduzea. 9
Cash flow, kao deo neto obrtnog fonda koji proizilazi iz poslovnog procesa tj. kao
suma dobitka, amortizacije i drugih trokova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine ko-
risti se kao instrument finansijske analize. U praksi je prikladno sredstvo za procenu
finansijske i prinosne snage privrednog subjekta.
Nemaki autori su razvili metodologiju izraunavanja cash flow veliine, koja se u
simplificiranoj formi, moe prikazati na nain prikazan u tabeli br. 4.

9 Cash flow analiza predstavlja jedan od instrumenata upravljanja finansijama privrednog

subjekta. Pojam cash flow se koristi u svoja dva osnovna znaenja: 1. kao stalna reka primanja
i izdavanja koja protiu kroz privredni subjekt (bruto cash flow), ili kao razlika izmeu
primanja koja proizilaze iz prodaje robe i usluga i izdavanja koja se vezuju za proizvodnju
roba i usluge (neto cash flow). 2. kao sume dobitaka, amortizacije i drugih trokova koji ne
prouzrokuju izlaz gotovine kao deo primanja koja ostaju privrednom subjektu i slue za
isplatu dividendi, finansiranje invensticija i za isplatu dugova, ili deo neto obrtnog fonda
koji proizilazi iz poslovanja.
......................
139
Tabela 4. Cash flow koncept nemakih autora
Godinji neto dobitak
+ Poveanje rezervi
+ Amortizacija (otpis maina)
= Cash flow I
+ Poveanje dugoronih rezervisanja (pokria)
= Cash flow II
+ Rashodi koji potiu iz ranijih perioda Vanredni rashodi
- Prihodi koji potiu iz ranijih perioda Vanredni prihodi
= Cash flow III
- Isplaene dividende
= Cash flow IV

Uvaavajui izloeni koncept izraunavanja cash flow veliine, trebalo bi istai da po

svojoj sadrini Cash flow III odgovara potrebama procene prinosne snage privrednog
subjekta, dok cash flow IV odgovara potrebama procene finansijske snage privrednog
subjekta.
Koncept cash flow-a se zasniva na sledeim komponentama:
1. Poslovni rezultat (dobitak), amortizacija i dugorona rezervisanja. Sve eventualne
deformacije poslovnog rezultata se pokuavaju anulirati amortizacijom i dugo-
ronim rezervisanjima.
2. Osnovne komponente cash flow veliine su: dobitak (neto profit), amortizacija
i pozicije pokria (rezervisanja). Po svojoj sutini, predstavljaju izvore sredstava
koja su de facto osloboena kroz poslovni proces i koja stoje na raspolaganju za
potrebe finansiranja. Pod pretpostavkom uravnoteene finansijske situacije cash
flow pokazuje sledee: a) visinu raspoloivih sredstava za interno finansiranje tj.
samofinansiranje, b) mogunost vraanja zajmova na osnovu koje se utvruje
optimalna granica zaduenja.
Banke pored navedenih u kategoriju izvora gotovine privrednog subjekta svrstava-
ju: smanjenje obrtne imovine, poveanje zaduenosti/ostalih obaveza, prodaju stalne
imovine i dokapitalizaciju.
Takoe, trebalo bi imati u vidu da na smanjenje gotovine u poslovanju privrednog
subjekta utiu: gubici, poveanje obrtne imovine, vraanje dugova odnosno smanjenje
ostalih obaveza privrednog subjekta, nabavka nove opreme i isplata dividendi.
3. Komparacija trokova, dobitka, rentabilnosti i brzini vraanja sredstava, su os-
nova za analizu investicionih projekata izbor pojedinih alternative (pri emu se
zanemaruje ukupno vreme korienja investcije). Upravo u ovom sluaju, cash
flow slui kao veoma prikladan (koristan) instrument za analizu investicionih
alternativa u cilju izbora najpovoljnijeg reenja.
U nastavku je prikazan izvetaj o tokovima gotovine, jednog privrednog subjekta
korisnika kredita, pripremljen od strane domae banke uvaavajui meunarodne
raunovodstvene standarde.10
10 Prikazani izvetaj o tokovima gotovine privrednog subjekta je preuzet iz instrumentarijuma Raiffeisen
bank a.d. Beograd za utvrivanje kreditne sposobnosti klijenta Coala iz 2005. godine.
......................
140
Tabela 5.Izgled tokova gotovine klijenta pravnog lica u skladu sa potrebama kreditora

Prikazani izgled tokova gotovine nam ukazuje, da je ispotovan MRS7 koji nov-
ane tokove klasifikuje prema grupama aktivnosti, na: novane tokove iz poslovnih
aktivnosti,novane tokove iz aktivnosti investiranja i novane tokove iz aktivnosti
finansiranja. U konkretnom sluaju:
poslovna aktivnost privrednog subjekta se odraava finalnom stavkom II
-operating cash flow (operativni cash flow)
servisiranje dugova privrednog subjekta se moe videti iz finalne stavke III -
net operating cash flow (neto operativni cash flow),
investiciona ulaganja privrednog subjekta se odraavaju finalnom stavkom IV
cash flow after investing activities (cash flow posle investicionih aktivnosti),
......................
141
 finansijska zaduenja privrednog subjekta se odraavaju finalnom stavkom
V cash flow after financing activites (cash flow posle finansijskih aktivnosti),
mogunost za korienje novog kredita privrednog subjekta odnosno otplatni
kapaticet za novi kredit (investicioni ili kratkoroni) se vidi iz stavke VI net
increase/decrease in cash (neto poveanje/smanjenje gotovine).
Proizilazi da neto novani tok posmatranog privrednog subjekta korisnika kredita
za odreeni vremenski period predstavlja zbir neto novanog toka iz poslovnih aktiv-
nosti, neto novanog toka iz aktivnosti investiranja i neto novanog toka iz aktivnosti
finansiranja.
Ciklus promene gotovine je takav da se za novac kupuju sirovine od dobavljaa,
kojima se proizvodi roba (proizvodnja u toku odnosno stvaranje vrednosti, gotovi pro-
izvodi), koja se prodaje dalje kupcima. Obino se u naoj praksi naplatom potraivanja
od kupaca gotovih proizvoda plaaju obaveze dobavljaima za repromaterijal. Trebalo
bi imati u vidu da su prilikom ciklusa promene imovine prisutni: rizik nabavke, rizik
proizvodnje, rizik tranje (postojanje trita) i rizik naplate.
Ciklus promene imovine se sagledava kroz kretanje obrtnog kapitala.11 Obrtni kapital
je osnovni pokazatelj sposobnosti kompanije da izmiri obaveze prema kreditorima iz
ciklusa promene imovine u gotovinu. Izraunava se na sledei nain:
Obrtna imovina + Aktivna vremenska razgranienja -
- (Kratkorone obaveze + Pasivna vremenska razgranienja) = Obrtni kapital
Posebno bitni pokazatelji iz izvetaja o tokovima gotovine za kreditnog analitiara su:
Neto novani tok iz poslovanja Koeficijent pokrivenosti
=
Prosene kratkorone obaveze kratkoronih obaveza gotovinom

Neto novani tok iz poslovanja Koeficijent pokrivenosti ukupnih

=
Ukupne obaveze obaveza gotovinom

Neto novani tok Plaene Plaeni

- -
iz poslovanja kamata porezi Koeficijent pokrivenosti
=
Plaene kamata gotovinom
kamate

Neto novani tok iz poslovanja Koeficijent pokrivenosti dividendi

=
Plaene dividende gotovinom

Moemo zakljuiti da pokazatelje koji se temelje na novanim tokovima uvek treba

posmatrati u meuzavisnosti sa osnovnim (klasinim) pokazateljima performansi
privrednog subjekta.
11 Neto obrtna sredstva (neto obrtni fond) predstavljaju deo sopstvenog kapitala i dugoronih obaveza
koje su iskoriene za finansiranje obrtnih sredstava. Neto obrtni fond se utvruje na bazi bilansa
stanja poslovnih sredstava, pri emu bilans mora biti uravnoteen. Analiza neto obrtnog fonda uvek
polazi od celine bilansa i svoje zakljuke zasniva iskljuivo na karakteristinim promenama celine u
kretanju.
......................
142
 3.1.1.1.4. Racio analiza

Banka koristi razliite finansijske izvetaje privrednog subjekta kao osnov za racio
analizu, na osnovu koje postavljajui odgovarajua pitanja donosi odluku o kreditu.

Znaaj racio analize se ogleda prvenstveno u tome to sumira kljune odnose i rezultate koji ukazuju
na finansijske performanse privrednog subjekta. Racio analiza omoguava:
sagledavanje trednova u finansijskom poslovanju privrednog subjekta,
poreenje finansijskih karakteristika konkretnog privrednog subjekta sa drugim privrednim
subjektima u okviru iste delatnosti ili privredne grane, i
utvrivanje meuzavisnosti izmeu faktora koji utiu na finansijskih uspeh privrednog su-
bjekta.
Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno jednih finansijskih
parametara sa drugim, sagledavaju se mnogo traeniji pojedini finansijski aspekti poslovanja pri-
vrednog subjekta, to u stvari predstavlja osnovnu sutinu racio analize. Proizilazi zakljuak da je
osnovna svrha utvrivanja finansijskih racio brojeva (pokazatelja) pruanje pomoi menadmentu
privrednog subjekta u planiranju, kontroli i odluivanju, s obzirom na to da je elja svake banke
dugorona saradnja sa klijentom privrednim subjektom.
Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj izraene u prostoj mate-
maikoj formuli. Bitno je napomenuti, da su ove relacije od izuzetnog znaaja za ocenu finansijskog
poloaja (statusa) privrednog subjekta, kao i za ocenu upravljanja privrednim subjektom.

U zavisnosti od toga emu treba da slue, svi racio brojevi se mogu klasifikovati
u nekoliko srodnih grupa finansijskih pokazatelja. Meutim, za potrebe finansijske
analize najee se koriste sledee osnovne grupe pokazatelja koje se izvlae iz bilansa
stanja i bilansa uspeha, a to su:
1. pokazatelji (racia) likvidnosti pod likvidnou se smatra sposobnost privrednog
subjekta da u roku moe da izmiri svoje obaveze prema poveriocima. Najee
korieni pokazatelji likvidnosti su: koeficijent trenutne likvidnosti, koeficijent
perspektivne likvidnosti, koeficijent optimalne likvidnosti, koeficijent opte li-
kvidnosti i koeficijent redukovane (rigorozne) likvidnosti.
2. pokazatelji (racia) solventnosti solventnost predstavlja sposobnost privrednog
subjekta da sa ukupnim sredstvima podmiri sve obaveze, pod pretpostavkom da
sve one dospevaju u istom trenutku. Najznaajnija racia solventnosti su: koefici-
jent strukture kapitala, koeficijent doprinosa pozajmljenih izvora pokriu aktive,
koeficijent pokria rashoda na ime kamata i koeficijent sigurnosti dugoronih
poverilaca.
3. pokazatelji (racia) aktivnosti obuhvataju sve relevantne odnose izmeu pri-
hoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinanih i ukupnih ulaganja u poslovna
sredstva, s druge strane. Najee se primenjuju sledei koeficijenti: koeficijent
obrta dobavljaa, koeficijent obrta zaliha, koeficijent obrta kupaca, koeficijent
obrta ukupnih obrtnih sredstava, koeficijent neto obrtnih sredstava, koeficijent
obrta fiksnih sredstava, koeficijent obrta sopstvenih sredstava, koeficijent obrta
ukupnih poslovnih sredstava.
......................
143
 4. pokazatelji (racia) rentabilnosti jesu tenja privrednog subjekta da ostvari to
povoljniji finansijski rezultat tj. dobit u odnosu na angaovana sredstva odnosno
rentabilnost predstavlja mo zaraivanja privrednog subjekta (parcijalni izraz
efikasnosti poslovanja, s jedne strane, i parcijalno merilo efikasnosti upravljanja,
s druge strane). Najee korieni pokazatelji rentabilnosti su: stopa prinosa na
poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva.
5. pokazatelji (racia) ekonominosti princip poslovanja ijom se primenom u
praksi ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim
trokovima sva tri elementa proizvodnje rada, sredstava za rad i predmeta rada
(parcijalni izraz efikasnosti poslovanja preduzea). Najee korieni pokaza-
telji ekonominosti su: pokazatelji poslovne ekonominosti i pokazatelji ukupne
ekonominosti.
Pokazatelji na osnovu kojih se donose odluke o kreditu u banci su:
1. racia likvidnosti (efikasnosti),
2. finansijska racia i
3. racia profitabilnosti (prinosa).

Poslovne banke u Srbiji imaju razvijene interne modele za utvrivanje kreditnog rejtinga klijenta.
Domae banke sa stranim kapitalom su ih preuzele od svojih matinih banaka, tako da se kod
Raiffeisen banke a.d. Beograd koristi Coala, kod Erste banke a.d. Novi Sad se koristi Sabine, a kod
Uni Credit banke a.d. Beograd se koristi Blana. Input za interne modele su zvanini finansijski
izveetaji privrednih subjekata.
[Izvor: Informacija dostupna u bankarskom sektoru Srbije 2005. godine.]

Racia likvidnosti (efikasnosti)

Banke prilikom racio analize posebnu panju pridaju pokazateljima efikasnosti

odnosno likvidnosti. Najee koriena racia su:

Obrtna imovina
= Racio tekue likvidnosti
Kratkorone obaveze
Obrtna imovina - zalihe
= Racio ubrzane likvidnosti
Kratkorone obaveze
Prosene zalihe
365 = Period zadravanja zaliha
NVPR27
Proseno stanje dobavljaa
365 = Period izmirenja obaveza
NVPR
Proseno stanje kupaca
365 = Period naplate potraivanja
Prihod od prodaje
Period zadravaja zaliha + Period naplate potraivanja = Poslovni ciklus

......................
144
 Poslovni ciklus - Period izmirenja obaveza = Gep finansiranja
Operativni cash flow
= Mara operativnih tokova gotovine
Prodaja

Finansijska racia

Finansijska racia spadaju u drugu grupu vanih pokazatelja prilikom donoenje

odluke o kreditu od strane banke. Najee koriena racia su:
Kapital
= Racio kapitala (samofinansiranja)
Ukupna imovina

Ukupne obaveze
= Koeficijent ukupne zaduenosti (laverid)15
Neto vrednost materijalne imovine

Dugoroni Kratkorone 12

Gotovina i
krediti i + finansijske - gotovinski
obaveze obaveze ekvivalenti Koeficijent
= finansijske
Gubitak zaduenosti
Nematerijalna
Kapital - iznad visine -
ulaganja
kapitala

Dugoroni Kratkorone Gotovina i

krediti i + finansijske - gotovinski
obaveze obaveze ekvivalenti Period
= amortizacije
Rezultat iz duga
Trokovi
EBTD ( redovnog + )
amortizacije
poslovanja

Racio profitabilnosti (prinosa)

Racia profitabilnosti spadaju u treu grupu vanih pokazatelja prilikom donoenja

odluke o kreditu od strane banke. Najee koriena racia su:

Poslovni rezultat (EBIT)

= Kamatno pokrie
Rashodi od kamata
12 Izloenost privrednog subjekta riziku privreivanja odnosno poslovanja pretpostavlja neophodnost
iznalaenja adekvatnih metoda za njegovo merenje i kvantitativno izraavanje. Jedan od tih metoda
predstavlja tzv. levrid pomou koga se pokuavaju oceniti efekti poslovanja uz prisustvo pomenutih
konstantnih faktora tj. fiksnih rashoda. Imajui u vidu navedeno, moe se govoriti o: 1. poslovnom
levridu - pokazuje promene poslovnog dobitka u odnosu na promene prihoda od realizacije odnosno
obima prodaje, 2. finansijskom levridu - kvantifikuje dodatni rizik zbog fiksnih finansijskih rashoda,
3. kombinovanom levridu - odraava efekte totalnog rizika tj. sloeno dejstvo poslovnog i finansijskog
levrida na neto dobitak i stopu prinosa na sopstvena poslovna sredstva.
Levrid se meri pomou: a) faktora poslovnog rizika, b) faktora finansijskog rizika i c) faktora ukupnog
rizika.
......................
145
 Rezultat iz redovnog poslovanja Stopa dobiti iz redovnog
=
Poslovni prihodi poslovanja

Neto rezultat
= Neto profitna stopa
Poslovni prihodi
Neto rezultat
= Neto prinos na aktivu
Kapital

Poto utvrdi gore navedena racia, banka utvruje koji su racio brojevi relevantni
za poslovanje. Potom utvruje da li postoji trend u kretanju racio brojeva (uzima se u
obzir i sezonalnost delatnosti kojom se privredni subjekt bavi) i zato je dolo do pro-
mena racio brojeva. U narednom koraku, banka uporeuje racio brojeve sa ostatkom
industrije (u okviru koje privredni subjekt obavlja delatnost) i predvianjima.

Bitno je napomenuti da racio brojevi ne daju odgovore, ve samo ukazuju na pitanja koja tre-
ba postaviti. Trebalo bi izbegavati analizu tipa lift prilikom donoenja odluka - npr. prodaja je
poveana, racio tekue likvidnosti se smanjio, racio kapitala se poveao, itd. Takoe, bi trebalo
izbegavati navoenje previe racio brojeva. Sutina je da se racio brojevi koriste da bi se doneo
zakljuak, a ne donose se zakljuci korienjem racio brojeva (u tom sluaju su beznaajni).
Prilikom analize i donoenja odluke o kreditu je vano izdvojiti bitno od nebitnog, kao i ustanoviti
da li racio brojevi daju sliku kakvu smo oekivali nakon kvalitativne analize. Ukoliko je odgovor
ne, trebalo bi utvrditi zato.

Na kraju analize bi trebalo sagledati uticaj deviznog rizika na kretanje gotovine u

smislu da li postoji imovina/obaveze u stranoj valuti, da li je izvozna prodaja denomi-
rana u stranoj valuti, da li se kompanija snabdeva iz inostranstva i da li se radi heding
mimo prirodnih instrumenata.

3.1.2. Analiza transakcije

Prvi korak u analizi transakcije je utvrivanje svrhe kredita. Svrha odnosno namena
kredita je definisana kreditnom politikom banke (npr. za kupovinu repromaterijala, za
kupovinu opreme, za izgranju poslovnog objekta, itd.).
Drugi korak je utvrivanje neohodnog iznosa kredita tj. da li je traeni iznos
kredita dovoljan za traenu svrhu. U sledeoj iteraciji se sagledava uticaj transakcije
na bilans stanja i bilans uspeha privrednog subjekta.
Potom se sagledava mogunost otplate kredita odnosno koliki je raspoloivi cash
flow za vraanje zajma ili se moraju koristiti drugi izvori otplate.
etvrti korak je definisanje struktura zajma tzv. strukturiranje transakcije, koje
podrazumeva utvrivanje dospea, plan otplate, uslovi koji prethode otplati kredita
(nain putanja kredita u teaj i nain otplate kredita) i definisanje cene (kamatne stope)
koja odgovara preuzetom riziku.
Poslednji korak analize transakcije podrazumeva formiranje strukture obezbeenja
za kredit tj. koji se kolateral uzima kao obezbeenje da bi se ublaio rizik (hipoteka,
zaloga na opremi, menica, gotovina, itd.).
......................
146
 Sredstva obezbeenja predstavljaju pravna sredstva pomou kojih se obezbeuje
ispunjenje odreenih obaveza.
Uobiajena podela sredstava obezbeenja je prema karakteru obezbeenja na:
Stvarna ili realna obezbeenja poverilac (banka) stie stvarno pravo na
imovini dunika (privrednog subjekta korisnika kredita) ili treeg lica (jemca
po odobrenom kreditu) ijom realizacijom se moe naplatiti u sluaju izo-
stanka namirenja obaveze (glavnice, kamate i provizija po kreditu) od strane
dunika (korisnika kredita).
Lina ili obligaciona sredstva obebzeenja dunik (korisnik kredita) se
jae obavezuje ili se pored dunika obavezuje i tree lice: jemstvo (obino
vlasnika privrednog subjekta ili povezanog lica) i bankarska garancija.
Ponuena sredstva obezbeenja od strane klijenta banci, bi trebalo da budu u vla-
snitvu zajmotraioca. Ukoliko to nije sluaj neophodno je obezbediti odgovarajue
saglasnosti za uspostavljanje zaloge odnosno hipoteke lica koja su vlasnici imovine.
Takoe, ponuena imovina mora biti procenjena (trino verifikovana) od strane ne-
zavisnog organa o vrednosti ponuenog sredstva obezbeenja.
Banka trai od klijenata da ponuena imovina bude osigurana i da se polisa vinkulira
u korist banke.
Izloen redosled sredstava obezbeenja u radu je determinisan katalogom kolate-
rala poslovnih banaka odnosno ponderima koji su im dodeljeni za ublaavanje rizika
odnosno smanjenja nivoa rezervacija po plasiranom kreditu.
Ukoliko je obezbeenje kredita gotovina (ke), onda bi novani depozit trebalo:
da bude u istoj valuti kao i odobreni kreditni limit (ukoliko to nije sluaj, u
praksi se uzima da novani deposit u drugoj konvertibilnoj valuti bude 10%
vei od vrednosti kredita odnosno bankarske garancije ili akreditiva),
da pokriva ceo period finansiranja (obino je rok vaenja garancije dui od
roka korienja kredita odnosno vaenja bankarske garancije ili akreditiva),
da je deponovan kod banke i zaloen kod banke zajmodavca (na odgovara-
juem namenskom raunu, kako bi banka bila sigurna da e novani depozit
biti na raunu za vreme korienja kredita odnosno garancije ili akreditiva).
Prisutan rizik za banku kod novanog depozita, koji je obezbeenje kredita, je: rizik
promene kursa (obzirom da se transakcije realizuju po kupoprodajnim kursevima a
ne srednjim kursevima), rizik bankrotstva privrednog subjekta i/ili rizik upravljanja.
Ukoliko je bankarska garancija obezbeenje po kreditu, trebalo bi voditi rauna:
da bude izdata od strane prvoklasne inostrane banke,
rejtingu banke izdavaoca garancije i
roku vaenja garancije.
Ukoliko je dravna garancija sredstvo obezbeenja po kreditu, trebalo bi:
voditi rauna o dravnom emitentu (ukoliko postoji sumnja neophodno je
miljenje pravne slube) moe biti u pitanju kvazi dravni entitet izdavalac
garancije, traiti potvrdu nadlene dravne institucije,
voditi rauna o rejtingu zemlje i
roku vaenja bankarske garancije.
......................
147
 Generalno kod garancija, koje slue kao sredstvo obezbeenja po kreditu, trebalo
bi voditi rauna o:
kojoj je vrsti re (bezuslovna, neopoziva, na prvi poziv, itd.),
iznosu na koji je izdata (vrednost garancije bi trebala da pokrije glavnicu,
kamatu i pripadajue trokove),
valuti u kojoj je izdata,
periodu vaenja garancije obzirom da je preporuljivije da bude dui od pe-
rioda korienja kredita, i
procedurama za pranje novca.
Ukoliko je sredstvo obezbeenja korporativna garancija (corporate guarntee ili
letter of comfort LoC) odnosno jemstvo privrednog subjekta, trebalo bi razmotriti:
da li se radi o klijentu banke ili ne;
ukoliko je klijent druge banke traiti poslovnu izjavu matine banke;
rejting klijenta;
vlasnitvo kompanije (ukoliko je vlasnik strana kompanija boljeg rejtinga
onda e i domai klijent imati bolji rejting tj. prenee se rejting osnivaa);
rejting garantora (ukoliko ne postoji, utvrditi).
Rizik prisutan za banku kod korporativne garancije kao sredstva obebzeenja po
kreditu je: sporovodljivost iste na naplatu, mogunost bankrotstva izdavaoca korpora-
tivne garancije i/ili administrativni rizik (rok korporativne garancije bi trebalo da bude
dui od roka dospea kredita). Prilikom prihvatanja korporativne garancije kao sredstva
obezbeenja trebalo bi pribaviti miljenje pravne slube i sektora za upravljanje rizikom.
U naoj prethodnoj bankarskoj praksi, pravna lica su koristila kredite tako to su
obezbeivali jemstva drugih povezanih lica bilo osnivaa, bilo poslovnih partnera u
zemlji. Praktino bi jemci dostavljali banci menice i ovlaenja za zaduenje rauna, a
negde bi i zakljuivali odgovarajue ugovore o jemstvu.
Korporativne garancije se u naoj zemlji poele da se pojavljuju dolaskom stranih
kompanija koje su osnivai domaih firmi (start up), koje nisu imale dobre finansijske
pokazatelje na poetku rada jer su tek bile osnovane, i nisu se mogle pojaviti kao korisnici
kredita. Matine firme iz inostranstva bi izdavale poslovnim bankama korporativne
garancije sa prihvatljivim tekstom za domau banku (sektor za upravljanje rizikom i
pravna sluba su merodavni za prihvatljivost odreene korporativne garancije) kao sred-
stvo obezbeenja za kredite koje bi koristile njihove tek osnovane (start up) kompanije
u Srbiji. Ukoliko bi se desilo da su uslovi lokalnih kredita loiji (skuplji) od inostranih,
onda bi osniva obezbeivao kredit u inostranstvu za svoju lokalnu firmu u Srbiji ili bi
vrio odgovarajue pozajmice ili dokapitalizacije, kako bi lokalna firma poslovala sa to
povoljnijim sredstvima.
Jemstvo obezbeuje poveriocu (banci) obligaciono pravni zahtev prema licu (vlasnik,
povezano pravno lice ili partner) koje je za drugog (korisnika kredita) preuzelo obezbe-
enje duga i koje za to jemi imovinom. Davanjem izjave o jemstvu jemac pristupa ve
postojeem dugu glavnog dunika. Jemstvo ima vremenski ogranieno dejstvo, koje je
obino usklaeno sa rokovima dospelosti glavnog duga. Jemstvo je subsidijrano obez-
beenje, jer poverilac (banka) ne moe da se obraa jemcu za isplatu, ako se prethodno
sa zahtevom ne obrati duniku (korisniku kredita).
......................
148
 Korporativna garancija se koristi kao sredstvo obezbeenja u sluajevima kada se
radi o grupi povezanih lica, odnosno osniva ili veinski vlasnik obezbeuju korpora-
tivnu garanciju poslovnoj banci kod koje se kao korisnik kredita javlja jedno od njenih
povezanih lica.

Delta holding Beograd je vlasnik vie preduzea: Delta Sport doo Beograd, Delta Maxi doo Beograd,
Delta Real estate doo Beograd i Delta Agrar doo Beograd. Delta Maxi doo Beograd se pojavljuje
sa zahtevom za kredit kod banke Intesa ad Beograd. Intesa banka ad Beograd odobrava kredit
Delta Maxi doo Beograd, ali kao sredstvo obezbeenja trai korporativnu garanciju Delta holdinga
iz Beograda ili matine firme sa Kipra. [Primer kreiran na osnovu podataka dostupnih na sajtu
Agencije za privredne registre, 2008.godine.]

Koporativna garancija (LoC) moe biti jaka, slaba i srednja. Moe biti izdata u pisa-
nom i usmenom formatu (od strane povezanog lica, matine kompanije ili poslovnog
partnera). Za banke je mnogo prihvatljivija pisana varjanta korporativne garancije i
po mogustvu jaka.

Slaba korporativna garancija (weak LoC) u svom tekstu sadri deo koji kae: svesni smo postojanja
XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke.
Srednja korporativna garancija (mid LoC) u svom tekstu sadri deo koji kae: Svesni smo postojanja
XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod banke A. Spremni smo da u sluaju nemogunosti da
firma XY vrati kredit banci A, uzmemo uee u traenju naina da se dospeli kredit vrati banci A.
Jaka korporativna garancija (strong LoC) u svom tekstu sadri deo koji kae: Svesni smo postojanja
XY firme i obaveze koju ima po kreditu kod A banke. Spremni smo da u sluaju nemogunosti da
firma XY vrati kredit banci A, mi preuzmemo obavezu i izmirimo je.

Sredstvo obezbeenja po kreditu moe biti asignacija ili cesija postojeeg potra-
ivanja. Moe biti: otvorena ili preutna, potvrena ili nepotvrena, uslovljena rejtin-
gom klijenta dunika u poslu odnosno poverioca (budui korisnik kredita), od jednog
kupca ili pak pul potraivanja, usmerena preko banke koja bi odobrila kredit (trebalo
bi insistirati da bude usmerena preko rauna banke koja je odobrila kredit). Rizik koji
je prisutan za banku u sluaju prihvatanja asignacije odnosno cesije potraivanja je:
rizik kanjenja ili docnje, rizik bilateralnog prebijanja (zatvaranje obaveza bez banke),
rizik multilateralne asignacije u kojoj se manipulie nepostojeim potraivanjima, rizik
optih rokova i uslova (da se ne podudara sa odobrenim kreditom), rizik koncentracije
odnosno rizik smanjivanja koncentracije (moe se desiti da se po odobrenim kreditnim
poslovima kao dunici odnosno klijenti ije se uplate ekaju pojavi vei broj istih kli-
jenata koji zvanino nisu korisnici kredita kod banke), i/ili rizik izbegavanja zavretka
posla (u sluaju buduih potraivanja).

Firma Food land d.o.o. Beograd je proizvoa prehrambenog programa (slatko, salate, itd.) i svoje
proizvode prodaje Idei doo Beograd, Metro-u d.o.o. Beograd i Maxi-ju doo Beograd. Food land
se obraa poslovnoj Banci Intesi iz Beograda da joj odobri kratkoroni kredit za nabavku repro-
materijala u vrednosti od 200.000,00 evra (dinarski sa valutnom klauzulom), sa rokom otplate 12
meseci. Finansije firme Food land-a ukazuju da je firma na ivici otplatnog kapaciteta sa postoje-
im kreditima. U razgovoru sa klijentom banka saznaje da je Food land isporuio robu Idei doo
......................
149
Beograd u vrednosti od 200.000,00 evra u prethodna tri meseca i da e naplata po isporuenoj
robi biti u narednih 12 meseci u jednakim mesenim ratama (po osnovu zakljuenog ugovora i
odgovarajuoj prateoj dokumentaciji). Uvaavajui da je Idea doo Beograd, firma, iji osniva iz
inostranstva ima bolji rejting, Banka Intesa se odluuje da odobri traeni kredit Food land-u (po-
vlaenje kredita odmah, otplata u 12 mesenih rata), ali da sredstvo obezbeenja bude asignacija
potraivanja Idea doo Beograd. Idea pristaje na cesiju potraivanja i zakljuuje sa Banka Intesom i
Food land-om odgovarajue ugovore, kojim se upuuju budua plaanja po konkretnom poslu na
Intesa banku i na raun zatvaranja obaveza po kreditu Food land-a d.o.o. Beograd. U konkretnom
kreditnom poslu Intesa banka je rizik korisnika kredita prebacila na Ideu doo Beograd (dunika
Food land-a po kupoprodajnom poslu).
[Primer kreiran na osnovu dostupnih podataka u samom lancu koji prodaje navedene proizvode
i dostupnih podataka na sajtu Agencije za privredne registre 2008. godine.]

Banci kao sredstvo obezbeenja moe biti ponuena asignacija akreditiva. Akreditiv
se moe naplatiti nakon prezentacije i provere dokumenata (o emu e biti vie rei u
etvrtom delu knjige). Izuzetno je bitno kod akreditiva sagledati rejting banke izdava-
oca akreditiva odnosno potvrujue banke, strunost osoba u bankama involviranim
u realizaciju akreditivnog posla (s obzirom na to da se celokupna pria u akreditivnom
poslovanju bazira na dokumentima), rok i iznos izdatog akreditiva ija se asignacija
nudi kao sredstvo obezbeenja za kredit.
Isto tako, korisnik kredita moe banci ponuditi asignaciju osiguranja (pre svega
ivotno osiguranje, kod stambenih kredita) odnosno u sluaju da korisnik kredita iz
realizacije nekog osiguranog sluaja ne moe da vrati kredit, to e uiniti osiguravajua
kompanija. Podrazumeva se da je osiguravajua kompanija o istom izvetena pre nego
to se pristupi zakljuenju ugovora o kreditu odnosno garanciji ili akreditivu.
Klijenti mogu banci kao sredstvo obezbeenja ponuditi zalogu na hartijama od
vrednosti, koja u zavisnosti od izdavaoca ima razliitu teinu odnosno ublaavajui
karakter prilikom plasmana sredstava. U praksi se mogu pojaviti hartije od vrednosti
iji je izdavalac drava (dravna obveznica, ili menica) ili privredni subjekt (akcija ili
menica, izdata od strane privredne ili finansijske odnosno uslune korporacije ). Vrlo
je bitno utvrditi rejting izdavaoca menice (u sluaju dravnih hartija od vrednosti bitan
je rejting zemlje), potom vrstu same hartije od vrednosti i rok na koji je izdata hartija
od vrednosti koja je ponuena kao sredstvo obezbeenja.
Prisutan rizik za banku kod zaloge na hartijama od vrednosti kao sredstva obezbe-
enja je: rizik privrednog subjekta odnosno zemlje i/ili administrativni rizik.
Runa zaloga je stvarnopravno obezbeenje kod koga zaloni poverilac (banka) stie
pravo da se iz zaloene stvari namiri pre svih ostalih poverilaca, ako mu potraivanje
(glavnica, kamata i provizije po kreditu odnosno garanciji ili akreditivu) ne bude ispla-
eno o dospelosti. Zaloenu stvar je poverilac duan da neoteenu vrati zalogodavcu
(duniku - korisniku kredita). Proistie da je ugovor o zalozi dvostruko obavezan ugovor,
kojim se stvaraju obaveze za obe ugovorne strane (banku i korisnika kredita).
Za konstituisanje rune zaloge nije dovoljno zakljuenje ugovora, ve i predaja
stvari faktika ili fiktivna. Zalogodavac moe biti i dunik, kao i tree lice. U praksi se
deava da je zaloeni predmeti ostaju u posedu vlasnika za vreme trajanja konkretnog
kreditnog odnosno dokumentarnog aranmana sa bankom, zbog visine trokova fizikog
izdvajanja i zbog neometanog procesa poslovanja korisnika kredita.
......................
150
 Predmet rune zaloge moe biti svaka pokretna stvar koja se nalazi u prometu. U ban-
karstvu to mogu biti i dragocenosti: zlato i plemeniti metali, drago kamenje, umetnike
slike, tepisi, egzotini ukrasi, hartije od vrednosti. U zalogu se moe dati i potraivanje
prema treem licu. Takoe, predmet zaloge mogu biti i prava autorsko pravo, pravo in-
dustrijske svojine i pravo plodouivanja. U principu, svi predmeti se mogu zaloiti sem
predmeta vezanih za linost ili stvari koje su po prirodi takve da se ne mogu prenositi.
Zaloga na pokretnoj imovini, kao to su zalihe (robe, gotovih proizvoda, poluproi-
zvoda, repromaterijala) ili oprema, moe biti sredstvo obezbeenja za kredit. Prilikom
uzimanja opreme kao sredstva obezbeenja za kredit trebalo bi sagledati:
koji je tip opreme u pitanju (za koju namenu i ko je sve koristi u naoj pri-
vredi),
da li se radi o opremi koja je proizvedena po porudbini tano za odreenog
klijenta (i da li istu takvu moe zbog prirode posla neko od drugih privrednih
subjekata u naoj zemlji u sluaju prodaje da kupi),
da li postoji sporazum o reotkupu opreme bilo proizvoaa, bilo nekog po-
slovnog partnera ili davaoca lizinga,
da li je oprema ve zaloena za neki kredit u korienju kod druge poslovne
banke, itd.
Ukoliko su zalihe sredstvo obezbeenja za kredit, banka mora sagledati:
o kakvoj je vrsti zaliha re, da li se radi o berzanskoj robi (ija vrednost fluktuira
sa promenama na svetskom tritu predmetne robe),
koliko je utriva roba koja je ponuena kao sredstvo obezbeenja,
da li je kvarljiva roba odnosno koliki je rok trajanja,
da li roba brzo zastareva ili ne (npr. kompjuterski proizvodi brzo zastarevaju
i gube vrednost),
da li su u pitanju proizvodi po porudbini samo za jednog odreenog kupca
ili za vie kupaca, itd.
Poto se banka odlui da sredstvo obezbeenja za plasirani kredit budu zalihe, onda
se one obavezno moraju izdvojiti u drugi prostor odnosno izdvojiti od druge robe kojom
firma posluje, a nije data u zalogu. Banka vri redovan monitoring kolaterala samostalno
(specijalizovano odeljenje banke za monitoring kolaterala) ili to za nju vri nezavisna
kua (koja se bavi procenama i monitoringom odnosno nadzorom).
Prisutan rizik za banku ukoliko je sredstvo obezbeenja za kredit zaloga na pokretnoj
imovini je: trini rizik, administrativni rizik (pre svega monitoring, i mogunost uspo-
stvljanja viestruke zaloge na inicijativu korisnika kredita, a bez prethodne saglasnosti
banke), rizik tete ili propadanja, rizik krae, itd.
Banka moe kao sredstvo obezbeenja za plasirani kredit, uspostaviti hipoteku
na poslovni ili privatni objekat vlasnika firme. Hipoteka je stvarno pravo koje titularu
(banci) prua mogunost da se naplati iz optereene nepokretnosti prinudnom proda-
jom, ako dunik (korisnik kredita) o roku ne izmiri svoje novane obaveze (glavnicu,
kamatu i pripadajue trokove). Ovo pravo ograniava pravo svojine vlasnika dunika
(korisnik kredita) ili treeg lica (jemca) u obimu u kojem je konstituisano. Pravni osnov
hipoteke moe da bude ugovor, sudska odluka ili zakon. Prilikom razmatranja hipoteke
kao sredstva obezbeenja za kredit trebalo bi:
......................
151
 sagledati pravni okvir koji je regulie,
da li je hipoteka registrovana ili uknjiena (ako jeste da li se vodi u katastru,
zemljinim knjigama ili sudu),
da li je pre banke neko ve uspostavio hipoteku odnosno kog ranga je hipo-
teka koja se nudi banci za kredit (prvog, drugog, teeg ili n-tog reda i koja je
ukupna vrednost potraivanja kojim je hipoteka optereena) i
kakva je dostavljena procena nezavisnog procenitelja (realna, precenjena,
potcenjena, ili sa informacijama koje nisu dobijene od klijenta).
Prisutan rizik za banku prilikom odabira hipoteke kao sredstva obezbeenja za
kredit je: pitanje realne utrivosti odnosno likvidnost naplate ponuene hipoteke, rizik
performanse odnosno izvrenja (npr. ponuena hipoteka je u izgradnji, bitan je stepen
zavrenosti objekta odnosno nivo obezbeenja po ceni kotanja objekta u izgradnji
trebalo bi imati u vidu da banke prihvataju objekat u izgradnji sa stepenom zavrenosti
80% kao sredstvo obezbeenja za kredit), rizik raspolaganja (rang registracije hipoteke
i uopte mogunost njenog uspostavljanja; jer u momentu podnoenja zahteva za upis
hipoteke moe se pojaviti jo nekoliko poverilaca, a tek u roku od 30 dana poto se
dobije reenje o uspostavljenoj hipoteci moe se ustanoviti ko su sve upisani poverioci
na istoj nepokretnosti pre ili posle banke zajmodavca) i/ili rizik kvaliteta ponuenog
zemljita (npr. da li je ponueno zemljite kontaminirano).

Poslovne banke odobravanjem kredita ele da uspostave iru saradnju sa klijentom i zakljuenje
kreditnog ugovora im omoguava da definiu ta minimalno oekuju u saradnji sa klijentom (pored
redovnog servisiranja obaveza po kreditu) odnosno otvaranje rauna, usmeravanje platnog prometa
(definie se penalizacija ako se ne realizuje od strane klijenta), oroavanje novanih sredstava, nivo
dokumentarnog poslovanja, korienje usluga elektronskog bankarstva, korienje platnih kartica,
otvaranje rauna zaposlenima u privrednom drutvu korisniku kredita kod banke zajmodavca, itd.
Bitno je naglasiti da je proces dobijanja kredita problem klijenta, ali nakon odobrenja kredit
postaje problem banke.

Barjaktarovi, L., Popovi-Avri, S., eni, M. (2011)

UPRAVLJANJE NAPLATOM POTRAIVANJA U BANKARSKOM SEKTORU SRBIJE
U VREMENU KRIZE, Finansije, br. 1-6/2011, str. 80-102 (deo rada)

2.Predlog modela za upravljanje naplatom kreditnih potraivanja

Kreditni rizik se definie kao verovatnoa da banka nee biti u stanju da naplati svoja ukupna
potraivanja od klijenta, kako po osnovu glavnice tako i po osnovu svih pripadajuih kamata. S
obzirom na konkretan izvor nastanka kreditnog rizika moemo da razlikujemo tri tipa ovog rizika:
1) rizik naplativosti (default risk) je rizik koji postoji jo u trenutku kada je kredit odobren odnosno
instrument emitovan, jer ve tada svaki klijent/emitent ima neki kreditni rejting, a svakom rejtingu
mogue je pripisati odreenu verovatnou default-a odnosno neizvrenja; 2) rizik kreditne premije
je rizik da e se kreditna premija promeniti i uticati na pogoranje performansi klijenta/emitenta,
te potencijalno stvoriti probleme u otplati kredita; i 3) rizik pogoranja kreditnog rejtinga je rizik
da e doi do pogoranja kreditnog rejtinga klijenta u periodu kada je kredit aktivan tj. u periodu
njegove otplate.
Kreditni rizik moe da se posmatra i u bankarskoj knjizi i u knjizi trgovanja. U bankarskoj knjizi

......................
152
je nastanak kreditnog rizika jedna od kljunih opasnosti po bankarski portfolio, jer ukoliko doe
do nemogunosti naplate potraivanja od nekoliko kljunih klijenata banka moe da zapadne u
problem nesolventnosti. Ipak, kreditni rizik u ovom domenu ne odnosi se samo na nemogunost
naplate potraivanja usled bankrotstva dunika ve i na nekoliko dodatnih dogaaja kao to su:
kanjenje u naplati potraivanja i restrukturiranje kredita usled pogoranja kreditne sposobnosti
dunika. Prvi razlog nije toliko opasan, jer se veina problema ove prirode reava na adekvatan
nain. Mnogo vea opasnost lei u restrukturiranju kredita, jer taj in jasno oslikava pad kreditnog
rejtinga i samim tim opasnost od nemogunosti povraaja uloenih sredstava po banku. Merenje
kreditnog rizika u bankarskoj knjizi je netrivijalan posao, ne toliko sa tehnike strane koliko problem
predstavlja dostupnost podataka koji se odnose na verovatnoe default-a, sredstva koja se mogu
naplatiti naknadno (nakon default-a), efekat diversifikacije koji postoji u bankarskom portfoliju.
Kroz model naplate banka ne samo da upravlja stepenom default-a, ve i svim onim predfazama
koje sleduju.
Jedna banka se smatra uspenom u zavisnosti da li, i u kojoj meri su tri glavna kriterijuma za-
dovoljena: 1) Volumeni novo-odobrenih kredita i ostvarenje rasta kreditnog portfolia banke; 2)
Profitabilnost na nivou banke; 3) Stepen nenaplativosti potraivanja. Iz ovoga se jasno vidi, da je
naplata potraivanja jedan od tri najvanija cilja za banku.
Model za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima bi trebalo da ima sledeu strukturu: 1)
ciljevi modela, 2) organizacija modela, 3) instrumenti modela, 4) kontrola i monitoring u okviru
modela (PL i NPL).
2.1. Ciljevi modela za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima
Osnovni ciljevi upravljanja naplatom kreditnog porfolija banke su: 1) Uredno servisiranje obaveza
od strane dunika, 2) Minimizirati kanjenja kod dunika u izmirivanju obaveza, 3) Minimizirati
broj loih plasmana (NPL) u kreditnom portfoliu.
Ipak upravljanje naplatom je mnogo vie od toga. Napredni ciljevi upravljanja naplatom kreditnog
portfolija banke su: 1) Usklaivanje dodatnih trokova na problematinim klijentima sa naplatom
potraivanja od problematinih klijenata, sa ciljem to manje volatilnosti trokova na bilans uspeha
banke; 2) Predvianje potencijalnih problema i alokacija buduih trokova. Upravljanje naplatom
za svoj napredni cilj podrazumeva da trokovi jedne godine rastu progresivno, i to od 0 do zacrtane
cifre za tu godinu. Jedino kroz konstantan troak mogue je i bolje predvianje ukupnog rezultata
banke. Volatilnost ovih trokova je nepoeljna.
2.2.Organizacija modela za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima
Organizacija modela za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima podrazumeva: 1) kriterijume
za klasifikaciju dunika jednog portfolija, 2) uesnici i zaduenja u okviru modela.
Jako je veliki broj kriterijuma po kome se dunici jednog porfolija mogu podeliti i razvrstati. Neki od
osnovnih kriterijuma podele dunika u okviru kreditnog poroflia banke su na osnovu: izloenosti
prema klijentu, industrije, ronosti, ocene boniteta klijenta (rating), diversifikacija po korpama
kanjenja (etri naee korpe kanjenja su: kanjenja do 30 dana, kanjenja od 30 do 60 dana;
kanjenja od 60 do 90 dana i kanjenja preko 90 dana).
Kreditnim politikama banke pokuavaju da definiu ciljeve koji predstavljaju optimalnu diversifi-
kaciju poroflija, imajui u vidu sopstvene potrebe, trine parametre i zakonske okvire.
U kontekstu naplate potraivanja dve su kljune determinante kvaliteta portfolija i njene diversifi-
kacije: 1) ocena boniteta klijenta rejting, 2) kanjene, odnosno raspodela klijenata po korpama
kanjenja.
Rejting klijenta, odnosno ocena njegovog boniteta, predstavlja verovatnou da e klijent izmirivati
svoje obaveze o roku dospea. Rejting svakog klijenta sastoji se iz dve najvanije komponente, i
to: kvantitativni i kvalitativni deo rejtinga.
......................
153
Kvalitativni deo rejtinga se odnosi na ocenu boniteta klijenta baziranoj na njegovim finansijskim
izvetajima. To nije nita drugo nego ponderisan prosek odreenih racio pokazatelja i to oni za
koje se na osnovu istorijskih podataka zakljuilo da najbolje oslikavaju verovatnou da e klijent
zapasti u probleme odnosno u nemogunost da izmiruje obaveze.
Kvalitativni deo rejtinga podrazumeva sve one faktore koji nisu deo finansijskog stanja predzuzea,
a tiu se industrije, menadmenta, trita, kao i dosadanjeg poslovanja klijenta. Pod dosadanjim
poslovanjem klijenta podrazumeva se dosadanja kreditna istorija klijenta u izmirivanju obaveza
prema poveriocima, bile to banke ili dobavljai. Ovo je jedan od jako vanih faktora prilikom
odreivanja ne samo kvalitativnog dela rejtinga, ve i ukupnog rejtinga klijenta.
Pored dana kanjenja, kao jedne od determinanti kvantitativnog dela rejtinga, ovaj deo ocene
boniteta klijenta obuhvata: vlasniku strukturu, menadment privrednog drutva, strategiju privred-
nog drutva, analizu industrijske grane u kojoj privredno drutvo obavlja delatnost, analizu trine
pozicije privrednog drutva, poslovni ciklus u kome se nalazi privredno drutvo i SWOT analizu.
Na onovu ovih rejting kategorija, izdvaja se potreba na podelu klijenata u dve velike grupe, odno-
sno na: 1) likvidne klijente banke (PL) ije poslovanje je dovoljno za servisiranje obaveza. Likvidni
klijenti banke su oni klijenti koji uredno izmiriju obaveze kao i oni klijenti koji imaju kanjenja koja
nisu dua od 90 dana. 2) nelikvidne klijente banke (NPL) ije poslovanje nije omoguilo vraanje
inicijalno ugovorenih obaveza i zahteva definisanje novih uslova vraanja obaveza sa jedne strane
ili naplate potraivanja iz sekundarnih izvoda otplate (najee instrumenata obezbeenja) sa
druge strane. Nelikvidni klijent banke su oni kod kojih je nastupio default. U skladu sa Bazelom II
dva dogaaja mogu da budu okida za tretiranje klijenta kao NPL, a to su kreditna istitucija smatra
da je mala verovatnoa da e klijent isplatiti sve svoje kreditne obaveze, i kanjenja preko 90 dana
u materijano znaajnom iznosu.
Iz sve prethodno reenog proizilazi da su glavni kriterijumi za odreivanje kategorije klijenata u
zavisnosti da li oni pripadaju PL ili NPL portfoliu. Za PL kreditni poroflio dva su kriterijuma: rejting,
dani kanjenja i ekspertno miljenje (bazirano na individualnoj proceni Sektora upravljanja rizikom).
Za NPL kreditni portfolio takoe dva su kriterijuma: restruktuiranje ili naplata iz instrumenata
obezbeenja odnosno steaja.
Glavni subjekti u kreditno-dunikom odnosu su poverioci (banke) i dunici (preduzea).
Banke predstavljaju jednog od glavnih uesnika na finansijskom tritu. Centralne banke upravo
preko poslovnih banaka sprovode monitorno kreditnu politiku u upravljaju njome. Banka je vrlo
kompleksna finansijska institucija sa velikim brojem organizacionih jedinica i razliitim profilom
ljudi. U kontekstu naplate potraivanja kao i sagledavanja ukupnog kreditnog rizika, mogue je
definisati nekoliko sektora (odeljenja) koja su kritina za ovaj proces. To su: 1) Sektor za kreditira-
nje privrede, 2) Sektor upravljanja rizikom (Direkcija upravljanja korporativnim kreditnim rizikom
(Corporate Credit Risk Management), Direkcija upravljanja kolateralom (Collateral Management)
i Direkcija upravljanja naplatom (Collection Management), 3) kreditni odbor, 4) sektor pravnih
poslova i sektori i odeljenja podrke (kreditna administracija).
Vano je da navedeni organizacioni delovi banke imaju dobru poslovnu saradnju i precizne in-
strukcije ta je iji deo posla u realizaciji kreditnog zahteva. Sektor za kreditiranje privrede ima
znaaju ulogu u dnevnoj saradnji sa klijentom, ali i u vreme odobrenja i praenja kredita. Dobra
komunikacija i partnerski odnosi sa klijentom su osnova u procesu upravljanja naplatom kreditnim
potraivanjima. Sektor upravljanja rizikom je jedna od najvanijih pozadinskih funckija u okviru
banke. U okviru kreditnog rizika, a pre svega onog rizika koji je vezan za individualnu analizu,
praenje i odluivanje na nivou klijenta mogue je podeliti u tri segmenta: 1) rizik inicijalnog
kreditiranja, 2) rizik u okviru naplate potraivanja, 3) rizik kolaterala.
Treba ukazati na to da rizik kolaterala je sastavni deo rizika inicijalnog kreditiranja i rizika u okviru
naplate potraivanja i kao takav mora biti veoma dobro organizovan. Rizik kolaterala, iako ne
......................
154
primarna stvar u okviru ukunog kreditnog rizika, predstavlja stub na kome se ostalanja u velikoj
meri kreditni rizik u celini. Kolaterali ne utiu na sam rejting klijenta, iz razloga to je on ocena
boniteta klijenta, gde se pre svega misli na ocenu kvaliteta poslovanja klijenta. Ipak ocena ko-
laterala (prednost, utrivost, namena itd.) mogu se tretirati prilikom ukupne rizinosti samog
plasmana. Pa tako, neke domae banke kombinuju ocenu boniteta sa ocenom obezbeenja, sa
ciljem odreivanja ukupne ocene rizinosti plasmana. Na ovaj nain, praktino razliiti plasmani,
u zavisnosti od njihovog transakcionog rizika, imaju i razliitu ocenu.
Upravo takav princip primenjuje i Narodna banka Srbije (NBS), koja pored odreivanja ocene
boniteta klijenta ba bazi finansijske situacije i kanjenja klijenta, razlikuje i adekvatne i prvokla-
sne instrumente obezbeenja (kolaterala). Iz ovog razloga, na jednom klijentu, imamo nekoliko
razliitih ocena.
Preduzee je srce finansijskog restrukturiranja. Uzroci zbog kojih preduzee moe zapasti u pro-
blem su raznoliki i nije ih u poetku lako ni indektifikovati. Ipak, u samoj strukturi svih klijenata
kojima je restruktuiranje potrebno ili koji su zapali u probleme u servisiranju svojih obaveza, neki
se pokretai jasno izdvajaju: 1) menadment (35%), 2) trite (pre svega se ovde misli da konku-
renciju - 30%), 3) finansije (20%) i ostalo (15%).
Iz ovoga jasno proizilazi da je jedan od glavnih nosioca novonastalih problema upravo menadment.
Prilikom ulaska u restruktuiranje, promena manadmenta moe biti jako teko i bolno pitanje sa
kojim se moraju suoiti akcionari. Ukoliko je dijagnoza novonastalih problema jasno ukazala na
to, ova, uvek nepopularna mera mora biti to pre sprovedena.
Ovde dodatno treba ukazati i na jako este situaciji u domaoj privredi, u kojoj esto vlasnici su
ujedno i menadment preduzea. U takvim situacijama, ma koliko bili znaajni poveriocima, ubediti
vlasnike da su loi menaderi granii se sa nemoguim.
Banke su esto jedni od najveih poverilac u kompaniji, bilo da je u pitanju jedna banka ili vie
banaka u okviru jednog preduzea. Za razliku od drugih poverilaca, bankama je davanje kredita
glavni biznis. Kada se kompanije susretnu sa finansijskih potekoama, banke bi trebalo da budu
spremne da preuzmu proaktivan pristup u reavanju novonastale situacije.
Za banku kao poverioca jako je bitan odnos i pristup na dva fronta: sa drugim bankama poveriocima
jednog preduzea (grupe povezanih preduzea), i prema samom preduzeu.
Arhitektura modela za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima
Svaka kua stoji na svom temelju. Nema uspenog modela bez jasne konstrukcije. Organizacija
samog procesa predstavlja stub i osnov daljeg razvoja i unapreenja ovog procesa. Organizacija
je pre svega postavljena na bilateralnoj osnovi izmeu poverioca (banke) i dunika. Ali isto tako
mora biti postavljena i multilateralno pre svega ka samom tritu uvaavajui sve regulatorne
promene koje se na njemu dogaaju.
Proces naplate mogue je podeliti u dve odvojene celine koje su meusobno vrlo zavisne i uslov-
ljenje. Podela je izvrena prema delovanju poverilaca na: 1) procese i akcije koji se deavaju unutar
banke i koji kao konaan cilj imaju akciju prema klijentu; 2) procese i akcije koji deluju na klijenta.
Ova dva procesa imaju za cilj da klijentu to jasnije i nedvosmislenije predstave poziciju banke i
njenu nameru kao poverioca. Proces unutar banke moe biti fluktuirajui u odnosu na to kako je
ponaanje klijenta i urednost njegovog izmirivanja, ali drugi proces koji se odnosi na samu akciju
prema klijentu od strane poverioca mora uvek biti konzistentan i ravnomeran.
Drugi proces, Proces prema klijentu je visoko standardizovano i moe imati odstupanja samo u
sluajevima odluke Kreditnog odbora. Na ovaj se postie konzistentnost i omoguava podjedna-
ko tretiranje svih klijenata banke, bez preverencija njihove vanosti na portfolio. Prema klijentu
je mogue preduzeti jedan od tri pristupa: standardizovan pristup, nestandardizovan pristup i
individualni pristup.

......................
155
Proces naplate u okviru NPL dela portfolia je jako teko standardizovati. Veliki je broj predmeta
koji odstupaju i ija reenja nisu direktno povezana sa standardima. Ipak, samo kao kostur celog
procesa treba istai tri pravca: 1) moratorijum predmet analize i razmatranja strategije; 2) imple-
mentacija odluke donete u pravcu naplate iz oivljanja biznisa i kredita (reprogram, restruktuiranje
kredita, restruktuiranje biznisa itd.); 3) implemenatcija odluke da se ide na naplatu iz koleterala.
2.3.Instrumenti u okviru modela za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima
Za potpuno sagledavanje mogunosti sa kojima poverioci nastupaju, neophodno je sagledati proces
inicijalnog kreditiranja, odnosno momenat nastanka duniko-poverilakog odnosa.
Prilikom analiziranja i samog odobravanja kredita, poverioci kreu od dve pretpostavke, koje ujedno
predstavljaju i dva mogua izvora vraanja kredita i izmirenja obaveza, a to su: 1) izmirenje obaveza
iz generisanog novanog toka iz poslovne aktivnosti, odnosno iz samog biznisa, tzv primarni izvor
otplate (CF1); 2) izmirenje obaveza iz instrumenata obezbeenja, tzv sekundarni izvor otplate (CF2).
Primarni biznis (Core business) predstavlja glavni izvor prihoda i mogunost vraanje kredita. Banke
prilikom odliivanja, da li odreeno preduzee kreditirati ili ne, najvei akcenat stavljaju na biznis
klijenta, odnosno procenu da li je redovna aktivnosti klijenta dovoljna da izmiruje potencijalne
obaveze.
Kriterijume kreditiranja, svaka banka definie u skladu sa svojom kreditnom politikom. Ipak, ovi
standardi mogu biti na neki nain standardizovani na odreeni nain : 1) opti zahtevi (kao to
su: minimalni kvalitativni kriterijumi, dodatne kvalitativne pretpostavke, minimalni kvantitativni
kriterijumi, zabranjene vrste transakcija), 2) finansijski zahtevi u skladu sa segmentacijom klijenata
(osnov za segmentaciju korporativnih klijenata su: visina ostvarenog poslovnog prihoda i vrsta
finansiranja, na primer projektno finansiranje ima drugaije kriterijume), kao to su: rejting, ra-
cio kratkoroni dug prema prometu (prihvatljiv u rasponu od 10 % do 40%), pokrivenost ukupne
kreditne izloenosti kolateralom (prihvatljivo u rasponu od 20% do 75%), odnos kapitala prema
dugoronom dugu (prihvatljivo izmeu 60% i 100%).
Upravo, ove kriterijume treba revidirati, u sluaju nastanka problema, odnosno u sluaju oteanog
vraanja dospelih obaveza. Jedan od najvanijih zadataka naplate potraivanja jeste da se nova
situacija na tritu i u poslovanju klijenta uskladi sa njegovim obavezama. Ovo je pristup koji donosi
najvie benefita kako poveriocima tako i samom duniku.
Prilikom reprogramiranja, prethodno definisani standardi se sputaju, i to najee do break-even
margine. Ispod toga, poslovno restruktiranje nema smisla i jako se retko odobrava.
Ovde treba voditi rauna, da nije svaki poslovni reprogram dobar reprogram. Naprotiv, ne retko,
poverioci su u situaciji da sa reprogramom guraju stvari pod tepih i da samo odlau problem
stvarajui tako dodatni troka za banku sa protokom vremena u kome nije nita uraeno. Iz tog
razloga, pre bilo kakvog biznisa reprograma treba dobro izvagati i odgovoriti na pitanje: da li i dalje
kao poverilac verujemo u ovaj biznis? Ovo pitanju, naravno, mora da prethodi veoma ozbiljnoj
i detaljnoj kreditnoj analizi.Sekundarni izvori otplate, kao to i samo ime sugerie, slue da se
poverioci naplate u sluaju propadanja primarnog biznisa, odnosno primarnog izvora otplate. Svi
instrumenti koji slue banci kako bi ona obezbedila sekundarnu sigurnost mogu se rezimirati na
sledei nain: kolaterali nekretnine, kolaterali pokretnosti, kolaterali jemstva, kolaterali potrai-
vanja i prava, i ostali kolaterali.
2.4. Kontrola i praenje u okviru modela za upravljanje naplatom kreditnim potraivanjima
PL i NPL klijenti su predmet kontrole i praenja u okviru modela za upravljanje naplatom kredit-
nim potraivanjima. To znai da na PL klijente deluje EWS model (Early Warning System Model),
odnosno model ranog prepoznavanja problematinih klijenata koji za cilj ima da proaktivno deluje
i da ukazuje na probleme pre njihovog vidljivog delovanja, to znai pre nastajanja kanjenja.
Analiza ovih klijenata treba da pokae koji su to klijenti koji potencijalno mogu imati problema u
......................
156
servisiranju svojih obaveza, ali i kod problematinih klijenata (NPL) da predupredi nove probleme
u servisiranju restrukturiranih kreditnih obaveza. U cilju predvianja potencijalno problematinih
klijenata razvijen je EWS model koji identifikuje potencijalne probleme i ukazuje da je potrebno
izvriti dalje analize. Na ovaj nain deluje se proaktivno na postojee klijente banke u cilju reavanja
problema pre njihovog nastanka.
Kao to smo ve rekli, u EWS modelu su inkorporirane dve analize: kvantitativna analiza i kvalita-
tivna analiza. Kvantitativna analiza predstavlja promene koje su nastupile kod klijenta, a koje mogu
u velikoj meri ugroziti vraanje kredita kao i samo poslovanje klijenta. Svi rani znaci upozorenja
mogu biti sistematizovani na sledei nain: nagle promene ponaanja klijenta, podaci sa trita,
problemi u poslovanju i znaci prevare.
Kvalitativna analiza predstavlja portfolio analizu na osnovu istorijskih pokazatelja. Istorijski podaci
mogu biti interni (interne baze podataka) i eksterni (podaci sa trita). Interni pokazatelji su: dani
kanjenja, rejting, delatnost, promet preko banke, itd. Eksterni pokazatelji su: Blokade rauna,
finansijski podaci (ukupni poslovni prihod, bruto profitna mara, poslovna dobit, neto poslovni
rezultat, ukupna aktiva, kapital, ukupna kraktorona i dugorona zaduenja, potraivanja prema
kupcima, obaveze prema dobavljaima, zalihe), itd.
Na bazi kvantitativnih i kvalitativnih kriterijuma, svi kreditni klijenti banke su podeljeni u tri zone
prema stepenu rizika: 1) crvena zona najriziniji klijenti portfolio, 2) uta zona zona srednjeg
rizika, 3) zelena zona zona niskog rizika.
Na bazi ovih analiza odgovorno lice za EWS model, u okviru Direkcije za upravljanje rizikom za pravna
lica, prosleuje one klijente za koje se analizom konstatovalo da su potencijalno rizini Sektoru
poslova sa pravnim licima. Na bazi ovog spiska, Sektor poslova sa pravnim licima pristupa hitnoj
izradi Aplikacije za reodobrenje koja pored detaljne analize dosadanjeg poslovanja klijenta treba
da sadri konkretne predloge za reenje novonastalih problema. Review aplikacija se prosleuje
dalje na Sektor upravljanja rizikom, a zatim i na odgovarajui nivo oduivanja. Praenje se radi na
portfolio nivou u najveem broju sluajeva, ali ne retko, i po proceni Sektora upravljanja rizikom
moe se raditi i na individualnom nivou.
3. Uticaj naplate na ukupni kreditni portfolio banke i njegova vanost
za upravljanje kreditnim rizikom u celini
Naplata potraivanja ima direktan uticaj na profitabilnost banke upravo kroz troak rezervacija.
Direktan uticaj NPL portfolio ima na profitabilnost banke kroz troka rezervacija (Loan Loss Pro-
visioning). Troak rezervacija nastaje usled procene banke da odreeni deo potraivanja nee
naplatiti u budunosti. Drugim reima, banka za taj deo potraivanja koja je rezervisala smatra
da e knjiiti kao gubitak u narednom periodu.
Upravo iz ovog razloga procena rezervacija, posebno za NPL deo portfolia je od izuzetne vanosti.
Na ovaj nain, Sektor upravljanja rizikom upravlja ukupnim pulom rezervacija sa kojim smatra da
se moe pokriti budui gubitak kreditnog portfolia.
Izraunavanje pojedinane ispravke vrednosti predstavlja svoenje ukupne naplate bilo iz redovnog
biznisa preduzea, bilo iz instrumenata obezbeenja ili steaja u narednom periodu, na sadanju
vrednost koristei efektivnu kamatnu stopu kao diskontni faktor. Procenjeni nenaplaeni deo
glavnog duga predstavlja pojedinanu ispravku vrednosti. Ukupna oeikivana vrednost naplate
ima dakle dva izvora: 1) redovna aktivnost preduzea Novani tok 1 (CF1) i 2) instrumenti obez-
beenja ili steaj Novani tok 2 (CF2)
Redovna aktivnost preduzea Novani tok 1 predstavlja jo jednu od procene boniteta preduzea.
Na osnovu ove procene, banka na osnovu trenutne situacije u preduzea kao i projekcija njenog
poslovanja, donosi odluku u kom periodu e preduzee biti u mogunosti da izmiruje obaveze
prema kreditu i koliko dugo e to moi da ini.

......................
157
Jasno je da je ova procena boniteta preduzea specifina i znaajno rigoroznija od one koju smo
imali prilikom inicijalne procene rizika preduzea onog u kome je preduzee inicijalno ulo u
kreditni portfolio banke. Nova analiza ima nekoliko sutinskih pitanja: 1) Da li je menadment
sposoban da upravlja preduzeem? 2) Da li je preduzee blokirano i od drugih poverilaca u iznosu
koji je teko dostian za dunika? 3) Da li preduzee i dalje ima trite i u kojoj meri je odnos sa
njim ugroen? 4) Da li su finansijske projekcije minimalno na prelomnoj taki (Break Even point)?
5) Kakva je struktura i vrednosti kolaterala?
Nakon analize ovih pitanja, banka je u mogunosti da proceni perspektivu ovog biznisa kao i
mogunost vraanja kredita. Novi plan servisiranja obaveza banka moe sprovesti sa klijentom
na dva naina: kroz zvanian reprogram ili tihi reprogram. Oba naina se kontroliu kroz strogi
nadzor (najee meseni) u narednom periodu od 6 do 12 meseci. Ukoliko u tom periodu klijent
nema kanjenja i sve obaveze izmiruje u skladu sa novim ugovorom-dogovorom, reprogram se
smatra uspenim.
Instrumenti obezbeenja ili steaj Novani tok 2 predstavlja procenu naplate po osnovu instru-
menata obezbeenja koje su banci na raspolaganju. Banka ovde najee raspolae sa hipotekama
na nepokretnostima, zalogama na pokretnim stvarima, opremi, ugovorima o potraivanju i robi ili
menicama, bilo datim kao fizik lice, pravno lice jemac ili od samog preduzea. Procena novanog
toka se vri tako to se procenjuje period u kome banka oekuje da e uspeti da proda predmetnu
nepokretnosti ili pokretnost i po odreenoj ceni u budunosti. Neki kriterijumi blii ipak moraju da
postoje. S obzirom da novonastalu situaciju na tritu, pogoenu ekonomskom krizom, banke se
sve vie okreu konzervativnim procena njihove naplate. Veliki pritisak na trite nekretnina, i sa
druge strane nedostatak investicionih aktivnosti, uslovili su da se nepokretnosti kao i pokretnosti
prodaju teko, uz velike diskonte.
Iz tog razloga, predlae se model, uz pomo koga e se na najadekvatniji nain proceniti realna
naplata loeg plasmana iz instrumenata obezbeenja. Model ima za cilj da koriguje i adekvatno
proceni dva segmenta naplate: 1) iznos tanije kolika i kakva korekcija procenjene vrednosti
kolaterala od strane procenitelja je potrebna (ako je uopte potrebna); 2) rok tanije vreme koje
je realno da se poverilac iz instrumenata obezbeenja naplati.
Podkriterijumi dalje koji omoguavaju bolju procenu vrednosti u okviru ovih prethodno definisanih
su: kvalitet kolaterala, razvijenost regiona, razvojenost trita i stanje kolaterala.
Procena naplate iz steaja kao i procena naplate iz redovnog biznisa, da li putem reprograma
kredita ili putem restruktuiranja itavog biznisa predmet je individualne procene i jako je teko
kvantifikovati.
I na kraju, sabiranjem sadanje vrednosti oekivane naplate iz CF1 i sadanje vrednosti CF2 do-
bija se iznos koji banka oekuje na naplati po osnovu potraivanja. Ostatak, do iznosa ukupnog
potraivanja predstavlja rezervacije odnosno pojedinanu ispravku vrednosti datog plasmana.
Pojedinana ispravka vrednosti ili pojedinane rezervacije se sastoji iz nominalne i diskontovane
stope rezervacija. Nominalna stopa rezervacija predstavlja odnos izmeu oekivane naplate iz
CF1 i CF2 u odnosu na ukupnu izloenost. Diskontovana stopa rezervacija predstavlja dodatak na
nominalnu stopu koja je posledica diskontovanja oekivane naplate na sadanju vrednost.
4. Problematini krediti (NPL) u Srbiji
Bankarski sektor Republike Srbije je imao znaajan rast kreditnih plasmana u prethodnom perio-
du, odnosno ostvario je nivo od 15.460 miliona evra na kraju 2010. godine (tabela 1 i grafikon 1).

......................
158
tabela 1. Krediti bankarskog sektora Srbije (u mil EUR)
Godine 2001 2005 2007 2008 2009 2010
Krediti 6.326 5.082 9.602 11.598 13.331 15.460

Grafikon 1. Krediti bankarskog sektora Srbije (u mil EUR) Izvor: [13].

Struktura kreditnih plasmana bankarskog sektora Srbije (na kraju 2010. godine) je sledea: pravna
lica (56%), stanovnitvo (30%), javni sektor (12%) i ostali (2%). Najproblematinije je pitanje rasta
izloenosti prema javnom sektoru u prethodnom periodu (tabela 2 i grafikon 2), jer to znai rast
potranje i problem otplate buduih pokolenja.
tabela 2. Struktura kreditnog portfolija bankarskog sektora Srbije u period od 2007. do 2010.
godine (u mil EUR)
Vrsta klijenta 2007 2008 2009 2010
Privreda 5.520 7.135 7,826 8.658
Stanovnitvo 3.818 4.112 4,119 4.638
Javni sector 175 196 1,230 1.856
Ostali 89 155 156 308
Ukupno 9.602 12.598 13,331 15.460

Grafikon 2. Struktura kreditnog portfolija bankarskog sektora Srbije u period od 2007. do 2010.
godine (u mil EUR) Izvor: [13]

Problematini krediti (NPL) bankarskog sektora Srbije predstavljaju 16,9% ukupnog kreditnog port-
folija, odnosno 2,6 miliona evra (tabela 3 i grafikon 3) na kraju 2010. godine. Ukoliko pogledamo
strukturu NPL dela portfolia moemo uoiti da segment privrede reprezentuje 72% problemati-
nih kredita (to odgovara strukturi ukupnog kreditnog portfolia bankarskog sektora Srbije), 14%
reprezentuje segment stanovnitva i 13% reprezentuju ostali.

......................
159
tabela 3. Struktura NPL-a bankarskog Sektora Srbije u period IX 2009. do XII 2010. godine (%)
IX 2009 XII 2009 III 2010 VI 2010 IX 10 XII 10
NPL u uk.kreditnom
17.7 15.7 16.5 17.5 17.8 16.9
porfoliu
Struktura NPL-a
Privreda 78 76 77 78 72 72
Stanovnitvo 15 16 15 15 14 14
Ostali 7 8 8 8 13 13

Grafikon 3. Struktura NPL-a bankarskog Sektora Srbije u period IX 2009. do XII 2010. godine (%)
Izvor: [13]

Imajui u vidu vanost segmenta privrede za razvoj ekonomije nastaviemo da analiziramo

strukturu NPL-a korporativnog dela kreditnog portfolija bankarskog sektora Srbije na kraju 2010.
godine (grafikon 4). U skladu sa tim preraivaka industrija reprezentuje 37% NPL-a korporativnog
kreditnog portfolia, 29% trgovina, 10% graevina, 10% poljoprivreda, 8% nekretnine, 6% hoteli i
restorani, 0% obrazovanje i 0% elektrina energija.

Grafikon 4. Struktura NPL kreditnog korporativnog portfolija bankarskog sektora Srbije na kraju
2010. godine Izvor: [13]

......................
160
Krajem 2008. godine domae banke u veinskom ausatrijskom vlasnitvu kapitala su uspostavile
restriktivnu kreditnu politiku (tzv. Semafor strategiju) prema korporativnim klijentima u skladu sa
industrijskom granom u kojoj obavljaju delatnost: 1) crveno svetlo (smanjenje izloenosti prema
definisanom segment, bez novih odobrenja): graevina, proizvodnja i prodaja kola, energetika,
tekstilna industrija, preraivaka industrija i turizam; 2) uto svetlo (povean oprez): industrija
nametaja i izvoz voa i povra, 3) zeleno svetlo (standardna saradnja): telekomunikacije, IT i mediji,
poljoprivreda, farmaceutska industrija, proizvodnja i prodanja hrane i pia, transport, optine i
javni sektor. Ukoliko ovo uporedimo sa trenutnom strukturom NPL-a korporativnog kreditnog port-
folija bankarskog sektora Srbije moemo zakljuiti da je predloena kreditna politika imala smisla.
Takoe je vano analizirati relevantne nivoe rezervacija iz finansijskih izvetaja banaka. Naalost,
u vremenu krize njihova visina je uticala na ostvarenje nieg profita od budetiranog (tabela 4
i grafikon 5). U skladu sa tim moemo zakljuiti da predloeni model za upravljanje naplatom
kreditnim potraivanjima (koji je Erste bank a.d. Novi Sad implementirala tokom treeg kvartala
2010. godine) bi trebalo da ima pozitivan efekat na poslovanje banaka u narednom periodu.
Konkretne rezultate primene implementiranog modela emo moi da sagledamo na kraju treeg
kvartala 2011. godine.
tabela 4. Relevantni finansijski pokazatelji bankarskog sektora Srbije (u mlrd RSD)
Finansijski pokazatelj 2008 2009 2010
Profit 26,08 36,11 32,60
Neto prihodi po osnovu indirektnih otpisa plasmana i
34,74 20,03 25,40
rezervisanja
Troak rezervacija pokriven ostvarenom dobiti 19,56 65 28,41

Grafikon 5. Relevantni finansijski pokazatelji bankarskog sektora Srbije (u mlrd RSD) Izvor: [13]

5. zakljuak
Naplata potraivanja utie na profitabilnst banke i kapital, preko cene proizvoda, troka rezervacija
i odbitne stavke kapitala. Iz ovoga, jasno se vidi da je neosporan znaaj naplate potraivanja u
ukupnom kreditnom poslu. Ekonomska kriza, koja nije samo pogodila finansijski sektor ve i samu
privredu, dodatno je istakla vanost ove oblasti i ukazala na nephodnost korekcija (potpuno novog
uvoenja) modela za naplatu potraivanja.
Rad je ukazao da naplata potraivanja ima dva mogua pravca delovanja: naplatu iz restruktuiranja
(bilo kredita ili itavog poslovanja) i naplatu iz sekundarnih izvora otplate koja banka raspolae
zahvaljujui instrumentima obezbeenja koja je uzela u momentu uspostavljanja kreditnog
odnosa. Ukazano je da ova dva naina delovanja treba razmatrati i primenjivati tokom itavog
kreditnog ivota klijenta, a ne samo u momentu kada se klijent zadesi u kanjenju preko 90 dana.
Sveobuhvatnost naplate i proaktivan pristup su neophodni inioci u cilju kvalitetnije i uspenije
naplate potraivanja.
......................
161
Rad je uveo EWS model (Early Warining Signal) iji je zadatak da predvidi potencijlane pro-
bleme i to kod onih klijenata koji nisu u fazi kanjenja u izmirivanju obaveze. Na ovaj nain,
proaktivno se vri pritisak na klijente sa idejom da se u to je mogue veoj meri zaustavi
rast loih plasmana i na taj nain omogui to kvalitetniji kreditni portfolio. Model je takoe
ukazao na izuzetnu vanost u samoj klasifikaciji klijenata koji se nalaze u portfoliju. Osnovna
podela je uraena na: 1) likvidne klijente banke (PL portfolio) - koji uredno izmiriju obaveze
kao i oni klijenti koji imaju kanjenja koja nisu dua od 90 dana, i 2) nelikvidne klijente banke
(NPL portfolio) kod kojih je nastupio default, bilo on izazvan procenom banke i nemogunosti
servisiranja obaveza klijenta, bilo izazvan kanjenjem preko 90 dana.
to se tie samih procesa unutar ovog modela, oni su podeljini u dva dela koji su meusobno
vrlo povezani i zavisni. Podela je izvrena prema delovanju poverioca, odnosno banke, na:
1) procese i akcije koji se deavaju unutar banke i koji kao konaan cilj imaju akciju prema
klijentu; 2) procese i akcije koji deluju na klijenta Ova dva procesa imaju za cilj da klijentu to
jasnije i nedvosmislenije predstave poziciju banke i njenu nameru kao poverioca. Proces unutar
banke moe biti fluktuirajui u odnosu na to kako je ponaanje klijenta i urednost njegovog
izmirivanja, ali drugi proces koji se odnosi na samu akciju prema klijentu od strane poverioca
mora uvek biti konzistentan i ravnomeran. Procesi i organizacja ovakvog modela su prilino
komplikovani, upravo iz razloga to je ukljueno vie sektora, sa veim brojem odleljenja i sa
velikim brojem ljudi, razliitih profila, znanja i vetina.
I pored injenice da je finansijsko trite Srbije i dalje plitko i da mnogi njegovi delovi nisu
(dovoljno) razvijeni, ukazano je na nemogunost primene meunarodne prakse na lokalno
trite. Kao primer tome, jasno je da je trite na kome se trguje NPL kreditima ili itavim
portoflijom nije razvijeno u Srbiji i nemogue je zbog toga porediti sa razvijenim tritima u
Nemakoj ili Japanu.
Ipak, prostora za napredak ima. Osnova ovog rada je bila da ukae da celovitost i kompleksnost
itavog modela naplate, koji ne podrazumeva samo naplatu loih plasmana (krediti preko 90
dana kanjenja), ve podrazumeva mnogo iri aspekt naplate: ranu fazu naplate, naplata u fazi
kanjenja, naplata za problematine klijente, naplata kroz restruktuiranje i naplata kroz likvida-
ciju ili steaj. Upravo na ovaj nain, mogue je postaviti model naplate i implementirati ga na
nivou poslovanja banke, sa ciljem to breg i adekvatnijeg reenja na relaciji dunik-poverilac.
Naplata potraivanja ima izuzetno veliki uticaj i na rezervacije. Upravo je naplata ta koja indi-
rektno odreuje grupne rezervacije (general provisioning) i direktno odreuje pojedinane
rezervacije (specific provisioning). Na taj nain, adekvatna procena naplate, i nakon toga us-
pena naplata, garantuju pouzdan i precizan kvalitet samih rezervacija, koji svoj uticaj imaju
kako na bilans uspeha banaka tako i na njihov kapital. Posebno je vana procena naplate za
pojedinane rezervacije, imajui u vidu njihov znaajniji udeo u ukupnom pulu rezervacija.
Izraunavanje pojedinane ispravke vrednosti predstavlja svoenje ukupne naplate bilo iz
redovnog biznisa preduzea, bilo iz instrumenata obezbeenja ili steaja u narednom perio-
du, na sadanju vrednost koristei efektivnu kamatnu stopu kao diskontni faktor. Procenjeni
nenaplaeni deo glavnog duga predstavlja pojedinanu ispravku vrednosti. Ukupna oekivana
vrednost naplate ima dakle dva izvora: redovna aktivnost preduzea Novani tok 1 (CF1) i
instrumenti obezbeenja ili steaj Novani tok 2 (CF2).
I na kraju, ali nikako najmanje vano, naplata potraivanja predstavlja ogledalo itave kreditne
politike jedne poslovne banke. Ona nije samo proizvod dobro definisanih ulaznih parametara
rizika i standarda kreditiranja, ve i ogledalo unutranjeg funkcionisanja velikog broja sekto-
ra ukljuenih u kreditni posao. Iz ovoga proizilazi da je uspena naplata jednaka ukupnom
kreditnom poslu od momenta otvaranja partije do momenta njenog gaenja i kao takva
predstavlja vrednost poslovne banke i njenog kreditnog porfolia na tritu.

......................
162
4. Primer utvrivanja kreditne sposobnoSti pravnog lica

Firma XYZ doo Novi Sad se 20.09.2008. obratila svojoj poslovnoj banci Oran banci a.d. iz
Beograda (deo Oran bankarske grupe sa seditem u Amsterdamu, koja posluje u centralnoj
Evropi) sa zahtevom za obnavljanje postojeeg kratkoronog vienamenskog kreditnog limita
(okvira) u iznosu od 8 miliona dinara, na period 12+12. Sredstvo obezbeenja su menice i
ovlaenja za zaduenje rauna klijenta XYZ u Oran banci.
Vienamenski kreditni limit omoguava privrednom subjektu da koristi kratkorone proizvode
banke kao to su: akreditivi, garancije, obrtna sredstva, eventualno eskont menica i poslovne
kreditne kartice. Precizna namena vienamenskog kreditnog limita se definie konkretnim
ugovorom o kreditnom limitu.
12+12 znai da se limit odobrava na 12 meseci sa mogunou obnavljanja posle 12 meseci.
Firma XYZ dostavlja banci finansijske izvetaje za prethodne tri kalendarske godine, i najsveiji
bruto bilans na dan 31.08.2008. godine, kako bi banka mogla da donese odluku vezanu za
zahtev klijenta.
Lini bankar odnosno savetnik klijenta u banci priprema u saradnji sa kolegom iz sektora za
upravljanje rizicima finansijsku analizu i kreditnu aplikaciju (referat). 13
Na osnovu pozitivne odluke kreditnog odbora lini bankar se obraa firmi XYZ da dostavi ne-
ophodnu dokumentaciju i zakljui ugovor o vienamenskom kreditnom limitu.
U nastavku primera se nalazi finansijska analiza preduzea XYZ za period od 2005. do 31.12.2008.,
na osnovu koje je uraena kreditna aplikacija (koja se nalazi u nastavku primera, a sadri dis-
kutovane parametre u drugom delu ovog poglavlja knjige) i odgovarajui list o izloenosti i
kolateralu klijenta XYZ prema svim finansijskim institucijama (koji se nalazi u nastavku primera).
Uvaavajui kreditne politike banke i vaee zakonske propise, banka je po ovom plasmanu u
obavezi da izvri odgovarajua novana rezervisanja. Kao to se vidi internom analizom, klijentu
XYZ je dodeljen rejting 4c to odgovara rejtingu Narodne banke Srbije B (merodavan je rejting
na dan 31.12.2007. S obzirom na to da je u pitanju zvanini izvetaj kompanije koji je prihvatila
Narodna banka Srbije). Rejting B povlai za sobom rezervisanja u iznosu od 5% do 10% iznosa
plasiranog kredita. Takoe, se uzima u obzir i kolateral koji je ponuen odnosno da li je on
odbitna stavka ili ne. U naem sluaju menice i ovlaenja preduzea imaju ponder 0%, tako
da e sektor za upravljanje rizicima Oran banke a.d. Beograd, uvaavajui dosadanje iskustvo
sa klijentom i rizinost same grane izvriti rezervaciju od 10% odnosno u ovom sluaju izvrie
rezervaciju u iznosu od 800.000,00 RSD za tekui (posmatrani) kvartal. Poto se zavri 2008.
godina, klijent XYZ e banci dostaviti zvanine izvetaje za 2008. godinu i Oran banka e u
skladu sa tim da izvri reviziju nivoa rezervisanja tj. da li da ih smanji ili povea za naredne ka-
lendarske kvartale (u skladu sa tada vaeom odlukom o klasifikaciji aktive i visini rezervisanja).
Oran banka na kraju kalendarskog kvartala dostavlja Narodnoj banci Srbije izvetaj o plasma-
nima u korienju, rejtingu klijenta i uinjenim rezervacijama po tom osnovu.

13 Finansijska analiza je uraena primenom SANI modela, koji se nalazi u prilogu knjige pod rednim
brojem 3. U ovom primeru, prikazana je samo naslovna strana i saetak SANI analize (odnosno
2 strane od 11 strana).
......................
163
 8696098-20500-STAND-BAL Bilansna analiza
SANI (1/2)
Primalac: Kreditni odbor banke Savetnik: Marko Markovi

Analitiar: Marina Malovi

Analiza izvrena: 01.10.2008.

ORAN BANKA A.D. BEOGRAD

Bulevar JNA 125
11000 Beograd
Serbia

Matini broj privrednog subjekta 08000008

164
Pravna forma Drutvo sa ogranienom odgovornou (d.o.o.)
NKD:

......................
Osnovna delatnost grubi graevinski radovi 100 %
Dodatna delatnosti
Korieni finansijski izvetaji: XYZ d.o.o. NS Bilans stanja Bilans uspeha Izv. o tok. Got.
period 2005. - 31.08.2008.
Nain raunovodstva
Valuta
Kurs na odreeni dan

Valuta ispisa


Komentar
Analizu pripremio/la: Marko Markovi
Petar Petrovi
 8696098-20500-STAND-BAL Saetak
SANI (2/2)
2005. 2006. 2007. 31.08.2008.
XYZ d.o.o. Novi Sad
T EUR % T EUR % T EUR % T EUR %
RDiG
Neto prihodi 3.073 4.377 4.831 2.322
Poslovni prihodi 3.073 4.379 4.831 2.322
Bruto dobit 2.817 4.004 4.574 2.170
Trokovi zaposlenih -535 -503 -404 -222
D/G iz posl.pre fin.rez.(EBIT) 257 383 650 292
D/G iz redovnog poslovanja 295 348 543 219
D/G pred oporezivanje 284 322 485 191
Iskazana dobit/gubitak 284 305 461 191

165
Aktiva
Nematerijalna imovina 4 0,1 7 0,2 6 0,1
Stalna materijalna imovina 822 41,0 973 30,1 847 20,6 813 19,3

......................
Finansijska i ostala imovina 154 3,8 154 3,7
Stalna sredstva 822 41,0 977 30,2 1.009 24,6 974 23,1
Zalihe 185 9,2 228 7,1 100 2,4 174 4,1
Nedovreni radovi manje primljenih avansa
Potraivanja iz poslovanja 866 43,1 1.672 51,7 2.689 65,6 2.894 68,6
Ostala obrtna sredstva 133 6,6 355 11,0 304 7,4 177 4,2
Obrtna sredstva 1.185 59,0 2.255 69,8 3.093 75,4 3.245 76,9
Pasiva
Kapital 808 40,3 832 25,7 1.036 25,3 1.065 25,2
Neoporezovani prihodi
Vlasnika oblast
 2005. 2006. 2007. 31.08.2008.
XYZ d.o.o. Novi Sad
T EUR % T EUR % T EUR % T EUR %
Kapital 808 40,3 832 25,7 1.036 25,3 1.065 25,2
Ispravka vrednosti kapitala
Kapital nakon ispravke vrednosti
Rezerviranja za otpremnine/penzije
Podreene obaveze
Dugorone obaveze prema fin.inst. 301 15,0 1.232 38,1 1.864 45,4 2.234 53,0
Ostale dugorone obaveze 86 2,1 62 1,5
Kratkorone obaveze prema fin.inst. 101 5,0 412 12,7 296 7,2 123 2,9
Obaveze iz poslovanja i po
722 36,0 671 20,8 711 17,3 590 14,0
osnovu menica
Ostale kratkorone obaveze 75 3,7 86 2,7 108 2,6 144 3,4
Obaveze 1.199 59,7 2.400 74,3 3.065 74,7 3.154 74,8

166
Bilansna suma 2.007 100,0 3.232 100,0 4.102 100,0 4.219 100,0
Racio brojevi

......................
Posl. prih. u % u odnosu na posl. prih. preth. godine 30,9 32,3 10,8
Profitna mara - odnos dobiti i poslovnih prihoda (%) 9,6 8,0 11,2 9,4
ROE - rentabilnost kapitala (%) 36,5 41,9 52,4 30,8
ROCE - rentabilnost angaovanih sredstava (%) 23,3 17,8 22,4 13,3
ROI (%) 14,7 10,8 13,2 7,8
Prihodi/plate (x) 5,7 8,7 12,0 10,5
Prihodi po zaposlenom
Broj zaposlenih
Novani tok posle vanrednih stavki poreza 350 390 588 266
Neto novani tok 350 390 588 266
Udeo stalnih sredstava u bilansu (%) 41,0 30,2 24,6 23,1
 2005. 2006. 2007. 31.08.2008.
XYZ d.o.o. Novi Sad
T EUR % T EUR % T EUR % T EUR %
Udeo kapitalnih ulaganja / investicija u stalna sredstva 44,8 17,1 10,8 1,2
Indikator kapitala (%) 40,2 25,8 25,3 25,2
Racio pokrivenosti dugor.imovine kapitalom i dugor.obave. (%) 134,9 211,2 296,0 345,2
Stepen dinamikog zaduenja 35,6 47,5 57,5 86,8
Indikator otplate obaveza (u godinama) 3,1 5,3 4,7 7,6
Obrt zaliha (u danima) 263 222 142 279
Dani naplate potraivanja 103 139 203 304
Dani plaanja obaveza 1.028 652 1.009 946
Indikator bilansnog boniteta 209,00 218,00 223,00 206,00
Interpretacija indikatora bilansnog boniteta 5a 4c 4c 5a
Indikator kreditne sposobnosti (nakon usklaivanja) 209,00 218,00 223,00 206,00

167
Interpretacija indikatora kreditne sposobnosti 5a 4c 4c 5a

......................

Analizu pripremio/la: Marko Markovi/Petar Petrovi
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

KREDITNI ODBOR X
UPRAVNI ODBOR
NADZORNI ODBOR

Naziv klijenta: XYZ d.o.o. Novi Sad

Direkcija: SME Tel Datum 01.10.2008.

Account Manager Marko Markovi 021 100 100 Rok za odobrenje 05.10.2008.

Direktor Direkcije Nikola Nenadovi Br.zahteva: C081023/00001/803

Risk Manager Petar Petrovi Mat.br.klijenta 08000008

Zahtev: Kratkoroni vienamenski limit (okvir) obnavljanje postojeeg u istom iznosu

Kratkoroni vienamenski limit u visini od 8 mil RSD, rok vanosti 12+12 meseci,
Opis zahteva: u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkonih proizvoda u
dinarima, jednokratna naknada za odobrenje okvira 0.5%
Opis zahteva: Menice, ugovorna ovlaenja

Rejting 2006 Rejting 2007

Nosilac kredita: XYZ d.o.o. Novi Sad
4c/B1 4c/B1
Povezano lice / Jemac: XY d.o.o. Novi Sad 6a/A 6a/A
Rejting Grupe: 4c/B1 4c/B1

Limit OBB: Prethodno odobreni limit: 51.723 RSD 638 638

Trenutno stanje duga: 40.859 RSD 504 504
Novi zahtev: 8.000 RSD 99 99
Novi limit: 48.859 RSD 603 603

Svi iznosi u 000 RSD / 000 Obezbeeno Neobezbeeno

Ukupni limit Grupe RSD 40.859 RSD 18.484 RSD 22.375
OBB: EUR 504 EUR 220 EUR 284

Trenutno u korienju RSD 32.752 RSD 18.484 RSD 14.268

OBB: EUR 404 EUR 220 EUR 184
RSD 8.000 RSD 0 RSD 8.000
Novi zahtev:
EUR 99 EUR 0 EUR 99
UKUPNI LIMIT GRUPE RSD 48.859 RSD 18.484 RSD 30.375
OBB: EUR 603 EUR 220 EUR 383
Kurs: 81,0721
......................
168
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS
Menadment:
Vlasnika struktura: Lazar Toi, direktor
Branka Markovi 11,77% Jelica Vladisavljevi, zastupnik
Marko Petkovi 88,23% Milana Ivanovi, zastupnik

Segment klijenta: SME Review:

Interni limit kreditiranja
sa 30.01.2006.
Zakonski limit za
odobrenje kredita sa
30.06.2008.
Obrazloenje odstupanja
od definisanih limita
interni limit kreditiranja sa Industrija: Grubi graevinski radovi
18.01.2007.
ifra industrije: 45210
LLL na 30/09/2008 iznosi
3.180.893.000 EUR
Klasa aktive:

Odstupanje zahteva od internih dokumenata Banke:

Odstupanje od kataloga proizvoda: NE Odstupanje od kreditne politike: NE
Odstupanje od minimalnih kreditnih Standarda: NE
Kratko obrazloenje odstupanja:

Parametri odreivanja OBB Rejtinga

Metod ocenjivanja: SANI SI (SANI rejting): 4c/B1
Dani kanjenja OBB: 0
Komentar:
Iznos kanjenja OBB:

Parametri NBS klasifikacije

Neto rezultat: Pozitivan
Start-up preduzee: Ne
Dani kanjenja OBB: 0
Rona usklaenost bilansnih pozicija 33 Pozitivan
Novani tok iz operativnih aktivnosti kratkorone fin. obaveze 34 Negativan

2005. 2006. 2007. 2008.

Ukupni limit Grupe
(000 EUR)
618 750 504
Ocena Grupe 4b / B1 5a / B1 4c / B1 /
Kurs 85.5 79 79.24 81,07
Komentar izloenosti i dodatne napomene
Klijent ima trenutno devet aktivnih kratkoronih dinarskih garancija u iznosu RSD 2.611.000,00
koje su bile u okviru kratkoronog okvira, koji obnavljamo i koje e biti u okviru novog. Poto
je novi okvir iskljuivo dinarski a stari je bio i sa valutnom klauzulom jedna garancija u visini
8.000,00 EUR e se voditi posebno i nee se aneksirati u okviru novog okvira, uraunata je u uku-
pnu izloenost klijenta a pod uslovima koji su vaili za prethodni okvir.
12

1 Rona usklaenost bilansnih pozicija ovaj pokazatelj se smatra pozitivnim ukoliko je Obrtni kapital
(SANI str. 8) pozitivan
2 NOCF kratkorone fin. obaveze Ovaj pokazatelj se smatra pozitivnim ukoliko je Neto novani tok iz operativnih
aktivnosti (SANI str. 6) umanjeni za Kratkorone obaveze prema finansijskim institucijama (SANI str. 10) pozitivni.
......................
169
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

List o transakciji

Korisnik kredita: XYZ d.o.o. Novi Sad

Matini broj klijenta: 08000008

Proizvod: Kratkoroni vienamenski limit 12+12

Iznos: 8.000.000,00 RSD

Kratkoroni vienamenski limit u okviru kojeg se

komitentu mogu odobravati sve vrste kratkonih
Namena: garancija u dinarima, s rokom vanosti pojedinanog
proizvoda do 1 godine

Ronost: 12+12 meseci

Grejs period: /
Plan otplate:
/
/ jednokratno (%) ili u ratama
Godinji iznos otplate /

Kamatna stopa + mara: /

Dodatne naknade: * 0.5% od odobrenog limita

- 12 menica firme XYZ d.o.o. Novi Sad

Uslovi za odobrenje kredita:35 - 12 ugovornih ovlaenja firme XYZ d.o.o. Novi Sad

Korisnik kredita se obavezuje da godinje obavlja

30% dinarskog prometa preko rauna u OBB banci
u odnosu na ukupne prihode ostvarene u 2008.
Naknadni uslovi:36 god, u protivnom Banka zadrava pravo da naplati
2% naknade od iznosa odobrenog kredita. Provera
obavljanja prometa u martu 2009. godine

Odredbe ugovora (posebne klauzule):

* Kod akreditiva treba uneti sve naknade koje klijent treba da plati34

3 Odnosi se na uslove koji moraju biti ispotovani pre putanja sredstava.

4 Odnosi se na naknadne uslove koji ne moraju biti ispotovani pre putanja sredstava. Za ove uslove
neophodno je difinisati rok.
......................
170
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Instrumenti obezbeenja novog i postojeeg limita (u hilj EUR)

Nominalna Efektivna
Vrsta obezbeenja %
vrednost vrednost
A Novo obezbeenje:

1. menice, ugovorna ovlaenja 0 0 0

A1 Ukupno novo obezbeenje: 0 0 0

Iznos novog zahteva: 99
A2 efektivna pokrivenost: !
B Postojee obezbeenje:

1. Cesija potraivanja od Telekoma 131 50 65

2. Cesija potraivanja od Telekoma 220 50 110

Hipoteka na poslovni prostor u
3. Beogradu 90 50 45

B1 Ukupno postojee obezbeenje: 441 220

Ukupni postojei limit:
B2 efektivna pokrivenost: 504

A1+B1 Ukupno obezbeenje: 441 220

603
A1+B1 Ukupan limit:

Komentar kolaterala:
Dodatne napomene:

......................
171
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Opis zahteva i njegova namena

Klijent esto ima potrebe za izdavanjem garancija, kako bi mogao da uestvuje na tenderima
i konkursima. Kako je vreme od objavljivanja konkursa do isteka roka za prikupljanje ponuda
esto vrlo kratko, potreban je limit da bi Klijent uspeo da ispotuje rokove.

Opis preduzea
Osnovni podaci o preduzeu
Preduzee je osnovano 31.01.2000. godine. U privatnom je vlasnitvu i to 88,23% vlasnitva
pripada Marku Petkoviu a 11,77% Branki Markovi - erki.
Menadment
Pored vlasnika menadment ine i direktor Lazar Toi, a finansijski deo poslovanja i dogovora
i pregovora sa bankom vri se sa gospoom Milanom Ivanovi koji ima dugogodinje iskustvo
u predmetnoj oblasti.
Delatnost preduzea
Osnovna delatnost preduzea su izvoenja grubih graevinskih radova u oblasti telekomuni-
kacija, kablovsko distributivnih sistema, vodovoda i kanalizacije, gasifikacije, kao i montaa,
odravanje i projektovanje u navedenim oblastima.
Klijent je bio angaovan na poslovima izgradnje telefonske mree Salajke, Sremske Mitrovice,
pristupne telefonske mree u itluku, izgradnji gasovoda u Adi, rekonstrukciji vodovodne mree
u Novom Sadu u ulici Novosadskog sajma, izgradnji vodovodne mree iz finansiranja Evropske
Unije KfW u upriji, adaptaciji objekata telefonskih centrala Telekom-a itd.
Sa Telekomom klijent ima dugogodinju kvalitetnu saradnju, na osnovu koje im Telekom poverava
veliki obim poslova u oblasti telefonizacije (izvode grube graevinske radove izgradnja telefon-
ske mree, polaganje optikih kablova, izvoenje elektro radova, itd, kao i izgradnja i adaptacija
objekata za telefonske centrale). Prilikom ugovaranja poslova sa Telekomom, ugovaraju se tri
varijante plaanja: odmah po zavretku posla, nakon 6 ili nakon 12 meseci po zavrenom poslu
(zavisno od vrste i obima posla). U sva tri sluaja, Telekom klijentu plati porez na dodatu vred-
nost (PDV) odmah. Za izvoenje radova klijent dobije od Telekoma sav repromaterijal (kablove,
spojnice i sl.) dok materijal za grube graevinske radove klijent obezbeuje sam.
Prisutna je velika diversifikovanost dobavljaa, to je svakako pozitivno jer postoji velika mo-
gunost supstitucije.
Klijent vodi rauna o usklaivanju dinamike naplate od Telekoma sa izmirenjem obaveza prema
dobavljaima, to im se unapred predoava (maksimalno do 30 dana u zavisnosti od dogovora
sa dobavljaem).
Klijent je orijentisan na trite cele Srbije, gde je i rangiran u jedne od vodeih izvoaa radova,
posebno u oblasti telekomunikacija.
Glavni konkurenti su im (ima ih oko 9) na teritoriji Srbije: Telefonija Beograd, Telefon Kabel
Beograd, Elektromontaa Beograd itd. Na toj lestvici od 10 pozicija klijenta se kree izmeu
etvrtog i estog mesta.

......................
172
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Firma pokriva trite cele Srbije tako to ima otvorene poslovne jedinice u veim gradovima
(njihovo poslovanje je obuhvaeno bilansima Instel Inenjeringa d.o.o. Novi Sad) Beograd,
Zrenjanin, Kikinda, Subotica, Sombor, Uice, Ni, itd.
Opis osnovnih sredstava
Klijent raspolae svom neophodnom opremom za obavljanje delatnosti, a to se pre svega od-
nosi na sve maine kao to su rovokopai, maine za polaganje kablova i cevi, sva neophodna
prevozna sredstva, ali i sopstvene poslovne prostorije u Novom Sadu (sedite firme), Zrenjaninu
i Beogradu.
Trite
Trite na kojem je klijent je prisutan je cela drava u skladu sa tenderima. Klijent pokuava da
spaja gradilita tako to pokuava da uvee izvoenje radova u dva susedna mesta i sl. time
se postie znatna uteda u angaovanju opreme i ljudi.
Najveim delom klijent posluje na teritoriji Vojvodine posebno u oblasti telefonije, a u pret-
hodnoj i tekuoj godini klijent uzima sve vie poslova vezanih za kanalizacione i vodovodne
mree kako bi stvorio to iru lepezu delatnosti sa kojom je konkurentniji i sa kojom postoji
mogunost supstitucije i upoljavanja kapaciteta
Perspektiva biznisa
S obzirom na velike radove i planove koji se finansiraju iz sredstava fonda i sline projekte, kao
i konstantne radove koje Telekom radi na vie lokacija u smislu uvoenja i osavremenjavanja
telefonije u Vojvodini i celoj Srbiji delatnost klijenta je izuzetno perspektivna i profitabilna.
Struktura kupaca i dobavljaa
Najveih 10 kupaca u strukturi ukupnih prihoda (iznosi u tabeli ukljuuje PDV)
u 000 EUR
R.br. Naziv kupca
2006 % 2007 %
1. Telekom Srbija 2340 60 2.365 55
2. JP Razvoj itite 68 1 41 1
3. Odmaralite zlatibor 53 1 36 1
4. O.. Gunaro 43 1 26 1
5. Phiwa Subotica 55 1 13 1
6. O Senta 31 1 4 1
7. O Vuk Karadi 25 1 6 1
8. Vodovod abac 24 1 9 1
9. Elektro Vojvodina 22 1 30 1
10. Ostali 1239 32 1.770 37
Ukupno: 3.900 100% 4.300 100%

......................
173
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Najveih 10 dobavljaa
u 000 EUR
Naziv dobavljaa
2006 % 2007 %
1. Enol Novi Sad 13 1 15 1
2. Geoplan S. Mitrovica 18 1 10 1
3. Geodetski Biro Jagodina 13 1 8 1
4. Srbija Gas 45 1 37 1
5. Tera Mix Vrbas 14 1 10 1
6. Jkp Doljevac 23 1 13 1
7. Geom. Apatin 19 1 13 1
8 Ostali 1129 93 1.434 93
Ukupno 1.274 100 1.540 100

Finansijska analiza
Bilans uspeha
Prihodi prisutno je konstantno poveanje poslovnih prihoda kroz posmatrane
obraunske periode, to je rezultat irenja preduzea i trita, kao i aktivniji ulazak kli-
jenta u gasifikaciju, vodovodne i kanalizacione mree. Ostvareni su manji prihodi za 8
meseci 2008. godine iz razloga to nisu fakturisani izvedeni radovi vrednosti od preko
20,5 mil RSD (nisu ispotvaljene konane situacije). Klijentu su na javnim licitacijama
dodeljeni poslovi od preko 155 mil RSD, koji e se realizovati do kraja 2008. godine
(dokument u prilogu).
Profitne mare Rast EBITDA je rezultat selektivnog biranja poslova tj onih poslova
koji nisu izrazito atraktivni i za koje se ne prijavljuje veliki broj izvoaa ime se ne
obara cena. Klijent sve vie izvodi radove izrade kanalizacione mree, gasne mree i sl.
najee za fond. U 2008. su ostvareni manji prihodi, ali je zadrano priblino procentu-
alno uee bruto dobiti kao u 2007. godini.
Sfera vanrednih prihoda/rashoda vanredni prihodi i rashodi u 2007. godini odnose
se na trokove pribavljanja udela odnosno trokove prodaje udela u firmi Multimedija iz
Apatina koja je se bavi kablovskom televizijom i internetom na podruju optine Apatin.
Klijent je odustao od ulaska u ovu sferu zbog estog uslovljavanja od strane Telekoma
da uesnici na tenderima ne smeju imati veze sa kablovskom i sl. U 2008. godini nema
vanrednih prihoda i rashoda u znaajnijem iznosu.
Dodatne napomene vezane za bilans uspeha smanjeni trokovi osoblja su rezultat
boljeg angaovanja radne snage, pre svega sezonskih radnika koji leti, kada je najvei
obim poslova, vre fizike poslove.
smanjeni materijalni trokovi u 2007. godini rezultat su generalnog pada cena reproma-
terijala koji se nabavlja kao i nabavke od stalnih dobavljaa.

......................
174
Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ d.o.o. NS

Bilans stanja
Najlikvidnija sredstva sredstva u blagajni i na raunima ine 7,1% aktive u 2007. go-
dini. Proseno stanje stedstava na raunu kod OBB u 2007. iznosi 4,4 mil RSD, a u 2008.
godini iznosi 3,1 mil RSD.
Potraivanja prema kupcima znaajan porast potraivanja u 2007. godini rezultat je
zavrenih poslova sa Telekomom koji se vode kao potraivanje , a u veini sluajeva i kao
dugoroni kredit s obzirom da su predmetni krediti obezbeeni cesijom . Pored toga
na potarivanjima stoji posao od cca 50 mil RSD - vodovodna mrea u Iniji, plaanje
u kvartalnim ratama kao i samo delom naplaen posao kanalizacione mree u Senju.
Zalihe odnosi se na lager pomonog materijala koji se priprema pred poetak godine
i isti se koristi u realizaciji poslova u toku cele naredne godine.
Osnovna sredstva Capex je prisutan kroz sve posmatrane godine kao rezultat klijen-
tove sklonosti da konstantno ulae u osavremenjavanje opreme i obnovu voznog parka.
Finansijski leverage u 2007. godini iznosi 0,83. Dugoronim kreditima finansiraju
se poslovi sa Telekomom, koji eli iskristalizovati nekoliko dobrih izvoaa radova koji
kvalitetom i uslovima plaanja mogu ispuniti njihove uslove. Ovi krediti vode se na
poziciji LT kredita.
Obaveze prema dobavljaima su procentualno sniene na teret poveanja finansi-
jskih obaveza kod banaka.
Kreditna zaduenost s obzirom na rokove naplate koji se ugovaraju na tenderima kli-
jentu je neophodno da se zaduuje kako bi odrao kontinuitet u poslovanju. Kroz dobru
profitabilnost klijent pokriva trokove kamata.
Potreba za obrtnim sredstvima prema pokazateljima iz 2007. godine klijent ima velike
potrebe za kratkoronim finansiranjem. Predmetna potreba za obrtnim sredstvima se
pojavljuje pre svega kao rezultat poveanog obima potraivanja.
Ostali komentari bilansa stanja

Tokovi gotovine
Operativni novani rok (CFO) negativan u poslednje dve posmatrane godine, uprkos
poveanju EBITDA, ali i uz poveanje potraivanja.
Investicioni novani tok (CFI) negativan u svim posmatranim godinama u skladu sa
investicionim aktivnostima.
Finansijski novani tok (FCF) pozitivan u poslednje tri posmatrane godine.
Slobodni novani tok (Free CF) negativan u poslednje tri posmatrane godine uprkos
poveanju EBITDA, ali i uz negativnu promenu obrtnih sredstava.

Zavrni komentar finansijske analize

Ostale napomene i zavrni komentar finansijske situacije preduzea

......................
175
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Odnos preduzea sa OBB / kratka kreditna istorija

Platni promet preko OBB 2007. % 2008. %
Dinarski raun (u 000 RSD) 154.160 47.537
Devizni raun (u 000 EUR)

Profitabilnost na klijentu u RSD 000

2007 god. 2008 god.
Profitabilnost na klijentu 2.054 2.590

Blokade rauna
Datum blokade Radnih dana iznos Od strane koga je
(od do) izvrena blokada
Dodatne napomene

Kljuni rizici transakcije i olakavajue okolnosti

+ iskustvo u brani
+ dobra profitabilnost
+ uredna kreditna istorija kod OBB
- blanko transakcija

Konana preporuka

Uvaavajui prethodno izneto kreditni odbor OBB donosi odluku da se firmi XYZ d.o.o. Novi
Sad odobri zanavljanje kratkoronog vienamenskog limit u visini od 8 mil RSD, sa rokom
vanosti 12+12 meseci, u okviru kojeg se komitentu mogu odobravati sve vrste kratkonih
proizvoda u dinarima, uz jednokratnu naknada za odobrenje okvira 0.5%.
Sredstvo obezbeenja po KVL su menice i ugovorna ovlaenja.
Klijent je u obavezi da obavlja minimum 30% domaeg platnog prometa preko rauna
otvorenog u OBB.

......................
176
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Ukupna izloenost kod finansijskih institucija ukljuujui i OBB (u 000 EUR)

Trenutno
Inicijalno Obezbe-
No Naziv Banke Proizvod stanje Rok Dospee
odobreno enje
duga
LTL - OBB - Mi-
1. trovica
Dugoroni kredit 294 238 cesija 4 god 09/11
LTL - OBB -
2. Kamenjar
Dugoroni kredit 140 131 cesija 4 god 04/12

3. LTL - PIREUS Dugoroni kredit 288 292 menice 2 god 06/10

Okvirni Vojvo- Ustupljena potraiva-
4. anska banka* nja od Telekoma
843 843 cesija 11/11
LTL INTESA
5. UKARICA*
Dugoroni kredit 625 363 cesija 18 mes 02/09
6. STL - INTESA Ktatkoroni kredit 300 57 menice 8 mes 02/09
7. STL - INTESA Kratkoroni kredit 125 65 menice 1 god 07/09
300 270 3 god 10/10
8. RFB - RIEEF* Cross border kredit
200 162
garancija
2 god 10/09
A Ukupno kredita: 3.115 2.421
1. vb leasing 30 17 menice 60m 09/11
2. vb leasing 4 1 menice 36m 09/09
3. vb leasing 4 1 menice 36m 09/09
4. vb leasing 20 17 menice 60m 09/12
5. ob leasing 62 33 menice 60m 05/11
6. vb leasing 79 93 menice 60m 08/13
B Ukupno lizinga: 199 162
1. RFB - RIEEF** Garancija za kredit 156 156 menice 2 god 10-09
2. RFB - RIEEF** Garancija za kredit 260 260 hipoteka 3 god 10-10
OBB-garancije
3. iz KL-a
64 64 menice 2008/2009
4. 108 108 menice 7m 12/08
5. OBB garancija 48 48 menice 28 m 12/08
C Ukupno garancija: 636 636
1. jemstvo 13 13 menice 12 m 05/09
2.
3.
4.
5.
D Ukupno jemstvo: 13 13
UKUPNO (A+B+C+D) 3.963 3.232

Napomene:

......................
177
 Kreditna aplikacija Oran banka a.d. Beograd, br. C081023/00001/803 XYZ
d.o.o. NS

Potpisna strana Datum ________________________________

LANOVI KREDITNOG ODBORA ORAN BANKE A.D. BEOGRAD

Account manager Kreditni analitiar

Direktor KC Direktor CRM

Direktor Sektora Direktor Sektora
za pravna lica upravljanja rizicima_______________________

lan IO nadlean lan IO nadlean

za privredu za rizike __________________________

lanovi Upravnog odbora Oran banke a.d. Beograd

1. ___________________________________________

2. ___________________________________________

3. ___________________________________________

4. ___________________________________________

5. ___________________________________________

lanovi Nadzornog odbora Oran banke a.d. Beograd

1. ___________________________________________

2. ___________________________________________

3. ____________________________________________

4. ____________________________________________

5. ____________________________________________

......................
178
 1.10.2008
List o izloenosti: XYZ d.o.o. Novi Sad datum: (in 000)
Poslednji Kolateral Pokrivenost
Korisnik kredita/ odobreni Promena Novi limit Neobezbe- Rok /
Broj partije Kreditor Valuta (efek. kolateralom Komentari
Proizvod limit (EUR) (EUR) eno Dospee
vred.) %
(EUR)
XYZ d.o.o. Novi 54 m /
A1 5100168454 OBB 978 140 -9 131 65 75 42% 04.2012 16 tromesenih rata
Sad - TOS
16 tromesenih rata, prve dve
XYZ d.o.o. Novi Sad 54 m / isplaene od strane telekoma
A2 5100110406 OBB 978 245 -25 220 110 96 56%
- TOS 09.2011 na bazi ugovora o ustupanju
potraivanja
d.o.o. Novi Sad 5400006172
A3 - garancija OBB 978 8 0 8 0 8 0%
XYZ d.o.o. Novi Sad 12 m /
A4 KL 0047/07 OBB 978 100 -100 0 0 100 0% zanavljamo ovaj okvir
- KL za garancije 10.2008
garancija za dobro izvrenje
A5 XYZ d.o.o. Novi Sad 18628880 OBB 891 45 0 45 45 0 92% posla na objektu ATC Sremska
- garancija Mitvrovica Centar I faza . Klijent
trai produenje roka garancije
s obzirom da je ista izdata sa
rokom vanosti 30 dana od

179
datuma potpisivanja zapisnika
o uspeno izvrenom kvalita-
tivnom prijemu objekta, to
se jo uvek nije desilo tako da
se mora pomeriti rok vanosti

......................
u sistemu kako bi se redovno
naplaivala kvartalna naknada .
XYZ d.o.o. Novi Sad 5300071695
A6 OBB 978 100 0 100
- revolving


UKUPNO POSTOJEI LIMIT: EUR 638 -134 504 220 279 44%

XYZ d.o.o.
B1 OBB EUR 0 99 99 0 0 0%
- KL za garancije
B2

B3

UKUPNO NOVO: 0 99 99 0 0 0%

UKUPAN LIMIT GRUPE: EUR 638 -35 603 220 383 36%

Devizni kurs: EUR/RSD 81,0721

......................
180
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
Objasniti proces upravljanja kreditnim
rizikom banke
Objasniti politiku, standard i procedure
kreditiranja
Objasniti odgovornosti uesnika u proce-
su upravljanja kreditnim rizikom banke
Objasniti ta se podrazumeva pod kvali-
tetom aktive i kredita u korienju
Devet pravila upravljanja kreditnim rizi-
kom banke
Literatura:
Barjaktarovi, L., Popovi-Avri, S., eni, M. Greuning, H., Brajovi-Bratanovi, S., Anali-
(2011) UPRAVLJANJE NAPLATOM
POTRAIVANJA U BANKARSKOM
SEKTORU SRBIJE U VREMENU KRI-
ZE, Finansije, br. 1-6/2011, str. 80-102
Barjaktarovi, L., Jeremi, Lj. (2013) Finansij-
ska kriza i upravljanje rizicima osigu-
ranja i bankarstva, Ekonomski institut,
Beograd
Basel Committe on Banking Supervision:
Credit Risk Modelling Current Prac-
tices and Applications, Manuscript,
April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision: A
New Capital Adequacy Framework,
consultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:
Principles for the Management of
Credit Risk, September, 2000.
Basel Committee on Banking Supervision:
International Convergence of Capi-
tal Measurement and Capital Standar-
ds A revised framework, Bank for
International Settelments, June 2004.
Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., Funda-
mentals of Corporate Finance, Third
Edition, McGraw-Hill Prims, New
Jersey, 2001.
Vernimmen, P., Corporate Finance Theory
and Practice, John Wiley&Sons, Ltd,
Chiehester, 2005.
......................
181
Nain ocene kreditne sposobnosti klijenta
Alati za ocenu kreditne sposobnosti kli-
jenta
Analiza kreditnog klijenta kvalitativna
analiza
Analiza kreditnog klijenta kvantitativna
analiza
Analiza kreditne transakcije
Struktura obezbeenja kod kredita
Hodogram kreditnog zahteva
za i upravljanje bankovnim rizicima,
Mate, 2006.
Gori, J., Prirunik za upravljanje rizicima
banke prema Zakonu o bankama,
PRONIKOM, Beograd, 2006.
Guerard, J., Schwaptz, E., Quantitative Cor-
porate Finance, Springer, Science +
Business media, LLC., New York, 2007.
Guidelines on Bank Wide Risk Management,
Identification Quantification Aggrega-
tion Allocation Monitoring, ICAAP
Internal Capital Adequacy Assesment
Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006
Damodaran, A., Applied Corporate Finance,
Second Edition, John Wiley & Sons,
Inc., Hoboken, 2006.
Zakon o bankama, Slubeni glasnik Republike
Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005.
godine
Zakon o privrednim drutvima, Slubeni gla-
snik Republike Srbije broj 125/2004 od
22.11.2004.
Zakon o hipoteci Jugoslovenski pregled,
Beograd, 2006.
Ivani, M., Nei, S., Poslovne finansije, Uni-
verzitet Singidunum, Beograd, 2011.
Jacobson, T., Roszbach, K., Bank lending po-
licy, credit scroing and Value at Risk,
Journal of Banking&Finance, 2001.
Jaffe, R.W., Corporate Finance, Seventh Editi-
on, McGraw-Hill Companies, Inc., 2005.
Jovi, Z., Menadment finansijskih institucija,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
J.P.Morgan: Risk Metrics TM Technical
Document, New York, 1997.
Krasulja, D., Poslovne finansije, Ekonomski
fakultet, Beograd, 1998.
Krasulja, D., Ivanievi, M., Poslovne finansije,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
Lonarevi, R., Mai, B., orevi-Boljanovi,
J., Menadment principi, koncepti i
procesi, Univerzitet Singidunum, Be-
ograd, 2007.
Mai, B., Strategijski menadment, Univerzi-
tet Singidunum, Beograd, 2009.
Milisavljevi, M., Todorovi, J., Planiranje i
razvojna politika preduzea, Savremena
administracija, Beograd, 1995.
Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbi-
lansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br.
129/2007 i 63/2008
Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik
RS br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i
123/2012
Peterson, C., Lewis, C., Managerial Economics,
Fourth Edition, Prentice Hall Inc., New
Jersey, 1999.
Rankovi, J., Teorija i analiza bilansa, Eko-
nomski fakultet, Beograd, 1992.
Rankovi, J., Upravljanje finansijama predu-
zea, Ekonosmki fakultet, Beograd,
1995. Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u fi-
Sajt Agencije za privredne registre, h t t p : /
www.apr.gov.rs/
Sajt Banke za meunarodno poravnanje, http:/
www.bis.org/
Sajt Erste banke Be, http:/www.Erstebank.at
Sajt Narodne banke Srbije, http: /www.nbs.rs
Sajt Raiffiesen bank a.d. Beograd, http:/www.
raiffiesenbank.rs
......................
182
Siciliano, G., Finance for the non-financial
manager, McGraw Hill Companies,
Inc., New Jersey, 2003.
Stevanovi, N., Upravljako raunovodstvo,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
Shapiro, A., Balbirer, S., Modern Corporate
Finance, Prentice Hall, Upper Saddle
River, New Jersey, USA, 2000.
Tomi, P. (2013) Kreditni rizik, FEFA, Beograd
The Frank J. Fabozzi Series: Managing credit
risk in Corporate bond portfolios
a practitioners guide, John Wiley &
Sons, New Jersey, 2004.
The professional risk managers handbook - A
comperhensive guide to the current
theory and best practice, Edited by Ca-
rol Alexander and Elisabeth Sheedy,
Introduced by David R.Koenig; The
official book for the PRM certificati-
on PRIMAPublications / PRIMA Risk
managers 2004.; Volume III: Risk ma-
nagement practices
Fabozzi, F., Peterson, P., Financial manage-
ment and analysis, second edition,
John Wiley &Sons, Inc., New Jersey,
2003.
Financial statement analyzes, prepared by DC
Gardner London, London, 2001.
Hadi, M., Bankarstvo, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2008.
Holden, C., Spreadsheet Modeling in Cor-
porate Finance, Prentice Hall, New
Jersey 07458
nansijskom poslovanju, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Credit policy and procedure manual, DC Gar-
dner London, London, 2001.
ekari, M., Barjaktarovi, L., (2012) Finansij-
ska matematika i aktuarstvo sa zbirkom
zadataka, Univerzitet Singidunum, Be-
ograd
 IV
Upravljanje
kamatnim rizikom,
valutnim rizikom i
rizikom likvidnosti
K amatni rizik, valutni rizik i rizik likvidnosti su predmet analize ovog poglavlja.
Takoe, su prezentovana mogua reenja za zatitu od trinih rizika upotrebom
odgovarajuih finansijskih instrumenata kao to su forvard, opcija, svop i fjuers. Isto-
vremeno je panja posveena i instrumentima platnog prometa koji mogu sluiti kao
sredstvo obezbeenja plaanja po konkretnom spoljnotrgovinskom poslu.

Kada proitate ovaj deo trebalo bi da:

Odgovorite na pitanje ta je kamatni rizik u poslovanju banke?
Objasnite proces upravljanja kamatnim rizikom u poslovanju banke?
Odgovorite na pitanje ta je valutni rizik u poslovanju banke?
Navedete zato je nuno upravljati valutnim rizikom.
Navedete i objasnite mogue naine zatite od rizika u finansijskom i robnom
prometu upotrebom odgovarajuih instrumenata.
Odgovorite na pitanje koji su mogui instrumenti zatite u deviznom poslo-
vanju privrednih drutava.
Odgovorite na pitanje ta je rizik likvidnosti u poslovanju banke?
Objasnite proces upravljanja rizikom likvidnosti.

1. Upravljanje kamatnim rizikom

Kamatni rizik je rizik od mogueg nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat i kapital banke po osnovu pozicija iz bankarske knjige usled promena
kamatnih stopa.(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012) Znai, moemo rei
da kamatni rizik predstavlja rizik pada trine vrednosti portfelja usled neizvesnosti
promena kamatnih stopa na prikupljena (depozite) i plasirana novana sredstva (kre-
dite) klijentima odnosno kao rizik po dobit, ili kapital banke, koji rezultira iz kretanja
aktivnih i pasivnih kamatnih stopa.
Banka je duna da upravlja razliitim oblicima kamatnog rizika i to (Odluka o
upravljanju rizicima banke, 2012):
rizikom vremenske neusklaenosti dospea i ponovnog odreivanja cena
(repricing risk);

Banka je plasirala dinarski kredit u iznosu od 10 miliona dinara Hemofarmu a.d. iz Vrca na period
od godinu dana po fiksnoj kamatnoj stopi od 18%p.a. pre est meseci (gde je osnov bila referentna
stopa Narodne banke Srbije 17,75% p.a.), a pre dva dana referentna stopa Narodne banke Srbije
je porasla na 18,75% p.a. to znai da e banka biti na gubitku kamatne stope u narednom period
minimum 0,75% p.a. na preostali iznos Hemofarmovog duga.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

baznim rizikom (basis risk), kome je izloena zbog razliitih referentnih ka-
matnih stopa kod kamatno osetljivih pozicija sa slinim karakteristikama to
se tie dospea ili ponovnog odreivanja cene;
......................
185
Banka je prikupila od svojih klijenata kratkorona dinarska novana sredstva u visini od 10 mili-
ona dinara (rok dospea do tri meseca), na koje plaa fiksnu kamatu 15% p.a. (pasivna kamata).
Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoronih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim
klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20% p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom sluaju
aktivna kamatna stopa je vea od pasivne kamatne stope i banka zarauje oko 5% p.a na visinu
plasiranih novanih sredstava za vreme trajanja ugovorenih aranmana.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

rizikom krive prinosa (yield curve risk), kome je izloena usled promene
oblika krive prinosa;

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkorona dinarska novana sredstva u visini od 10 miliona
dinara (rok dospea do tri meseca), na koje plaa promenljivu kamatu 15% p.a. (pasivna kamata).
Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoronih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim
klijentima, po fiksnoj kamatnoj stopi od 20% p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom sluaju
aktivna kamatna stopa je vea od pasivne kamatne stope i banka zarauje oko 5% p.a. na visinu
plasiranih novanih sredstava u momentu plasiranja sredstava. Meutim, u toku perioda oroenja
(npr. posle 15 radnih dana) moe doi do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25% p.a., zbog
trenutne situacije na tritu i banka moe gubiti oko 5% p.a. na iznos ve plasiranih sredstava u
periodu koji preostaje do kraja isteka perioda korienja plasiranih kredita po ranije ugovorenoj
fiksnoj kamatnoj stopi od 20% p.a.
[Primer kreiran na osnovu podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

rizikom opcija (optionality risk) ikome je izloena zbog ugovornih odredaba

u vezi s kamatno osetljivim pozicijama (krediti s mogunou prevremene
otplate, depoziti s mogunou prevremenog povlaenja i dr.). Ukoliko se
banka opredeli za fiksne kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima
to znai da se kamatne stope ne menjaju za vreme trajanja kredita odnosno
vreme trajanja oroenja depozita. Ukoliko se banka opredeli za promenljive
kamatne stope u konkretnim ugovorenim poslovima to znai da se kamatne
stope menjaju za vreme trajanja kredita odnosno vreme trajanja oroenja
depozita u skladu sa aktuelnim uslovima na svetskom i domaem finansij-
skom tritu.

Banka je prikupila od svojih klijenata kratkorona dinarska novana sredstva u visini od 50 miliona
dinara (rok dospea do tri meseca), na koje plaa promenljivu kamatu 15% p.a. (pasivna kamata).
Ista sredstva je iskoristila za plasiranje kratkoronih kredita (do 2 meseca rok trajanja) drugim
klijentima, po promenljivoj kamatnoj stopi od 20%p.a. (aktivna kamatna stopa). U konkretnom
sluaju aktivna kamatna stopa je vea od pasivne kamatne stope i banka zarauje oko 5% p.a na
visinu plasiranih novanih sredstava. Meutim, u toku perioda oroenja (npr. posle 15 radnih dana)
moe doi do porasta pasivnih kamatnih stopa npr. 25% p.a., zbog trenutne situacije na tritu.
Banka automatski koristi opciju poveanja aktivnih kamatnih stopa minimum na 26% p.a kako
bi imala u preostalom periodu korienja kredita zaradu od minimum 1% p.a na iznos plasiranih
sredstava odnosno kako ne bi imala gubitak u svom poslovanju.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

Pristupi problematici kamatnog rizika su (Greuning, H. i Brajovi-Bratanovi, S.,

2006):
......................
186
 a) sa pozicije knjigovodstvene vrednosti rizik se posmatra u smislu njegovih efekata
na pojedine bilansne pozicije banke odnosno da li e kamatonosni prihodi po
osnovu odobrenih kredita biti vei od kamatonosnih rashoda po osnovu priku-
pljenih depozita komitenata (u sluaju banke), to je ve objanjeno u prethodnim
primerima ovog dela.
b) sa pozicije trine vrednosti rizik se posmatra u smislu njegovog uticaja na
trinu vrednost portfelja odnosno da li je banka uspela da plasira sredstva ko-
mitentima po viim ili niim kamatnim stopama od trinih, to je ve objanjeno
u prethodnim primerima ovog dela.
Komponente kamatnog rizika, ukoliko razmatramo pristup knjigovodstvene
vrednosti, su:
a) bazni rizik rizik od moguih promena u razlici izmeu aktivnih i pasivnih
kamatnih stopa (spread/raspon). U osnovi poslovanja banke aktivne kamatne
stope bi trebalo da budu vee od pasivnih kamatnih stopa.
b) rizik od promene uslova rizik od promene cena (nastaje iz razlika u tempi-
ranju dospea fiksnih i odreivanja fluktuirajuih stopa aktive banke /fiksna i
promenljiva kamatna stopa, rona transformacija sredstava) i rizik krive prinosa
(pomaci na gore ili dole, krive prinosa, rezultiraju negativno na prihod banke). U
svakodnevnom poslovanju banke bi trebalo da iz kratkornih izvora finansiranja
(depozita) vre plasiranje kratkoronih kredita odnosno iz dugoronih izvora
finansiranja vre plasiranje dugoronih kredita klijentima. U sluaju stabilnog
trita deava se da banke iz kratkoronih izvora (depozita) plasiraju dugorone
kredite, odnosno, vre ronu transformaciju sredstava. Budui da obaveze i potra-
ivanja nemaju iste rokove dospea, eventualne promene kamatnih stopa mogu
izazvati negativne efekete na poslovanje banke, to je objanjeno kroz prethodne
primere u ovom delu.
c) rizik opcionalnosti znai da su svi vaniji uzroci kamatnog rizika opcije uklju-
eni u veinu stavki bilansa banke, ali i u ugovore koje banka zakljuuje sa svojim
komitentima privrednim subjektima (opcija daje pravo ali ne i obavezu).

Primeri su:
ukoliko Nauni institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada slobodna novana sredstva u
iznosu od 500.000,00 evra oroi (kod svoje poslovne banke) na tri meseca po kamatnoj stopi
od 8%p.a., ima mogunost da sredstva podigne i pre isteka oroenja, pri emu dobija kamatnu
stopu po vienju od 2% p.a.
ukoliko Valorplast doo Beograd podigne kredit (kod svoje poslovne banke) u iznosu od
200.000,00 evra sa rokom otplate 5 godina, ima mogunost da ga prevremeno vrati isti uz
plaanje provizije od 2% na iznos prevremeno vraenih sredstava.
ukoliko Jugohemija a.d. Beograd podigne dinarski kredit sa valutnom klauzulom u evrima (kod
svoje poslovne banke), ima mogunost da isti vrati u evrima (valuti za koju je vezan dinarski
kredit) ili u dinarskoj protivvrednosti strane valute (u naem sluaju evra) za koju je kredit
vezan, itd.
[Primer kreiran na osvnou podataka koji su vaili na domaem finansijskom tritu 2006. godine.]

......................
187
 Moemo zakljuiti da klijenti - privredni subjekti i graani uvek mogu pre roka
da vrate kredit koji koriste ili podignu novana sredstva sa rauna, pri emu se re-
meti poslovanje banke tj. stvaraju se novani gubici po konkretnim poslovima koji su
vei od naknade koju klijent banke plaa banci u sluaju iskorienja opcije. Sutina
bankarskog poslovanja je u prikupljanju i plasiranju sredstava privrednim subjektima
i graanima, tako da banka sva slobodna sredstva koristi za dalje oploivanje i svako
korienje opcije iz ugovora od strane klijenta - privrednog subjekta i graana ima za
posledicu novane gubitke za banku.

Aktivna i pasivna kamatna stopa se sastoje iz baznog dela i margine.

U sluaju formiranje kamatne stope na depozit (pasivna kamatna stopa) od baznog dela se oduzima
margina, to se moe prikazati na sledei nain:
Pasivna kamatna stopa = bazni deo margina
U sluaju formiranja kamatne stope na kredit (aktivna kamatna stopa) se baznom delu dodaje
margina, to se moe prikazati na sledei nain:
Aktivna kamatna stopa = bazni deo + margina
Bazni deo u sluaju kamatnih stopa na dinarske kredite i depozite moe biti: BELIBOR ili referen-
tna kamatna stopa Narodne banke Srbije (RKS). Bazni deo u sluaju kamatnih stopa u valuti (ili sa
valutnom klauzulom) na dinarske kredite i tepozite moe biti: EURIBOR ili LIBOR.
Margina u sluaju pasivne kamatne stope je jednaka zbiru obavezne rezerve na depozite i pro-
fitne margine (zarade) banke. U skladu sa tim formula za pasivnu kamatnu stopu se moe iskazati
na sledei nain:

Pasivna kamatna stopa = RKS/BELIBOR/ (obavezna rezerva + profitna margina banke)

ili
Pasivna kamatna stopa = EURIBOR/LIBOR/ (obavezna rezerva + profitna margina banke)

Margina u sluaju aktivne kamatne stope se formira u skladu sa poreklom izvora finansiranja:
a) ukoliko su novana sredstva pribavljena od druge domae poslovne banke:
Trokovi pribavljanja novanih sredstava ili margina plasiranja novanih sredstava banke za-
jmodavca (liqudity costs ili cost of funding) + Visina obavezne rezerve +
Standardni trokovi rizika ili trokovi pokria rizika za krediti + Profitna margina (ili zarada
banke) po konkretnom poslu
[Visinu obavezne rezerve define centralna banka. Standardni trokovi rizika su determinisani
kreditnom sposobnou korisnika kredita i poslovnom politikom banke.]
b) ukoliko su novana sredstva pribavljena od banke ije je sedite u inostranstvu:
Trokovi pribavljanja novanih + Rizik zemlje + Dvostruki porez (withholding tax) + Visina oba-
vezne rezerve + Standardni trokovi rizika + Profitna margina (ili zarada banke) po konkretnom
poslu
[Withholding tax je porez, koji se obraunava i plaa ukolikio ne postoji sporazum o izbegavanju
dvostrukog oporezivanja izmeu Srbije i zemlje odakle kreditor (ino-banka) potie.
Informacija o visini rizika zemlje se moe videti na sajtu Reuters-a ili Bloomberg-a. Obino u
praksi predstavlja prinos na berizinu hartiju od vrednosti (emitent drava) na domaem tritu
(zemlje korisnika kredita).]
c) prekogranino (cross-border) finansiranje, gde domae pravno ili fiziko lice koriste kredit direk-
tno ino-banke (iz inostranstva). U praksi se za kreditora biraju banke koje posluju u zemljama iji
je rizik jednak 0 i gde postoji sporazum o izbegavanju dvostrukog oporezivanja izmeu zemlje

......................
188
 kreditora i zemlje korisnika kredita. esto ovi krediti ne podleu kontroli od strane centralne
banke, te se na ova sredstva ne izdvaja obavezna rezerva. U skladu sa tim margina se sastoji
iz sledeih komponenti:
Trokovi pribavljanja novanih sredstava + Standardni trokovi rizika + Profitna margina banke
Cena kotanja (break-even) kredita ili depozita podrazumeva da je banka pokrila trokove pri-
bavljanja sredstava, ali ne ostvaruje dobitak (niti gubitak). U sluaju pasivne kamatne stope,
break-even znai da je banka pokrila bazni deo i visinu obavezne rezerve. U sluaju aktivne
kamatne stope, break-even podrazumeva da je banka pokrila bazni deo, trokove pribavljanja
novanih srestava, rizik zemlje, porez i visinu obavezne rezerve.
Komponente aktivne kamatne stope Komponente pasivne kamatne stope

Upravljanje kamatnim rizikom podrazumeva odgovarajue politike, procedure,

procese i tehnike koje banka koristi radi minimiziranja rizika od pada svoje aktive
usled nepovoljnih kretanja kamatnih stopa. Banke imaju jasno definisane politike i
procedure za minimiziranje i monitoring kamatnog rizika.
Brojni su modeli za upravljanje kamatnim rizikom, meutim u praksi su najee
korieni sledei modeli:
1. Analiza razlike (gepa) polaze od raspodele aktive (krediti) i passive (depoziti)
u grupe po dospeima koje su determinisane cenom i kvantifikovanjem gepa u
svakoj taki dospea. Banka ostvaruje pozitivan gep ukoliko su cene aktive (pla-
siranih kredita) vie od cena pasive (prikupljenih novanih depozita). Isto tako,
banka ostvaruje negativan gep, u sluaju da su cene aktive nie od cena pasive.
Trebalo bi imati u vidu da se u realnosti kamatne stope menjaju i na dnevnoj
osnovi.

Uopte analiza gepa (jaza) je koncept koji se u osnovi svodi na to da se kroz identifikovanje nivoa
aspiracije (eljenog stanja) i sadanjih mogunosti stimuliraju istraivanje u planskom procesu s
ciljem da se otkriju strategije za popunjavanje jaza. Smisao analize jeste da se za dui vremenski
period (5-10 godina) projektuju ciljevi i utvrdi jaz izmeu projektovanih ciljeva koji bi se ostvarili
bez korektivne akcije. Ciljevi (privrednog subjekta) se daju najee kao ukupan prihod, dobit,
trino uee, obim prodaje itd.
Analiza jaza podrazumeva sledee korake, odnosno projekcije: 1. utvrivanje gde se sada nalazimo,
2. gde bismo bili ako nastavimo sadanjim pravcem i tempom rasta, 3. gde bismo mogli biti s obzi-
rom na promene u okruenju, 4. gde elimo da idemo, 5. utvrivanje gepa izmeu projektovanih
buduih ciljeva i ekstrapolacije sadanjih ciljeva, 6. utvrivanje programa za popunjavanje jaza,
7. utvrivanje mehanizama kontrole odnosno seta kontrolnih taaka.

......................
189
Analiza jaza moe da pomogne i da se anticipiraju momenti kada treba da se preduzme odreena akcija.

2. Simulacija je dinamian model, koji protokom vremena obezbeuje znaajnije

rezultate. Inae, podrazumeva izraunavanje osetljivosti neto kamatnih prihoda
i kapitala, na odreenim kljunim promenljivama rizika koje ukljuuju promene
na kamatnu stopu.
3. Analiza trajanja posmatra kamatni rizik na dui rok. Inae, kamatni rizik
se kvantifikuje izraunavanjem sadanje vrednosti aktive, pasive i vanbilansnih
stavki banke, da bi se potom merila osetljivost neto vrednosti promene kamatnih
stopa.
U svakodnevnom poslovanju rukovodstvo banke putem razliitih izvetaja o dnevnim
i mesenim promenama finansijskih pokazatelja banke upravlja kamatnim rizikom. Na
povieni kamatni rizik mogu ukazivati nepovoljne promene u sledeim pokazateljima:
odnos dugorone imovine i ukupne imovine, odnos nedospelih depozita i dugorone
imovine, odnos rezidencijalnih nekretnina (neprodatih iz specijalnog finansiranja ili
kolaterala po osnovu loih plasmana) i ukupne imovine, odnos amortizacije (imovine)
i kapitala prvog reda (banke).
Uspenijem upravljanju kamatnim rizikom slue sledei izvetaji o kamatnom riziku:
pregled rizika sumarni izvetaj, zarada u uslovima rizika, izvetaji o reviziji, rizini
kapital banke i analiza neto kamatne mare. Pomenuti izvetaji su u funkciji minimi-
ziranja rizika odnosno odravanja kamatnog rizika na prihvatljivom nivou za banku,
samo ako se u skladu sa njima preduzimaju odgovarajue mere i radnje od strane svih
uesnika involviranih u proces upravljanja kamatnim rizikom u banci.

2. Upravljanje valutnim rizikom

Devizni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital banke usled promene deviznog kursa, a banka mu je izloena po osnovu
stavki koje se vode u bankarskoj knjizi i knjizi trgovanja. (Zakon o bankama, 2005)
On moe zbog nepovoljnog kretanja kursa da prouzrokuje gubitke za banku. Ovaj rizik
se nalazi u aktivnostima investiranja i poslova u inostranstvu. Devizni rizik nastaje u
svim sluajevim kada su banka ili drugi privredni subjekt suoeni sa neravnoteom u
valutnoj strukturi, odnosno, kada su plasmani ili ostvareni prihodi u jednoj valuti, a
izvori ili obaveze u drugoj valuti.

Determinante deviznog kursa su: uvoz i izvoz roba i usluga, platni bilans, dinamika trgovine,
poveanje bogatstva nacije, kretanje investicionog kapitala, javni dug, poveanje novane mase,
kreditni rejting zemlje, politiki rizik, kamatne stope, inflacija i ekonomska oekivanja (Travica, 2013).

Osnovni devizni rizik koji se najee pojavljuje(Greuning, H. i Brajovi-Brata-

novi, S., 2006):
a) raunovodstveni se javlja kod kompanija koje imaju svoje organizacione delove
u inostranstvu, pa je za potrebe izvetavanja neophodna konsolidacija odnosno
ukoliko deo poslovanja obavljaju u stranoj valuti.
......................
190
Primeri su:
Raiffeisen banka a.d Beograd je u vlasnitvu austrijske firme Raiffeisen International Vienna
(koja ima mreu od dvadesetak banaka u centralnoj i istonoj Evropi). Lokalna banka, Raiffeisen
bank a.d. Beograd za potrebe izvetavanja u Srbiji, a u skladu sa vaeim lokalnim propisima
svoje godinje izvetaje priprema i dostavlja svim zainteresovanim stejkholderima u zemlji u
dinarima, dok ih za potrebe svog osnivaa priprema i dostavlja u eurima, primenjujui kurs
koji je vaio na dan 31.12. prethodne kalendarske godine bez obzira to se u toku kalendarske
godine i u toku samog meseca decembra kurs menjao odnosno fluktuirao (Raiffeisen Inter-
national dostavljene izvetaje koristi za konsolidovano prikazivanje poslovnog rezultata cele
Raiffeisen grupe).
[Primer kreiran na osnovu podataka raspoloivh na sajtu Raiffeisen International Vienna /
datum pristupa 15.06.2013.]
Korienje forvarda, podrazumeva da se posao ugovara pod jednim uslovima, a knjii u skladu
sa vaeim kursevima na dan realizacije transakcije u budunosti.

b) transakcijski se odnosi na mogue budue meu-valutne dobitke ili gubitke

na transakcijama koje su obavljene ili u pripremi i koje su denormirane u stranoj
valuti.

Firma Industrija Hrane Dunja d.o.o. Vranje (proizvoa Simka okolade) koristi kratkoroni kredit tzv.
pozajmicu po tekuem raunu, dinarsku sa valutnom klauzulom od 100.000,00 evra kod poslovne
banke. IH Dunja doo je povukla tranu od 10.000,00 evra. Kupac Idea doo Beograd joj je uplatila
pre roka dospea, kupljenu robu, i IH Dunja razmatra opciju da li da vrati povueni iznos kredita
danas po prodajnom kursu od 95,00 dinara za 1,00 evro ili da saeka da vrati narednog dana po
kursu koji e vaiti taj dan (moe biti nii a moe biti i vii od dananjeg). Gledajui tendencije koje
su bile prethodnih dana IH Dunja se ipak odluuje da vrati povueni kredit po kursu od 95,00 dinara
za 1,00 evro tj. da vrati 950.000,00 dinara svojoj poslovnoj banci. Narednog dana kurs je porastao
pa je za 1,00 evro bilo neophodno izdvojiti 97,00 dinara (odnosno IH Dunja bi trebalo da vrati
banci povueni kredit u iznosu od 970.000,00 dinara). Uvaavajui prethodno navedeno IH Dunja
je zaradila 20.000,00 dinara, time to je povueni kredit vratila po kursu 95,00 dinara za 1,00 evro
odnosno banka je izgubila 20.000,00 dinara time to je IH Dunja vratila povueni kredit dan ranije.
[Primer kreiran na osnovu podataka dostupnih na sajtu Agencije za privredne registre i Narodne
banke Srbije u oktobru 2008. godine.]

c) ekonomski nastaje kao posledica promena vrednosti intervalutnih kurseva i

domae valute, dolazi do promena vrednosti buduih prihoda i trokova, kao i
konkurentnosti privrednog subjekta na tritu. Pomenutu komplesknu izloenost
je najtee uoiti, oceniti i spreiti, a povezana je sa makro ekonomskim rizicima:
promenu valutnih kurseva obino prati promena kamatne stope i inflacije. Eko-
nomska izloenost je rizik od promene vrednosti privrednog subjekta (merena kao
sadanja vrednost oekivanih novanih tokova) zajedno sa promenom valutnih
rizika.

Izmeu 2000. i 2001. japanski jen je depresirao u odnosu na ameriki dolar. Rezultat toga je bila
vea konkurencija izmeu japanskih proizvoaa (Toyote i Nissana) i amerikih (Ford). Japanski
automobili su postali jeftiniji, a ameriki proizvoai su bili izloeni depresijaciji jena iako nisu
imali nikakva plaanja u toj valuti. [Travica, 2013]
......................
191
 Upravljanje valutnim rizikom obuhvata odgovarajue politike, procedure,
procese i tehnike kojima banka definie ogranienja na valutni rizik. Vrlo je bit-
no naglasiti da je upravljanje valutnim rizikom dinamian proces, koji podrazumeva
redovno praenje promenljive situacije na domaem i na meunarodnom tritu, a u
cilju minimiziranja deviznog rizika.
Dve osnovne vrste transakcija u poslovanju banke su: transakcije koje proizilaze iz
poslova berzanske trgovine i tradicionalne bankarske transakcije. Stoga, banke prime-
njuju dva postupka u upravljanju valutnim rizikom:
dnevno upravljanje likvidnou za poslove posredovanja i trgovake poslove,
meseno upravljanje likvidnou za tradicionalne bankarske operacije.
Prilikom upravljanja valutnim rizikom banka se rukovodi sledeim ogranienjima:
limitom neto otvorene pozicije, koji predstavlja maksimalni gubitak banke
usled valutnog rizika,
limitom valutne pozicije, koji predstavlja limit izloenosti banke prema poje-
dinim valutama odnosno u skladu sa prethodno navedenim limit neto otvo-
rene pozicije za svaku valutu ponaosob,
vezanim za ostale pozicija, kao to su trgovanje valutom, derivatima, itd.,
maksimalne vrednosti svih ugovora na pojedinane odnosno konkretne da-
tume dospea,
vezanim za maksimalni gubitak (stop loss), obzirom da predstavljaju una-
pred odreeni limiti na nekim deviznim tritima za gubitke po razliitim
pozicijama,
na rizik poravnanja, koji se odnosi na instrumente obezbeenja po konkret-
nim pozicijama (uglavnom novac i finansijski derivati),
na rizik ugovorne strane odnosno zemlju iz koje potie ugovorna strana, jer
se moe desiti da u toj zemlji postoji nestaica deviza ili jednostavno mora-
torijum plaanja ka inostranstvu,
permanentnu revalorizaciju (ili konverziju) odnosno svoenje na trinu
vrednost pozicije.
U praksi su nastali razliiti modeli ili naini zatite od valutnog rizika, od finansij-
skih derivata do razliitih finansijskih instrumenata, koji e biti objanjeni u narednim
poglavljima ovog dela knjige. Bitno je napomenuti da se u praksi esto javlja vie vrsta
rizika prilikom realizacije bilo koje transakcije, a da njeni uesnici toga nisu esto ni
svesni. Prilikom plasiranja kredita sa valutnom klauzulom privrednom subjektu, i ban-
ka i korisnik kredita (privredni subjekt) su izloeni kreditnom riziku, trinom riziku,
valutnom riziku i kamatnom riziku. Isto tako prilikom spoljnotrgovinskog posla banka
odnosno kupac i prodavac (koji su klijenti banke) su izloeni ne samo riziku performansa
samog prodvaca proizvoda ili usluge, ve i deviznom riziku, trinom riziku, kamatnom
riziku, riziku zemlje, ali i kreditnom riziku odnosno riziku plaanja ili neplaanja zbog
bankrota kupca odnosno poslovne banke.

......................
192
 2.1. Upravljanje rizikom u deviznom
poslovanju privrednih subjekata

Poslovni partneri (privredni subjekti), kupci i dobavljai odnosno uvoznici i izvoznici,

svojim kupoprodajnim ugovorima reguliu pod kojim uslovima prodaju robu/uslugu/
graevinske radove i pod kojim uslovima se vri plaanje robe/usluge/graevinskih
radova.
Osnovni oblici plaanja u meunarodnom platnom prometu su (M. Hadi, 2008):
plaanje doznakom tzv. plaanje na otvoreno. Bankarska doznaka je instru-
ment platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna banka nalogodavca
(kupca/uvoznika) daje prismeni nalog svom korespondentu (drugoj poslov-
noj banci obino banci prodavca/izvoznika) u inostranstvu da odreenom
pravnom (prodavcu/izvozniku) ili fizikom licu (korisniku doznake) isplati
iznos naveden u nalogu na odreeni datum. Ona predstavlja klasian, naj-
stariji instrument meunarodnog platnog prometa, naroito kod nerobnih
plaanja, kod plaanja avansa i kod robnog plaanja u poslovima kod kojih ne
postoji opasnost velika opasnost realizacije rizika. Prisustvo rizika se ogleda
u sledeem:
a) kod plaanja unapred kupac (uvoznik) nije zatien, jer plaa robu pre nego je
primi i
b) isporuke na otvoreno prodavac (izvoznik) nije zatien, jer isporuuje robu pre
nego to mu se plati.
Avansno plaanje doznakom se vri ukoliko se ino-partneri ne poznaju dobro, ili im
je prethodno iskustvo loe u saradnji, ili ukoliko postoji rizik zemlje kupca da se moda
uvede moratorijum na inostrana plaanja odnosno dugove.
Osnovne vrste doznaka su: nostro (na) i loro (va). Nostro doznake su doznake u
inostranstvo i izvravaju se na osnovu naloga za plaanje koji nalogodavac (uvoznik/
kupac) daje ovlaenoj banci uz prilog odgovarajue dokumentacije u zavisnosti od vrste
uvoznog posla. Loro doznake su doznake iz inostranstva u korist domaeg pravnog
(izvoznika/prodavca) ili fizikog lica korisnikovoj banci upuene putem SWIFT-a. Po
prijemu doznake banka je duna da postupi po Uputstvu Narodne banke Srbije i da
korisnika obavesti o prilivu na raun banke. 1
podnoenjem menice ili dokumenata na inkaso tzv. collection poslovnoj
banci kupca/uvoznika robe. Obino se primenjuje kada se kupac i prodavac
znaju, a podnoenje menice ili dokumenata poslovnoj banci se vri poto je
isporuena roba kupcu.

1 SWIFT je skraenica od Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication. SWIFT

je meunarodna (neprofitna) organizacija za meubankarska elektronska plaanja sa elementom
inostranosti, koja pripada svojim lanicama. Sedite SWIFT-a je u Hulpu, Belgija. Razmena poruka
u okviru SWIFT-a je strogo standardizovana, a struktura poruka je u korelaciji sa vrstom i tipom
bankarskih poslova koji se mapira, to omoguava da svi uesnici na istovetan nain tumae sadraj
poruka u vezi plaanja sa inostranstvom.SWIFT predstavlja sistem elektronskog plaanja sa definisa-
nim standardom poruka, subjektima u lancu plaanja, nefinansijskim institucijama (kupci, prodavci)
i insfrastrukturom sistema plaanja.
......................
193
Prodavac A iz Nemake i kupac B iz Srbije, su zakljuili ugovor o kupoprodaji tamparske opreme
u vrednosti od 0,5 miliona evra.
Ugovorom su predvideli da je plaanje opreme putem inkasa. Dokumenta koja je prodavac A u
obavezi da ispostavi po kupoprodajnom ugovoru su: faktura, sertifikat o kvalitetu robe i otpremni-
ca. Poslovna banka firme A je Commerz banka Frankfurt, dok je poslovna banka firme B Meridian
banka a.d. Novi Sad.
Firma A je proizvela poruenu robu i isporuila firmi B. Poto je robu isporuila odmah je prosledila
dokumenta i firmi B i svojoj poslovnoj Commerz banci. Dokumenta su pre stigla do firme B, kao i
poruena oprema. Poto je oprema odgovarala ugovorenoj, firma B je podnela nalog za plaanje
(doznaku) svojoj poslovnoj Meridian banci. Meridian banka je izvrila plaanje.
Commerz banka je pregledala dokumenta i dostavila ih Meridian banci uz odgovarajuu proceduru,
posle 30 dana od datuma plaanja.
Iz primera se vidi da inkaso ne obezbeuje dovoljan stepen zatite ni kupca ni prodavca.
[Primer kreiran na osnovu prakse koja je postojala na domaem bankarskom tritu 2001.godine.]

plaanje akreditvom, kao instrumentom i obezbeenjem plaanja, se obino

koristi kada se kupac i prodavac ne znaju, ili kada konkretna vrsta posla to
zahteva, ili kada kupac nema dovoljno novanih sredstava u momentu otvara-
nja akreditiva. Dokumentarni akreditiv je pismena (uslovna) obaveza banke
(akreditivne banke) data prodavcu (korisniku) na zahtev i prema instruk-
cijama kupca (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akreditiva,
uz dokumenta predviena u akreditivu i podneta u rokovima utvrenim u
akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne
akreditive Meunarodne trgovinske komore u Parizu. (UCP 500, 1993)
osiguranje plaanja garancijom. Garancija je instrument obezbeenja, kojim
banka izdavalac preuzima na sebe, a po nalogu klijenta (kupca/uvoznika/
izvoaa radova/naruilac radova) neopozivu obavezu da e platiti na poziv
korisniku garancije (prodavac/izvoznik/izvoa radova), garantovani iznos,
kao nadokandu za neizvreno plaanje ili inidbu od strane klijenta (kupca/
uvoznika/naruilac radova), za iji raun banka nastupa.
escrow raun odnosno otvaranje specijalnog namenskog rauna za konkretan
ugovoreni posao.

Konkretan nain plaanja u konkretnom kupoprodajnom odnosno spoljnotrgovinskom ugovoru

e biti izabran u zavisnosti od vrste posla o kojoj se radi (reeksport, pogonoski poslovi, komisioni
poslovi, klasian uvoz odnosno izvoz, oplemenjivanje robe, itd.), od uesnika u transakciji (poznati,
nedovoljno poznati, itd.), vrednosti posla i roka isporuke (vie puta u toku godine iste vrednosti
ili iste koliine itd.).

Trebalo bi imati u vidu da je mogue prodati odnosno naplatiti (nedospelo) potra-

ivanje pre roka dospea, korienjem forfetinga ili faktoringa (M.Hadi, 2008).
Ugovorom o forfetingu banka, forfeter, preuzima od svog klijenta (prodavac/izvo-
znik) potraivanje koje on ima prema treem licu (kupac/uvoznik), a koje joj klijent
(prodavac/izvoznik) prenosi uz prenos insturmenata za naplatu potraivanja o rokovima
dospea (menica, dokumetnarni akreditiv, garancija treeg lica, itd.) koje je ugovorio
sa svojim partnerom (kupcem/uvoznikom). Banka prihvata prenos potraivanja i
isplauje vrednost prenetnih potraivanja klijentu (prodavcu), uz odbitak eskontne
......................
194
kamate, provizije i trokova vezanih za taj posao. Pri tome se banka obavezuje da e
snostiti rizik naplate prenetih potraivanja.
Faktoring poslovi predstavljaju specifian oblik pribavljanja sredstava i to proda-
jom potraivanja. Faktoring se definie kao prodaja potraivanja od strane privrednog
subjekta (prodavac/izvoznik) posrednikoj organizaciji tzv.faktoru ili faktoring organi-
zaciji koja otkupljuje potraivanja i snosi sav rizik eventualne nemogunosti naplate
potraivanja.

2.1.1. Escrow raun

Escrow rauni su namenski rauni, koji se uvek vezuju samo za jedan, konkretan
posao (najee: kupovina drugog privrednog subjekta, plaanje zakupa, kupovina po-
slovnog/stambenog prostora, kupovina zemljita, itd.). Nakon zavretka tog konkretnog
posla, banka je duna da ugasi escrow raun. (RZB, 2002)
Uloga banke je da u tom konkretnom poslu obezbedi da se transakcije preko na-
menski otvorenog rauna odvijaju u skladu sa ugovorom izmeu kupca i prodavca.
Svrha escrow rauna je da obe ugovorne strane (kupac i prodavac) budu zatiene:
prodavac se titi da e primiti novana sredstva za ono to je prodao/izvrio
kao uslugu (predmet kupoprodajnog ugovora) ispunjenjem odreenih uslova
definisanih ugovorom;
kupac se titi da e kupiti ono to je ugovorio (predmet ugovora) ispunjenjem
odreenih uslova definisanih ugovorom.

U oktobru 2002. godine Agencija za privatizaciju je prodala 70% akcija Cementare iz Beoina,
francuskoj firmi Lafarge, s obzirom na to da je na tenderu Lafarge ponudio najbolje uslove vezane
za kupovinu fabrike, investiciju u fabriku i socijalni program. Lafarge je bio u obavezi da uplati 50
miliona evra za kupovinu 70% akcija jednokratno po osnovu zakljuenog ugovora sa Agencijom za
privatizaciju. Lafarge nije bio siguran da e Agencija za privatizaciju ispotovati svoj deo kupopro-
dajnog ugovora, a pripremio je novana sredstva da izmiri obavezu, obratio se svojoj poslovnoj
banci Societe General a.d. Beograd sa zahtevom da se konkretna kupoprodajna transakcija realizuje
preko namenskog (escrow) rauna.
Societe General banka priprema ugovor o escrow raunu (namenskom deviznom raunu), u kome
se javljaju tri ugovorne strane: banka, Lafarge i Agencija. Ugovorom se specificira do kog roka
Lafarge uplauje devizna sredstva na namenski raun kod Societe General banke a.d. Beograd,
zatim do kog roka Agencija za privatizaciju podnosi odgovarajua dokumenta Societe banci koja
dokazuju da je vlasnitvo nad Cementarom Beoin preneto na Lafarge, i ko ima pravo raspolaga-
nja sredstvima na namenskom raunu kod Societe banke odnosno ko ispostavlja nalog za prenos
sredstava sa namenskog rauna na raun Agencije za privatizaciju.
Poto su se sve tri strane usaglasile oko uslova ugovora o otvaranju i voenju namenskog rauna
i isti zakljuile, Societe General banka otvara escrow raun 01.11.2002.
Lafarge uplauje sredstva u iznosu od 50 milion evra na namenski raun kod Societe banke, to je
u skladu sa ugovorom o escrow raunu. Agencija podnosi odgovarajua dokumenta Societe banci
do 15.11.2002., takoe u ugovorenom roku. Ovlaeni potpisnik za raspolaganje sredstvima na
escrow raunu ispostavlja nalog prenosa novanih sredstava sa namenskog rauna (escrow) kod
Societe banke na raun Agencije, u skladu sa ugovorom o escrow raunu.
[Primer kreiran na osnovu prakse koja je postojala na domaem finansijskom tritu 2002.godine.]

......................
195
 2.1.2. Dokumentarni akreditiv

Dokumentarni akreditiv (letter of credit LC) je pismena (uslovna) obaveza banke

(akreditivne banke) data prodavcu/izvozniku (korisniku akreditiva) na zahtev i pre-
ma instrukcijama kupca/uvoznika (nalogodavca) da plati iznos koji ne prelazi iznos
akreditiva, uz dokumenta predviena u akreditivu i podneta u rokovima utvrenim u
akreditivu i saglasno Jednoobraznim pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive
Meunarodne Trgovake Komore u Parizu. (UCP 500, 1993)
Dokumentarni akreditiv je najsigurniji instrument plaanja u meunarodnoj trgovini.
Akreditivu obavezno prethodi kupoprodajni ugovor zakljuen izmeu kupca/uvozni-
ka prodavca/izvoznika, sa finansijskom klauzulom koja definie da e plaanje biti
izvreno dokumentarnim akreditivom. Shodno definiciji u prvom stavu ovog poglavalja
proizilazi da je nain poslovanja dokumentarnim akreditivom reuglisan Jednoobraznim
pravilima i obiajima za dokumentarne akreditive, koje je usvojila Meunarodna Trgo-
vaka Komora u Parizu 1933. godine. Pravila se tokom vremena unapreuju i do sada
su pretrpela pet izmena (poslednja je bila 1993. godine).
U akreditivom poslu postoji najmanje sledeih pet ugovornih odnosa:
izmeu izvoznika/prodavca i uvoznika/kupca,
izmeu uvoznika/kupca i akreditivne banke (kupeve banke),
izmeu akreditivne banke i konfirmirajue ili korespondentske banke,
izmeu konfirmirajue ili korespondentske banke i izvoznika/prodavca,
izmeu akreditivne banke (kupeve banke) i izvoznika/prodavca.
Uesnici u akreditivnom poslu su:
Nalogodavac (the applicant) - je kupac /uvoznik koji daje nalog svojoj po-
slovnoj banci da otvori akreditiv.
Akreditivna banka (the issuing bank) - je banka koja otvara akreditiv na za-
htev nalogodavca.
Korisnik akreditiva (the beneficiary) je obino prodavac/izvoznik koji prezen-
tacijom odreenih dokumenata banci stie pravo za naplatu po akreditivu.
Avizirajua banka (the advising bank) - je banka koja obavetava korisnika
da je u njegovu korist otvoren akreditiv, bez preuzimanja obaveze za isplatu
akreditiva.
Potvrujua/konfirmirajua banka (the confirming bank) - je posrednika
banka (pozvana ili ovlaena od akreditivne banke) koja preuzima vrstu
obavezu prema korisniku da e mu isplatiti novani iznos na koji je otvoren
akreditiv pod uslovima iz akreditiva (najee poslovna banka izvoznika).
Isplatna banka je banka navedena u akreditivu.
Rambursna banka je banka ovlaena (od akreditivne banke) da izvri ram-
burs.
Potrana banka je banka koja trai ramburs.
Trebalo bi imati u vidu da je za kupca/uvoznika mnogo prihvatljivije plaanje posle
otpreme robe nego u momentu otpreme robe ili unapred (avansno), dok je za prodavca
......................
196
najpogodnije i najpoeljnije plaanje unapred (avansno plaanje). Ukoliko se kupac i
prodavac usaglase da se plaanje spoljnotrgovinskog posla izvri putem akreditiva,
prodavac je siguran da e podnoenjem urednih otpremnih i robnih dokumenata (pod
pretpostavkom ispunjenja svih definisanih uslova kupoprodajnim ugovorom), moi da
se naplati, jer mu za plaanje garantuje banka koja je otvorila ili konfirmirala akredi-
tiv. Takoe, kupac je siguran da e plaanje biti izvreno samo u sluaju da prodavac
podnese poslovnoj banci sva dokumenta predviena dokumentarnim akreditivom.
Akreditivna banka je u obavezi prema obe ugovorne strane. U sluaju kupca obaveza
akreditivne banke se ogleda u sledeem:
da dokumentarni akreditiv otvori tano,
da dokumentarni akreditiv otvori blagovremeno,
da paljivo proveri dokumenta,
da dokumenta dostavi kupcu.
U sluaju prodavca obaveza akreditivne banke se ogleda u sledeem:
da se pridrava samo predvienih uslova,
da izvri plaanje.
Vrste akreditiva su razliite, ali najee se koriste sledei:
Nostro akreditiv domai uvoznik (kupac) daje nalog akreditivnoj banci da
se dokumentarni akreditiv otvori u korist inostranog prodavca/izvoznika.
Loro akreditiv inostrani uvoznik (kupac) daje nalog banci da se dokumen-
tarni akreditiv otvori u korist domaeg izvoznika (prodavca).
Opozivi akreditiv se moe u svakom trenutku opozvati bez obaveze da se
prethodno obavesti korisnik, a mogunost opoziva prestaje trenutkom pla-
anja. Najmanje prihvatljiv za prodavca/izvoznika.
Neopoziv akreditiv akreditiv je po pravilu neopoziv to znai da banka otva-
ranjem akreditiva preuzima vrstu obavezu da e platiti obavezu iz akreditiva
pod odreenim uslovima.
Potvreni akreditiv pored banke koja otvara akreditiv i neka druga banka
(boljeg rejtinga po miljenju izvoznika odnosno izvoznikove poslovne banke)
jo, preuzima (potvruje) obavezu koju ima i akreditivna banka. Uvoenjem
potvrujue/konfirmirajue banke, poskupljuju se trokovi akreditivnog po-
sla.
Nepotvreni akreditiv posrednika banka saoptava uslove bez daljih oba-
veza.
Pokriveni akreditiv pokrie se doznauje u inostranstvo u momentu otva-
ranja akreditiva, a kod nepokrivenih dokumentarnih akreditiva u momentu
likvidacije akreditiva. U skladu sa vaeom regulativom nepokriveni doku-
mentarni akreditiv ima tretman kreditnog posla, koji se vodi u vanbilansnoj
evidenciji banke.
Prenosivi i neprenosivi akreditiv prenosivi akreditiv mora biti izriito nagla-
en kao takav, i znai da se moe sa korisnika akreditiva (prodavca/izvoznika)
preneti na drugi privredni subjekt (prema kome korisnik akreditiva ima oba-
vezu). U tom sluaju re je o jednom akreditivu i dva ugovora.
......................
197
 Revolving akreditiv po iskorienju prvobitnog iznosa se ne gasi, ve se
iznos vraa na prvobitni (tj. ostaje da vai do isteka roka definisanog kupo-
prodajnim ugovorom izmeu kupca i prodavca).
Akreditiv (plativ) po vienju (at sight) isplauje se odmah nakon prezen-
tovanja potrebnih dokumenata.
Terminski akreditiv ili akreditiv sa odloenim plaanjem naplata je od-
goena za odreeno vreme (isplata je vezana za odreeni rok), obino od
datuma fakture ili otpremnog dokumenta (definisano u uslovima konkretnog
akreditiva).
Stand-by akreditiv obaveza akreditivne banke da plati korisniku (izvozni-
ku), ali ne uz prezentaciju potrebne dokumentacije, ve na bazi pismene
izjave korisnika (prodavca/izvoznika) da nalogodavac (kupac/uvoznik) nije
izvrio svoju obavezu. Ovi akreditivi su identini bankarskim garancijama.
Nastali su u amerikoj bankarskoj praksi.
Back to back akreditiv odnosno kontra akreditiv, primenjuje se onda kada
akreditiv nije prenosiv, pa se umesto prenosa otvara drugi akreditiv. Bitno je
da se vodi rauna o rokovima vaenja osnovnog akreditiva (dui rok) i drugog
akreditiva (krai rok) koji se otvara na osnovu osnovnog akreditiva.2
Obaveza po akreditivu se moe izvriti na sledei nain:
Plaanje po vienju tzv. by sight payment,
Odloeno plaanje tzv. by deferred payment,
Akceptiranjem menice tzv. by acceptance,
Negociranjem tzv. by negotiation.
Moe se zakljuiti da su osnovne karakteristike akreditiva sledee:
Izvoznicima/prodavcima ne odgovara da otpreme robu, a onda ekaju da
uvoznik/kupac pregleda robu i odlui se da li da plati i kada da plati. Zato
akreditiv prua mogunost izvoznicima da im se plati po prezentaciji seta
dokumenata.
Aranman o dokumentarnom akreditivu je prodaja dokumenata, a ne pro-
daja robe.
Banka nee platiti po dokumentima koja nisu u strogoj saglasnosti sa zahte-
vima iz akreditiva. 3

2 Trokovi otvaranja, voenja i likvidacije akreditiva mogu biti na teret: 1. korisnika akreditiva - ako
je u pitanju nostro akreditiv to znai da banka svoje trokove naplauje od ino-banke (opcija BEN
u SWIFT poruci). 2. nalogodavca nalogodavac snosi trokove otvaranja, konfirmacije i ostale
trokove ino-banke (o emu ga izvetava njegova poslovna banka)/ opcija OUR u SWIFT poruci/. 3.
uobiajeno je da svako snosi trokove svoje banke. U praksi je mogua opcija da se bankarski trokovi
dele izmeu nalogodavca i korisnika akreditiva (opcija SHA u SWIFT poruci).
3 Najea dokumenta u akreditivnom poslovanju su: faktura, transportna dokumenta (kamionski
tovarni list /CMR/; avionski tovarni list /AMB/; elezniki tovarni list /CIM/; brodski tovarni list
/B/L/ odnosno konosman, je dokument kojim prevoznik potvruje da je roba utovarena na brod. To
je prenosiv dokument koji daje pravo svojine na robi na koju se odnosi. Moe sluiti kao kolateral.),
dokumenta o osiguranju (polisa ili certifikat o osiguranju) i ostala dokumenta (menica, izjave, itd.).
......................
198
 Realizacija akreditivnog posla se sastoji iz sledeih koraka:
1. Nalogodavac (kupac/uvoznik) predaje banci zahtev za otvaranje dokumentarnog
akreditiva. Zahtev podrazumeva podnoenje naloga za otvaranje akreditiva,
navoenje osnova plaanja profakturu ili kupoprodajni ugovor, itd.
2. Banka nakon odobravanja plasmana (ukoliko se radi o akreditivu sa odloenim
polaganjem pokria) i zakljuivanja Ugovora o otvaranju akreditiva, otvara akre-
ditiv putem SWIFT-a.
3. Korisnik akreditiva (izvoznik) proverava prihvatljivost uslova akreditiva i ispo-
ruuje robu (izvozi).
4. Korisnik akreditiva prezentuje akreditivna dokumenta poslovnoj banci na naplatu.
5. Ukoliko prezentirana dokumenta ne odgovaraju uslovima akreditiva, banka odbija
isplatu (stavlja rezervu).
6. Ukoliko su dokumenta u redu isplatna banka izvrava plaanje ili potvruje datum
dospea plaanja.4
7. Potrebno je da uvoznik obezbedi pokrie na prvi poziv banke, a najkasnije na dan
dospea.
8. Ukoliko nalogodavac ne izvri svoju obavezu na dan dospea plaanja, banka
isplauje akreditiv i knjii obavezu klijenta na dospela potraivanja. Klijenta o
istom obavetava lini bankar ili savetnik u banci koji dalje vodi brigu o naplati.
9. Na datum dospea, isknjiava se vanbilansna evidencija kod banke (po osnovu
otvorenog akreditiva).

2.1.3. Bankarska garancija

Garancija (letter of guarantee LG) je, kao to smo ve u naveli u uvodnom delu
ovog poglavlja, instrument obezbeenja, kojim banka izdavalac preuzima na sebe, a
po nalogu klijenta neopozivu obavezu da e platiti na poziv korisniku garancije, ga-
rantovani novani iznos, kao nadokandu za neizvreno plaanje ili inidbu od strane
klijenta, za iji raun banka nastupa. (ICC, 1978)
U skladu sa definicijom bankarske garancije proizilazi:
da u garancijskom poslu uestvuju najmanje tri lica (poverilac, dunik i ban-
ka garant) izmeu kojih se zasnivaju tri pravna odnosa (dunik poverilac,
banka dunik/nalogodavac, banka poverilac/korisnik garancije),
da je banka duna da isplati garantovani iznos ako dunik (kupac/uvoznik)
iz osnovnog (kupoprodajnog) ugovora ne ispuni o dospelosti svoju ugovornu
obavezu (prema prodavcu/izvozniku).
Bitno je naglasiti da interesi uesnika u garancijskom poslu nisu identini.
Zakonski propisi koji reguliu garancije u domaem bankarskom poslovanju su:
Zakon o obligacionim odnosima (Srbija je jedina zemlja u svetu koja je garanciju kao
pravni instrument regulisala kroz Zakon o obligacionim odnosima), Zakon o deviznom
4 Rokovi u akreditivnom poslu su: datum otvaranja akreditiva, rok utovara robe (poslednji datum za
otpremu robe), rok vanosti akreditiva (krajnji datum za podnoenje dokumenata za naplatu. Obino
se ugovara 21 dan od datuma otpreme) i rok za prezentaciju dokumenata poslovnoj banci.
......................
199
poslovanju i Zakon o bankama. U meunarodnom prometu, bankarska garancija je
regulisana Jednoobraznim pravilima za garancije Meunarodne privredne komore u
Parizu.
Bankarska garancija predstavlja pravni odnos izmeu banke i nalogodavca garancije
(kupca/uvoznika/dunika). Pravna forma bankarske garancije obezbeuje efikasnija i
bra namirenja nego sudskim putem, a ujedno je i sigurnija od jemstva, jer iza nje stoji
banka.
Sadraj bankarske garancije je strogo formalno definisan i sadri sledee elemente,
koji su odreeni prirodom posla:
pun naziv i adresu nalogodavca (kupca/uvoznika/dunika) garancije,
pun naziv i adresu korisnika garancije (prodavca/izvoznika/poverioca),
garantna obaveza - predmet garancije odnosno navoenje podataka o osnov-
nom poslu (moe biti isporuka robe kao osnov plaanja, izvoenje radova
odnosno usluga, itd.),
novani iznos garancije sa eventualnom klauzulom o kamatnoj stopi i sl.,
rok vanosti garancije - kod obinih plativih garancija, se rauna predvieni
datum isporuke robe plus odloeno plaanje plus 15 dana. U sluaju kontra-
garancije se dodaje jo 15 dana (u odnosu na obine plative garancije). Bitno
je napomenuti da je bolje da je rok vaenja garancije bude malo dui, nego
malo krai od roka osnovnog kupoprodajnog posla.
klauzula o sudskoj nadlenosti,
peat i potpis ovlaenog lica (kod direktnih garancija),
mesto i datum izdavanja garancije,
broj garancije.
Izuzetno je bitno da garancija bude izdata u odgovarajuoj pisanoj formi odnosno
putem odgovarajue poruke u S.W.I.F.T.-u (u meunarodnom platnom prometu).
Dinarske garancije se izdaju samo u jednom originalnom primerku (predmet deviznog
poslovanja ukoliko se radi o transakcijama izmeu rezidenata i nerezidenata u zemlji)
ukoliko se izdaju u papirnom format. Generalno, kod izdavanja garancija u papirnom
format je jedan originalan primerak (peatom ORIGINAL je oznaen takav primerak)
i vie kopija - najee 3 (peatom COPY su oznaeni takvi primerci).
Uvaavajui prethodno izneto moemo zakljuiti da su osnovne karakteristike
garancije:
garancije iz poslova sa inostranstvom se po pravilu izdaju putem SWIFT-a;
ukoliko klijent (nalogodavac/kupac/uvoznik/izvoa radova) ne dostavi
banci traeni tekst garancije, podrazumeva se da prihavata uobiajeni tekst
garancije poslovne banke;
garancija stupa na snagu danom izdavanja, osim kod avansnih garancija koje
stupaju na snagu danom uplate avansa;
po pravilu kod grancija se primenjuje pravo iz zemlje garanta;
ako klijent eli neto drugo od banke izdavanjem konkretne bankarske garan-
cije, onda isto treba regulisati meusobnim ugovorom o izdavanju garancije
(banka-klijent/kupac);
......................
200
 produnje garancije moe da se uradi, najkasnije poslednjeg dana vaenja
garancije;
obavezna je pisana forma;
banka svoju obavezu moe da izmiri iskljuivo u novcu u sluaju da doe
do aktiviranja garancije, odnosno da kupac ne izmiri obavezu ka prodavcu
u dogovorenom roku;
banka nije ovlaena da svoju obavezu izmiri pre roka;
korisnik garancije (prodavac/izvoznik) moe svoja prava iz garancije da ustupi
treem licu samo sa ustupanjem potraivnja koje je obezbeeno garancijom.
Postoje razliite vrste garancija u meunarodnom platnom prometu, a najee su:
garancije po poslovima sa inostranstvom i na domaem tritu,
nostro i loro garancije (loro garancije mogu biti bez obaveze po banku i sa
obavezom banke),
direktne i indirektne garancije,
inidbene i plative garancije,
pokrivene i nepokrivene.
Takoe, prodavac/izvoznik/poverilac moe traiti od svog ino-partnera (kupca/
uvoznika/dunika) supergaranciju kao sredstvo obezbeenja. Supergarancija je garancija
u okviru koje druga (obino jaa banka) moe da potvrditi obavezu iz garancije banke
garanta, gde korisnik iz garancije (prodavac/izvoznik) moe podneti svoj zahtev bilo
kojoj od ove dve banke.
Ukoliko se desi da doe do poziva za plaanje po garanciji, trebalo bi da korisnik
garancije (prodavac/uvoznik) ima u vidu da je garancija instrument obezbeenja, a
ne plaanja (to je sluaj sa akreditivom), tako da je plaanje po garanciji izuzetak, a
ne pravilo. U tom sluaju banka e kontaktirati klijenta (kupca/uvoznika/dunika) i
pokuati da se dogovori o izmirenju obaveze. Ukoliko isto ne postigne, banka e platiti
iz svojih sredstava dospelo potraivanje korisniku garancije (prodavcu/izvozniku/po-
veriocu) u definisanom (ugovorenom) roku. Potom e banka nastaviti da komunicira
sa nalogodavcem garancije (kupcem/uvoznikom/dunikom) kako bi naplatila svoje
potraivanje bilo iz redovnog poslovanja klijenta (kupca/uvoznika/dunika) bilo akti-
viranjem instrumenata obezbeenja po plasmanu.

2.1.4. Osnovne razlike izmeu akreditiva i garancije

Uvaavajui iznete argumente o akreditivima i garancijama u prethodna dva po-

glavlja mogli bismo rei da su osnovne razlike izmeu akreditiva i garancije sledee:
1. akreditiv je instrument plaanja, a garancija je instrument obezbeenja.
2. poto je akreditiv instrument plaanja kod njega se ne koriste drugi instrumenti za
plaanje, a ako klijent eli da plati obavezu po garanciji mora da dostavi doznaku
banci.
3. kod akreditiva banka formalno odmah izmiruje svoju primarnu obavezu, a kod
garancije tek po pozivu.
......................
201
 4. kod akreditiva banka je odgovorna za pregled dokumenata, a kod garancije doku-
menta prate robu i nije potrebno da stignu u banku, osim nekih kopija dokumenata
u sluaju poziva za plaanje.
5. veina garancija je plativa na prvi poziv korisnika, a kod akreditiva dokumenta
moraju biti prezentovana banci.

ta savetovati preduzeima - da li je bolji akreditiv ili garancija?

Vrlo esto se klijenti proizvodna, trgovinska i usluna preduzea obraaju banci za savet koji
instrument obezbeenja da izaberu u konkretnom buduem spoljnotrgovinskom poslu, kako bi
bili sigurni da e naplatiti svoje potraivanje. Uobiajeno je da se preduzeima sugerie sledee:
Ako je re o jednokratnom poslu, jednom uvozu ili izvozu bolji je akreditiv.
Ako je re o vie uvoza/izvoza bolja je garancija.
Po garanciji su relativno manji administrativni trokovi, nego kod akreditiva.
Prednost garancije je u njenoj broj i efikasnoj realizaciji.
Pretnja plaanjem po garanciji je stimulans za nalogodavca da na vreme izvri svoje obaveze.
Ugovorna strana za koju njegova banka nee da izda garanciju nije dobar partner.
Kod akreditiva banka nee platiti po dokumentima koja nisu u strogoj saglasnosti sa zahtevima
iz akreditiva, tj. dokumenta su vanija od robe koja je predmet kupoprodajnog ugovora.

2.2. Mogui naini zatite od rizika u finansijskom i robnom

prometu upotrebom odgovarajuih instrumenata

U meunarodnoj praksi su razvijeni heding poslovi, kao nain za minimiziranje

rizika u robnom i finansijskom poslovanju. Osnovna karakteristika svih instrumenata
namenjenih minimiziranju rizika je to se baziraju na konkretnom ugovornom odnosu
vezanom za kupoprodajnu transakciju robe i/ili, usluge i/ili novca.

Tabela 1. Motivi za valutni heding (Travica, 2013)

ZA PROTIV
Zatita od nestabilnosti i promenlji- Heding transakcije su kompleksne (i same po sebi
vosti kurseva ispoljavaju odreene rizike)
Poveanje vrednosti kompanije kroz Finansijski derivati su opasni instrumenti u rukama
sigurnije investicione alternative menadera koji nemaju dovoljno iskustva u njihovom
korienju
Stabilnost poslovnog rezultata Averzija prema riziku menadera preduzea

Trina vrednost derivata, prema podacima Banke za meunarodna poravnanja za

april 2010. godine, u totalu iznosi oko 1,9 triliona dolara to nam govori o tome koliko
je ovo trite bitno i koliko ima uticaja na svetsku ekonomiju (BIS, 2010). Prema po-
dacima koje je objavila Banka za meunarodna poravanja, posmatrano u nominalnim
iznosima glavnice u martu 2012. godine vrednost ukupnog berzanskog trita finansij-
skih derivata za zatitu od valutnog rizika iznosilo je 64.262 biliona amerikih dolara
(decembar 2011: 56.563 biliona dolara; decembar 2010: 67.947 biliona dolara; decembar
2009: 73.118 biliona dolara). Od toga se 40.749 biliona dolara odnosi na opcije, to ini
......................
202
63,41% ukupne izloenosti i 23.512 biliona dolara se odnosi na fjuerse, to ini 36,59%
ukupne izloenosti (BIS, 2012).

Milojevi, T. (2012)
Valutni rizik i zatita od valutnog rizika korienje finansijskih derivata u Srbiji,
master rad FEFA

4.4. Strunost finansijslih direktora kao vaan faktor u hedingu od valutnog rizika
Kako bi finansijski derivati za zatitu od valutnog rizika vrili funkciju koju trebaju da imaju neop-
hodno je da njihovi korisnici razumeju koja je svrha ovih instrumenata, kako se njima trguje, koje
su koristi ali i koji su trokovi i rizici koje nose.
Bez dovoljnog poznavanja derivativnih finansijskih instrumenata od strane finansijskih direktora
ne moe se oekivati ni dalji razvoj trita za ove instrumente.
M. Travica (2010) je u svom radu prezentovala istraivanje koje je sprovedeno na srpskom tritu
u cilju ocene koliko su finansijski direktori u Srbiji upoznati sa finansijskim derivatima za zatitu
od valutnog rizika, koliko ih koriste i koji su razlozi usled kojih ih koriste ili ne koriste.
Uzorak na kom je istraivanje sprovedeno ukljuivao je kompanije koje zadovoljavaju dva kriterijuma:
kompanije moraju imati primljene kredite u stranoj valuti i moraju biti listirani po operativnom
prihodu u okviru publikacije Top 300 koju izdaje Ekonomist (konkretno 20 finansijskih direktora).
U tabeli 1. Predstavljen je vodi za ovo istraivanje koji prikazuje sve aspekte kojima se ono bavilo.

Tabela 2. Vodi za istraivanje trita Srbije (Travica, 2013)

Aktivnost Svest Problemi Predlozi

Pitanja o razumevanju valutnog

rizika:
Protok sredstava ili model platnog Seminari, radne
bilansa (uvoz-izvoz, tekui raun, grupe, korienje
deficit, uslovi trgovine, uveanje medija kao sred-
Osnove devi- bogatstva nacije) Manjak razumevanja stvo za edukaciju,
znog kursa Model imovine (kretanja investici- podataka promocija koncep-
onog kapitala, javni dug, povea- ta kontinuirane
nje ponude novca, kreditni rizik edukacije, regularni
zemlje, politiki rizik) nadzor trita
Zakon jedne cene (kamatne stope,
ekonomska oekivanja, inflacija)

Nedostatak razume-
Svrha valutnih forvarda vanja svrhe, trokova
Predstavljanje
Upotreba valutnih forvarda i dobitaka, velikih
korporativnog
Derivati Troak upotrebe valutnih forvarda spredova izmeu
upravljanja u kom-
Odluivanje vezano za ulaganje u spot i terminskih de-
panijama
valutne forvarde viznih kurseva, strah
od upotrebe

Rezulatati istraivanja ukazuju na to da su menaderi najveih kompanija zainteresovani za osnove

deviznog kursa, da redovno prate dogaaje koje smatraju vanima za kretanje deviznog kursa (to
u najveem broju sluajeva podrazumeva praenje vesti i promene propisa). Ipak, istraivanje je
pokazalo da finansijski direktori ne prate niti poznaju sve varijable koje imaju ulogu u formiranju
deviznog kursa.

......................
203
Kada je re o kretanju deviznog kursa istraivanje je pokazalo da ga finansijski direktori smatraju
izuzetno nepredvidivim i da ak nepredvidivost deviznog kursa koriste kao izgovore kako bi se
ogradili od gubitaka koje kompanija ostvaruje po osnovu kursnih razlika.
Pored toga, finansijski direktori koji ne koriste finansijske derivate izjasnili su se da ne znaju koja
je cena valutnog forvarda, kao najrazvijenijeg instrumenta na ovom tritu, i da im nije poznato
i jasno kakve bi kalkulacije trebalo sprovesti u procesu odluivanja o upotrebi ovog finansijskog
instrumenta.
Sa druge strane, istraivanje finansijskih direktora kompanija koje koriste finansijske derivate za
zatitu od valutnog rizika pokazalo je da su oni upoznati sa svim parametrima koji utiu na kretanje
deviznog kursa, kao i sa svrhom i trokom ugovora o valutnom forvardu.
Ipak, kako bi se dobila slika koja bolje odraava stanje na tritu Srbije (odnosno ne samo najvee
kompanije) upitnik je poslat i na 123 adrese kompanija koje su klijenti internacionalne banke i koji
obavljaju poslove sa odeljenjem sredstava Banke. Uzorak je biran na ovaj nain da bi bile uzete
kompanije koje su reprezentativne sa stanovita uea u transakcijama u stranoj valuti.
Od 123 kompanije kojima je upitnik poslat 63 su na isti odgovorile dok sa 60 adresa nije stigao
odgovor i u skladu sa tim podaci koji su dlaje u radu pezentirani odnose se na 63 kompanije koje
su odgovorile na poslat upitnik.
Rezultati upitnika koji je poslat pokazali su da 22% kompanija koristi finansijske derivate za zatitu
od valutnog rizika, dok 78% ispitanih kompanija ne koristi tu vrstu zatite. Od tih 22% kompanija
koje koriste derivativne finasijke instrumente 100% koriti forvard.
Na pitanje zato ne koriste finansijske derivate kao zatitu od valutnog rizika (za one kompanije
koje ove instrumente ne koriste) 41% kompanija je odgovorilo da niko nije ponudio takvu vrstu
zatite, 19% da ne poseduju znanja o derivatima i zatiti koju oni pruaju, 16% da niko nije ponudio
takvu vrstu zatite i da nisu u stanju da izmere valutni rizik, 8% da im to nije dozvoljeno, 6% da
ne mogu da izmere valutni rizik i takoe 6% da nemaju potrenu za zatitom od valutnog rizika,
dok 4% nije odgovorilo.
Na pitanje da li su u poslednjoj fiskalnoj godini ostvarili dobit ili gubitak po osnovu kursnih razlika
62% kompanija je odgovorilo da su ostvarili gubitke, 22% dobit, 13% i dobit i gubitak i 3% nije
odgovorilo na ovo pitanje.
Neophodno je istai da 22% kompanija koje koriste derivativne finansijske instrumente kao zati-
tu od valutnog rizika ima 100% uee u kompanijama koje su na prethodno pitanje odgovorile
da su ostvarile dobit to govori o efektima koje zatita od valutnog rizika korienjem forvarda
konkretno ima na poslovanje kompanije.
Sledee postavljeno pitanje bilo je da li su kompanije izloene valutnom riziku kao posledica
postojanja kredita u stranoj valuti 71% ispitanih kompanija je odgovorilo da je po ovom osnovu
izloeno valutnom riziku dok je 29% ispitanih kompanija odgovoriloda nije. Na pitanje da li su se
ikada titile od valutnog rizika prilikom otplate kredita denominovanih u evrima 95% kompanija
je odgovorilo sa ne, dok je samo 5% ispitanih kompanija titilo ovakvu izloenost. Ukoliko po-
smatramo samo kopmanije koje su koristile finansijske derivate za zatitu od valutnog rizika samo
21% ovih kompanija je titilo otplate kredita u stranoj valuti dok 79% to nije inilo.
Dalja pitanja bila su organizacione prirode. Prvo je bilo da li kompanija u organizacionoj strukturi
ima odeljenje ili osobu koja je zaduena za zatitu od valutnog rizika na ta je 19% ispitanihh kom-
panija odgovorilo sa da, a 81% sa ne. Od toga 43% kompanija koje koriste finansijske derivate
za zatitu od valutnog rizika imaju odeljenje ili osobu koja je zaduena za upravljanje ovim rizikom
dok 57% kompanija koje se tite finansisjkim derivatima nema posebno odeljenje ili osobu koja
je zaduena za upravljanje valutnim rizikom.
Ovakva analiza pokazuje koliko je korienje valutnih derivata na niskom nivou i koliko su perfor-
manse kompanija koje se koriste finansijskim derivatima bolje od onih kompanija koje ne koriste
finansijske derivate za zatitu od valutnog rizika.
......................
204
Pored toga jasno je da je znanje finansijskih direktora, kada je o finansijskih derivatima za zatitu
od valutnog rizika re, na nezavidnom nivou i da je potrebno dosta edukacije i promovisanja
postojeih instrumenata kako bi se ovo zanje podiglo na vii nivo, odnosno kako bi se uticalo na
poboljanje performansi realnog sektora.
Kada se radi o promovisanju zatite od deviznog rizika potrebno je istai da je u 2010. godini or-
ganizovano savetovanje sa temom Devizni rizik, zatita i upravljanje deviznim rizikom u spoljno-
trgovinskom trgovanju na kom su uesnici bili strunjaci sa Beogradskog Univreziteta, iz poslovnih
banka, osiguravajuih kua, investicionih fondova i velikih izvozno-uvoznih proizvodnih komanija
koje posluju u Srbiji. Na ovom savetovanju su obraeni aspekti ta je devizni rizik, kako nastaje,
koje su metode i naini zatite od deviznog rizika, raunovodstveno obuhvatanje finansijskih
instrumenata namenjenih trgovanju i instrumenata zatite od rizika, kao i mogunosti razvoja
srpskog trita finansijskih derivata i uloga banaka.
Poruke i zakljuci koji su doneeni na savetovanju ukljuuju sledee:
Postojanje i funkcionisanje organizovnog trita finansijskih derivata je ozbiljan i hitan zadatak
za sve relevantne faktore u zemlji, tim pre to je vreme spontanog razvoja finansijskih tria
odavno prolo. Sada se finansijska trita dizajniraju, uz sveprisutno otklanjanje svih prepreka
njihovom transparentnom funkcionisanju..
Neophodno je unaprediti ponudu finansijskih derivata, kao npr. valutne opcije, kojima se
trguje na finansijskom tritu, ali i raditi na promovisanju ve ponuenih derivata, kao npr.
valutni svop.
Intenzivirati sve oblike edukacije o zatiti od deviznog rizika, kako zaposlenih u banci, tako i
njihovih klijenata (pravna i fizika lica).
Uloga Narodne banke Srbije mora da ostane kljuna sve dok finansijsko trite ne profunkci-
onise samostalno i dok se ne dostigne njegova likvidnost.
Poslovne banke u saradnji sa Narodnom bankom Srbije trebalo bi da se efikasnije angauju
da se bankama od strane njihovih osnivaa odobre limiti za trgovinu finansijskim derivatima
na meubankarskom trzistu.
Pored toga u cilju boljeg informisanja kako realnog sektora, ali i svih graana Srbije Narodna
banka Srbije je na svom sajtu dala prikaz finansijskog kalkulatora sa uputstvom za upotrebu i de-
taljnijim objanjenjem faktora koji utiu na formiranje deviznog kursa. Na ovaj nain omogueno
je da finansijski direktori i sami mogu da obraunavaju terminski kurs koji bi mogli da ugovore sa
nekom od banaka koje nude finanaisjke derivate za zatitu od valutnog rizika, ali i da mogu da se
upoznaju sa faktorima koji formiraju terminski devizni kurs.

Heding poslovi su na finansijskom tritu usmereni na osiguranje od gubitka,

odnosno nepredviene promene cena (robni i finansijski). Podrazumevaju postupak
kroz koji se investitori tite kroz protivtene radnje. (Ekonomski renik, 2006)
Heding je posebna vrsta bankarskog proizvoda koji banke pruaju klijentima
privrednim subjektima, s tim to i same, mnogo vie koriste heding za svoje potrebe
zatite bilansnih stavki koje su osetljive na promene kurseva domae i inostranih valuta
i kamatnih stopa. Svrha hedinga je da se minimizira gubitak kome je privredni subjekt
izloen. Terminski (forvard) ugovori, fjuers ugovori, svopovi i opcije su kategorije
instrumenata hedinga.

......................
205
 2.2.1. Forvard

Terminski ugovor (forvard) je ugovor izmeu kupca i prodavca deviza odnosno

robe, kojim se prodavac obavezuje da isporui kupcu fiksni iznos deviza ili koliine
robe (npr. zlato, kafa, nafta, itd.) na ugovoreni budui datum po ugovorenom deviznom
kursu ili ceni. Time se omoguava odloena kupoprodaja. Za razliku od fjuers ugovora,
forvard predstavlja jednokratni ugovorni odnos dve strane koji nije standardizovan i
nije predmet trgovine na berzama. (Ekonomski renik, 2006)

Klijent ComTrade d.o.o. iz Beograda danas dogovara terminsku kupovinu deviza od Uni Credit
banke iz Beograda u iznosu od 1 milion evra za plaanje koje ima za 45 dana prema ino-partneru
HP odnosno danas ugovara po kom e kursu za 45 dana kupiti 1 milion evra. Dananji kurs je 1 evro
= 85,00 dinara. Uvaavajui stalna deavanja na tritu ComTrade i Uni Credit banka se dogovaraju
da e ComTrade kupiti 1 milion evra za 45 dana po kursu 1 evro = 100,00 dinara.
ComTrade je u obavezi da za 45 dana uplati dinarsku protivvrednost. Tada e Uni Credit isporuiti
devizna sredstava u iznosu od 1 milion evra ComTrade-u.
ComTrade e tek za 45 dana znati da li je bio na gubitku ili dobitku po konkretnoj transakciji.
[Primer kvazi forvarda kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u
oktobru 2008.godine na osnovu raspoloivih informacija na satu Narodne banke Srbije, Agencije
za privredne registre i banaka koje su u to vreme nudile forvard kao proizvod]

2.2.1.1. Valutni forvard

Kod valutnih forvarda osnovnu aktivu prestavlja odreena valuta. Veina ovih ugo-
vora ima rok dospea manji od dve godine jer forvardi na due rokove imaju relativno
velike razlike u kupovnim i prodajnim kotacijama. Zapravo, to je rok dospea dui to
je vei i ovaj spred pa samim tim ovi valutni forvard ugovori nisu atraktivni za heding
dugoronih izloenosti valutnom riziku. (Milojevi, 2012)
Zamrzavanjem valute na odreenom nivou i eliminisanjem neeljenog rizika, kori-
snik forvarda odbacuje i svaku ansu da profitira ukoliko doe do za njega pozitivnih
kretanja kursa. Kurs na spot tritu i kamatne stope u dve zemlje su parametri koji
definiu kurs izmeu njihovih valuta na terminskom tritu.5
Iako su u najveem broju sluajeva fjuersi meu investitorima atraktivniji, kada je
u pitanju zatita od valutnog rizika situacija je obrnuta i trgovanje valutnim forvardima
je daleko vie zastupljeno. Meutim, kako je valutno trite zapravo meubankarsko
trite, pouzdane informacije o broju vaeih ugovora nisu dostupne javnosti.
Kod valutnih forvarda najtee je odrediti devizni kurs. Upravo zato maltene svaka
literatura koja obrauje ovu temu bavi se i nainom odreivanja terminskog deviznog
kursa. U nastavku sledi kalkulator terminskog deviznog kursa koji predtavlja Hul (2008):

Ft = S0 * [(1 + R2) / (1 + R1)]

5 Odnos izmeu kursa na spot tritu, kamatnih stopa i kursa definisanog forvardsom naziva se paritet
kamatnih stopa i govori o tome da se prilikom hedinga valutnim forvardima ostvaruje isti sigurni
domicilnan povraaj bez obzira da li se ulae na domaem ili stranom tritu.
......................
206
 gde varijable predstavljaju:
Ft forvard (terminski) devizni kurs u vremenskom trenutku T (izraeno u
jedinicama strane ili domae valute);
S0 dananji spot devizni kurs (strana valuta izraena u jedinicama domae
valute);
R2 kamatna stopa na stranu valutu za period T;
R1 kamatna stopa na domau valutu za period T.
I pored ovakve prezentacije nije lako sprovesti kalkulaciju usled svih varijabli koje
se u njoj nalaze. Potrebno je sa preciznou odrediti kamatnu stopu za stranu valutu
za period koji je predmet ugovora, i isto i za domau valutu. Na razvijenim tritima,
gde je finansijsko trite izuzetno duboko, daleko je lake doi do ovih podataka nego
to bi to bio u Srbiji sluaj.

Tabela 2. Rizici i koristi valutnog forvarda

Rizici Koristi
Devizni kurs e se kretati u smeru suprotnom od onog koji
je povoljan za pravno lice, odnosno da se oekivanja nee
pokazati dobrim. Ovaj rizik zapravo znai da umesto da Ukoliko se oekivanja o kretanju kursa
pravno lice ugovaranjem valutnog forvarda zatiti svoje ispune, ovakav ugovor titi od nepo-
pozicije od gubitka ono stvara gubitak ulaskom u ugovor voljnih kretanja deviznog kursa.
ne ostvarujui koristi koje bi mu kretanje kursa donelo u
sluaju da ugovor o valutnom forvardu ne postoji.
Pored toga u periodu trajanja ugovora
Pravno lice je u obavezi da izvri bilo kakvu transakciju.
o valutnom forvardu pravno lice koje
Zapravo ovde se misli na situaciju kada obaveza koja je bila
je zakljuilo taj ugovor moe da do
osnov za zakljuenje forvard transakcije prestaje da vai
dana kada ugovor dospe na izvre-
jer tada pravno lice vie nema ta da titi, ali obaveza iz
nje oroava protivvrednost kupljene
ugovora o valutnom forvardu ostaje aktivna i pravno lice
valute i na taj nain stekne dodatne
je u obavezi da je o dospeu izvri.
koristi.

Pored rizika da obaveza koja je sluila kao osnov ulaska u

ugovor o valutnom forvardu prestane da vai mogue je i
da se elementi te obaveze promene u smislu roka dospe-
a, ili ak iznosa. Ovakva situacija izlae pravno lice riziku
od nedovoljnog hedinga u smislu da ostaje vremenskog
prostora za neeljeno kretanje kursa u periodu izmeu
izvrenja valutnog forvarda i izvrenja osnovne obaveze ili
u jo gorem scenariju pravno lice e biti u obavezi da izvri
obavezu iz osnovnog ugovora pre nego to obaveza po
osnovu ugovora o valutnom forvardu dospe na izmirenje.
Ukoliko se desi da u osnovnom ugovoru doe do promene
iznosa pravno lice e biti izloeno istim rizicima ili e deo
obaveze ostati nezatien ili e doi do previe hedinga.

Ovde je vano objasniti ta znae oekivanja i povoljnije kretanje kursa. Ukoliko se

ugovorom o valutnom forvardu ulazi u prodaju strane valute jaanjem kursa dinara,

......................
207
odnosno padom deviznog kursa ispod spot deviznog kursa ostvaruje se dobitak. U slu-
aju slabljenja kursa dinara, odnosno rasta deviznog kursa iznad spot deviznog kursa
ostvaruje se gubitak u ugovoru o valutnom forvardu za prodaju strane valute. Ukoliko
se ugovorom o valutnom forvardu ulazi u kupovinu strane valute slabljenjem kursa
dinara, odnosno rastom deviznog kursa iznad spot deviznog kursa ostvaruje se dobi-
tak. U sluaju jaanja kursa dinara, odnosno pada deviznog kursa ispod spot deviznog
kursa ostvaruje se gubitak u ugovoru o valutnom forvardu za kupovinu strane valute.
U skladu sa tim uvoznici i izvoznici ostvaruju pozitivne i negativne kursne razlike,
odnosno, primena valutnog fovarda ima i prednosti i nedostatke za kompanije, to je
prikazano tabelom 3. (Milojevi, 2012)

Tabela 3. Prednosti i nedostaci valutnog forvarda iz ugla uvoznika i izvoznika

Uvoznik Izvoznik
Prednosti Nedostaci Prednosti Nedostaci
U sluaju depresijacije
dinara u veoj meri od
Eliminisanje valutnog Eliminisanje valut- onoga to je valutnim
Gubitak potenci-
rizika u knjigama nog rizika u knjiga- forvardom ugovoreno
jalne dobiti izvoznik gubi potenci-
uvoznika ma izvoznika
jalnu dobit na kursnim
razlikama
U sluaju nesigurnih
Stabilizacija prihoda Rizik da se hed- Stabilizacija prihoda novanih tokova od
kojih se titi uvoznik se
i rashoda => mogu- uje premalo ili i rashoda => mogu- izlae riziku da heduje
nost planiranja previe nost planiranja svoje pozicije premalo ili
previe
Eliminisanje ekonom-
ske izloenosti =>
Ostvarivanje vieg
zadravanje ili pobolj-
kursa
anje konkurenstke
pozicije

Likvidnost Likvidnost

Mogunost zara-
Mogunost zarade na
de na sredstvima
sredstvima za vreme
za vreme trajanja
trajanja ugovora
ugovora

U naoj praksi veliki broj kompanija je izloen deviznom riziku po osnovu korienja
kredita sa valutnom klauzulom ili u deviznom znaku. Shodno tome, valutni forvardi
se mogu primeniti za umanjenje izloenosti deviznom riziku po ovom osnovu. (Mi-
lojevi, 2012)

......................
208
Tabela 4. Valutni forvard kao zatita od izloenosti deviznom riziku po osnovu korienja deviznih
kredita ili kredita sa valutnom klauzulom.
Prednosti
Efikasan ukoliko je priroda duga takva da dos-
peva jednokratno u periodu do 18 meseci
Ne utie na likvidnost pravnog lica do trenut-
ka izvrenja valutnog forvarda
Nedostaci
Neodgovarajua ronost ugovora o valutnom
forvardu kako bi se zatitilo dugorono finan-
siranje
Za zatitu jednog kredita od valutnog rizika
potrebno je sklopiti veliki broj ugovora

Likvidnost

Mogunost zarade na sredstvima za vreme

trajanja ugovora

Moemo zakljuiti da potpuna zatita nije mogua i da bi heding bio dobro uraen
i kako bi pravno lice iskoristilo sve prednosti korienja derivativnih finansijskih in-
strumenata, pa i valutnih forvarda, prevashodno mora jako dobro poznavati gotovinske
tokove koje titi i mogunost njihove izmene.

Da li je Metalac a.d. Gornji Milanoviac napravio pametan potez kupovinom valutnog forvarda
za umanjenje izloenosti deviznom riziku po osnovu korienja kredita sa valutnom klauzulom?
4.000.000,00 Datum kada je ugovor o valut-
Kredit RSD sa FX klauzulom 17.05.2011.
EUR nom forvardu zakljuen
Datum povlaenja kredita 26.02.2011. Datum fovarda 19.05.2012.
Devizni kurs na dan povla-
103.3865 Kurs na datum forvarda (1 evro) 106.5368
enja kredita (1 evro)
Spot kurs (1 evro) 97.8

Matalcu je korienje valutnog forvarda bio dobar potez, jer je negativne kursne razlike po osnovu
korienja valutnog rizika sveo na gubitak od 12.608.400 dinara.

103.3865*4.000.000= 413.546.000
106.5386*4.000.000=426.154.400
Rezultat (12.608.400)

Travica (2010) je analizirala kurseve na kraju meseca kada je trebalo uplatiti mesenu ratu i kon-
statovala da je i u sluaju depresijacije i apresijacije, primena deviznog forvarada za kompaniju
Metalac bila dobar posao jer je smanjila negativne kursne razlike odnosno gubitak po osnovu
promene kursa u trenutku povlaenja i vraanja kredita sa valutnom klauzulom.
[Izvor: Milica Travica (2010) Forward as a possible solution for currency induced credit risk identified
in non-performing loans-foreign exchange rate regression model, London School of Economics]

......................
209
 2.2.1.2. Kvazi valutni forvard

Valutni kvazi forvard (pokriveni forvard) je finansijski instument koji kao takav ne
postoji na razvijenim tritima, ve su ga formirale banke na tritu Srbije pre svega
kako bi se zatitile od rizika neizvrenja u ugovorima o valutnom forvardu. Omoguava
pravnim licima da po povoljnijem kursu kupe neku od konvertibilnih valuta za dinare,
pri emu uplatu dinarske protivvrednosti vri istog dana kada je forvard ugovoren, a
kupljena valuta se isporuuje na eljeni datum u budunosti. Pri tome je vano, da
domaa kompanija ima osnov po kome kupuje devize (npr. spoljnotrgovinski posao).

Klijent ComTrade d.o.o. iz Beograda danas dogovara terminsku kupovinu deviza od Uni Credit
banke iz Beograda u iznosu od 1 milion evra za plaanje koje ima za 45 dana prema ino-partneru
HP odnosno danas ugovara po kom e kursu za 45 dana kupiti 1 milion evra. Dananji kurs je 1
evro = 85,00 dinara. Uvaavajui stalna deavanja na tritu ComTrade i Uni Credit banka se dogo-
varaju da e ComTrade kupiti 1 milion evra za 45 dana po kursu 1 evro = 100,00 dinara. Meutim,
ComTrade je u obavezi da danas uplati dinarsku protivvrednost (a ne za 45 dana, kako bi bilo u
sluaju pravog forvarda), a devizna sredstava u iznosu od 1 milion evra e imati na raspolaganju
za 45 dana.
ComTrade e tek za 45 dana znati da li je bio na gubitku ili dobitku po konkretnoj transakciji.
[Primer kvazi forvarda kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u
oktobru 2008.godine na osnovu raspoloivih informacija na satu Narodne banke Srbije, Agencije
za privredne registre i banaka koje su u to vreme nudile kvazi forvard kao proizvod]

Ono to treba posebno naglasiti valutni kvazi forvard je ugovor koji postoji samo za
kupovinu deviza u budunosti, odnosno ne vai za termisnki proces prodaje.
Formiranje terminskog kursa vri se na isti nain kao to je to sluaj sa valutnim
forvardom.
Isto kao to je sluaj sa valutnim forvardima kod valutnih kvazi forvarda terminski
kursevi su vii od tekuih jer su kamatne stope na dinar vie u odnosu na kamatne stope
na strane valute.

Valutni forvard kurs = spot kurs + premija

Kvazi valutni forvard ima vie rizika u odnosu na valutni forvard. (Milojevi, 2012)

......................
210
Tabela 5. Rizici i koristi od kvazi valutnog forvarda
Rizici Koristi
Devizni kurs e se kretati u smeru suprotnom od
onog koji je povoljan za pravno lice, odnosno da se
oekivanja nee pokazati dobrim. Ovaj rizik podra-
Osnovna namena kvazi forvard ugovora, a to je da
zumeva da pravno lice koje je ulo u valutni kvazi
se fiksiranjem kursa za kupovinu deviza u buduno-
forvard zapravo gubi time to je zauzelo poziciju
sti pravno lice titi od nepovoljnih kretanja kursa.
u ugovoru. Pravno lice bi zaradilo da nije ulo u
ugovor o kvazi valutnom forvardu na transakciji
koja se titi.
Rizik vezan za injenicu da je pravno lice u obavezi
da izvri bilo kakvu transakciju. U situaciji kada oba-
veza koja je bila osnov za zakljuenje kvazi forvard Veina banaka nije postavila nikakve limite to
transakcije prestaje da vai, obaveza iz ugovora o se ronosti i donjih limita iznosa transakcije tie.
valutnom kvazi forvardu ostaje aktivna i pravno
lice je u obavezi da je o dospeu izvri.

Mogue je i da se elementi obaveze koja je bila

osnov zakljuenja kvazi fovrard ugovora promene u
smislu roka dospea, ili ak iznosa. Ovakva situacija
izlae pravno lice riziku od nedovoljnog hedinga
Ukoliko se ugovorom o valutnom kvazi forvardu
u smislu da ostaje vremenskog prostora za nee-
ulazi u kupovinu strane valute slabljenjem kursa
ljeno kretanje kursa u periodu izmeu izvrenja
dinara, odnosno rastom deviznog kursa iznad spot
valutnog forvarda i izvrenja osnovne obaveze ili
deviznog kursa ostvaruje se dobitak. U sluaju ja-
u jo gorem scenariju pravno lice e biti u obavezi
anja kursa dinara, odnosno pada deviznog kursa
da izvri obavezu iz osnovnog ugovora pre nego
ispod spot deviznog kursa ostvaruje se gubitak u
to obaveza po osnovu ugovora o valutnom kvazi
ugovoru o valutnom kvazi forvardu za kupovinu
forvardu dospe na izmirenje. Ukoliko se desi da
strane valute.
u osnovnom ugovoru doe do promene iznosa
pravno lice e biti izloeno istim rizicima ili e
deo obaveze ostati nezatien ili e doi do previe
hedinga.

Ono to je posebna nepovoljnost valutnog kvazi

forvarda je injenica da pravno lice koje ulazi u
ovakav ugovor sa bankom ima obavezu da dinar-
sku protivvrednost fiksiranog terminskog deviznog
kursa poloi na raun u banci u trenutku zakljuenja
ugovora. Veliki nedostatak ove obaveze pravnog
lica je smanjena likvidnost jer su sredstva vezana
i pravno lice ne moe ostvaruje druge koristi od
sredstava namenjenih za izvrenje obaveza iz ugo-
vora o valutnom kvazi forvardu

Kvazi valutni forvard ima prednosti i nedostatke i za uvoznike i za izvoznike, to je

prikazano tabelom broj 6. (Milojevi, 2012)

......................
211
Tabela 6. Prednosti i nedotaci kvazi valutnog forvarda iz ugla uvoznika i izvoznika
Uvoznik Izvoznik
Prednosti Nedostaci Prednosti Nedostaci
U sluaju apresija-
cije dinara u veoj
Efikasni ukoliko je Komplikovani i
Eliminisanje valutnog meri od ugovorenog
priroda duga takva neisplativi za kredite
rizika u knjigama terminskog kursa
da dospeva jedno- koji dospevaju u
uvoznika uvoznik gubi po-
kratno (nevezano za ratama
tencijalnu dobit na
ronost)
kursnim razlikama
U sluaju nesigurnih
novanih tokova, ili
promene elemenata
Stabilizacija prihoda
osnovnog ugovora,
i rashoda => mogu- Smanjena likvidnost
od kojih se titi uvo-
nost planiranja
znik se izlae riziku da
heduje svoje pozicije
premalo ili previe
Eliminisanje ekonom-
ske izloenosti => Nemogunost
zadravanje ili pobolj- Smanjena likvidnost ostvarivanja drugih
anje konkurentske ekonomskih koristi
pozicije

Nemogunost
ostvarivanja drugih
ekonomskih koristi

2.1.2.3. Parcijalni valutni forvard

Parcijalni valutni forvard je proizvod koji je jedino dostupan u ponudi Banca Intesa
a.d. (2013) i koji na neki nain predstavlja meavinu valutnog forvarda i valutnog kvazi
forvarda. Ovaj ugovor, ba kao i ugovor o valutnom kvazi forvardu, daje samo mogu-
nost kupovine strane valute.
Banka Intesa definie parcijalni valutni forvard kao proizvod koji daje pravnim lici-
ma mogunost da vre kupovinu deviza za budua plaanja i to na nain da mogu da
usklade svoje dinarske prilive sa dinamikom ugovora o parcijalnom valutnom forvardu.
Zapravo pravno lice, u skladu sa dinamikom svojih dinarskih priliva, uplauje dinarske
iznose do datuma izvrenja forvard ugovora kada banka izvrava svoju obavezi i uplauje
kupljene devize na raun pravnog lica.
Banca Intesa je limitirala ronost ovog finansijskog instrumenta na 6 meseci, bez
definisanja limita kada je iznos ugovora u pitanju. Pri emu je neophodno da prva di-
narska uplata pravnog lica bude na datum zakljuenja transakcije i da iznosi minimum
10% od vrednosti transakcije.

......................
212
ComTrade d.o.o. iz Beograda dana 02.04.2013. godine dogovara parcijalni valutni forvard sa
Banca Intesom a.d. Beograd u iznosu od 600.000,00 evra za plaanje koje ima za 90 dana prema
ino-partneru HP, odnosno, dana 02.04.2013. godine ugovara po kom e kursu parcijalno u roku
od 90 dana kupiti 600.000,00 evra. Kurs za 1 evro = 111,00 dinara na dan 02.04.2013.
Uvaavajui stalna deavanja na tritu ComTrade i Banca Intesa se dogovaraju da e ComTrade
kupiti 600.000,00 evra parcijalno za 90 dana po kursu 1 evro = 113,00 dinara. Meutim, ComTrade
je u obavezi danas da uplati dinarsku protivvrednost za 200.000,00 evra (a ne 02.07.2013. celo-
kupni iznos). Naredne parcijalne uplate u skladu sa dinamikom naplate potraivanja ComTrade
su 02.05.2013. i 02.06.2013. godine.
Banca Intesa devizna sredstava u iznosu od 600.000,00 evra e imati na raspolaganju za 02.07.2013.
godine. ComTrade e tek 02.07.2013. godine znati da li je bio na gubitku ili dobitku po konkretnoj
transakciji.
[Primer kvazi forvarda kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u
aprilu 2013.godine na osnovu raspoloivih informacija na satu Narodne banke Srbije, Agencije za
privredne registre i Banca Intese a.d. Beograd]

Formiranje terminskog kursa funskicionie po istom principu kao to je to sluaj

kod valutnih forvarda.

Valutni forvard kurs = spot kurs + premija

(u sluaju da je kamatna stopa na varijabilnu valutu vea od kamatne stope na baznu

valutu)

Valutni forvard kurs = spot kurs diskont

(u sluaju da je kamatna stopa na varijabilnu valutu manja od kamatne stope na baznu

valutu)
Parcijalni valutni forvard nosi sve rizike koje imaju valutni forvard i valutni kvazi
forvard. (Milojevi, 2012)

......................
213
Tabela 7. Rizici i koristi od parcijalnog valutnog forvarda
Rizici Koriti
Devizni kurs e se kretati u smeru suprotnom od onog
koji je povoljan za pravno lice, odnosno da se oeki- Osnovna namena parcijalnog forvard ugo-
vanja nee pokazati dobrim. Ovaj rizik podrazumeva vora, a to je da se fiksiranjem kursa za ku-
da pravno lice koje je ulo u parcijalni valutni forvard povinu deviza u budunosti pravno lice titi
zapravo gubi time to je zauzelo poziciju u ugovoru od nepovoljnih kretanja kursa.
jer bi da nije ulo u ugovor o parcijalnom valutnom
forvardu na transakciji koja se titi zaradilo.

Rizik vezan za injenicu da je pravno lice u obavezi da

izvri bilo kakvu transakciju. U situaciji kada obaveza
koja je bila osnov za zakljuenje parcijalne forvard
transakcije prestaje da vai, obaveza iz ugovora o par-
cijalnom valutnom forvardu ostaje aktivna i pravno lice
je u obavezi da je o dospeu izvri.
Veina banaka nije postavila nikakve limite
to se ronosti i donjih limita iznosa tran-
sakcije tie.

Mogue je i da se elementi obaveze koja je bila osnov

zakljuenja parcijalnog fovard ugovora promene u smi-
slu roka dospea, ili ak iznosa. Ovakva situacija izlae
Dobre strane parcijalnog valutnog forvarda
pravno lice riziku od nedovoljnog hedinga u smislu
u odnosu na valutni kvazi forvard je donekle
da ostaje vremenskog prostora za neeljeno kretanje
poveana likvidnost jer se prilikom zaklju-
kursa u periodu izmeu izvrenja valutnog forvarda
enja ugovora ne uplauje ceo iznos dinar-
i izvrenja osnovne obaveze ili u jo gorem scenariju
ske protivvrednosti ve se on sukcesivno
pravno lice e biti u obavezi da izvri obavezu iz osnov-
doplauje do punog iznosa. Ipak, u odnosu
nog ugovora pre nego to obaveza po osnovu ugovora
na ugovor o valutnom forvardu parcijalni va-
o valutnom forvardu dospe na izmirenje. Ukoliko se
lutni forvard prua znatno manju likvidnost.
desi da u osnovnom ugovoru doe do promene iznosa
pravno lice e biti izloeno istim rizicima ili e deo oba-
veze ostati nezatien ili e doi do previe hedinga.

Pravno lice koje ulazi u ovakav ugovor sa bankom ima

obavezu da odreeni deo dinarske protivvrednosti
fiksiranog terminskog deviznog kursa poloi na raun u
banci u trenutku zakljuenja ugovora. Veliki nedostatak
ove obaveze pravnog lica je smanjena likvidnost jer su
sredstva vezana i pravno lice ne moe ostvaruje druge
koristi od sredstava namenjenih za izvrenje obaveza iz
ugovora o parcijalnom valutnom forvardu.
Parcijalni valutni forvard takoe nosi rizik neostva-
rivanja koristi od apresijacije domae valute koju bi
pravno lice ostvarilo u sluaju da nije ulo u ugovor o
parcijalnom valutnom forvardu.
Ovaj ugovor nosi negativne posledice ukoliko doe
do promene gotovinskih tokova koje titi ili ukoliko
osnovna obaveza prestane da vai, odnosno novani
tokovi koje ugovor o parcijalnom valutnom forvardu
treba da titi vie ne postoje.

......................
214
 Takoe, parcijalni valutni forvard ima prednosti i nedostatke i za uvoznike i za izvo-
znike, to je prikazano tabelom 8. (Milojevi, 2012)

Tabela 8. Prednosti i nedostaci parcijalnog valutnog forvarda iz ugla uvoznika i izvoznika

Uvoznik Izvoznik
Prednosti Nedostaci Prednosti Nedostaci
Efikasni ukoliko je Komplikovani
Eliminisanje valutnog rizika u Gubitak poten- priroda duga takva da i neisplativi za
knjigama uvoznika cijalne dobiti dospeva jednokratno kredite koji dos-
(nevezano za ronost) pevaju u ratama
Povoljniji od valutnog
Rizik da se hed-
Stabilizacija prihoda i rashoda => kvazi forvarda jer je Smanjena likvid-
uje premalo ili
mogunost planiranja prilagoen novanim nost
previe
tokovima pravnog lica
Nemogunost
Eliminisanje ekonomske izloeno-
Smanjena likvid- ostvarivanja dru-
sti => zadravanje ili poboljanje
nost gih ekonomskih
konkurentske pozicije
koristi
Nemogunost
Povoljniji od valutnog kvazi for-
ostvarivanja
varda jer je prilagoen novanim
drugih ekonom-
tokovima pravnog lica
skih koristi

2.2.2. Fjuers

Fjuers je visoko-standardizovani ugovor o kupoprodaji odreene aktive po utvr-

enoj ceni na dan zakljuivanja transakcije, a sa isporukom ugovorenom na odreeni
dan (za 1, 3, 6 ili 12 meseci). Fjuers ugovori su standardizovani i uslovi ugovora su
utvreni na berzi (aktiva, rok, mesto isporuke, nain plaanja, itd.). Imaju znaaj u
upravljanju rizikom i savlaivanju gepa u finansiranju. Najee se vri podela na robne
i finansijske fjuerse. (Ekonomski renik, 2006) Fjuers ugovori se minimalno koriste
u naoj bankarskoj praksi.

2.2.3. Svop

Svop je tradicionalno zamena jedne hartije od vrednosti drugom. Popularni su:

1. Valutni svopovi dve ugovorne strane obavljaju razmenu valuta uz obavezu da
po protoku odreenog vremena obave obrnutu transakciju u istom inicijalnom
iznosu. (Ekonomski renik, 2006)

Erste banka a.d. Novi Sad je dana 20.10.2008. godine prodala 95 miliona dinara Erste banci Be,
po ceni od 1 milion evra. Svop ugovorom banke reguliu da e za mesec dana 20.11.2008. Erste
banka Be prodati Erste banci a.d. Novi Sad 95 miliona dinara. [Primer kreiran na osnovu uslova
koji su vaili na domaem tritu 2008. godine.]

......................
215
 2. Kamatni svopovi dve ugovorne strane ugovaraju periodinu meusobnu raz-
menu kamatnih prihoda. (Ekonomski renik, 2006)

Erste banka a.d. Novi Sad je ugovorila sa Erste bankom Be a-vista (po vienju) kamatu od 5%
p.a. na depozit u visini 1 milion evra koji lokalna banka dri u Beu. Isplata a-vista kamate je na
mesenom nivou. Takoe, Erste banka Be je ugovorila a-vista kamatu od 5,5% p.a. na depozit
koji dri kod Erste banke a.d. Novi Sad u iznosu od 5 miliona evra. Isplata kamate je na mesenom
nivou. [Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem tritu 2008. godine.]

Svop poslovi se mogu odigravati na:

1. deviznom tritu jednosmerna i sa istim partnerom promptna i terminska
prodaja odreenog iznosa deviza, ili obrnuto, promptna prodaja i terminska
kupovina deviza. Cilj upotrebe je zatita od deviznog rizika.
2. tritu kapitala razmenjivanje isplate obaveze izmeu dunika po osnovu za-
jmova koji glase na razliite valute. (Ekonomski renik, 2006)
Hul (2008) govori detaljno o valutnim svopovima. Kada su valutni svopovi u pitanju,
nominalne glavnice nisu jednake jer su denominovane u razliitim valutama i njihov
karakter nije samo kalkulativni ve pored zaraunatih kamata i nominalna glavnica
uestvuje u aranmanu kao deo razmenjenih gotovinskih tokova. Nominalne glavnice se
razmenjuju na poetku i na kraju ivota svopa. One su tako odreene da budu priblino
iste, uzimajui u obzir kurs koji vai u trenutku sklapanja ugovora. Kada su kamatne
stope u pitanju, za razliku od kamatnih svopova, mogui su valutni svopovi sa dve fik-
sne, dve fluktuirajue ili jednom fiksnom i jednom fluktuirajuom kamatnom stopom.

Prvi svop aranman ikada stvoren bio je valutnog karaktera. Radilo se o ugovoru izmeu IBM-a i
Svetske banke. IBM je bio nezanemarljivo zaduen u nemakim markama i vajcarskim francima,
dok je Svetska banka bila dosta zaduena na evrodolarskom tritu. IBM je eleo da svoje obaveze
transformie u dolare dok je Svetska banka bila u manjku istih. Upravo zbog pomenutih kontra-
pozicija ove dve institucije su uvidele da bi postojeu situaciju mogle da iskoriste i kreirale su prvi
svop aranman u avgustu 1981. godine. [Izvor: irovi Z. (2003) Finansijski derivati]

I kod valutnih svopova ono to igra kljunu ulogu su komparativne prednosti, pa

to je kompanija vie zaduena u jednoj valuti to e za nju dalje zaduivanje u toj valuti
biti skuplje. U tom sluaju ona e se naravno zaduivati u nekoj drugoj valuti u kojoj je
zaduivanje jeftinije.

Primer valutnog svopa gde su obe zaraunate stope fiksne:

Uzmimo sluaj dve kompanije, kompanije A i B. Pretpostavimo da imaju kao mogunost finansi-
ranja zaduivanje na dolarskom i na sterilnkom tritu pri emu kompanija A eli da se zadui u
funtama, a kompaniji B odgovara da se zadui u dolarima. Ponueni su im sledei uslovi:

Kompanija Dolari Funte

A 8% 11.6%
B 10% 12%

......................
216
Iz tabele je jasno da kompanija A ima apsolutnu prednosti i na dolarskom tritu i na tritu fun-
te. Ipak, komparativna prednost je ono to je od presudnog znaaja pa uoavamo da kamatne
diferencije na dolarskom tritu iznose 2%, dok na tritu funte iznose 0.4%. Na osnovu toga da
e se kompanija A zaduiti na dolarskom, a kompanija B na tritu funte jer na tim tritima imaju
komparativne prednosti. S obzirom na to da se relativne komparativne prednosti ne poklapaju sa
eljenom strukturom finansiranja dolazi do zakljuenja valutnog svopa.
Kako je kamatni diferencijal na dolarskom tritu 2%, a na tritu 0.4% vidimo da totalna dobit
svih strana u svopu iznosi 1.6% godinje (2%-0.4%). Kompanija A se zaduuje u dolarima po stopi
od 8%, pa je svopom potrebno transformisati ove isplate u funte. Kada je eksterni zajmodavac u
pitanju obaveze prema njemu ostaju iste, ali e se obaveze kompanije A promeniti u tom smislu
da e ona dolarske gotovinske tokove dobijati od strane intermedijera i samo ih transferisati ek-
sternom zajmodavcu, dok e intermedijeru isplaivati funte. Obrnut sluaj bio bi sa kompnijom B
koja e od banke dobijati potrebna sredstva u funtama i transferisati ih eksternom zajmodavcu,
a sa druge strane e banci isplaivati odreenu sumu u dolarima. Dakle, jasno je da bi kompanija
A trebalo da ugovori takav svop u kome e primati dolare po stopi od 8%, a kompanije B takav da
prima funte po 12%, jer bi u suprotnom postojala rezidualna izloenost.
Kada je sam svop u pitanju postoji vie naina kako bi on mogao biti struktuiran, a jedan od naina
je i da kompanija A plaa banci funte (dalje u tekstu: GBP) po 11%, a da kompanija B plaa dolare
(dalje u tekstu: USD) po 9.4%.
Efekti svopa:
Kompanija A u svop aranmanu plaa funte po 11%. Time ostvaruje targetiranu strukturu sredstava
i pritom ostvaruje utedu od 0.6% (60bp), jer da je direktno izala na sterilnko trite i tamo se
zaduila plaala bi 11.6%.
Kompanija B u svop aranmanu plaa dolare po 9.4%. Time i ona ostvaruje targetiranu strukturu
svojih sredstava, a istovremeno ostvaruje utedu od 0.6% (60bp), jer da se direktno finansirala
na dolarskom tritu to bi plaala 10%.
Banka plaa dolare po 8%, a prima ih po 9.4% i time ostvaruje dobitak od 1.4%. Sa druge strane
plaa funte po 12%, a prima ih po 11% i ostvaruje gubitak od 1%. Ukupan skor banke u ovom svop
aranmanu je dobitak od 0.4% (40bp)
Ukupna uteda ovog svopa, kao i to smo ve pomenuli, iznosi 1,6% (160bp) od ega 40bp dobija
banka a kompanije po 60bp.
U poslednjoj razmeni u svopu doie do pokrivanja pozicija od strane kompanija time to e
kompanija A ponovo doi u posed dolara, a kompanija B u posed funti.
[Izvor: irovi Z. (2003) Finansijski derivati]

Terminski kurs u valutnoj svop transakciji, ba kao to je to sluaj sa forvard transakci-

jama, zavisi od spot kursa i diferencijala kamatnih stopa valuta koje su predmet trgovine.
Terminski kurs = spot kurs + premija
(u sluaju da je kamatna stopa na varijabilnu valutu vea od kamatne stope na baznu
valutu)
Terminski kurs = spot kurs diskont
(u sluaju da je kamatna stopa na varijabilnu valutu manja od kamatne stope na baznu
valutu)

Valutni svop nosi odreene rizike, ali i koristi za preduzea, to je prikazano tabelom
br. 10. (Milojevi, 2012)
......................
217
Tabela 9. Rizici i koristi valutnog svopa
Rizici Koristi
Valutna svop transakcija omoguava pravnim
licima da zamene likvidnost u jednoj valuti za
likvidnost u drugoj valuti na odreeni period. Na
ovaj nain pravnim licima se otvara mogunost da
upravljaju svojom likvidnou. U sluaju deficita
domae valute pravno lice moe da zameni stranu
valutu za domau za ostvarivanje dnevne likvid- Pogodan za pravna lica koja ele da kontroliu
nosti, i posle odreenog vremena da kupi nazad svoju izloenost promeni kurseva valuta tako to
stranu valutu, kako bi je iskoristio za plaanje u im omoguava da upravljaju i svojom terminskom
inostranstvo ili otplatu kredita. pozicijom, jer u poslovanju preduzea esto do-
lazi do nepodudaranja priliva i odliva deviza u
Korienjem valutne svop transakcije je mogue budunosti.
postii efekat identian produavanju ili skraenju
roka dospea valutne forvard transakcije.

Pravna lica koja uu u ugovor o valutnom svopu

ne mogu da ostvare korist od potencijalnog po-
voljnog kretanja kursa jer ugovor o valutnom svo-
pu predstavlja obavezu za izvrenje transakcije.

Vano je istai da valutni svop ima iste prednosti i nedostatke za uvoznike i izvo-
znike, to je prikazano tabelom br. 10. (Milojevi, 2012)

Tabela 10. Prednosti i nedostaci valutnog svopa za uvoznike i izvoznike

Uvoznik Izvoznik
Prednosti Nedostaci Prednosti Nedostaci
Planiranje novanih Planiranje novanih
tokova => obezbeuje Gubitak potencijalne tokova => obezbeuje Gubitak potencijalne
likvidnost u odgovara- dobiti likvidnost u odgovara- dobiti
juoj valuti juoj valuti
Kontrola izloenosti Nepodoban za zatitu Kontrola izloenosti Nepodoban za zatitu
valutnom riziku na due rokove valutnom riziku na due rokove

Slobodno upravljanje Slobodno upravljanje

sredstvima => mogu- sredstvima => mogu-
e ostvarivati druge e ostvarivati druge
ekonomske koristi ekonomske koristi

Valutni svopovi nisu posebno pogodni za zatitu od izloenosti valutnom riziku koji
nastaje prilikom korienja deviznih kredita ili kredita sa valutnom klauzulom usled
injenice da se na poetku i na kraju ugovora razmenuju novani tokovi.

......................
218
Tabela 11. Prednosti i nedostaci korienja valutnog svopa za umanjenje izloenosti valutnom
riziku po osnovu korienja kredita sa valutnom klauzulom i deviznih kredita
Prednosti Nedostaci
Nepogodan usled razmene gotovinskih toko-
titi od neeljenih kretanja deviznog kursa va na poetku ugovora o valutnom svopu
Nepodoban za zatitu na due rokove

2.2.4. Opcija

Opcija je ugovor koji daje pravo, ali ne i obavezu, njegovom imaocu da kupi ili
proda odreenu stvar po unapred utvrenoj ceni u ugovorenom roku. Finansijska
opcija predstavlja: opciju na hartiju od vrednosti, deviznu opciju (na valutu), opciju na
kamatnu stopu, opciju na berzanski indeks i dr. Robna opcija je vezana za zemljite,
graevinske objekte, pogon za proizvodnju i sl. (Ekonomski renik, 2006)
Call opcija je ugovor na finansijskom tritu koji daje pravo, ali ne i obavezu, na
kupovinu instrumenta po unapred utvrenoj ceni u utvrenom roku. Kupac Call op-
cije oekuje porast trine cene osnovnog finansijskog instrumenta. Kupac opcije bi
trebalo da kupi opciju, tj. da plati opcionu premiju. Prodavac opcije bi trebalo da dobije
premiju i zato je obavezan da ispuni ono to kupac opcije trai. Call opcija moe biti
dugorona i kratkorona. (Ekonomski renik, 2006)
Put opcija je ugovor na finansijskom tritu koji daje pravo ali ne i obavezu na
prodaju finansijskog instrumenta po unapred utvrenoj ceni u utvrenom roku. Ku-
pac put opcije oekuje pad trine cene osnovnog finansijskog instrumenta. Ako cena
instrumenta ne padne prema oekivanjima, kupac ima pravo da ne izvri opciju.
(Ekonomski renik, 2006)

Primeri ugraenih ugovornih opcija su:

ukoliko ComTrade d.o.o. Beograd slobodna novana sredstva u iznosu od 1.000.000,00 evra
oroi na tri meseca po kamatnoj stopi od 8% p.a., ima mogunost da sredstva podigne i pre
isteka oroenja, pri emu dobija kamatnu stopu po vienju od 2% p.a.
ukoliko Vinarija oka d.o.o. Subotica podigne kredit u iznosu od 200.000,00 evra sa rokom
otplate 5 godina, ima mogunost da ga prevremeno vrati isti uz plaanje provizije od 2% na
iznos prevremeno vraenih sredstava.
ukoliko Hemofarm a.d. Vrac podigne dinarski kredit sa valutnom klauzulom u evrima, ima
mogunost da isti vrati u eurima (valuti za koju je vezan dinarski kredit) ili u dinarskoj pro-
tivvrednosti strane valute (u naem sluaju eur) za koju je kredit vezan, itd.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru
2008. godine.]

......................
219
 2.2.5. Depoziti indeksirani u valuti

U naoj bankarskoj praksi za zatitu od deviznog rizika funkcioniu sledei finansijski

derivati: valutni forvard, kvazi valutni forvardi, parcijalni valutni forvard, valutni svop,
i depoziti indeksirani u stranoj vauti.
Banke u svojoj ponudi instrumenata za zatitu od valutnog rizika nude i depozite
indeksirane u valuti (ili depoziti sa valutnom klauzulom), ali realno gledano ovaj in-
strument nije finansijski derivat.
Indeksirani depozit kao instrument ouvanja vrednosti glavnice dinarskog depo-
zita sastoji se u vezivanju glavnice uloenog depozita za srednji kurs strane valute u
odnosu na dinar na datum polaganja depozita. Na datum vraanja depozita klijentu se
vraa dinarska glavnica u istoj protivrednosti valute kao i na datum polaganja depozita
(Travica, 2010).
Depoziti sa valutnom klauzulom nude pravnim licima mogunost da slobodna di-
narska sredstva oroe na period dogovoren sa Bankom uz zatitu vrednosti depozita u
sluaju pada (depresijacije) dinara u toku perioda oroenja. Kamata se obraunava po
kamatnoj stopi za odgovarajuu valutu u kojoj je depozit indeksiran.

Tabela 12. Prednosti i nedostaci depozita sa valutnom klauzulom (Travica, 2010)

Prednosti Nedostaci
U sluaju apresijacije dinara pre-
Predstavlja zatitu uvoznika od nepredvidivog kreta-
duzee moe da izgubi na kursnoj
nja dinara na tritu novca
razlici

U sluaju da preduzee ima planirano devizno pla-

Znatno nia kamatna stopa nego na
anje u budunosti i viak dinara, moe da sauva
ist dinarski depozit
vrednost novca u valuti u kojoj ima plaanje

U sluaju depresijacije dinara preduzee o dospeu

depozita moe da dobije vie dinara zahvaljujui pozi-
tivnoj kursnoj razl

Prilikom zasnivanja/vraanja depozita, pri kalkulaciji dinarske protivvrednosti

depozita sa valutnom klauzulom primenjuje se srednji kurs Narodne banke Srbije na
dan uplate/isplate.

......................
220
 Primer depozita sa valutnom klauzu-
lom apresijacija dinara
Telecom a.d. Beograd ima plaanje u iznosu
od 50.000,00 evra za mesec dana od dana-
njeg dana, odnosno, 04.04.2013.
Telecom ugovara sa bankom depozit sa
valutnom klauzulom uz kamatnu stopu od
2.78% godinje (obraun konformnom me-
todom) i uplauje Aik banci 5.600.000,00
dinara to predstavlja dinarsku protivvred-
nost 50.000,00 evra na dan 04.03.2013. po
srednjem kursu NBS. Srednji kurs NBS za 1
evro na dan 04.03.2013. iznosi 112 dinara.
Nakon isteka 31 dana, tj. 04.04.2013. kurs 1
evra iznosi 111 dinara i Aik banka preduzeu
vraa 5.550.000,00 glavnice, to predstavlja
dinarsku protivvrednost 50.000,00 evra na
dan 04.04.2013. po srednjem kursu NBS
uveano za 116.58 evra kamate, to iznosi
12.940,38 dinara.
Ukupan iznos dinara koji preduzee dobija
na kraju perioda je 5.562.940,38 dinara.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su
vaili na domaem bankarskom tritu 2013. na depozite sa valutnom klauzulom kompanijama u
godine za visinu deviznog kursa, odnosno
za prosenu kamatnu stopa na depozite sa
valutnom klauzulom kompanijama u de-
cembru 2012.;podaci dostpuni na sajtu NBS;
prezentovano u radu Travica, 2010]
Primer depozita sa valutnom klauzulom depre-
sijacija dinara
Telecom a.d. Beograd ima plaanje u iznosu od
50.000,00 evra za mesec dana od dananjeg dana,
odnosno, 04.04.2013.
Telecom ugovara sa Aik bankom depozit sa valut-
nom klauzulom uz kamatnu stopu od 2.78% godi-
nje (obraun konformnom metodom) i uplauje Aik
banci 5.600.000,00 dinara to predstavlja dinarsku
protivvrednost 50.000,00 evra na dan 04.03.2013. po
srednjem kursu NBS. Srednji kurs NBS za 1 evro na dan
04.03.2013. iznosi 112 dinara.
Nakon isteka 31 dana, tj. 04.04.2013. kurs 1 evra iznosi
113 dinara i Aik banka preduzeu vraa 5.650.000,00
glavnice, to predstavlja dinarsku protivvrednost
50.000,00 evra na dan 04.04.2013. po srednjem kur-
su NBS uveano za 116.58 evra kamate, to iznosi
13.173,54 dinara.
Ukupan iznos dinara koji preduzee dobija na kraju
perioda je 5.663.173,54 dinara.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na
domaem bankarskom tritu 2013.godine za visinu
deviznog kursa, odnosno za prosenu kamatnu stopa
decembru 2012.; podaci dostpuni na sajtu NBS; pre-
zentovano u radu Travica, 2010]

Vrlo je vano prilikom donoenja odluke o korienju indeksiranog depozita, sa-

gledati koje su koristi oroavanja istih dinarskih sredstava kao dinarskog depozita
(Travica, 2010).

Tabela 13. Primer depozita sa valutnom klauzulom i istog dinarskog depozita u protivvrednosti
50.000,00 evra u sluaju razliitog kretanja kursa
Depozit sa valutnom klauzulom
Dinarski depozit
(nepromenjen kurs)

Kurs: 1 evro = 112 dinara

Iznos: 5.600.000,00 dinara
Preduzee uplauje 5.600.000, dinara
Period oroenja 31 dan
Kamatna stopa: 2.78% godinje
Kamatna stopa: 10.55% godinje
Banka vraa preduzeu protivvrednost
Banka vraa klijentu 5.550.000,00 dinara
50.000,00 evra uveano za 116.58 evra
uveano za kamatu 5.647.907,00 dinara
kamate to ukupno iznosi 5.613.056,96
dinara

......................
221
 Depozit sa valutnom klauzulom
Dinarski depozit
apresijacija dinara

Kurs: 1 evro = 112 dinara

Preduzee uplauje 5.600.000,00 dinara
Kamatna stopa: 2.78% godinje
Kurs pri razroenju: 1 evro = 111 dinara
Banka vraa preduzeu protivvrednost
50.000,00 evra uveano za 116.58 evra
kamate to ukupno iznosi 5.562.940,38
dinara
Iznos: 5.600.000 dinara
Period oroenja 31 dan
Kamatna stopa: 10.55% godinje
Banka vraa klijentu 5.550.000,00 dinara
uveano za kamatu 5.647.907,00 dinara

Depozit sa valutnom klauzulom

Dinarski depozit
depresijacija dinara

Iznos: 5.600.000,00 dinara

Kurs: 1 evro = 112 dinara
Period oroenja 31 dan
Kamatna stopa: 2.78% godinje
Kamatna stopa: 10.55% godinje
Kurs pri razroenju: 1 evro = 114 dinara
Banka vraa klijentu 5.550.000,00 dinara
Banka vraa preduzeu 5.713.290,12 dinara
uveano za kamatu 5.647.907,00 dinara

Moemo zakljuiti da je u sluaju apresijacije dinara, preduzeu povoljnije da oroi

dinare kroz ist dinarski depozit. U skladu sa tim, u sluaju vee depresijacije preduzeu
je povoljnije da oroi dinare kao depozit sa valutnom klauzulom. U oba sluaja depo-
zitom sa valutnom klauzulom preduzee eliminie rizik od promene kursa jer nakon
isteka perioda oroenja preduzeu ostaje na raspolaganju iznos dinara sa kojim moe
na tritu kupiti priblino isti iznos evra (u naem primeru 50.000,00 evra) za plaanje
ino-dobavljaa. U uslovima visoke volatilnosti kursa za preduzee je bolje da dinare
oroi sa valutnom klauzulom.

Da li je preduzeu u kome radim neophodan valutni heding?

Ukoliko kompanija u kojoj radimo eli da koristi valutni heding, onda mora sebi postaviti sledea
pitanja:
Koliko je kratkoronih potraivanja ili obaveza iz poslovanja vezano za inostranu valutu?
Koliko je moje preduzee osetljivo na fluktuacije kursa i u kojoj meri e kurs uticati na profi-
tabilnost?
Da li u preduzeu moemo da poveemo potraivanja i obaveze u odreenoj valuti?
Da li su iznosi koji se tiu izvoza/uvoza i ti datumi priblino odredivi?
Da li preduzee eventualne gubitke na kursnim razlikama moe da prebaci na potroae po-
dizanjem cena?
Da li preduzee planira neke vee investicije u inostranstvu u kraem roku ili e kupovati neku
opremu u inostranstvu?
Da li preduzee moe da sklopi dogovor sa klijentima da podele rizik deviznog kursa?
Ukoliko su odgovori na sva postavljena pitanja pozitivni, odnosno, novani ekvivalentni znaajni za
samo poslovanje, onda bi preduzee trebalo da koristi valutni heding kako bi umanjilo izloenost
deviznom riziku u svom poslovanju. [Travica M. ( 2010) Valutni heding]

......................
222
3. Upravljanje rizikom likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogunost nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat i kapital banke usled nesposnosti banke da izvri svoje dospele obaveze,
i to zbog:
povlaenja postojeih izvora finansiranja, odnosno nemogunosti pribavlja-
nja novih izvora finansiranja (rizik likvidnosti izvora sredstava), ili
oteanog pretvaranju imovine u likvidna sredstva zbog poremeaja na tritu
(trini rizik likvidnosti).(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012)
Trebalo bi razlikovati:
a) likvidnost pojedinog potraivanja - zavisi od kreditne sposobnosti dunika
(privrednog subjekta), od prinosa koji konkretan bankarski proizvod donosi, kao
i od funkcionisanja finansijskog trita na kome se posluje.

Banka je odobrila kratkoroni kredit sa valutnom klauzulom Pakomu iz Nia u iznosu od 500.000,00
evra sa rokom dospea 6 meseci uz kamatnu stopu od 6% p.a. (povraaj glavnice jednokratno na kraju
perioda korienja kredita). Obezbeenje za kredit je novani depozit na namenskom raunu Pakoma
kod banke u iznosu od 550.000,00 evra na koji banka plaa kamatu 1% p.a.
Pakom za vreme trajanja kredita plaa banci kamatu na povueni iznos kredita regularno, i banka zarauje
5% p.a. na iznos povuenog kredita. Pakom posle isteka 6 meseci nije u mogunosti da vrati kredit. Banka
se naplauje odmah aktiviranjem depozita na raunu klijenta, ime je njeno potraivanje vrlo likvidno.
Meutim, da je Pakom ponudio banci kao sredstvo obezbeenja hipoteku na poslovnu zgradu trine
vrednosti 1.000.000,00 evra (umesto novanog depozita u vrednosti 550.000,00 evra), banka ne bi
imala toliko likvidno potraivanje odnosno trebalo bi joj vie vremena da proda hipoteku i naplati svoje
potraivanje odnosno ne bi brzo mogla da doe do novca.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru 2008. godine.]

b) likvidnost aktive podrazumeva neometan proces pretvaranja slobodnih nov-

anih sredstava banke (depoziti privrednih subjekata) u investicije (novac, hartije
od vrednosti, itd.) i obrnuto planiranom dinamikom.

Banka je odobrila pravnim licima 100 miliona evra kredita zakljuno sa 31.12.prethodne godine.
Struktura plasiranih kredita je takva da su 80% kratkoroni (80 miliona evra), a 20% dugoroni (20
miliona evra) krediti. Polovina kratkoronih kredita dospeva krajem marta (40 miliona evra) tekue
godine, a druga polovina dospeva u oktobru tekue godine (40 miliona evra). Ukoliko banka eli
da zadri volumen kratkoronih plasmana, morae da zakljuno sa martom tekue godine plasira
novim klijentima ili starim klijentima minimum 60 miliona evra, kako bi ostala na volumenu od
40 miliona evra kratkoronih kredita. Isti napor mora da uini i zakljuno sa oktobrom mesecom
tekue godine, kako bi na dan 31.12. tekue godine volumen kratkoronih kredita ostao minimum
80 miliona evra.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru
2008. godine.]

c) likvidnost ukupnog poslovanja raspoloiva novana sredstava koja banka

izraunava kao razliku izmeu raspodele dospelih potraivanja i raspodele dos-
pelih obaveza. Trebalo bi imati u vidu da banke:
......................
223
 svoja potraivanja pretvaraju u novac u odgovarajuoj kombinaciji verovat-
noe - npr. iskustva vezana za naplatu kredita: koliko klijenata plaa obavezu
na vreme (obino u normalnim uslovima poslovanja 95% klijenata banke),
koliko klijenata plaa obavezu sa zakanjenjem od dva dana (obino 4% kli-
jenata banke), koliko klijenata plaa obavezu pre roka dospea (obino u
normalnim uslovima poslovanja 1% klijenata banke), odnosno dobijanje ka-
mate po osnovu uloenih novanih sredstava u drugu banku uobiajeno
na vreme tj. valutu dospea, itd.,
ali i svoje obaveze izvravaju u ugovorenim rokovima prema dospeu, a za
sredstva po vienju se moe izraunati verovatnoa da e vlasnici (privredni
subjekti i graani) zatraiti njihovu isplatu (obino se u normalnim uslovima
poslovanja rauna da e maksimalno 2/3 sredstava po vienju klijenti podii
sa rauna ili iskoristi za plaanje nekih obaveza u toku jednog radnog dana).

Banka na dananji dan raspolae depozitima klijenata u vrednosti od 100 miliona evra. Struktura
depozita je: 60% kratkoroni (60 miliona evra) i 40% dugoroni (40 miliona evra) depoziti. Banka
na dananji dan ima odobrenih kredita u korienju 50 miliona evra, od ega je 80% kratkoronih
(40 miliona evra) i 20% dugoronih (10 miliona evra) kredita.
S obzirom na to da je banka utvrdila dnevnim i mesenim izvetajima o likvidnosti da e danas
iskoristiti 5 miliona evra za plaanje razliitih dospelih obaveza, razmatra opciju koliko novanih
sredstava moe da investira tj. plasira klijentima (od preostalih 95 miliona evra) i koliko joj je ne-
ophodno za dalje redovno poslovanje. Uvaavajui iskustva vezana za podizanje novca sa rauna
svojih klijenata banka konstatuje da danas moe da odobri maksimalno 16,6 miliona evra kredita,
ija e ronost zavisiti od konkretnih zahteva klijenata, a najbolje bi bilo da su dugoroni plasmani.
Banka je dola do iznosa od 16,6 miliona evra za odobravanje kredita (na dananji dan) na sledei
nain:
slobodan novani iznos za plasiranje kredita i redovno poslovanje banke je 45 miliona evra
odnosno 95 miliona evra novanih sredstava depozita klijenata umanjenih za 50 miliona evra
kredita u korienju;
kratkoroni depoziti iznose 60 miliona evra (na dananji dan) i obino je 2/3 novanih depo-
zita iznos koji ostaje na raunu klijenta dnevno to iznosi 40 miliona evra, to je ve plasirano
klijentima kao kratkoroni kredit, tako da se postojei depozitni potencijal ne moe iskoristiti
za plasiranje kratkoronih kredita;
devizni depoziti iznose 40 miliona evra (na dananji dan) i obino je 2/3 novanih depozita
iznos koji ostaje kod banke tj. na raunu klijenta do isteka perioda oroenja novanih sredsta-
va, to iznosi 26,6 miliona evra, od ega je ve plasirano klijentima 10 miliona evra, to znai
da banka ima na raspolaganju 16,6 miliona evra za plasiranje preferencijalno u dugorone
kredite. Meutim, sama vrsta plasmana e zavisiti od konkretnog zahteva klijenta tj. potreba
poslovanja samog klijenta.
[Primer kreiran na osnovu uslova koji su vaili na domaem finansijskom tritu u septembru
2008.godine.]

Banka je duna da utvruje i odrava ogovarajui nivo rezerve likvidnosti u skladu sa

analizom rone neusklaenosti njenih bilansnih obaveza i potraivanja i vanbilansnih
stavki (gep analiza) za unapred utvrene periode koji ukljuuju i period od jednog dana.
(Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012)

......................
224
 Banka je duna da obebezdi upravljanje rizikom likvidnosti zbirno po svim valutama
i pojedinano po znaajnim valutama, da obebezdi stabilnost i diversifikaciju izvora
finansiranja, reavanje privremenih i dugonih kriza likvidnosti, kaoi blagovremeno i
adekvatno postupanje u sluajevima poveanog rizika likvidnosti.
Banka je duna da redovno sprovodi stres testove, odnosno analize osetljivoswti i
scenario-analize zasnovane na razliitim pretpostavkama, ukljuujui i poslovanje u
vrendrednim uslovima, kao i da redovno preispituje da li su koriene pretpostavke
adekvatne. Banka je duna da u stres testove ukljui i vanbilansne stavke.
Radi obezbeenja blagovremenog i adekvatnog postpuanjau u sluajevima pove-
anog rizika likvidnosti, banka je duna da usvoji plan poslovanja u sluaju nastanka
nepredvienih dogaaja (kriza likvidnosti).
Okvir za upravljanje rizikom likvidnosti ima tri vida:
merenje i upravljanje potrebama za neto finansiranjem, to podrazumeva: sa-
stavljanje rone strukture i dnevnog, mesenog odnosno ugovorenog datuma
obaveza, obrauna zbirnog neto vika odnosno manjka sredstava.
pristup tritu, koji obuhvata tri kljuna scenarija poslovanja: u uslovima
normalnog poslovanja (odnosno normalne trine situacije), u uslovima kri-
zne situacije za banku i opte trine krize (ceo sektor ugroen). Upravljanje
rizikom likvidnosti se zasniva na kvalitetu plasiranih sredstava.
planiranje nepredvienih situacija u budunosti, kao i njihov uticaj na poslo-
vanje banke (da li ih banka moe prevazii nepredvienu situaciju sopstvenim
rezervama, da li ih banka moe prevazii pozajmicama od osnivaa ili drugih
poslovnih banaka, ili je intenzitet toliko jak da banku dovodi do bankrotstva).
Veoma je vana za poslovanje banke diversifikacija aktive i pasive, jer ista ukazuje
da li banka dobro ili loe upravlja likvidnou. Takoe, mogunost brzog pretvaranja
aktive u gotovinu i pristup drugim izvorima finansiranja u sluaju opadajue likvidnosti
su veoma bitni za neometano poslovanje banke.
Direktori (pre svega sektora za upravljanje sredstvima i investiciono bankarstvo,
odeljenja za upravljanje aktivom i pasivom, i sektora za upravljanje rizikom) moraju
vriti redovnu reviziju dopune mernog alata rizika likvidnosti ukljuujui mere za
predvianje rizika (iako retko postoje jedinstveni standardi i mere rizika likvidnosti).
Pomenuti alati su sredstva za planiranje budue potrebe finansiranja za naredni dan,
za naredni mesec, za 6 meseci od danas, itd.

Nivo likvidnosti banke iskazuje se pokazateljem njene likvidnosti, kao i uim pokazateljem likvid-
nosti banke.
Pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos zbira likvidnih potraivanja banke prvog i drugog
reda, s jedne strane, i zbira obaveza banke po vienju ili bez ugovorenog roka dospea i obaveza
banke sa ugovorenim rokovima dospea u narednih mesec dana od dana vrenja obrauna po-
kazatelja likvidnosti.
Ui pokazatelj likvidnosti banke predstavlja odnos likvidnih potraivanja banke prvog reda, s jedne
strane, i zbira obaveza banke po vienju ili bez ugovorenog roka dospea u narednih mesec dana
od dana vrenja obrauna pokazatelja likvidnosti, s druge strane.
Banka je duna da nivo likvidnosti odrava tako da:

......................
225
1. Pokazatelj likvidnosti:
Iznosi najmanje 1, kada je obraunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane
u mesecu;
Ne bude manji od 0,9 due od tri uzastopna radna dana;
Iznosi najmanje 0,8 kada je obraunat za jedan radni dan.
2. Ui pokazatelj likvidnosti:
Iznosi najmanuje 0,7 kada je obraunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne
dane u mesecu;
Ne bude manji od 0,6 due od tri uzastopna radna dana,
Iznosi najmanje 0,5 kad je obraunat za jedan radni dan.
Kritino nizak nivo likvidnosti banke predstavlja nivo likvidnosti ij je pokazatelj, odnosno ui
pokazatelj nii od jednog od limita utvrenog u stavu 1. ove take Odluke.
[Izvor: Odluka o upravljanju rizicima banke, 2012]

Vani izvetaji za upravljanje rizikom likvidnosti su:

izvetaj o riziku likvidnosti,
izvetaj o finansijerima,
izvetaj o projektovanim potrebama i izvorima,
izvetaj o raspoloivosti sredstava,
plan rezervi finansiranja.
Pomenuti izvetaji ukazuju na promene u vodeim pokazateljima poslovanja banke
odnosno ukazuju na rastui ili opadajui rizik likvidnosti:
odnos kredita i depozita ukazuje na stepen do koga struktura depozita banke
finansira kreditni portfelj,
stepen oslanjanja na sredstva sa profesionalnih trita novca za finansiranje
aktive koja stvara zaradu,
neto kratkorone obaveze prema ukupnoj imovini,
raspoloiva likvidnost prema ukupnim obavezama.
Moemo zakljuiti da je od izuzetnog znaaja da banka ima dugoronu strategiju
upravljanja likvidnou koja podrazumeva odgovarajue politike, procedure i standarde
za upravljanje likvidnou, kako bi na dnevnoj osnovi upravljala rizikom likvidnosti
odnosno preduzimala neophodne mere za stabilno poslovanje.

Primer politike upravljanja rizicima koncentracije rizika likvidnosti

1. Definicija - rizik koncentracije moe da prouzrokuje rizik likvidnosti jer koncentracija u aktivi i
pasivi bilansa Banke moe izazvati probleme likvidnosti.
Koncentracija u aktivi bilansa stanja moe da ugrozi Baninu sposobnost da u uslovima smanjenja
likvidnosti generie gotovinu ili da ugrozi utrivost pojedinih vrsta (likvidne) imovine. Koncentracija
u pasivi (ili koncentracija izvora finansiranja) postoji onda kada je struktura izvora finansiranja Banke
takva da jedan dogaaj ili jedan faktor moe da ugrozi Bankinu likvidnost, kao to je znaajno i
iznenadno povlaenje izvora finansiranja ili nepostojanje novih izvora finansiranja na tritu. Iznos
koji predstavlja koncentraciju izvora finansiranja je onaj koji bi, da se odjednom povue, primorao
Banku da znaajno promeni svoju svakodnevnu strategiju finansiranja.
......................
226
2. Identifikovanje i merenje
Banka je duna da identifikuje i meri koncentraciju rizika likvidnosti najmanje jednom godinje.
Analiza treba da obuhvati koncentraciju po vrsti izvora finansiranja i po licima od kojih Banka
prikuplja sredstva.
2.1. Herfindal-Hirman indeks
Analiza koncentracije rizika likvidnosti prema licima od kojih Banka prikuplja sredstva primenom
HHI mora da se sprovodi najmanje jednom godinje.
3. Praenje i upravljanje
Banka treba da prati koncentraciju svakog pojedinanog izvora finansiranja, a posebno da obrati
panju na one izvore koji su po prirodi volatilni, poput pravnih lica realnog sektora, javnog sektora,
banaka i drugih finansijskih institucija (u nastavku teksta pravna lica).
Pravna lica kao lica od kojih Banka prikuplja sredstva obuhvataju sva profesionalna i na kreditni
rizik osetljiva lica (lica izloenih kreditnom riziku): lica koja su kupila obezbeene ili neobezbee-
ne obveznice Banke, depozite i osigurane izvore finansiranja (npr. repo ugovori) od finansijskih
institucija, druge finansijske institucije, vlade zemalja, osigurana i neosigurana sredstva od cen-
tralnih banaka, depozite i osigurana sredstva od profesionalnih uesnika na tritu novca, poput
institucionalnih investitora i velikih korporacija.
Banka mora da obezbedi dovoljnu diversifikaciju pravnih lica od kojih prikuplja sredstva kako bi
imala dovoljno sredstava na raspolaganju po razumnim trokovima i sa odgovarajuim rokovima
dospea.
3.1. Analiza rizika koncentracije
Banka mora da sprovodi analizu koncentracije rizika likvidnosti u skladu sa standardima propisanim
ovom politikom. Rezultati analize treba da budu dostavljeni i predstavljeni Upravnom odboru
(UO) Banke najmanje jednom godinje.
3.2. Informisanje uprave i redovno izvetavanje
Proces procene moguih rizika koncentracije treba najmanje da obuhvati sledee dimenzije analize:
1) deset najveih lica od kojih Banka prikuplja sredstva i njihovo uee u ukupnim izvorima finan-
siranja od pravnih lica, 2) pet najveih lica od kojih Banka uzima provereno-raspoloive kreditne
linije, 3) ukupan iznos provereno-raspoloivih kreditnih linija, 4) ukupan broj lica od kojih Banka
uzima provereno-raspoloive kreditne linije.
Takoe, Banka treba da rauna i analizira i sledea racija definisana Kartom likvidnosti (Liquidity
Identity Card) koja predstavljaju indikatore koncentracije u izvorima finansiranja:
1) Osnovni racio finansiranja odnos izmeu, sa jedne strane, zbira depozita fizikih lica (sta-
novnitva i preduzetnika) i depozita malih i srednjih preduzea koja nemaju razvijeno odeljenje
za upravljanje sredstvima, izvora finansiranja od pravnih lica sa rokom dospea preko jedne
godine, ulaganja u vlasnike HoV i, sa druge strane, ukupnih izvora finansiranja, tj. pasive
Banke.
2) Racio finansiranja od strane pravnih lica odnos izmeu izvora finansiranja od strane pravnih
lica, sa jedne, i ukupnih obaveza Banke, sa druge strane.
3) Racio kratkoronih izvora finansiranja odnos izmeu, sa jedne strane, izvora finansiranja
od strane pravnih lica sa rokom dopea kraim od godine dana, i , sa druge strane, ukupnih
izvora finansiranja od strane pravnih lica,
4) Racio neosiguranih izvora finansiranja pravnih lica neobezbeeni izvori finansiranja od
strane pravnih lica podeljeni ukupnim izvorima finansiranja od strane pravnih lica,
......................
227
5) Racio pokria kratkoronih izvora finansiranja odgovarajuim kolateralom odgovarajui
kolateral (utriva vrlo likvidna imovina) podeljen izvorima finansiranja od strane pravnih lica
sa rokom dospea kraim od godine dana.
Ovi izvetaji se sastavljaju najmanje jednom kvartalno. Izvetaji treba da budu redovno analizirani
i predstavljeni upravi Banke kako bi, u sluaju neadekvatne koncentracije, uprava Banke donela
odgovarajue mere.
[Izvor: Politika upravljanja rizicima koncentracije domae banke koja posluje u Srbiji u 2012. godini,
ali zbog uvaavanja tajnosti podataka poslovanja nije navedeno njeno ime]

PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE

Objasnite proces upravljanje kamatnim Objasnite ta su to Incoterms-i

rizikom
Objasnite proces upravljanja valutnim
rizikom
Objasnite proces upravljanja rizikom li-
kvidnosti
Navedite i objasnite mogue naine za-
tite od rizika u finansijskom i robnom
prometu
Objasnite kako funkcionie escrow raun
Navedite osnovne oblike plaanja u spolj-
notrgovinskom poslovanju
Objasnite pojam meunarodnog doku-
mentarnog inkasa
Navedite osnovne razlike izmeu akredi-
tiva i garancije
Pojam i vrste akreditiva u meunarodnom
platnom prometu
Pojam i vrste bankarskih garancija
Pojam avaliranja menice

Literatura:

Barjaktarovi, L. (2010) Monetarno-kredit- International Convergence of Capi-

ni i devizni sistem, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd
Basel Committee on Banking Supervision:
Risk management guidlines for de-
rivates, 1994.
Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord
to Incorporate Market Risks, Manu-
sscript, January 1996.
Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord
to Incorporate Market Risks, Manu-
sscript, Update April 1998.
Basel Committee on Banking Supervision: A
New Capital Adequacy Framework,
consultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:
Principles for the Management of
Credit Risk, September, 2000.
Basel Committee on Banking Supervision:
......................
228
tal Measurement and Capital Standar-
ds A revised framework, Bank for
International Settelments, June 2004.
Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., Funda-
mentals of Corporate Finance, Third
Edition, McGraw-Hill Prims, New
Jersey, 2001.
Vernimmen, P., Corporate Finance Theory
and Practice, John Wiley&Sons, Ltd,
Chiehester, 2005.
Greuning, H., Brajovi-Bratanovi, S., Anali-
za i upravljanje bankovnim rizicima,
Mate, 2006.
Grupa autora, Ekonomski renik drugo iz-
menjeno i dopunjeno izdanje, Univer-
zitet u Beogradu, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2006.
Gori, J., Prirunik za upravljanje rizicima
banke prema Zakonu o bankama,
PRONIKOM, Beograd, 2006.
Guidelines on Bank Wide Risk Management,
Identification Quantification Aggrega-
tion Allocation Monitoring, ICAAP
Internal Capital Adequacy Assesment
Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006
Damodaran, A., Applied Corporate Finance,
Second Edition, John Wiley & Sons,
Inc., Hoboken, 2006.
Davidson, F., Managing Risk in Organizations
A Guide for Managers, Jossey Bass,
San Francisko, 2003.
Doherty, N., Integrated risk management
tehniques and strategies for mana-
ging corporate risk, McGraw Hill, Inc.,
2000.
Zakon o bankama, Slubeni glasnik Republike
Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005.
godine
Jaffe, R.W., Corporate Finance, Seventh Edi-
tion, McGraw-Hill Companies, Inc.,
2005.
Jednoobrazna pravila za ugovorne garancije,
Meunarodna trgovaka komora u
Parizu, 1978.
Kim, S., Kim, S., Global Corporate Finance,
sixth edition, Blackwell Publishing,
Oxford, 2006.
Milojevi, T. (2012) Valutni rizik i zatita od
valutnog rizika korienje finansij-
skih derivata u Srbiji, master rad
Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i vanbi-
lansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br.
129/2007 i 63/2008
Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik
RS 45/2011, 94/2011, 119/2012 i
123/2012
Peterson, C., Lewis, C., Managerial Econo-
mics, Fourth Edition, Prentice Hall
Inc., New Jersey, 1999.
Sajt Agencije za privredne registre, http:/www.
apr.gov.rs/
Sajt Banca Intesa a.d. Beograd, http:/www.
bancaintesabeograd.com/
Sajt Banke za meunarodno poravnanje, http:/
www.bis.org/
......................
229
Sajt Erste bank Austria, http:/www.Erstebank.
at/
Sajt Narodna banka Srbije, http:/www.nbs.rs/
Sajt Raiffeisen bank Beograd, http:/www.raiffe-
isenbank.rs/
Siciliano, G., Finance for the non-financial
manager, McGraw Hill Companies,
Inc., New Jersey, 2003.
Shapiro, A., Balbirer, S., Modern Corporate
Finance, Prentice Hall, Upper Saddle
River, New Jersey, USA, 2000.
Travica M. (2010) Forward as a possible so-
lution for currency induced credit risk
identified in non-performing loans-fo-
reign exchange rate regression model,
London School of Economics, master
rad
Travica M. (2013) Zatita od deviznog rizika
(valutni heding), Banca Intesa a.d. Be-
ograd [www.fefa.edu.rs/store/novac i
bankarstvo.pdf]
irovi Z. (2003) Finansijski derivati
Fabozzi, F., Peterson, P., Financial manage-
ment and analysis, second edition,
John Wiley &Sons, Inc., New Jersey,
2003.
Uniform Customs and Practice for Docu-
mentary Credits, 1993, revision, ICC,
Publications 500
Unkovi, M., Meunarodna ekonomija, Uni-
verzitet Singidunum, Beograd, 2008.
Unkovi, M., Savremena meunarodna tr-
govina, Beogradska knjiga, Beograd,
2004.
Hadi, M., Bankarstvo, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2008.
Hul (2008) Options, Futures and Other Deri-
vatives, Prentice Hall, 7th Edition
Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u fi-
nansijskom poslovanju, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2008.
Whaley, R., Derivates markets, valuation
and risk management, John Willey &
Sons, Inc., New Jersey, 2006.
 V
Upravljanje
operativnim rizikom
O perativni rizik, kao najkasnije prepoznati rizik u poslovanju banaka, ali i trgovinskih
preduzea, a ija realizacija ima znaajan uticaj na kapital banke odnosno trgovin-
skog preduzea je predmet analize poslednjeg poglavlja udbenika. Pored definicijsko
pojmnovnog objanjenja operativnog rizika, bie posveena panja definisanju okvira
za upravljanje operativnim rizikom ukljuujui merenje izloenosti operativnom riziku
i na kraju e biti prezentovan proces upravljanja operativnim rizikom.

Kada proitate ovaj deo trebalo bi da:

Odgovorite na pitanje ta je operativni rizik
Definite okvir za upravljanje operativnim rizikom
Odgovorite na pitanje ta je zakonski rizik
Objasnite strategiju upravljanja operativnim rizikom
Znate koje su politike upravljanja operativnim rizikom
Objasnite proces upravljanja operativnim rizikom
Odgovorite na pitanje kako se meri izloenost operativnom riziku
Znate da objasnite tretman operativnog rizika
Znate ta se podrazumeva pod infrastrukturom operativnog rizika
Znate da definiite okruenje za operativni rizik u banci

1. Definicija operativnog rizika

Operativni rizik je rizik od nastanka negativnih efekata na finansijski rezul-

tat i kapital banke usled propusta u radu zaposlenih, neadekvatnih procedura
i procesa u banci, neadekvanog upravljanja informacionim i drugim sistemima
u banci, kao i usled nastupanja nepredvidivih eksternih dogaaja. (Odluka o
upravljanju rizicima banke, 2012)

Operativni rizik ukljuuje i pravni rizik.

Upravljanje operativnim rizikom podrazumeva upravljanje organizacijom rada i

poslovanja (procesa), kadrovskim resursima i tehnikom podrkom u banci, u skladu
sa vaeom regulativom i usvojenom poslovnom praksom. Vrlo je bitno da se svaki
zahtev klijenta realizuje adekvatno odnosno brzo, tano, pravovoremeno i pouzdano,
uz to nie trokove
Bazel II definie da operativni rizici, zajedno sa kreditnim i trinim, predstavljaju
osnov za utvrivanje reputacionog rizika banke i za odreivanje bilansne sume.

Primer operativnog rizika usled propusta u radu zaposlenih:

Nemakom gradaninu banka je grekom uplatila 200 miliona evra. On je na to reagovao tako
to je 10 miliona evra, odmah prebacio na svoj raun u drugoj banci. Banka je, naime, uspeno
povratila svih 200 miliona evra uplaenih sopstvenom grekom, ali je od njega uzela i kamatu od
14,4% odsto na prebaeni novac, tj. dodatnih 12.000,00 evra. Klijent se sa ovakvim zahtevom
......................
233
nije sloio, pa je sluaj dobio epilog i na sudu. Okruni sud presudio je u njegovu korist, naloivi
banci da mu zaplenjenu kamatu vrati, i to zajedno sa kamatom koja je na ovu sumu tekla dok
je novac bio kod nje. [Izvor: Politika, 2007.godine.]

Primer operativnog rizika usled neodogovarajuih unutranjih procedura i procesa: u maju

mesecu 2008. godine, blagajnik Raiffeisen banke u Kragujevcu, je poznajui manjkavosti internih
procedura podigao neovlaeno sa rauna banke 1,1 milion evra. Novac, koji je blagajnik neovla-
eno podigao sa rauna, je naknadno morao da vrati banci. [Vest na B92, 2008.]

Primer operativnih rizika usled neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima:

banke koriste posebne softvere za procesuiranje platnih kartica u odnosu na osnovni (bazini)
informacioni sistem, i deava se u praksi da klijentu legne plata na raun i da on istovremeno moe
da podigne novana sredstva i sa bankomata i na atleru i da otera svoj tekui raun u minus, s
obzirom na to da se knjienje prve transakcija ne evidentira odmah. Npr. Petar Petrovi je primio
platu u iznosu od 10.000,00 dinara u petak 28.11.2008. u 14h. Marko odlazi na bankomat i podi-
e svih 10.000,00 dinara u 14:00, a potom odlazi na alter u 14:05 (istog dana) i podie ponovo
10.000,00 dinara jer bankarski slubenik vidi kroz softversku aplikaciju (informacioni sistem) da
klijent raspolae sa 10.000,00 dinara (pri emu Marko nema odobren dozvoljeni minus kod svoje
poslovne banke). Bankarski slubenik kasnije u toku dana ili tek narednog dana (u zavisnosti od
toga kako su povezana oba informaciona sistema) moe da vidi da je raun Marka Markovia
oteran u nedozvoljen minus.
Marko Markovi e nedozvoljeni minus pokriti sa uplatom plate na tekui raun sledeeg meseca.
[Primer kreiran na osnovu istinitog dogaaja koji se desio u vie domaih banaka u periodu od
2005. do 2008.godine.]

Primer operativnog rizika usled nepredvidivih eksternih dogaaja:

Dva najvea globalna sistema plaanja - Visa i Mastercard objavili su informaciju o masovnoj krai
linih podataka vlasnika bankarskih kreditnih i debitnih kartica. Prema nekim izvorima ova kraa
moe ugroziti podatke oko 10 miliona klijenata. Kompanije su izjavile da bezbednost njihovih sop-
stvenih sistema nije pokvarena, ali su podaci korisnika bili ukradeni preko kompanije - posrednika
angaovanog za obradu podataka. Kompanije su ve upozorile o incidentu amerike banke. [Izvor:
Visa i Mastercard, 2007 ]

Bitno je istai da su kljune komponente procesa upravljanja operativnim rizikom

proaktivan pristup upravljanju i upravljanje na svim nivoima u banci. (D. Chor-
fas, 2004)
Razliita istraivanja, su pokazala da su kapitalni trokovi za operativan rizik u
bankama vii od ekonomskog kapitala za izloenosti prema nekim drugim vrstama
rizika (npr. trini rizik ili kreditni rizik).
Bazelski sporazum II je pored kreditnog i trinih rizika, obuhvatio je i operativni
rizik, kao to smo ve rekli u drugom delu knjige.
Trebalo bi imati u vidu da je operativni rizik veoma kompleksan i iroko raspro-
stranjen rizik, obzirom:
da se nalazi u svim poslovnim aktivnostima banke,
da uzroci njegove pojave nisu uvek vidljivi,
da se moe manifestovati samostalno, ili sinergetski sa drugim vrstama rizika
koji su lake uoljivi,
da nije uvek dokumentovan,
......................
234
 ali i da je rezultat (ne)profesionalnog ponaanja menadmenta i zaposlenih
u banci.
Takoe, kao to smo rekli u prvom delu knjige, operativan rizik po svojoj sutini
pripada grupi nefinansijskih rizika, obzirom da je prisutan u svim ekonomskim sfera-
ma, a rezultira novanim gubicima koji mogu biti katastrofalni za privredne subjekte.
Vano je naglastiti da je implementacija Bazelskog sporazuma II, bila uzrok razvoja
odgovarajuih politika i procedura za upravljanje operativnim rizikom u banci.
Kao to sama definicija operativnog rizika kae, Bazelski komitet je pojam opera-
tivnog rizika ograniio na:
interne dogaaje neadekvatne procese i procedure (procesi) koje uzrokuju
zaposleni (ljudski faktor) odnosno omoguavaju sistemi za podrku banke
(sistemi), i
spoljne dogaaje (spoljni faktor), koji su vrlo esto van kontrole banke,
to je u funkciji ostvarenja dva podjednako vana cilja, navedena u drugom
delu knjige:
stvaranje jedinstvenog meunarodnog okvira koji e biti osnov za izrauna-
vanje adekvatnosti kapitala banke,
formiranje odgovarajuih baza podataka za upravljanje operativnim rizikom
na meunarodnom nivou.
Operativni rizik se moe podeliti na (D.Chorfas, 2004):
rizik operacija ili poslovnog procesa kao rezultat manjkavih ili neadekvat-
nih procedura koje nisu pratile razvoj banke ili nedovoljno znanje lica koje su
ih pripremale i odobravale, ili elje da se ostvare to bolji poslovni rezultati
za prezentaciju stejkholderima.
rizik ljudskog faktora uslovljen profesionalnim ponaanjem zaposlenih,
obimom posla koji obavlja pojedinac, kriminalnim aktivnostima stejkholdera
banke odnosno linim odlukama (namernim ili nenamernim) menadmenta
banke u svoju korist (a ne u korist banke).
tehnoloki rizik odnosno rizik informacione tehnologije u banci, kako sa
aspekta internih tako i eksternih korisnika.
eksterni rizini dogaaji kao to su prirodne katastrofe, terorizam, ratovi i
razliite kriminalne radnje.

Raiffeisen bank a.d. Beograd je u 2008. godini utvrdila da operativni rizik u poslovanju (banke)
proistie iz:
eksternih prevara (76%),
neadekvatnih praksa, odnosno, procedura (12%),
greaka u procesu zbog ljudskog faktora (11%)
infrastruktura i sistema (1%).
Takoe, su istakli da raste broj internih prevara. [Izvor: V.Mati, 2008]

Moemo konstatovati da operativni rizik ima fluidnu formu koja moe biti katastro-
falnog, rastueg, opteg i specifinog karaktera. Manifestacija operativnog rizika zavisi
od stepena razvijenosti aktivnosti same banke, informacione tehnologije koju banka
koristi i vrste klijenata koju banka opsluuje.
......................
235
2. Okvir za upravljanje operativnim rizikom

Upravljanje operativnim rizikom, kao sastavni deo upravljanja rizikom u banci, je

deo strategije i operativnog odluivanja menadmenta banke. Uspena implemen-
tacija procesa upravljanja operativnim rizikom zavisi od raspoloivih informacija
i kompetencija zaposlenih u banci. Operativni rizik je zbog svoje forme prisutan u
svakoj poslovnoj aktivnosti banke, to podrazumeva sledee pretpostavke za efikasno
upravljanje operativnim rizikom (D.Chorfas, 2004):
precizno definisana funkcija upravljanja operativnim rizikom u smislu uloga
i odgovornosti svih uesnika u procesu,
adekvatna organizaciona struktura u banci,
sveobuhvatan Okvir za upravljanje operativnim rizikom. Trebalo bi imati u
vidu da Okvir za upravljanje operativnim rizikom:
- predstavlja set smernica i instrumenata koji e omoguiti banci da upravlja
operativnim rizikom,
- je dinamika kategorija tj. podlona je promenama u toku vremena, kao
to je reeno u prvom delu knjige,
- je usaglaen sa vaeim zakonskim propisima.
Uvaavajui prethodno izneto, moemo zakljuiti da struktura Okvira za upravljanje
operativnim rizikom ima etiri nivoa:
Strategija je osnovni pristup banke upravljanju operativnim rizikom.
Proces predstavljaju dnevne aktivnosti i odluke vezano za upravljanje ope-
rativnim rizikom.
Infrastruktura podrazumeva podatke, sisteme i druge instrumente neop-
hodne u procesu upravljanja operativnim rizikom.
Okruenje vano za uspeno upravljanje operativnim rizikom ine profesi-
onalno i odgovorno ponaanje zaposlenih u prevenciji i mitigaciji operativnog
rizika, ali i eksterni faktori koji mogu bitno uticati na intenzitet delovanja
operativnog rizika.

Primer minimalnog okvira upravljanja operativnim rizikom:

Identifikovanje, evidentiranje i procena operativnog rizika
Kvantifikaciju operativnog rizika
Monitoring, kontrolu i izvetavanje o dogaajima operativnog rizika.
U skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke NBS, primena naprednog pristupa (AMA)
zahteva upotrebu svih elemenata okvira opravljanja operativnim rizikom, dok Standardizovani
pristup (TSA) i Pristup osnovnog indikatora (BIA) zahtevaju upotrebu pojedinih elemenata, kao
to je prikazano u nastavku:

......................
236
 Tabela 1. Primer samoprocene unutar banke

X banka - Samoprocena se sprovodi putem radionica sa svim Samoprocenom se vri procena visine
lista svih OpRisk odeljenje razvija upitnik na bazi procesa i organizacionim delovima u Banci na kojima se daju operativnog rizika za sve poslovne
aktivnosti i procedura koji se odvijaju u Banci odgovori na upitnik procese u Banci i
procesa predlau mere za smanjenje rizika

proces 1
proces 2
proces 3
.
proces n

237
......................
 Kvalitativni / Kvan- Kvalitativni / Kvan- Kvalitativni / Kvan-
Kvalitativni / Kvantitativni
titativni zahtevi titativni zahtevi titativni zahtevi
zahtevi BIA TSA AMA
BIA TSA AMA BIA TSA AMA BIA TSA AMA
Kvalitativni zahtevi
Interna baza podataka + + +
Eksterna baza podataka +
Samoprocena sistema
upravljanja operativnim + +
rizikom (RCSA)
Kljucni indikatori rizika +
(KRI)
Scenario analiza +
Korektivne mere + +
Redovan monitoring i + +
izvetavanje
Upravljanje kontinuitetom + + +
poslovanja (BCM)
Eksternalizacija + + +
Osiguranje + + +
Novi proizvodi, aktivnosti, + + +
procesi i sistemi (PAP)
Kvantitativni zahtevi
Bruto prihod + +
Baza podataka +
Scenarija +

2.1. Strategija upravljanja operativnim rizikom

Strategija za upravljanje operativnim rizikom je osnovni pristup banke upravljanju

operativnim rizikom, ciljevima, modelima i politikama upravljanja operativnim rizikom.
Prvi korak za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom jeste utvrivanje
ciljeva (u skladu sa zahtevima akcionara, sektora za upravljanje rizikom i zakonodavca).
Drugi korak za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom jeste utvrivanje
uesnika u procesu upravljanja operativnim rizikom. Funkcija upravljanja operativnim
rizikom u banci predstavlja precizno utvrene uloge i odgovornosti uesnika u procesu
upravljanja operativnim rizikom na svim linijama poslovanja, kako bi se ustanovila:
uzrono - posledina veza operativnog rizika, valjanost rada interne revizije, efikasnost
preduzetih mera za prevenciju i mitigaciju rizika, odnosno odgovornost za akcione
planove.
Bitno je naglasiti da je re o modelu tradicionalnog upravljanja, koji je hijerarhijski
ureen sistem odgovornosti, a izgradila ga je i potvrdila savremena praksa u bankama, o
emu je bilo rei u prvom delu knjige. Na samom vrhu piramide nalazi se Bord direktora,
a na dnu piramide se nalaze linijski menaderi. U prvom delu knjige je obraen proces
......................
238
upravljanja rizikom banke, to nam ukazuje da je funkcija upravljanja operativnim
rizikom u skladu sa tim. Ustanovljenom organizacionom emom je implementiran
sistem formalne i sutinske odgovornosti u dva nivoa - linijsko i korporativno uprav-
ljanje operativnim rizikom.
Linijski aspekt rukovoenja se ogleda u neposrednom praenju i kontroli opera-
tivnog rizika kako po uzrocima, izvorima, uestalosti, tako i po veliini gubitka u sva-
kodnevnom poslovanju. Korporativna funkcija podrazumeva standarde i aktivnosti koje
prevazilaze nivo poslovne linije. Ona omoguuje donoenje odluka koje imaju uporite
u odgovarajuim bazama podataka (eksternih i internih), analizama rizika i trendova
na nivou banke (odnosno bankarske grupacije kojoj pripadaju), razmenama iskustava
i najbolje prakse (tzv. best sharing practice), koje predstavljaju osnovu za raunanje
kapitalnih trokova i sveobuhvatno izvetavanje top menadmenta.
Trei korak za definisanje strategije upravljanja operativnim rizikom jeste utvrivanje
modela upravljanja operativnim rizikom na nivou banke. Govorimo o dva nivoa
upravljakih tokova, o kojima smo ve govorili u prvom delu knjige:
odozgo na dole (top down) sa vrha piramide (bord) na dno piramide
(linijski menaderi),
odozdo na gore (down top) sa dna piramide (linijski menaderi) na vrh
piramide (bord).
Proizilazi da je cela upravljaka struktura banke involvirana u dnevno odluivanje,
to priroda rizika zahteva.

Slika 1. Sedam uzroka operativnog rizika u skladu sa Bazelom II

Trodimenzionalni (3D model) model upravljanja operativnim rizikom pokazuje take

u kojima nastaje operativni rizik, a ukljuuje sledee parametre (BIS, 2004): kategorije
dogaaja operativnog rizika (7 osnovnih) interne prevare, eksterne prevare, odnos
prema zaposlenima u sistemu bezbednosti na radu; problem u odnosu sa klijentima,
......................
239
u plasmanima proizvoda i u poslovnoj praksi; tete na fizikoj imovini banke; prekid
u poslovanju i greke u sistemima banke; izvrenje transakcija, isporuka i upravljanje
procesima u banci;poslovne, proizvodne i uslune linije (8 linija poslovanja) finansi-
ranje privrede, trgovina i prodaja, poslovi sa stanovnitvom, komercijalno bankarstvo,
plaanje i obraun, agencijske usluge, usluge upravljanja imovinom, brokerske usluge
stanovnitvu; procese i funkcije unutar institucije i unutar linija poslovanja.

Slika 2.- 3 D model upravljanja operativnim rizikom

Na kraju moemo zakljuiti da se realizacija ukupne strategije upravljanja opera-

tivnim rizikom definie korporativnim politikama banke, o kojima je bilo vie rei u
prvom delu knjige. Elementi politike upravljanja operativnim rizikom su: postupci
i mere za ostvarenje definisanih ciljeva u oblasti upravljanja operativnim rizikom;
aktivnosti vezane za obezbeenje konzistentne primene utvrenih standarda i alata
u svim organizacionim delovima banke; aktivnosti za unapreenje organizacione,
kadrovske strukture i kontrolnih funkcija u banci; aktivnosti vezane za edukaciju i
lini razvoj zaposlenih u banci posebno u segmentu prevencije i mitigacije rizika; ak-
tivnosti vezane za permanento usavravanje alata i sistema izvetavanja, kao i procena
oekivanih rezultata.

2.2. PROcES UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM

Fluidna forma operativnog rizika, koja ga ini prisutnim u svim aktivnostima po-
slovanja banke, je uticala na kreiranje procesa upravljanja operativnim rizikom, ije su
kljune komponente (D.Chorfas, 2004; Basel Committee, 2003):
proaktivan pristup koji omoguava njegovo ispravno sagledavanje na svim
poslovnim linijama, dovoljan nivo ekonomskog kapitala i zahtevan nivo edu-
kacije i komunikacije zaposlenih,
fazna struktura odluivanja omoguuje adekvatnu obuhvatnost procesa,
obzirom da povezuje realizaciju ciljeva definisanih strategijom banke sa
dnevnim odlukama u poslovanju i upravljanju operativnim rizikom, na svim
nivoima upravljake piramide.
......................
240
 Trebalo bi imati u vidu da je operativnim rizikom najbolje upravljati u odeljenjima
(organizacionim delovima banke) gde se pojavljuje.
Proces upravljanja rizikom ima sledee faze:
identifikacija rizika u svim postojeim (i onima koje planira da uvede)
proizvodima, aktivnostima, procesima i sistemima.
izloenost operativnom riziku znai procenu veliine potencijalnih nova-
nih gubitaka usled realizacije rizinog dogaaja i redovno praenje realizacije
potencijalnog operativnog rizika uz odgovarajuu formu izvetavanja.
odgovarajui kontrolni okvir ukljuuje politike, procese i procedure za kon-
trolu i/ili mitigaciju operativnog rizika.
analiza primene kontrolnih mehanizama i njihova efikasnost banke su u
obavezi da periodino vre reviziju postavljenih limita rizika i kontrolnih
strategija u skladu sa odgovarajuim rizinim profilom svoje banke.
analiza rizika koji preostaju kako bi banka mogla kontinuirano da posluje,
bez obzira na realizaciju rizinog dogaaja.
Bitno je naglasiti da struktura procesa upravljanja operativnim rizikom, kao sastav-
nog dela procesa upravljanja rizikom banke, mora biti sigurna, efikasna i ekonomina
za banku, stoga se modeli upravljanja oslanjaju na:
baze podataka,
sisteme kontrole i izvetavanja,
modele za merenje izloenosti operativnom riziku,
podrku informacionih sistema.
Na kraju, moemo konstatovati da je uspeh u upravljanju operativnim rizikom
direktno povezan i sa nainom na koji svi zaposleni razumeju i oseaju ovaj proces.

2.2.1. Identifikacija rizika

Kljuna strategija upravljanja operativnim rizikom mora biti usmerena na identi-

fikaciju kritinih procesa i vrsta operativnog rizika koji nastaje iz tih procesa, vezanih
za ljude, komunikaciju, proizvode ili sisteme (D.Chorfas, 2004).
Poto su identifikovani procesi, u narednoj iteraciji se identifikuju rizini dogaaji,
to rezultira formiranjem matrice rizinih dogaaja (dve komponente: kategorije ri-
zinog dogaaja /7 osnovnih/ i linije poslovanja gde se rizini dogaaj pojavljuje/8/)
i interne baza podataka o osnovnim indikatorima operativnog rizika (po datumu, po
vrsti rigorozan sistem klasifikacije, mestu nastanka, po uestalosti i visini gubitka, po
uzrono-posledinom principu, itd.). Matrica rizinog dogaaja sadri: opis dogaaja,
sa fokusom na: glavne uzroke, preduzete mere odnosno mere koje e preduzeti banka
u odnosu na konkretan rizian dogaaj, kao i preventivne mere, vezu sa kreditnim i
trinim rizikom, itd.
Na zakonodavac predvia da je banka u obavezi da identifikuje i proceni dogaaje
i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim rizikom, uzimajui u
obzir sve znaajne unutranje i spoljne faktore. Banka je duna da utvrdi nivo materi-
jalno znaajnih gubitaka po osnovu operativnog rizika i da ih detaljno analizira, kao i
......................
241
da procenjuje dogaaje koji mogu dovesti do takvih gubitaka. (Odluka o upravljanju
rizicima, 2012)
Baza podataka je osnov za kvantifikovanje, mitigaciju i kontrolu operativnog rizika
odnosno upravljanje operativnim rizikom. Inae, su u formi jednostavne matrice, iji su
parametri rizini dogaaj i ivotni ciklus rizinog dogaaja. Banke ih kreiraju u skladu
sa sopstvenim potrebama koje su usaglaene sa zahtevom regulatora.
Bitno je naglasiti da je u fazi identifikacije rizika je izuzetno bitno da uesnici procesa
upravljanja operativnim rizikom razumeju rizini dogaaj. Prema nekim procenama oko
30% unetih podataka u adekvatne baze podataka o operativno riziku banke je pogreno.

Kako je Erste banka kupila Rijeku banku? ...ta kae definicija operativnog
BLB je 2000. godine nakon privatizacije,postala veinski rizika?
vlasnik Rijeke banke. U martu 2002. otkriveno je da je
glavni diler Eduard Nodilo neovlacenim trgovanjem
deviznim novcem ostvario veliki gubitak. BLB je istog
meseca, nekoliko dana nakon to je protiv Nodila ot- Nisu se potovala definisana pravila
vorena istraga, Rijeku banku vratila dravi (Hrvatskoj) poslovanja i ponaanja!!!
za 1 kunu. U kratkom roku drava je ponovo prodala
Rijeku banku (za 1 kunu), a njen veinski vlasnik post-
ala je Erste banka iz Austrije.
[Izvor: Politika, mart 2012] ...potujte procedure i pravila.

2.2.2. Interne baze podataka

Interne baze podataka su predmet konstantnog auriranja i unapreivanja uesnika

u procesu upravljanja operativnim rizikom banke. Osnov su za kvantifikovanje, miti-
gaciju i kontrolu operativnog rizika kome je banka izloena. Shodno tome, utiu i na
izbor modela merenja kapitalnih trokova po osnovu izloenosti ovom riziku (Basel
Committee, 2004).

2.2.3. Eksterne baze podataka

Eksterne baze podataka, kao vana dopuna internih baza podataka u kvalitetu me-
renja operatvinog rizika i donoenja stratekih odluka banke, predstavljaju neophodan
instrumentarijum menaderima operativnog rizika, u obrazovnom i iskustvenom
smislu (Basel Committee, 2004).
U kategoriju eksternih baza podataka spadaju: izvetaji konkurentskih banaka koji
se publikuju, analize vladinih agencija ili specijalizovanih institucija koje prikupljaju
ovu vrstu podataka na sektorskoj osnovi, novinski lanci, internet izvori, itd.

2.3. Izloenost operativnom riziku

Izloenost operativnom riziku je faza kojom se utvruje stepen osetljivosti banke

na operativni rizik. Istovremeno, pomae i menaderima da bolje shvate rizini profil
svoje banke i na najbolji nain organizuju svoj upravljaki potencijal.

......................
242
 Instrumenti koji su bankama dostupni za ocenu izloenosti operativnom riziku su:
1. (samo) procenjivanje kao proces kvalitativne analize unutar banke koji sprovode
zaposleni u banci. Cilj upotrebe ovog instrumenta je identifikovanje i zatvaranje
kontrolnih gepova, koji omoguavaju rast operativnog rizika, daleko iznad pri-
hvatljivog nivoa. Sadri elemente mernog sistema, koji su najee: opisni (npr.
mala/srednja/velika izloenost) ili numeriki rangovi (kao to su: strukturirani
upitnici, radionice i SWOT analiza). (V. Mati, 2008; Greuning, H., Brajovi-
Bratanovi, S., 2006)
2. matrice rizinih dogaaja i procesa - prikazane su na slici (Tabela 5.) (u etvrtoj
koloni, drugi red).
Krajnji rezultat procesa samoprocene je Mapa rizika. Mapa rizika predstavlja stan-
dardizovani prikaz ocene intenziteta rezidualnog rizika za svaku tacku rizika unutar
relevantnog poslovnog procesa. Za svaku Mapu rizika ocenjuje se individualna taka
rizika korienjem sledee skale: 1) nema uspostavljenih kontrola, slab/lo kvalitet
kontrole, zadovoljavajui kvalitet kontrole i dobar kvalitet kontrole, 2) zanemarljiv
rizik, nizak rizik, srednji rizik, visok rizik i vrlo visok rizik. Pri emu svaki deo skale
pored brojane, ima i oznaku jednom od boja: zeleno, uto i crveno. To ukazuje na
znaaj rizika i primenjene mehanizme upravljanja.

Primer Mape Rizika Oran banke a.d. Beograd za 2011/2012

Mapiranjem ocena visine operativnog rizika za sve organizacione delove u Banci dobija se da je
147 taaka niskog rizika, 168 taaka srednjeg rizika i 22 take ocenjene kao visoko rizine (tabela
1, etvrta kolona, druga tabela - Mapa).
Na osnovu ove analize moemo zakljuiti da je Banka potencijalno najvie izloena gubicima koji
proizilaze iz prevara (interne i eksterne prevare). Ova procena u potpunosti je realna s obzirom na
to da je u prolosti Banka znaajno bila izloena ovim rizicima. Takode, rezultati Scenario analize
nam pokazuju da je Banka znaajno izloena prevarama, posebno novim tipovima, poput phishinga.
Banku u budunosti i dalje oekuje nepovoljan trend, s obzirom na nepovoljnu ekonomsku i
trinu situaciju Republike Srbije, ali i Evrope. Zbog svega ovoga, Banka je pokrenula inicijativu
za spreavanje i prevenciju prevara organizovanjem posebnog Odeljenja za upravljanje rizikom
finansijskog kriminala.
Pored prevara, Banka je znacajno izloena riziku kljunog zaposlenog (key man risk). Ovaj rizik
predstavlja situaciju u kojoj je poslovna aktivnost koju obavlja pojedini zaposleni, visoko zavisna od
njegovog prisustva i/ili naina na koji izvrava zadatke kao pojedinac (npr. zbog preoptereenosti
napravi propust ili greku). Drugim recima, odsustvo tog zaposlenog ili odlazak sa te pozicije bi
znaajno ugrozio odvijanje te poslovne aktivnosti. Zbog svega ovoga, neophodno je u budunosti
organizovati rotacije na onim poslovima koji su visoko zavisni od jednog zaposlenog, kako bi se
obezbedile adekvatne zamene.
Banka je jo znaajno izloena operativnim grekama koji nastaju nenamerno tokom svakodnevnog
obavljanja aktivnosti od strane zaposlenih. Ovakvi propusti iako jesu visoko frekventni, pojedi-
nano imaju jako male gubitke. Meutim, sa rastom Banke, raste i broj aktivnosti i transakcija,
pa je neophodno ovakve propuste staviti pod kontrolu. Takoe, pored rasta brojnosti raste i broj
pojedinacnih transakcija, pa je Banka potencijalno izloena i gubicima veim od 1 milion evra.
Poslovni proces koji se najneefikasnije sprovodi jeste Upravljanje kolateralima. Iako je primarni
uzrok rizika eksternog karaktera (lo rad dravnih institucija - Katastra, eksterne prevare itd.),
zajednika ocena svih eksperata koji obavljaju ovu aktivnosti ili su direktno povezana sa istom
(Sektor pravnih poslova, prodaja, Sektor upravljanja rizicima, Sektor procesinga) jeste da ovaj

......................
243
process zahteva velika unapreenja, naroito u komunikaciji sa Katastrom i obuci zaposlenih
za identifikovanje falsifikovanih dokumenata. Banka je i u ovom sluaju pokrenula inicijativu za
reavanje problema osnivanjem Odeljenja za upravljanje kolateralima. Pored ovoga, neophodna
je vea angaovanost svih relevantnih organizacionih delova koji su povezani sa ovim procesom,
kako bi njegovo odvijanje bilo to efikasnije.
Procene eksperata iz razlicitih organizacionih delova koji obavljaju isti poslovni proces, se u velikoj
meri podudaraju, to govori da su ocene eksperata realne i pokazuju objektivnu sliku izloenosti
Banke operativnom riziku.
Poreenjem rezultata procesa Samoprocene sa bazom dogaaja operativnog rizika, moe se uoiti
znaajna povezanost i podudarnost, naroito kada se posmatraju take visokog rizika (prevare,
IT prekidi i operativni propisti).
Zajedniko miljenje svih uesnika radionica na osnovu sprovedene Samoprocene, jeste da je loa
komunikacija potencijalni uzronik gore pomenutih operativnih propusta.
U nastavku se nalazi tabela u kojoj su uporedeni rezultati procesa Samoprocene zavrenih 2010.
godine i 2012. godine:
Rizici 2010 2012
Visoki rizik 16 22
Srednji rizik 125 168
Nizak rizik 121 147
Ukupno 262 337

Na osnovu tabele iznad moemo primetiti da je ukupan broj identifikovanih operativnih rizika u
2012. godini znatno veci u odnosu na 2010. godinu, kada se prvi put sprovodila Samoprocena.
Navedeno poveanje je uzrokovano unapreenjem svesti svih zaposlenih u odnosu na izloenost
operativnom riziku, naroito rukovodioca svih organizacionih delova u Banci.
Isto tako, moe se uoiti da je broj visoko identifikovanih rizika znatno vei u odnosu na 2010.
godinu, to je jednim delom uzrkovano injenicom da smo u 2012. godini Samoprocenu sproveli
na nivou organizacionih delova (2010. godine na nivou cele Banke), pa su eksperti bili znatno
iskreniji. Drugi razlog navedenog poveanja ve smo naveli, a to je potencijalno poveanje izlo-
enosti Banke gubicima koji proizilaze iz prevara, nenamernih greaka zaposlenih i rizika gubitka
kljunog zaposlenog.
Korektivne mere procesa Samoprocene iz 2010. godine koje nisu bile izvrene ili se rizik prihvata
za pojedine poslovne procese, ponovo su prepoznate od strane svih relevantnih eksperata, to
opet ukazuje na svest zaposlenih, naroito rukovodilaca.
[Izvor: IZVETAJ O SAMOPROCENI SISTEMA UPRAVLJANJA OPERATIVNIM RIZIKOM 2011/2012
banke koja posluje u Srbiji, ali zbog poverljivosti podataka nije navedno ime.]

3. scenario analiza kao to je ve reeno u drugom delu knjige, predstavlja kom-

pleksan (sveobuhvatan) i dinamian pristup proceni buduih izloenosti riziku.
Vana je karika sistema ranog upozorenja na rizike u banci (early warning system),
a njeni rezultati su solidan input za definisanje strategije upravljanja operativnim
rizikom.
Scenario analiza se odnosi na dogaaje male uestalosti, ali sa potencijalno velikim
iznosima gubitaka (npr. veim od 1 milion evra). Neophodno je usmeriti se na budunost
poslovanja banke, i odgovoriti na pitanje ta ako se desi...? Rezultatima scenario analizom
se dopunjuje baza podataka o gubicima banke, koja se bazira na prolim dogaajima.
......................
244
 4. indikatori rizika - su mere za identifikaciju potencijalnih gubitaka, pre nego to
se zaista dese. Indikatori rizika se nalaze unutar banke i imaju razliite pojavne
forme. Povezuju kvantitativne i kvalitativne metode za merenje izloenosti ope-
rativnom riziku. Strukturu indikatora operativnog rizika ine: veza sa sadrajem
poslovnog procesa i izraunata mera jednog / vie kritinih faktora uspeha.
Indikatori operativnog rizika su pouzdan instrument obzirom da su: osetljivi na
rizik, podobni za klasifikaciju i mogue ih je uporedjivati.

Primeri indikatora rizika: prekovremeno radno vreme zaposlenih u sektoru procesinga, volumen
dnevnih transakcija (brojano i vrednosno), broj transakcija po zaposlenom, uestalost pada
sistema, itd.
Kljuni pojedinani indikatori rizika u bankarskom sektoru Srbije:
privremeni rauni,
neaktivni rauni,
nostro reklamacije,
informatika tehnologija prekidi u funkcionisanju,
prekoraenje dozvoljenih limita,
kreditna prevara,
prijave pranja novca Narodnoj banci Srbije
suma kredita koja ne moe da se naplati zbog nedostatka dokumentacije,
interna prevara,
broj tubi zaposlenih na mesenom nivou,
stopa fluktuacije kadrova,
broj dana neiskorienog godinjeg odmora,
zvanino korienje godinjeg odmora bankarskog slubenika, a stvarno slubenik nepotrebno
dolazi na posao,
albe klijenata,
tube klijenata po osnovu reklamacije na mesenom nivou,
broj pravnih sporova protiv banke,
odravanje fizike aktive....
Operativno svaka banka definie do est kljunih indikatora rizika (key risk indicators) u zavisnosti
od rizinog profila.
[Izvor: Intervjuisanje zaposlenih u bankarskom sektoru na otvorenim seminarima NBS u periodu
od 2009-2012, iji je dugogodinji predava autor ove monografije.]

2.3.1. Merenje izloenosti operativnom riziku

Merenje izloenosti operativnom riziku je bitno zbog definisanja visine ekonomskog

kapitala, kojim se banka titi od neoekivanih gubitaka zbog izloenosti riziku.
Trebalo bi imati u vidu da je prilikom merenja izloenosti banke operativnom riziku
kljuna polazna pretpostavka adekvatno identifikovan rizini dogaaj, odnosno 80%
problema kvantifikacije rizika je vezano za kvalitativni analitiki tretman rizika (bazu
podataka), do je 20% matematiki problem kvantifikacije. Alatke za kvantifikaciju
operativnog rizika bi trebalo da ukljue razliite baze podatake (kvantitativne i kvali-
tativne) i modele kvantifikacije kako bi se dobili to pouzdaniji pokazatelji izloenosti
banke operativnom riziku.
......................
245
 Banka meri, odnosno, procenjuje izloenost operativnom riziku uzimajui u obzir
mogunost, odnosno uestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj
na banku, s posebnim osvrtom na dogaaje za koje je malo verovatno da e nastati, ali
mogu izazvati velike materijalne gubitke. Pri merenju, odnosno profeni operativnog
rizika banka naroito procenjuje da li je ovom riziku izloena ili moe biti izloena po
osnovu uvoenja novih proizvoda, aktivnosti, procesa i sistema, a procenjuje aktivnosti
ije je obavljanje poverila treim licima.(Odluka o upravljanju rizicima, 2012)

Banka odgovarajuim unutranjim aktivma utvruje ta se smatra novim proizvodima ili uslugama
i ureuje proces donoenja odluke o utvoenju tih proizvoda, odnosno usluga. Banka je duna,
da pre uvoenja novog proizvoda ili usluge, izvri analizu:
svih rizika koji mogu nastati kao posledica uvoenja tog proizvoda ili usluge,
uticaja uvoenja tog proizvoda ili usluge na rizini profil banke,
uticaja uvoenja tog proizvoda ili usluge na rizini profil banke,
uticaja uvoenja tog proizvoda ili usluge na mogunost adekvatnog upravljanja rizicima
koji nastaju po tom osnovu.
Banka je duna da Narodnu banku Srbije obavesti o uvoenju novih proizvoda.
Banka je duna da sistemom za upravljanje rizicima blagovremeno obuhvati i sve rizike koji mogu
nastati po osnovu aktivnosti u vezi s njenim poslovanjem koje je poverila treem licu a koje te
aktivnosti obavlja kao svoju pretenu delatnost. Aktivnostima u smislu ove odluke se smatraju sve
aktivnosti koje omoguavaju banci obavljanje poslova iz lana 4. Zakona o bankama, a ne smatraju
se nabavka robe i standardizovanih usluga kao to su usluge u vezi s korienjem telekomunikacija,
usluge oglaavanja, usluge ienja, usluge ispitivanja trita i slino.
Politikom za upravljanje rizicima banka obuhvata:
proces odluianja o poveravanju tih aktivnosti i kriterijume za donoenje te odluke,
nain ukljuivanja tih aktivnosti u proces upravljanja rizicima i sistem internog izvetavanja
o rizicima,
nain na koji banka obezbeuje kontinuitet poslovanja u vezi s aktivnostima koje je poverila
i mere koje preduzima u sluaju raskida ugovornog odnosa s licima ije usluge koristi, kao i u
sluaju privremenog zastoja ili prestanka pruanja tih usluga;
nain vrenja nadzora nad obavljanjem aktivnosti koje je poverila, ukljuujui i nadzor nad
usklaenou tih aktivnosti s propisima, dobrim poslovnim obiajima i poslovnom etikom
banke.
Pri utvrivanju kriterijuma za dooenje odluke o poveravanju aktivnosti, banka naroito ceni
uticaj poveravanja na:
kontinuitet poslovanja i reputaciju banke,
trokove, finansijski rezultat, likvidnost i solventnost banke,
rizini profil banke,
kvalitet pruanja usluga.
Banka je duna da Narodnu banku Srbije obavesti o nameri da odreenu aktivnost poveri treem
licu. [Izvor: Odluka o upravljanju rizicima, 2012]

Najpopularniji iz grupe statistikih modela kvantifikacije izloenosti operativnom

riziku su, kao to je ve reeno u drugom delu knjige, value at risk modeli (VaR) i mo-
difikovani alternativni - metod uslovni VaR (korieni nazivi za ovaj model su: Tail
VaR, Expected Shortfall, Mean Excess Loss, Mean Shortfall). Tail VaR izraava uslovna
oekivanja u odnosu na VaR. Tail VaR je oekivana vrednost od 100% najrizinijih
sluajeva, odnosno posebno interesantnih.
......................
246
 Takoe se koriste sledei modeli:
A.Di Clemente i C.Romano model - Matematiki model koji su razvili
Annalisa Di Clemente i Claudio Romano, uvaava specifinosti operativnog
rizika u pogledu veliine gubitaka koje uzrokuju, kao bitnih komponenti za
merenje izloenosti i kalkulaciju ekonomskog kapitala. (A. Di Clemente i Ro-
mano, C., 2004)

Sluajni gubitak L( i , j ) za period dui od jedne godine, liniju poslovanja i=1,...r i vrstu
dogaaja j=1,...s, moe se modelirati na sledei nain:

N (i , j )

xk(i , j ) = L(i , j )
gde je: K =0

N (i,j) sluajna promenljiva koja predstavlja broj rizinih dogaaja koji uzrokuju
gubitke u liniji poslovanja i, za rizini dogaaj j (uestalost),

xk(i , j ) je gubitak koji ukljuuje i k-ti rizini dogaaj koji uzrokuje gubitak, za liniju
poslovanja i, dogaaja tipa j (veliina), uz pretpostavku da je xk(i,j)=0.

Poisson distribucija - je model merenja uestalosti rizinih dogaaja u vre-

menskom horizontu duem od jedne godine, ali nee biti predmet daljih raz-
matranja. (J.Bessis, 2002)
Teorija ekstremne vrednosti, kao to smo ve rekli u drugom delu knjige,
omoguava ocenu potencijalnih gubitaka na tritima koja se ne ponaaju
normalno odnosno gde dolazi do velikih promena faktora rizika. Vano je
utvrditi koji faktori deluju samostalno, a koji zavise jedan od drugog prilikom
testiranja ekstremnih dogaaja, kako bi rezultati testiranja bili to realniji u
potpunom vrednovanovanju portfelja i proceni gubitaka finansijske institucije.
Takoe se, veliine promene faktora rizika standardizuju, kako bi se mogle
simulacije sprovoditi jednoobrazno u svim organizacionim delovima finan-
sijske institucije.
Trebalo bi imati u vidu, bez obzira na evidentan napredak discipline upravljanja
rizikom, da su ratovi, prirodne katastrofe i politiki sukobi jo uvek van domaaja sta-
tistikog predvianja.
Bayesian pristup ili Bayesian mrea je statistiki model koji omoguuje
objedinjavanje razliitih informacija iz internih baza podataka, eksternih baza
podataka i rezultata samoprocenjivanja. Kombinuje kvantitativne i kvalitativ-
ne podatke i predstavlja osnov za npredni pristup merenja rizika.
Uvaavajui prethodno navedeno rezultira boljim VaR-om operativnog rizika u
periodu od jedne godine i sa nivoom poverenja od 99,9%.

......................
247
 2.3.2. Merenje izloenosti operativnom riziku banke u skladu
sa Bazelskim sporazumom II

Kvantitativne tehnike merenja rizika su razvijene prvenstveno sa ciljem odreivanja

visine trokova kapitala za bankarski rizik trini, kreditni i operativni. Takoe, Bazel
II omoguava velikim bankama da zahteve za kapitalom vezano za operativni rizik
baziraju na sopstvenim internim modelima. (Basel Committee, 2004)
Merenje operativnog rizika, kao to smo ve naveli u drugom delu knjige moe biti:
pristupom osnovnog indikatora povezuje potrebni nivo kapitala banke
za pokrie operativnog rizika sa indikatorom koji predstavlja njenu ukupnu
izloenost.
U osnovi ne ukljuuje merenje operativnog rizika. Predstavlja jedan prilino uop-
ten i nepouzdan nain da se odredi visina kapitalnih trokova za operativni rizik, bez
korienja podataka o gubicima koji ovaj rizik uzrokuje. Kapitalni troak se primenom
pristupa osnovnog indikatora izraunava na sledei nain:

1
K BIA = ( GI1...n xa )
gde je: n

K BIA - kapitalni troak utvren primenom osnovnog indikatora,

GI1...n - godinji prihod iz poslovanja definisan za svaku liniju poslovanja kao in-
dikator izloenosti (ako je pozitivan tokom prethodne tri godine),
n broj godina (maksimalno 3),
a - kapitalni faktor 15%.

standardizovanim pristupom aktivnosti banke se dele na 8 poslovnih

linija, koje su izloene razliitim vrstama operativnog rizika (grupisanih u
7 osnovnih kategorija dogaaja). Za svaki segment poslovanja je definisan
beta faktor, kojim se utvruje potreban kapital za pokrie operativnog rizika.
Faze standardizovanog pristupa su:
mapiranje svih aktivnosti u banci u osam linija poslovanja, to prati adekvatna
posebna matrica dogaaja koji uzrokuju operativni rizik;
izraunavanje ukupnog prihoda za svaku liniju poslovanja kao trogodinjeg
proseka zbira neto kamatonosnih i neto nekamatonosnih prihoda;
odreivanje od strane nacionalnog regulatora kapitalnih zahteva za svaku
liniju poslovanja, kao fiksnog procenta beta faktora u odnosu na relevantni
indikator (ukupan prihod);
izraunavanje kapitalnog troka za svaku liniju poslovanja, kao proizvoda in-
dikatora izloenosti za konkretnu liniju poslovanja (ukupan prihod definisan
na opisan nain) i odgovarajueg kapitalnog zahteva beta faktora;
izraunavanje kapitalnog troka za operativni rizik na nivou banke, kao zbira
kapitalnih trokova u svih osam linija poslovanja.
......................
248
 Kapitalni trak se primenom standardizovanog pristupa izraunava na sledei nain:

{ god1 3max (GI 18 }=K

18 ), 0
TSA
3
gde je:
KTSA kapitalni troak utvren primenom standardizovanog pristupa,
GI18 godinji prihod definisan kao u pristupu baznog indikatora za svaku liniju
poslovanja u poslednje tri godine, kao indikator izloenosti,
18 kapitalni zahtevi za svaku liniju poslovanja, preproueni su od Bazelskog
komiteta (moe biti 12%, 15% i 18%)/odreeni od strane nacionalnog su-
pervizora u odnosu na relevantni indikator izloenosti (ukupan prihod za
svaku liniju poslovanja).
Ukoliko se desi da je preraunati agregatni kapitalni troak du linija poslovanja u
konkretnoj godini negativan, tada e input u numeratoru za tu godinu biti nula.
pristupom internog merenja /kao jedan od tri pristupa koji pripada kategoriji
naprednih pristupa merenju izloenosti banke operativnom riziku/ - dugo-
rono najisplativiji za finansijske institucije, izraunava verovatnou pojav-
ljivanja gubitka u pojedinim delovima poslovanja finansijske institucije i sam
utvruje rizine vrednosti za svaki segment poslovanja na koji se primenjuje
fiksni procenat koji se naziva gama faktor.

Bazelski komitet za superviziju predvia tri pristupa u okviru Viih pristupa merenju izloenosti
banke operativnom riziku: pristup internog merenja, metod distribucije gubitka i metod Score-
board / Scorecard (merila performansi), koji je na samom vrhu evolutivnog koncepta. Trebalo bi
imati u vidu da se radi o dinamikim metodama, to predstavlja sutinsku razliku u odnosu na
standardizovani pristup, koji je fiksni metod.
Predmet naeg razmatranja u okviru viih pristupa merenju izloenosti operativnom riziku je
pristup internog merenja.

Pristup internog merenja, unutar grupe naprednih pristupa, je po svojoj sutini

jednostavniji i predstavlja prvi korak ka sofisticiranim metodama. Kapitalni troak se
po naprednom pristupu metodom internog merenja kalkulie preko sledeeg algoritma
(D.Chorfas, 2004):

K ij = yij ELij = yij * (Elij *PE ij *LGE ij )

gde je:

ELij oekivani gubitak u liniji poslovanja i, zbog vrste rizinog dogaaja j,

Elij indikator izloenosti baziran na ukupnom prihodu za liniju poslovanja i, i
rizini dogaaj j,

......................
249
 PE ij verovatnoa nastanka tipa rizinog dogaaja j, liniju poslovanja i,
LGE ij proseni gubitak po jednom tipu rizinog dogaaja,
yij multiplikator koji prevodi procenu oekivanog gubitka ELij , u kapitalni
troak, za liniju poslovanja i, po rizinom dogaaju j.

Instrumenti upravljanja operativnim rizikom prema Naprednom pristupu :

Elementi portfolio operativnog rizika su: ljudi, sistemi, procesi i eksterni dogaaji.
Kvantitativni instrumenti su: interne i eksterne baze.
Kvalitativni instrumenti su: samoprocena na nivou vieg menadmenta banke i samoprocena na
nivou cele banke.
Meoviti faktori su: scenario analiza i kljuni indikatori rizika.

Moemo zakljuiti da je cilj upotrebe prethodno izloenih kvantitativnih pristupa

da se pronae povezanost odreenih indikatora rizika i iznosa odgovarajueg dogaaja
koji uzrokuju gubitak.

2.4. Kontrolni okvir

Aktivnosti eksternog i internog nadzora su obuhvaene kontrolonim okvirom

(D.Chorfas, 2004):
dnevni monitoring operativnog rizika unutar organizacionih jedinica banke
gde rizini dogaaj nastaje,
interna kontrola,
interna revizija,
adekvatan proces izvetavanja (kontinuirano i povremeno) i komunikacije
u banci,
eksterna revizija,
aktivnosti centralne banke.
Zaposleni zadueni za upravljanje operativnim rizikom su duni da prate izloenost
ovom riziku, po vrstama, uzrocima i znaaju dogaaja i da o tome redovno izvetavaju
rukovodstvo banke, kao i o merama preduzetim za ublaavanje tog rizika. Radi obezbe-
enja kontinuiteta poslovanja, upravni odbor banke duan je da usvoji plan kontinuiteta
poslovanja (Business Continuity Plan BCR), kao i plan oporavka aktivnosti u sluaju
katastrofa (Disaster Recovery Plan DRP), koji omoguavaju nesmetano i kontinuirano
funkcionisanje svih znaajnih sistema i procesa banke, kao i ograniavanje gubitaka u
vanrednim situacijama. (Odluka o upravljanju rizicima, 2012)

BCR plan sadri:

opis procedura u sluaju prekida poslovanja,
spisak svih resursa neophodnih za ponovno uspostavljanje kontinuiteta poslovanja,
imenovanje timova koji e biti odgovorni za ponovno uspostavljanje poslovanja u sluaju
nastanka nepredvienih dogaaja,
......................
250
 jasno utvrene dunosti i odgovornosti imenovanih timova i lanova tima (u prethodnoj taki),
rezervnu lokaciju za sluaj prekida poslovanja i nemogunosti ponovnog uspostavljanja po-
slovnog procesa koji podravaju taj sistem.
DRP plan sadri:
procedure za oporavak sistema informacione tehnologije u sluaju nastupanja katastrofalnih
dogaaja,
prioritete oporavka resursa informacione tehnologije,
imenovanje timova koji e biti odgovorni za oporavak sistema informacione tehnologije,
jasno utvrene dunosti i odgovornosti imenovanih timova i lanova tima (u prethodnoj taki) ,
rezervnu lokaciju za oporavak sistema informacione tehnologije.
[Izvor: Odluka o upravljanju rizicima, 2012]

2.5. Tretman operativnog rizika

Upravljanje identifikovanim operativnim rizikom, podrazumeva izbor izmeu etiri

alternative, koje smo ve naveli u prvom delu knjige (Basel Committee, 2004; D.Chrofas,
2004):
prihvatanje rizika,
izbegavanje rizika,
ublaavanje rizika,
podela i prenos rizika.
Takoe, trebalo bi imati u vidu da je po Bazelu II, priznati instrument za transfer i
ublaavanje izloenosti prema operativnom riziku u naprednom pristupu osiguranje.
Bankarska praksa je potvrdila da se primenom osiguranja (u skladu sa zakonom) moe
znaajno promeniti distribucija ukupnog gubitka. Prava korist od osiguranja je bula-
avanje pretnje od potencijalnih posledica finansijske prirode, u sluaju da se rizini
dogaaj desi.(P.Vernimmen, 2005)
Rizik korienja osiguranja, kao instrumenta za transfer i ublaavanje izloenosti,
za banke je:
potpuna zatita od operativnog rizika nisu polise osiguranja,
insovlentnost davaoca polise osiguranja znai da e banke teko naplatiti ili
uopte nee naplatiti polise osiguranja.
Na kraju moemo napomenuti da je bankarska praksa potvrdila i outsourcing kao
dobar instrument za transfer svih vrsta rizika.

3. Infrastruktura

Infrastruktura je skup alata koji omoguavaju funkcionisanje procesa upravljanja

operativnim rizikom. (Basel Committee, 2003)
Komponente infrastrukture su:
definisana strategija, politike i procedure upravljanja operativnim rizikom,
adekvatna organizaciona struktura u banci,
odgovarajua kadrovska struktura zaposlenih involviranih u proces uprav-
ljanja rizikom,
......................
251
 adekvatan i obuhvatan izbor metodolokih pristupa za merenje izloenosti
operativnom riziku i kontinuirani razvoj internih baza podataka,
kreiranje odgovarajueg sistema komunikacije izmeu uesnika u procesu
upravljanja rizikom,
permanentni razvoj softverske podrke funkciji upravljanja operativinim ri-
zikom.
Kontinuirano usavravanja Okvira je nain za prevazilaenje problema sa rizikom
infrastrukture banke, u smislu:
kontinuiranog nadzora i provere procedura za odravanje i obnavljanje in-
frastrukture,
provere nivoa potrebnih reenja i stalne edukacije zaposlenih,
provere postojeeg sistema odgovornosti u banci.
Moemo zakljuiti da je izuzetno bitno da banka ulae u informacione alate za
merenje, analizu i kontrolu rizika, odnosno da povezuje baze podataka koje koristi u
svakodnenvom poslovanju, kako bi raspolagala odgovarajuim izvetajima za donoenje
odluka, ali i sistemima za kontrolu.

4. Okruenje

Okruenje banke predstavljaju interne i eksterne komponente koje utiu na izloenost

banke operativnom riziku. (Basel Committee, 2004)
Ukoliko govorimo o internim komponentama okruenja, prevashodno mislimo na
zaposlene i menadment. Stoga je obaveza svake banke da permanentno:
vri edukaciju i lini razvoj zaposlenih u odnosu na izloenost operativnom
riziku, ali i
usavrava protoka informacija i komunikaciju u banci u oba pravca odozgo
na dole i odozdo na gore.
Eksternu komponentu okruenja ine kontakti banke sa treim licima (klijentima,
konkurentima, regulatorima), opta privredna situacija, kao i zakonski okvir. Pomenuti
eksterni faktori se moraju stalno pratiti sa ciljem da se obezbedi neometani tok internog
procesa.

Primer politike upravljanja rizicima koncentracije - operativnog rizika

1.Definicija - Koncentracija operativnog rizika postoji onda kada je Banka izloena jednom ili grupi
operatvinih rizika koji mogu da dovedu do dovoljno velikih gubitka koji bi pogorali rizini profil
Banke i ugrozili njeno finansijsko zdravlje ili mogunost da nesmetano obavlja svoje osnovne
poslovne aktivnosti.
2. Identifikovanje i merenje - Banka je duna da identifikuje i meri koncentraciju operativnog rizika
najmanje jednom godinje. Analize operativnog rizika Banke izvode se iz analize koncentracije
operativnog rizika Grupe koja je bazirana na VaR-u operativnog rizika (OpVaR) i stres testiranju, kao
i analizi koncentracije internih dogaaja koja se sprovodi kako na nivou Banke tako i nivou Grupe.
Postupak analize treba najmanje da obuhvati sledee dve dimenzije: 1) koncentraciju po vrsti
dogaaja i 2) koncentraciju po poslovnoj liniji.
......................
252
2.1. VaR operativnog rizika
U merenju operativnog rizika Banka koristi napredni metod (AMA) i to konkretno modele koji
se zasnivaju na raspodeli verovatnoa gubitaka koji proizilaze iz operativnog rizika. Modeliranje
ukupne raspodele verovatnoa sprovodi se u dva koraka: najpre se raunaju raspodele uesta-
losti i intenziteta pojedinanih gubitaka koji proizilaze iz operativnog rizika, a onda se primenom
Monte-Karlo simulacije raunaju ukupne raspodele verovatnoa. VaR operativnog rizika rauna
se za etiri vrste dogaaja koje se baziraju na klasifikaciji i tipologiji Bazela II. To su: 1) prevara:
interna i eksterna prevara; 2) neodobrene aktivnosti: odnosi sa zaposlenima i sistem bezbednosti
na radnom mestu, klijenti, proizvodi i poslovni postupci, 3) infrastruktura: tete na imovini, prekidi
poslovanja i greke u sistemima Banke, 4) izvrenje: izvrenje transakcija, isporuke i upravljanje
procesima Banke.
Banka treba da sprovodi analizu rizika koncentracije kroz izraunavanje VaR-a po pojedinoj vrsti
rizika. Takoe, rezultati stres testiranja pokazuju koja vrsta dogaaja je pod uticajem odreene
vrste stres scenarija ili odreene koncentracije rizika. Stres testiranje se sprovodi kako na nivou
uestalosti tako i na nivou intenziteta dogaaja i to u cilju dobijanja kvalitetnijih rezultata analize.
2.2. Interni dogaaji
U merenju operativnog rizika Banka koristi petogodinju istorijsku seriju podataka. Zbog toga
isti vremenski okvir od pet godina koristi se i u analizi koncentracije operativnog rizika. Sledeih
nekoliko aspekata je predmet analize: broj dogaaja koji spadaju u operativni rizik, ukupan iznos
gubitka po osnovu realizacije operativnog rizika; podela dogaaja u tri grupe: mali (< 100 hiljada
evra), srednji (100.000 1.000.000 evra) i veliki (> 1 miolion evra) dogaaji; podela ukupnog broja
dogaaja po vrstama dogaaja i poslovnim linijama Banke; podela ukupnog gubitka po osnovu
realizacije operativnog rizika po vrsti dogaaja i poslovnim linijama Banke.
Ovako detaljna analiza moe da doprinese boljem identifikovanju rizika koncentracije po vrstama
dogaaja i poslovnim linijama kao i celokupnom riziku koncentracije Banke.
2.3. Stres testiranje
Uz prethodnu analizu koncentracije operativnog rizika, izloenost riziku moe se dopunski meriti
i sprovoenjem stres testiranja.
Tokom sprovoenja stres testiranja u redovnom merenju operativnog rizika i tokom analize
dobijenih rezultata, Banka mora da utvrdi da li korieni scenariji testiranja pokazuju i prisustvo
specifinog rizika koncentracije.
3 Praenje i upravljanje
3.1 Analiza rizika koncentracije
Banka treba da sprovodi analizu koncentracije operativnog rizika u skladu sa standardima propisa-
nim ovom politikom. Rezultati analize treba da budu dostavljeni i predstavljeni Upravnom odboru
(UO) Banke najmanje jednom godinje.
3.2 Informisanje uprave i redovno izvetavanje
Detaljan izvetaj o operativnom riziku na kvartalnom nivou obuhvata: informacije o dogaajima
po vrstama dogaaja, informacije o dogaajima po poslovnim linijama Banke, detaljan opis i
pruanje svih dodatnih informacija o dogaajima koji imaju srednji ili visok intenzitet, informacije
o OpVaR-u, rezultate stres testiranja, rezultate samoprocene sistema upravljanja operativnim
rizikom, kretanje osnovnih indikatora rizika i informacije o scenarijima.
Ovi izvetaji se objavljuju najmanje jednom kvartalno. Oni treba da budu predmet detaljne analize
i treba da se dostavljaju upravi Banke kako bi, u sluaju neadekvatne koncentracije, uprava Banke
donela odgovarajue mere. [Izvor: Politika upravljanja rizicima koncentracije domae banke koja
posluje u Srbiji u 2012. godini, ali zbog uvaavanja tajnosti podataka poslovanja nije navedeno
njeno ime.]
......................
253
PITANJA ZA DISKUSIJU I VEBE
Definicija operativnog rizika
Okvir za upravljanje operativnim rizikom
Obuhvatnost definicije pojma operativ-
nog rizika
Zakonski rizik
Strategija upravljanja operativnim rizi-
kom
Literatura:
Bazel II Meunarodna saglasnost o merenju
kapitala i standardima kapitala, Udruenje
banaka Srbije, Beograd, 2007.
Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord to
Incorporate Market Risks, Manusscript,
January 1996.
Basel Committe on Banking Supervision:
Credit Risk Modelling Current Practices
and Applications, Manuscript, April 1999.
Basel Committee on Banking Supervision: A
New Capital Adequacy Framework, con-
sultative paper, July 1999.
Basel Committee on Banking Supervision:
Sound Practices for the Management
and Supervision of Operational Risk, Fe-
bruar 2003.
Basel Committee on Banking Supervision:
International Convergence of Capital
Measurement and Capital Standards A
revised framework, Bank for International
Settelments, June 2004.
Bessis, J., Risk management in banking,
McGraw-Hill, 2002.
Vernimmen, P., Corporate Finance The-
ory and Practice, John Wiley&Sons, Ltd,
Chiehester, 2005.
Gori, J., Prirunik za upravljanje rizicima
banke prema Zakonu o bankama, PRO-
NIKOM, Beograd 2006.
Greuning, H., Brajovi-Bratanovi, S., Analiza
i upravljanje bankovnim rizicima, Mate,
2006.
......................
254
Politike upravljanja operativnim rizikom
Proces upravljanja operativnim rizikom
Merenje izloenosti operativnim riziku
Tretman operativnog rizika
Infrastruktura za operativni rizik u banci
Okruenje za operativni rizik u banci
Guidelines on Bank Wide Risk Management,
Identification Quantification Aggregation
Allocation Monitoring, ICAAP Inter-
nal Capital Adequacy Assesment Process,
OeNB&FMAA, Vienna, 2006.
Zakon o bankama, Slubeni glasnik Republike
Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005. godine
Di Clemente, A., Romano, C., A Coupla -
Extreme Value Theory Approach for
Modelling Operational Risk, Operational
Risk Modelling and Analysis, Theory and
Practice, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004.
Mati V., Operativni rizici, Institut za po-
slovna istraivanja MBA, Beograd, 2008.
Odluka o upravljanju rizicima banke, Sl.glasnik
RS br. 45/2011, 94/2011, 119/2012 i
123/2012
Trifunovi, A., Principi korporativnog uprav-
ljanja u bankama u svetlu pravno-regula-
tornog okvira u Srbiji, Udruenje banaka
Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beograd, 2009.
Hussain, A., Managing Operational Risk in
Financial Markets, Butterworth/Heine-
mann, Oxford, 2000
Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u fi-
nansijskom poslovanju, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2008.
Chorafas, N.D., Operational Risk, Control
with Basel II Basic principles and capital
requirements, Butterworth Heinemann,
Oxford, 2004.
VI
Prilozi
Prilog br. 1.
Primer politike upravljanja rizicima banke

ORAN BANKA A.D. BEOGRAD

UPRAVNI ODBOR
Datum: 01.09.2006. godine
No. 1100/2006

Na osnovu lana 21. Statuta Oran banka a.d. Beograd, Bulevar JNA 125, kao i lana
28. Zakona o bankama (Sl. Glasnik RS 107/2005), Upravni odbor Oran banke a.d.
Beograd, na svojoj sednici odranoj dana 01.08.2006. godine usvaja

Politiku upravljanja rizicima

OPTE ODREDBE
lan 1.

Politikom za identifikovanje, merenje i procenu rizika, kao i za upravljanje rizicima (u

daljem tekstu: Politika) utvruju se na nivou Oran banke a.d. Beograd (u daljem tekstu:
Banka) organizacija, ciljevi i zadaci, te sistem upravljanja i nadzora nad svim trenutnim i
potencijalnim rizicima s kojima je Banka suoena u svom poslovanju, a sve u cilju njihovog
smanjenja na prihvatljiv nivo uz pridravanje naela stabilnosti, sigurnosti, likvidnosti i
rentabilnosti, te usklaenosti sa vaeim zakonskim propisima i internim aktima Banke.

SVRHA I CILJ
lan 2.

Svrha donoenja ove Politike je:

Utvrivanje odgovornosti i ovlaenja za praenje, merenje i upravljanje rizic-
ima,
Utvrivanje jedinstvenih procedura i metoda za identifikaciju, praenje i kon-
trolu svih vrsta rizika,
Definisanje ogranienja izloenosti Banke prema ovim vrstama rizika.

ORGANIZACIJA I SISTEM UPRAVLJANJA

lan 3.

Okruenje u kojem Banka posluje namee potrebu implementacije odgovarajue

organizacije i sistema za upravljanje rizicima. Banka obavlja internu procenu i merenje
......................
257
svih trenutnih i potencijalnih rizika, te razvija metodologiju za njihovo smanjenje na to
nii nivo.
Funkcija aktivnog upravljanja rizicima pretpostavlja:
identifikaciju rizika,
analizu rizika,
merenje rizika,
kontrolu i nadzor rizika,
izvetavanje o rizicima,
izradu predloga mera i aktivnosti radi izbegavanja negativnih efekata rizika.

lan 4.

Shodno Pravilniku o organizaciji Banke i Zakonu o bankama funkcija upravljanja rizi-

cima deo je posebne organizacione jedinice Sektora upravljanja rizicima. Upravljanje,
nadzor, kontrola i izvetavanje o rizicima, osim rizika likvidnosti, obavlja se u okviru Sek-
tora upravljanja rizicima. Rizikom likvidnosti u skladu sa politikom rada ALCO-a (Assets
Liability Committee) upravljaju tela definisana Politikom upravljanja likvidnou, a zadatak
Sektora upravljanja rizicima je kontrola iskorienosti uspostavljenih limita likvidnosti i
obavetavanje o njima.
U okviru Sektora upravljanja rizicima formirane su organizacione celine odnosno
direkcije/odeljenja:
Direkcija upravljanja rizikom pravnih lica,
Direkcija upravljanja rizikom stanovnitva,
Direkcija nadzora i izvetavanja,
Direkcija loih plasmana,
Odeljenje kontrole rizika Grupe.

lan 5.

U smislu upravljanja, nadzora, kontrole i izvetavanja o rizicima koje se obavlja u okviru

Sektora upravljanja rizicima obavezna je kooperacija svih ostalih funkcija odnosno sektora
Banke. Odgovornost za operativne rizike snose sve organizacione jedinice u Banci.

CILJEVI, ZADACI I ODGOVORNOSTI

lan 6.

Cilj upravljanja rizicima jeste identifikacija, procena, merenje i kontrola izloenosti

likvidnim, kreditnim, trinim, operativnim i ostalim rizicima radi efikasnog upravljanja
pozicijom izloenosti prema istim, a radi ostvarenja budetiranih finansijskih rezultata i
poveanja ekonomske i trine vrednosti imovine i kapitala Banke, odnosno ostvarenja
njenih stratekih ciljeva u skladu sa Poslovnom politikom Banke. Radi ostvarenja navede-
nog cilja Banka mora da ispuni i odreene pretpostavke kao to su angaovanost Uprave
......................
258
banke, paljivo pripremljene politike i procedure, kvalitetni ljudski resursi, pouzdane
tehnologije, visok stepen integriteta podataka, i opte postojanje svesti i kulture pristupa
rizicima od strane svih zaposlenih Banke.
Na osnovi navedenog, zadaci Sektora upravljanja rizicima obuhvataju sledee:
Procena i merenje izloenosti Banke prema svim vrstama rizika,
Izrada analiza i izvetaja o visini pojedinih rizika, njihovim uzrocima i posledi-
cama,
Procena rizinosti novih proizvoda,
Razvijanje i primena kvantitativnih modela za upravljanje rizicima kao ele-
menata u procesu poslovnog odluivanja,
Praenje parametara koji utiu na poziciju izloenosti Banke rizicima,
Izrada predloga limita izloenosti Banke po pojedinim vrstama rizika i njihova
kontrola,
Izrada procedura i politika za upravljanje rizicima u skladu sa vaeom zakons-
kom regulativom, zahtevima Oran Grupe i posebnih potreba Banke.
Odgovornost za zadatke navedene u prethodnom stavu za svaku direkciju Sektora
upravljanja rizicima definie se poslovima direkcija u skladu sa Pravilnikom o organizaciji
Banke i Pravilnikom o sistematizaciji Banke.

lan 7.

Odgovornost svih funkcija odnosno sektora Banke je redovno, pravovremeno i tano

izvetavanje o svim rizicima shodno delokrugu rada.
Direktori i zaposleni odgovorni su za pridravanje propisanih zakonskih ogranienja
i internih akata, za blagovremeno i tano izvetavanje Sektora upravljanja rizicima, kao
i za izvetavanje o svakom odstupanju od propisa, i drugih utvrenih standarda i limita.
Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za redovno, pravovremeno i tano izvetava-
nje Upravnog odbora Banke, Izvrnog odbora Banke i ALCO (Asset Liability Committee/
Komitet za upravljanje aktivom i pasivom) o svim rizicima regulisanih ovom Politikom.

VRSTE RIZIKA
lan 8.

Ovom Politikom obuhvaene su sledee kategorije rizika:

rizik likvidnosti,
kreditni rizik,
kamatni, devizni i ostali trini rizici,
rizici izloenosti Banke,
rizici ulaganja Banke u druga pravna lica i u osnovna sredstva,
operativni rizici pravni rizik, rizik neodgovarajueg upravljanja informa-
cionim sistemima i drugim tehnologijama znaajnim za poslovanje banke, rizici
neadekvatnih procedura ili nepotovanja procedura rada i tome slino,

......................
259
 rizik zemlje,
ostali rizici rizik od sankcija regulatornog tela, rizik od finsijskih gubitaka i rizik
reputacije.

RIZIK LIKVIDNOSTI
lan 9.

Rizik likvidnosti je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital banke usled nesposobnosti banke da ispunjava svoje dospele obaveze. Kvalitet-
nim upravljanjem ronosti plasmana i njihovih izvora osigurava se zadovoljavajui nivo
likvidnosti koja moe ispuniti oekivane i neoekivane potrebe za novanim sredstvima.
Uzroci nastanka rizika likvidnosti su:
Nedovoljne redovne rezerve likvidnosti (u domaoj i stranoj valuti),
Nedovoljne minimalne rezerve likvidnosti (u domaoj i stranoj valuti),
Neusklaenost ronosti izvora i sredstava,
Promena prilika na tritu,
Drugo.

lan 10.

Mere rizika likvidnosti su ustanovljene radi osiguranja kako bi nivo likvidnih sredstava
Banke odgovarao projekcijama novanog toka.
Banka, u skladu sa propisima, utvruje pokazatelj likvidnosti kao odnos zbira likvidnih
potraivanja prvog i drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po vienju i bez ugovo-
renog roka dospea i obaveza sa ugovorenim rokom dospea s druge strane.
Osim propisanih pokazatelja i naina njegovog utrvivanja, a u skladu sa Politikom
upravljanja likvidnou, i procedurama i pravilnicima donetim na bazi iste, utvruju se:
bilansne pozicije po ronosti i valuti (GAP analiza),
kretanje izvora sredstava i plasmana u odreenom periodu,
strukturu aktive i pasive po razliitim osnovama (ronosti, sektorima, koncen-
traciji i dr.),
novani tok,
interni standardi likvidnosti,
rezerve likvidnosti,
potrebna izdvajanja rezervi likvidnosti u skladu sa vaeim propisima i internim
aktima,
dnevni i kratkoroni planovi priliva i odliva novca,
iznos i period mogue nelikvidnosti,
mogui izvori finansiranja za premoivanje likvidnosti.

......................
260
 lan 11.

Sektor upravljanja rizicima je zaduen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvidnosti

kao i za definisanje reenja kojima se kroz interni sisteme evidencije i izvetavanja omogua-
va praenje usklaenosti poslovanja sa uspostavljanim limitima za upravljanje likvidnou.
Politika upravljanja likvidnou Banke, koja detaljnije objanjava planiranje priliva i
odliva novanih sredstava, odgovornosti i ciljeve, praenje likvidnosti i donoenje odgo-
varajuih mera za spreavanje ili otklanjanje uzroka nelikvidnosti, propisana je od strane
Sektora sredstava.

lan 12.

Upravljanje likvidnou vri Odbor za upravljanje aktivom i pasivom lokalni ALCO

odbor. Operativno upravljanje likvidnou zadatak je Sektora sredstava koji vodi rauna o
ispunjavanju zakonskih i internih kriterijuma likvidnosti, kao i za usklaivanje utvrenih
nivoa likvidnosti.

lan 13.

ALCO odbor na predlog Sektora upravljanja rizicima, uz saglasnost Sektora sredstava i Direk-
cije za upravljanje aktivom i pasivom, donosi limite za najznaajnije pokazatelje rizika likvidnosti.
Izvetaje o pokazateljima likvidnosti izrauju Direkcija raunovodstva (propisani pokazatelji
i izvetaji od strane Centralne banke) i Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom. Izvetaji i
pregledi izrauju se i dostavljaju u skladu sa Politikom upravljanja likvidnou. Sumirani izvetaj
o pokazateljima likvidnosti izrauje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom i dostavlja ih OLC
odboru (Operating liquidity Committee), Izvrnom odboru i ALCO odboru.

lan 14.

Izvetaj o iskorienosti limita likvidnosti izradjuje Sektor upravljanja rizicima, te ga

dostavlja OLC odboru, Izvrnom odboru i ALCO odboru kao redovan izvetaj koji se izrauje
minimalno dva puta godinje a po potrebi i ee, naroito po utvrivanju prekoraenja
propisanih i interno uspostavljenih limita.

KREDITNI RIZIK
lan 15.

Kreditni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i

kapital banke usled neizvravanja obaveza dunika prema Banci.
Sektor upravljanja rizicima identifikuje, meri i procenjuje kreditni rizik prema kreditnoj
sposobnosti dunika i njegovoj urednosti u izvravanju obaveza prema banci, kao i prema
kvalitetu instrumenata obezbeenja potraivanja Banke. Identifikacija, merenje i proce-
na kreditnog rizika vri se u skladu sa propisima Centralne banke, Kreditnim politikama

......................
261
i Politikom plasiranja sredstava, kao i svim procedurama i pravilnicima koje prizilaze iz
navedenih politika.
Sektor upravljanja rizicima u skladu sa propisima predlae i revidira i posebne politike
i procedure kao to su Procedura za identifikovanje i upravljanje loom aktivom, i izveta-
vanje o kvalitetu kreditnog portfolija i, Procedura upravljanja rizikom zemlje.

lan 16.

Sastavni deo kreditnog rizika jeste i valutno indukovani kreditni rizik odnosno rizik od
promene kursa dinara. On se javlja kod plasmana odobrenih u stranim valutama, ili kod
onih odobrenih uz valutnu klauzulu, u situacijama kada dolazi do znatnijeg pada vrednosti
domae valute, gde se u tim sluajevima poveava izloenost Banke na osnovu porasta
vrednosti tih plasmana izraenih u domaoj valuti.
Sektor upravljanja rizicima, u cilju merenja i praenja ovog rizika, predlae i stara se o
primeni Metodologije za adekvatno identifikovanje i merenje kreditnog rizika koji proi-
stie iz uticaja primene kursa dinara na finansijsko stanje dunika i za nain upravljanja
tim rizikom.

lan 17.

Ocenjivanje rizika klijenta (kreditnog rizika) bazira se na kreditnoj sposobnosti dunika,

njegove urednosti u izvravanju obaveza prema Banci, i na osnovu kvaliteta instrumenata
obezbeivanja potraivanja banke, a u skladu sa propisima kojima se ureuje klasifikacija
bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke, odnosno adekvatnosti kapitala.

lan 18.

Banka za ocenu rizinosti koristi sistem indikatora i izraunavanja indikatora kreditne

sposobnosti dunika. Sistem koristi finansijske izvetaje klijenata i SANI sistem izrauna
indikatora.
Svaki klijent koji je u zakonskoj obavezi da sastavlja godinje finansijske izvetaje (bilans
uspeha i bilans stanja), duan je da ih dostavi Banci na analizu najmanje za dva poslednja
obraunska perioda. Za klijente koji imaju zakonsku obavezu da sastavljaju samo bilans
uspeha, kao i za klijente koji nemaju zakonsku obavezu sastavljanja finansijskih izvetaja,
analiza se radi na osnovu dostavljenih podataka koje zatrai kreditni referent po nalogu
Sektora upravljanja rizicima.
Finansijski izvetaji se obrauju u Sektoru upravljanja rizicima SANI. SANI predstavlja
sistem za analizu finansijskih izvetaja u Excel-u. Na osnovu unetih podataka iz bilansa stanja
i uspeha, vri se proraun novanih tokova, finansijskih pokazatelja i ocenjivanje rizika.
Novani tokovi koji se izraunavaju su: novani tok iz operativnih aktivnosti, novani
tok iz investicija, novani tok iz finansiranja, slobodni novani tok i neto novani tok na
osnovu kojih je mogue utvrditi stepen pokrivenosti otplate finansijskih obaveza, odnosno
stepen samofinansiranja subjekta.

......................
262
 Finansijski pokazatelji obuhvataju pokazatelje rentabilnosti, investicija, finansiranja
i likvidnosti. Na osnovu prorauna finansijskih pokazatelja, odnosno stavljanja u odnos
odreenih elemenata iz bilansa stanja i uspeha preduzea, SANI sistem daje krajnju ocenu
klijenta (SI SANI indikator) koja se moe kretati u rasponu od 1 do 8, i R klijenti.
etiri osnovna pokazatelja koji se uzimaju u obzir prilikom prorauna SANI indikatora su:
indikator kapitala (pokazuje koji deo imovine se finansira iz sopstvenih sred-
stava preduzea),
indikator otplate obaveza (fiktivni pokazatelj koji govori koliko bi se godina
za redom trebao ostvariti neto novani tok kako bi se podmirile sve trenutne
obaveze),
proirena rentabilnost ukupnih sredstava (efikasnost upotrebe aktive/imov-
ine),
ispravljeni neto novani tok (pokrivenost otplate ukupnih obaveza).
Na osnovu izraunatog SI i uticaja dana kanjenja otplate u Banci, stvarna ocena rizika
za pravna lica utvruje se shodno kriterijumima koji su definisani Kreditnim politikama
i Politikom plasiranja sredstava odnosno Internim pravilima ocenjivanja rizika klijenta i
formiranja rezervi.
Pomenuti akt se utvruje, dopunjuje i menja pojedinanim odlukama Upravnog od-
bora, a na predlog Izvrnog odbora i Sektora upravljanja rizicima.

lan 19.

Rejting klijenta mogue je poboljati na osnovu poboljane ocene SANI indikatora, sman-
jenih dana kanjenja, kao i na osnovu dodatnih opisnih (lake i/ili tee injenice) faktora.
Poboljanje rejtinga klijenta na osnovu opisnih, odnosnih dodatnih faktora moe da
izvri Risk Manager u okviru Sektora upravljanja rizicima u obliku expert opinion koji
se nalazi u Votumu (kratka pisana forma koja odraava miljenje Risk Manager-a o pred-
metnom plasmanu).
Risk Manager u okviru Banke odgovoran je za rejting klijenta.

lan 20.

Interna pravila Banke za odreivanje i merenje kreditnog rizika, procedure za primenu

utvrenih postupaka i nain merenja, kao i postupci za nadzor istih, definisani su Kreditnim
politikama i Politikom plasiranja sredstava.
Politikom plasiranja sredstava utvrena su osnovna pravila za donoenje kreditnih
odluka, postupci i naini odobravanja kredita i ostalih plasmana, kao i naini i postupci
osiguravanja naplate svih potraivanja Banke, a sve u cilju smanjenja potencijalnih rizika
na prihvatljiv nivo uz maksimalnu profitabilnost Banke.
Kreditnim politikama i drugim aktima definisanim unutar Kreditnih politika obuhvaeni
su postupci utvrivanja i praenja kreditne sposobnosti klijenata, korienje odreenih
alata ocene, praenje naplate, procena kvalitete kolaterala, kao i naela vrednovanja
preuzetih rizika kroz klasifikaciju plasmana i potencijalnih obaveza Banke.

......................
263
 lan 21.

Direkcija nadzora i izvetavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima redovno priprema

izvetaje za Upravni odbor Banke o ocenama kreditnog rizika. Kvartalno se za Grupu pri-
premaju izvetaji o kretanjima unutar portfolija Banke. Posebni izvetaji se pripremaju o
sumnjivim kreditima sa Ocenama rizika od 7 do R (pravna lica) i od C do R (stanovnitvo),
sa izloenou od preko 300 hiljada EUR (spisak klijenata koji imaju tekoe).
Preostala interna izvetavanja definisana su Politikom plasiranja sredstava.
Izvetavanja o kvalitetu portfolija koja definie Centralna banka, u formi i rokovima,
rade se u Direkciji raunovodstva.

KAMATNI I DEVIZNI RIZIK, I OSTALI TRINI RIZICI

lan 22.

Trini rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat Banke
usled efekata koje spoljni uticaji imaju na vrednost aktive, pasive i vanbilansne pozicije
Banke, a prouzrokovano je promenama cena odnosno kretanja na finansijskom tritu.
Upravljanje trinim rizicima je deo ukupne strategije upravljanja aktivom i pasivom
Banke i kao takav u sebi sadri kamatni rizik, devizni rizik i rizik hartija od vrednosti.
Banka detaljnije regulie upravljanje trinim rizicima, podruje nadzora i kontrole
izloenosti Banke trinim rizicima, odnosno aktivnog upravljanja istim Procedurom uprav-
ljanja trinim rizicima, a sve u cilju smanjenja ovih rizika na prihvatljiv nivo koji je mogue
kontrolisati i koji e Banci omoguiti poveanje dobiti i smanjenje rizika.

Kamatni rizik
lan 23.

Kamatni rizik je rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat

i kapital banke usled promene kamatnih stopa i predstavlja sastavni deo trinog rizika.

lan 24.

Kamatni rizik u poslovanju banke moe se posmatrati kroz strukturnu izloenost bilansa
Banke riziku kamatne stope i kroz operativnu izloenost banke riziku kamatne stope pre-
ko svojih pozicija u instrumentima osetljivim na promene kamatnih stopa na deviznom,
novanom i tritu hartija od vrednosti (najvie obveznica). Ova vrsta rizika nastaje kao
posledica rone neusklaenosti promena cena aktive i pasive Banke, tj. rezultat je neu-
sklaenosti izvora i sredstava s obzirom na visinu i vrstu kamatne stope.
Cilj upravljanja kamatnim rizikom je osiguranje optimalne neto kamatne mare, a samim
tim i neto profita. Jedan od glavnih uzroka nastanka kamatnog rizika je: nezadovoljavajui
kamatni raspon, neusklaena kamatonosna aktiva i pasiva Banke, neusklaena kamatno
osetljiva aktiva i pasiva Banke, neusklaenost izvora i dugoronih plasmana, promena
kamatnih stopa na tritu, rona neusklaenost primljenih fiksnih i varijabilnih kamatnih
stopa, promene u sklonostima klijenata.
......................
264
 lan 25.

Shodno pomenutim vrstama izloenosti Banke prema kamatnom riziku Banka pri-
menjuje razliite metode merenja istog a u skladu sa Procedurom upravljanja trinim
rizicima, neke od njih su:
Utvrivanje ukupne kamatne pozicije Banke,
Utvrivanje razdoblja neusklaenosti s obzirom na visinu i vrstu kamatnih sto-
pa na svaku postavljenu poziciju aktive i pasive Banke,
Utvrivanje minimalne kamatne mare na svaku postavljenu poziciju aktive i
pasive, za grupe pozicije, kao i za ukupan bilans, sa uticajem na bilans uspeha,
Praenje trendova kretanja kamatnih stopa na domaem i meunarodnom
tritu i utvrivanje dozvoljenih odstupanja od planova,
Obraun uticaja kamatnih okova na neto kamatni prihod i na trinu vrednost
kapitala.

lan 26.

Banka meri kamatni rizik najmanje jednom meseno, a izuzetno merenje kamatnog rizika
vri se i u kraim intervalima, ukoliko utvrdi da postoje znaajnije promene kamatnih stopa,
obima ili vrste banine aktive, pasive ili vanbilansnih stavki.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom pri Sektoru sredstava kontrolie i izvetava o
ovom tipu izloenosti Banke.
Metode merenja i nain izvetavanja opisani su u Proceduri upravljanja trinim rizicima.

lan 27.

Politikom kamata, naknada i provizija je poslovna politika Banke za podruje kamata i

naknada.
Konkretna vrednost aktivnih i pasivnih kamatnih stopa ureuje se Katalozima proizvoda i
drugim tarifnicima. Ureuje ih Izvrni odbor Banke prema predlogu Sektora poslova sa pravnim
licima i Sektora poslova sa stanovnitvom u saradnji sa Sektorom sredstava, koji vodi brigu o
kretanjima kamatnih stopa na tritu, ukupnim trokovima sredstava, i predlae aktivne i pasivne
kamatne stope koje bi Banka trebala koristiti da bi ostvarila ciljnu profitabilnost.
Pod kamatnim rizicima podrazumevaju se i naknade koje treba pratiti na isti nain kao i
kamate (naknade koje plaa Banka i naknade koje drugi plaaju Banci).

lan 28.

Izvetavanje o izloenosti banke kamatnom riziku sprovodi se unutar:

Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom o izloenosti Banke,
Sektora upravljanja rizicima o kritinim nivoima izloenosti i primeni politika ko-
jima se regulie upravljanje ovim rizicima.
kao i na nivou Grupe u skladu sa internim zahtevima Grupe.

......................
265
 lan 29.

Za praenje kamatnog rizika odgovorni su Sektor poslova sa stanovnitvom, Sektor poslova

sa pravnim licima, Sektor sredstava. Navedeni sektori izrauju planove kretanja kamata i priho-
da i prate ostvarenja istih u svom delokrugu rada. Planove objedinjuje Direkcija za upravljanje
aktivom i pasivom.
Sektor upravljanja rizicima nadzire izloenost banke kamatnom riziku koji proizilazi iz otvo-
renih pozicija u kamatno osetljivim instrumentima deviznog, trita novca, trita obveznica,
i sprovodi operativnu kontrolu nad istim.
U sluaju prekoraenja limita izloenosti riziku kamatnih stopa, Sektor upravljanja rizici-
ma ima obavezu da o tome pravovremeno obavesti direktora Sektora sredstava kao i Izvrni
odbor kako bi se analizirale aktivnosti koje su uzrokovale prekoraenje i utvrdile neophodne
korektivne akcije.

Devizni rizik
lan 30.

Devizni rizik predstavlja rizik mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski

rezultat i kapital banke usled fluktuacije kursa stranih valuta.
Banka u cilju zatite od rizika eventualnih nepovoljnih meuvalutnih kretanja kontro-
lie i prati otvorenost ukupne devizne pozicije, otvorenost u svakoj pojedinoj valuti, kao
i kretanje kursa domae u odnosu na ostale znaajne svetske valute.
Uzroci nastanka deviznog rizika su:
neusklaenost valutne strukture aktive i pasive banke (bilansna pozicija u
devizama i valutnoj klauzuli) i odstupanje od propisanih proporcija,
rona neusklaenost valutne strukture aktive i pasive,
nedovoljna zatita bilansnih pozicija moguih promena kursa
ogranienja za konverzije pojedinih valuta,
poremeaji na tritu.

lan 31.

Banka utvruje, dnevno, meseno i kvartalno, prema propisima Centralne banke, devi-
zni rizik. Odgovornost za sastavljanje i dostavu ovog izvetaja ima Direkcija raunovodstva.
Centralna banka propisuje nain utvrivanja i iskazivanja deviznog rizika definicijom
ukupnih rizinih deviznih pozicija.
Pod ukupnom rizinom deviznom pozicijom banke podrazumeva se zbir dugih i kratkih
otvorenih neto deviznih pozicija banke po svim valutama i plemenitim metalima.
Pod otvorenom neto deviznom pozicijom banke podrazumeva se razlika izmeu
potraivanja i obaveza banke u jednoj stranoj valuti ili plemenitom metalu, a moe biti:
Otvorena duga pozicija - ako je vrednost potraivanja banke u odreenoj stra-
noj valuti vea od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti,
Otvorena kratka pozicija - ako je vrednost potraivanja banke u odreenoj
stranoj valuti manja od vrednosti njenih obaveza u istoj valuti.
......................
266
 Otvorena neto devizna pozicija banke iskazuje se odvojeno za sledea potraivanja i
obaveze: u dolarima (USD), u evrima (EUR), u vajcarskim francima (CHF) i eventualno
drugim znaajnim valutama, zbirno u ostalim stranim valutama i zbirno u zlatu i ostalim
plemenitim metalima. U obraun otvorene neto devizne pozicije banke ukljuuju se i
potraivanja u dinarima, indeksirana deviznom klauzulom.
Dinarska protivvrednost potraivanja i obaveza u stranoj valuti utvruje se prema
zvaninom srednjem kursu dinara na dan obrauna devizne pozicije banke.
Dinarska vrednost potraivanja u zlatu i drugim plemenitim metalima utvruje se
prema poslednjoj ceni fine unce zlata, odnosno drugog plemenitog metala utvrenoj
na Londonskoj berzi.
Pod deviznom klauzulom podrazumeva se odredba sadrana u ugovoru kojom se
ugovorena dinarska vrednost vezuje za vrednost neke druge valute. Pri obraunu ukupne
rizine devizne pozicije banke, ne mogu se meusobno prebijati otvorene kratke i duge
pozicije po razliitim valutama.

lan 32.

Banka odnosno Direkcija upravljanja aktivom i pasivom koristi i druge, Procedurom

upravljanja trinim rizicima propisane metode merenja deviznog rizika.

lan 33.

U sluaju prekoraenja limita izloenosti deviznom riziku, Sektor upravljanja rizicima

obavezan je da o tome obavesti direktora Sektora sredstava, kao i Upravni odbor kako bi
se utvrdile korektivne aktivnosti s ciljem to skorijeg udovoljavanja limitima izloenosti.
Sektor sredstava predlae limite za odravanje deviznog rizika odnosno konkretnih
valutnih pozicija koji moraju biti u skladu sa propisanim i u skladu sa internim aktima.
Sektor upravljanja rizicima prati i kontrolie kretanje utvrenih limita i po potrebi
predlae reviziju istih minimum jednom godinje a ee u sluaju veih poremeaja na
tritu i internih promena u strukturi valutnih pozicija Banke.

lan 34.

Izvetavanje o izloenosti banke deviznom riziku sprovodi se od strane Sektora uprav-

ljanja rizicima (probijanje i revizija limita i primene politika i procedura), Direkcije za
upravljanje aktivom i pasivom (interni i propisani limiti) i, Direkcije raunovodstva u delu
propisanih pokazatelja i izvetaja prema Centralnoj banci.
Za kontrolu i praenje planova i izvetavanje o ostvarenju planova odgovorni su Sek-
tori poslova sa pravnim licima i sa stanovnitvom, i Sektor sredstava. Navedeni sektori
ukazuju na sve pojave u poslovanju koje mogu uticati na valutnu (ne)ravnoteu o emu
odmah obavetavaju Sektor upravljanja rizicima.
Sektor sredstava je, pored ve navedenog, odgovoran za utvrivanje kratkoronih
prognoza kretanja svih vanijih valuta i dnevno praenje njihovog kretanja, kvalitetno
upravljanje valutnom strukturom bilansa, kao i za pridravanje propisanih zakonskih
ogranienja i internih akata.
......................
267
 Sektor sredstava i Sektor upravljanja rizicima dnevno prate deviznu poziciju Banke i
ostale podatke iz propisanih izvetaja.

Izvetaj o otvorenosti devizne pozicije izradjuje Direkcija raunovodstva i dostavlja

ih dnevno Centralnoj banci, dok je Sektor sredstava odgovoran za odravanje otvorene
valutne pozicije banke u zakonskim propisanim vrednostima. Zadatak Sektora upravljanja
rizicima je dnevno praenje uspostavljenih limita te izvetavanje o iskorienosti istih.
Sektor upravljanja rizicima kontinuirano prati i razvija sistem upravljanja i nadzora nad
deviznim rizikom.
Ostali trini rizici rizik hartija od vrednosti
lan 35.

Rizik vrednosnih papira je mera gubitka koji moe nastati zbog pada vrednosti vred-
nosnih papira u portfoliju Banke.
Zadatak Sektora upravljanja rizicima je objedinjavanje i analiziranje svih primljenih
izvetaja, kao i kontrola i praenje ostvarenih kretanja i odstupanja od utvrenih limita. U
sluaju prekoraenja limita, Sektor upravljanja rizicima obavezan je o tome pravovremeno
obavestiti Upravu Banke kako bi se analizirale aktivnosti koje su prouzrokovale prekoraenje
i utvrdile aktivnosti s ciljem to skorije korekcije prema limitima izloenosti.

lan 36.

Kod donoenja planova Banke utvruje se visina ulaganja (limit) u portfolio hartija od
vrednosti (HOV) gde se takav portfolio deli na investicioni, hartije od vrednosti kojima se
trguje i hartije od vrednosti koje se dre do dospea u skladu sa Raunovodstvenom poli-
tikom Banke. Sektor sredstava uz saglasnost Sektora upravljanja rizicima, predlae limite
ulaganja Upravi Banke i to za:
visinu ukupnih ulaganja u odnosu na ukupnu aktivu,
vrste hartija od vrednosti,
trasante HOV,
knjigu trgovanja.
lan 37.

Sektor upravljanja rizicima utvruje kreditnu sposobnost trasanata HOV i daje sa-
glasnost za kupovinu/prodaju HOV. Takoe, Sektor upravljanja rizicima kontrolie i prati
kretanja utvrenih limita, bilo po visini i/ili vrsti HOV bilo po trasantu HOV, i po potrebi
predlae reviziju istih.
Upravljanje portfolijom Banka ima za cilj da osigura kombinaciju HOV (po iznosu, vrsti,
prinosu i riziku) koji ima najpovoljniji odnos profita i rizika.
Kontrola i praenje portfolija HOV obavlja se kroz ocenu boniteta trasanata, analizu
ronosti, analizu valutne strukture, analizu uticaja na bilansnu poziciju Banke, analizu
kamatnih stopa odnosno prihoda (prinosa) po HOV i analizu kretanja cena HOV na do-
maem i stranom tritu.

......................
268
 lan 38.

U okviru ovog rizika nalazi se i rizik ulaganja u druga pravna lica koji je dat ovom
Politikom lan 44.

lan 39.

Za upravljanje rizikom HOV odgovoran je Sektor upravljanja rizicima, a svi ostali sek-
tori Banke, koji su ovlaeni za preuzimanje ove vrste rizika, izrauju planove kretanja
obima poslovanja sa HOV, planove prihoda po navedenim poslovima, i prate, analiziraju
i izvetavaju Sektor upravljanja rizicima o ostvarenim kretanjima.
Izvetaji iz stava 1 ovog lana dostavljaju se na zahtev Sektora upravljanja rizicima.
Izvetaj o limitima ulaganja u odnosu na kapital Banke u pojedina pravna lica izrauje
i dostavlja Direkcija raunovodstva prema propisanoj formi i rokovima.
Sektor upravljanja rizicima prati i razvija sistem upravljanja i merenja rizika vrednosnih
papira, u skladu sa Procedurom upravljanja trinim rizicima.

RIZICI IZLOENOSTI BANKE

lan 40.

Rizici izloenosti prema jednom duniku - odnosno definiciji povezanih lica datoj pro-
pisima - su rizici za prihode i kapital Banke koji proizlaze iz potencijalne kreditne nespo-
sobnosti jednog dunika, odnosno neispunjavanja obaveza tog dunika po plasmanima
i s njima povezanim naknadama i kamatama u predvienom iznosu i roku u skladu sa
ugovorom, ime bi se dovelo u pitanje samo poslovanje i stabilnost Banke.
Izloenost banke prema jednom licu je ukupan iznos potraivanja i vanbilansnih stavki
koji se odnose na to lice ili grupu povezanih lica (krediti, ulaganja u dunike hartije od
vrednosti, vlasniki ulozi i uea, izdate garancije i avali i sl.).

lan 41.

Banka razlikuje dve vrste izloenosti:

prema licu povezanom sa Bankom i
prema grupi povezanih lica koji se smatraju jednim dunikom.
U okviru navedenih izloenosti uspostavljeni su od strane Centralne banke propisani limiti:
limit koji odreuje koja visina izloenosti u odnosu na kapital Banke se smatra
velikom izloenosti banke prema jednom licu ili grupi povezanih lica,
limit koje odreuje maksimalnu izloenost Banke prema jednom licu il grupi
povezanih lica,
limit koji odreuje maksimalnu izloenosti Banke prema jednom licu koje se
smatra licem povezanim sa Bankom,
limit koji odreuje maksimalnu izloenost Banke prema svim licima povezanim
sa bankom,
limit maksimalnog zbira svih izloenosti koje se smatraju velikim izloenostima.

......................
269
 lan 42.

Svi sektori Banke obavezni su da se pridravaju ovih odredbi, a zadatak Sektora

upravljanja rizicima je stalna kontrola i nadzor Banke prema svakoj u prethodnom lanu
navedenoj vrsti izloenosti i propisima utvrdjenim limitima.
Sektor upravljanja rizicima preventivno kontrolie limite izloenosti davanjem saglasnosti
na odobravanja plasmana koji ulaze u obraun izloenosti kao i projekcijama izloenosti u
odnosu na kapital na osnovu Budeta Banke u skladu sa Poslovnom politikom Banke.
U sluaju rizika od probijanja limita izloenosti Sektori za poslovanje sa privredom i
stanovnitvom, kao i Sektor sredstava, duni su da postupe po nalogu Sektora upravljanja
rizicima u smislu mera za smanjenje izloenosti (uspostavljanjem adekvatnog kolaterala,
prodajom potraivanja i sl.).

lan 43.

Direkcija raunovodstva odgovorna je za kvartalno sastavljanje izvetaja o izloenosti

na nain i u rokovima koje propisuje Centralna banka. Ovi izvetaji osnov su za kontrolu
potovanja limita i izvetavanja u sluaju poveanja rizika izloenosti u kom sluaju je
Sektor upravljanja rizicima obavezan da, uz predloene mere, izvetaj dostavi Izvrnom
odboru Banke.
U kraim rokovima izvetaje izrauje Sektor upravljanja rizicima / Direkcija za nadzor
i izvetavanje.

RIZICI ULAGANJA BANKE U DRUGA PRAVNA LICA I U OSNOVNA SREDSTVA

lan 44.

Propisima su regulisani limiti ulaganja u odnosu na kapital banke:

u jedno lice koje nije lice u finansijskom sektoru,
ukupna ulaganja u lica koja nisu u finansijskom sektoru u zbiru sa ulaganjima
u osnovna sredstva.
Ulaganjima se ne obuhvata sticanje akcija radi njihove dalje prodaje u roku od est
meseci od dana sticanja tih akcija.

lan 45.

Banka kroz budet koji se postavlja za period od 3 godine, uz redovno tromeseno

auriranje i usklaivanje, u budet ugrauje i planira ovu, i sve druge izloenosti koje su
zakonski ograniene.
Za ulaganja u druga pravna lica, nadleni su Izvrni odbor i Sektor Sredstava, a za ulaganja
u osnovna sredstva, Izvrni odbor i Sektor upravljanja imovinom.
Sektor za upravaljanje rizicima odgovoran je za praenje iskazanih limita preuzimanjem
izvetaja koje izrauje Direkcija raunovodstva, kao i za ukazivanje Izvrnom odboru na
tekue propisima uspostavljene limite ulaganja u toku procesa izrade i revidiranje Budeta.

......................
270
 lan 46.

Direkcija raunovodstva odgovorna je za kvartalno izraunavanje limita ulaganja i dostav-

ljanja izvetaja koji sadri ovaj podatak na nain i u rokovima koje propisuje Centralna banka.

OPERATIVNI RIZIK
lan 47.

Operativni rizik je rizik od gubitka koji je posledica neadekvatnih ili pogrenih internih
procesa, ljudi, sistema ili eksternih dogadjaja.
Razvojem finansijskog sektora i bankarstva, intenzivnom primenom informatike, rastom
elektronskog poslovanja, spajanjima i preuzimanjima unutar bankarskog sektora, povea-
njem broja transakcija, daljim irenjem palete proizvoda i usluga, intenzivnim korienjem
finansijskih tehnika za smanjenje kreditnog i trinog rizika, dolazi do znaajnog poveanja
operativnog rizika u poslovanju banaka, koji u skladu sa propisima zahteva i rezervisanje iz
kapitala za utvrene operativne rizike.

lan 48.

Banka svodi na najmanju moguu meru mogunost nastanka ovih vrsta rizika i to njihovom
pravovremenom identifikacijom i praenjem, uspostavljanjem i prilagoavanjem ispravnog
i pouzdanog funkcionisanja informacionog i aplikativnog sistema i njegove zatite, uspo-
stavljanjem i prilagoavanjem odgovarajue organizacione i kadrovske strukture Banke, uz
osiguranje funkcionisanja adekvatnog i nezavisnog sistema kontrole rizika, kao i dostupnosti
svih relevantnih informacija o svim poslovnim segmentima Banke.
Detaljnija operacionalizacija operativnih rizika definie se Politikom upravljanja operativ-
nim rizicima i procedurama koje iz nje proizilaze.

lan 49.

Svi sektori Banke duni su, zavisno o delokrugu svog rada, da identifikuju sve trenutne
i potencijalne rizike koji se odnose na njihovo poslovanje, i u dogovoru sa Sektorom za
upravljanje rizicima definiu procedure za kontrolu i praenja tih rizika kako bi se kreirao
zahtev za informatikom podrkom, a sve u cilju postizanja adekvatnog i efikasnog sistema
za upravljanje rizicima.

Osnova za uspostavljanje efikasnog i pouzdanog sustava upravljanja rizicima jesu tane

i pravovremene informacije o svim relevantnim podacima i programska podrka za imple-
mentaciju adekvatnog modela za upravljanje rizicima.
S obzirom na postojee stanje baze podataka i IT podrku u razvoju za sprovoenje ana-
liza operativnih i drugih rizika, osnovna pretpostavka daljeg unapreenja i standardizacije
poslovanja sa propisanim zahtevima i standardima Grupe, je dalje tehnoloko unapreenje
poslovnog procesa identifikacije, merenja i procene operativnih rizika.

......................
271
 lan 50.

Banka u cilju premoavanja nedovoljne tehnike odnosno informatike podrke u uprav-

ljanju operativnim rizicima stavlja naglasak na primenu ekspertize i rada funkcija kojima je
jedan od ciljeva prevencija operativnih rizika: prvenstveno Sluba interne revizije i Sluba
usaglaenosti banke sa propisima (compliance).
Takoe, Banka kontinuirano radi na edukaciji zaposlenih u smislu prepoznavanja operativnih
rizika i izvetavanja o istim. Izvetavanje se sprovodi od svih funkcija / sektora ka Sektoru za
upravljanje rizicima, Slubi interne revizije i Slubi compliance koje dalje formiraju izvetaje
za Izvrni odbor i vie nivoe upravljanja ako je potrebno.

RIZIK ZEMLJE
lan 51.

Pod rizicima koji se odnose na zemlju porekla lica prema kome je banka izloena (u daljem
tekstu: rizik zemlje) podrazumevaju se negativni efekti koji bi mogli nastati na finansijski
rezultat i kapital banke zbog nemogunosti banke da naplati potraivanja od ovog lica iz
razloga koji su posledica politikih, ekonomskih ili socijalnih prilika u zemlji porekla tog lica.
Rizik zemlje obuhvata:
politiko-ekonomski rizik, pod kojim se podrazumeva verovatnoa ostvarivan-
ja gubitka zbog nemogunosti naplate potraivanja banke zbog ogranienja
utvrenih aktima dravnih i drugih organa zemlje porekla dunika, kao i optih i
sistemskih prilika u toj zemlji,
rizik transfera, pod kojim se podrazumeva verovatnoa ostvarivanja gubitka zbog
nemogunosti naplate potraivanja iskazanih u valuti koja nije zvanina valuta
zemlje porekla dunika, i to zbog ogranienja plaanja obaveza prema poverio-
cima iz drugih zemalja u odreenoj valuti, utvrenih aktima dravnih i drugih or-
gana zemlje dunika.
lan 52.

Sektor upravljanja rizicima je odgovoran za procenu politikog rizika na domaem tritu.

U sluaju potrebe, Izvrni odbor Banke i Upravni odbor Banke e biti izvetavani o politikom
riziku Republike Srbije od strane Sektora upravljanja rizicima, uz pomo ostalih organizacionih
delova Banke.
Orange bank Amsterdam (Grupa) odgovorna je za procenu rizika zemlje i za sastavljanje
nacrta odnosnih primena koje se tiu ustanovljavanja rizika zemalja. Ocena rizika proizilazi
iz modela analize zemlje putem tabele konverzija, klasifikacije svake zemlje izmeu 0 i 100.
Grupa stalno prati kreditni rizik zemalja kod svih zemalja u kojima su uspostavljeni rizici
zemalja i sprovodi blokiranja limita, smanjenja ili poveanja rizika.
Banka je obavezna da potuje kreditni rizik zemalja bilo koje zemlje za koju ima rezervisan
limit. Banka moe koristi analizu i izvetaje koje priprema Grupa.

lan 53.

U cilju adekvatnijeg upravljanja ovim rizikom, Sektor upravljanja rizicima donosi Proceduru
za upravljanje rizikom zemlje.
......................
272
 Ova procedura blie definie:
nain identifikacije rizika zemlje i organ koji ga utvruje,
merenje rizika zemlje sa opisom metoda za tanu i blagovremenu procenu tog
rizika,
nain praenja rizika zemlje analizom stanja u toj zemlji zaduena lica u Orange
Grupi i lokalnom Sektoru za upravljanje rizicima koja prate aktuelna politiko
ekonomska kretanja u dotinoj zemlji kao i tok izmena propisa u toj zemlji i tome
slino,
kontrolisanje rizika zemlje njegovim odravanjem na nivou prihvatljivom za rizini
portfolio Banke kroz utvrivanje limita izloenosti prema zemlji, uspostavljan-
jem adekvatnog obezbeenja plasmana i tome slino;
utvrena ovlaenja i odgovornosti za preuzimanje i upravljanje rizikom zemlje,
nain informisanje nadlenih organa Banke o upravljanju ovim rizikom forma
izvetaja i uestalost izvetaja, kojim organima Banke se dostavlja,
periodinost preispitivanja funkcionisanja i unapreenja sistema upravljanja
rizikom zemlje.

OSTALI RIZICI
lan 54.

Ostali rizici predstavljaju ostale potencijalne dogaaje koje eksterni i interni faktori mogu
imati na dobit i kapital Banke, nastaju najvie zbog neusklaenosti poslovanja Banke sa
propisima, a ine ih:
strateki rizik ili rizik poslovne orjentacije,
rizik od sankcija regulatornog tela,
rizik od finansijskih gubitaka,
rizik reputacija.
Strateki rizik ili rizik poslovne orijentacije je rizik za dobit i kapital koji nastaje kao pos-
ledica neadekvatnih poslovnih odluka ili nepravilnog sprovoenja istih.
Rizik reputacije je rizik koji nastaje kao posledica negativnog javnog mnjenja to se moe
odraziti na sposobnost Banke da uspostavi nove odnose ili usluge ili da nastavi s usluivanjem
kruga ve uspostavljenih poslovnih odnosa.
Rizik od sankcija regulatornog tela jeste rizik neispunjenja ili prekoraenja zakonski propi-
sanih limita odnosno ne potovanja bilo kojim propisom regulisane oblasti poslovanja Banke.
Rizik od finansijskih gubitaka jeste rizik za dobit i kapital Banke koji nastaje kao posledica
neadekvatnog upravljanja prihodima i rashodima i faktorima koji su od direktnog uticaja na
iskazani rezultat Banke.

lan 55.

Upravljanje ostalim vrstama rizika je deo ukupne strategije upravljanja poslovanjem Banke.
Ostvaruje se kroz formiranje nezavisne funkcije koja sprovodi kontrolu nad upravljanjem ovim
rizicima (Sluba kontrole uskladjenosti poslovanja banke sa propisima compliance) i blie
definie Programom praenja usklaenosti poslovanja Banke.
Navedeni Program, a u skladu sa Poslovnom politikom Banke, definie:
......................
273
 naine identifikovanja, merenja i upravljanja rizicima usklaenosti poslovanja Ban-
ke,
nezavisnost funkcije usklaenosti poslovanja od funkcija upravljanja rizicima i funk-
cija interne revizije,
sluajeve u kojima postoji obaveza i odgovornosti zaposlenih za postupanje po na-
lazima i predlozima ove funkcije,
pravo pristupa informacijama neophodnim za sprovoenje funkcije kontrole
usklaenosti i, u skladu s dunostima zaposlenih, saradnja u pruanju tih infor-
macija,
pravo istraivanja povrede usklaenosti poslovanja i pravo angaovanja
odgovarajuih strunjaka za to angaovanje,
nain izvetavanja Uprave i pravo slobodnog iznoenja nalaza iz sprovedenih kon-
trola.

ZAVRNE ODREDBE
lan 56.

Izgradnja odgovarajueg sistema upravljanja rizicima, kao i izmene i dopune ve postojeeg

sistema, organizuju se postepeno, a Odlukom Izvrnog odbora Banke odruju se prioriteti
i vrste rizika ija e se kontrola i praenje organizovati, kao i uspostavljanje odgovarajueg
programskog reenja za njihovo efikasno praenje.
Projekat tehnolokog unapreenja Banke vodi se u skladu sa formiranjem jedinstvenog
informacionog sistema i projektom tehnolokog unapreenja svih sektora koji preuzimaju rizik.
Pri izgradnji odgovarajueg sistema upravljanja rizicima koriste se dosadanja iskustva i
iskustva i znanja Grupe, znanja i vetine koje su se pokazala korisnim i efikasnima u svetskoj
praksi, uz uvaavanje sloenosti finansijskih instrumenata koje Banka koristi, informacionu
tehnologiju kojim raspolae, razvijenost trita na kojem posluje, odnosno specifinosti do-
maih ekonomskih prilika i zakonskim okvirima poslovanja.

lan 57.

Odgovorne funkcije / sektori Banke obavezni su da formiraju takve zahteve i predloge

za informatiku podrku koji e im omoguiti adekvatno praenje svih navedenih rizika na
nivou funkcije / sektora, zavisno od njihove odgovornosti za upravljanje pojedinom vrstom
rizika koji su predmet ove Politike.

lan 58.

Sektor upravljanja rizicima odgovoran je za kontrolu svih limita uspostavljenih ovom Po-
litikom kao i za definisanje reenja kojima se kroz interni sistem evidentiranja i izvetavanja
Banke omoguava praenje usklaenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima.
Sve procedure koje proizilaze iz ove Politike, njihovo auriranje i prilagoavanje kako za-
konskim izmenama tako i internim potrebama Banke, dunosti su Sektora upravljanja rizicima.
Direkcija nadzora i izvetavanja pri Sektoru za upravljanje rizicima odgovorna je za moni-
toring svih uspostavljenih limita i formiranje izvetaja definisanih ovom Politikom.

......................
274
 Sektor za IT i organizaciju odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema
Banke koji omoguava adekvatno formiranje, uvanje i brz pristup bazi podataka i izvetajima
definisanim propisima i internim zahtevima funkcija / sektora Banke.

lan 59.

Politika ostaje na snazi neodreeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnosti od

eksternih i internih promena na predlog Sektora upravljanja rizicima, a najmanje jednom
svake dve godine.

lan 60.

Ovlauje se Izvrni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke

vri periodino usklaivanje predmetne politike.
Politika stupa na snagu i primenjuje se od 01.09.2006. godine.

Predsednik Upravnog odbora

Oran banke a.d. Beograd

......................
275
Prilog br. 2:
Primer kreditne politike banke

KREDITNE POLITIKE

Ove Politike stupaju na snagu po dobijanju saglasnosti Nadzornog odbora Oran banke
a.d. Beograd (OBB) i primenjuju se od 01.01.2008.

I. SVRHA I CILJ
lan 1.

Kreditne politike Oran banka a.d. Beograd (u daljem tekstu: OBB, Banka) predstavljaju
osnovna pravila za utvrivanje postupaka i naina odobravanja kredita kao i utvrivanje
procedura obezbeenja naplate potraivanja Banke.
Navedeni skup mera i pravila treba da smanji potencijalne rizike uz ostvarenje
zadovoljavajue profitabilnosti za Banku.

lan 2.

Svrha kreditnih politika je:

Utvrivanje zajednikih osnovnih principa i pravila (procedura) u procesu odo-
bravanja, monitoringa i naplate kredita i drugih plasmana, kao i efikasno up-
ravljanje rizicima;
utvrivanje zajednikih kriterijuma za ustanovljavanje kreditne sposobnosti
klijenata;
ustanovljavanje i razvoj zajednike kreditne terminologije i zajednikog sistema
za celu Banku i sve njene sektore;
utvrivanje i odravanje definisanog nivoa koncentracije kredita shodno
izloenosti sektora i industriji klijenata, kao i koncentraciji prvih 100 klijenata;
preuzimanje zajednikih principa, kao i instrumenata monitoringa i kontrole
procesa odobravanja, korienja i naplate kredita;
Zapoinjanje sastavljanja i razraivanja dodatnih elemenata politika: pravila,
procedura, prirunika i drugih propisa neophodnih za uspeno sprovoenje i
kontrolu kreditnog poslovanja.

lan 3.

Pridravanje osnovnih principa obezbeuje:

primenu metoda i poslovanja,
sastavljanje kvalitetnijih dokumenata,
kontrolu poslovanja,
kontrolu kreditnog rizika,
informacije o situaciji na tritu i o rizicima.

......................
276
 lan 4.

Vaan cilj kreditne politike, pored svega gore pomenutog, je da Banka bude veoma
kvalitetan i konkurentan subjekat na tritu Srbije, ukljuujui segment inostranih klijenata,
ali ne zanemarujui kvalitet kreditnog portfolija i efikasnu kontrolu rizika.
Preduslovi za ostvarenje takvih ciljeva su:
motivisan napor i kompetentnost svih saradnika,
uspena koordinacija i komunikacija,
aktivan i inovativan metod poslovne politike,
osnovno poznavanje trita i kreditne kulture,
stalno obrazovanje i sticanje novih znanja, u skladu sa zahtevima i moguno-
stima klijenata;
usklaena politika formiranja cena orijentisana ka tritu, meutim, uz odre-
eno razmatranje formiranja cena prilagoenog rizicima .
Rezultat definisanih kreditnih politika treba da bude sve vei trini udeo i rastua
efikasnost Banke.

II.DEFINICIJA OSNOVNIH TERMINA

lan 5.

Iz razloga lakeg praenja i razumevanja Kreditnih politika, neophodno je definisati i

objasniti osnovnu terminologiju kreditnog poslovanja:
Kreditna politika grupa principa i osnovnih pravila za donoenje kreditnih
odluka i slinog, takoe i implementacija, kontrola i naplata kredita i drugih
plasmana kao i kvalitetno upravljanje portfolijem;
Kredit sredstva koja Banka daje komitentu (klijentu), a on je u obavezi da ot-
plati ugovoreni iznos u okviru utvrenog roka dospea i da otplati kamate i na-
knade. U irem smislu, kredit se odnosi na sve vrste plasmana Banke kao to su
krediti, otkup hartija od vrednosti, eskont menice i ekova, otkup potraivanja,
kreditne kartice i slino, kao i potencijalne obaveze kao to su avali, garancije,
akreditivi, obveznice, uea, akcije, limiti sredstava i slino (u daljem tekstu:
krediti).
Ocenjivanje izraava verovatnou neizmirenja obaveze od strane komitenta
i koristi se za merenje i kategorizaciju stepena rizika neispunjenja obaveze.
Postojei kolateral nema uticaja na ocenjivanje klijenata.
Kreditna sposobnost sposobnost otplate kredita od strane klijenta po tarifi
za kreditni ugovor u vezi sa iznosom i dospeem. Procena boniteta je osnova za
odobravanje kredita kao obavezna procedura.
Bonitet podrazumeva dobre rezultate (korisnika kredita) iz prolosti, posto-
janje poverenja, ugled i slino, kvalitet finansijskih izvetaja itd.
Kreditni rizk rizik od gubitka, rizik mogueg neizmirenja obaveza klijenta pre-
ma Banci. Ocena kreditnog rizika i stalni monitoring tokom kreditnog odnosa
je obaveza, pa stoga kreditni rizik treba ponovo da se odobrava, prati i njime
se treba baviti.
......................
277
 Kreditni portfolio svi krediti odobreni pravnim licima ili stavnovnitvu
(preduzea, zanatlije, banke, neprofitne organizacije, optine, lica iz vlade, slo-
bodne profesije itd.).

III. PRINCIPI KREDITNOG PORTFOLIJA

lan 6.

Efikasna kontrola kreditnog rizika se stalno implementira putem optimizacije kreditnog

portfolija i politike formiranja rezervi kapitala. Optimizacija kreditnog portfolija se sprovodi
putem stalnog usklaivanja kreditne strukture shodno objavljenoj strategiji upravljanja
rizicima po principu diversifikacije. Diversifikacije e se sprovoditi kao stalno nastojanje
irenja broja bankarskih proizvoda, broja komitenata, broja industrija u kreditnom poslo-
vanju kao i broja geografskih regiona.
Kreditni portfolio Banke je utvren vaeim zakonskim aktima i internim propisima
Banke (Politika upravljanja aktivom i pasivom, Interni propisi ocenjivanja rizika i drugi
interni propisi).

lan 7.

Osnovni principi kreditnog portfolija shodno lanu 6. su:

diversifikacija kredita po industrijama;
diversifikacija unutar industrije i regiona;
diversifikacija po izloenosti (limit, pojedinani i grupni);
diversifikacija po dospeu;
diversifikacija po proizvodima.

IV. OPTI KREDITNI PRINCIPI

lan 8.

U procesu strukturiranja kreditnog poslovanja Banka e se pridravati sledeih osnov-

nih principa:
Svrha kredita mora biti poznata i mora imati smisla kao i opravdanost posla.
Banka treba da stekne sveobuhvatno znanje i procenu boniteta i mogunosti
klijenta, kao i njegovog posla i trita.
Banka oekuje da e se krediti otplaivati u gotovini (primarni izvor otplate) ili
sredstvima obezbeenja (sekundarni izvor otplate) u roku.
Banka treba da pronae i obezbedi druge naine naplate (drugo reenje
korienje postojeih kolaterala ili garancija) ako prvobitni dunik ima odreene
potekoe u otplati.

......................
278
 V. PRINCIPI ORGANIZACIJE KREDITNOG POSLOVANJA
lan 9.

Kreditno poslovanje se organizuje u etiri jedinice:

Sektor poslovanja sa pravnim licima,
Sektor poslovanja sa stanovnitvom,
Sredstva,
Sektor upravljanja rizicima.
Pomenuti osnovni segmenti organizacije dodatno se dele na manje organizacione
jedinice unutar svakog sektora.

lan 10.

Osnovni principi:
Stabilnost
Ne odnosi se samo na osiguravanje glavnice i kamate ve i na kreditne procedure (npr.
proces odobravanja, sigurnost dokumenata, evidencija o dospeu, ali sve u smislu
celokupnog posla).
Brzina
Mora da se radi na konkurentnosti u svakodnevnom poslovanju, ime se zahteva pre-
duzimanje mera za problematine kredite i brzina u procesu kreditnog posla putem
sprovoenja neophodnih koraka u redovnom dnevnom poslovanju Banke.
Profitabilnost
Zahtevi za stabilnou sa poslovnog stanovita ogranieni su profitabilnou i nije
dozvoljeno da organizacija poslovanja kota vie od njene dobiti.
Likvidnost
Krediti treba da se otplauju u gotovini u okviru dogovorenog roka dospea.
Fleksibilnost
Ciljevi moraju biti izvodljivi ak i u situaciji kada se pojave odreene potekoe. Organi-
zacija mora biti u mogunosti da se prilagodi potencijalnim promenama bez znaajnih
odstupanja od postavljenih ciljeva.
Neophodnost
Svaki postupak i aktivnost u naem poslovanju mora jednako da se radi shodno odre-
enim propisima kako bi se obezbedila jednoobraznost uraenog posla.
Smirenost
Svaka poslovna faza treba da se radi transparentno i mora biti laka za proveru. Izmeu
svakih meusobno povezanih poslovnih segmenata procedura bi mogla da se uspori
kako bi se pronale mogue greke i kako bi se ispravile.
Odgovornost
Odgovornost u procesu odobravanja deli se na odgovornost za dostavljanje informacija
i odgovornost za odobravanje kredita kao i za kvalitet obezbeenih informacija. Takoe
se definie u drugim internim aktima Banke, dok se posebna panja usredsreuje na
kvalitetne informacije.

......................
279
 VI. OSNOVNI PRINCIPI PROCEDURE ODOBRAVANJA KREDITA

lan 11.

Opti uslovi
Osnovni principi odobravanja kredita su stabilnost otplate kredita i kvalitet (profitabil-
nost) kredita i drugih sredstava koji se dobija finansiranjem shodno sledeim principima:
Finansiranje projekata koji su jedino dozvoljeni po Zakonu,
Temeljno poznavanje klijenta i transakcije,
Utvrivanje svrhe kredita, oekivanja i mogue profitabilnosti,
Poznavanje situacije na tritu i procena perspektive klijenta,
Analiza rizika/koristi od kredita,
Efikasno upravljanje i kontrolisanje kredita i efikasna naplata,
Stvaranje i voenje kompletne dokumentacije odobravanja kredita.

lan 12.

Da bi se ostvario i odrao sigurniji kreditni portfolio i da bi se dobio minimalni rizik u

kreditnom poslu, ustanovljavaju se mere bezbednosti preko:
definisanja nivoa izloenosti i kreditnih limita;
pretpostavke za ocenjivanje klijenta;
definisanja kolaterala po vrsti i relevantnosti;
definisanja i utvrivanje ovlaenja odobravanja;
propisane kreditne dokumentacije i dosijea;
utvrivanje procedura i nosioca za izuzetke odobravanja iz definisane politike;
definisanje politike formiranja cena.

lan 13.

1. Kreditna izloenost i limiti

Kreditna izloenost i kreditni limiti definisani su eksternim (zakonskim) propisima i
internim propisima Banke.
Izloenost prema jednom licu nee obuhvatati potraivanja obezbeena novanim
depozitom, hartijama od vrednosti Republike Srbije ili Narodne banke Srbije ili neo-
pozivom garancijom Republike Srbije ili nadlene dravne institucije, ili drugi kolateral
propisan odlukom Narodne banke Srbije, do iznosa takvog kolaterala (Zakon o bankama
i drugim finansijskim organizacijama, lan 26 i 27, Odluka o bliim uslovima primene,
Slubeni list RS).
To se ne odnosi na nivo odobravanja ili ocenjivanje klijenata.
a) Zakonska ogranienja
Shodno Zakonu o bankama (Dravni Zakon o bankama i drugim finansijskim organizacijama,
lan 26 i 27, Odluka o bliim uslovima primene, Slubeni list RS) definisana su odreena

......................
280
 ogranienja, a Banka ih se pridrava u procesu odobravanja, kao to su (izloenost uklju-
uje bilansne i vanbilansne kreditne rizike jednog klijenta ili grupe povezanih klijenata):
Najvea dozvoljena izloenost Banke prema jednom licu (ukljuujui afilijacije) ne
sme biti vea od 25% kapitala Banke;
Velika izloenost izloenost prema jednom licu koja je jednaka ili premauje 10%
kapitala Banke, zahteva saglasnost Upravnog odbora Banke;
Suma svih velikih izloenosti ne premauje 400% kapitala Banke;
Izloenosti prema licima povezanim sa bankom zahtevaju saglasnost Upravnog odbo-
ra (definisanje lica u posebnom odnosu sa Bankom utvreno je Zakonom o bankama
i drugim finansijskim organizacijama, lan 26 i 27, Odluka o bliim uslovima primene,
Slubeni list RS);
Suma izloenosti prema licima povezanima sa Bankom ne sme premaivati 5% kapi-
tala Banke;
Ostala ogranienja koja proistiu iz Zakona o bankama (adekvatnost kapitala itd.).
b) Interna ogranienja Banke
Interna ogranienja proistiu iz Kreditnih politika i internih propisa Banke, kreditni rizik
prema bankama ne podlee (izloenost ukljuuje bilansne i vanbilansne kreditne rizike):
Ciljni segment kreditiranja klijenata u poslovima sa pravnim licima za Banku je seg-
ment malih i srednjih preduzea.
Ciljno uee kredita pravnih lica naspram kredita stanovnitva u kreditnom portfo-
liju Banke je 50%-50% pre kraja 2010. (30% stanovnitvo naspram 70% pravna lica
pre kraja 2007.).
Prihvatljiva izloenost prema jednom klijentu/grupi povezanih klijenata u principu ne
sme da premauje 3,0 mil. EUR, a izuzetno 3,5 mil. EUR.
Suma odobrenih izuzetaka iznad gore navedene prihvatljive izloenosti ne sme da
premauje 10% ukupnog kreditnog portfolija Banke, imajui na umu maksimalnu doz-
voljenu izloenost u Zakonu o bankama i lanu 13. stav 1 ovih Kreditnih politika;
Izloenost jednog sektora (industrije) u okviru ukupnih izloenosti prema preduzeima
ne sme da premauje 25% portfolija pravnih lica.
Ciljna izloenost prema prvih 50 (koncentracija prvih 50) ne treba da premauje 50%
(kraj 2006.) ukupnog portfolija, 35% (kraj 2007.) i 35% (kraj 2008.) portfolija pravnih
lica. Izloenost prema bankama je iskljuena;
Udeo ukupne izloenosti ukupne izloenosti hipotekarnih kredita u okviru ukupnih
kredita stanovnitvu ne sme da premauje 40% kreditnog portfolija stanovnitva.
Zahtev account manager (linog bankara klijenta u sektoru za poslove sa pravnim lici-
ma/sektoru za poslove sa stanovnitvom) i kreditno miljenje Sektora za upravljanje
rizicima moraju da navedu odstupanja od kreditne politike i da obezbede informacije
o njihovom sadraju ili pogoranju za nosioca odluivanja.
Nosilac odluivanja u sluaju odobravanja mora da se poziva na svoje razloge.
Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da kontrolie izloenosti shodno Internim
ogranienjima koje ustanovljava Banka, a, takoe, i u sluaju njihovog premaivanja

......................
281
 Sektor upravljanja rizicima mora da obavesti Upravni odbor i Nadzorni odbor uz
predlog mera i postupaka koji e se preduzeti kako bi se ponovo dobile izloenosti u
okviru utvrenih limita.
2. Ocenjivanje rizika klijenta
Sistem ocenjivanja rizika definisan je odreenom internom regulativom Banke, In-
ternom regulativom o ocenjivanju rizika i rezervama.
3. Kolaterali
Cilj Banke je da uzme kvalitetne kolaterale koji su utvreni u Katalogu kolaterala (po
vrsti, likvidnosti, kvalitetu...).
4. Propisana dokumentacija i kreditni dosijei
Radi unificiranosti procesa odobravanja i procesa u kreditnom poslovanju, kako bi
se osigurao i odrao kvalitet kreditnog poslovanja i celokupnog poslovanja Banke,
ukljuujui kvalitet kontrole, neophodno je koristiti standardizovanu kreditnu doku-
mentaciju i dosijee.
Standardna forma i sadraj kreditne dokumentacije i dosijea utvreni su Odlukom o
korienju kreditnih dosijea, a, takoe, i u Pravilniku za korienje kreditnih dosijea.
5. Politika formiranja cena
Banka sastavlja politiku formiranja cena imajui na umu sledee faktore:
cenu refinansiranja,
ocenjivanje rizika klijenta,
rizik svakog plasmana,
kvalitet i likvidnost kolaterala,
nivo prihoda od kamata i naknada,
kamatne stope konkurenata.
Banka e stalno razvijati kreditnu ponudu u skladu sa sredstvima koje ima na raspo-
laganju, imajui na umu zahteve i interese trita, vodei brigu o kreditnoj ponudi
konkurenata. Cene e se formirati na nain koji e obezbediti uspene i profitabilne
rezultate u odnosu na konkurenciju.
Regulisanje tarifa za svaki poslovni segment (pravna lica, stanovnitvo, sredstva)
utvruje nivo kamatnih stopa i naknada, u skladu sa definisanim osnovama.
Upravni odbor Banke moe doneti odluku da se za odreene klijente u Direkciji loih
plasmana ne obraunavaju redovna i zatezna kamata.
6. Utvrivanje procedura i nosilaca ovlaenja za odobravanje izuzetaka iz definisane
politike
Upravni i Nadzorni odbor (u delu u kom je njihova odluka neophodna), preko odo-
bravanja posebnih propisa koji definiu i reguliu poslovanje, ovlaeni su da utvrde
procedure i nosioce ovlaenja za odobravanje izuzetaka od utvrene politike.

......................
282
 VII. PROCEDURA PROCESA ODOBRAVANJA KREDITA

1) Segmentacija klijenata i proizvoda banke

lan 14.

Banka odobrava kredite koji donose dobit.

Kriterijumi procene strukture i kvaliteta klijenata kojima se daju krediti koji donose
odreeni prihod utvreni su u propisima NBS (Zakon o bankama), Internim propisima
ocenjivanja rizika i predmetnoj Politici.

lan 15.

Segmentacija klijenata
Krediti se odobravaju:
1. u poslovima sa pravnim licima:
Mala i srednja preduzea ,
Veliki i internacionalni klijenti,
Veliki klijenti grupe,
Javni sektor (vlada, optine),
Projektno finansiranje,
Lizing (van Grupa banaka) i osiguravajua drutva.
2) u poslovima sa stanovnitvom:
Graani,
Samozaposleni,
Zanatlije,
Mikro preduzea.
3) Banke i druge finansijske organizacije

Ciljni trini segmenti Banke su graani, mala i srednja preduzea i zanatlije.

lan 16.

Osnovni kriterijum segmentacije klijenata:

iznos prodaje (na pojedinanoj ili konsolidovanoj osnovi);
vrsta vlasnitva (domae, strano).
Definicije razliitih vrsta klijenata:
Mala i srednja preduzea preduzea prvenstveno u vlasnitvu domaih lica, sa
godinjom prodajom veom od 5,0 mil. dinara, ali manjom od 450,0 mil. dinara.
Veliki klijenti preduzea u dominantnom vlasnitvu domaih lica, godinja prodaja
vea od 450,0 mil. dinara, ali manja od 2.500,0 mil. dinara.
Internacionalni klijenti preduzea u vlasnitvu stranaca (50% ili vie), godinja
......................
283
 prodaja manja od 2.500,0 mil. dinara. Izuzetno, klijenti sa manjinskim udelom
stranog vlasnitva mogli bi se tretirati kao internacionalni klijenti.
Veliki klijenti grupe godinja prodaja vea od 2.500,0 mil. dinara, irelevantna
vlasnika struktura.
Mikro preduzea godinja prodaja do 5,0 mil. dinara, ili novoosnovana preduzea
sa predvienom buduom prodajom do 5,0 mil. dinara godinje.
Zanatlije pravna lica registrovana kao zanati, takoe bi mogla da se rade u okviru
malih i srednjih preduzea ako je njihova neto prodaja (bez PDV-a) vea od 5,0
mil. dinara.
Samozaposlena lica graani registrovani kao samozaposleni (muziari, umetnici
i drugi u skladu sa Katalogom proizvoda u Stanovnitvu).
Graani fizika lica, graani Srbije sa mestom boravka u Republici Srbiji.

lan 17.

Proizvodi koje Banka nudi klijentima definisani su u Katalogu proizvoda za klijente u

Poslovanju sa pravnim licima i Stanovnitvu, kao i u propisima Sektora sredstava i odlu-
kama ALCO.

2) Procedure odobravanja i sprovoenje odluka

lan 18.

Procedure odoravanja definisane su u Ovlaenjima za kreditno poslovanje sa pravnim

licima i stanovnitvom, kao i u Hodogramu kreditnog zahteva.
Povlaenje kredita se vri nakon potpisivanja odluke o odobravanju, ugovora, priku-
pljanja kolaterala i u saglasnosti sa svim uslovima koji proistiu iz ove Odluke.
Sadraj ugovora i izmena postojeih ugovora, kao i povlaenje kredita u skladu sa onim
to je gore navedeno, u nadlenosti je account managera/savetnika.

3) Otplata i naplata kredita

lan 19.

Procedure naplate utvrene su internim propisima Banke Procedure naplate za

odreene poslovne segmente.
Kod masovnih vrsta proizvoda, procedure naplate utvrene su posebnim internim
propisima Banke (procedure naplate za overdraft, kredite za obrtna sredstva i slino).

4) Kontrola kreditnog rizika

lan 20.

Kontrola kreditnog rizika je jedan od osnovnih zadataka Sektora Upravljanja rizicima

i Uprave. Jedan od lanova Uprave koji nema odgovornost za trite odgovoran je za
kontrolu i monitoring celokupnog spektra rizika Banke.
......................
284
 Upravljanje rizikom je u obavezi da sastavi kontrolu za sve delove procesa odobravanja
kredita i monitoringa kreditnog portfolija.

lan 21.

Nivoi kontrole koja treba da se razvije su:

proceduralna kontrola u obradi kredita (rizici poslovanja),
kontrola kredita od strane Sektora upravljanja rizicima, iji je zadatak preispi-
tivanje kredita i kontrola portfolija, revidiranje adekvatnih rezervi za kredite
odnosno gubitke, po svakom klijentu i po celokupnom portfoliju (kreditni ri-
zik);
kontrola putem integralnog informacionog sistema,
kontrola putem interne revizije i nadzora u Sektoru upravljanja rizicima (na-
dzor i izvetavanje),
eksterna revizija (Narodna banka Srbije, revizori, akcionari).

lan 22.

Kontrolisanje poslovnog kreditnog rizika:

Proceduralno:
svakodnevno poklapanje devizne pozicije,
sposobnost objanjavanja prihoda i rashoda,
esto sastavljanje bilansa stanja (bilans stanja, kvartalna statistika i drugi
periodini izvetaji ako je neophodno) ,
striktna kontrola novih proizvoda,
striktna kontrola nestandardnih (sloenih) transakcija,
periodina kontrola korienih proizvoda (odobreni krediti i ostalo),
kontrola IT sistema (hardver i softver).

VIII. ZAVRNE ODREDBE

lan 23.

Sektor upravljanja rizicima odgovoran je i ovlaen da kreira i sprovodi uputstva za rad

radi preciznog utvrivanja odreenih procesa i aktivnosti upravljanja rizikom.
Najmanje jednom godinje Sektor upravljanja rizicima je u obavezi da vri analizu
efekata kreditnih politika za prethodni period i, ako je neophodno, da usklauje kreditne
politike za naredni period.
Upravljanje rizicima je u obavezi da podnosi kvartalni izvetaj Upravi. Taj izvetaj o
rizicima se odnosi na politike rizika, odstupanja i daje odreene predloge.

......................
285
Prilog br. 3:
Primer modela SANI za utvrivanje
kreditnog rejtinga klijenta

SANI - CORPORATE

SANI za PRAVNA LICA

SANI je aplikacija za analizu bilansnih podataka klijenata pravnih lica na bazi MS EXCEL-a.
Sistem je razvijen od strane Orange banke u Amsterdamu i stoga se koristi u celoj Orange
Bank Grupi.
Unos podataka u sistem je centralizovan unutar Sektora upravljanja rizicima u Direk-
ciji kreditnog rizika za pravna lica u Odeljenju SANI analize. Unos se vri na bazi overenih
finansijskih izvetaja (bilans stanja, bilans uspeha,izvetaj o tokovima gotovine i aneks)
pravnih lica koje su poreski obveznici. Rezultat SANI-analize je indikator finansijskog bo-
niteta (SI) koji ini podlogu za rangiranje klijenata Sektora za poslove sa pravnim licima.
Kvalitet rezultata SANI - analize zavisi od kvaliteta prezentovanih finansijskih izvetaja.
Unos podataka ogranien je na tri uzastopna perioda pri emu je mogue uneti godinje
ili tokom godine finansijske podatke.
U sklopu SANI mogua je izrada:
konsolidovanih finansijskih izvetaja,
projekcija finansijskih izvetaja za budui period.
U sklopu SANI mogua je dodatno izrada:
analiza odstupanja
analiza razdoblja.
Izvetaj SANI - analize pored osnovnih informacija o klijentu obuhvata finansijske po-
datke grupisane na sledei nain:
Bilans uspeha (svi se podaci iskazuju u apsolutnim, a potom i u relativnim iznosima):
Dobit/Gubitak (D/G) iz poslovanja,
D/G iz poslova povezanih sa povezanim i nepovezanim privrednim drutvima,
D/G iz finansiranja,
D/G iz redovnog poslovanja,
D/G iz vanrednog poslovanja,
D/G pre oporezivanja,
D/G poslovne godine.
Bilans stanja (svi se podaci iskazuju u apsolutnim te relativnim iznosima):
Stalna sredstva (posebna informacija o kapitalnim ulaganjima),
Obrtna sredstva (posebna informacija o dugoronim tj. trajnim obrtnim sredst-
vima),
Kapital,
......................
286
 Obaveze (posebna informacija o dugoronim obavezama),
Bilansna suma,
Dinamini ekonomski razvoj kapitala,
Vanbilansne stavke.
Obraun novanih tokova - Obraun novanog toka daje informacije o novanim
prilivima i novanim izdacima u odreenom obraunskom razdoblju sa ciljem
utvrivanja sposobnosti privrednog subjekta u ispunjenju obveza prema Banci.
Obraun novanih tokova prema MRS-u 7 dinamiki je prikaz novanih tokova u
odreenom vremenskom periodu. Sastavni delovi su:
Novani tok iz tekueg poslovanja (obuhvata novane tokove koji proizlaze iz bi-
lansa uspeha, zatim promene u obrtnoj sferi privrednog subjekta),
Novani tok iz investicija (obuhvata novane tokove koji proizlaze iz investicijskih
aktivnosti subjekta - CAPEX),
Novani tok iz finansiranja (obuhvata novane tokove koji proizlaze iz izvora finans-
iranja privrednog subjekta promene u kapitalu, potom promenu u kratkoronim
i dugoronim finansijskim obavezama).
Promena stanja novanih sredstava predstvalja:
a. raunsku veliinu koja proizlazi iz zbira navedenih novanih tokova, i
b. stvarnu promenu novanih sredstava u aktivi bilansa.
Izraunavanje dugorono potrebnih novanih sredstava za investicije privrednog subjekta
iskazuje se kao razlika zbira novanog toka iz bilansa uspeha i novanog toka iz dugoronog
finansiranja privrednog subjekta (promene u kapitalnoj sferi i dugoronim finansijskim
obavezama) sa novanim tokom iz investicija. Pozitivna razlika iskazuje rono usklaeno
finansiranje investicija dok negativna razlika upuuje na nestabilnu strukuturu finansiranja
u posmatranom razdoblju.
Slobodan novani tok
Izraunavanje slobodnog novanog toka dinamiki je prikaz novanog toka u odre-
enom vremenskom periodu. Slobodan novani tok obuhvata novane tokove koji
proizlaze iz tekueg poslovanja i investicija ne obuhvata novane tokove koji pro-
izlaze iz finansiranja. Slobodan novani tok koristi se za izraunavanje pokrivenosti
otplate finansijskih obaveza i time iskazuje kapacitet samofinasiranja privrednog
subjekta (DSCR).
Neto novani tok
Neto novani tok obuhvata novane tokove koji proizlaze iz bilansa uspeha.Neto
novani tok koristi se za izraunavanje pokrivenosti otplate ukupnih obaveza.
Finansijski pokazatelji Finansijski pokazatelji daju informacije o rentabilnosti (prof-
itabilnosti), finansijskoj stabilnosti i likvidnosti privrednog subjekta. Za veinu poka-
zatelja nije mogue jednoobrazno odrediti benchmark vrednosti s obzirom da iste
znaajno zavise od delatnosti, veliine kao i od pravnog oblika privrednog subjekta.

......................
287
 Pokazatelji uspenosti (rentabilnost)

EBIT prinos dobit/gubitak iz poslovanja pre kamata i poreza

Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata
(EBIT - Earnings Befors Interest And Taxes) x 100
poslovni prihodi

Interpretacija: ukazuje na profitabilnost operativnog poslovanja tj. % ili maru koja

se ostvaruje iz poslovanja nakon svih redovnih trokova, ali pre trokova finansiranja
i poreza iz vanrednog poslovanja.
Faktor pokria kamatnih trokova (ICR Interest Cover Ratio) minimalno 2,0 puta.
Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata i amortizacije
(EBITA - Earnings Befors Interest Depreciation And Amortisation)
kamatni trokovi

Interpretacija: govori o sposobnosti privrednog subjekta da podmiri kamatne trokove.

Kao izvor pokria kamatnih trokova uzima se EBITDA. Ako bi indikator bio 1,0 put to bi
znailo da se kompletna zarada pre amortizacije (EBITDA) usmerava za pokrie kamata,
to je neodrivo za normalno poslovanje.
Stopa dobiti/gubitka i poslovnih prihoda (Profit Margin)
Dobit iz redovnog poslovanja
(EBT - Earnings Befors Taxes) x 100
poslovni prihodi

Interpretacija: ukazuje na profitabilnost koja se ostvaruje iz redovnog poslovanja uklju-

ujui podmirenje finansijskih trokova (to je vei % vea je profitabilnost poslovanja).
Stopa rentabilnosti kapitala/povrat na kapital (ROE)
Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT)
x 100
kapital

Interpretacija: ukazuje na profitabilnost kapitala ili drugim reima, kolika se profita-

bilnost ostvari na uloeni kapital. Tumai se kao % na jednu jedinicu kapitala.
Stopa rentabilnosti okamaenog kapitala (ROCE Return On Capital Employed)1
Dobit iz poslovanja pre finansijskog rezultata (EBIT)
x 100
kapital + obveznice + kreditne obaveze - novac

Interpretacija: tumai se kao profitabilnost (pre plaanja trokova finansiranja) koja

se ostvaruje na uloeni kapital i ostale izvore finansiranja na koje se plaa kamata tj.
koliko se profitabilno oplouju sredstva uloena bilo kroz kapital bilo kroz kredite ili
obveznice.

1 U sluaju negativnog kapitala racio se izraunava koristei ukupne obaveze privrednog subjekta.
......................
288
 Stopa rentabilnosti imovine (ROA Return On Assets)
dobit iz redovnog poslovanja + trokovi
kamata x 100
aktiva

Interpretacija: pokazatelj govori o efikasnosti upotrebe aktive/imovine tj. koja se

profitabilnost (pre plaanja kamata) ostvaruje na jednu jedinicu aktive.
Stopa rentabilnosti (ROI Return On Investment)
dobit iz redovnog poslovanja
x 100
aktiva

Interpretacija: isto kao i prethodni pokazatelj, ali poto se ukljue trokovi finansira-
nja tj. kolika je profitabilnost jedne jedinice aktive poto se podmire i trokovi izvora
finansiranja poslovanja kamate po kreditima.
Stopa dobiti po zaposlenom (produktivnost)
poslovni prihodi
trokovi osoblja

Interpretacija: pokazuje produktivnost zaposlenih (to je vea stopa, to je produktivnost

vea).
Dinamika prihoda (posl. prihodi razdoblja T u odnosu na prihode razdoblja T-1)
prihodi (T)
x 100
prihodi (T-1)

Interpretacija: pokazuje dinamiku (rast) poslovnih prihoda u tekuem razdoblju u

odnosu na prethodno razdoblje.

Pokazatelji investicija

Udeo stalnih sredstava u bilansu

stalna imovina
x 100
aktiva

Interpretacija: udeo stalnih sredstava u bilansu govori o tome koliko je imovine vezano
u dugotrajnoj imovini, koji u kratkoronoj.
Stopa investiranja
porast stalne imovine
x 100
stalna imovina prethodne godine

Interpretacija: ukazuje na porast dugotrajne imovine.

......................
289
 Sklonost investiranju
porast stalne imovine
amortizacija & otpis imovine manje x 100
vrednosti
Interpretacija: stavlja u odnos poveanje stalne imovine i amortizacije tj. ukazuje koji
se deo amortizacije i da li uopte, usmerava na ulaganje u dugotrajnu imovinu.

Pokazatelji finansijske stabilnosti i zaduenosti (finansiranje)

Indikator kapitala
kapital
x 100
aktiva

Interpretacija: ukazuje koji deo imovine se finansira iz vlastitih sredstava (to je indi-
kator vei, sigurnije je poslovanje).
Indikator kapitala ispravljen za nematerijalnu imovinu
kapital - nematerijalna imovina
x 100
aktiva - nematerijalna imovina

Interpretacija: tumaenje isto kao i kod prethodnog pokazatelja, meutim uzima se

u obzir nematerijalna imovina obzirom da je esto puta teko utvrditi realnu vrednost
nematerijalne imovine.
Koeficijent finansijske stabilnosti (pokazuje ronu usklaenost bilansa) ide-
alno >=100%
kapital + dugorone obaveze + dugorona
rezerviranja x 100
stalna sredstva + trajna obrtna sredstva

Interpretacija: ukazuje u kom stepenu se dugotrajna imovina finansira iz dugoronih

izvora. Stopa bi trebalo da bude iznad 1 to znai da se dugotrajna imovina u celosti
finansira iz dugoronih izvora. Indikator iznad 1 znai da je bilans rono usklaen.
Stopa obaveza i kapitala (finansijska poluga; D/E Debt Equity Ratio)
ukupne obaveze - novac
x 100
kapital + rezerve

Interpretacija: ukazuje u % odnos obaveza (koje se umanjuju za likvidna sredstva) i

kapitala (to je vea stopa, poslovanje je rizinije jer je stepen zaduenosti vei kao i
zavisnost od tuih izvora).

......................
290
 Stepen dinamikog zaduenja
ukupne obaveze - novac
x 100
poslovni prohodi

Interpretacija: ukazuje na nivo zaduenosti u odnosu na prihode (za vei stepen po-
trebno je ostvarivati visoku profitabilnost kako bi se mogli podmirivati dugovi).
Trend zaduivanja
(obaveze - novana sredstva) + (obaveze - novana sredstva prethodne
godine) x 100
poslovni prihodi + prihodi prethodne godine

Interpretacija: govori kolika je stopa rasta zaduenosti u odnosu na stopu rasta prihoda
tj. da li rast zaduenosti prati adekvatan rast prihoda.
Koeficijent obrta zaliha (dani vezivanja)
zalihe
x 365
materijalni trokovi

Interpretacija: pokazuje koliko dana zalihe stoje na skladitu pre prodaje.

Koeficijent obrta potraivanja iz poslovanja (dani vezivanja)
potraivanja iz poslovanja
x 365
poslovni proihodi

Interpretacija: pokazuje u kom periodu se naplauju potraivanja od kupaca.

Koeficijent obrta obveza iz poslovanja (dani vezivanja)
obaveze iz poslovanja + obaveze
po menicama x 365
materijalni trokovi

Interpretacija: pokazuje u kom periodu se podmiruju obaveze prema dobavljaima ili

koliko dana se poslovanje finansira na nain da se ne plati obaveza prema dobavljaima.

Pokazatelji likvidnosti

Koeficijent ubrzane likvidnosti (Brzi racio)

obrtna sredstva - zalihe
x 100
kratkorone obaveze

Interpretacija: govori u kom odnosu kratkorona likvidna imovina moe podmiriti krat-
korone obaveze. Iskljuuju se zalihe obzirom da su zalihe teoretski najslabije utriva
kratkotrajna imovina. Indikator bi u teoriji trebao da bude iznad 1.

......................
291
 Neto radni kapital
obrtna sredstva - kratkorone obaveze

Interpretacija: koliko je vea ili manja kratkotrajna imovina od kratkoronih obaveza.

Ovaj pokazatelj svakako bi trebao da bude iznad 1 i ukazuje na ronu usklaenost
bilansa.
Koeficijent opte likvidnosti
obrtna sredstva
x 100
kratkorone obaveze

Interpretacija: Isto kao i prethodni indikator, ali u obliku %.

Faktor zaduenosti (pokrie obaveza neto novanim tokom)2
ukupne obaveze - novac
ispravljen neto novani tok

Interpretacija: fiktivni pokazatelj koji govori koliko bi se godina za redom trebao ostva-
riti neto novani tok kako bi se podmirile sve trenutne obaveze (umanjene za likvidna
sredstva).
Obraun potrebe za kratkoronim finansiranjem Obraun potrebe za kra-
tkoronim finansiranjem daje informacije o potrebama privrednog subjekta
za kratkoronim finansiranjem uzimajui u obzir obrtne stavke bilansa (izvor i
upotreba kratkoronog finansiranja u poslovanju) i uporeuje kalkulisani iznos sa
stvarnim stanjem kratkoronih kredita subjekta.
Napomena: obraun se odnosi na stanje na odreeni datum i stoga ne moe egzaktno
prikazati u toku godine potrebe (npr. nema sezonskih uticaja).
Finansijski indikator bilansnog boniteta. Finansijski indikator bilansnog bo-
niteta izraunava se na osnovu etiri indikatora:
Indikator kapitala - stopa obaveza i kapitala (finansijska poluga; D/E Debt
Equity Ratio),
Indikator otplate obaveza - faktor zaduenosti (pokrie obaveza neto
novanim tokom),
Proirena rentabilnost ukupnih sredstava - stopa rentabilnosti imovine
(ROA Return On Assets),
Neto novani tok.
Sva etiri inidkatora imaju isti ponder, stoga se krajnji finansijski indikator izraunava
kao aritmetika sredina navedenih indikatora. Teite lei na izraunavanju neto nova-nog
toka koji utie na dva od etiri merodavna indikatora.
SANI - analiza razlikuje trgovinsku i ne-trgovinsku (proizvodnja, usluge) vrstu delatnosti
privrednog subjekta.

2 U sluaju da su novana sredstva vea od obaveza sistem daje vrednost 0.

......................
292
 Indikator kapitala
Bodovanje Indikator
Trgovina Ne-trgovina
1 > 88 % > 53 %
1,01-1,99 59 - 88 % 37 - 56 %
2 58 % 36 %
2,01-2,99 33 - 57 % 21 - 36 %
3 32 % 20 %
3,01-3,99 11 - 31 % 8 19 %
4 10 % 7%
4,01-4,99 -8 10 % -3 6 %
5 <= -8 % <= -4 %

Indikator otplate obaveza

Bodovanje Indikator
Trgovina Ne-trgovina
1 < 2,1 g < 3,75 g
1,01-1,99 2,1 4,8 g 3,75 6,74 g
2 4,9 g 6,75 g
2,01-2,99 5,0 9,7 g 6,76 11,24 g
3 9,8 g 11,25 g
3,01-3,99 9,9 16 g 11,26 17,99 g
4 16,1 g 18 g
4,01-4,99 16,1 24,4 g 18,01 26,24 g
5 >= 24,5 g ili negativno >= 26,25 g ili negativno

Proirena rentabilnost ukupnih sredstava

Bodovanje Indikator
Trgovina Ne-trgovina
1 > 28 % > 28 %
1,01-1,99 18,21 28 % 18,21 28 %
2 18,2 % 18,2 %
2,01-2,99 9,81 18,19 % 9,81 18,19 %
3 9,8 % 9,8 %
3,01-3,99 2,81 9,79 % 2,81 9,79 %
4 2,8 % 2,8 %
4,01-4,99 -2,8 2,79 % -2,8 2,79 %
5 < -2,79 % < -2,79 %

Neto novani tok

Bodovanje Indikator
Trgovina Ne-trgovina
1 > 32,4 % > 12,8 %
1,01-1,99 32,3 18,1 % 12,7 8,1 %
2 18 % 8%
2,01-2,99 8,1 17,9 % 4,1 7,9 %
3 8% 4%
3,01-3,99 1,9 7,9 % 1,3 3,9 %
4 1,8 % 1,2 %
4,01-4,99 -1,8 1,8 % -1,1 1,1 %
5 <= -1,8 % <= -1,2 %

......................
293
 SANI - analiza dodatno razlikuje mala i velika preduzea (pravna lica) mereno no-
minalnim poslovnim prihodima, nominalnim kapitalom, nominalnom D/G iz redovnog
poslovanja, i nominalnim i relativnim neto novanim tokom.
SANI-analiza ne uzima u obzir tzv. soft facts (iskustvo sa provrednim subjektom,
mandment privrednog subjekta, trinu poziciju i zavisnost privrednog subjekta kao i
potencijal i budui razvoj privrednog subjekta). Stoga navedeni indikator ne moe dati
sveobuhvatnu ocenu privrednog subjekta jer ne ulazi u kvalitativnu oblast tj. fokusirana
je na kvantitativnu analizu (odnosno analizu finansijskih podataka).

......................
294
Prilog br. 4:
Primer politike upravljanja likvidnou banke

ORAN BANKA A.D. BEOGRAD

UPRAVNI ODBOR
Datum: 01.09.2006. godine
Broj: 100/2006-1/5

Na osnovu lana 21. Statuta Oran banke a.d. Beograd, Bulevar JNA br. 125, kao i
lana 30. Zakona o bankama (Sl. Glasnik RS 107/2005), Upravni odbor Oran banke
a.d. Beograd, na svojoj sednici odranoj dana 01.09.2006. godine usvaja

Politiku upravljanja likvidnou

ORAN BANKE A.D. BEOGRAD

OPTI DEO
lan 1.
Politika upravljanja likvidnou (u daljnjem tekstu: Politika) Oran banke a.d. Beograd
(u daljnjem tekstu: Banka) predstavlja osnovni dokument kojim Banka propisuje nain,
odgovornosti i dinamiku merenja, odredjivanje limita i izvetavanje o izloenosti riziku
likvidnosti u Banci. Osnovni cilj je smanjenje rizika likvidnosti na najmanju moguu meru
putem planiranja priliva i odliva novanih sredstava, praenjem likvidnosti i donoenjem
odgovarajuih mera za spreavanje i otklanjanje uzroka nelikvidnosti odnosno, izbegava-
nje mogunosti nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Banke usled
nesposobnosti Banke da ispunjava svoje dospele obaveze.
Politikom upravljanja likvidnou osigurava se poslovanje Banke u skladu s vaeim
propisima uz istovremeno pridravanje naela sigurnog bankarskog poslovanja.

STRATEGIJA I CILJEVI
lan 2.
Ovom Politikom Banka definie instrumente i naine za aktivno praenje, upravljanje i
kontrolu izloenost riziku likvidnosti. Banka upravlja imovinom i obavezama sa stanovita
finansijskih tokova, novanih tokova i sa stanovita disperzije imovine i obaveza, a sa ciljem
usklaivanja novanih priliva i odliva Banke. Radi postizanja ovog cilja obavezan je proces
praenja i planiranja likvidnosti, i to takav sa kojim je mogue proceniti budue potrebe
za likvidnim sredstvima potujui promene u ekonomskim, politikim, zakonskim i drugim
uslovima poslovanja. Adekvatan proces planiranja likvidnosti obuhvata identifikaciju po-
znatih, oekivanih i potencijalnih novanih odliva uz izradu razliitih strategija upravljanja
imovinom i obvezama kako bi se osigurale potrebe Banke za novanim prilivima.

......................
295
 lan 3.
Ciljevi upravljanja likvidnou banke su:
dnevno ispunjavanje svih obaveza povezanih sa novanim odlivima,
izbegavanje pribavljanja sredstava po ceni koja je via od trine ili pribavljanja
sredstava prodajom imovine po ceni koja je nia od trine,
ispunjavanje zakonskih propisa i odluka kojima se uredjuje podruije likvid-
nosti.
Strategija Banke je orijentisana na osiguranje adekvatnog nivoa likvidnosti kojim se
zadovoljavaju predviene i nepredviene potrebe za novanim sredstvima.
lan 4.
Banka, u cilju adekvatnog upravljanja likvidnou, kontinuirano poboljava informaci-
oni sistem. Poboljanja informacionog sistema vri Sektor za IT i organizaciju a na osnovu
zahteva Sektora sredstava koji je u obavezi da definie:
aplikativni zahtev i eljeno reenje za dobijanje podataka koji omoguavaju
planiranje priliva i odliva novanih sredstava,
aplikativni zahtev i eljeno reenje za merenje i praenje likvidnosti za svaku
valutu znaajnu za ukupnu likvidnost Banke,
aplikativno reenje koje omoguava analizu kretanja i procenu stabilnosti de-
pozita kao i koje olakava izradu izvetaja u skladu sa ovom Politikom.
lan 5.
Sektor za upravljanje rizicima je u obavezi da definie aplikativna reenja koje pojed-
nostavljuju praenje usklaenosti poslovanja sa uspostavljenim propisanim limitima i
limitima Banke za upravljanje rizikom likvidnosti.
Direkcija raunovodstva je u obavezi da definie i kontinuirano usaglaava prema pro-
pisima utvrivanje i praenje pokazatelja likvidnosti odnosno propisanih izvetaja koji se
sainjavaju u ovu svrhu.
lan 6.
U svom poslovanju Banka mora kontinuirano osiguravati da njena likvidna sredstva
budu u skladu sa potrebama koje se javljaju po osnovu dospea obaveza.
Kod rizika likvidnosti razlikujemo:
rizik strukturne likvidnosti rizik nemogunosti izmirenja obaveza koji nastaje
kao posledica rone neusklaenosti novanih priliva i odliva i,
rizik likvidnih instrumenata rizik nemogunosti prodaje likvidnih instrume-
nata na tritu u potrebnom roku po prihvatljivim cenama.
lan 7.
Direkcija za trgovanje / Sektor sredstava odgovorna je da osigura da su pokrivene sve
potrebe likvidnosti na raunima banaka i da ulae bilo koji viak.
Strategija Odeljenja novanog trita / Sektor sredstava je da upravlja zahtevima za sred-
stvima u okviru datih limita rizika kamatnih stopa i na osnovu definisanih limita likvidnosti
koji treba da garantuju maksimalnu profitabilnost u pogledu profila rizika likvidnosti banke.

......................
296
 Direkcija za trgovanje / Sektor sredstava je odgovorna da upravlja i donosi odluke o
tome da li da se pokrije manjak na stanjima rauna narednog dana, preko noi, ili tokom
bilo kog drugog roka u odnosu na trokove finansiranja i situacije likvidnosti na tritu.

MERENJE IZLOENOSTI
RIZIKU LIKVIDNOSTI
lan 8.
Rizik likvidnosti nastaje zbog poremeaja nastalih na aktivnoj ili pasivnoj strani. U tom
smislu se merenje rizika likvidnosti sprovodi nad aktivnim ili pasivnim stavkama.
Izloenost riziku likvidnosti nastaje u poslovanju Banke usled nastojanja da se ostvari vea
finansijska dobiti koja proizilazi iz rone neuskladjenosti bilansa Banke. U cilju potovanja
zakonskih propisa i odluka Centralne banke, uvaavanja naela sigurnosti i stabilnosti, te
ostvarivanja planirane profitabilnosti poslovanja, u Banci se primjenjuje sistem merenja
likvidnosti, limita likvidnosti i izvetavanja o riziku likvidnosti.
Mere rizika likvidnosti su ustanovljene radi osiguranja da nivo likvidnih sredstava Banke
odgovara projekcijama novanog toka.

Zakonska ogranienja
Obavezna rezerva
lan 9.
Banka je obvezna da obraunava i izdvaja na svom raunu obaveznu rezervu na dinarske
izvore i, na raunima Centralne banke obaveznu rezervu na devizne izvore prema propisima
utvrenim od strane Centralne banke. Osnovica za obraun obavezne rezerve i obavezna
rezerva utvruje se 10. u mesecu. Utvrena obavezna rezerva vai za obraunski period
od 11. u mesecu do 10. u naredno mesecu.

lan 10.
Obraun obavezne rezerve vri Direkcija raunovodstva i dostavlja ga Centralnoj banci
na propisanim obrascima u skladu sa propisanim rokovima.
Operativno izdvajanje sredstava devizne obavezne rezerve vri Odeljenje pozadinskih
poslova Sektora sredstava.

lan 11.
Informacija o obraunatoj obaveznoj dinarskoj i deviznoj rezervi se dostavlja i Direk-
ciji za trgovanje / Sektor sredstava koja je operativno odgovorna za odravanje dinarske
obavezne rezerve.
Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poremeaja u poslovanju Direkcija za trgovanje
uvidi da bi ispunjenje obavezne rezerve moglo doi u pitanje duna je da o tome odmah
obavesti Upravu Banke, kako bi ona poduzela potrebne mere za reavanje problema.

......................
297
 Minimalna obavezna rezerva
lan 12.
Banka je obavezna da u obraunskom periodu odrava proseno dnevno stanje iz-
dvojene dinarske obavezne rezerve, na svom raunu i, proseno dnevno stanje devizne
obavezne rezerve, na deviznim raunima Centralne banke, u iznosima obraunatim na
nain definisan propisima kojima se regulie obavezna rezerva banaka.

lan 13.
Ostvarivanje proseno dnevnog stanja izdvojene obavezne rezerve dinarske i devizne
postie se balansiranjem dnevnog stanja dinarske i devizne obavezne rezerve oko obra-
unate obavezne rezerve za odreeni obraunski period, gde dnevno stanje moe biti
vee ili manje od obraunate obavezne rezerve, s tim da ne sme biti manje od propisanog
procenta obraunate obavezne rezerve minimalna obavezna rezerva.
Direkcija trgovanja / Sektor sredstava je odgovorna za odravanje prosenog dnevnog
stanja u skladu sa propisanim minimumom. Ukoliko zbog internih i/ili eksternih poreme-
aja u poslovanju Direkcija trgovanja uvidi da nee biti u mogunosti da izdvoji minimalni
iznos obavezne rezerve duna je da o tome obavesti Upravu Banke, kako bi ona poduzela
potrebne mere za reavanje problema.

Pokazatelji nivoa
rizika likvidnosti
lan 14.
Banka je obavezna da utvruje i prati pokazatelje nivoa rizika likvidnosti. Banka utvruje
i prati strukturne pokazatelje i pokazatelje koncentracije u koje spadaju:

Pokazatelj likvidnosti
lan 15.
Pokazatelj likvidnosti utvruje se i dostavlja Centralnoj banci u skladu sa propisima. Poka-
zatelj utvruje i Centralnoj banci dostavlja Direkcija raunovodstva. Direkcija za upravljanje
aktivom i pasivom odgovorna je za praenje utvrenog pokazatelja i obavetavanje Uprave
Banke u sluaju utvrenih poremeaja planiranog i propisanog nivoa likvidnosti Banke.

lan 16.
Pokazatelj likvidnosti banka utvruje kao odnos zbira likvidnih potraivanja prvog i
drugog reda, s jedne strane, i zbira obaveza po vidjenju i bez ugovorenog roka dospea i
obaveza sa ugovorenim rokom dospea. Iz datog odnosa izraunava se koeficijent koji mora:
iznositi najmanje 1,0 ako je obraunat kao prosek svih radnih dana u mes-
ecu,
iznositi najmanje 0,8 ako je obraunat za jedan radni dan i,
biti ne manji od 0,9 ako je obraunat za period dui od tri uzastopna radna
dana.

......................
298
 Likvidna potraivanjima prvog reda ine gotovina i potraivanja Banke kod kojih je
ugovoreno da dospevaju u roku od mesec dana a to su:
gotovina u blagajni, sredstva na iro raunu, zlato i drugi plemeniti metali,
sredstva na raunima kod banaka koje su, prema poslednjem rangiranju
Standard&Poors ili Fitch-IBCA, rangirane sa najmanje BBB ili koje je izvrio
Moodys sa najmanje Baa3,
depoziti kod Centralne banke,
ekovi i druga novana potraivanja u postupku realizacije,
neopozive kreditne linije odobrene banci,
akcije i obveznice kotirane na berzi.
Likvidna potraivanja drugog reda su ostala potraivanja koja dospevaju u roku od
mesec dana.
Obaveze po vidjenju i bez ugovorenog roka dospea ine:
40% depozita po vienju banaka,
20% depozita po vienju ostalih deponenata,
10% tednih uloga,
5% garancija i drugih vrsta jemstava,
20% neiskorienih odobrenih neopozivih kreditnih linija.
Obaveze sa ugovorenim rokom dospea su ostale obaveze koje dospevaju u roku od
mesec dana.
lan 17.
Likvidna sredstva banke priznaju se po trinoj vrednosti, ili u sluajevima u kojima
takva vrednost ne moe da se meri, po knjigovodstvenoj vrednosti.
Dinarska protivvrednost deviznih likvidnih sredstava banke utvruje se primenom
zvaninog srednjeg kursa za dinare na dan obrauna.
U sluajevima u kojima bilo koja potraivanja po sredstvima ili obavezama podleu
otplati u ratama, obraun koeficijenta likvidnosti ukljuuje bilo koje otplate po takvim
sredstvima ili obavezama koje dospevaju u roku od mesec dana posle datuma obrauna.
U svrhu izraunavanja koeficijenta likvidnosti, bilo koji depoziti po vienju banke ili
depoziti sa najavom od jednog dana smatraju se depozitima za period od jednog dana.
Obraun koeficijenta likvidnosti ne sadri potraivanja banke klasifikovana u kategorije
rizinosti V, G i D u skladu sa propisima o klasifikaciji bilansne aktive i vanbilansnih stavki.

lan 18.
Navedeni koeficijenti likvidnosti, sadraj likvidnih potraivanja prvog i drugog reda, i obaveza
po vienju i obaveza sa i bez ugovorenog roka dospea, kao i ostale odredbe, su propisani i
usklaivae se prema moguim izmenama ovog dela regulative Centralne banke.

......................
299
 Strukturni pregled
aktive i pasive po dospeu
lan 19.
Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled
rone strukture akive i pasive. Pregled priprema i dostavlja Direkcija raunovodstva. Direkcija
za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praenje rone usklaenosti aktive i pasive
i obavetavanje Uprave Banke u sluaju utvrenih poremeaja rone strukture aktive i pasive
Banke.
Strukturi pregled aktive i pasive po ronosti uzima u obzir preostalo dospee svih pozicija
aktive i pasive prema stavkama u propisanom pregledu (gap analiza). Pregled se daje za sve
valute zbirno. Preostalo dospee se posmatra za sledee vremenske razlike:
1 7 dana,
8 15 dana,
16 30 dana,
31 90 dana,
91 -180 dana,
91 180 dana,
181 365 dana,
Preko 365 dana.
Strukturni pregled primljenih depozita i kredita Banke po granama industrije odnosno
sektoru (tipu vlasnitva).

lan 20.
Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci pregled
sektorske i granske strukture primeljnih depozita i kredita. Pregled priprema i dostavlja Direkcija
raunovodstva. Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praenje sektorske
odnosno granske disperzije primljenih depozita i kredita Uprave Banke u sluaju utvrenih
odstupanja od planiranih nivoa disperzije.
Pregled daje pokazatelj uea primljenih depozita (gde se primljenim depozitima smatraju:
transakcioni, ostali depoziti po vienju, kratkoroni/oroeni i dugoroni/oroeni depoziti) i
datih kredita (kratkoronih i dugoronih) u ukupnim primljenim depozitima odnosno ukupno
datim kreditima. Pregled dalje daje pokazatelj uea navedenih vrsta depozita i kredita prema
sektoru i to: banke (domae i strane), javna preduzea, drava, lokalna samouprava, ostali ko-
mitenti (kolstvo, zdravstvo i penzijsko osiguranje), strana lica, stanovnitvo i ostali komitenti;
odnosno prema grani industrije gde pregled omoguava praenje rizika disperizije primljenih
depozita i kredita prema osnovnim vrstama delatnosti privrede.

lan 21.
Na osnovu pregleda navedenog u lanu 20. Banka prati:
1. Rast primljenih depozita i procenat rasta primljenih depozita.
Rast primljenih depozita prati rast depozita u odnosu na stanje prethodnog kvartala,
na stanje krajem prole godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana.

......................
300
 2. Pokazatelj primljenih depozita i ukupne aktive,
3. Pokazatelj ukupnih depozita stanovnitva i ukupnih depozita i procenat rasta.
Rast primljenih depozita stanovnitva prati rast depozita stanovnitva u odnosu na
stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prole godine i u odnosu na stanje
depozita pre godinu dana.
4. Pokazatelj oroenih depozita stanovnitva i ukupnih depozita stanovnitva i proce-
nat rasta. Rast primljenih depozita stanovnitva prati rast depozita stanovnitva u
odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem prole godine i u odnosu
na stanje depozita pre godinu dana.
5. Pokazatelj ukupnih depozita klijenata pravnih lica (preduzea) i ukupnih depozita
i procenat rasta. Rast primljenih depozita ostalih pravnih lica prati rast depozita
klijenata - preduzea u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na stanje krajem
prole godine i u odnosu na stanje depozita pre godinu dana.
6. Udeo ukupno primljenih transakcionih i ostalih depozita po vienju u ukupno pri-
mljenim depozitima Banke.
7. Udeo ukupno primljenih oroenih depozita u ukupnim primljenim depozitima Banke.
8. Koncentracija najveih deponenata pravnih lica u primljenim depozitima.
Koncentracija se posmatra sa stanovita smanjenja rizika koncentracije depozita ka
istoj delatnosti, i sa stanovita vrste depozita (transakcioni ili oroeni).
9. Rast primljenih kredita.
Rast primljenih kredita prati rast kredita u odnosu na stanje prethodnog kvartala, na
stanje kredita krajem prole godine i u odnosu na stanje kredita pre godinu dana.
10. Pokazatelj primljenih kredita i ukupne aktive.
Primljeni krediti obuhvataju sva zaduenja banke putem kredita: kratkorona i
dugorona. U pokazatelj se uzima udeo primljenih kredita od nerezidenata i udeo
kredita od finansijskih institucija u ukupnim primljenim kreditima.

Popis 50 najveih deponenata

i njihov udeo u primljenim depozitima
lan 22.
Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci
pregled najveih deponenata Banke. Pregled priprema i dostavlja Direkcija raunovodstva.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praenje i analizu rizika
koncentracije depozita prema malom broju klijenata i za obavetavanje Uprave Banke u
sluaju utvrenih odstupanja od planiranih nivoa koncentracije.

Udeo ukupno primljenih deviznih depozita/kredita u ukupnim

primljenim depozitima/kreditima banke
lan 23.
Banka je obavezna da u skladu sa propisima priprema i dostavlja Centralnoj banci
strukturni pregled aktivnih i pasivnih pozicija Banke prema sektorskoj stukturi potrai-
vanja i obaveza sa jedne i, prema valuti potraivanja sa druge strane. Pregled priprema i
dostavlja Direkcija raunovodstva.
......................
301
 Pregled iz stava 1 ovog lana se izradjuje na mesenom nivou i daje ukupne dinarske
pozicije, pozicije sa valutnom klauzulom i devizne pozicije te omoguava izraunavanje
udela iz naslova.
lan 24.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za praenje i analizu udela
kratkoronih i dugoronih deviznih depozita i kredita u ukupnim depozitima i kreditma
Banke i za obavetavanje Uprave Banke u sluaju utvrenih odstupanja od planiranih
nivoa deviznih depozita.

Ostali pokazatelji od znaaja

za upravljanje likvidnou
lan 25.
1. Koncentracija najveih deponenata fizikih lica u primljenim depozitima. Pregled
priprema i dostavlja Direkcija raunovodstva.
2. Udeo kredita Oran banke a.d. Beograd u ukupnim primljenim kreditima i njihov
rast u odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prole godine i u od-
nosu na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih
poslova Sektora sredstava.
3. Udeo kredita i oroenih depozita Oran banke a.d. Beograd u ukupnim primljenim
kreditima i oroenim depozitima i njihov rast u odnosu na stanje prethodnog me-
seca, na stanje krajem prole godine i u odnosu na stanje pre godinu dana. Pregled
priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova Sektora sredstava.
4. Udeo kredita od Centralne banke u ukupnim primljenim kreditima i njihov rast u
odnosu na stanje prethodnog meseca, na stanje krajem prole godine i u odnosu
na stanje pre godinu dana. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Raunovodstva.
5. Pokazatelj ukupno datih kredita i ukupne aktive. Datim kreditima smatraju se svi
kreditni plasmani klijentima: preduzeima, finansijskim institucijama, stanovnitvu
i nerezidentima. Pregled priprema i dostavlja Direkcija Raunovodstva.
6. Pokazatelj ukupnih datih kredita i ukupnih primljenih depozita. Pregled priprema i
dostavlja Direkcija Raunovodstva.
7. Pokazatelj meubankarskog (kratkoronog i dugoronog) finansiranja i ukupne ak-
tive. Meubankarskim finansiranjem Banka smatra prikupljena sredstva od banaka
i Centralne banke. Pregled priprema i dostavlja Sektor sredstava.
8. Udeo dugoronih dunikih hartija od vrednosti koje se dre do dospea u ukupnoj
aktivi.
9. Udeo hartija od vrednosti raspoloivih za prodaju u ukupnoj aktivi.
10. Udeo dugoronih dunikih hartija od vrednosti koje se dre radi trgovanja u ukupnoj
aktivi.
11. Udeo kratkoronih dunikih hartija od vrednosti koje se dre radi trgovanja u
ukupnoj aktivi.
Preglede od take 8 do take 11 priprema i dostavlja Odeljenje pozadinskih poslova
Custody.

......................
302
 lan 26.
Osim za limite propisane od strane Centralne banke, za najznaajnije pokazatelje li-
kvidnosti Banke limite utvruje ALCO odbor a na predlog Sektora za upravljanje rizicima
i uz saglasnost Sektora sredstava.
lan 27.
Izvetaj o pokazateljima nivao rizika likvidnosti izrauje Direkcija za upravljanje aktivom
i pasivom na osnovu dobijenih pregleda od Direkcije raunovodstva, i dostavlja ih Upravi
Banke i ALCO odboru.
Izvetaj o ispunjenosti propisanih i utvrenih limita likvidnosti izrauje Sluba uprav-
ljanja rizicima, te ga dostavlja Upravi Banke i ALCO odboru.

Gap-ovi likvidnosti
lan 28.
Kod merenja izloenosti riziku likvidnosti koristi se model statikih gap-ova.
Izvetaj, Pregled rone strukture aktive i pasive, se radi na odreeni datum, minimum
na kvartalnom nivou, zbirno za sve valute, te odvojeno po za Banku znaajnim valutama.
Standardna vremenska razdoblja za praenje gap-ova likvidnosti su u skladu sa vre-
menskim razmacima stava 2, lan 19. ove Politike.

lan 29.
Banka u svom poslovanju usklauje ronost imovine i obaveza kako bi u buduem
razdoblju mogla izmirivati svoje obveze bez dodatnih trokova koji bi nastali prikupljanjem
dodatnih likvidnih sredstava ili konverzijom dugorone imovine u novac.
Izvetaj o ronoj neusklaenosti izradjuje Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom,
te ih dostavlja Sektoru upravljanja rizicima, OLC odboru, Upravi Banke i ALCO odboru.

Dospea najveih depozita

lan 30.
Sektor sredstava prati dospea najveih depozita a u cilju smanjenja rizika likvidnosti.
Sektor za poslove sa pravnim licima i Sektor za poslove sa stanovnitvom dostavljaju
preglede dospea najveih depozita Sektoru sredstava po zahtevu Sektora sredstava a
najmanje jednom meseno poslednjeg radnog dana u mesecu.
Na bazi dostavljenih pregleda Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom izrauje Izvetaj
o dospeima oroenih depozita i dostavlja ga Sektoru za upravljanje rizicima i OLC odboru.

PROJEKCIJA NOANOG TOKA PLANIRANJE PRILIVA I

ODLIVA NOVANIH SREDSTAVA
Dnevno upravljanje likvidnou
Izvetaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti
lan 31.
Izvetaj o dnevnoj dinarskoj likvidnosti obuhvata sledee podatke:
Stanje gotovine, stanja na raunima, itd.
Odravanje obavezne rezerve ,

......................
303
 Stanje depozita i plasmana iz poslova sa pravnim licima i stanovnitvom, i
banaka,
Stanja hartija od vrednosti koje su izdali: drava, Centralna banka, banke i
preduzea koja se kotiraju na tritu,
Podatke o otvorenoj deviznoj poziciji.
Direkcija Mid Office-a zaduena je za izradu izvetaja o dnevnoj dinarskoj likvidnosti i
dostavlja ga najkasnije do 10:00h Direktoru Sektora sredstava, Direkciji upravljanja aktivom
i pasivom, Upravi Banke i Sektru za upravljanje rizicima.

Izvetaj o dnevnoj deviznoj likvidnosti

lan 32.
Direkcija Mid Office-a izradjuje izvetaj o deviznoj likvidnosti koji obuhvata prilive i
odlive u glavnim stranim valutama za sledei radni dan.

Najave priliva i odliva novca

lan 33.
Sve organizacione jedinice koje imaju prilive ili odlive novca obavezne su da do kraja
tekueg radnog dana dostave Direkciji trgovanja sve prilive i odlive za naredni radni dan.
Velike odlive i prilive novca, za koje granine vrednosti odreuje Direkcija trgovanja
/ Sektor sredstava, organizacione jedinice su dune da najave u rokovima koje propie
Direkcija trgovanja / Sektor sredstava.
Ukoliko Banka nema dovoljno likvidnih sredstava Direkcija za upravljanje aktivom i
pasivom o tome obavetava Direkciju trgovanja i ALCO odbor koji su duni da postupe na
nain kao da se radi o srednjoj krizi imena.

Meseno upravljanje likvidnou

lan 34.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom na osnovu pregleda dobijenih od Sektora
poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa stanovnitvom dostvalja Direkciji trgovanja:
Stanje odobrenih a ne putenih kredita,
Stanje neiskorienih minusa po tekuim raunima fizikih lica,
Stanje neiskorienih okvirnih kredita pravnih lica.
Navedene preglede Sektora poslova sa pravnim licima i Sektora poslova sa
stanovnitvom dostvaljaju Direkciji trgovanja i Direkciji za upravljanje aktivom
i pasivom najkasnije poslednjeg dana u mesecu.

lan 35.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom prati dospea anuiteta baninih kreditnih
linija, te o odobrenim, a ne povuenim kreditnim linijama i o tome obavetava Direkciju
trgovanja.

......................
304
 estomeseni / godinji planovi likvidnosti
lan 36.
Planirani prilivi i odlivi dostavljaju se na osnovu usvojenog i revidiranog Budeta Banke
za nastupajui period.

lan 37.
Organizacione jedinice koje vre redovna plaanja obaveza Banke (zarade, porezi,
osiguranje i sl.) obavezne su da minimum jednom godinje preispitaju rokove plaanja i
izmene u rokovima, kao i okvirne iznose i podatke dostave Direkciji trgovanja i Direkciji za
upravljanje aktivom i pasivom.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom nakon prikupljenih podataka izrauje plan
potrebnih sredstava za narednih est mjeseci / za narednu godinu, te ga dostavlja ALCO
odboru i Direkciji trgovanja.
Na osnovu sainjenih izvetaja predlau se mere ALCO odboru za efikasnijim upravlja-
njem rizikom likvidnosti.

STRESS TESTOVI LIKVIDNOSTI

lan 38.
Sektor za upravljanje rizicima u saradnji sa Direkcijom za upravljanje aktivom i pasivom
definie stress testove na rizik likvidnosti kada su kamatne stope na meubankarskom
tritu na visokim nivoima, odnosno kada su na tritu prisutni ekstremni uslovi. Stress
testove sprovodi Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom kontrolie i limitira uticaj poveanih kamat-
nih stopa na zaduenja na meubankarskom tritu. Kao osnovica se uzimaju gap-ovi u
ronoj neusklaenosti na koje se primjenjuju poveane kamatne stope kako bi se video
uticaj na profitabilnost Banke.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom najmanje jednom kvartalno izraunava uti-
caj na kamatne trokove usled poveanja kamatnih stopa na ukupno primljene depozite
i kredite te na osnovu dobijenih rezultata kontrolie limite i o utvrenim prekoraenjima
obavetava ALCO odbor koji donosi Odluku: ili o eventualnom hediranju rizinih izloe-
nosti, ili o pristajanju na navedenu izloenost.

lan 39.
Izvetaj o dobijenim rezultatima iz prethodnog lana, stav 3, se dostavlja i OLC odboru
koji je zaduen za procenu uticaja poveanih kamatnih stopa na mogunost pribavljanja
potrebnih sredstava na meubankarskom tritu. Ukoliko OLC odbor zakljui na Banka
moda nee biti u mogunosti da nabavi dovoljna sredstva na meubankarskom tritu o
tome se odmah obavetavaju ALCO odbor i Uprava banke.

lan 40.
Osim stress testa na rizik likvidnosti kada su kamatne stope na meubankarskom tritu
na visokim nivoima, stress testove Direkcija za upravljanje aktivnom i pasivom povezuje

......................
305
sa drugim razliitim scenarijima likvidnosti. U tim scenarijima predviaju se:
mogui odlivi depozita,
mogua prodaje rezervi likvidnosti,
mogunost zaustavljanja plasmana,
mogunost iskoritenja kolaterala,
mogunost prodaje aktive itd.
(i to sve u periodu od 1 meseca do jedne godine). Ovi se uticaji odnosno razliita sce-
narija zatim primenjuju na trenutne gapove likvidnosti i dobijaju se potencijalni uticaji
takvih pretpostavki na likvidnost Banke. Izvode se zakljuci iz razliitih scenarija i Direkcija
za upravljanje aktivom i pasivom sainjava kratak izvetaj minimalno dva puta godinje.

UTVRIVANJE KRITINO NISKOG NIVOA LIKVIDNOSTI I

UPRAVLJANJE KRIZOM LIKVIDNOSTI

Scenario krize likvidnosti

lan 41.
Kriza likvidnosti nastaje usled delovanja odreenih internih i eksternih faktora poslo-
vanja koji znaajno izazivaju pogoranje likvidnosti banke. Razlikuju se:
krizu likvidnosti Banke i
opta krizu likvidnosti bankarskog sistema.
U tom smislu Banka planira likvidnost prema tri osnovna scenarija odnosno:
u normalnim uslovima poslovanja,
u krizi imena (srednja i ozbiljna), i
u krizi trita (srednja i ozbiljna).
U normalnoj situaciji poslovanja ne pretpostavlja se nikakva krizna situacija.

Kriza imena
lan 42.
Kriza imena predstavlja krizu finansiranja kada organizacije koje obezbeuju sredstva
gube poverenje u Banku. Ovakva kriza dovodi do toga da Banka ima manji pristup novanim
tritima, to je praeno uveanim trokovima za dugoroni dug i povlaenje sredstava
stanovnitva; takoe neke date kreditne linije se mogu povui ranije nego to je uobiajeno.
U veini sluajeva ono to pokree krizu koja se odnosi na ime banke nije situacija u vezi
sa likvidnou. Glavni razlog za takve krize su znatni kreditni gubici ili znatno pogoranje
uslova poslovanja to vodi do manjeg poverenja.
Glavni faktor rizika koji treba da se proceni su pretpostavke koje se tiu smanjenja i
otkupa sredstava.

lan 43.
U sluaju kada se pojavi dogaaj u vezi sa krizom imena banke, poslovodstvo koje uprav-

......................
306
lja likvidnou mora da deluje shodno Planu finansiranja u nepredvienim okolnostima
(Contingency funding plan CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa Procedurom
za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritino niskog nivoa likvidnosti.

lan 44.
Srednja kriza imena vezana je za:
povlaenje depozita pravnih lica i stanovnitva vie od 10% u toku jednog mes-
eca,
krenje vie od dva limita vezana za pokazatelje likvidnosti,
pad dobiti preko 20% u odnosu na isti period prethodne godine.

lan 45.
Ozbiljna kriza imena povezuje se sa ozbiljnim problemima u poslovanju Banke kao to su:
povlaenje depozita pravnih lica i stanovnitva vie od 20% u toku jednog mes-
eca ili vie od 30% u poslednjih est meseci,
krenje svih limita vezanih za pokazatelje likvidnosti,
pad dobiti preko 30% u odnosu na isti period prethodne godine,
nemogunost zaduivanja na dinarskom meubankarskom tritu i
neispunjenje zakonske regulative odnosno odluka Centralne banke.

Kriza trita
lan 46.
Kriza trita ukljuuje sve dogaaje koji znatno pogoravaju situaciju likvidnosti bar celog
regiona ili trita. Takve vrste sluajeva usredsreene su, s jedne strane, na utrivost sred-
stava (ako je celo trite zatvoreno, nema likvidnih sredstava ili su procene mogueg gubitka
toliko velike da nema realne prilike za prodaju), a, sa druge strane, Banka se moe suoiti sa
trinim problemima ili problemima koji se odnose na likvidnost neke valute.
Projekcije likvidnosti tokom neke trine krize se izvode sa prvim informacijama da se
makroekonomska situacija menja ili da ne stoje pretpostavke u vezi sa ponaanjem aktive ili
pasive Banke u normalnim uslovima poslovanja. Banka moe preduhitriti potencijalnu krizu
tako to namerno menja ponaanje svoje aktive i pasive (tako to e postati agresivnija na
tritu; putem uzdravanja od oekivanih dobiti ili na osnovu svog odnosa sa odreenim
vrstama dunika).
Upravljanje likvidnosti u trinoj krizi koncentrie se na kvalitet kredita sa znantnim
razlikama u pristupu sredstvima koji postoji meu bankama. Kod ove vrste krize likvidnosti
polazi se i od indirektne pretpostavke da e Nacionalna banka osigurati pristup sredstvima u
nekom obliku. Razlog za ovu pretpostavku je lini interes Centralne banke za prouavanje
ovakvog sluaja i ostvarivanje jednog od njenih osnovnih ciljeva tj. ublaavanja problema
likvidnosti bankarskog sektora i pronalaenje izvodljivih naina disperizije opterenosti
problemima likvidnosti meu glavnim bankama.
Najvaniji uzronici trine krize jesu ostvarenja rizika kamatne stope i deviznog rizika.

......................
307
 lan 47.
U sluaju kada se pojavi dogaaj u vezi sa krizom trita, poslovodstvo koje upravlja likvid-
nou mora da deluje shodno Planu finansiranja u nepredvienim okolnostima (Contingency
funding plan CFP) koga odobrava ALCO odnosno u skladu sa Procedurom za postupanje
u okolnostima koje mogu dovesti do kritino niskog nivoa likvidnosti.

lan 48.
Srednja kriza trita povezuje se sa postojanjem recesije i politike krize, i vezuju se za:
porast ON LIBOR-a od najmanje 3,00% iznad granine repo stope kod Centralne
banke,
rast GDP-a ispod 1% na godinjem nivou, i
rast inflacije preko 5% na godinjem nivou.

lan 49.
Ozbiljna kriza trita povezuje se sa ozbiljnom recesijom, krizom bankarskog sektora, ili
iznenadnim sluajevima povlaenja depozita iz bankarskom sistema. Kriterijumi za progla-
enja takve krize su:
porast ON LIBOR-a od najmanje 5,00% iznad granine repo stope kod Centralne
banke,
pad GDP-a na godinjem nivou, i
rast inflacije preko 7,5% na godinjem nivou.

lan 50.
Pokazatelje koji su vezani za krizu imena i krizu trita prati Direkcija za upravljanje akti-
vom i pasivom i o njima obavetava Sektor za upravljanje rizicima, OLC odbor i ALCO odbor
minimum jednom kvartalno, u eim intervalima ako je potrebno.
U sluaju ispunjenja kriterijuma za proglaenje krize likvidnosti Direkcija za upravljanje
aktivom i pasivom obavezna je da o tome obavesti Upravu, ALCO odbor i OLC (Lokalni odbor
za likvidnost) koji je odgovoran za izradu plana izlaska iz krize.
Uprava Banke, na preporuku OLC odbora, a uz saradnju sa ALCO odborom donosi odluku
o proglaenju neke od navedenih kriza. Kriza se proglaava na osnovu gore navedenih kri-
terijuma ali moe je proglasiti i Uprava Banke nezavisno od pokazatelja na osnovu vlastite
procene i zatraiti od OLC odbora plan poboljanja pokazatelja likvidnosti Banke.

Upravljanje likvidnou u kriznim situacijama - Procedura za

postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritino niskog
nivoa likvidnosti.
lan 51.
Banka donosi Proceduru za postupanje u okolnostima koje mogu dovesti do kritino niskog
nivoa likvidnosti. Navedena procedura definie nain upravljanja likvidnou u navedenim
kriznim situacijama.
Procedura, pored definisanja situacija koje mogu dovesti do kritino niskog nivoa likvid-
nosti a koje definie ova politika, utvruje:
nadlenosti i odgovornosti u Banci za njenu primenu,

......................
308
 mogunosti za promenu strukture i izvora sredstava,
planirane vidove komunikacije sa regulatornim telima, najznaajnijim klijentima
Banke i javnou,
naine pribavljanja likvidnih sredstava koja nedostaju.

ODGOVORNOST ZA UPRAVLJANJE LIKVIDNOU

Direkcija Mid Office

lan 52.
Direkcija Mid office odgovorna je za izradu dnevnog izvetaja o dinarskoj i deviznoj
likvidnosti, i za dostavljanje istih Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom, OLC odboru i
Upravi Banke.

Direkcija trgovanja
lan 53.
Direkcija trgovanja odgovorna je za operativno upravljanje dnevnom likvidnou banke
i za zadovoljenje zakonskih ogranienja: obavezne rezerve i minimalne obavezne rezerve.

OLC odbor
lan 54.
OLC odbor je telo koje operativno upravljanja likvidnou. Zaduen je za analizu trenutnog
stanja likvidnosti Banke, trine situacije, praenje ispunjenja zakonskih ogranienja, kretanja
na tritu i njihovog uticaja na likvidnost Banke i sl.
Predsednik ovoga odbora je
direktor Sektora sredstava.
lan 55.
lanovi OLC odbora s pravom glasa su 2 lana iz Sektora sredstava (predsednik OLC
odbora i jo jedan lan iz Sektora sredstava), 1 lan iz Sektora upravljanja rizicima, 1 lan iz
Sektora poslova sa privredom, 1 lan iz Sektora poslova sa stanovnitvom i 1 lan iz Direkcije
za upravljanje aktivom i pasivom.
Svaki lan ima i svog zamenika. Zamenik ima pravo glasa samo ako lan OLC odbora nije
prisutan na sastanku.
lanove i njihove zamenike OLC odbora potvruje ALCO odbor.

lan 56.
OLC odbor se sastaje jednom u dve nedelje (ili ee po potrebi).

lan 57.
OLC odbor donosi odluke veinom glasova prisutnih lanova. Da bi zakljuci bili pravo-
snani na sastanku mora prisustvovati najmanje 50% lanova odbora.

lan 58.
OLC odbor jednom godinje podnosi izvetaj o radu lanovima ALCO odbora.

......................
309
 Direkcija raunovodstva
lan 59.
Direkcija raunovodstva dostavlja Direkciji za upravljanje aktivom i pasivom sve izvetaje
za interne i eksterne korisnike koji su predmet ALM analize, kao i preglede neophodne za
izradu izvetaja o analizi likvidnosti Banke. Odgovorna je za dostavljanje svih propisanih
pokazatelja i izvetaja Centralnoj banci vezanih za likvidnost u skladu sa propisima.

Sektor IT i organizacije
lan 60.
Sektor IT i organizacije odgovoran je za uspostavljanje i razvoj informacionog sistema
Banke koji omoguava podatke za blagovremeno i kontinuirano upravljanje rizikom likvidno-
sti a na osnovu zahteva koje definiu odgovorni Sektori / Direkcije u svom delu poslovanja.

Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom

lan 61.
Direkcija za upravljanje aktivom i pasivom odgovorna je za izraunavanje pokazatelja
likvidnosti osim pokazatelja koje u skladu sa propisima izraunava Direkcija raunovodstva,
za izradu i praenje izvrenja nedeljnih, mesenih i estomesenih / godinjih planova li-
kvidnosti, sprovoenje stress testova i za utvrivanje kriza i, za definisanje reenja kojima
se unapredjuje interni evidencioni i izvetajni sistem Banke u cilju poboljanja upravljanja
likvidnou.

Sektor za upravljanje rizicima

lan 62.
Sektor za upravljanje rizicima je zaduen za kontrolu svih uspostavljenih limita likvidnosti
kao i za definisanje reenja kojima se kroz interni evidencioni i izvetajni sistem Banke omogu-
ava praenje uskladjenosti poslovanja sa uspostavljenim limitima za upravljanje likvidnou.

ALCO odbor
lan 63.
ALCO odbor, kao strateko telo banke, odgovoran je za upravljanje likvidnou banke.

ZAVRNE ODREDBE
lan 64.
Obavezu pridravanja i izvrenja odredbi ove politike imaju svi organizacioni delovi Banke.

lan 65.
Limiti na pokazatelje likvidnosti donose se odvojenom Odlukom Uprave te kao takvi nisu
deo ove Politike.

lan 66.
Politika ostaje na snazi neodreeno vreme. Revidira je Uprava Banke u zavisnosti od ek-
sternih i internih promena na predlog Direkcije za upravljanje aktivom i pasivom, a najmanje
jednom svake dve godine.

......................
310
 lan 67.
Ovlauje se Izvrni odbor Banke da u skladu sa zakonom i propisima Centralne banke
vri periodino usklaivanje predmetne politike.
Politika stupa na snagu i primenjuje se danom donoenja.

Predsednik Upravnog odbora

Oran banke a.d. Beograd

......................
311

Akcija vidi hartije od vrednosti.
Akreditiv Dokumentarni akreditiv (letter
of credit LC) je pismena (uslovna) obave-
za banke (akreditivne banke) data prodavcu/
izvozniku (korisniku akreditiva) na zahtev i
prema instrukcijama kupca/uvoznika (nalogo-
davca) da plati iznos koji ne prelazi iznos akre-
ditiva, uz dokumenta predviena u akreditivu
i podneta u rokovima utvrenim u akreditivu i
saglasno Jednoobraznim pravilima i obiajima
za dokumentarne akreditive Meunarodne
trgovinske komore u Parizu (UCP 500).
Alfa - koeficijent Koeficijent koji meri deo
prihoda od investicije koji proizilazi iz speci-
finog rizika. Alfa koeficijent je matematiki
procenat iznosa prihoda koji se oekuje od
unutranjih vrednosti investicije, kao to je
stopa rasta prihoda po akciji. Razlikuje se od
iznosa prihoda koji prouzrokuje volatilnost,
koja se meri Beta koeficijentom.
Bazelski komitet je nastao 1974. godine na
lokaciji Banke za meunarodno poravnanje
(BIS), a njegovi lanovi su guverneri centralnih
banaka zemalja lanica G-10. Funkcija Bazel-
skog komiteta je da formulie opte standarde
supervizije i daje najbolje primere bankarske
prakse. Meunarodni komitet ima vodeu ulo-
gu u standardizovanju regulative u bankarstvu.
......................
313
Renik
Bazelski sporazumi Meunarodni sporazu-
mi o zahtevima za visinu kapitala poslovnih
banaka, procesu supervizijskog pregleda po-
slovanja banaka i trine discipline poslovnih
banaka.
Beta koeficijent Mera sistemskog rizika.
Koeficijent koji meri relativnu volatilnost ak-
cije. Beta je kovarijansa akcije u odnosu na
ostatak trita akcija.
Broker berzanski posrednik koji posluje po
nalogu komitenta, posreduje, zastupa i zaklju-
uje ugovore u ime i za raun komitenta ili u
svoje ime a za raun komitenta.
CAPM Capital Asset Pricing Model.
VaR (Value at Risk) - mera rizine vrednosti
(trinog rizika).
Varijansa parametar koji opisuje disperziju
raspodele verovatnoa.
Volatilan koji tei brzim i ekstremnim fluk-
tuacijama. Termin se koristi da opie veliinu
i frekvenciju fluktuacije cene odreene akcije,
obveznice ili robe.
Volatilnost karakteristika hartije od vred-
nosti, robe ili trita da cene rastu ili padaju
ubrzano u kratkom vremenskom intervalu.
Mera za relativnu volatilnost hartija od vred-
nosti prema ukupnom tritu je beta.
Garancija Garancija je, instrument obez-
beenja, kojim banka izdavalac preuzima na
sebe, a po nalogu klijenta neopozivu obavezu
da e platiti na poziv korisniku garancije, ga-
rantovani iznos, kao nadokandu za neizvreno
plaanje ili inidbu od strane klijenta, za iji
raun banka nastupa.
GARCH generalizovani autoregresivni kon-
dicionialni heteroskedastini model
Greek alati skup faktora oseljtivosti koji
se koriste za merenje izloenosti rizicima za
opcije i druge derivate.
Delta mera odnosa izmeu cene opcije i
osnovnog fjuers ugovora ili cene akcije.
Default nesolventnost, ne ispunjavanje oba-
veza.
Diversifikacija kombinovanje hartija od
vrednosti razliite rizinosti da bi se ukupan
rizik smanjio.
Dividenda prihod koji ostvaruje vlasnik
akcija.
Duration ponderisani prosek dospea nov-
anih tokova, npr. obveznice.
Escrow rauni - su namenski rauni, koji se
uvek vezuju samo za jedan, konkretan posao
(najee: kupovina drugog privrednog dru-
tva, plaanje zakupa, kupovina poslovnog/
stambenog prostora, kupovina zemljita, itd).
Nakon zavretka tog konkretnog posla, banka
je duna da ugasi escrow raun.
Inkaso - podnoenje menice ili dokumena-
ta na inkaso, tzv.collection, poslovnoj banci
kupca/uvoznika roba na naplatu. Obino se
primenjuje kada se kupac i prodavac znaju, a
podnoenje menice ili dokumenata poslovnoj
banci se vri poto je isporuena roba kupcu.
Inakaso naplata je kompromis za plaanje,
jer kupac ne dobije dokumenta pre nego to
izvri plaanje ili akceptira menicu, ali isto
tako i ne plaa pre prezentacije dokumenata,
koja predstavljaju pravo svojine nad robom.
Insajder lice koje ima saznanja ili pristup
vrednim poverljivim informacijama o korpo-
raciji. Insajderi su zaposleni koji imaju pristup
......................
314
poverljivim informacijama, direktori, rukovo-
dioci i akcionari korporacije.
Investicioni portfolio diversifikacija investici-
ja u raznovrsne hartije od vrednosti i druge in-
strumente za investiranje radi maksimiziranja
mogunosti za ostvarivanje profita uz istovre-
meno minimiziranje izloenosti riziku.
Klasifikacija kredita klasifikacija kredita
i vanbilansnih stavki se sprovodi na osnovu
Odluke Narodne banke Srbije o klasifikaciji
bilansne aktive i vanbilansnih stavki banke (Sl.
list RS br. 129/2007 i 63/2008) radi adekvat-
nog i efikasnog upravljanja rizicima kojima je
banka izloena u svom poslovanju.
Kolateral obezbeenje kredita hipotekom,
zalogom na pokretnoj imovini, novanim de-
pozitom, hartijama od vrednosti ili drugom
aktivom koja se zalae za sluaj da zajmopri-
mac ne moe da otplati svoju obavezu.
Koncentracija kredita jedna grupa kreditne
izloenosti sa potencijalom da proizvede gu-
bitke dovoljno velike (u odnosu na kapital
banke, ukupnu aktivu ili ukupni nivo rizika
banke) da mogu da ugroze zdravlje banke
ili njenu sposobnost da obavlja poslovanje.
Koncentracija kredita je verovatno najvei
uzronik velikih problema u bankama.
Korektivne mere spadaju u mere koje predu-
zima Narodna banka Srbije u postupku vrenja
kontrole nad bankama.
Korelacija mera uzajamne povezanosti dve
promenljive (od -1 do 1). Varijansa podeljena
sa standardnim devijacijama obe promenljive.
Kovarijansa statistiki izraz za korelaciju
izmeu dve promenljive pomnoen sa stand-
ardnom devijacijom za svaku od promenljivih.
Predstavlja meru tendencije zajednikog kre-
tanja dve promenljive u tandemu. Pozitivna
kovarijansa ukazuje da se dve promenljive
kreu u istom smeru, dok negativna kovari-
jansa oznaava da promenljive variraju u su-
protnim smerovima.
Kreditna izloenost - sve transakcije u ko-
jima moe doi do gubitka zbog injenice da
partneri ne mogu da izvre svoje ugovorne
obaveze. Kreditna izloenost obuhvata kredite,
vanbilansne stavke (garancije, akreditive, odo-
brene a ne povuene pozajmice po tekuem
raunu, odobrene a ne povuene proizvode iz
limita), derivate na otvorenom tritu i utrivu
aktivu (obveznice, kredite i proizvode sa fik-
snim prinosom, kao i hartije od vrednosti koje
se prodaju).
Kreditna politika je akt kojim se odreuju
principi i kriterijumi za donoenje odluka o
odobravanju kredita klijentima. Glavni cilj
kreditne politike je da se izbegne odobravanje
kredita klijetnima koji nisu u stanju da plaaju
svoje obaveze. Kreditna politika moe da bude
formalizovana sa posebnim dokumentarnim
smerniciama, kreditnim zahtevom, obradom
kreditnog zahteva i kreditnim proverama
tokom korienja kredita.
Kreditni portfolio su svi krediti u korienju
koje u jednom trenutku ima u svojoj aktivi
jedna banka. Banke naroito nastoje da svoj
kreditni portfolio uravnoteavaju prema
raznim kriterijumima radi umanjenja kredit-
nog rizika.
Kreditni rizik iz vanbilansnih transakcija
vanbilansne aktivnosti koje sadre kreditni
rizik su sledee kategorije: obaveza da se odo-
bri ili kupi kredit, garancija, akreditiv, uee
u akceptu, fjuersi i terminski ugovori, opcije,
spot i terminski devizni ugovori, ugovori o
kamatnom svopu.
KRI (Key Risk Indicator) kljuni indikator
rizika je mera statusa identifikovanja rizika
putem merenja definisanih dogaaja odnosno
izloenosti riziku. To je mera izloenosti riziku
ili efektivnosti kontrole.
Levrid prua vei potencijalni prinos in-
vestitoru nego to bi to bilo mogue na drugi
nain. Firma bez levrida je firma samo sa
kapitalom, dok firma sa levridom pored
vlasnikog kapitala ima dug. Odnos duga
prema kapitalu pokazuje njen levrid.
Likvidnost predstavlja mogunost izmirenja
dospelih obaveza.
Limit (kreditni limit) - Maksimalni iznos
kredita koji je banka spremna da odobri ko-
risniku kredita.
......................
315
Markowitz Harry nosilac Nobelove nagrade
1990. godine, koji je promovisao teoriju port-
felja.
Monte Karlo metoda numerika metoda
koja ukljuuje statistiko uzrokovanje za
reavanje problema.
Normalna raspodela kontinuirana raspode-
la verovatnoe ija funkcija gustine ima oblik
zvona.
Opcija je ugovor koji daje pravo, ali ne i
obavezu, njegovom imaocu da kupi ili proda
odreenu stvar po unapred utvrenoj ceni u
ugovorenom roku. Vrsta derivata, koja daje
pravo ugovornoj strani da bira izmeu vie
mogunosti. Ugraena opcija je opcija koja
ini sastavni deo nekog drugog instrumenta.
Moe biti deo strukture bankarskog kredita,
obveznica ili finansijskog instrumenta.
Portfelj kombinacija investicija u razliite
vrste aktive, najee razliite vrste hartija od
vrednosti u posedu investitora ili institucije.
Prinos iznos novca koji je zaraen inve-
stiranjem na godinjem nivou.
Regulaciono ili regulatorno telo u domaem
bankarstvu je prvo Narodna banka Srbije, a
potom odgovarajua dravna ministarstva
kao to su Ministarstvo finansija, Ministarstvo
za ekonomske odnose sa inostranstvom, itd.
Rizik u ekonomskoj teoriji, sastoji se od dve
katagorije: neizvenosti i izloenosti.
RiskMetrics metrika, besplatna usluga koju
je predstavio J.P. Morgan 1994. godine radi
promovisanja VaR.
Rizina vrednost (VaR - Value at Risk) mera
trinog rizika.
Sistemski rizik deo rizika hartija od vrednos-
ti koji je zajedniki za sve hartije od vrednosti
iste opte klase (akcije i obveznice) i zato se
ne moe eliminisati diversifikacijom. Takoe,
je poznat pod nazivom trini rizik. Mera za
sistemski rizik kod akcija je beta koeficijent.
Standardna devijacija statistika mera
stepena u kome pojedinana vrednost u
distribuciji verovatnoe tei da odstupa od
srednje distribucije. iroko se primenjuje u
savremenoj teoriji portfelja.
Stress testing testiranje ekstremnih dogaaja.
Analiza koja se obino koristi u oceni trinog
rizika.
Stejkholder akcionar, vlasnik akcija odnosno
u najirem smislu rei zainteresovana strana
u poslu (npr. stejkholderi banke su: klijenti,
zaposleni, menadment i akcionari banke).
Sukob interesa- izmeu privatnih interesa i
javnih obaveza. Izraz koji se koristi da opie
situaciju u kojoj javni slubenik ili fiducijar,
nasuprot obavezi i apsolutnoj dunosti da
postupa u korist javnosti ili odreenog po-
jedicna, iskoriava taj odnos za svoju linu
korist, po pravilu novanu.
Svop sporazum da se plaanje po fiksnoj
stopi zameni za plaanje kamate po promen-
ljivoj stopi (svop kamatne stope) ili jedna
valuta za drugu valutu (valutni svop).
SWIFT - Society for Worldwide Interbank Fi-
nancial Telecommunication (elektronski sis-
tem komunikacije izmeu poslovnih banaka).
Teorija portfelja teorija koja obrauje naine
na koji investitori optimizuju svoj portfelj.
Faktor rizika sluajna promenljiva ija vred-
nost utie na vrednost portfelja.
Fiducijarne aktivnosti Odnosi koji rutinski
obuhvataju fiducijarnu dunost su: poverenik
- korisnik, direktor - kompanija, advokat -
klijent, partner - partner, agent - principal,
stokbroker - klijent.
Finansijski derivati finansijski ugovori iz-
vedeni iz osnovnog ugovora. Finansijski de-
rivati su po svojoj sutini izvedene hartije od
vrednosti, gde je njihova vrednost izvedena iz
odnosa prema nekom osnovnom instrumentu.
Najpoznatiji finansijski derivati su: fjuersi,
forvardi, opcije i svopovi.
Finansijski instrumenti - su zbrini izraz za
veliku grupu pre svega hartija od vrednosti,
ali i druge aktive koja predstavlja predmet
......................
316
trgovanja na finansijskom tritu. Najvaniji
finansijski instrumenti su hartije od vrednosti.
Pored njih to su i prava, depoziti, potraivanja,
iralni novac, devize, plemeniti metali, itd.
Fjuers - je visoko-standardizovani ugovor
o kupoprodaji odreene aktive po utvrenoj
ceni na dan zakljuivanja transakcije, a sa
isporukom ugovorenom na odreeni dan
(za 1, 3, 6 ili 12 meseci). Fjuers ugovori su
standardizovani i uslovi ugovora su utvreni
na berzi (aktiva, rok, mesto isporuke, nain
plaanja, itd). Imaju znaaj u upravljanju
rizikom i savlaivanju gepa u finansiranju.
Forvard - je ugovor izmeu kupca i prodavca
deviza odnosno robe, kojim se prodavac
obavezuje da isporui kupcu fiksni iznos devi-
za ili koliine robe na ugovoreni budui datum
po ugovorenom deviznom kursu ili ceni. Time
se omoguava odloena kupoprodaja. Za ra-
zliku od fjuers ugovora, forvard predstavlja
jednokratni ugovorni odnos dve strane koji
nije standardizovan i nije predmet trgovine
na berzama.
Hartije od vrednosti (HOV) su papiri koji
oznaavaju vlasnitvo odnosno imovinu.
Mogu biti: obligaciono-pravne, stvarno-
pravne (robne) i korporacione. Obligaciono-
pravne hov (obveznice, dunike hartije od
vrednosti) daju svom imaocu pravo da zahteva
od lica naznaenog u hartiji (dunika) isplatu
novanih sredstava. Robne hov oznaavaju
svog imaoca kao titulara prava svojine na robi.
Korporacione hov (akcije, vlasnike hartije
od vrednosti) su isprave o vlasnitvu na delu
kapitala.
Heding nain zatite od rizika odnosno
gubitka do koga moe doi na tritu.

1. Avdalovi, V., Menadment rizikom u
osiguranju, ZENID, Beograd, 2000.
2. AMS incorporation: A credible perfor-
mance, Credit Risk Special Report, Risk
Magazine, April 1999.
3. Bank for International Settlements (2009)
Principle for Sound Stress Testing Practi-
ces and Supervision [http://www.bis.org/
publ/bcbs155.htm]
4. Bank for International Settlements (2010)
Basel III: International Framework for
Liquidity Risk Measurement, Standards
and Monitoring [http://www.bis.org/publ/
bcbs188.pdf]
5. Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani,
M., Poslovno bankarstvo, Univerzitet
Singidunum, FFMO, Beograd, 2005.
6. Bazel II Meunarodna saglasnost o mere-
nju kapitala i standardima kapitala, Udru-
enje banaka Srbije, Beograd, 2007.
7. Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani,
M., Organizacija bankarstva, Univerzitet
Singidunum, FFMO, Beograd, 2005.
8. Bara, S., Hadi, M., Staki, B., Ivani,
M., Praktikum za bankarstvo i finansije,
Univerzitet Singidunum, FFMO; Beograd,
2005.
9. Bara S., Staki B., Hadi M., Ivani M.
(2005) Praktikum za bankarstvo, Univer-
zitet Singidunum, Beograd
10. Barjaktarovi, L., Paunovi, M. (2013)Te-
stiranje otpornosti na stres u bankarskom
sektoru i Bazelski sporazumi, neobjavljeno
istraivanje
......................
317
Literatura
11. Barjaktarovi, L., Popovi-Avri, S., e-
ni, M. (2011) UPRAVLJANJE NAPLA-
TOM POTRAIVANJA U BANKAR-
SKOM SEKTORU SRBIJE U VREMENU
KRIZE, Finansije, br. 1-6/2011, str. 80-102
12. Barjaktarovi L. (2011) Osvrt na imple-
mentaciju standarda Bazela II u poslovanje
bankarskog sektora Srbije, Management
br. 59/2011
13. Barjaktarovi L. (2010) Monetarno-kre-
ditni i devizni sistem, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd
14. Barjaktarovi, L., Implikacije razvoja teh-
nologije SWIFT na bankarsko poslovanje,
magistarski rad, Ekonomski fakultet u Be-
ogradu, Beograd, 2001.
15. Basel Committee on Banking Supervision: Risk
management guidlines for derivates, 1994.
16. Basel Committee on Banking Supervisi-
on: An internal model-based approach
to market risk capital requirements, 1995.
17. Basel Committee on Banking Supervisi-
on: Supervisory framework for the use of
backtesting in conjuction with the internal
models approach to market risk require-
ments, 1996.
18. Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord to
Incorporate Market Risks, Manusscript,
January 1996.
19. Basel Committee on Banking Supervision:
Amendement to the Capital Accord to
Incorporate Market Risks, Manusscript,
Update April 1998.
20. Basel Committe on Banking Supervision:
Credit Risk Modelling Current Practices
and Applications, Manuscript, April 1999.
21. Basel Committee on Banking Supervision:
A New Capital Adequacy Framework,
consultative paper, July 1999.
22. Basel Committee on Banking Supervision:
Principles for the Management of Credit
Risk, September, 2000.
23. Basel Committee on Banking Supervision:
Sound Practices for the Management and
Supervision of Operational Risk, February
2003.
24. Basel Committee on Banking Supervisi-
on: International Convergence of Capital
Measurement and Capital Standards A
revised framework, Bank for International
Settelments, June 2004.
25. Bai D. (2012) Aktuelni pravci promje-
na regulacije finansijskog sistema, Acta
Economica, br. 16 [http://www.actaeco-
nomica.efbl.org/broj16/e-ActaEconomi-
ca-broj16-Basic.pdf]
26. Bessis, J., Risk management in banking,
John Wiley & Sons Ltd., Chichester, 2002.
27. Bjelica, V., Bankarstvo, teorija i praksa,
Stylos,Novi Sad, 2001.
28. Brealey, R., Myers, S., Marcus, A., Fun-
damentals of Corporate Finance, Third
Edition, McGraw-Hill Prims, New Jersey,
2001.
29. Vaughan, E., Vaughan, T., Osnovi osigu-
ranja Upravljanje rizicima, MATE (John
Wiley&Sons, Inc.), Zagreb, 1995.
30. Vernimmen, P., Corporate Finance The-
ory and Practice, John Wiley&Sons, Ltd,
Chiehester, 2005.
31. Vujovi, R., Upravljanje rizicima i osigura-
nje, Univerzitet Singidunum, Beograd, 2009.
32. Vukovi, D., Korporaciono upravljanje
u bankama, Novo bankarsko zakono-
davstvo, Zbornik radova za savetovanje,
Udruenje banaka Srbije, Pali, 13. i 14.
april 2006. godine
33. Vukovi, D., Meunarodna finansijska
arhitetktura, Udruenje banaka Srbije,
Bankarstvo br. 3 i 4, Beograd, 2006.
......................
318
34. Vuini- Miloevi, J. (2013) Uloga intr-
ne revizije u procesu upravljanja rizikom
drutva za osiguranje, Univerzitet Sin-
gidunum [www.dpe.ac.rs/stranica_pred-
meta/upravljanje_rizicima_u_osiguranju/
vezbe]
35. Gautrieaud, S., Le risque pays : approche
conceptuelle et approche pratique, ATER
Centre dEconomie du Dveloppement
Universit Montesquieu Bordeaux IV,
2001.
36. Grupa autora, Ekonomski renik dru-
go izmenjeno i dopunjeno izdanje, Uni-
verzitet u Beogradu, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2006.
37. Grupa autora, Osnovi osiguranja, ud-
benik, Univerzitet
Singidunum, Beograd, 2007.
38. Greuning, H., Brajovi-Bratanovi, S.,
Analiza i upravljanje bankovnim rizici-
ma, Mate , 2006.
39. Gori, J., Prirunik za upravljanje rizi-
cima banke prema Zakonu o bankama,
PRONIKOM, Beograd, 2006.
40. Guerard, J., Schwaptz, E., Quantitative
Corporate Finance, Springer, Science +
Business media, LLC., New York, 2007.
41. Guidelines on Bank Wide Risk Manage-
ment, Identification Quantification Ag-
gregation Allocation Monitoring, ICAAP
Internal Capital Adequacy Assesment
Process, OeNB&FMAA, Vienna, 2006.
42. Davidson, F., Managing Risk in Organi-
zations A Guide for Managers, Jossey
Bass, San Francisko, 2003.
43. Damodaran, A., Applied Corporate Fi-
nance, Second Edition, John Wiley &
Sons, Inc., Hoboken, 2006.
44. Di Clemente, A., Romano, C., A Cou-
pla - Extreme Value Theory Approach for
Modelling Operational Risk, Operational
Risk Modelling and Analysis, Theory and
Practice, Marcelo Cruz, Risk Books, 2004.
45. Dorfman, M., Introduction to risk ma-
nagement and Insurance, 9th edition,
Pearson Education, Inc., New Jersey, 2008.
46. Doherty, N., Integrated risk management
tehniques and strategies for managing
corporate risk, McGraw Hill, Inc., 2000.
47. uki, ., Bjelica, V., Risti, ., Bankar-
stvo, Centar za izdavaku delatnost Eko-
nomskog fakulteta u Beogradu, 2004.
48. Ekoleks (2011) Bankarstvo 1-2, Bezel III
49. Ekoleks (2011) Bankarstvo 3-4, Bezel III
uvoenje standarda opte likvidnosti
50. Engelmann B., Rauchmeier (2011) The
Basel II: Risk Parameters, Estimation,
Validation and Stress Testing, drugo do-
punjeno izdanje, deo XVI Gundlach V.,
Development of stree test for credit port-
folios [http://www.hkfrm.org/resources/
Risk_Parameters.pdf]
51. Eric M. (2012) Bazel III standardi imple-
mentacija i izazovi, 10.savetovanje Bank
FinIng u organizaciji UBS, na Paliu
52. Eri, D., Finansijska trita i instrumenti,
Ekonomski fakultet, Beograd, 2003.
53. Zavii, A., U susret jedinstvenom finan-
sijskom tritu Evropske unije, Udruenje
banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beo-
grad, 2009.
54. Ivani, M., Nei, S., Poslovne finansije,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2011.
55. Ivani, M., Upravljanje finansijama, Uni-
verzitet Singidunum, Poslovni fakultet u
Beogradu, Beograd, 2008.
56. Jacobson, T., Roszbach, K., Bank lending
policy, credit scroing and Value at Risk,
Journal of Banking&Finance, 2001.
57. Jaffe, R.W., Corporate Finance, Seventh
Edition, McGraw Hill Companies, Inc.,
2005.
58. Jednoobrazna pravila za ugovorne garan-
cije, Meunarodna trgovaka komora u
Parizu, 1978.
59. Jeremi, Z., Finansijska trita, Univerzi-
tet Singidunum FFMO, Beograd, 2003.
60. Jovi, Z., Menadment finansijskih insti-
tucija, Univerzitet Singidunum, Beograd,
2008.
61. J.P.Morgan: Risk Metrics TM Technical
Document, New York, 1997.
......................
62. Jorion, P., Value at Risk, The New Bench-
mark for Managing Financial Risk, New
York, McGraw Hill, 2001.
63. Kaen, F.R., Corporate finance, Blackwell
Cambridge, 1995.
64. Kevin, D., Measuring market risk, New
York, JWS, 2002.
65. Kilibarda M., Nikevi A., Mili D., Miu-
novi A. (2011) Globalna finansijska kriza
i odgovor Evropske unije, radna studija
br. 21, Podgorica [http://www.cb-mn.org/
slike_i_fajlovi/fajlovi/fajlovi_publikacije/rad-
ne studije/globalna_finansijska_kriza.pdf]
66. Kim, S., Kim, S., Global Corporate Finan-
ce, sixth edition, Blackwell Publishing,
Oxford, 2006.
67. Krasulja, D., Poslovne finansije, Ekonom-
ski fakultet, Beograd, 1998.
68. Krasulja, D., Ivanievi, M., Poslovne
finansije, Ekonomski fakultet, Beograd,
2000.
69. Krsti, B., Bankarstvo, Ekonomski fakul-
tet, Ni, 2001.
70. Krsti, B., Meunarodno bankarstvo,
Ekonomski fakultet, Ni, 2001.
71. Lonarevi, R., Mai, B., orevi-Bolja-
novi, J., Menadment principi, kon-
cepti i procesi, Univerzitet Singidunum,
Beograd, 2007.
72. Markowitz, H., Portfolio selection: Effi-
cient Diversification of Investments, John
Wiley & Sons, New York, 1959.
73. Mati V. (2012) Bankarski rizik 27, Bazel
III-koeficijent leverida, Bankarstvo 1
74. Mati V. (2011) Bazel III, Bankarstvo 3-4
75. Mati V. (2011) Bazel III, Bankarstvo 1-2
76. Mati V. (2010) Bazel II, Bankarstvo 1-2
77. Mati V., Operativni rizici, Institut za po-
slovna istraivanja MBA, Beograd, 2008.
78. Mai, B., Strategijski menadment, Uni-
verzitet Singidunum, Beograd, 2009.
79. Milojevi N (2008) Bazel II i predvianje
posledica njegove implementacije, Indu-
strija, vol 36, br.1
80. Milojevi, T. (2012) Valutni rizik i zatita
od valutnog rizika korienje finansijskih
derivata u Srbiji, master rad
319
81. Milisavljevi, M., Todorovi, J., Planiranje
i razvojna politika preduzea, Savremena
administracija, Beograd, 1995.
82. Mishkin, S.F., The economics of Money,
Banking, and Financial Markets, eight
edition, Pearson Education, Boston, 2007.
83. Pak, J., Jeremi, Lj., Barjaktarovi, L., Os-
novi osiguranja, Univerzitet Singidunum,
2012.
84. Peterson, C., Lewis, C., Managerial Eco-
nomics, Fourth Edition, Prentice Hall Inc.,
New Jersey, 1999.
85. Petkovi, Lj., Holistiki pristup upravljanja
rizicima kao nova tendencija u korpora-
tivnom upravljanju preduzeima, master
rad, Ekonomski fakultet u Beogradu, 2010.
86. Rankovi, J., Teorija i analiza bilansa,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1992.
87. Rankovi, J., Upravljanje finansijama pre-
duzea, Ekonosmki fakultet, Beograd, 1995.
88. Ritter, L., Silber, W., Udell, G., Principi
novca, bankarstva i finansijskih trita,
jedanaesto izdanje, Pearson Education,
Boston, 2007.
89. Rejda, G., Principles of Risk Management
and Insurance, 10th Edition, Addison We-
sley, Boston, USA, 2008.
90. Simovi, T., Barjaktarovi L. (2011) Opti-
mizacija portfolija hartija od vrednosti na
Beogradskoj berzi na osnovu teorije Herija
Markovica , Singidunum revija Vol.8 No 1
91. Siciliano, G., Finance for the non-financial
manager, McGraw Hill Companies, Inc.,
New Jersey, 2003.
92. Skipper, H.D., Kwon, W.J., Risk Ma-
nagement and Insurance, Perspectives in
Global Economy, Blackwell Publishing,
Malden, USA, 2007.
93. Stanii, M., Stanojevi, Lj., Rizici u ban-
karskom poslovanju i Bazel II, Univerzitet
Singidunum, 2009
94. Stanii, M., Stanojevi, Lj., Praktikum
iz evaluacije i rizika, Univerzitet Sin-
gidunum, FFMO, Beograd, 2007.
95. Stanii, M., Stanojevi, Lj., Evaluacija
i rizik, Univerzitet Singidunum, FFMO,
Beograd, 2005.
......................
320
96. Stevanovi, N., Upravljako raunovod-
stvo, Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.
97. Shapiro, A., Balbirer, S., Modern Corpo-
rate Finance, Prentice Hall, Upper Saddle
River, New Jersey, USA, 2000.
98. Schweser: Study notes level 1/ book 4
Corporate Finance, Kaplan Inc., 2007.
99. Tomi, P. (2013) Kreditni rizik, FEFA, Be-
ograd
100. Travica M. (2010) Forward as a possible
solution for currency induced credit risk
identified in non-performing loans-foreign
exchange rate regression model, London
School of Economics, master rad
101. Travica M. (2013) Zatita od deviznog ri-
zika (valutni heding), Banca Intesa a.d.
Beograd [www.fefa.edu.rs/store/novac i
bankarstvo.pdf]
102. Trifunovi, A., Principi korporativnog
upravljanja u bankama u svetlu pravno-
regulatornog okvira u Srbiji, Udruenje
banaka Srbije, Bankarstvo br. 1 i 2, Beo-
grad, 2009.
103. The Frank J. Fabozzi Series: Managing
credit risk in Corporate bond portfolios a
practitioners guide, John Wiley & Sons,
New Jersey, 2004.
104. The professional risk managers handbook
- A comperhensive guide to the current
theory and best practice, Edited by Carol
Alexander and Elisabeth Sheedy, Introdu-
ced by David R.Koenig; The official book
for the PRM certification / PRIMAPublica-
tions / PRIMA Risk managers 2004.;Volu-
me I: Finance theory, financial instruments
and markets
105. The professional risk managers handbook
- A comperhensive guide to the current
theory and best practice, Edited by Carol
Alexander and Elisabeth Sheedy, Introdu-
ced by David R.Koenig; The official book
for the PRM certification / PRIMAPubli-
cations / PRIMA Risk managers 2004.;
Volume II: Mathematical foundations of
risk measurement
106. The professional risk managers handbook
- A comperhensive guide to the current
theory and best practice, Edited by Carol
 Alexander and Elisabeth Sheedy, Introdu-
ced by David R.Koenig; The official book
for the PRM certification PRIMAPubli-
cations / PRIMA Risk managers 2004.;
Volume III: Risk management practices;
107. Uniform Customs and Practice for Docu-
mentary Credits, 1993, revision, ICC, Pu-
blications 500
108. Unkovi, M., Staki, B., Spoljnotrgovin-
sko i devizno poslovanje, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2009.
109. Unkovi, M., Meunarodna ekonomija,
Univerzitet Singidunum, Beograd, 2008.
110. Unkovi, M., Savremena meunarodna
trgovina, Beogradska knjiga, Beograd,
2004.
111. Fabozzi, F., Peterson, P., Financial ma-
nagement and analysis, second edition,
John Wiley &Sons, Inc., New Jersey,
2003.
112. FSB Makroprudencijalna politika (2011)
Bankarstvo 3-4 [http://www.ubs-asb.
com/Portals/0/Casopis/2011/3_4/B03-
04-2011-G20.pdf]
113. Finansijska trita, Komisija za hartije od
vrednosti, Beograd, 2008.
114. Financial statement analyzes, DC Gardner
London, London, 2001.
115. Hadi, M., Bankarstvo, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2008.
116. Hul J. (2008) Options, Futures and Other
Derivatives, Prentice Hall, 7th Edition
117. Holden, C., Spreadsheet Modeling in Cor-
porate Finance, Prentice Hall, New Jersey
07458
118. Hussain, A., Managing Operational Risk
in Financial Markets, Butterworth/Heine-
mann, Oxford, 2000.
119. Casuality Actuarial Society ERM Com-
mittee, Overview of Enterprise Risk Ma-
nagement, ERM Overview, 2004
120. COSO, ERM, 2004
121. Cvetinovi, M., Upravljanje rizicima u
finansijskom poslovanju, Univerzitet Sin-
gidunum, Beograd, 2008.
122. Credit policy and procedure manual, DC
Gardner London, London, 2001.
......................
321
123. Chorafas, N.D., Operational Risk, Control
with Basel II Basic principles and capital
requirements, Butterworth Heinemann,
Oxford, 2004.
124. ekari, M., Barjaktarovi, L. (2012) Finan-
sijska matematika i aktuarstvo sa zbirom
zadataka, Univerzitet Singidunum
125. Welch, I., A first course in Corporate Fi-
nance book in development, Brown
University, October 2006.
126. Whaley, R., Derivates markets, valuati-
on and risk management, John Willey &
Sons, Inc., New Jersey, 2006.
Zakonski propisi
127. Odluka o klasifikaciji bilansne aktive i va-
nbilansnih stavki banke, Sl.glasnik RS br.
129/2007 i 63/2008.
128. Odluka o obaveznoj rezervi banaka kod
Narodne banke Srbije, Sl.glasnik RS br.
116/2006, 3/2007, 35/2008, 94/2008,
100/2008, 107/2008, 110/2008, 112/2008
129. Odluka o upravljanju rizicima banke,
Sl.glasnik RS 45/2011, 94/2011, 119/2012
i 123/2012
130. Uredba o nainu i postupku prodaje akci-
ja banaka koje su u vlasnitvu Republike
Srbije ili u vlasnitvu banaka u steaju i
likvidaciji u kojima funkciju steajnog i
likvidacionog upravnika vri Agencija za
osiguranje depozita, objavljena u Slube-
nom glasniku Republike Srbije br. 59/2004,
108/2004 i 92/2005.
131. Zakon o deviznom poslovanju, Slubeni
glasnik Republike Srbije broj 62/2006 od
19.07.2006. godine
132. Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju,
Slubeni glasnik Republike Srbije broj
101/2005 od 21.11.2005. godine
133. Zakon o bankama, Slubeni glasnik Repu-
blike Srbije broj 107/2005 od 02.12.2005.
godine
134. Zakon o NBS, Slubeni glasnik Republike
Srbije broj 85/2005 od 06.11.2005. godine
135. Zakon o privrednim drutvima, Slubeni
glasnik Republike Srbije broj 125/2004 od
22.11.2004.
136. Zakon o privatizaciji, Slubeni gla-
snik Republike Srbije broj 123/2007 od
26.12.2007. godine
137. Zakon o regulisanju odnosa izmeu Sa-
vezne Republike Jugoslavije i pravnih lica
i banaka sa teritorije Savezne Republike
Jugoslavije koje su prvobitni dunici ili
garanti prema poveriocima Pariskog i
Londonskog kluba, objavljen u Slube-
nom listu Savezne Republike Jugoslavije
br. 36/2002 od 03.07.2002. godine
138. Zakon o investicionim fondovima,
Sl.glasnik RS, 55/2011
139. Zakon o lizingu, Sl.Glasnik RS 55,2003,
61/2005, 31/2011 i 99/ 2011
140. Zakon o Agenciji za osiguranje depozi-
ta, Slubeni glasnik Republike Srbije br.
61/2005 od 18.07.2005. godine
141. Zakon o hipoteci Jugoslovenski pregled,
Beograd, 2006.
Intenet linkovi
142. Agencija za privredne registre, maj 2009,
http://www.apr.gov.rs/
143. Banka za meunarodno poravnanje, http://
www.bis.org/
......................
322
144. Narodna banka Srbije, maj 2009, http://
www.nbs.yu/
145. Business Dictionary, http://www.busine-
ssdictionary.com/definition/
146. Investor Words, http://www.investorwor-
ds.com/
147. Sajt Banca Intesa a.d. Beograd, http:/www.
bancaintesabeograd.com/
148. Sajt Evropske komisije (2012), http://
ec.europa.eu
149. Sajt Erste banke Austrija, http:/www.Er-
stebank.at
150. Sajt Raiffiesen bank a.d. Beograd, http:/
www.raiffiesenbank.rs
151. Sajt Univerziteta Singidunum, http:/www.
singidunum.ac.rs
152. Forex Course, http://www.forexcourse.
com/forex-glossary/
153. Wikipedia, http://en.wikipedia.org/wiki/
 Na osnovu lana 23. stav 2. taka 7. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Slubeni glasnik
RS, br. 84/2004, 86/2004 (ispr.), 61/2005, 61/2007 i 93/2012), Odlukom Senata Univerzi-
teta Singidunum, Beograd, broj 260/07 od 8. juna 2007. godine, ova knjiga je odobrena kao
osnovni udbenik na Univerzitetu.

CIP -
,

005.334(075.8)

, , 1975-
Upravljanje rizikom / Lidija
Barjaktarovi. - 4. izmenjeno i dopunjeno
izd. - Beograd : Univerzitet Singidunum,
2013 (Loznica : Mladost grup). - IX, 322 str.
: graf. prikazi, tabele ; 25 cm

Tira 500. - Renik: str. 313-316. - Napomene

i bibliografske reference uz tekst. -
Bibliografija: str. 317-322 i uz svako
poglavlje.

ISBN 978-86-7912-527-9

a)
COBISS.SR-ID 203502348

2013.
Sva prava zadrana. Nijedan deo ove publikacije ne moe biti reprodukovan u bilo
kom vidu i putem bilo kog medija, u delovima ili celini bez prethodne pismene saglas-
nosti izdavaa.