EC1, Dejstva Na Konstrukcije, Deo1-4, Dejstva Vetra

DGKS
EN 1991-1- :2005
Evrokod 1
V
R
S
N
I NS
s DEO 1-4:
N
D
R
D Beograd, novembar 2009.
F ,
Ovaj pevod spski jezik Evopskog standada
EVROKODOVI ZA KONSTRUKCIJE
Evrokod 1: EN 1991-1-4:2005
DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE
Deo 1-4: DEJSTVA VETRA
objavljuje se u okviu duge faze PROJEKTA:

UVODENJE EVROPSlH STANDARDA U GRADEVINARSTVU
NACIONALNIH STANDARDA SRBIJE
NOSIOCI PROJEKTA:
Gradevinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Drustvo gradevinskih konstruktera Srblje - DGKS
Inzenjerska komora Srblje
Institut za standardizaciju Srblje
PROJEKTNI TIM
za ovu fazu Pojekta:
Pof. d Vuksanovic, ukovodilac Pojekta,

Pof. d Dusan Najdanovic i pof. d Aleksandar Pakvor, 1
v. pof. d Zlatko Markovic i pof. d Dragan Budevac,
v. pof. d Bosko Stevanovic, 5 i 6
Pof. d Petar Anagnosti, 7
v. pof. d Ladinovic, 8
EVROKOD 1
Deo 1-4:
Prevod: d Aleksandar Pakvor
Strucna redakcija: d Zlatko Markovic
Izdavac: Gadevinski fakultet Univeziteta u Beogadu

Za izdavaca: Dekan, pof. d Dode Vuksanovi6
Tehnicki urednik: Nenad Fic, dipl. gad. inz.
Priprema i stampa: Dedaplast, Beogad
Tiraz: 700 pimeaka
ISBN 978-86-7518-115-6
Beogad, novemba 2009.

f
PREDGOVOR
uz prevod srpski jezik Evropskog standarda
EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

Deo 1-4: DEJSVA VETRA
Ovaj prevod rla srpski jezik Evropskog standarda Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, 1-4: Dejstva
vetra (EN 1991-1-4: 2005), pripremljen u okviru druge faze projekta Usvajanje Evropskih standarda u
gradevinarstvu kao nacionalnih standarda Srbije, Sporazumu sklopljenom izmedu Instituta za
standardizaciju Srbije i nosioca Projekta Gradevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Druga faza Projekta obuhvata prevodenje i objavljivanje slede6ih 12 delova Evrokodova za konstrukcije:
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, D 1-1: Zapreminske tezine, sopstvena tezina, korisna optere6enja za
zgrade
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, D 1-3: Dejstva snega
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, D 1-4: Dejstva vetra
Evrokod 1: Dejstva konstrukcije, D 1-5: ermicka dejstva
Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, D 1-3: Opsta pravila - Dodatna pravila za hladno obIikovane
tankozidne elemente i limove
Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, D 1-5: Puni limeni elemerlti
Evrokod 3: Proracun celicnih konstrukcija, D 1-1 : Izbor celika u pogledu zilavosti i svojstava debIjini
Evrokod 5: Proracun drvenitl konstrukcija, D 1-1: Opsta pravila i pravila za zgrade
Evrokod 6: Proracun zidanih konstrukcija, D 1-1: Opsta pravila za i rlearmirarle zidane konstrukcije
Evrokod 7: Geotehnicki proracun, D 1: Opsta pravila
Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, D 1: Opsta pravila, seizmicka dejstva i pravila za zgrade
Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija, D 3: ro stanja i zgrada
Ovih dvanaest delova Evrokoda, zajedno sa pet delova koji su prevedeni i pubIikovani 2006. godine u okviru prve
faze Projekta, se usvajanje ocekuje do kraja ove godine, sacinjavaju set propisa za proracun objekata u
zgradarstvu. Njima su obuhva6ene konstrukcije od svih tradicionalnih gradevinskitl materijala (betona, celika,
drveta, kao i spregnute i zidane) i sva dejstva (optere6enja) koja su karakteristicna za konstrukcije u zgradarstvu.
Tako se otvaraju gu6sti za projektovanje objekata u zgradarstvu u potpunosti savremenim evropskirn
propisima, koji 6 uskoro postati i nasi standardi.
Bez obzira sto Srbija jos clan CEN-a, usvajanje Evropskih starldarda uslov za ulazak u Evropske
integracije, otuda proizilazi ogroman znacaj usvajanja Evrokodova za konstrukcije kako se omogu6io
povratak naseg gradevinarstva pozicije kojima smo nekada bili i koje bismo zeleli da ponovo zauzmerno.
Detaljniji podaci istorijatu, sadzaju, ciljevima i obIasti Evrokodova za konstrukcije mogu se 6 u
prevodu predgovora ovog standarda, rla stranicama koje slede.
Prevod ovog Evropskog standarda srpski jezik predat odgovaraju6im Komisijama Instituta za standardizaciju
Srbije i moze se sa sigurnos6u ocekivati da 6 u relativno kratkom vremenu biti i formalno odobren za primenu
kao nas rlacionalni standard.
Realizacija druge faze Projekta omogu6ena donacijom i uz finarlsijsku podrsku velikog nasih [( i
institucija u obIasti gradevinarstva. firme i institucije, sponzori Projekta, prikazani su kraju knjige. Svima koji
su bilo koji pomogli realizaciju ovog, izuzetno znacajnog projekta za nase gradevinarstvo, i ovim putem
iskazujemo veliku zahvalnost.
Beograd, avgust 2009.

PROJEKTNI TIM
NAPOMENA: Ovaj pevod Evropskog standada moze se koistiti za druge .

Obadivaci snose nikakvu odgovonost za njegovu neovlas6enu pimenu.
,
F
EVROPSKISTANDARD EN 1991-1 ..4

EUROPEAN STANDARD April2005
NORME EUROPEENNE
EUROPAISCHE NORM
ICS 91.010.30 Zamenjuje ENV 1991-2-4: 1995
Evrokod 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

1-4: DEJSTVA VETRA
Eurocode 1: Actions structures

Part 1-4: General actions - Wind actions
Eurocode 1: Actions sur les structures
Partie 1-4: Actions generales - Actions du vent
Eurocode 1: Einwirkungen auf Tragwerke
TeiI1-4: Allgemeine Einwirkungen - Windlasten
Evropski komitet za standardizaciju ( Committee for Standardization - CEN) usvojio ovaj Evropski standard 4. juna
2004. godine.
l CEN obavezne su da se pridrzavaju internih pravila CEN/CENELEC-a, kojima ovom Evropskom standardu
moraju da daju status nacionalnog standarda, bez ikakvih . Najnoviji podaci i bibIiografska referentna dokumenta za
takve l standarde rnogu se, zahtev, dobiti od Centralnog sekretarijata (Central Secretariat), ili od l koje l
CEN-a.
Ovaj Evropski standard postoji u tri zvanicne verzije ( engleskom, f'uskm i nemackom). Verzija l kom drugom
jeziku, prevedena uz odgovornost l CEN-a sopstveni jezik, i ivl Centralnom sekretarijatu, isti status
kao sluz verzije.
li CEN-a su l organizacije za standarde: Austrije, Belgije, Ceske RepubIike, Danske, Estonije, Finske,
Francuske, Grcke, Holandije, Irske, Islanda, Italije, ipa, Letonije, Litvanije, Luksemburga, Madarske, Malte, Nemacke,
Norveske, Poljske, Portugalije, Slovacke, Slovenije, Spanije, Svajcarske, Svedske i Ujedinjenog Kraljevstva.
EUROPEAN I FOR STANDARDIZATION

COMITE EUROPEEN NORMALISATION
EUROPAISCHES KOMITEE FUR NORMUNG
EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

Management Centre: de Stassart, 36 8-1050 8rusells
2005 CEN Sva prava koriscenja, u bilo kojem obIiku i bilo koji , Ref. No. EN 1991-1-4:2005
rezervisana su, sirom sveta, za il clanice CEN.
r ,
EN 1991-1-4:2005
SADRZAJ
PREDGOVOR 5
1. OPSTE ODREDBE 9
1.1 Podrucje 9
1.2 Normativna referentna dokumenta 10
1.3 Pretpostavke 10
1.4 Razlika izmedu i pravila za primenu 10
1.5 Proracun uz koriscenje rezultata ispitivanja i 10
1.6 Definicije 11
1.6.1 Fundamentalna osnovna brzina vetra 11
1.6.2 Osnovna zi vetra 11
1.6.3 Srednja brzina vetra 11
1.6.4 Koeficijent pritiska 11
1.6.5 Koeficijent sile 11
1.6.6 Koeficijent izvornog odgovora 11
1.6.7 Koeficijent ztg odgovora 11
1.7 Oznake 12
2. PRORACUNSKE SITUACIJE 16
. MODELIRANJE DEJSTAVA VETRA 17
3.1 Priroda 17
3.2 Prikaz dejstava vetra 17
3.3 Klasifikacija dejstava vetra 17
3.4 Karakteristicne vrednosti 17
3.5 Modeli 17
4. BRZINA VETRA I PRITISAK VETRA 18
4.1 Osnova za proracun 18

4.2 Osnovne vrednosti 18
4.3 Srednja brzina vetra 19
4.3.1 visini 19
4.3.2 Hrapavost t 19
4.3.3 Topografija terena 21
4.3.4 Siroke i z vise susd kstuki 21
4.3.5 Bliske zgrade i prepreke 21
4.4 Turbulencija vetra 21
4.5 Udarni pritisak od brzine vetra 22
5. DEJSTVA VETRA 24
5.1 Opste odredbe 24

5.2 Pritisak vetra povrsine 24
5.3 Sile vetra 25
6. KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE CsCd 27

6.2 Odredivanje koeficijenta CsCd 27
2
EN 1991-1-4:2005
6. Detaljni postupak 27
6.3.1 Koeficijent konstrukcije CsCd 27
6.3.2 ro upotrebIjivosti 29
6.3.3 Pobuda oscilovanjem 29
7. KOEFICIJENTI PRITISA I SILE 30
7.1 Opste odredbe

7.1.1 Izbor aerodinamickog koeficijenta 30
7.1.2 Nsirntii i suprotno delujuci pritisci i sile 31
7.1.3 Uticaji leda i snega 31
7.2 Koeficijenti pritiska za zgrade 2
7.2.1 Opste odredbe 32
7.2.2 Vertikalni zidovi zgrada vug osnove 33
7.2.3 Ravni krovovi 36
7.2.4 Jednovodni krovovi 38
7.2.5 Dvovodni krovovi 40
7.2.6 Cetvorovodni krovovi 43
7.2.7 Testerasti krovovi 45
7.2.8 Krovovi u vidu svodova i kupola 47
7.2.9 Unutrasnji pritisak 48
7.2.1 Pritisak vissl zidove ili krovove 50
7. Krovovi nadstresnica 52
7.4 Samostalni zidovi, parapeti, ograde i tabIe oznaka 58
7.4.1 Samostalni zidovi i parapeti 58
7.4.2 Koeficijent zaklonjenosti za zidove i ograde 59
7.4.3 oznaka 60
7.5 Koeficijent trenja 61
7.6 Konstrukcijski elementi sa pravougaonim presecima 62
7.7 Konstrukcijski elementi sa ostroivicnim presekom 64
7.8 Konstrukcijski elementi sa pravilnim poligonalnim presekom 64
7.9 Kruzni cilindri 66
7.9.1 fiiti slsg pritiska 66
7.9.2 Koeficijenti sile 68
7.9.3 fiiti sile za vrtikl cilindre u linijskoj dispoziciji 69
7.10 Sfere 70
7.11 Resetkaste konstrukcije i skele 72
7.12 Zastave 74
7.1 Efektivna vitkost koeficijent uticaja kraja 'f/. 75
8. DEJSTVA VETRA NA MOSTOVE 78

8.2 Izbor postupka proracuna odgovora 80
8. Koeficijenti sile 80
8.3.1 Koeficijenti sile u pravcu (opsta metoda) 80
8.3.2 Sile u pravcu - us metoda 83
8.3.3 Sile vetra kolovoznu plocu mostova u pravcu z 84
8.3.4 Sile vetra kolovoznu konstrukciju mostova u pravcu 85
8.4 Stubovi mostova 86
8.4.1 Pravci vetra i proracunske situacije 86
8.4.2 Uticaji od vetra stubove 86
ANEKSI
(Informativan) UTICAJI TERENA 87

,
EN 1991-1-4:2005
.1 Ilustracije povrsinske hrapavosti svih kategorija terena 87

.2 Prelazno podrucje izmedu hrapavosti kategorija , 1, 11, 111, IV 88
.3 Numericki proracun koeficijenata topografije 89
.4 Susedne konstrukcije 94
.5 visina 95
(Informativan) POSTUPAK 1, ZA ODREDIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE

CsCd 96
.1 Turbulencija vetra 96
.2 Koeficijent konstrukcije 97
.3 opterecenja za dinamicki odgovor 99
.4 Eksploataciono i ubrzanja, za
upotreJjivosti vertikalnih konstrukcija 99
(Informativan) POSTUPAK 2, ZA ODREDIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE

CsCd 102
.1 Turbulencija vetra 102
.2 Koeficijent konstrukcije 102
.3 opterecenja za dinamicki odgovor 103
.4 Eksploataciono i ubrzanja, za
upotreJjivosti 103
D (Ifmtiv) VREDNOSTI KOEFICIJENTA CsCd ZA RAZLICITE TIPOVE

KONSTRUKCIJA 105
(Ifmtiv) ODVAJANJE VRTLOGA I AEROELASTICNE NESTABILNOSTI 108

.1 Odvajanje vrtloga 108
.1.1 Opste odredbe 108
.1.2 Kriterijumi za odvajanje vrtloga 108
.1.3 Osnovni parametri za odvajanje vrtloga 108
.1.4 Dejstvo dv vrtloga 111
.1.5 Sracunavanje amplitude oscilovanja upravno vetar 112
.1.6 protiv oscilacija izazvanih vrtlogom 120
.2 Galopiranje 120
.2.2 Nd brzina vetra 121
.2.3 lasicrlO galopiranje medusobno vzih cilindara 123
.3 Interferentno galopiranje dva iIi vise samostalnih cilindara 125
.4 Divergencija i flater 125
.4.2 Kriterijumii za plocaste konstrukcije 126
.4.3 Brzina divergencije 126
F (Ifmtiv) DINAMICKE KARAKTERISTIKE KONSTRUKCIJA 128

F.1 Opste odredbe 128
F.2 Osnovna frekvencija 128
F.3 Osnovni obIik tona oscilovanja 133
F.4 Ekvivalentna masa 134
F.5 Logaritamski dekrement prigusenja 134
BIBLIOGRAFIJA 137
4
,
EN 1991-1-4:2005
PREDGOVOR
Ovaj dokument, EN 1991-1-4:2005, Tehnicki komitet CEN/TC 250 "Evrokodovi
za konstrukcije", sekretarijat se nalazi u 881.
Ovaj Evropski standard treba da dobije status nacionalnog standarda, bilo pubIikovanjem
identicnog teksta, ili njegovim odobravanjem, najkasnije do oktobra 2005. godine,
protivrecni nacionalni standardi treba da budu stavljeni van snage najkasnije do marta 2010.
godine.
internim propisima CEN/CENELEC, organizacije za nacionalne standarde slede6ih
zemalja obavezne su da uvedu ovaj Evropski standard: Austrija, 8elgija, Ceska RepubIika,
Danska, Estonija, Finska, Francuska, Grcka, Holandija, Irska, Island, Italija, , Letonija,
Litvanija, Luksemburg, Madarska, Malta, Nemacka, Norveska, Poljska, Portugalija, 8lovacka,
8lovenija, Spanija, Svajcarska, Svedska i Ujedinjeno Kraljevstvo.
Ovaj Evrokod zamenjuje ENV 1991-2-4:1995.
CEN/TC 250 odgovoran za sve Evrokodove za konstrukcije.
ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA
Godine 1975. Komisija Evropske zajednice, odlucila se za akcioni program u obIasti

konstrukcija, baziran clanu 95 Ugovora. Cilj programa bila eliminacija tehnickih smetnji
za trgovinu i harmonizacija tehnickih specifikacija.
U okviru tog akcionog programa, Komisija pokrenula inicijativu za donosenje zbirke
harmonizovanih tehnickih pravila za proracun gradevinskih objekata, koja , u prvoj fazi,
sluzila kao alternativa vaze6im nacionalnim pravilima u drzavama clanicama, kraju, ih
zamenila.
U toku petnaest godina, Komisija, uz 6 Upravnog odbora, u kojem su l predstavnici
drzava clanica, rukovodila razvojem programa Evrokodova, koji doveo do prve
generacije Evropskih propisa, u toku 1980-tih godina.
Godine 1989., Komisija i drzave clanice Evropske unije EU i Evropskog udruzenja za
slobodnu trgovinu (European Free Trade Association) EFTA, odlucile su, osnovu
sporazuma 1 izmedu Komisije i CEN, da prenesu pripremu i pubIikovanje Evrokodova u
nadleznost CEN, kroz niz mandata, kako se obezbedio budu6i status Evropskih
standarda (European Standard) EN. Ovo , ustvari, povezalo Evrokodove sa odredbama
svih Direktiva 8aveta i1l Odluka Komisija, koje se odnose Evropske standarde (
, Direktiva 8aveta 89/106/ gradevinskim proizvodima i Direktive 8aveta
93/37/, 92/50/ i 89/440/ javnim radovima i uslugama, kao i ekvivalentne
Direktive EFTA, inicirane teznjom za uspostavljanje unutrasnjeg trzista).
Program Evrokodova za konstrukcije obuhvata slede6e standarde, koji se, generalno,
sastoje od ve6eg Delova:
EN 1990 Evrokod: Osnove proracuna konstrukcija (Basis of Structural Design)
EN 1991 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije (Actions structures)
EN 1992 Evrokod 2: Proracun betonskih konstrukcija
(Design of concrete structures)
EN 1993 Evrokod : Proracun celicnih konstrukcija (Design of steel structures)
EN 1994 Evrokod 4: Proracun spregnutih konstrukcija od celika i betona
(Design of composite steel and concrete structures)
1 Sporazum izmedu Komisije Evropske zajednice i Evropskog Komiteta za standardizaciju CEN, koji se odnosi
rad Evrokodovima za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata (/N//89).
5
EN 1991-1-4:2005
EN 1995 Evrokod 5: drvenih konstrukcija (Design of timber structures)

EN 1996 Evrokod 6: zidanih konstrukcija (Design of masonry structures)
EN 1997 Evrokod 7: Geotehnicki proracun (Geotechnical design)
EN 1998 Evrokod 8: Proracun seizmicki otpornih konstrukcija
(Design of structures for earthquake resistance)
EN 1999 Evrokod 9: konstrukcija od aluminijuma
(Design of lmm structures)
Standardima Evrokodova potvrduje se odgovornost organizacija za standardizaciju u svakoj
drzavi clanici i obezbeduje njihovo pravo da, nacionalnom nivou, odrede vrednosti, koje
se odnose utvrdivanje sigurnosti, ako te vrednosti i ubudu6e budu varirale od drzave do
drzave.
STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA
Orzave clanice EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentna dokumenta

za slede6e svrhe:
- kao sredstva za dokazivanje saglasnosti zgrada i drugih gradevinskih objekata sa
osnovnim zahtevima Oirektive Saveta 89/106/, posebno sa Osnovnim
zahtevom 1 Mehanicka nosivost i stabilnost (Mechanical resistance and
stability) , kao i sa Osnovnim zahtevom 2 - Sigurnost u slucaju pozara (Safety
case of fire);
- kao osnova za sastavljanje ugovora za gradevinske radove i odgovaraju6e
inzenjerske usluge;
- kao okvir za izradu harmonizovanih tehnickih specifikacija za gradevinske
proizvode - ENs i ETAs.
Evrokodovi, u u kojoj se odnose same gradevinske objekte, direktno su povezani sa
Interpretativnim dokumentima 2 koje se poziva clan 12 , mada su razlicite prirode
od Harmonizovanih standarda izvd Zbog toga, tehnicki aspekti, koji proizilaze iz rada
Evrokodovima, treba da budu adekvatno razmatrani Tehnickim komitetima CEN ilili
Radnim grupama , koje rade standardima proizvoda, kako se postigla puna
kompatibilnost tih tehnickih specifikacija sa Evrokodovima.
Standardima Evrokodova odredena su opsta pravila za proracun konstrukcija, za
svakodnevnu upotrebu u proracunu konstrukcija u celini i njenih sastavnih proizvoda, kako
tradicionalne, tako i inovacione prirode. Neuobicajeni gradenja, ili proracunskih uslova,
nisu posebno obuhva6eni i projektant, u takvim slucajevima, treba da zahteva dopunska
ekspertska razmatranja.
2 clanu 3.3 , sustinski zahtevi (Essential Requirements) ERs moaju, u konketnom obIiku, da budu
dati u intepetativnim dokumentima, da se ostvaile neophodne veze izmedu sustinskih zahteva i mandata
za izadu hamonizovanih ENs i ETAGs/ETAs.
clanu 12 , intepetativna dokumenta moaju da:
) daju konketan obIik sustinskim zahtevima, peko hamonizacije teminologije i tehnickih osnova, kao i
ukazivanja klase iIi nivoe za svaki zatltev, kada to neophodno;
) ukazu metode koelacije tih klasa il nivoa zahteva sa tehnickim specifikacijama, , metode
poacuna i dokaza, tehnicka pavila za poacun objekata itd;
) sluze kao efeentna dokumenta za uspostavljanje hamonizovanih standada i uputstava za Evopske
tetmicke ateste.
Evokodovi, ustvai, irnaju slicnu ulogu u obIasti ER 1 i u delu ER 2.
6
EN 1991 ..1-4:2005
NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI
Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi, 6 sadrzati kompletan tekst Evrokoda

(ukljucuju6i sve anekse), kako ga pubIikovao CEN, kojem mogu da prethode l
naslovna strana i Nacionalni predgovor, da mu bude dodat Nacionalni aneks.
Nacionalni aneks moze da sadrzi samo inforrnacije parametrima, koji su u Evrokodu
ostavljeni otvoreni za nacionalni izbor; to su takozvani nacionalno odredeni parametri, koji se
primenjuju za proracun zgrada i drugih gradevinskih objekata u toj zemlji, i to:
- vrednosti i/ili klase, kada su u Evrokodu date alternative;
- vrednosti koje se primenjuju kada u Evrokodu data samo oznaka;
- specificni podaci za zemlju (geografski, klimatski itd.), , karte vetra;
postupak koji se primenjuje kada su u Evrokodu dati alterllativni postupci.
moze da sadrzi :
- odluke informativnih aneksa;

- referentna dokumenta nekontradiktornim komplementarnim informacijama, koje
pomazu korisniku da Evrokod.
VEZE IZMEDU EVROKODOVA ENs I HARMONIZOVANIH TEHNICKIH

SPECIFIKACIJA ETAs ZA PROIZVODE
Postoji potreba za uskladenos6u izmedu harmonizovanih tehnickih specifikacija za

gradevinske proizvode i tehnickih pravila za gradevinske objekte 4 . Pored toga, u svim
informacijama koje prate markiranje konstrukcijskih proizvoda, odnose se
Evrokodove, da bude jasno naznaceno, koji su nacionalno odredeni parametri uzeti u
obzir.
DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFICNE ZA EN 1991-1-4
u EN 1991-1-4 prikazana su uputstva za proracun konstrukcije zgrada i drugih gradevinskih

objekata dejstvo vetra.
EN 1991-1-4 predviden za investitore, projektante, izvodace i javne administrativne
organe.
Za proracun konstrukcija, predvideno da EN 1991-1-4 bude koris6en zajedno sa EN 1990,
drugim delovima EN 1991 i EN 1992 do EN 1999.
NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991-1-4
u ovom standardu prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za klase, sa

, koje ukazuju gde nacionalni izbor trebalo da bude izvrsen. Zbog toga,
Nacionalni standard kojim se uvodi EN 1991-1-4, treba da m Nacionalni aneks koji sadrzi
sve nacionalno odredene parametre, koji se primenjuju u proracunu zgrada i drugih
gradevinskih objekata, gradenih u odgovaraju60j zemlji.
Nacionalni izbor u EN 1991-1-4 dopusten u odredbama:
- 1.1 (11), Napomena 1
- 1.5 (2)
- 4.1(1)
4 Videti odredbu 3.3 i odredbu 12 u , kao i clanove 4.2,4.3.1,4.3.2 i 5.2 u ID 1.
7
,
EN 1991-1-4:2005
- 4.2 (1 ), Napomena 2
- 4.2 (2), Napomene 1, 2, 3 5
- 4.3.1 (1), Napomene 1 2
- 4.3.2 (1)
4.3.2 (2)
- 4.3.3 (1)
- 4.3.4 (1)
- 4.3.5 (1)
- 4.4 (1), Napomena 2
- 4.5 (1), Napomene 1 2
- 5.3 (5)
- 6.1 (1)
- 6.3.1 (1), Napomena 3
- 6.3.2 (1)
- 7.1.2(2)
- 7.1.3(1)
- 7.2.1 (1), Napomena 2
- 7.2.2 (1)
- 7.2.2 (2), Napomena 1
7.2.8 (1)
- 7.2.9 (2)
- 7.2.1 (3), Napomene 1 2
7.4.1 (1)
- 7.4.3 (2)
- 7.6 (1), Napomena 1
- 7.7 (1), Napomena 1
- 7.8 (1)
- 7.1 (1), Napomena 1
7.11 (1), Napomena 2
- 7.13(1)
7.13 (2)
- 8.1 (1), Napomene 1 2
- 8.1 (4)
- 8.1 (5)
8.2 (1), Napomena 1
- 8.3 (1)
- 8.3.1 (2)
- 8.3.2 (1)
8.3.3 (1), Napomena 1
8.3.4 (1)
8.4.2 (1), Napomene 1 2
- .2 (1)
- .1.3.3 (1)
.1.5.1 (1), Napomene 1 2
.1.5.1 (3)
- .1.5.2.6 (1), Napomena 1
- .1.5.3 (2) , Napomena 1
- .1.5.3 (4)
.1.5.3 (6)
- .3 (2)
8
EN 1991-1 ..4:2005
GLAVA 1
OPSTE ODREDBE
1.1 PODRUCJE PRIMENE
(1) U EN 1991-1-4 prikazana su uputstva za odredivanje dejstava prirodnog vetra, koja

treba da budu koris6ena u proracunu konstrukcija zgrada i drugih gradevinskih objekata, za
svaku od razmatranih optere6enih povrsina. ukljucuje konstrukciju u celini, delove
konstrukcije ili elemente povezane sa konstrukcijom, , komponente, elemente
obIoge i njihove elemente za pricvrs6ivanje, sigurnosne i zvucne .
(2) Ovaj D moze da bude za:

- zgrade i druge gradevinske objekte visine do 200 m - videti i (11);
- mostove, raspon ve6i od 200 , pod uslovom da ispunjavaju kriterijum za
dinamicki odgovor (dynamic response) - videti (11) i 8.2.
(3) Ovaj D pogodan za predvidanje karakteristicnih dejstava vetra konstrukcije

oslonjene zemlji (Iand-based) , njihove komponente i dodatke (appendages).
(4) Izvesni aspekti, koji su potrebni za odredivanje dejstava vetra konstrukciju, zavise
od lokacije i od raspolozivosti i kvaliteta meteoroloskih podataka, vrste terena itd. treba
da budu odredeni u Nacionalnom aneksu i aneksu , preko nacionalnog izbora,
, kako to naznaceno u tekstu. Ako Nacionalni aneks pruza potrebne
informacije, preporucene vrednosti (default values) i metode su date u osnovnom tekstu.
(5) U aneksu su date ilustracije kategorija terena i odredena pravila za uticaje

topografije terena (orography) , ukljucuju6i pomerenu VISlnU, promenu hrapavosti
(roughness), uticaj pejsaza (Iandscape) i uticaj susednih konstrukcija.
(6) U aneksima i su prikazani alternativni postupci za sracunavanje koeficijenta

konstrukcije (structural factor) CsCd'
(7) U aneksu su dati koeficijenti CsCd za razlicite tipove konstrukcija.
(8) U aneksu su prikazana pravila za odgovore usled vrtloga (vortex) i neka uputstva
drugim aeroelasticnim uticajima.
(9) U aneksu F su date dinamicke karakteristike konstrukcija sa linearnim ponasanjem.
(1 ) Ovaj D daje uputstva lokalnim termickim uticajima karakteristicni vetar,

, snazne arkticke termicke inverzije povrsine, iIi vrtlozenja (funnelling) , ili, pak, tornada.
(11) Ovaj D daje uputstva slede6im aspektima:

dejstvima vetra resetkaste tornjeve sa neparalelnim pojasevima;
- dejstvima vetra jarbole i dimnjake sa zategama;
- torzionim oscilacijama, kod visokih zgrada sa sredisnjim jezgrom;
vibracijama kolovozne ploce mostova usled poprecnih turbulencija vetra;
mostovima sa kosim kabIovima;
- vibracijama kod kojih pored osnovnog (prvog) potrebno razmatrati i vise tonove
oscilovanja.
9
EN 1991-1-4:2005
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu moze da postoji uputstvo tim aspektima, ako ta informacija
kontradiktorna.
Napomena 2: Za dejstva vetra jarbole i dimnjake sa zategama, kao i resetkaste tomjeve sa
neparalelnim pojasevima, videti EN 1993-3-1, aneks .
Napomena : Za dejstva vetra stubove za rasvetu (Iighting columns), videti EN 40.
1.2 NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA

Sledeca normativna dokumenta sadrze odredbe, koje preko referentnih dokumenata u ovom
tekstu, konstituisu odredbe ovog Evropskog standarda. Za referentna dokumenta, koja su
prestala da vaze, naknadni amandmani ili revizije neke od tih pubIikacija, treba da budu
korisceni. Medutim, organi za usaglasavanja (parties to agreements), osnovu ovog
Evropskog standarda, podstaknuti su da ispitaju mogucnost najnovijeg izdanja
normativnih dokumenata navedenih ispod. Za vazeca referentna dokumenta, se
odnosi poslednje izdanje normativnog dokumenta.
EN 1990 Evrokod: Osnove proracuna konstrukcija (Basis of structural design)
EN 1991-1-3 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije (Actions structures):
D 1-3: Opterecenja od snega (Snow loads)
EN 1991-1-6 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije:
D 1-6: Dejstva za vreme izvodenja (Actions during execution)
EN 1991-2 Evrokod 1: Dejstva konstrukcije:
D 2: Saobracajna opterecenja mostovima (Traffic loads bridges)
EN 1993-3-1 Evrokod 3: Dejstva konstrukcije:
D 3-1: Jarboli i tornjevi (Masts and towers)
1.3 PRETPOSTAVKE
(1) Moraju da budu opste pretpostavke, date u EN 1990, 1.3.
1.4 RAZLIA IZMEeU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

(1) Moraju da budu pravila, data u EN 1990, 1.4.
1.5 PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA ISPITIVANJA I

MERENJA
(1) dopuna proracunima, za dobijanje informacija opterecenju i odgovoru

konstrukcije, mogu se koristiti rezultati ispitivanja vetra u aerotunelu (wind tunnel tests) i
dokazane i/ili tacno vrednovane numericke metode, uz koriscenje odgovarajucih modela
konstrukcije i prirodnog vetra.
(2) Informacije opterecenju i odgovoru konstrukcije, kao i parametri terena, mogu da

se dobiju osnovu podataka sa odgovarajuceg modela u prirodnoj velicini (full scale).
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu data uputstva za proracun uz koris6erlje rezultata
ispitivanja i .
10
EN 1991-1-4:2005
1.6 DEFINICIJE
Za potrebe ovog Evropskog standarda, treba da budu definicije date u 180 2394,
1803898 i 180 8930, kao i ovde navedene. Dodatno, za potrebe ovog Evropskog standarda,
osnovna lista definicija odredena u EN 1990, 1.5.
1.6.1 FUNDMENTLN 05NOVN BRZIN VETRA

(Fundamental basic wind velocity)
Desetominutna srednja brzina vetra, sa godisnjom verovatno6om da bude prekoracena od

0,02, nezavisna od pravca vetra, visini od 1 m iznad ravnicarskog otvorenog zemljanog
terena, koja uzima u obzir uticaje nadmorske visine (ako se zahteva).
1.6.2 05NOVN BRZIN VETR (Basic wind ve/ocity)
Fundamentalna osnovna brzina vetra, modifikovana kako se uzeli u obzir pravac

razmatranog vetra, kao i sezonsko delovanje (ako se zahteva).
1.6.3 5REDNJ BRZIN VETRA ( wind velocity)
Osnovna brzina vetra, modifikovana kako se uzeo u obzir uticaj hrapavosti i topografije
terena.
1.6.4 KOEFICIJENT PRITI5A (Pressure coefficient)
Koeficijenti spoljasnjeg pritiska predstavljaju uticaj vetra spoljasnje povrsine zgrada;

koeficijenti unutrasnjeg pritiska predstavljaju uticaj vetra unutrasnje povrsine zgrada.
Koeficijenti spoljasnjeg pritiska dele se globalne (overall) i lokalne (/) koeficijente.
Lokalni koeficijenti predstavljaju koeficijente pritiska za optere6ene povrsine od 1 2 iIi
, tj., za proracun malih elemenata i elemenata za pricvrs6ivanje; globalni koeficijenti
predstavljaju koeficijente pritiska za optere6ene povrsine ve6e od 1 2
Koeficijenti neto pritiska predstavljaju rezultuju6i uticaj vetra konstrukciju, konstrukcijski
element ili sastavni deo jedinici povrsine.
1.6.5 KOEFICIJENT 51LE (Force coefficient)
Koeficijenti sile predstavljaju globalni uticaj vetra konstrukciju, konstrukcijski element ili
sastavni deo, kao celine, ukljucuju6i trenje, ako posebno iskljuceno.
1.6.6 KOEFICIJENT IZVORNOG ODGOVORA (Background response factor)
Koeficijent izvornog odgovora uzima u obzir nedostatak (Jack) pune uzajamne veze
(correlation) pritiska i povrsine konstrukcije.
1.6.7 KOEFICIJENT REZONNTNOG ODGOVORA (Resonance response factor)
Koeficijent rezonantnog odgovora uzima u obzir turbulenciju u rezonanciji sa obIikom tona

oscilovanja (vibration mode).
11
,
EN 1991-1-4:2005
1.7 OZNAKE
(1) Za potrebe ovog Evropskog standarda, treba da budu slede6e oznake.
Napomena: rn oznacavanje zasniva se 180 3898:1999. U ovom Delu simbol tacke u
izrazima predstavlja oznaku za rnnozenje. Ovo oznacavanje prirnerljeno da se izbegla konfuzija sa
funkcionalnim izrazima.
(2) Osnovna lista oznacavanja odredena u EN 1990 1.6, navedena dopunska

oznacavanja specificna su za EN 1991-1-4.
VELIA SLOVA LATINICE
povrsina ()
A fr povrsina izlozena brisu6em delovanju vetra ( swept the wind)
A ref referentna povrsina (reference )
2 izvorni deo odgovora (background response part)
koeficijent optere6enja od vetra za mostove (wind load factor ( bridges)
Young-ov modul (Young's modulus)
F fr rezultuju6a sila trenja (resultant ( ()
Fj sila pobude vrtloga u tacki konstrukcije (vortex exciting ( at point
of the structure)
rezultuju6a sila vetra (resultant wind ()
visina topografske prepreke (height of topographic feature)
intenzitet turbulencije (turbulence intensity)
koeficijent obIika tona oscilacije; parametar obIika (mode shape factor;
shape parameter)
koeficijent interferencije za odvajanje vrtloga (intetference factor (
vortex shedding)
koeficijent redukcije za parapete (reduction factor ( parapets)
koeficijent duzine korelacije (correlation length factor)
bezdimenzionalni koeficijent ( dimensional coefficient)
raspon kolovozne konstrukcije mosta; turbulentne duzine (Iength of
the span of bridge deck; turbulent length scale)
stvarna duzina zavetrenog nagiba (actuallength of downwind slope)
efektivna duzina navetrenog nagiba (effective length of upwind slope)
duzina korelacije (correlation length)
stvarna duzina navetrenog nagiba (actuallength of upwind slope)
ciklusa optere6enja usled odvajanja vrtloga
(m of cycles caused vortex shedding)
optere6enja za udarni odgovor (m of loads ( gust response)
rezonantni deo odgovora (resonant response part)
Rejnoldsov (Reynolds m)
aerodinamicki pristup (aerodynamic admittance)
dejstvo vetra (wind action)
Skratonov (Scruton m)
bezdimenzionalna funkcija gustine spektralne energije
( dimensional power spectral density function)
St Strouhalov (Strouhal m)
Ws tezina konstrukcijskih delova, koji doprinose krutosti dimnjaka (weight of
the structural parts contributing to the stiffness of chimney)
ukupna tezina dimnjaka (total weight of chimney)
12
r,
EN 1991-1-4:2005
MALA SLOVA LA //
koeficijent nestabilnosti usled galopiranja (factor of galloping instability)

kombinovani parametar stabilnosti za interferentno galopiranje
(combined stability parameter ( interference galloping)
sirina konstrukcije (duzina fasade upravne pravac vetra, ako
drugacije odredeno) (width of the structure - the length of the surface
perpendicular to the /id direction if not otherwise specified)
Calt koeficijent nadmorske visine (altitude factor)
Cd dinamicki koeficijent (dynamic factor)
Cdir koeficijent pravca (directional factor)
ce(z) koeficijent izlozenosti (exposure factor)
Cf koeficijent sile (force coefficient)
Cf,o koeficijent sile za konstrukcije ili konstrukcijske elemente bez strujanja
vetra slobodnom kraju (force coefficient of structures structural
elements without free-end flow)
Cf,1 koeficijent sile uzgona (Iift ( coefficient)
Cfr koeficijent trenja (friction coefficient)
Clat koeficijent aerodinamicke pobude (aerodynamic exciting coefficient)
koeficijent momenta (moment coefficient)
koeficijent pritiska (pressure coefficient)
koeficijent verovatnoce (probability factor)
koeficijent hrapavosti (roughness factor)
koeficijent topografije (orography factor)
Cs koeficijent dimenzije (size factor)
Cseason koeficijent sezonskog delovanja (seasonal factor)
d dubina konstrukcije (duzina povrsine paralelne pravcu vetra, ako
drugacije odredeno) (depth of the structure - the lengtfl of the surface
parallel to the wind direction if not otherwise specified)
ekscentricitet sile, ili rastojanje od ivice (eccentricity of ( edge
distance)
fL bezdimenzionalna frekvencija ( dimensional frequency)
h visina konstrukcije (height of the structure)
h ave visina smetnje (obstruction height)
h dis visina (displacement height)
k ekvivalentna hrapavost (equivalent roughness)
kp udarni koeficijent (peak factor)
kr koeficijent terena (terrain factor)
ke torziona krutost (torsional stiffness)
duzina horizontalne konstrukcije (Iength of horizontal structure)
masa jedinici duzine (mass unit length)
1 ekvivalentna masa jedinici duzine (equivalent mass unit length)
n sopstvena frekvencija oscilovanja konstrukcije, obIika tona i
(natural frequency of the structure of the mode )
osnovna frekvencija oscilovanja u pravcu vetra
(fundamental frequency of along wind vibration)
osnovna frekvencija oscilovanja pravac vetra
(fundamental frequency of cross-wind vibration)
frekvencija ovalne oscilacije (ovalling frequency)
godisnja verovatnoca prekoracenja (l probability of exceedence)
referentni srednji (osnovni) pritisak vetra
(reference m (basic) velocity pressure)
pritisak od udarne brzine vetra (peak velocity pressure)
13
,
EN 1991-1-4:2005
r precnik (radius)
s koeficijent; koordinata (factor; coordinate)
t osrednjeno vreme referentne brzine vetra, debIjina ploce (averaging
of the reference wind speed, plate thickness)
VCG napadna brzina vetra za galopiranje (onset wind velocity for galloping)
VCIG kriticna brzina vetra za interferentno galopiranje
(critical wind ve 10 cit for interference galloping)
Vcrit kriticna brzina vetra za odvajanje vrtloga
(critical wind velocity of vortex shedding)
Vdiv divergentna brzina vetra (divergence wind velocity)
Vm srednja brzina vetra ( wind velocity)
Vb,O fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra
(fundamental value of the basic wind velocity)
Vb osnovna brzina vetra (basic wind velocity)
w pritisak vetra (wind pressure)
horizontalno rastojanje lokacije od vrha grebena
(horizontal distance of the site from the top of crest)
x-pravac horizontalni pravac, upravan raspon
(horizontal direction, perpendicular to the span)
y-pravac horizontalni pravac duz raspona (horizontal direction along the span)
maksimalna amplituda upravno pravac vetra, kriticnoj brzini
vetra ( cross-wind amplitude at critical wind speed)
Z visina iznad tla (height above ground)
Zave prosecna visina (average height)
z-pravac vertikalni pravac (vertical direction)
Zo duzina hrapavosti (roughness length)
Ze, Zi referentna visina spoljasnjeg dejstva vetra; unutrasnji pritisak
(reference height for external wind action, internal pressure)
Zg rastojanje od tla do razmatrane komponente (distance from the
ground to the considered component)
Zmax maksimalna visina ( height)
Zmin minimalna visina ( height)
Zs referentna visina za odredivanje koeficijenta konstrukcije
(reference height for determining the structural factor)
VELIA GRCA SLOVA
navetreni nagib (upwind slope)

1, osnovni obIik tona oscilovanja konstrukcije u pravcu vetra
(fundamental alongwind modal shape)
MALA GRCA SLOVA
aG parametar nestabilnosti galopiranja (galloping instability parameter)

alG kombinovani parametar stabilnosti interferentnog galopiranja
(combined stability parameter of interference gal/oping)
logaritamski dekrement prigusenja (/ogarithmic decrement of
damping)
logaritamski dekrement aerodinamickog prigusenja
(aerodynamic logarithmic decrement of damping)
d logaritamski dekrement prigusenja, usled specijalnih uredaja
(/ogarithmic decrement of damping due to special devices)
14
EN 1991-1-4:2005
tSs logaritamski dekrement prigusenja konstrukcije

(structurallogarithmic decrement of damping)
& koeficijent (coefficient)
&0 koeficijet sirine opsega (bandwidth factor)
&1 koeficijent frekvencije (frequency factor)
1] promenljiva (variabIe)
rp koeficijent ispunjenosti; bIokada nadstresnice
(solidity ratio, bIockage of )
...1, vitkost (slenderness )
f.l koeficijent otvora; propustljivost sloja
(opening , permeability of skin)
v ucestalost prekoracenja; Poisson-ov koeficijent; kinematicka viskoznost
(up-crossing frequency; Poisson ratio; kinematic viscosity)
() ugao torzije; pravac vetra (torsional angle; wind direction)
gustina vazduha (air density)
G'v standardna devijacija turbulencije (standard deviation of the turbulence)
(. standardna devijacija ubrzanja u pravcu vetra
(standard deviation of alongwind acceleration)
lf/mc koeficijent redukcije za testeraste nadstresnice
(reduction factor ( multibay canopies)
lf/r koeficijent redukcije koeficijenta sile za kvadratne preseke sa zaobIjenim
uglovima (reduction factor of ( coefficient ( square sections with
rounded corners)
lf/'A koeficijent redukcije koeficijenta sile za konstrukcijske elemente sa
uticajima kraja (reduction factor of ( coefficient ( structural
elements with end-effects)
lf/'Aa koeficijent uticaja kraja za kruzne cilindre
(end-effect factor ( circular cylinders)
lf/s koeficijent zaklonjenosti za zidove i ograde
(shelter factor ( walls and fences)
t; eksponent obIika tona oscilovanja (exponent of mode shape)
INDEKSI
crit kritican (critica/)

spoljasnji; izlozenost (external; exposure)
fr trenje (friction)
unutrasnji; tona oscilovanja (internal; rr10de m)
teku6i inkrementalne povrsine ili tacke konstrukcije
(current m of incremental point of structure)
m srednji (m)
udarni; parapet (peak; parapet)
ref referentan (reference)
v brzina vetra (wind velocity)
u pravcu vetra (alongwind direction)
upravno pravac vetra (cross-wind direction)
z vertikalni pravac (vertical direction)
15
,
EN 1991-1-4:2005
GLAVA 2
PRORACUNSKE SITUACIJE
(1) Relevantna dejstva vetra moraju da budu odredena za svaku proracunsku situaciju,
utvrdenu u saglasnosti sa EN 1990, 3.2.
(2) U saglasnosti sa EN 1990, 3.2 (3), druga dejstva (kao 8to su sneg, saobra6ajno
optere6enje ili led), koja modifikuju uticaje usled vetra, treba da budu uzeta u obzir.
Napomena: Videti i EN 1991-1-3, EN 1991-2 i ISO FDIS 12494.
(3) U saglasnosti sa EN 1990, 3.2 (3), konstrukciji u toku faza izvodenja,

(kao 8to su razlicite faze obIika konstrukcije, dinamicke karakteristike, itd.), koje mogu da
uticaje usled vetra, treba da budu uzete u obzir.
Napomena: Videti i EN 1991-1-6.
(4) Kada se u proracunu pretpostavlja da su prozori i vrata zatvoreni u toku olujnog

dejstva, tada uticaji, kada su otvoreni, treba da se tretiraju kao incidentna proracunska
situacija.
Napomena: Videti i EN 1990, 3.2 (2) ().
(5) Zamor usled uticaja od dejstava vetra treba da se razmatra kod konstrukcija koje su
njega osetljive.
Napomena: ciklusa optere6enja (load cyc/es) moze da bude uzet iz Aneksa , i .
16
EN 1991-1-4:2005
GLAVA
MODELIRANJE DEJSTAVA VETRA
3.1 PRIRODA
(1) Oejstva vetra fluktuiraju u toku vremena i deluju direktno kao pritisak spoljasnje
povrsine zatvorenih konstrukcija, zbog poroznosti spoljasnje povrsine, i indirektno
unutrasnje povrsine. Na unutrasnje povrsine otvorenih konstrukcija, mogu da deluju i
direktno. Pritisci deluju delove povrsine u vidu sila upravnih povrsinu konstrukcije, ili
pojedinih komponenata obIoge. Pored toga, kada su velike povrsine konstrukcija izlozene
brisu6em delovanju vetra, mogu da budu znacajne sile trenja (friction forces) koje deluju
tangencijalno povrsinu.
3.2 PRIAZ DEJSTAVA VETRA

(1) Oejstvo vetra prikazuje se preko upros6enog skupa pritisaka ili sila, uticaj
ekvivalentan ekstremnim uticajima turbulentnog vetra.
3.3 KLASIFIACIJA DEJSTAVA VETRA

(1) Ukoliko drugacije odredeno, dejstva vetra treba da budu klasifikovana kao
promenljiva nepokretna dejstva, videti EN 1990, 4.1.1.
3.4 KARAKTERISTICNE VREDNOSTI

(1) Oejstva vetra, koja su sracunata EN 1991-1-4, predstavljaju karakteristicne
vrednosti (videti EN 1990, 4.1.2). se odreduju iz osnovnih vrednosti brzine vetra ili
pritiska vetra. U saglasnosti sa EN 1990 4.1.2 (7), osnovne vrednosti predstavljaju
karakteristicne vrednosti, koje imaju godisnje verovatno6e prekoracenja od 0,02, sto
ekvivalentno srednjem povratnom periodu od 50 godina.
Napomena: Svi koeficijenti modeli za odedivanje dejstava veta iz osnovnih vednosti, biraju se tako
da veovatnoca sacunatih dejstava veta pekoraci veovatnocu ovih osnovnih vednosti.
3.5 MODELI
(1) Uticaj vetra konstrukciju (tj., odgovor konstrukcije) zavisi od dimenzija, obIika i
dinamickih svojstava konstrukcije. Ovaj obuhvata dinamicki odgovor usled turbulencije u
pravcu vetra u rezonanciji sa oscilacijama osnovnog obIika tona oscilovanja savijanjem
(f1exural mode shape) u pravcu vetra, sa konstantnim predznakom.
Odgovor konstrukcija treba da bude proracunat saglasno glavi 5, iz udarnog pritiska vetra qp
referentnoj visini u 6 polju vetra (unidisturbed wind field) , kao i sile i
koeficijenata pritiska i koeficijenta konstrukcije CsCd (videti glavu 6). Velicina qp zavisi od
vetrovitosti podnebIja (wind climate) , hrapavosti i topografije terena, kao i referentne visine.
Velicina qp jednaka zbiru srednjeg pritiska i doprinosa kratkotrajnih fluktuacija pritiska.
(2) Aeroelasticni odgovor treba da bude razmatran za savitljive konstrukcije, kao sto su
kabIovi, jarboli (masts), dimnjaci (chimneys) i mostovi.
Napomena: Uposceno uputstvo aeoelasticnom odgovou dato u aneksu .
17
.1"..
EN 1991-1-4:2005
GLAVA 4
BRZINA VETRA I PRITISAK VETRA
4.1 OSNOVA ZA PRORACUN

(1) Brzina vetra i pritisak vetra (velocity pressure), sastoje se iz srednje i fluktuiraju6e
komponente.
Srednja brzina vetra V m treba da se odredi iz osnovne brzine vetra , koja zavisi od
vetrovitosti podrucja, kako to opisano u 4.2, i vetra visini koja se odreduje
osnovu hrapavosti i topografije terena, kako to opisano u 4.3. Udarni pritisak vetra se
odreduje u 4.5.
Fluktuiraju6a komponenta vetra prikazuje se preko intenziteta turbulencije, definisanog u 4.4.
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date naciOlalne klimatske informacije (national
lim information) , osnovu kojih, za razmatrane kategorije terena, gu direktno da se odrede
srednja brzina vetra V m , udarni pritisak vetra qp i dopunske vrednosti.
4.2 OSNOVNE VREDNOSTI
(1) Fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra , karakteristicna desetominutna

srednja brzina vetra, nezavisna od pravca vetra i doba godine, 1 m iznad nivoa
tla otvorenom zemljanom terenu, sa niskom vegetacijom, kao 8to trava, sa izolovanim
preprekama koje su razdvojene za 20 visina prepreke.
Napomena 1: Ovaj teren odgovara kategoriji terena 11 u tabeli 4.1.
Napomena 2: Fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra Vb,O moze da bude data u Nacionalnom
aneksu.
(2) Osnovna brzina vetra da bude sracunata iz izraza (4.1):
(4.1)
gde su:
osnovna brzina vetra, definisana kao funkcija pravca vetra i doba godine,
1 m iznad tla terena kategorije 11
Vb,O fundamentalna vrednost osnovne brzine vetra, videti (1)
Cdir koeficijent pravca, videti napomenu 2
Cseason koeficijent sezonskog delovanja, videti napomenu 3.
Napomena 1: Kada uticaj nadmorske visine osnovnu brzinu vetra Vb ukljucen u navedenu
fundamentalnu vrednost Vb,O, u Nacionalnom aneksu moze da bude dat postupak kojim se uzima u
obzir.
Napomena 2: Vrednost koeficijenta pravca Cdir, za razlicite pravce vetra, moze da bude uzeta iz
Nacionalnog aneksa. Preporucena vrednost 1,0.
Napomena : Vrednost koeficijenta sezonskog delovanja Cseason, moze da bude data u Nacionalnom
aneksu. Preporucena vrednost 1,0.
Napomena 4: DesetomirlUtna srednja brzina vetra, koja m verovatnocu pojave za godisnje
prekoracenje, odreduje se mnozenjem osnovne brzine vetra Vb iz 4.2 (2) koeficijentom verovatnoce
(lit factor) , koji dat izrazom (4.2). Videti i EN 1991-1-6.
1 Kln(-ln(1- ))n (4.2)

= ( 1-l(-l(,98))
18
EN 1991-1-4:2005
gde su:
paameta obIika, koji zavisi od koeficijenta vaijacije aspodele ekstemnih vednosti
eksponent
Napomena 5: Vednosti za paameta i ekspOlent mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.
Pepoucene vednosti su 0,2 za i 0,5 za n.
(3) Koeficijent sezonskog delovanja Cseason, moze da se im za privremene

konstrukcije i za sve konstrukcije u fazi izvodenja. Za prenosive konstrukcije, koje mogu da
budu koris6ene u svako doba godine, treba da se usvoji da koeficijent Cseason jednak 1,0.
Napomena : Videti i EN 1991-1-6.
4.3 SREDNJA BRZINA VETRA

4.3.1 PROMENA VISINI
(1) Srednja brzina vetra vm(z) visini Z iznad terena, zavisi od hrapavosti i topografije
terena, kao i od osnovne brzine vetra , treba da bude odredena koris6enjem izraza (4.3):
(4.3)
gde su:
cr(z) koeficijent hrapavosti, dat u 4.3.2
co(z) koeficijent topografije, koji se usvaja kao 1,0, ukoliko u 4.3.3 drugacije
odredeno
Napomena 1: Infomacije koeficijentu mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Ako uticaj
topogafije uacunat
u osnovnu bzinu veta, pepoucena vednost 1,0.
Napomena 2: PoacUlske (design charts) ili tabele sa bzinama vm(z) mogu da budu date u
Nacionalnom aneksu.
Uticaj susednih konstrukcija brzinu vetra, treba uzeti u obzir (videti 4.3.4).
4.3.2 HRAPAVOST TERENA
(1) Koeficijent hrapavosti cr(z), se uzima u obzir zbog srednje brzine vetra
lokaciji konstrukcije, usled:
- visine iznad nivoa tla;
hrapavosti tla terenu navetreno od konstrukcije u razmatranom pravcu vetra.
Napomena: Postupak za odedivanje koeficijenta cr(z) moze da bude dat u NacionalrlOm aneksu.
Pepouceni postupak za odedivanje koeficijenta hapavosti visini z, dat peko izaza (4.4),
zasniva se logaitamskom pofilu z veta.
cAz) = k r .ln[~J za Zmin:::;; Z :::;; Zmax
cr(z) = (Zmin) za Z :::;; Zmin (4.4)

gde su:
Zo duzina hapavosti
k koeficijent teena koji zavisi od duzine hapavosti zo, sacunava se kois6enjem izaza:

'07
k r =0,19 ~ (4.5)
(zO,11
19
EN 1991-1-4:2005
gde su:
ZO,II = 0,55 m (teren kategorije 11, tabela 4.1)
Zmin minimalna visina, definisana u tabeli 4.1
Zmax treba da bude uzeto kao 200 rn
Velicine Zo, Zmin zavise od kategorije terena. Preporucene vrednosti su date u tabeli 4.1, za pet
reprezentativnih kategorija terena.
Izraz (4.4) vazi, kada razdaljina sa ravnomernom hrapavos6u terena uz strujanje (upstream) dovoljno
duga da zadovoljavaju6e stabilizuje profil vetra, videti (2).
Tabela 4.1: Kategorije terena i parametri terena
Zo Zmin
Kategorija terena m
ili obalno podrucje izlozeno otvorenom moru 0,003 1

1 Jezera ili ravnicarska i horizorltalna povrsirla sa zanemarljivom
0,01 1
vegetacijom i bez prepreka
11 Povrsina sa niskom vegetacijom, kao sto trava i izolovanim
preprekama (drve6e, zgrade), koje su udaljene za 20 0,05 2
visina prepreke
---------
111 Povrsina sa redovnom prekrivenos6u vegetacijom ili zgradama,

ili, pak, izolovanim preprekama koje su udaljene za najvise 20
0,3 5
visina prepreke (kao sto su sela, prigradski tereni, neprekidna
suma)
IV vsi, kojoj 15% povrsine prekriveno
1,0 10
zgradama, prosecna visina prelazi 15 m
Napomena: Kategorije terena ilustrovane su u .1 .
(2) Hrapavost terena, koja treba da se koristi za dati pravac vetra, zavisi od hrapavosti
tla i razdaljine sa ravnomernom hrapavoscu terena u uglovnom sektoru oko pravca vetra.
Male povrsine (manje od 100/0 razmatrane povrsine), sa odstupajucom hrapavoscu, mogu da
se zanemare. Videti sliku 4.1.
nominalni
uglovni
sektor
Slika 4.1: n hrapavosti terena
20
EN 1991-1-4:2005
Napomena: U Nacionalnor aneksu mogu da budu date definicije uglovnog sektora i razdaljine uz
strujanje. Preporucena vednost uglovnog sektoa rnoze da bude uzeta kao , odnosno uglovni sektor

unuta 15 od pravca vetra. Preporucena vrednost azdaljine uz stujanje roze da bude uzeta iz .2.
0
(3) Kada koeficijent pritiska ili sile definisan za nominalni uglovni sektor, treba da se
koristi duzina hrapavosti unutar bilo kog uglovnog sektora vetra od 30.
(4) Kada u definiciji date povrsine postoji mogucnost izbora izmedu dve ili vise kategorija
terena, tada treba koristiti povrsinu sa duzinom hrapavosti.
4.3.3 TOPOGRAFIJA TERENA
(1) Kada topografija (tj., brda, stene itd.) povecava brzine vetra vise od 5%, ti uticaji
treba da budu uzeti u obzir koriscenjem koeficijenta topografije .
Napomena: Postupak koji treba da bude pimerljen za odedivanje koeficijenta , moze da bude dat u
Nacionalnom aneksu. Preporuceni postupak prikazan u ..
(2) Uticaji topografije mogu da budu zanemareni kada prosecni nagib navetrenog
terena od 3. Navetreni teren moze da bude razmatran do razdaljine u iznosu od
desetostruke visine izolovanih topografskih objekata.
4.3.4 SIROKE I ZNACAJNO VISE SUSEDNE KONSTRUKCIJE
(1) Ako konstrukcija treba da bude ' bIizu druge konstrukcije, koja
dva puta visa od njenih susednih konstrukcija, tada moze da bude izlozena (zavisno od
svojstava konstrukcije) brzinama vetra za izvesne pravce vetra. Takvi slucajevi
treba da budu uzeti u obzir.
Napomena: U Nacionalnor aneksu moze da bude prikazan postupak za uzimanje u obzi ovog uticaja.
Preporucena pva aproksimacija strani sigurnosti data u .
4.3.5 BLISKE ZGRADE I PREPREKE
(1) Uticaj bIiskih zgrada i drugih prepreka, moze da bude uzet u obzir.
Napomena: U Nacionalnom aneksu moze da bude prikazan postupak. Pepoucena pva aproksimacija
prikazana u .5. Na hrapavor terenu, bIiske zgade menjaju srednje strujanje vetra bIisko tlu,
nivo tla podignut do visine nazvarle m visina (displacement height) hdis.
4.4 TURBULENCIJA VETRA
(1) Intenzitet turbulencije Iv(z) visini z, definisan kao standardna devijacija

turbulencije, podeljena sa srednjom brzinom vetra.
Napomena 1: Komponenta turbulencije z veta m srednju vednost i standardnu devijaciju .
Standardna devijacija turbulencije (, moze da bude odedena koris6enjem izraza (4.6).
( = k r Vb k l (4.6)
Za koeficijent t (terrain factor) k r, videti izraz (4.5), za osnovnu brzinu veta Vb, videti izraz (4.1),
za koeficijent turbulencije (turbulence faktor) kl videti naporenu 2.
Napomena 2: Preporucena pavila za odredivanje velicine Iv(z), data su u izrazu (4.7):
21

f" Ii
EN 1991-1-4:2005
Zmin :::; Z :::; Zmax
Iv(Z) = Iv(Zmin) za Z < Zmin (4.7)

gde su:
k, koeficijent tubulerlcije; vrednost koeficijenta k, moze da bude data u Nacionalnom aneksu;
preporucerla vrednost za koeficijent k, 1,0
koeficijent topografije, kako to opisano u 4.3.3
Zo duzina hrapavosti, data u tabeli 4.1
4.5 UDARNI PRITISAK VETRA

(1) Udarni pritisak vetra (peak ve 10 cit pressure) qp(z), visini z, koji ukljucuje
fluktuacije srednje i kratkotrajne (short-term) brzine, treba da bude odreden.
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu prikazana pravila za odredivanje pritiska qp(z).
Preporuceno pravilo dato u izrazu (4.8):
(4.8)
gde su:
gustina vazduha, koja zavisi od nadmorske visine, temperatue i barometarskog pritiska,
ocekivanog u podrucju u toku olujnih vetrova (wind storms)
ce(z) koeficijent izlozenosti, dat u izrazu (4.9).
(4.9)
qb osnovni pritisak vetra, dat u izrazu (4.1 )
(4.10)
Napomena 2: Vrednosti gustine , mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Preporucena vredrlOst
1,25 kg/m .
Napomena : Vrednost 7 u izrazu (4.8) zasniva se udarnom koeficijentu jednakom 3,5 i odgovara
vrednostima koeficijenata pritiska i sile u glavi 7.
Za ravnicarski teren, za koji koeficijent co(z) = 1,0 (videti 4.3.3), koeficijent izlozenosti ce(z) (exposure
faktor) prikazan slici 4.2, kao funkcija visine iznad terena i funkcija kategorije terena, koja
definisana u tabeli 4.1.
22
EN 1991-1-4:2005
[~]100
90
80
70
60
50
40
30
20
10

0,0 1,0 2,0
Slika 4.2: Prikazi koeficijenta izlozenosti ce(z) za co(z) = 1,0, k l = 1,0
23
EN 1991-1-4:2005
GLAVA 5
DEJSTVA VETRA
5.1 OPSTE ODREDBE

(1) Dejstva vetra konstrukcije i konstrukcijske elemente moraju da budu odredena
uzimaju6i u obzir kako spoljasnji tako i unutrasnji pritisak vetra.
Napomena: Katak pegled postupaka poacuna za odedivanje dejstava veta, pikazan u tabeli 5.1.
l 5.1: Postupci un za odredivanje dejstava vetra
Referentni dokument
Parametar
predmeta
Udarni pritisak vetra qp

Osnovna bzina veta Vb 4.2 (2)
Refeentna visina Ze glava 7
Kategoija teena tabela 4.1
Kaakteisticni udani pitisak veta qp 4.5 (1)
Intenzitet tubulerlcije Iv 4.4
Sednja z veta V m 4.3.1
Koeficijent topogafije co(z) 4.3.3
Koeficijent hapavosti cr(z) 4.3.2
Pritisci vetra, m, za obIoge, elemente za
pricvrscivanje i konstrukcijske delove
Koeficijent spoljasnjeg pritiska glava 7
Koeficijent unutasnjeg pritiska glava 7
Koeficijent neto pitiska Cp.net glava 7
Spoljasnji pritisak vetra W e = qp 5.2 (1)
Unutasnji pritisak vetra WI = qp 5.2 (2)
Sile vetra konstrukcije, m, globalni uticaji
vetra
Koeficijent konstukcije CsCd 6
Sila veta Fw, sracunata iz koeficijenata sile 5.3 (2)
Sila vetra Fw, sracunata iz koeficijenata pitiska 5.3 (3)
5.2 PRITISAK VETRA NA POVRSINE

(1) Pritisak vetra, koji deluje spoljasnje povrsine We, treba da bude odreden iz izraza
(5.1 ).
We =qp(ze) (5.1)
gde su:
Qp(ze) udarni pritisak vetra
Ze referentna visina za spoljasnji pritisak, data u glavi 7
koeficijent spoljasnjeg pritiska, videti glavu 7
Napomena: Pitisak qp(z) definisan u 4.5.
(2) Pritisak vetra, koji deluje unutrasnje povrsine konstrukcije Wj, treba da bude
odreden iz izraza (5.2).
(5.2)
24
EN 1991-1-4:2005
udarni pritisak vetra

referentna visil1a za unutrasnji pritisak, data u glavi 7
koeficijent unutrasnjeg pritiska, videti glavu 7
Napomena: Pritisak qp(z) definisan u 4.5.
(3) Neto pritisak zid, krov ili element, jednak razlici pritisaka suprotnim
povrsinama, vode6i racuna njihovim znacima. Pritisak, usmeren ka povrsini, uzima se kao
pozitivan, sisanje (suction) , usmereno od povrsine, kao negativno. m su prikazani
slici 5.1.
pozitivan negtivan
~ poz unutrasnji unutrasnji
pritisak pritisak
() ()
~
e1
w
poz'
--
-:
--
--
~-~
I=:
//" /,/
neg
-----
----+
----+
,.~-~---
./
w
e2
//~ ~/'/ // / //
poz' neg
() (d)
Slika 5.1: Pritisak povrsine
5.3 SILE VETRA

(1) Sile vetra za konstrukciju u celini, ili za komponentu konstrukcije, treba da budu
odredene:
- preko sila, sracunatih mm koeficijenata (videti (2)), ili
- preko sila, sracunatih iz povrsinskih pritisaka (videti ()).
(2) Sila vetra Fw , koja deluje konstrukciju, ili komponentu konstrukcije, moze da bude
odredena direktno mm izraza (5.):
(5.3)
ili vektorskim sabiranjem individualnim konstrukcijskim elementima, (kako to pokazano

u 7.2.2), mm izraza (5.4):
Fw =CsCd ICf Qp(ze) ref (5.4)

elementi
25
EN 1991-1-4:2005
gde su:
CsCd koeficijent konstrukcije, kako definisan u glavi 6
Cf koeficijent sile za konstrukciju ili konstrukcijski element, dat u glavi 7 ili
glavi 8
qp(ze) udarni pritisak vetra (definisan u 4.5) referentnoj visini Ze (definisanoj u
glavi 7 ili glavi 8)
ref referentna povrsina konstrukcije ili konstrukcijskog elementa, data u glavi 7
ili glavi 8.
Napomena: U glavi 7 su date vednosti koeficijenta Cf za konstukcije, iIi konstukcijske elemente, kao
sto su pizme, cilindi, kovovi, tabIe oznaka (signboards) , ploce, esetkaste konstukcije (I
structures) itd. vednosti ukljucuju uticaje tenja. U glavi 8 su date vednosti velicine koeficijenta Cf za
stv.
(3) Sila vetra Fw , koja deluje konstrukciju ili konstrukcijski element, moze da bude
odredena vektorskim sabiranjem sila Fw,e, Fw,j i F fr , sracunatih iz spoljasnjih i unutrasnjih
pritisaka, izraza (5.5) i (5.6), odnosno sila trenja, koje su rezultat trenja vetra
paralelnog spoljasnjim povrsinama, sracunatih izraza (5.7), tj.:
- spoljasnje sile:
Fw,e =CsCd LW e ref (5.5)

povsine
- unutrasnje sile:
Fw,j = LWj ref (5.6)

povsine
- sile trenja:
Ffr = Cfr Qp(ze) fr (5.7)

gde su:
CsCd koeficijent konstrukcije, kako definisan u glavi 6
We spoljasnji pritisak pojedinacne spoljasnje povrsine visini Ze, dat
izrazom (5.1)
Wj unutrasnji pritisak pojedinacne povrsine visini Zj, dat izrazom (5.2)
ref referentna povrsina pojedinacne povrsine
Cfr koeficijent trenja, dobijen iz 7.5
A fr povrsina spoljasnje povrsine paralelne sa vetrom, data u 7.5.
Napomena 1: Za elemente, (kao sto su zidovi i kovovi), sila veta postaje jednaka azlici izmedu
spoljasnjih i unutasnjih ezultuju6itl sila.
Napomena 2: Sile tenja F fr deluju u pavcu krnt veta paalelnih spoljasnjim vSim.
(4) Uticaji trenja vetra povrsinu, mogu da budu zanemareni kada ukupna povrsina
svih povrsina paralelnih sa vetrom (ili pod malim uglom), jednaka ili od cetvorostruke
ukupne povrsine svih spoljasnjih povrsina upravnih vetar (niz i uz vetar).
(5) sabiranju sila vetra, koje deluju konstrukcije zgrada, nedostatak uzajamne
veze (correlation) pritisaka vetra izmedu strana niz i uz vetar, moze se uzeti u obzir.
Napomena: U Nacionalnom aneksu moze da bude odedeno da ' ovaj nedostatak uzajamne veze
moze da bude genealno ili da bude oganicen zidove, kako to im u 7.2.2 (3).
Pepoucuje se da nedostatak uzajamne veze bude azrnatan samo za zidove (videti 7.2.2 (3)).
26
EN 1991-1-4:2005
GLAVA 6
KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE CsCd
6.1 OPSTE ODREDBE
(1) Preko koeficijenta konstrukcije CsCd, treba da se uzme u obzir uticaj dejstva vetra
od neistovremene (non-simultaneously) pojave udarnih pritisaka vetra povrsinu c s ,
zajedno sa uticajem oscilacija (vibracija) konstrukcije, usled turbulencije Cd.
Napomena: Koeficijent kstuki CsCd, moze da bude razdvojen koeficijent dimenzija C s i
dinamicki kfiit Cd, osnovu 6.3. Informacija tome da ' kfiit konstrukcije CsCd treba da
bude razdvojen ili , moze da bude data u Nacionalnom aneksu.
6.2 ODREDIVANJE KOEFICIJENTA CsCd
(1) Koeficijent CsCd, moze da se odredi slede6i :

) za zgrade, sa visinom od 15 , vrednost koeficijenta CsCd moze da bude
uzeta kao 1;
) za fasadne i krovne elemente, koji imaju sopstvenu frekvenciju ve6u od 5 Hz,
vrednost koeficijenta CsCd moze da bude uzeta kao 1;
) za ramovske konstrukcije zgrada koje imaju nose6e zidove (structural walls) ,
koje su visine od 1 i visina od cetvorostruke dubine u
pravcu vetra (in-wind depth) , vrednost koficijenta CsCd moze da bude uzeta kao
1;
d) za dimnjake kruznog poprecnog preseka, visina od 60 , kao i od
vrednosti 6,5 puta precnik, vrednost koeficijenta CsCd moze da bude uzeta kao 1;
) alternativno, za navedene slucajeve ), ), ) i d), vrednosti koeficijenta CsCd
mogu se odrediti 6.3.1 ;
f) za gradevinske objekte (osim mostova, koji se razmatraju u glavi 8), kao i
dimnjake i zgrade van ogranicenja datih u navedenim slucajevima ) i d),
vrednosti koeficijenta CsCd treba da budu odredene, bilo 6.3, ili uzete iz
aneksa D.
Napomena 1: Sopstvene fkvi fasadnih i krovnih elemenata, mogu da budu sracunate mm
aneksa F (zastakljeni (glazing) rasporli mi od 3m uobicajeno dovode do sopstvenih fkvi ve6ih
od 5 Hz).
Napomena 2: Na slikama u aneksu , prikazane su vdsti koeficijenata CsCd za razlicite vrste
konstrukcija. Na slikama su prikazane anvelope vrednosti strani sigurnosti (safe values), sracunate iz
modela koji ispunjavaju zahteve iz 6.3.1.
6.3 DETALJNI POSTUPAK

6.3.1 KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE CsCd
(1) Detaljni postupak za sracunavanje koeficijenta konstrukcije CsCd, dat u izrazu

(6.1). Ovaj postupak moze da se primenjuje samo ako su ispunjeni uslovi dati u 6.3.1 (2).
(6.1)
27
EN 1991-1 ..4:2005
gde su:
Zs referentna visina za odredivanje koeficijenta konstrukcije, videti sliku 6.1; za
konstrukcije za koje moze da se slika 6.1, moze se uzeti da
velicina Zs jednaka visini konstrukcije h
k udarni koeficijent, definisan kao odnos maksimalne vrednosti fluktuiraju6eg
dela odgovora konstrukcije i njegove standardne devijacije
Iv intenzitet turbulencije, definisan u 4.4
2 koeficijent izvornog dejstva, preko kojeg se dopusta nedostatak pune
uzajamne veze pritiska i povrsine konstrukcije
R2 koeficijent rezonantnog odgovora, preko kojeg se dopusta turbulencija u
rezonanciji sa obIikom tona oscilovanja
Napomena 1: Preko koeficijenta dimenzija c s , uzima se u obzir uticaj smanjenja dejstva vetra, usled
neistovremene pojave udarnitl pritisaka vetra povrsinu, moze da bude odreden iz izraza (6.2):
(6.2)
Napomena 2: Preko dinamickog koeficijenta Cd, uzirna se u obzir uticaj pove6anja od oscilacija, usled
turbulencije u rezonanciji sa konstrukcijom, Orl moze da bude odreden iz izraza (6.3):
(6.3)
Napomena 3: Postupak, koji treba da bude za odredivanje velicina k p , i R, moze da bude

prikazan u Nacionalnom aneksu. Preporuceni postupak prikazan u aneksu . U aneksu , prikazan
alternativni postupak. indikacija korisnicima, razlike u koeficijentima CsCd, odredenim aneksu i
aneksu , prekoracuju pribIizno 5%.
) vertikalne konstrukcije, kao 8tO ) paralelni oscilator (parallel ) tackaste (pointlike) kon-
su zgrade itd. oscillator), tj., horizontalne konstrukcije, kao 8to su tabIe
strukcije, kao 8to su grede itd. oznaka itd.
Napomena: U 1.1 (2) data su i ogranicenja:
Zs =O,6h~zmin
Slika 6.1: Osnovni bl konstrukcija, obuhvaceni postupkom n; prikazane

su i dimenzije konstrukcija i mnn referentna visina
28
EN 1991-1-4:2005
(2) Izraz (6.1) da bude , samo ako su ispunjeni svi slede6i zahtevi:
- konstrukcija odgovara jednom od osnovnih obIika, prikazanih slici 6.1,
znacajno samo oscilovanje u pravcu vetra u osnovnom obIiku tona koji
konstantan znak.
Napomena: Doprinos odgovoru konstrukcije, drugog i visih tonova oscilovanja u pravcu vetra
zanemarljiv.
6.3.2 PROCENE UPOTREBLJIVOSTI
(1) Za upotrebIjivosti treba primeniti maksimalno u pravcu vetra

(along-wind) i standardnu devijaciju karakteristicnog ubrzanja konstrukcije, u pravcu vetra,
visini z. Za maksimalno u pravcu vetra, treba da bude ekvivalentna
staticka sila vetra, definisana u 5.2.
Napomena: U Nacionalnom aneksu moze da bude prikazana metoda za odredivanje u
pravcu vetra, kao i standardne devijacije ubrzanja u pravcu vetra. Preporucena metoda prikazana u
aneksu . U aneksu , prikazana alternativna metoda.
6.3.3 POBUDA OSCILOVANJEM
(1) Za vitke zgrade (hld> 4) i dimnjake (hld> 6,5), u tandemu, iIi u grupnoj dispoziciji,
treba da se uzme u obzir uticaj pove6ane turbulencije - pobuda oscilovanjem (wake
buffeting) susednih konstrukcija.
(2) Moze se pretpostaviti da su uticaji pobude oscilovanjem zanemarljivi, ako ispunjen

jedan od slede6ih uslova:
- rastojanje izmedu dve zgrade iIi dimnjaka ve6e od 25-ostruke vrednosti
dimenzije, upravno vetar, zgrade ili dimnjaka;
- sopstvena frekvencija zgrade ili dimnjaka niz strujanje (downstream) ve6a od 1
Hz.
Napomena: Ako nijedan od uslova u 6.3.3 (2) ispunjen, preporucuju se kompletna ispitivanja vetra,
uz strujanje u aeotunelu ili savet specijaliste.
29
EN 1991-1-4:2005
GLAVA 7
KOEFICIJENTI PRITISA I SILE
7.1 5 ODREDBE
(1) Qva glava treba da se za odredivanje odgovaraju6ih aerodinamickih

koeficijenata za konstrukcije. U zavisnosti od konstrukcije, odgovaraju6i aerodinamicki
koeficijenti su slede6i:
- koeficijenti unutrasnjeg i spoljasnjeg pritiska, videti 7.1.1 (1),
- koeficijenti neto pritiska, videti 7.1.1 (2),
- koeficijenti trenja, videti 7.1.1 (3),
- koeficijenti sile, videti 7.1.1 (4).
7.1.1 IZBOR AERODINAMICKOG KOEFICIJENTA
(1) Koeficijenti pritiska treba da budu odredeni za :

- zgrade, koris6enjem 7.2 kako za unutrasnje tako i za spoljasnje pritiske, kao i
- kruzne cilindre, koris6enjem 7.2.9 za unutrasnje pritiske, 7.9.1 za spoljasnje
pritiske.
Napomena 1: Peko koeficijenata spoljasnjeg pitiska dobijaju se uticaji veta spoljasnje povsine
zgada, peko koeficijenata unutasnjeg pitiska dobijaju se uticaji veta unutasnje povsine
zgada.
Napomena 2: Koeficijenti spoljasnjeg pitiska dele se globalne koeficijente i lokalne koeficijente.

Peko lokalnih koeficijenata dobijaju se koeficijenti pitiska za optee6ene povsine od 1 2 . mogu
da se pimerljuju za poacun malih elemenata i elemenata za piCvs6ivanJe. Peko globalnih
koeficijenata dobijaju se koeficijenti pitiska za optee6ene povsine od 1 m . rnogu da se
pimenjuju za optee6ene povsine ve6e od 1 .
2
(2) Koeficijenti neto pritiska treba da budu odredeni za:

- krovove nadstresnica, koris6enjem 7.3,
- samostoje6e (free-standing) zidove, parapete i ograde, koris6enjem 7.4.
Napomena: Peko koeficijenata neto pitiska dobijaju se ezultuju6i uticaji veta konstukciju,
konstukcijski element ili komponentu jedinici povsine.
(3) Koeficijenti sile treba da budu odredeni za zidove i povrsine, definisane u 5.3 (3) i (4),
uz koris6enje 7.5.
(4) Koeficijenti sile treba da budu odredeni za:

- tabIe oznaka, koris6enjem 7.4.3,
konstrukcijske elemente sa pravougaonim presekom, koris6enjem 7.6,
konstrukcijske elemente sa ostroivicnim presekom, koris6enjem 7.7,
konstrukcijske elemente sa pravilnim poligonalnim presekom,
koris6enjem 7.8,
kruzne cilindre, koris6enjem 7.9.2 i 7.9.3,
sfere, koris6enjem 7.1 ,
resetkaste konstrukcije i skele, koris6enjem 7.11,
zastave, koris6en 7.12.
Koris6enjem 7.13, moze da se koeficijent redukcije, koji zavisi od efektivne vitkosti
konstrukcije.
30
EN 1991 .. 1-4:2005
Napomena: Peko koeficijenata sile dobija se globalrli uticaj veta konstukciju, konstukcijski
element ili komponentu, kao celine, ukljucuju6i tenje, ako posebno iskljuceno.
7.1.2 NESIMETRICNII SUPROTNO DELUJUCI PRITISCII SILE
(1) Ako iznenadne (instantaneous) fluktuacije vetra povrsine mogu da budu povod
znacajnoj nesimetriji optere6enja, obIik konstrukcije sklon da bude osetljiv takva
optere6enja ( , torzija u nominalno simetricnim zgradama sa jednim jezgrom), tada
njihov uticaj treba da bude uzet u obzir.
(2) Za samostoje6e (free-standing) nadstresnice (canopies) i tabIe oznaka, treba da

budu
odredbe 7.3 i 7.4.
Napomena: U Nilm aneksu mogu da budu ikzi postupci za duge konstukcije.
su slede6i postupci:
) za vug konstukcije koje su osetljive tozione uticaje, za pikazivanje tozionih uticaja

usled kosog veta, ili usled nedostatka uzajamne veze izmedu sila veta koji deluju azlicitim
mestima konstukciji, teba da bude aspodela pitiska pikazana slici 7.1;
[;{
_zona
Slika 7.1: Raspodela pritiska, koja se mnu uzimanju obzir torzionih uticaja;
zone i vrednosti za koeficijent date su tabeli 7.1 i prikazane slici 7.5
) za dugeslucajeve, nesimetija optee6enja teba da bude dust, peko kompletnog uklanjanja

poacunskih dejstava veta sa onih delova konstukcije, kojima njihovo delovanje poizvodi
povoljni uticaj.
7.1.3 UTICAJI LEDA I SNEGA
(1) Ako led ili sneg menjaju geometriju konstrukcije tako da se referentna
povrsina ili obIik, to treba uzeti u obzir.
Napomena: Dalje infomacije mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.
31
F
EN 1991-1-4:2005
7.2 KOEFICIJENTI PRITISKA ZA ZGRADE

7.2.1 OPSTE ODREDBE
(1) Koeficijenti spoljasnjeg pritiska za zgrade i delove zgrada zavise od dimenzija

optere6ene povrsine , koja predstavlja povrsinu konstrukcije koju deluje vetar za
razmatrani deo koji se proracunava. Koeficijenti spoljasnjeg pritiska, za optere6ene povrsine
od 1 2 i 10 2 , dati su u tabelama za odgovaraju6e obIike (konfiguracije) zgrada, kao
lokalni koeficijenti ,1, odnosno globalni keoficijenti ,10.
Napomena 1: Vrednosti za koeficijent ,1, pogodne su za proracun malih elemenata i elemenata za
pricrscivanje, sa povrsinom elementu od 1 iIi , kao sto su elementi obIoga i elementi za
2
pokrivanje krovova (roofing). Vrednosti za koeficijent ,10, mogu da budu koriscene za proracun
globalne nosece konstrukcije zgrada.
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude ~rikazan postupak za sracunavanje koeficijenata
spoljasnjeg pritiska za opterecene povrsine iznad 1 m , baziran koeficijentima pritiska ,1 i ,10.
Preporuceni postupak za opterecene povrsine do 10 m 2, prikazan slici 7.2.
,1
0,1 2 4 6 8 10
Slika bazirana sledecem:

Za 1 m < < 10 m = ,1 ( ,1 - ,10)
2 2
- 10910
Slika 7.2: u postupak za odredivanje koeficijenta spo/jasnjeg pritiska , za

zgrade sa opterecenom povrsinom izmedu 1 m 2 i 1 m 2
(2) Vrednosti koeficijenata ,10 i ,1, iz tabela 7.1 do 7.5, treba da budu koris6ene za
ortogonalni vetar, pravaca , 900, 1800. Ove vrednosti predstavljaju najnepovoljnije
vrednosti, dobijene u podrucju pravca vetra () = 450, sa bilo koje strane relevantnog
ortogonalnog pravca.
(3) Za isturene (protruding) uglove krova, pritisak donju stranu prepusta krova jednak
pritisku u zoni vertikalnog zida direktno povezanog sa isturenim krovom; pritisak gornju
stranu prepusta krova jednak pritisku u zoni, definisanoj za krov.
32
EN 1991-1-4:2005
pritisak sa gornje strane, odreden

iz Pritis;c0V
__________---..- ~'\-----3
istureni krov \
pritisak donju stranu

odreden iz pritiska zid
Slika 7.3: lIustracija relevantnih pritisaka za isturene krovove
7.2.2 VERTIALNI ZIDOVI ZGRADA PRAVOUGAONE OSNOVE
(1) Referentne visine Ze zidova za zastitu od vetra, zgrada pravougaone osnove (zona
, videti sliku 7.5), zavise od odnosa hld i uvek su jednake gornjim vrednostima visina
razlicitih delova zidova. su prikazane slici 7.4 za slede6a tri slucaja:
zgrada, visina h od sirine , treba da se razmatra kao jedan deo;
zgrada, visina h ve6a od sirine , ali od 2, moze da se razmatra
kao da se sastoji iz dva dela: donjeg, koji se prostire od tla navise do visine
jednake i gornjeg dela, koji preostali deo visine;
- zgrada, visina h ve6a od 2, moze da se razmatra kao da sastavljena iz
vise delova: donjeg dela koji se prostire od tla navise do visine jednake sirini ,
gornjeg dela, koji se prostire od vrha nanize sa visinom jednakom sirini , kao i
srednjeg podrucja, izmedu gornjeg i donjeg dela, koje moze da bude podeljeno
horizontalne trake (strips) sa visinama jednakim dimenziji hstriP' kako to
prikazano slici 7.4.
Napomena: Pravila za raspodelu pritisaka vetra, za zid niz vetar (Ieeward) i zidove (zone , ,
i , videti sliku 7.5), mogu da budu data u Nacionalnom aneksu, ili definisana za pojedinacni projekat.
Preporuceni postupak da se za referentnu visinu usvoji visina zgrade.
33
..
11
EN 1991 .. 1-4:2005
I
povrsina referentna obIik dijagrama
zgrade visina pritiska od brzine vetra

..... .t.
h-b
z
/' / / / /
Napomena: Pitisak od bzine veta teba da bude petpostavljen kao avnomean (uniform) duz svake
azmatane tlOizontalne take.
Slika 7.4: Referentna visina Ze, zavisnosti od dimenzija h i , kao i odgovarajuci

dijagram (profile) pritiska vetra
(2) Koeficijenti spoljasnjeg pritiska ,10 i ,1, za zone , , , i , definisani su

slici 7.5.
34
EN 1991-1-4:2005
Osnova
14
d
~I
= ili 2h, sta
: dimenzija upravna vetar
izgled za <d
vet~
_ _---ID>~

/ d-e ~I
.. ------. izgled ---- ..

izgled za ~ d izgled za ~ 5d
vetar h
~
d
1: /5 ~I~ d-e/5
:1
h h
vetar vetar
~ ~
Slika 7.5: Objasnjenje za vertikalne zidove
Napomena 1: Vrednosti koeficijenata ,10 i ,1, mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.
Preporucene vrednosti date su u tabeli 7.1, u zavisnosti od odnosa h/d. Za meduvrednosti odnosa h/d,
moze da se koristi ' interpolacija. Vrednosti iz tabele 7.1 primenjuju se i za zidove zgrada sa
kosim krovovima, kao 8to su dvovodni (duopitch) i jednovodni (monopitch) krovovi.
35
EN 1991-1-4:2005
l 7.1: un vrednosti koeficijenata spo/jasnjeg pritiska, za vertikalne zidove zgrada

pravougaone osnove
Zona D
h/d ,10 ,1 ,10 ,1 ,10

I
,1 ,10 ,1 ,10 I ,1
5 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,8 +1,0 -0,7

1 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,8 +1,0 -0,5
~O,25 -1,2 -1,4 -0,8 -1,1 -0,5 +0,7 +1,0 -0,3
Napomena 2: Za zgrade sa odnosorn h/d> 5, ukupno optere6erlje vetra moze da bude zasnovano
odredbama datirn u 7.6 do 7.8 i 7.9.2.
(3) U slucajevima, kada sila vetra konstrukcije zgrada odredena

koeficijenata pritiska , istovremeno stranama zgrade uz i niz vetar (zone i ), moze
da bude uzet u obzir nedostatak uzajamne veze pritisaka vetra izmedu strana uz i niz vetar.
Napomena: Nedostatak uzajamne veze pritisaka vetra izmu strana uz i niz vetar, moze da bude
razmatran slede6i . Za zgrade sa dsm h/d 2: 5, rezultuju6a sila mnozi se sa 1. Za zgrade
sa odnosom h/d ~ 1, rezultuju6a sila mnozi se sa 0,85. Za muvdsti odnosa h/d, moze da bude
' interpolacija.
7.2.3 RAVNI KROVOVI
(1) Ravni krovovi (flat roofs) su definisani kao krovovi sa nagibima od _50 < < 50.
(2) Krov treba da bude podeljen zone, kako to prikazano slici 7.6.
(3) Referentna visina za ravan krov i krovove za zaobIjenim ili mansardnim strehama,
treba da bude uzeta kao visina h. Referentna visina za ravne krovove sa parapetima, treba
da bude uzeta kao h + h p , videti sliku 7.6.
(4) Koeficijenti pritiska, za svaku zonu, dati su u tabeli 7.2.
(5) Rezultuju6i koeficijent pritiska parapet, treba da bude odreden koris6enjem 7.4.
36
EN 1991-1-4:2005
ivica strehe
/ ~
h
parapeti zaobIjene i mansardne strehe
d
~'
= ili 2h,
F sta
1-----
: dimenzija upravna vetar
vet~ G I
/
1---
el2
~'
Slika 7.6: Objasnjenje za ravne krovove
37
EN 1991-1-4:2005
l 7.2: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska za ravne krovove
Zona
Tip krova F G I
,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1
I
+0,2
ostroivicne strehe -1,8 -2,5 -1,2 -2,0 -0,7 -1,2
-0,2
+0,2
hp1h=0,025 -1,6 -2,2 -1,1 -1,8 -0,7 -1,2
-0,2
sa +0,2
hp1h=0,05 -1,4 -2,0 -0,9 -1,6 -0,7 -1,2
parapetima -0,2
+0,2
hp1h=0,10 -1,2 -1,8 -0,8 -1,4 -0,7 -1,2
-0,2
+0,2
rlh=0,05 -1,0 -1,5 -1,2 -1,8 -0,4
-0,2
zaobIjene +0,2
rlh=0,10 -0,7 -1,2 -0,8 -1,4 -0,3
strehe -0,2
+0,2
rlh =0,20 -0,5 -0,8 -0,5 -0,8 -0,3
-0,2
+0,2
= 300 -1,0 -1,5 -1,0 -1,5 -0,3
-0,2
mansardne +0,2
= 450 -1,2 -1,8 -1,3 -1,9 -0,4
strehe -0,2
+0,2
= 600 -1,3 -1,9 -1,3 -1,9 -0,5
-0,2
Napomena 1: Za kovove sa parapetirna ili zaobIjenim strehama, moze da se li interpolacija za
meduvrednosti odnosa hp/h i r/h.
Napomena 2: Za krovove sa mansardnim strehama moze da bude linearna interpolacija izmedu
uglova nagiba krova = , = 450 i = 600. Za uglove nagiba kova > 600, moze da bude
linearna interpolacija izmedu vrednosti za =600 i vrednosti za ravne kovove sa stivim strehom.
Napomena : U zoni 1, kada su date pozitivne i negativne vrednosti, vrednosti moraju se uzeti u obzir.
Napomena 4: Za mansardnu strehu, koeficijenti spoljasrljeg pritiska, dati su u tabeli 7.4 " Koeficijenti
spoljasnjeg pritiska za dvovodne krovove: pravac vetra 00", zone F i G, zavisno od ugla nagiba mansardne
strehe.
Napomena 5: Za zaobIjenu strehu, koeficijenti spoljasnjeg pritiska, dobijaju se linearnom irlterpolacijom duz
zaobIjenja, izmedu vrednosti za zid i za krov.
7.2.4 JEDNOVODNI KROVOVI
(1) Krov, ukljucuju6i isturene (protruding) delove, treba da bude podeljen zone, kako
to prikazano slici 7.7.
(2) Za referentnu visinu Ze treba uzeti da jednaka visini h.
38
EN 1991-1-4:2005
(3) Koeficijenti pritiska, za svaku zonu, koji treba da budu , dati su u tabeli 7.3.
vetar vetar
gornja streha ~o gornja streha
a
h h
) opste
ve~ ~ G
/
-
F
= ili 2h,
/10 sta
~
: dimenzija upravna
pravac vetra
) pravci vetra () = i () =1800
gornja streha
e14! Fup
--'L 1--
ve~ ~ G I
/ 1--
el41 liow
--'L
/1 donja streha
t: /2 ~I
) pravac vetra () = 900
Slika 7.7: Objasnjenje za jednovodne krovove
39
EN 1991-1-4:2005
l 7.: Koeficijenti spo/jasnjeg pritiska vetra za jednovodne krovove
Ugao Zona za pravac vetra = 00 Zona za pravac vetra = 1800

nagiba F G F G
krova
,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1
50 -1,7 -2,5 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2

-2,3 -2,5 -1,3 -2,0 -0,8 -1,2
+0,0 +0,0 +0,0
-0,9 -2,0 -0,8 -1,5 -0,3
150 -2,5 -2,8 -1,3 -2,0 -0,9 -1,2
+0,2 +0,2 +0,2
-0,5 -1,5 -0,5 -1,5 -0,2
300 -1,1 -2,3 -0,8 -1,5 -0,8
+0,7 +0,7 +0,4
-0,0 -0,0 -0,0
450 -0,6 -1,3 -0,5 -0,7
+0,7 +0,7 +0,6
600 +0,7 +0,7 +0,7 -0,5 -1,0 -0,5 -0,5
750 +0,8 +0,8 +0,8 -0,5 -1,0 -0,5 -0,5
l 7.: Koeficijenti spo/jasnjeg pritiska vetra za jednovodne krovove

Ugao Zona za pravac vetra = 900
nagiba
Fup F10w G I
krova
,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1
I
50 -2,1 -2,6 -2,1 -2,4 -1,8 -2,0 -0,6 -1,2 -0,5

I
150 -2,4 -2,9 -1,6 -2,4 -1,9 -2,5 -0,8 -1,2 -0,7 -1,2
300 ~2,1 -2,9 -1,3 -2,0 -1,5 -2,0 -1,0 -1,3 -0,8 -1,2
450 -1,5 -2,4 -1,3 -2,0 -1,4 -2,0 -1,0 -1,3 -0,9 -1,2
600 -1,2 -2,0 -1,2 -2,0 -1,2 -2,0 -1,0 -1,3 -0,7 -1,2
--
750 -1,2 -2,0 -1,2 -2,0 -1,2 -2,0 -1,0 -1,3 -0,5
=
Napomena 1: Za pavac veta () 00 (videti tabelu ), pitisak se naglo izmedu pozitivnih i negativnih
vednosti oko ugla nagiba kova od =
+50 do +450, su date kako pozitivne, tako i negativrle vednosti. Za
takve kovove teba da budu azmatana dva slucaja: pvj, sa svim pozitivnim vednostima i dugi, sa svirn
negativnim vednostima. Na istoj povsini dopusteno mesanje pozitivnih i negativnih vednosti.
Napomena 2: Lineana intepolacija za meduvednosti uglova nagiba kova moze da bude izmedu
vednosti
istog znaka. Vednosti koje su jednake 0,0, date su adi intepolacije.
7.2.5 DVOVODNI KROVOVI
(1) Krov, ukljucuju6i isturene delove, treba da bude podeljen zone, kako to
(3) Koeficijenti pritiska koji treba da budu za svaku zonu su dati u tabeli 7.4.
40
EN 1991-1-4:2005
navetrena povrsina
vetar...
zavetrena povrsina
8=
h h
pozitivan ugao nagiba negativan ugao nagiba
) opste
navetrena povrsina zavetrena povrsina
\ /
\ /
F
--
vet~ ~ '

>
~
8= G :.:: I
-
F
/10 ~e/10
= ili 2h,
sta
) pravac vetra () =
: dimenzija upravna
pravac vetra
el4I !---
F
I
vet~ ~ = 900
G
sleme ili uvala
/ !---
G
I
el4I F
/10
'~ /2 -+1
) pravac vetra () =900

Slika 7.8: Objasnjenje za dvovodne krovove
41
EN 1991-1-4:2005
l 7.4: Koeficijenti spoJjasnjeg pritiska vetra za dvovodne krovove

Ugao Zona za pravac vetra =0
nagiba F G I
krova

,10 I ,1 ,10 ,1 ,10 ,1
I
,10
I
,1 ,10 ,1
-45 -0,6 -0,6 -0,8 -0,7 -1,0 -1,5

-30 -1,1 -2,0 -0,8 -1,5 -0,8 -0,6 -0,8 -1,4
_15 -2,5 -2,8 -1,3 -2,0 -0,9 -1,2 -0,5 -0,7 -1,2
+0,2 +0,2
_5 -2,3 -2,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,2
-0,6 -0,6
-1,7 -2,5 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2 +0,2
5 -0,6
+0,0 +0,0 +0,0 -0,6
-0,9 -2,0 -0,8 -1,5 -0,3 -0,4 -1,0 -1,5
15
+0,2 +0,2 +0,2 +0,0 +0,0 +0,0
-0,5 -1,5 -0,5 -1,5 -0,2 -0,4 -0,5
30
+0,7 +0,7 +0,4 +0,0 +0,0
-0,0 -0,0 -0,0 -0,2 -0,3
45
+0,7 +0,7 +0,6 +0,0 +0,0
60 +0,7 +0,7 +0,7 -0,2 -0,3
75 +0,8 +0,8 +0,8 -0,2 -0,3
Napomena 1: Za pravac vetra = 00, pritisak se naglo izmedu pozitivnih i negativnih vrednosti
navetrenoj povrsini oko ugla nagiba krova od = _50 do +450, su date kako pozitivne, tako i negativne
vrednosti. Za takve krovove treba da budu razmatrana cetiri slucaja, u kojima se najve6e i vrednosti
svih povrsina F, G i kombinuju sa najve6im i vrednostima za povrsine i 1. Na istoj povrsini
dopusteno mesanje pozitivnih i rlegativnih vrednosti.
Napomena 2: Linearna interpolacija za meduvrednosti uglova nagiba krova istog znaka, rnoze da bude
izmedu vrednosti istog znaka. (Izmedu uglova nagiba krova = +50 i = _50, treba da bude
interpolovano, nego treba da budu podaci za ravne krovove iz 7.2.3). Vdsti koje su jednake 0,0
date su adi intepolacije.
42
EN 1991-1-4:2005
l 7.4: Koeficijenti spoljasnjeg pritiska vetra za dvovodne krovove

Ugao Zona za pravac vetra =90
nagiba
F G I
krova
,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1
_45 -1,4 -2,0 -1,2 -2,0 -1,0 -1,3 -0,9 -1,2

_30 -1,5 -2,1 -1,2 -2,0 -1,0 -1,3 -0,9 -1,2
_15 -1,9 -2,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,2 -0,8 -1,2
_5 -1,8 -2,5 -1,2 -2,0 -0,7 -1,2 -0,6 -1,2
5 -1,6 -2,2 -1,3 -2,0 -0,7 -1,2 -0,6
15 -1,3 -2,0 -1,3 -2,0 -0,6 -1,2 -0,5
30 -1,1 -1,5 -1,4 -2,0 -0,8 -1,2 -0,5
45 -1,1 -1,5 -1,4 -2,0 -0,9 -1,2 -0,5
60 -1,1 -1,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,0 -0,5
75 -1,1 -1,5 -1,2 -2,0 -0,8 -1,0 -0,5
7.2.6 CETVOROVODNI KROVOVI
(1) Krov, ukljucuju6i isturene delove, treba da bude podeljen zone, kako to
() Koeficijenti pritiska, koji treba da budu , dati su u tabeli 7.5.
43
,
EN 1991-1-4:2005
vetar vetar
--. -----
h
=" h () = 90"
= ili 2h,
sta manje
/10 : dimenzija upravna pravac vetra

. 1e/10
I-~
~e/10
I
e/41 /10
ve~. ve~
N

9=0' ., 0=90"
/ / e/41
N /10
I ..
t--J 8/10
,- 2
-1
1e/10

/10
) prevac vetra () = 00 ) pravac vetra () = 900

Slika 7.9: Objasnjenje za cetvorovodne krovove
44
EN 1991-1 . .4:2005
l 7.5: Koeficijenti spoJjasnjeg pritiska vetra za cetvorovodne krovove zgrada

Ugao Zone za pravac vetra 00 i =900
nagiba
krova G I
F L N
za
= 00
ago za ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1 ,10 ,1
=900
50 -1,7 -2,5 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2
-0,3 -0,6 -0,6 -1,2 -2,0 -0,6 -1,2 I -0,4
+0,0 +0,0 +0,0
-0,9 -2,0 -0,8 -1,5 -0,3
150 -0,5 -1,0 -1,5 -1,2 -2,0 -1,4 -2,0 -0,6 -1,2 -0,3
+0,2 +0,2 +0,2
-0,5 -1,5 -0,5 -1,5 -0,2
300 -0,4 -0,7 -1,2 -0,5 -1,4 -2,0 -0,8 -1,2 -0,2
+0,5 +0,7 +0,4
-0,0 -0,0 -0,0
450 -0,3 -0,6 -0,3 -1,3 -2,0 -0,8 -1,2 -0,2
+0,7 +0,7 +0,6
600 +0,7 +0,7 +0,7 -0,3 -0,6 -0,3 -1,2 -2,0 -0,4 -0,2
750 +0,8 +0,8 +0,8 -0,3 -0,6 -0,3 -1,2 -2,0 -0,4 -0,2
Napomena 1: Za pravac vetra = 00, pritisci se naglo menjaju izmedu pozitivnih i negativnih vrednosti
navetrenoj povrsini kod ugla nagiba krova od = +50 do +450, su date kako pozitivne, tako i negativne
vrednosti. Za takve krovove, treba da budu razmatrana dva slucaja: prvi, sa svi pozitivnim vrednostima i drugi,
sa svim negativnim vdsti. Nije dopusteno mesanje pozitivnih i negativnih vrednosti.
Napomena 2: Linearna interpolacija za meduvrednosti uglova nagiba krova istog znaka, moze da bude
m izmedu vrednosti istog znaka. Vrednosti koje su jedrlake 0,0 date su radi interpolacije.
Napomena : Za ugao nagiba krova navetrenoj povrsini, uvek se primenjuju koeficijenti pritiska.
7.2.7 TESTERASTI KROVOVI
(1) Koeficijenti pritiska za pravce vetra , 900 i 1800, za svaki raspon testerastog krova,
mogu da budu odredeni iz koeficijenta pritiska za svaki pojedinacni raspon.
Koeficijenti modifikacije za pritiske (Iokalne i globalne), za pravce vetra i 1800 svakom
rasponu, treba da budu odredeni iz:
- odredbe 7.2.4 za jednovodne krovove, modifikovane prema svom polozaju,
saglasno slikama 7.1 i ;
- odredbe 7.2.5 za dvovodne krovove za ugao nagiba krova < , modifikovane
prema svom polozaju, saglasno slikama 7.10 i d.
(2) Primena zona F/G/H, treba da bude razmatrana samo za navetrenu povrsinu. Zone
i I treba da budu razmatrane za svaki raspon testerastog krova.
(3) Za referentnu visinu Ze, treba da se uzme visina konstrukcije h, videti sliku 7.10.
45
--
EN 1991-1-4:2005
d)
Slika 7.10: Objasnjenje za testeraste krovove
Napomena 1: Za obIik kova (konfiguaciju) , teba da budu azmatana dva slucaja, u zavisnosti od
znaka koeficijenta pitiska pvo kovu.
Napomena 2: Za obIik kova , pvj koeficijent koeficijent za jednovodni kov, dugi i svi
slede6i koeficijenti su koeficijenti za uvalu dvovodnog kova.
46
EN 1991-1-4:2005
7.2.8 KROVOVI U VIDU SVODOVA I KUPOLA
(1) Qvo poglavlje primenjuje se za kruzne cilindricne krovove i kupole.

Napomena: Vednosti koeficijenata .10 i .1, koji teba da se pimenjuju za kuzne cilindicne
kovove i kupole, mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Pepoucene vednosti koeficijenta .10,
za azlicite zone, pikazane su slikama 7.11 i 7.12. Refeentna visina teba da se usvoji kao:
ze=h+f.
- za < h/d < 0,5, koeficijent .10 dobija se 'rn intepolacijom

- za 0,2 ::; f/d::; 0,3 i h/d ~ 0,5, teba azmatati dve vednosti koeficijenta .10
dijagarn pimenljiv za avne kovove
Slika 7.11: n vrednosti koeficijenata spo/jasnjeg pritiska ,10 za

svodove pravougaonoj osnovi
47
EN 1991-1-4:2005
;'
",,,'" - ...... ,
"-
/ "
/

"" ",
.....
.....
. ....-.'-----------..."
b=d
+ ,10
+0,8 t--------------,----.,..----::::::iiIIII"'--
+0,6 -----+----+-- ,1 =konstantan

+0,4 1-----t------4~----_+_--
duz svake ravni
+0,2 I - - - - -.........~----I----+-
0,0 t---+---+-----Io.~--I---I----I-O-5+ C(hl d=O)

-0.21-----1-----1--- . . A - - - - f -
_
-i-! +.ld

I
-1 t - - - - - - t -
-1,2 //--r-""'---==f=-~==:::t== B(h/d=O)

( hl<::lZO ,5)
-1,4
-1,6 1 - - - - - ' \ i-----.::;,.-"F----'-----"---..J-
- ,10
koeficijent ,10 konstantan duz kruznih lukova dobijenitl u presecima sfere i ravni upravnih vetar; kao
prva aproksimacija, moze da bude odreden 'm interpolacijom izmedu vrednosti u tackama , i ,
duz kruznih lukova paralelnih sa vetrom; isti , vredrlOsti koeficijenta ,10, U tacki , ako < h/d <
1, kao i u tackama iIi , ako < h/d < 0,5, mogu da budu odredene 'rnm interpolacijom, m
datoj slici 7.12.
Slika 7.12: un vrednosti koeficijenata spoljasnjeg pritiska ,10 za

kupole kruinoj osnovi
(2) Koeficijenti pritiska, za zidove pravougaonih zgrada sa krovovima u vidu svodova,

treba da budu uzeti 7.2.2.
7.2.9 UNUTRASNJI PRITISAK
(1) se razmatrati da unutrasnji i spoljasnji pritisci deluju u isto vreme. Za

najnepovoljniju kombinaciju spoljasnjeg i unutrasnjeg pritiska, da bude razmatrana
svaka kombinacija sa mogu6im otvorima i drugim propustljivim delovima.
(2) Koeficijent unutrasnjeg pritiska , zavisi od dimenzija i raspodele otvora omotacu

(envelope) zgrade. Kada, najmanje dve strane zgrada (fasade ili krov), ukupna povrsina
otvora, svakoj od tih strana, iznosi vise od 300/0 njihove povrsine, dejstva konstrukciju
ne treba da budu sracunata pravilima navedenim u ovoj poglavlju, nego, umesto toga,
treba da budu primenjena pravila 7.3 i 7.4.
48
EN 1991-1 ...4:2005
Napomena: U otvore zgrade ukljucuju semali otvori, kao sto su: otvoreni prozori, ventilatori, dimnjaci
itd., kao i izvorna propustljivost, kao sto su propustljivost za vazduh oko vrata, prozora, instalacija itd,
kao i kroz omotac zgrade. Izvorna propustljivost tipicno se kre6e u podrucju od 0,01 % do 0,1% izlozene
povrsine. Dopunske informacije rnogu da budu date u Nacionalnorn aneksu.
(3) Kada neki spoljasnji otvor, kao sto su vrata ili prozor, dominantan kada otvoren,
ali , za granicno stanje nosivosti u toku jakih olujnih vetrova, razmatran kao zatvoren,
stanje sa otvorenim vratima i prozorima, treba da bude razmatrano kao incidentna
proracunska situacija, u saglasnosti sa EN 1990.
Napomena: Kontrola incidentne proracunske situacije, vazna za vitke unutrasnje zidove (sa velikom
izlozenos6u riziku), kada zid treba da nosi pun spoljasnji pritisak, zbog otvora u omotacu zgrade.
(4) Neka od strana (povrsina) zgrade treba da bude posmatrana kao dominantna kada
povrsina otvora toj strani jednaka dvostrukoj povrsini otvora i propusta
preostalim stranama razmatrane zgrade.
Napomena: Ovo moze da bude i pojedine unutrasnje prostore unutar zgrade.
(5) Za zgradu sa dominantnom stranom, unutrasnji pritisak treba, otvorima

dominantne strane, da bude uzet kao deo spoljasnjeg pritiska. da budu
vrednosti date izrazima (7.1) i (7.2).
Kada povrsina otvora dominantnoj strani, jednaka dvostrukoj povrsini otvora
preostalim stranama:
=0,75 (7.1)
Kada povrsina otvora dominantnoj strani, jednaka trostrukoj povrsini otvora

preostalim stranama:
=0,90 (7.2)
gde :
vrednost koeficijenta spoljasnjeg pritiska otvorima dominantne strane;
kada su ovi otvori locirani u zonama sa razlicitim vrednostima spoljasnjih
pritisaka treba da bude povrsina koja tezi prosecnoj vrednosti
koeficijenta
Kada se povrsina otvora dominantnoj strani nalazi izmedu dvostruke i trostruke povrsine
otvora preostalim stranama, sracunavanju koeficijenta , moze da bude
linearna interpolacija.
(6) Za zgrade bez dominantne strane (povrsine), koeficijent unutrasnjeg pritiska treba
da bude odreden slici 7.13, funkcija odnosa visine i dubine zgrade h/d, kao
koeficijenta otvora , za svaki pravac vetra , koji treba da bude odreden iz izraza (7.3).
49
EN 1991-1-4:2005
0.8
0,7
0,6
0.5
0350,4
, 0,3
0,2
0,1

-0,1
-0,2
-0,3
-0,4
-0,5
0.33 0,4 0.5 0.6 0,7 0,8 0,9
Napomena: Za vrednosti izmedu hld = 0,25 i hld = 1,0, moze da se li interpolacija.
Slika 7.1 : Koeficijenti unutrasnjeg pritiska za ravnomernu raspodelu otvora
_ 2povrsina otvora, kada koeficijent negativan ili 0,0

(7.3)
- 2povrsina svih otvora
Napomena 1: Ovo treba da bude fasade i krovove zgrada, sa i bez unutrasnjih pregrada.
Napomena 2: Kada rnogu6e, ili se za dii slucaj moze potvrditi koeficijenta ,
tada za koeficijent treba da se usvoji nepovoljnija vrednost od +0,2 i -0,3.
(7) Referentna visina Zj za unutrasnje pritiske, treba da bude jednaka referentnoj visini
Ze za spoljasnje pritiske (videti 5.1 (1 )) stranama koje svojim otvorima doprinose
stvaranju unutrasnjeg pritiska. Ako postoji vise otvora, za odredivanje visine Zj, treba da
bude koriscena najveca vrednost Ze.
(8) Koeficijent unutrasnjeg pritiska otvorenih silosa i dimnjaka, treba da bude baziran
izrazu (7.4):
=- 0,60 (7.4)
Koeficijent unutrasnjeg pritiska ventiliranih rezervoara sa malim otvorima treba da bude

baziran izrazu (7.5):
= 0,40 (7.5)
Referentna visina Zj jednaka visini konstrukcije.
7.2.10 PRITISAK NA VISESLOJNE ZIDOVE ILI KROVOVE
(1) Sila vetra treba da bude sracunata posebno za svaki sloj (skin).
(2) Propustljivost nekog sloja, definise se kao odnos ukupne povrsine otvora i ukupne
povrsine sloja. Sloj se definise kao nepropustljiv (impermeabIe) , ako vrednost
propustljivosti manja od 0,10/0.
50
EN 1991-1-4:2005
(3) Ako Sal110 jedan sloj propustljiv, tada sila vetra nepropustljiv sloj treba da bude
odredena iz razlike izmedu unutrasnjeg i spoljasnjeg pritiska vetra, kako to opisano u
odredbi 5.2 (3). Ako vise od jednog sloja nepropustljivo, tada sila vetra svaki sloj zavisi
od:
relativne krutosti sloja,
spoljasnjih i unutrasnjih pritisaka,
rastojanja izmedu slojeva,
propustljivosti slojeva,
otvora krajevima prostora izmedu slojeva.
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vednosti za uticaje veta viseslojne
spoljasnje zidove i kovove. pva apoksimacija, pepoucuje se, da pitisak vetra najkru6i sloj,
moze da bude uzet kao razlika izmedu unutrasnjeg i spoljasnjeg pitiska.
Napomena 2: U Nacionalnom aneksu mogu da budu data pavila za slucajeve, u kojima su kajevi
prostora izmedu slojeva nepropustljivi (tight) za vazduh (slika 7.14()), kao i kod kojih slobodan
posto izmedu slojeva od 1 (kada strujanja vazduha unutar izolacije, mateijal
termicke izolacije (thermal insulation) ukljucuje se u jedan sloj). pva apoksimacija, mogu da budu
slede6a peporucena pavila:
- za zidove i kovove sa nepropustljivim unutrasnjim slojem i popustljivim spoljasnjim slojem, sa

pribIizno ravnomernom aspodelom otvoa, sila veta spoljasnji sloj moze da bude sracunata sa
koeficijentom Cp,net = 2/3 . za nadpitisak ( verpressure) , sa koeficijentorn Cp,net = 1/3 . za
podpritisak (underpressure); sila vetra unutrasnji sloj moze da bude sracunata sa koeficijentom
Cp,net = ;
- za zidove i krovove sa nepopustljivim unutasnjim slojem, i nepropustljivim, ku6im spoljasnjim

slojem, sila vetra spoljasnji sloj rnoze da bude sracunata sa koeficijentom Cp,net = ;
- za zidove i kovove sa propustljivim unutrasnjim slojem, sa pribIizno avnomenom aspodelom
otvora, kao i sa nepopustljivim spoljasnjim slojem, sila vetra spoljasnji sloj moze da bude
sacunata sa koeficijentom Cp,net = - , sila vetra unutasnji sloj sa koeficijentom
Cp,net = 1/3 ;
- za zidove i krovove sa nepropustljivim spoljasnjim slojem i nepropustljivim, ku6im unutrasnjirn slojem,

sila vetra slsi sloj rnoze da bude sracunata sa koeficijentom Cp,net = , sila veta
unutrasnji sloj sa kfiitm Cp,net = - .
Ako ulasci vazduha dovode sloj vazduha u komunikaciju sa dugim stanarna zgrade, azlicitim od
strane kojoj se zid nalazi (slika 7.14()), ova pravila nisu imliv.
) krajevi prostora izmedu slojeva zatvoreni
) krajevi prostora izmedu slojeva otvoreni

Slika 7. 14: Detalji ugla za viseslojne spoljasnje zidove
51
EN 1991-1-4:2005
7.3 KROVOVI NADSTRESNICA

(1) Krov nadstresnice definisan kao krov konstrukcije, koja stalne (permanent)
zidove, kao sto su benzinske stanice, (dutch barns) itd.
(2) Stepen zatvorenosti (degree ' bIockage) prostora ispod krova nadstresnice,
prikazan slici 7.15. zavisi od koeficijenta popunjenosti , koji predstavlja odnos
povrsine mogu6ih (feasibIe), stvarnih prepreka ispod nadstresnice i povrsine poprecnog
preseka ispod nadstresnice, cemu su povrsine upravne pravac vetra.
Napomena: Vrednost koeficijenta = predstavlja praznu nadstresnicu, vrednost koeficijenta = 1
predstavlja nadstresnicu potpuno zatvorenu sadrzajima (contents), samo zavetrenoj strehi
(nadstresnica ztv zgrada).
777777777777
[7777777777 / //
~~777777777
~. '"
--'-----,-+
7777777777/7/77/77777777/77/77//7777777
Prazna, samostalna nadstresnica ( =)
Nadstresnica zatvorena do zavetrene

strehe uskladistenom ( = 1)
Slika 7.15: Strujanje vazduha (airflow) preko krovova nadstresnice
(3) Preko koeficijenata globalne (overall) sile Cf i koeficijenata neto pritiska , datih u
tabelama 7.6 do 7.8 za vrednosti rp = i rp = 1, uzima se u obzir kombinovani uticaj vetra,
koji deluje kako navetrenoj, tako i zavetrenoj povrsini nadstresnica, za sve pravce
vetra. Meduvrednosti mogu da budu dobijene ' interpolacijom.
(4) Na zavetrenom delu, od polozaja maksimalnog zatvaranja, treba da budu

vrednosti koeficijenta cp,net za rp =.
(5) Koeficijent globalne sile predstavlja rezultuju6u silu. Koeficijent neto pritiska
predstavlja maksimalni lokalni pritisak za sve pravce vetra. treba da bude u
proracunu elemenata krovnog pokrivaca i elemenata za pricvrs6ivanje.
(6) Svaka nadstresnica da bude u stanju da prihvati slucajeve optere6enja koji su

definisani slede6i :
- za jednovodnu nadstresnicu (tabela 7.6) napadna tacka rezultante pritiska (center
' pressure), treba da bude rastojanju d/4 od navetrene ivice (d dimenzija u
pravcu vetra, slika 7.16);
- za dvovodnu nadstresnicu (tabela 7.7) napadna tacka rezultante pritiska, treba da
bude u sredistu svakog nagiba (slika 7.17); pored toga, dvovodna nadstresnica
treba da bude u stanju da prihvati maksimalno ili minimalno optere6enje jednog
nagiba, dok drugi nagib neoptere6en;
52
EN 1991-1-4:2005
za testerastu nadstresnicu (multibay duopitch ) , svako optere6enje uvale

moze da bude sracunato koeficijenata redukcije lf/mc, datih u tabeli 7.8,
vrednosti ,l1 date u tabeli 7.7.
h h
!!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!!!!!!
h h
!!!!!!!!!!!!!!! !!!!!!!!!!!
Slika 7. 16: Po/oiaj napadne tacke sile za jednovodne nadstresnice
Za dvoslojne nadstresnice, nepropustljiv sloj i njegovi elementi za pricvrs6ivanje, treba da

budu sracunati sa koeficijentom , propustljiv sloj i njegovi elementi za pricvrs6ivanje sa
1/3 cp,net.
(7) Sile trenja treba da budu razmatrane (videti 7.5).
(8) Referentna visina Ze treba da bude uzeta kao visina h, kako to prikazano
slikama 7.16 i 7.17.
53
EN 1991-1-4:2005
l 7.6: Vrednosti koeficijenata Cp,net i Cf za jednovodne nadstresnice
Koeficijenti neto pritiska cp,net

Objasnjenje u osnovi
~
10
------1
vetar
....
10
L
Cdl10 d110~
Ugao Koeficijenti
Koeficijent
nagiba globalne
popunjenosti ZonaA Zona Zona
krova sile

rp
maksimum za sve rp +0,2 +0,5 +1,8 +1,1

minimum rp =0 -0,5 -0,6 -1,3 -1,4
minimum rp =1 -1,3 -1,5 -1,8 -2,2

minimum rp =0 -0,7 -1,1 -1,7 -1,8
minimum rp =1 -1,4 -1,6 -2,2 -2,5
I

minimum rp =0 -0,9 -1,5 -2,0 -2,1
minimum rp =1 -1,4 -2,1 -2,6 -2,7
I

minimum rp =0 -1,1 -1,8 -2,4 -2,5
minimum rp =1 -1,4 -1,6 -2,9 -3,0
I
minimum rp =0 -1,3 -2,2 -2,8 -2,9
minimum rp =1 -1,4 -1,6 -2,9 -3,0

minimum rp =0 -1,6 -2,6 -3,2 -3,2
minimum rp =1 -1,4 -1,5 -2,5 -2,8

minimum rp =0 -1,8 -3,0 -3,8 -3,6
minimum rp =1 -1,4 -1,5 -2,2 -2,7
Napomena: Pozitivne vednosti pedstavljaju neto dejstvo veta, koje deluje nanize, negativne vednosti
pedstavljaju neto dejstvo veta, koji deluje navise.
54
EN 1991-1-4:2005
l 7.7: Vrednosti koeficijenata Cp,net i Cf za dvovodne nadstresnice
Koeficijent neto pritiska Cp,net

10
10
LL-
Hdl10 r---'1 dl1 r-+
dl5
Ugao Koeficijenti
Koeficijent
nagiba globalne
popunjenosti ZonaA Zona Zona Zona D
krova sile
rp
Cf
maksimum za sve rp +0,7 +0,8 +1,6 +0,6 +1,7

-200 minimum rp =0 -0,7 -0,9 -1,3 -1,6 -0,6
minimum rp =1 -1,3 -1,5 -2,4 -2,4 -0,6

-150 minimum rp =0 -0,6 -0,8 -1,3 -1,6 -0,6
minimum rp =1 -1,4 -1,6 -2,7 -2,6 -0,6

-100 minimum rp =0 -0,6 -0,8 -1,3 -1,5 -0,6
minimum rp =1 -1,4 -1,6 -2,7 -2,6 -0,6

_50 minimum rp =0 -0,5 -0,7 -1,3 -1,6 -0,6
minimum rp =1 -1,3 -1,5 -2,4 -2,4 -0,6

+50 minimum rp =0 -0,6 -0,6 -1,4 -1,4 -1,1
minimum rp =1 -1,3 -1,3 -2,0 -1,8 -1,5

+100 minimum rp =0 -0,7 -0,7 -1,5 -1,4 -1,4
minimum rp =1 -1,3 -1,3 -2,0 -1,8 -1,8

+150 minimum rp =0 -0,8 -0,9 -1,7 -1,4 -1,8
minimum rp =1 -1,3 -1,3 -2,2 -1,6 -2,1
rnaksimum za sve rp +0,6 +1,1 +1,9 +1,5 +0,4

+200 minimum rp =0 -0,9 -1,2 -1,8 -1,4 -2,0
minimum rp =1 -1,3 -1,4 -2,2 -1,6 -2,1
55
EN 1991-1-4:2005
l 7.7: nastavak
Koeficijent neto pritiska Cp,net
L"~c-
10
10

L"-
Ugao
r dl10 r---1 d110~1
dl5
d
Koeficijent Koeficijenti
nagiba popunjenosti globalne ZonaA Zona Zona Zona D
krova sile Cf
qJ

maksimum za sve qJ +0,7 +1,2 +1,9 +1,6 +0,5

+250 minimum qJ =0 -1,0 -1,4 -1,9 -1,4 -2,0
minimum qJ =1 -1,3 -1,4 -2,0 -1,5 -2,0
maksimum za sve qJ +0,9 +1,3 +1,9 +1,6 +0,7

+300 minimum qJ =0 -1,0 -1,4 -1,9 -1,4 -2,0
minimum qJ =1 -1,3 -1,4 -1,8 -1,4 -2,0
Napomena: Pozitivne vrednosti predstavljaju neto dejstvo vetra, koje deluje nanize, negativne vrednosti
predstavljaju neto dejstvo vetra, koji deluje navise.
56
EN 1991-1-4:2005
Cf>
--------+-
:17
7 7 777
h! ~
Cf < Cf < !
--\-----

Cf <
---------r-- Cf<
7777777777777 777777777777777 1
://////11//7711
hI~hI~
7777711111171717 1771111171111777
h
hI~ hI~
777777777777777 7777777
Slika 7.17: Dispozicije opterecenja dobijene iz koeficijenata sile za dvovodne

nadstresnice
(9) Opterecenja svakom nagibu testerastih nadstresnica, kako to prikazano slici

7.18, odreduju se koeficijenata redukcije lf/mc, datih u tabeli 7.8 globalnu silu,
kao i koeficijenata neto pritiska za izolovane dvovodne nadstresnice.
l 7.8: Koeficijenti redukcije lf/mc za testeraste nadstresnice
Koeficijenti lf/mc za sve qJ
Uvala Polozaj za maksimalnu za minimalnu

(nanize) silu i (navise) silu i
koeficijente pritiska koeficijente pritiska
1 krajnja uvala 1,0 0,8
2 druga uvala 0,9 0,7
treca i naredne uvale 0,7 0,7
57
EN 1991-1-4:2005
1 2 2 1 h
77777777777777777777/777/77777777777777
Slika 7.9: Testeraste nadstresnice
7.4 SAMOSTALNI ZIDOVI, PARAPETI, OGRADE I TABLE OZNAA
(1) Vrednosti koeficijenata rezultujuceg pritiska Cp,net za samostalne zidove i parapete

zavise od koeficijenta punoce (solidity ratio) (. Za pune (solid) zidove, koeficijent punoce rp
treba da bude uzet kao 1, za zidove, koji su 800/0 puni (tj., imaju 200/0 otvora), koeficijent
punoce rp =0,8. Porozni (porous) zidovi i ograde sa koeficijentom punoce rp ::; 0,8, treba da
budu tretirani kao resetke u ravni, u saglasnosti sa slikom 7.11.
Napomena: Za parapete i zvucne (noise barriers) mostova, videti glavu 8.
7.4.1 SAMOSTALNI ZIDOVII PARAPETI
(1) Za samostalne zidove i parapete, koeficijenti rezultujuceg pritiska cp,net treba da budu
specificirani za zone , , i , kako to prikazano slici 7.19.
Napomena: Vrednosti koeficijenata rezultujuceg pritiska Cp,net za samostalne zidove i parapete, mogu
da budu date u Nacionalnom aneksu. u vdsti date su u tabeli 7.9, za dva razlicita
kfiit punoce, videti 7.4 (1). Ove preporucene vrednosti odgovaraju pravcu kosog (obIique) vetra
u odnosu zid bez ojacanog ugla (return rn) (videti sliku 7.19), u slucaju zida sa
uglom, dvama suprotnim pravcima, zim slici 7.19. Rft povrsina u slucaja
ukupna (gross) povrsina. Za koeficijent u izmedu 0,8 i 1, moze da se linearna
interpolacija.
l 7.9: un koeficijenti pritiska Cp,net za samostalne zidove i parapete

Zona D
e/h::; 3 2,3 1,4 1,2 1,2
bez
ojacanih e/h = 5 2,9 1,8 1,4 1,2
rp = 1 uglova
e/h? 1 3,4 2,1 1,7 1,2
sa uglovima 2,1 1,8 1,4 1,2
duzini ? h
rp = 0,8 1,2 1,2 1,2 1,2
Za duzine ojacanih uglova izmedu 0,0 i h, moze da bude lirlearna irlterpolacija.
(2) Referentna visina za samostalne zidove treba da bude uzeta kao Ze = h, videti sliku
7.19. Referentna visina za parapete u zgradama treba da bude uzeta kao Ze =(h + h p ), videti
sliku 7.6.
58
EN 1991-1-4:2005
za t >4h
rOr 0,3 h
!
bez ojacanog ugla sa uglom
Slika 7.19: Objasnjenje za zone samostalnih zidova i parapeta
7.4.2 KOEFICIJENTI ZAKLONJENOSTI ZA ZIDOVE IOGRADE
(1) Ako postoje drugi zidovi ili ograde u navetrini (upwind) , koji su jednake visine ili visi
od razmatranog zida ili ograde visine h, tada koeficijente neto pritiska za zidove i
resetkaste ograde, moze da bude dopunski koeficijent zaklonjenosti. Vrednost
59
!.~
li
I
EN 1991-1-4:2005
koeficijenta zaklonjenosti ljFs zavisi od rastojanja izmedu zidova iIi ograda , kao i od
koeficijenta puno6e rp navetrenog (zaklanjaju6eg) zida l ograde. Vrednosti koeficijenta ljFs,
prikazane su slici 7.20.
Koeficijent rezultuju6eg neto pritiska zaklonjeni (sheltered) zid cp,net,s, dat izrazom (7.6):
Cp,net,s = ljF s cp,net (7.6)
,-
~
0,8 ,-
+:i /
tJ)

s::
0.6
"'

~ -<=1,
m - - - Q1=O,8
N
.....s:: 0,4
"~
"(3
::

0.2
:::::::

5 10 15 20
Rastojanje l h
Slika 7.20: Koeficijent zaklonjenosti ljF s za zidove i ograde, za vrednosti

koeficijenata rp izmedu 0,8 i 1,0
(2) Koeficijent zaklonjenosti ne treba da bude primenjen u ivicnim zonama,

rastojanju do vrednosti h, mereno od slobodnog kraja zida.
7.4.3 TABLE OZNAA
(1) Za tabIe oznaka (signboards) odvojene od tla za visinu Zg ve6u od h/4 (videti sliku
7.21), koeficijenti sile dati su preko izraza:
Cf =1,80 (7.7)
Izraz (7.7) primenljiv i kada visina Zg manja od h/4, sa bIh ~ 1.
(2) Rezultantna sila, upravna tabIu oznaka, treba da bude uzeta da deluje visini
sredista tabIe oznaka, sa horizontalnim ekscentricitetom (eccentricity) .
Napomena: Vednost hoizontalnog ekscenticiteta moze da bude data u Nacionalnom aneksu.
Pepoucena vednost
= 0,25 (7.8)
(3) oznaka, odvojene od tla za visinu Zg manju od h/4, sa bIh > 1, treba da budu
tretirane kao granicni zidovi, videti 7.4.1.
60
EN 1991-1-4:2005
I

14 111
i+t h
I
~ ~
-+

- .- _-f_-!--t- h

I I I
~
Ze Zg Ze
///////// /////////// ////// / / / / " / / /

"" /
/ /
Napomena 1: Refeentna visina: Ze = Zg + h/2.

Napomena 2: Refeentna povsina: Aref = . h.
Slika 7.21: Objasnjenje za table oznaka
Divergencija (divergence) ili nestabilnosti flatera (stall flutter), treba da budu kontrolisani.
7.5 KOEFICIJENTI TRENJA

(1) treba razmatrati za slucajeve definisane u 5.3(3).
(2) Za povrsine zidova i krovova treba da budu koeficijenti trenja Cfr, dati u
tabeli 7.10.
(3) Referentna povrsina A fr , prikazana slici 7.22. Sile trenja treba da budu
delu spoljasnjih povrsina paralelnih sa vetrom, lociranom rastojanju od
navetrene strehe ili uglova, koje jednako vrednosti od 2 ili 4h.
(4) Referentna visina Ze, treba da bude uzeta kao jednaka visini konstrukcije iznad tla, ili,
pak, visini zgrade h, videti sliku 7.22.
l 7.10: Koeficijenti trenja Cfr za zidove, parapete i povrsine krovova
Povrsina Koeficijent trenja Cfr
Glatka
0,01
( , celik, gladak beton )
Hrapava
0.02
( , hrapav beton, daske premazane smolom)
Vrlo hrapava
0,04
( , reljef (ripples), (ribs) , preklopi (folds))
61
EN 1991-1-4:2005
~ 1_ d ~I
_:
*
~~~- :Ja~ ,=2;
hl~ 11
11
~11
11 11 11 11 h
11 77 11 77

11
Jl
11
1
referentna povrsina
~
vetar
Slika 7.22: Referentna povrsina za trenje
7.6 KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI SA PRAVOUGAONIM PRESECIMA
(1) Koeficijent sile Cf konstrukcijskih elemenata pravougaonog preseka, za vetar koji

duva upravno povrsinu, treba da bude odreden preko izraza:
Cf =Ct,olf/r lf/ (7.9)

gde su:
Ct,O koeficijent sile za pravougaone preseke sa ostrim uglovima (sharp
corners) , ali bez strujanja vetra slobodnom kraju, kako to prikazano
slici 7.23
lf/r koeficijent redukcije za kvadratne preseke sa zaobIjenim (rounded)
uglovima; koeficijent lf/r zavisi od Rejnoldsovog (Reynolds) , videti
napomenu 1
lf/ koeficijent uticaja kraja (end-effect) za elemente sa strujanjem vetra
slobodnom kraju, kako to definisano u 7.13
Napomena 1: Vrednosti koeficijenta 'l/r mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Preporucene
pribIizne gornje granicne (upper bound) vrednosti koeficijenta '1/1-' prikazarle su slici 7.24. Slika 7.24
odgovara uslovima niske turbulencije (Iow-turbulent). Smatra se da su ti koeficijenti strarli sigurnosti.
Napomena 2: Slika 7.24 moze da bude i zgrade sa h/d> 5,0.
62
EN 1991-1-4:2005
2,8 -4----.-----.--.--..,-----------,
=-+~
2,5- 2.4
7 ~"
- 2,35
- 2,1
2'0=-+-1''--'6-5-+/-7IfI''''''--' .~\
1\
1,5
-
-
- 1,0
- 0,9
-
~ ..
0,5 -
-
-
-
-

,1 ,2 ,6.7 2 5 10 20 50 dlb
Slika 7.23: Koeficijenti sile f,O za pravougaone preseke sa ostrim

uglovima i bez strujanja vetra slobodnom kraju
tjlr
~---------~-----r----~
1'O~~
0,5 "'i----+----i
O+-----+-----~-----r-----+--+
0,1 0,2 0,3 0,4
Slika 7.24: Koeficijent redukcije lf/r za kvadratni n presek sa

zaobljenim uglovima
(2) Referentna povrsina A ref , treba da bude odredena preko izraza:
A ref = (7.10)
gde :
duzina razmatranog konstrukcijskog elementa
Referentna visina Ze jednaka maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla.
63
r
EN 1991-1-4:2005
(3) Za plocaste (plate-like) preseke kod kojih d/b < 0,2 sile odizanja, za izvesne
uglove delovanja vetra, mogu da izazovu pove6anje vrednosti koeficijenta Cf do 250/0.
7.7 KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI SA OSTROIVICNIM PRESEKOM
(1) Koeficijent si/e Cf konstrukcijskih elemenata sa 08troivicnim (sharp edged) presekom

( m,
e/ementi sa m presecima kao 8to su prikazani slici 7.25), treba da
bude odreden mm izraza (7.11):
Cf =Cf,O lf/ (7.11 )

gde :
lf/ koeficijent uticaja kraja (end-effect factor) (videti 7.13)
L
L~
L

d
Slika 7.25: Ostroivicni preseci konstrukcijskih elemenata
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu specificiani koeficijenti Cf,O. Za sve elemente bez
stujanja veta slobodnom kaju, pepoucena vednost 2,0. Ova vednost zasnovana
meerljima u uslovima niske turbulencije. Smata se da vednost stani sigurnosti.
Napomena 2: Izaz (7.11) slika 7.25, mogu se pimeniti i za zgade sa h/d> 5,0.
(2) Referentne povr8ine (videti s/iku 7.25) treba da budu uzete s/ede6i :
u - pravcu: Aref,x =l
u - pravcu: Aref,y =l d (7.12)
gde :
l duzina razmatranog konstrukcijskog e/ementa
(3) U svim s/ucajevima, referentna visina Ze, treba da bude uzeta kao jednaka
maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad t/a.
7.8 KONSTRUKCIJSKI ELEMENTI SA PRAVILNIM POLIGONALNIM

PRESEKOM
(1) Koeficijant si/e Cf konstrukcijskih e/emenata sa pravi/nim poligona/nim presekom, sa

5 / vi8e strana, treba da bude odreden mm izraza (7.1 ):
Cf =Cf,O lf/ (7.1 )

gde su:
lf/ koeficijent uticaja kraja, kako definisan u 7.13
64
EN 1991 .. 1-4:2005
Cf,O koeficijent sile konstrukcijskih elemenata bez strujanja vetra slobodnom

kraju.
Napomena: Vrednosti koeficijenta Cf,O, mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Preporucene
vrednosti, strani sigurnosti, koje su zasnovane u uslovima niske turbulencije, date su u
tabeli 7.11.
l 7. 11: Koeficijent sile " za pravilne poligonalne preseke

Obrada (finish) Reynolds-ov
Preseci Re 1) Cf,O
strana povrsine i uglova
5 petougao svi slucajevi sve vrednosti 1,80

6 sestougao svi slucajevi sve vrednosti 1,60
glatka povrsina Re::;;2,410 5 1,45

/ < 0,075 2)
Re 2:. 10
5
1,
8 osrnougao
glatka povrsina Re::;; 2-105 1,
/ 2:. 0,075 2)
Re 2:. 7105 1,10
10 desetougao svi slucajevi sve vrednosti 1,

glatka povrsina ,)
2105 < Re < 1,2106 0,90
zaobIjer1i uglovi
12 dvanaestougao Re < 4105 1,
svi ostali slucajevi
Re> 4105 1,10
tretira se kao
glatka povrsina ) Re < 2105 kruzni cilindar,
16-18 sesnaestougao videti 7.9
zaobIjeni uglovi
2105::;; Re < 1,2106 0,70
1)
Rejnoldsov Re, sa brzinom V = Vm i V m datom u 4., definisan u 7.9.
2) r = poluprecnik ugla, = precnik opisanog kruga, videti sliku 7.26.
)
Na osnovu ispitivanja u aerotunelu modelima preseka sa galvaniziranim li vsi, kao
i presekom sa precr1ikom = , m i poluprecnikom ugla 0,06 . .
(2) Za zgrade kod kojih odnos h/d> 5, koeficijent cf,O moze da bude odreden iz izraza
(7.13), kao i osnovu informacija sadrzanih u tabeli 7.11 i slici 7.25.
(3) Referentna povrsina ref treba da bude dobijena iz izraza (7.14):
A ref = (7.14)
gde su:
duzina razmatranog konstrukcijskog elementa
precnik opisanog kruga, videti sliku 7.26.
(4) Referentna visina Ze, jednaka maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla.
65
EN 1991-1-4:2005
Slika 7.26: Pravilan poligonalan presek
7.9 KRUZNI CILINDRI

7.9.1 KOEFICIJENTI SPOLJASNJEG PRITISKA
(1) Koeficijenti pritiska preseka zavise od Rejnoldsovog Re, definisanog preko

izraza:
( Ze)
Re = --'----'- (7.15)
v
gde su:
precnik
v kinematicka viskoznost vazduha ( 15 10-6 m 2/s) =
V(Ze) udarna brzina vetra visini ze, definisana u 2 slike 7.27.
(2) Koeficijenti spoljasnjeg pritiska kruznih cilindara, treba da budu odredeni iz izraza
(7.16):
= , lf/ (7.16)
gde su:
, koeficijent spoljasnjeg pritiska, bez strujanja vetra slobodnom kraju

(videti (3))
lf/ koeficijent uticaja kraja (videti (4)).
(3) Koeficijent spoljasnjeg pritiska , prikazan slici 7.27, za razlicite vrednosti

Rejnoldsovog , kao funkcija ugla nagiba .
(4) Koeficijent uticaja kraja lf/, dat preko izraza (7.17):
lf/ =1
lf/;ta = lf/;t + ( 1 -lf/;t ) COS ( -1( ( - i za < < (7.17)
2 -
lf/ = lf/ za ~ ~ 1 8
66
EN 1991-1-4:2005
gde su:
polozaj odvajanja strujanja (videti sliku 7.27)
lf/ koeficijent uticaja kraja (videti 7.13).
"
Napomena 1: Meduvrednosti mogu da budu ' interpolovane.

Napomena 2: vrednosti pikazanoj slici, date su u tabeli 7.12. Slika i tabela baziane su
Rldsvm boju, sa brzinom v = )2; i pitiskom qp, datom u 4.5.
Napomena : Pikazana slika baziana ekvivalentnoj hrapavosti k/b, od 510-4.

vrednosti visine hapavosti k, date su u tabeli 7.1 .
Slika 7.27: Raspodela pritiska za kruine cilindre, za razlicita podrucja

Reynolds-ovog broja i bez uticaja kraja
l 7. 12: vrednosti raspodele pritiska za kruine cilindre, za razlicita

n
podrucja Rejnoldsovog broja i bez uticaja kraja
Re , CpO,h
5105 85 -2,2 135 -0,4

2106 I
80 -1,9 120 -0,7
107 75 -1,5 105 -0,8
gde su:
polozaj minimalnog pritiska []
, vrednost koeficijenta minimalnog pritiska
polozaj odvajanja strujanja (flow separation) u []
CpO,h osnovni koeficijent pritiska
(5) Referentna povrsina A ref , treba da bude odredena iz izraza:
A ref = (7.18)
(6) Referentna visina Ze jednaka maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla.
67
F
EN 1991 .. 1-4:2005
7.9.2 KOEFICIJENTI SILE
(1) Koeficijent sile Cf za kruzni cilindar konacne duzine treba da bude odreden iz izraza
(7.19):
Cf =f,o lf/ (7.19)

gde su:
Cf,O koeficijent sile za cilindre, bez strujanja vetra slobodnom kraju (videti
sliku 7.28),
lf/ koeficijent uticaja kraja (videti 7.1 ).
1,4
0,18 log(10 klb)
-=1 2+ . "."~-,,."'-
l , 1+0.4 log (Re/10 6 )
1,2 klb
1,0
0,8
0.11
c10= (Re/10 6 )J': ::;10-5
0,6
0,4
0,2
0,0
2 2 3 4 6 8 107 Re
Slika 7.28: Koeficijent sile f,o za kruine cilindre bez strujanja vetra
slobodnom kraju, za razlicite ekvivalentne hrapavosti k/b
Napomena 1: Slika 7.28 moze da se i za zgade sa odnosom h/d> 5,0.
Napomena 2: Slika 7.28 baziana RejrlOldsovom boju, sa bzinom v ~2pqp i pitiskom qp,
datom u 4.5.
(2) Vrednosti ekvivalentne povrsinske hrapavosti k, date su u tabeli 7.1 .
(3) Za kabIove u sveznjevima (stranded cabIes), koeficijent f,o jednak 1,2 za sve
vrednosti Rejnoldsovog Re.
68
EN 1991 .. 1-4:2005
l 7.13: Ekvivalentna povrsinska hrapavost k
Ekvivalentna Ekvivalentna
Tip povrsine hrapavost k povrsine hrapavost k
mm mm
staklo 0,0015 uglacani beton 0,2
polirani metal 0,002 rendisano (planed) drvo 0,5
glatka 0,006 hrapav beton 1,0
prskana 0,02 hrapavo rezano drvo 2,0
obradeni (bright) celik 0,05 rda 2,0
liveno gvozde (cast iron) 0,2 zid od opeke 3,0
galvanizirani celik 0,2
(4) Referentna povrsina A ref treba da bude dobijena iz izraza (7.20):
A ref =l (7.20)
gde :
l duzina razmatranog konstrukcijskog elementa.
(5) Referentna visina Ze jednaka maksimalnoj visini razmatranog preseka iznad tla.
(6) Za cilindre u bIizini ravne povrsine, sa odnosom odstojanja zg/b < 1,5 (videti sliku
7.29), neophodne su posebne konsultacije.
Slika 7.29: Cilindar bIizini ravne povrsine
7.9.3 KOEFICIJENTI SILE ZA VERTIKALNE CILINDRE U LINIJSKOJ

DISPOZICIJI
(1) Za vertikalne kruzne cilindre u linijskoj dispoziciji (row arrangement), koeficijent sile
f,o zavisi od pravca vetra u odnosu osu reda cilindara i od odnosa rastojanja i precnika
, kako to definisano u tabeli 7.14. Koeficijent sile Cf, za svaki cilindar, moze da bude
dobijen preko izraza (7.21):
(7.21)
69
EN 1991-1-4:2005
gde :
Cf,O koeficijent sile cilindara, bez strujanja vetra slobodnom kraju (videti
7.9.2),
lf/ koeficijent uticaja kraja,
koeficijent dat u tabeli 7.14 (za najnepovoljniji pravac vetra).
l 7.14: Koeficijent za vertikalne cilindre linijskoj dispoziciji
/ < 3,5 1,15

/ \ ( 1\ ( ~
- -

210-- "-V 1"-l/ I~ .-/
3,5 < / < 30
=
180
/> 30 1,00
--+ --"'- .'--,"-

"- ""-,-"~- <$--
: rastojanje
: precnik
7.10 SFERE
(1) Koeficijent sile u pravcu vetra (alongwind) Cf,x, za sfere treba da bude odreden kao
funkcija Rejnoldsovog Re (videti 7.9.1) i ekvivalentne hrapavosti k/b (videti tabelu
7.13).
Napomena 1: Vrednosti koeficijenta Cf,x mogu da budu date u Nacionalnom aneksu. Preporucene
vrednosti, zasnovane merenjirna u uslovima niske turbulencije, prikazarle su slici 7.30. Slika 7.30
baziana Rejnoldsovom ro, sa z v = ~2 ; i pitiskom qp, datom u 4.5.
Napomena 2: Vdsti slici 7.30, ogranicene su vrednosti Zg > bl2, gde Zg rastojanje sfere od
ravne vsi, precnik (videti sliku 7.31). Za Zg < bl2, koeficijent sile Cf,x mz koeficijentom
1,6.
70
EN 1991-1-4:2005
Cf.x 0,7 , - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - ,
0.6 1-----
0,5
0.3 \\-------1
0.2 \'---------i
glatka povrsina~
0.1
0.0 ' - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - '

10"' 2 3 4 5 678 10' 2 4 5 678 10" 2
Re
Slika 7.30: Koeficijent sile u pravcu vetra za sferu
Slika 7.31: Sfera u bIizini ,n povrsine
(2) Koeficijent vertikalne sile Cf,z za sfere, dat preko izraza (7.22):

, ,z = za Zg> 2

, ,z = +0,60 za z9 <-
2
(7.22)
(3) U slucaja, referentna povrsina A ref , treba da se odredi izrazu:
(7.23)
(4) Referentna visina treba da bude uzeta kao:
(7.24)
71

EN 1991-1-4:2005
7.11 RESETASTE KONSTRUKCIJE ISKELE
(1) Koeficijent sile Ct, za resetkaste konstrukcije i skele (scaffoldings) sa paralelnim

pojasevima (parallel chords), treba da bude odreden iz izraza (7.25).
Cf =Ct,O lf/ (7.25)

gde su:
Cf,O koeficijent sile za resetkaste konstrukcije i skele, bez uticaja kraja;
prikazan slikama 7.33 do 7.35, kao funkcija koeficijenta ispunjenosti
(solidity ratio) (7.11 (2)) i Rejnoldsovog Re,
Re Rejnoldsov , sracunat sa prosecnim precnikom elemenata , videti
napomenu 1,
lf/ koeficijent uticaja kraja (videti 7.13), kao funkcija vitkosti (slenderness)
konstrukcije -1" sracunate sa duzinom i sirinom =d, videti sliku 7.32
Napomena 1: Slike 7.33 do 7.35, baziane su Rlds-vrrJ boju, sa bzjno v ~ ~ 2 .; i
pritiskom qp, datom u 4.5.

Napomena 2: U Nacionalnom aneksu moze da bude dat koeficijent redukcije za skele bez sredstava za
zaptivanje vazduha ( tightness devices), pod uticajem (obstruction) masivne zgrade. Preporucena
vrednost data u prEN 12811.
-----------:---~-------
Id
Sk 7.32: Resetkasta konstrukcija i skela
~
1,5
~'" I
I i
I
I
I
-v IId
1 I I
0,2 0,4 0,6 0,8 1,0
Sk 7.33: Koeficijent sile cf,O za resetkastu konstrukciju

ravni, sa elementima od ugaonika (angle members),
funkciji koeficijenta ispunjenosti
72
EN 1991-1-4:2005
...
./
./
~----------~----~--~~~--~~~~~
0,1 0,2 0.3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8 0,9 1
Slika 7.34: Koeficijent sile f,o za prostornu resetkastu

konstrukciju, sa pojasevima od ugaonika, funkciji
koeficijenta ispujenosti tp
1,2 1,2
1,0 1,0
0,8 0,8
0,6 0,6
0,4 0,4
0.2 0,2
104 345 . '105 2
1,8 1,8
1,6 1,6
1,4 1,4
1,2 1,2
1,0 1,0
0,8 0,8
104 2 345 105 2 45 106 104 2 45 105 2 345 106
Re Re
2.0
2,0 1,8
1,8 1,6
1.6 1,4
I~ d __1
1,4 1,2
1,2 1,0
1,0 0,8 6
104 2 345 105 2
Slika 7.35: Koeficijent sile Cf,O za ravne i prostorne resetkaste konstrukcije sa

elementima kruinog poprecnog preseka
73
l
'" +1
I
~
EN 1991-1-4:2005
(2) Koeficijent ispunjenosti rp definisan preko izraza (7.26):

rp=- (7.26)

gde su:
zbir projektovanih povrsina svih elemenata i cvornih limova (gusset plates)
izlozene povrsi ((), projektovanih upravno razmatranu povrsinu:
= 2: fl j + 2:Agk
k
povrsina oivicena konturom razmatrane porvrsi, projektovana upravno
razmatranu povrs, = d
duzina resetkaste konstrukcije,
sirina resetkaste konstrukcije,
sirina i duzina pojedinacnih elemenata i (videti sliku 7.32), projektovane
upravno povrs,
povrsina cvornog 'm k.
(3) Referentna povrsina A ref , treba da bude odredena iz izraza (7.27):
A ref = (7.27)
(4) Referentna visina Ze jednaka maksimalnoj visini elementa iznad tla.
7.12 ZASTAVE
(1) Koeficijenti sile Cf i referentne povrsine A ref , za zastave (flags) , dati su u tabeli 7.15.
(2) Referentna visina Ze jednaka visini zastave iznad tla.
74
EN 1991-1-4:2005
l 7. 15: Koeficijenti sile , za zastave
Zastave A ref Cf
Fiksirane (fixed) zastave
h
h 1,8
sila upravna
I~
l
ravan
~'
Slobodne (free) zastave
) Dlh
,. l .,
h
-125
0,02 + 0,7 , ' '
ph ( h 2 )
0,5 h
sila u ravni
gde su:
f masa jedinici povrsine zastave
gustina vazduha (videti 7.1)
z visina zastave iznad tla
Napomena: Izraz za slobodne zastave ukljucuje dimik sile od uticaja flatera (flutter) zastave.
7.13 EFEKTIVNA VITKOST I KOEFICIJENT UTICAJA KRAJA 'f/A
(1) Kada to relevantno, koeficijent uticaja kraja (end-effect) lf/, treba da bude odreden
kao funkcija vitkosti .
Napomena: Koeficijerlti sile Cf,O, dati u 7.6 do 7.12, zasnovani su konstrukcijama, bez
strujanja vetra slobodnom kraju udaljenom od tla. Preko koeficijenta uticaja kraja, uzima se u obzir
srnanjena otpornost (resistance) konstrukcije, usled strujanja vetra oko kraja (uticaj kraja). Slika 7.36 i
tabela 7.16 zasnovane su strujanja niskoj turbulenciji. Vrednosti, preko kojih se uzima
u obzir uticaj turbulencije, mogu da budu specificirane u Nacionalnom aneksu.
(2) Efektivna vitkost treba da bude definisana u zavisnosti od dimenzija konstrukcije i

njenog polozaja.
:1
75 1I
I
~
-
I
~
EN 1991-1-4:2005
Napomena: U Nacionalnom aneksu 1i1OgU da budu date vrednosti za vitkost . koeficijent If/"
Preporucene vredrlOsti za vitkost . date su u tabeli 7.16, indikativne vrednosti za koeficijent If/
prikazane su slici 7.36, za razlicite koeficijente ispunjenosti ({.
l 7.1 : un vrednosti vitkosti , za cilindre, poligonalne preseke,

pravougaone preseke, ostroivicne preseke konstrukcija i resetkaste
konstrukcije
Redni Polozaj konstrukcije, vetar upravan
Efektivna vitkost ,
ravan stranice
Za poligonalne, pravougaone i
1
1'----_ _ _----11 t- ostroivicne preseke, kao i rese-
tkaste konstrukcije
zg:?:2b
~-;--.,;~;-Z;~;7"""-;--:;.,.---;0-;-Z;-;7""7 ; ; ; 7 ; 7 7; -
za b~J., za z 50 , , = 1,4 / iIi , =70,
sta
i
1------1----------------------1
S1 =2 =7,
~
za < 15 , , / iIi ,
sta
'5b
2 Za kruzne cilindre
; I J7l za z 50 , , =0,7 / ili , =70,
1+--- , +1 sta
:?:2,5
za < 15 , , =2 / iIi , =70,
sta
Za meduvrednosti velicine ,
treba da se linearna

interpolacija
za 50 , ..1.= 0,7 / ili ..1.= 70,

sta ve6e
za < 15 , ..1. = / ili ..1. = 70,
4 sta ve6e
Za meduvrednosti velicine , tre-

da bude linearna
interpolacija
76
EN 1991-1-4:2005
qJ
1,0 -
_ -.......,.,.""-;...;""
---
- - ..... -..-;:,,:;:!'"
0,1 ~
...
1---
....---..-v ....-- ",.'"

,,""
..-
-------= ----
,,/
05 ./ ./
0,9 v /
r-
~
09
--- ~
--
- ----- / v /
i-" 1--
0,8
~
....-
~ 1--
/'/ /"
offi~ ~ /
0,7 .. ----- '''-
'\~ ....-- ..---

1-" ~
."
~"'""
/ ..
~
~
0,6 1 .-
10 70 200
Slika 7.36: Indikativne vrednosti koeficijenta uticaja kraja lf/}.., kao
funkcije koeficijenta ispunjenosti rp i vitkosti
(3) Koeficijent ispunjenosti rp (videti sliku 7.37), dat preko izraza (7.28):

rp=- (7.28)

gde su:
zbir projektovane povrsine elemenata
ukupna povrsina unutar spoljasnje konture: =

I
=lb
Slika 7.37: Definicija koeficijenta ispunjenosti rp
77
"
EN 1991-1-4:2005
GLAVA 8
DEJSTVA VETRA NA MOSTOVE
8.1 OPSTE ODREDBE
(1) Qva glava primenjuje se samo mostove konstantne VISlne, sa poprecnim

presecima koji se, kako to prikazano slici 8.1, sastoje od jedne kolovozne konstrukcije
(deck), sa jednim ili vise raspona.
Napomena 1: Dejstva vetra za ostale tipove mostova ( , lucne mostove, vise6e mostove,
mostove sa kosim kabIovima, pokrivene (roofed) mostove, pokretne (moving) mostove i mostove sa
visestrukim ili znacajno zakrivljenim kolovoznim konstrukcijama), mogu da budu definisana u
Nacionalnom aneksu.
Napomena 2: Ugao pravca vetra u odnosu osu kolovozne ploce, u vertikalnoj i hoizontalnoj ravni,
moze da bude definisan u Nacionalnom aneksu.
(2) Sile vetra, koje deluju kolovozne konstrukcije, tretirane su u poglavljima 8.2 i 8.3.
Sile, koje deluju stubove (piers) mostova, obradene su u poglavlju 8.4. Sile, koje deluju
razlicite delove mosta, usled duvanja vetra u istom pravcu, treba da budu razmatrane kao
istovremene, ako su nepovoljne.
(3) Dejstva vetra mostove proizvode sile u pravcima , i z, kako to prikazano

slici 8.2,
gde su:
pravac pravac paralelan sa sirinom kolovozne ploce, upravan raspon
pravac pravac duz raspona
pravac z pravac upravan kolovoznu plocu
Sile u pravcima i , nastaju usled duvanja vetra u razlicitim pravcima i obicno nisu
istovremene. Sile u pravcu z, mogu da budu rezultat duvanja vetra u sirokom podrucju
pravaca; ako su nepovoljne i znacajne, treba da budu uzete u obzir kao istovremene sa
silama proizvedenim u bilo kojem drugom pravcu.
Napomena: oznacavanja koje se koriste za mostove, razlikuju se od onih definisanih u 1.7. Za mostove
se koriste slede6a oznacavanja:
L duzina u pravcu
sirina u pravcu
d visina u pravcu z
Vrednosti date dimenzijama L, i d, slici 8.2, u azlicitim slucajevima, kada to relevantno,
preciznije su definisane u odredbama koje slede. Kada se pimenjuju glave 5 i 7, oznacavanja i d
teba da budu prilagodena.
(4) Kada se drumski saobra6aj razmatra istovremeno sa vetrom (videti .2.2.1 i .2.2.2
u aneksu .2 uz EN 1990), vrednost za kombinacije lf/oFwk dejstva vetra most i vozila,
treba da bude ogranicena vrednost F;, koja se odreduje zamenom fundamentalne
*
vrednosti osnovne brzine V , ' sa vrednos6u V , .
*
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vrednosti za brzinu V ,. Peporucena
vednost 23 rn/s.
78
EN 1991-1-4:2005
Otvoreno ili zatvoreno

iPl

I~ ~I
+-Resetka ili puno

ro nosaca 1(-- Resetka ili puno
nosaca
Slika 8.1: n preseci un gra(/enih kolovoznih konstrukcija
79
EN 1991-1-4:2005
~I

Vetar
Slika 8.2: Pravci dejstava vetra mostove
(5) Kada se zeleznicki saobra6aj razmatra istovremeno sa vetrom (videti .2.2.1 i

.2.2.4 u aneksu .2 uz EN 1990), vrednost za kombinacije lf/oFwk dejstva vetra most i
**
vozove, treba da bude ogranicena vrednost Fw ' koja se odreduje zamenom
**
fundamentalne vrednosti osnovne brzine v , ' sa vrednos6u v , .
Napomena: U Nacionalnom aneksu moze da bude definisana vrednost za brzinu v~*o. Preporucena
vrednost za brzinu v ~:o 25 m/s. '
8.2 IZBOR POSTUPKA PRORACUNA ODGOVORA
(1) da bude procenjeno da li za mostove potreban postupak dinamickog

odgovora.
Napomena 1: U Nacior18lnom aneksu rnogu da budu dati kriterijumi i postupci.
Napomena 2: Ako postupak dinamickog odgovora potreban, moze se usvojiti da koeficijent CsCd
jednak 1,0.
Napomena : Za u kolovozne konstrukcije drumskih i zeleznickih mostova, raspona manjeg
od 40 , postupak dinamickog odgovora generalno t. U smislu ove kategoizacije, smata
se da uobicajeni mostovi ukljucuju mostove gd od celika, betona, aluminijuma ili drveta, kao i
spregnute kOlstukcije, su popecnih peseka gerleralno obuhva6eni slikom 8.1.
8.3 KOEFICIJENTI SILE
(1) Kada to relevantno, treba da se odrede koeficijenti sile za parapete (ograde) i

portale (gantries) mostovima.
Napomena: Koeficijenti sile za ogade i potale mostovima, rnogu da budu dati u Nacionalnom
aneksu. Prepoucuje se da se m 7.4.
8.3.1 KOEFICIJENTI SILE U PRAVCU (5 METODA)
(1) Koeficijenti sile za dejstva vetra kolovoznu konstrukciju mostova (bridge deck) , u
x-pravcu dati su preko:
80
EN 1991-1-4:2005
Cf,x =Cfx,O (8.1)

gde :
Cfx,O koeficijent sile bez strujanja vetra slobodnom kraju (videti 7.1 )
Napomena: Na rnostu uobicajeno n strujanja vetra slobodnom kraju, strujanje skrece samo
duz dve strane (preko i ispod kolovozne ploce mosta).
Napomena 2: Za uobicajene mostove moze se uzeti da koeficijent Cfx,O jednak 1,3. Alternativno,
koeficijent Cfx,O z da se uzme sa slike 8.3.
tip mosta
I II I
)
I I I !cttot I I !cttot
f--b-+ f--b-+
.. . ! .
Ldl !d,o,
Cfx,o
)
! ....
dtot :

f--b-+
.1......I
:
d to
--r===
f--b-+ f--b-+
2,4
I Aref,x =dtot L I I!dtot
2,0
!~/!
1,8
1,5
1,3 ) faza gradenja iIi otvorene ograde
I
I (otvorene vise od 50%)
1,0 -------i-~--------------~ ) sa ogradama iIi zvucnim
I (noise ) , iIi sa saobracajem
I
I
I
0,5 I
I
I
I
I

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Slika 8.3: Koeficijent sile za mostove Cfx,O
Napomena : Kada ugao nagiba vetra prekoracuje 10, koeficijent sile rnoze da bude odreden iz
specijalnih studija. Ugao nagiba z da rlastane usled nagiba terena u pravcu nailaska (on-coming)
vetra.
Napomena 4: Kada se dve generalno slicne kolovozne konstrukcije mosta nalaze istom nivou,
su razdvojene zazorom (gap) koji z prekoracuje 1 , sila vetra vt
kOlstrukciju, moze da se sracuna kao da kostrukcija samostalna. U drugim slucajevima, trebalo da
se obrati posebna paznja interakciju vetra i konstrukcije.
(2) Kada navetrena strana nagnuta vertikali (videti sliku 8.4), koeficijent sile
Cfx,Omoze da bude redukovan za 0,50/0 stepenu ugla nagiba 1 od vertikale, uz
ogranicenje maksimalnu redukciju od 300/0.
81

I --,
~
EN 1991 ..1-4:2005
Slika 8.4: Most sa nagnutim navetrenim lim
Napomena: Ova edukcija se pimenjuje za silu Fw koja defirlisana u 8.3.2, ukoliko dugacije
d
u Nacionalnom aneksu.
(3) Kada kolovozna konstrukcija mosta poprecno nagnuta, koeficijent Cfx,O treba da
bude pove6an za / stepenu ugla nagiba, ali ne vise od 250/0.
(4) Referentne povrsine Aref,x, za kombinacije optere6enja bez saobra6ajnog

optere6enja, treba da budu definisane slede6i nacin:
) Za konstrukcije sa punim gredama (sa ), kao zbir slede6ih vsi (videti
sliku 8.5 i tabelu 8.1):
1) povrsine ceonog glavnog nosaca,
2) povrsine onih delova ostalih glavnih nosaca, projekcija strci ispod ovog
prvog glavnog nosaca (vidna ispod njega),
) povrsine dela venca (cornice) ili pesacke staze (footway) , kao i zastora
koloseka (ballasted track), projekcija strci iznad ceonog glavnog nosaca,
4) povrsine punih prepreka ili zvucnih (noise barriers) , kada to
relevantno, iznad povrsine opisane u ), ili, pak, u odsustvu takve ,
, m za svaku otvorenu ogradu ili barijeru.
) Za konstrukcije mosta sa resetkastim gredama, kao zbir slede6ih povrsina:

1) povrsine venca ili pesacke staze, kao i zastora koloseka,
2) povrsine punih delova svih glavnih resetkastih nosaca, koji se u upravnoj
projekciji nalaze iznad ili ispod povrsine opisane u 1),
) povrsine punih prepreka ili zvucnih , ako to relevantno, iznad
povrsine opisane u 1), ili, pak, u odsustvu takve , , rn za svaku
otvorenu ogradu ili barijeru.
Medutim, ukupna referentna povrsina, ne treba da prekoraci onu koja se dobija
razmatranjem ekvivalentne pune grede, iste globalne visine, ukljucuju6i projekcije
svih delova.
) Za konstrukcije mosta sa vise glavnih nosaca u toku gradenja, postavljanja
kolovozne ploce: povrsina dva glavna nosaca.
82
EN 1991-1-4:2005
puna ograda,
zvucna iIi
mm puna zastitna
otvorena
ogada

I
otvorena
zastitna
I
Slika 8.5: Visina koja se koristi za povrsinu Aref,x
l 8.1: Visina koja se koristi za povrsinu A ref.x
Sistem ogranicavanja kolovoza Na jednoj strani Na strane

otvorena ograda ili otvorena zastitna d + 0,3 m d + 0,6 m
puna ograda ili puna zastitna d+ d 1 d+ 2d1
otvorena ograda i otvorena zastitna d + 0,6 m d+ 1,2 m
(5) Referentne povrsine ret, , za kombinacije opterecenja sa saobracajnim

opterecenjem, odreduju se isto kao u (4), sa sledecom modifikacijom. Umesto povrsina,
opisanih u ) 3) i 4), kao i ) 3), treba da budu uzete u obzir sledece povrsine, kada su vece:
) za drumske mostove, visina od 2 m od nivoa kolovoza, najnepovoljnijoj duzini,
nezavisno od polozaja vertikalnog saobracajnog opterecenja,
) za zeleznicke mostove, visina od 4 m od gornje ivice sina, ukupnoj duzini
mosta.
(6) Referentna visina Ze, moze da bude uzeta kao rastojanje od najnizeg nivoa tla do
sredista konstrukcije kolovozne ploce mosta, vodeci racuna ostalim delovima (
, ogradama) referentnih povrsina.
(7) Uticaji pritiska vetra od vozila u prolazu su izvan podrucja ovog Dela. Za
uticaje vetra od vozova u prolazu, videti EN 1991-2.
8.3.2 SILE U PRAVCU - UPROSCENA METODA
(1) Kada da postupak dinamickog odgovora potreban, sila vetra u

pravcu , moze da bude dobijena izraza (8.2):
Fw = "21 v 2 ref , (8.2)
gde su:
Vb osnovna brzina vetra (videti 4.2. (2))
koeficijent opterecenja od vetra = Ct,x, gde koeficijent izlozenosti,
dat u 4.5, koeficijent Cf,x dat u 8.3.1 (1)
Aret,x referentna povrsina, data u 8.3.1
83
1I

l'
I
EN 1991-1-4:2005
gustina vazduha (videti 4.5)

Napomena: Vrednosti koeficijenta , mogu da budu defirlisane u Nacionalnom aneksu. Preporucene
vrednosti date su u tabeli 8.2.
l 8.2: un vrednosti koeficijenta sile za ostove

bId tot Ze ~ 20 m Ze =50 m
~ 0,5 6,7 8,3
~ 4,0 3,6 4,5
Tabela bazirarla slede6im pretpostavkama:
- kategorija terena 11, u sglssti sa tabelom 4.1
- koeficijent sile Cf,x, u saglasnosti sa 8.3.1 (1)
- 1,0
- kj = 1,0
Za meduvrednosti odnosa bId tot i visine Ze, moze da se linearna
interpolacija.
8.3.3 SILE VETRA NA KOLOVOZNU PLOCU MOSTOVA U PRAVCU Z
(1) Koeficijenti sile Cf,z treba da budu definisani za dejstvo vetra kolovoznu plocu
mostova u pravcu z, kako uz vetar, tako i niz vetar (koficijenti sile odizanja (Iift)). Koeficijent
Cf,z treba da se primenjuje proracunu vertikalnih oscilacija kolovozne konstrukcije
mosta.
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu date vrednosti koeficijenta Cf,z. U odsustvu
ispitivanja u aerotunelu, moze da se usvoji preporucena vrednost jednaka 0,9. U ovoj vrednosti uzirna
se globalno u obzir uticaj mogu6eg poprecnog nagiba kolovozne konstrukcije, nagiba terena i fluktuacija
ugla izmedu pravca vetra i kolovozne konstrukcije, usled turbulencije.
alternativa, koeficijerlt Cf,z rnoze da se usvoji sa slike 8.6. koris6enju:

- visina dtot moze da bude ogranicena visinu kolovozne konstrukcije, vode6i racuna saobra6aju
i bilo kakvoj n rnosta,
- ugao nagiba vetra sa horizontalom , za ravnicarske, horizontalne terene, moze da bude uzet kao
0,50, usled turbulencije; to vazi i za brezuljkaste terene, kada se kolovozna konstrukcija mosta nalazi
rn 30 m iznad tla.
Napomena 2: Qva sila moze da znacajne uticaje, sarno kada istog reda velicine kao stalno
optere6enje.
84
EN 1991-1-4:2005
= nadvisenje (superelevation)
= ugao nagiba vetra sa horizontalom
()== +f
1,0 0,9 +100
0,8 +60
0,6
I
I
0,4 I
I
I
0,2 _____
0,15 +I ______________ ~------
-0,2
-0,4
-0,6
-0,8 _60
-----
-0,9 _100
-1,0
Slika 8.: Koeficijent sile Cf,z za mostove sa nm nagibom i

nagibom vetra
(2) Referentna povrsina ref,z jednaka povrsini osnove (videti sliku 8.2):
Aref,z = L (8.)
() Koeficijent uticaja kraja treba da bude uzet u obzir.
(4) Referentna visina ista kao za koeficijent Cf,x (videti 8.3.1. (6)).
(5) Ako drugacije odredeno, ekscentricitet sile u pravcu , moze da se usvoji kao
=4.
8.3.4 SILE VETRA NA KOLOVOZNU KONSTRUKCIJU MOSTOVA U PRAVCU
(1) Ako potrebno, poduzne sile vetra u pravcu , treba da budu uzete u obzir.
Napomena: U Naciolallom aneksu mogu da budu date vrednosti. Preporucene vrednosti su slede6e:
- za pune stv, 25% od sila vetra u pravcu ,
- za resetkaste mostove, 50% od sila vetra u pravcu .
85
EN 1991-1-4:2005
8.4 STUBOVI MOSTOVA

8.4.1 PRAVCI VETRA I PRORACUNSKE SITUACIJE
(1) Dejstva vetra kolovozne konstrukcije mostova i stubove (piers) , koje se oni
oslanjaju, treba da budu sracunata utvrdivanjem najnepovoljnijeg pravca vetra celu
konstrukciju za razmatrani uticaj.
(2) Posebni proracuni dejstava vetra treba da budu sprovedeni za prolazne proracunske
situacije u toku faza gradenja, kada nije mogu6e horizontalno prenosenje ili preraspodela
dejstava vetra preko kolovozne konstrukcije. Ako u toku takvih faza, stub moze da nosi
konzolne delove kolovozne konstrukcije ili skele, treba da budu uzeta u obzir mogu6a
asimetricna dejstava vetra takve elemente.
Napomena: Prolazne situacije izvodenju su uglavnom kriticnije za stubove i neke tipove kolovoznih
konstrukcija izlozene posebnim metodama izvodenja, od stalnih. Za karakteristicne vrednosti u toku
prolaznih proracunskih situacija, videti EN 1991-1-6. Za skele, videti 7.11.
8.4.2 UTICAJI VETRA NA STUBOVE
(1) Uticaji vetra stubove treba da se proracunaju primenom opsteg postupka

definisanog u ovom Evrokodu. Za globalna optere6enja treba da se koriste odredbe 7.6, 7,8
ili 7.9.2.
Napomena: Uproscena pravila mogu da budu data u Nacionalnom aneksu.
86
EN 1991-1-4:2005
ANEK5
(INFORMAlVAN)
UTICAJI TERENA
.1 ILU5TRACIJE POVRSIN5KE HRAPAV05TI5VIH ATEGORIJA TERENA
kategorije
, obalno podrucje izlozeno otvorenom moru
kategorije I
Jezera ili podrucje sa zanemarljivom vegetacijom bez

prepreka
kategorije 11
Podrucje sa niskom vegetacijom, kao 5to trava, kao i sa

usamljenim preprekama (drve6e, zgrade) medusobnim
rastojanjima od 20 visina prepreka
kategorije 111
Podrucje sa pravilnom pokriveno56u vegetacijom ili

zgradama, kao i sa usamljenim preprekema
medusobnirn rastojanjima od maksimum 20 visina
prepreka (kao 5to su sela, prigradski tereni, neprekidna
5uma)
kategorije IV
Podrucje kojem 15% povr5ine prekriveno

zgradama, njihova prosecna visina prekoracuje 15 m
87 i
11
:
1.,--
EN 1991-1-4:2005
.2 PRELAZNO PODRUCJE IZMEf:>U HRAPAVOSTI ATEGORIJA 0,1,11,111, IV
(1) Prelazno podrucje izmedu razlicitih kategorija hrapavosti, treba se razmatra

proracunu pritiska qp i koeficijenta CsCd'
Napomena: Postupak koji treba da bude m moze da bude dat u Nacionalnom aneksu. Dva
preporucena postupka, Postupak 1 i Postupak 2, prikazana su u daljem tekstu.
Postupak 1
Ako se konstrukcija nalazi u bIizini m hrapavosti terena, rastojanju:
- mm od 2 km od glade kategorije ,
- mm od 1 km od gladih kategorija I do 111,
treba da bude m glada kategorija terena u rlavetrenom pravcu.
Male povrsine (m od 10% od razmatrane povrsine) sa odstupaju6om hrapavos6u mogu da se
zanemare.
Postupak 2
) Odrediti kategorije tlrapavosti za navetreni teren u razmatranim uglovnim sektorima,

) Za svaki uglovni sektor, odrediti rastojanje od zgrade do navetrenih m hrapavosti,
) Ako rastojanje od zgrade do terena sa deonicom (Iength) nize hrapavosti, m od vrednosti
datih u tabeli .1, tada, za razmatrani ugaoni sektor, treba da bude m niza vrednost za
deonicu hrapavosti; ako rastojanje ve6e od vrednosti iz tabele .1, treba da bude m
visa vrednost za deonicu hrapavosti.
Male povrsine (m od 10% od razmatrane povrsine) sa hrapavos6u koja odstupa, mogu da budu
zanemarene.
Kada rastojanje dato u tabeli .1, iIi za visine koje prekoracuju 50 , treba da bude m
deonica sa mm hrapavos6u.
Za mduvdsti visine Z, moze da bude m ' interpolacija.
Zgrada izvesnoj kategoriji terena, moze da bude sracunata za nizu kategoriju terena, ako se nalazi
unutar granica rastojanja, definisanih u tabeli .1.
88
EN 1991-1-4:2005
l . 1: Rastojanje
Visina z I do 11 Id
5 0,50 km 5,00 km
7 1,00 km 10,00 km
10 2,00 km 20,00 km
15 5,00 km
20 12,00 km
30 20,00 km
50 50,00 km
Visina z 11 do 11 do IV
5 0,30 km 2,00 km
7 0,50 km 3,50 km
10 1,00 km 7,00 km
15 3,00 km 20,00 km
20 7,00 km
30 10,00 km
50 30,00 km
Visina z dlV
5 0,20 km
7 0,35 km
10 0,70 km
15 2,00 km
20 4,50 km
30 7,00 km
50 20,00 km
. NUMERICKI PRORACUN KOEFICIJENATA TOPOGRAFIJE
(1) Na usamljenim brdima i grebenima (ridges) iIi stenama (cliffs) , kao i strminama
(escarpments) , nastaju razlicite brzine vetra u zavisnosti od navetrenog nagiba = H/L u u
pravcu vetra, cemu su visina i duzina L u definisani slici .1.
(2) Najve6e pove6anje brzine vetra nastaje u bIizini vrha nagiba i odreduje se preko
koeficijenta topografije , videti sliku .1. Nagib znacajan uticaj standardnu
devijaciju turbulencije, definisanu u 4.4 (1).
Napomena: Intelzitet turbulencije opada sa pove6anjem bzine veta i jednakom vds6u standadne
devijacije.
89
EN 1991-1-4:2005
V m: srednja brzina vetra visini z iznad terena

Vmf: srednja bzina veta izd avnicaskog (flat) terena
= Vm/Vmf
Slika . 1: lIu5tracija povecanja brzina vetra zbog topografije terena
() Preko koeficijenta topografije co(z)=Vm/Vmf, vodi se racuna povecanju srednje

brzine vetra usamljenim brdima i strminama (nisu ukljucena i planinska podrucja). Odnosi
se brzinu vetra u osnovi (base) brda ili strmine. Uticaji topografije treba da budu uzeti u
obzir u sledecim situacijama:
) Za lokacije navetrenim nagibima brda i grebena:
- kada 0,05 < :::; 0,3 i I 1:::; Lu/2.
) Za lokacije zavetrenim nagibima brda i grebena:
- kada < 0,3 i < L d /2,
- kada ~ 0,3 i < 1,6 .
) Za lokacije navetrenim nagibima stena i strmina:
- kada 0,05 < :::; 0,3 i Ixl:::; Lu/2.
d) Za lokacije zavetrenim nagibima stena i strmina:
- kada < 0,3 i < 1,5 L e ,
- kada ~ 0,3 i < 5 .
Koeficijent topografije definisan preko:
=1 za < 0,05 (.1)
=1 + 25 za 0,05 < < 0,3 (.2)
=1 + 0,65 za >0,3 (.)
gde su:
5 koeficijent topografske lokacije, dobijen slici .2, ili slici ., izmeren
do duzine efektivne deonice navetrenog nagiba L e
navetreni nagib H/L u u pravcu vetra (videti sliku .2 i sliku .3)
Le efektivna duzina navetrenog nagiba, definisana u tabeli .2
Lu stvarna duzina navetrenog nagiba, u pravcu vetra
Ld stvarna duzina zavetrenog nagiba, u pravcu vetra
efektivna visina prepreke
90
EN 1991-1-4:2005
horizontalno rastojanje lokacije od vrha grebena

z vertikalno rastojanje lokacije od nivoa tla.
l .2: Vrednosti efektivne duiine L e
Tip nagiba ( =HIL u)

Blag (shallow) (0,05 < < 0,3) Strm (steep) ( > 0,3)
Le =/0,3
Napomena: Sracunati dijagrami slikama .2 i ., prekoracuju definisano podrucje .
Razmatranje uticaja topografije van tih granica neobavezno (optiona/).
(4) U dolinama, koeficijent co(z) moze da bude uzet 1,0, ako se ocekuje pove6anje
brzine do brzine usled efekata tunela (funnelling). Za konstrukcije koje se nalaze u dolinama,
ili za mostove koji premos6uju doline strmih strana (steep-sided) , treba voditi racuna
svakom pove6anju brzine vetra izazvanog efektom tunela.
zavetreni nagib
veta~
~ +---------------------------------++
-1.5 .1,3 -1.1 ..0.9 ..0.7 -0.5 .0,3 0,4 0.6 0,8 1.0 12 1.4 1.6 1,8 2.0 2.2 2.4 2.6 2.8 . .2 .4 , 3.8 4.0 4.2 4,4 4,6 4.8 5,0
Slika .2: Koeficijent s za stene i strmine
(5) Izrazi .4 do .? i .11, mogu da se za proracun vrednosti koeficijenta

topografske lokacije s. Kako su ti izrazi empirijski, najvaznije da vrednosti primenjenih
parametara moraju da budu ogranicene navedena podrucja, u suprotnom dobijaju se
pogresne (invalid) vrednosti.
91
EN 1991-1-4:2005
:,' kruna
vetar ~ lokacija
~ +~--------------+---------------+~X+
Slika .: Koeficijent s za brda i grebene
) Navetreni presek za sve topografije (slike .2 i .):
Za podrucja:

-1,5=::;-=::;0
Lu
uzeti:
(B~)
s=Ae (.4)
gde su:
=0,1552 (~J -o,s575 (~J +1,8133 (~J -1,9115 (~)+1,0124 (.5)

i
8=0,3542 (~J -1,0577 (~)+2,45 (.)
92
f
f
EN 1991-1-4:2005
Kadaje
z
-<-15 ili ->2
Lu ' Le
uzeti
5=0
) Zavetreni presek za stene i strmine (slika .2):
Za podrucja
z
, 1 ~ ~ 3,5 , 1 ~ ~ 2,0
Le Le
uzeti:
(.7)
gde su:
=-1,3420 (IOg[ ~]J -0,8222 (IOg[ ~]J +,4609109 [ ~]-O,0791 (.8)

8=-1,0196 (IOg[ ~]J -0,8910 (IOg[ ~]J +,5343109 [ ~]-O,1156 (.9)
i
= 0,8030 (log[~]J + 0,4236 (Iog[~ -,5738109 [ ~] +0,1606 (.10)

Za podrucje
~ ~ 0,1
Le
interpolovati izmedu vrednosti za
= (5 =, u izrazu .5) i = 0,1

Le Le
Kada ~ < 0,1 , primeniti vrednosti za ~ = 0,1 .

Le Le
Kada ~ > 3,5 ili ~ > 2, , uzeti vrednost 5 =.

Ld Le
93
,
EN 1991-1-4:2005
) Zavetreni presek za brda i grebene (slika .):
Za podrucja
uzeti:
5=.
( L
-
d
(.11 )
gde su:
=0,1552(~J -0'8575(~J + 1,81(~ -1,9115(~) + 1,0124 (.12)
= -0,3056 (L: + 1,0212 (~) -1,7637 (.1)
Kadaje
Z
->20 ili ->20
Ld ' L '
uzeti
5=0
Napomena: Izazi .5 i .12 su identicni.
.4 SUSEDNE KONSTRUKCIJE
(1) Ako neka konstrukcija vise nego dvostruko visa od prosecne visine h ave susednih
konstrukcija, tada, kao prva aproksimacija, proracun bilo koje od tih bIiskih konstrukcija moze
da bude baziran pritisku od udarne brzine vetra, visini zn (ze = zn) iznad tla (izraz
.14), videti sliku .4.
1
xs : Z

=-
2
ow )(
r < < 2 : Zn=21 ( r - ( 1 - 2 h/
- ))
2:: 2 : zn =h,ow (.14)
cemu poluprecnik r iznosi
r = hhigh akoje hhigh S 2 . d'age

r = 2d'age akoje h high > 2 . d'age
94
EN 1991-1-4:2005
Visina konstrukcije (structural height) h 1ow , poluprecnik , rastojanje i dimenzije dsmall i

dlarge, ilustrovane su slici . Pove6ane brzine vetra mogu da se zanemare kada visina
h 10w iznosi vise od polovine visine visoke zgrade hhigh, tj, Zn = h 1ow
Slika .4: Uticaj visoke zgrade (high rise) dve razlicite bIiske konstrukcije (1 i 2)
.5 POMERENA VISINA
(1) Za zgrade terenu kategorije IV, bIiske zgrade druge prepreke prouzrokuju da se
vetar ponasa, kao da nivo tla podignut pomerenu visinu (displacement height) h dis .
visina h dis , moze da bude odredena preko izraza (.15), videti sliku .5. Profil
pritiska od udarne brzine vetra (videti sliku 4.2), moze da bude podignut za visinu h dis .
::; 2h ave : h diS od O,8have ili od O,6h
2have < < 6h ave : h diS od 1,2have - ,2 ili od O,6h
2:: 6h ave : (.15)
U nedostatku tacnijih informacija, visina prepreka moze da bude uzeta kao h ave = 15 , za
teren IV kategorije.
z=O
h dis
Slika .5: Visina prepreke i navetreno rastojanje
95
EN 1991-1-4:2005
ANEKS
(INFORMATIVAN)
POSTUPAK 1, ZA ODREBIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE

CsCd
.1 TURBULENCIJA VETRA
(1) turbulentne duzine (turbulent length scale) L(z), predstavlja prosecnu velicinu
udara za prirodne vetrove. Za visine z ispod 200 , duzine turbulencije moze se
sracunati primenom izraza (8.1):
L(z) = L, (:. za Z ~ Zmin
L(z) =L(Zmin) za Z < Zmin (8.1)
sa referentnom visinom od Zt = 200 , velicinom referentne duzine od L t = 300 , kao i sa

koeficijentom = 0,67 + 0,05 In(zo), cemu duzina hrapavosti Zo u metrima. Minimalna
visina Zmin, data u tabeli 4.1.
(2) Raspodela vetra frekvencijama izrazava se preko bezdimenzionalne funkcije

gustine spektralne energije SL(z,n), koja treba da bude odredena primenom izraza (8.2):
(8.2)
gde su :
Sv(z,n) jednostrana varijansa (one-sided va ( ) spektra,
.& ( nL(z)
)_
'L z,n - - - bezdimenzionalna frekvencija, odredena za sopstvenu
vm(z)
frekvenciju konstrukcije n=n1, u Hz, srednjoj brzini
vetra vm(z) i turbulentne duzine L(z), definisanoj u
(8.1). Funkcija gustine spektralne energije ilustrovana
slici 8.1.
96
EN 1991-1-4:2005
0,2 t::
I
I
v----
0,2
V
/V
~ 11
V ~ I
/ I
0,1 '
v I
"'"""
V '",
l'
V ~"" ~
v
0,1 I
~
0,0 <=: ~-..
1'-.1'-
t---r-.
0,0
0,01 0,1 10
bezdimenzionalna frekvencija f L
Slika 8.1: Funkcija gustine spektralne energije SL(fJ
8.2 KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE
(1) Koeficijent konstrukcije (structural factor) CsCd definisan u 6.3.1.
(2) Koeficijent izvornog dejstva 82, preko kojeg se dopusta nedostatak pune uzajamne
korelacije pritiska vetra i povrsine konstrukcije, moze da bude sracunat izraza
(.3):
2 1
+ h )0'63
(.)
= (
1+0,9 L(zs)
gde su:
b,h sirina i visina konstrukcije, videti sliku 6.1
L(zs) turbulentne duzine, data u .1 (1), referentnoj visini Zs,
definisanoj slici 6.1; 2 = 1 strani sigurnosti.
() Udarni koeficijent k , definisan kao odnos maksimalne vrednosti fluktuiraju6eg dela

odgovora konstrukcije i njegove standardne devijacije, treba da bude odreden iz izraza (.4),
prikazan slici .2.
k p =)2In(v o
n+) 0,6 ili kp =3, sta ve6e (.4)
2I()
gde su:
v ucestalost prekoracenja (up-crossing frequency), data u (4)
period osrednjavanja srednje brzine vetra, =600 sekundi
97
F ..,
.
I
EN 1991 .. 1-4:2005
3,5
2,5
2 . _ - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - _....
10 100 1000
Slika 8.2: Udarni koeficijent
(4) Ucestalost prekoracenja , treba da se odredi iz izraza (.5):
v = n1 ') a
2
V ~ 0,08 Hz (8.5)
2: R2
gde :
n1, sopstvena frekvencija konstrukcije koja moze da bude odredena primenom
aneksa F; granica od V ~ 0,08 z, odgovara udarnom koeficijentu od 3,0.
(5) Koeficijent rezonantnog odgovora (resonance response) R 2 , koji dopusta turbulenciju

u rezonanci sa razmatranim obIikom tona oscilacije konstrukcije, treba da bude odreden
primenom izraza (.6):
(8.6)
gde su:
ukupni logaritamski dekrement prigusenja, dat u F.5
SL bezdimenzionalna funkcija gustine spektralne energije, data u .1 (2)
Rh, Rb funkcije aerodinamickog pristupa (aerodynarnic admittance), date u (6)
(6) Funkcije aerodinamickog pristupa R h i R b , za osnovni obIik tona oscilacije, mogu da

budu aproksimirane primenom izraza (.7) i (.8):
Rh =1 za (8.7)
98
l'
'1
EN 1991-1-4:2005
Rb =1 za 17 = (8.8)
sa:
Napomena: Za obIike tona sa unutrasnjim cvornirn tackama (d its) , treba da budu

dtlii proracuni.
. BROJ OPTERECENJA ZA DINAMICKI ODGOVOR
(1) Slika .3, prikazuje koliko puta N g vrednost L1S nekog uticaja vetra bila dostignuta
ili prekoracena u toku perioda od 50 godina. Velicina L1S izrazena kao procenat velicine
Sk, cemu Sk uticaj usled dejstva vetra sa povratnim periodom od 50 godina.
S 100~~----------------------~------~----~-----------,
Sk
[/]
75
50
25
0-4--------------------------~------------------------~
108
Ng
Slika .3: N g udarnih opterecenja za razatrani uticaj L1S/S k, toku 50 godina
Veza izmedu velicina L1S/S k i N g , data preko izraza:
-L1S =0,7 (109 (N g ))2 - 17,4 109 (N g ) + 100 (8.9)

Sk
.4 EKSPLOATACIONO POMERANJE I UBRZANJA, ZA PROCENE

UPOTREBLJIVOSTI VERTIALNIH KONSTRUKCIJA
(1) Maksimalno (displacement) duz vetra, odreduje se iz ekvivalentne

staticke sile vetra, definisane u 5.3.
99
EN 1991-1-4:2005
(2) Standardna devijacija ", karakteristicnog ubrzanja duz vetra, neke tacke
konstrukcije visini z, treba da bude odredena izraza (8.1 ):
(8.10)
gde su:
Cf koeficijent sile, videti glavu 7
gustina vazduha, videti 4.5 (1)
sirina konstrukcije, definisana slici 6.1
Iv(zs) intenzitet turbulencije visini z =Zs iznad tla, videti 4.4 (1)
vm(zs) srednja brzina vetra za z = Zs, videti 4.3.1 (1)
Zs referentna visina, videti sliku 6.1
R kvadratni koren rezonantnog odgovora, videti 8.2 (5)
bezdimenzionalni koeficijent, dat preko izraza (8.11)
m1, osnovna ekvivalentna masa jedinici duzine, duz vetra, videti F.4 (1)
n1, osnovna frekvencija oscilacije konstrukcije duz vetra; aproksimacije su
date u aneksu F
1,(Z) osnovni obIik tona oscilacije konstrukcije duz vetra; kao prva
aproksimacija, mogu da budu izrazi dati u aneksu F
(3) 8ezdimenzionalni koeficijent definisan preko:
(8.11)
gde :
h visina konstrukcije (videti sliku 6.1)
Napomena: Pretpostavljaju6i da 1,(Z) = (zlh)~ (videti aneks F) i co(z) = 1 (ravnicarski teren, videti
4.3.3), izraz (8.11) moze da bude aproksimiran preko izraza (8.12). Qva aproksimacija prikazana
slici .4.
(8.12)
gde su:
Zo duzina hrapavosti (tabela 4.1)
, ekspOlent obIika tona oscilacije (videti aneks F).
100
F
EN 1991-1-4:2005
1,9 [---------------
I
I
~ r-- t-- ,
r-- ~ i
1,8 -1-
r-----r---
----
:
1;=2,5
i
~
k i
I
1,7 , , 1;=2,0
1----._ ; . , ,
I i
1,6
i _. -- ---_...
:
[-- .. -- _.- t;=1,5
1,5
i
1; =1,
1,4 ... _ ..... ' ..
------ ! : 1;=0,5
i
i
1,3
Slika .4: Aproksiacija bezdienzionalnog koeficijenta , saglasno izrazu (. 12)
(4) Karakteristicna udarna ubrzanja dobijaju se mnozenjem standardne devijacije date u

(2), udarnim koeficijentom datim u 8.2 (3), primenjuju6i sopstvenu frekvenciju kao
ucestalost prekoracenja, tj., v =n1,.
101
L

4J
1
EN 1991-1-4:2005
!
ANEKS
(INFORMATIVAN)
POSTUPAK 2, ZA ODREDIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE

CsCd
.1 TURBULENCIJA VETRA
(1) Turbulencija vetra treba da bude razmatrana u saglasnosti sa 8.1.
.2 KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE
(1) Koeficijent konstrukcije CsCd, definisan u 6..1.
(2) Koeficijent izvornog odgovora 2 , preko kojeg se dopusta nedostatak pune

uzajamne veze pritiska vetra i povrsine konstrukcije, moze da bude sracunat
izraza (.1):
B2= ____~============1================= (.1)
1+-
2

(L(~sJ +( L(~sJ +( L(~s) L(~sJ
gde su:
b,h sirina i visina konstrukcije, videti sliku 6.1
L(zs) turbulente duzine, data u 8.1 (1), referentnoj visini zs,
definisanoj slici 6.1; 2 = 1 strani sigurnosti.
() Udarni koeficijent k p treba da bude odreden iz 8.2 ().
(4) Koeficijent rezonantnog odgovora R 2 , koji dopusta turbulenciju u rezonanci sa

razmatranim obIikom tona oscilovanja konstrukcije, treba da bude odreden izraza
(.2):
(.2)
gde su:
8 ukupni logaritamski dekrement prigusenja, dat u aneksu F
SL funkcija gustine spektralne energije vetra, data u 8.1 (2)
n1, sopstvena frekvencija konstrukcije, koja moze da bude odredena
aneksa F
Ks funkcija umanjenja velicine (size reduction () , data u (5).
(5) Funkcija umanjenja velicine K s , moze da se aproksimira izrazom (.):
(.)
102
EN 1991-1-4:2005
Konstante i G z zavise od varijacije obIika tona oscilovanja duz horizontalne ose ,

odnosno vertika~ne ose z. konstante slabIjenja (decay) i czjednake su 11,5.
(6) Konstanta , koja uvedena u (5), kao i konstanta , koja se koristi za

ubrzanja, prikazane su u tabeli .1.
Tabela .1: Konstante G i kao funkcije oblika tona oscilovanja
ObIik tona Konstantan Linearan li Sinusoidan

G 1/2 3/8 5/18 4/,(-
1 3/2 5/3 4/1{
Napomena 1: Za zgade sa konstantnom pomenom hoizontalnog obIika tona i lineanom pomenom
vetikalnog oblika tona oscilovanja, (y,z) = z1h, = 1/2, Gz = 3/8, = 1 i
Kz = 3/2.
Napomena 2: Za dfmnjake sa konstantnom pomenom hoizontalnog obIika tona i paabolicnom
vetikalnog obIika tona oscilovanja, (y,z) = z?-/h , = 1/2, Gz = 5/18,
2
=1 i Kz = 5/3.
Napomena : Za rnostove sa sinusoidnom pomenom tlOizontalnog obIika tona oscilovanja,

(y,z) = sin(Ky/b), = 4/ , Gz = 1/2, = 4/ i Kz = 1.
2
. BROJ OPTERECENJA ZA DINAMICKI ODGOVOR
(1) optere6enja treba da bude uzet iz ..
.4 EKSPLOATACIONO POMERANJE I UBRZANJA ZA PROCENE

UPOTREBLJIVOSTI
(1) Maksimatno duz vetra staticko , odredeno iz ekvivalentne

staticke sile vetra, definisane u 5.2.
(2) Standardna devijacija ", karakteristicnog ubrzanja duz vetra, neke tacke
konstrukcije, sa koordinatama ( ,z), aproksimativno data preko izraza (.4):
(.4)
gde su:
Cf koeficijent sile, videti glavu 7
gustina vazduha, videti 4.5
Iv(zs) intenzitet turbulencije visini Zs iznad tla, videti 4.4 (1)
vm(zs) karakteristicna srednja brzina vetra visini Zs, videti 4.3.1 (1)
Zs referentna visina, videti sliku 6.1
R kvadratni koren rezonantnog odgovora, videti .2 (4)
Ky,K z konstante, date u .2 (6)
jlref referentna masa jedinici povrsine, videti F.5 ()
103
..........
_ --------------------------~
EN 1991-1-4:2005
(,z) obIik tona oscilovanja

m vrednost obIika tona oscilovanja u tacki sa maksimalnom amplitudom.
(3) Karakteristicna udarna ubrzanja dobijaju se mnozenjem standardne devijacije, date u

(2), udarnim koeficijentom, datim u 8.2 (3), primenjuju6i sopstvenu frekvenciju kao
ucestalost prekoracenja, , v =n1,'
104

I
!
EN 1991-1-4:2005
ANEKS D
(INFORMATIVAN)
VREDNOSTI KOEFICIJENTA CsCd ZA RAZLICITE TIPOVE

KONSTRUKCIJA
(1) Sopstvene frekvencije i tonova oscilovanja konstrukcija, prikazani u ovom

aneksu, izvedeni su iz linearnih analiza ili sracunati izraza, datih u aneksu F.
Koeficijent CsCd za visespratne (mu/tistorey) line zgrade

1,05 1,00 0,95 0,90
Visina [] 1 10 1 05 1 095
,:/: V.:
100
1.: I '
baziano : 90
1: /... / 0,90
, 0,85
~
11 I -, ',.,,- -- /
, '''-
&, =0,05 80
1: I I /
kategoija hapavosti 11 h /' /
i~livt.f
"
(pune ')
70
- v.: ,
/ "
kategoija hapavosti 111 : ' !/: /.
(tackaste ') , f.,'
~I
/
Vb = 28 m/sec 60
...... L ~'
&, = (,
50
_ _
v.,'
'
1:
~"
40
. ' ~' ..... 0,85
// ' /'
I.,~ ..-
v~
~!'
30 " I
,
I
- ..........
./
v
20
l/ ~ .,.../
/1 I v' V
10
; /"
10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
~
Siina []
Napomena: Za vednosti koje pekoacuju 1,1, moze da bude detaljan postupak, pikazan u
6.3 (potvdena minimalna vednost koeficijenta CsCd 0,85).
Slika . 1: Koeficijent CsCd za visespratne lin zgrade sa pravougaonom

osnovom i vertikalnim spoljasnjim zidovima, iln raspodele
krutosti i masa (frekvencija saglasna izrazu (F.2))
105
EN 1991-1-4:2005
Koeficijent CsCd za visespratne betonske zgrade

0,95 0,90 0,85
095 090
Visina [] 100
.
"----" [, V,'
bazirano : 90 ,
/ '

!
." /' -- - f--"- --
&, = 0,1 : ,'

80
!/. f.
kategorija tlrapavosti 11
( ')
70
. / 0,85
kategoija hrapavosti 11 1 : /
/. -" - ..-
(tackaste ')
/.' ~
! /
l7'- ".-
Vb = 28 rn/sec 60
&, =
f ./
I !I'
~ ./
1'"
50
[,
I / _. '"
I /
40
' /
30 I / ! I
/
20
1-1 / ". -_.. ....." -". "'-
_ _- .... ..
1-- ---
. L. 1-- _".
10 1 /
10 20 30 40 50 60 70 80 90 100
Sirina [r]
Napomena: Za vrednosti koje prekoracuju 1,1, moze da bude detaljan postupak, prikazan u
6.3 (potvrdena minimalna vrednost koeficijenta CsCd 0,85).
Slika .2: Koeficijent CsCd za visespratne betonske zgrade sa pravougaonom

osnovom i vertikalnim spo/jasnjim zidovima, pravilne raspodele
krutosti i masa (frekvencija saglasna izrazu (F.2))
Koeficijent CsCd za neobIozene dimnjake
1,10
Visina [] 100 _.- - --- , - -- .._- ..."- r--
1,101,05
/.
bazirano : 90
~
&, = 0,012 80 V / 1.051,00
V /.-.
Ws/Wt = 1
kategorija hrapavosti 11 - - '-- .- .
v,' v-
,...- ;(. _.- ._.... 1,00
( ')
70
/
7 /. /
'7 0,95
~ ',('
v
~
~
~
kategorija hrapavosti 111 60 ~
(tackaste linije) ~ /- /'
v
Vb = 28 m/sec
50 ...._...... ..._. ~. ./ V :-,-..: r'-" - _.-
0,95
&= '/ '/ V ./
40
.' V ",t'
""/'. V
V / /. /
/ V /V 0,90
ff F.fF
30
'/
v / ./'
/
/'
20 '/ "./ v / : ~. ............. _...-
'/ v. ''-'"''
10 '/ / ' " 2 3 4

I
5 6 7 8 9 10
Precnik []
Napomena: Za vrednosti koje prekoracuju 1,1, moze da bude n detaljan postupak, prikazan u
6.3 (potvrdena minimalna vrednost koeficijenta CsCd 0,85).
Slika .3: Koeficijent CsCd za neobIoiene celicne dimnjake (frekvencija

saglasna izrazu (F.3), sa 81 1000 i WslWt 1,0) = =
106
t
I
EN 1991-1-4:2005
Koeficijent CsCd za neobIozene beton~ke dimnjake

1,10 1,05
Visina [] 100
1,10
bazirano : 90 -- - -'... -'- ._- -- - "'-

,,- v. /.' 1,051,00
' VI' v.
,_,,
./
&., = 0,03
kategorija hrapavosti 11
80
V'
/' /. ./-:' ./ 1,000,95
(pune linije) .... _- . . /- v,' / ' '
kategorija tlrapavosti 111
70
i v.: ~' /,
(tackaste li) V ~ .... V:
Vb = 28 m/sec
60
V /.' ./ . V 0,95
= / v,' / " .... /
50
/ /V- /.' /' 0,90
40
,'V .;(-' /.
,'' /.< ~. .
"
./~. '
R;~

,'/ V" /.' . ./ ,
,'/ ,./ v. V ,
=
20 .'V: ,/ /r v ,
--
f--
t': v" /.' /'
, !--
.r :.'
10
V
2 4 5 6 7 8 9 10
Precnik [m]
Napomena: Za vrednosti koje prekoracuju 1,1, rnoze da bude primenjen detaljan postupak, prikazan u
6.3 (potvrdena minimalna vrednost kfiit CsCd 0,85).
Slika D.4: Koeficijent CsCd za neobIoiene betonske dimnjake (frekvencija

saglasna izrazu (F.), sa 81 700 i WslWt 1,0) = =
Koeficijent CsCd za obIozene celicne dimnjake
Visina [m] 100 ..
1,10
zi : 90 f-...... .......- ........... ......,..:... ....- 1,101,05
./
&." u zavisnosti od odnosa h/b : 80
/'
V' 1,051,00
h/b < 18 &., = 0,02 /
20 ::; h/b ::;24 &., =0,04 .... . /.-'
70
h/b> 26 &., 0,025
',6
v.'
....
lL
./'
L: --
/.
/
... - r 1,000.95
60 .-- -'-'. "''''_ .. .."'.."'- _.- ....."'....... "' ........
(pune linije)
.- V /. , ,~ __
v
"_'
M~"'"

./. ~ /'
(tackaste lirlije) 50
.r /.
,
V. ' . /' 0,95
Vb = 28 m/sec
"",
~w
,,'~~
= 40 v.t /
0,90
,'/ ,,;
~"
/. " V
'.
~ ..-: v
~
30 '
_.. ~ ./ /
-:-
7
""' '
/'
'"", ~ / . /, /" ,
20
' / ...../V' ~ v ,. ............ ......:'. .. "._.
v
,~"' ~.
,
/~.' 1/'
10
2 3 4 5 6 7 8 9 10
Precrlil< []
Napomena: Za vrednosti koje prekoracuju 1,1, rnoze da bude detaljan postupak, prikazan u
6.3 (potvrdena minimalna vrednost koeficijenta CsCd = 0,85).
Slika D.5: Koeficijent CsCd za obIoiene lin dimnjake i razlicite vrednosti

koeficijenta s, saglasno tabeli F.2 (frekvencija saglasna izrazu
=
(F.), sa 81 1000 i WslWt 0,5) =
107
I
1
EN 1991-1-4:2005
ANEKS
(INFORMATIVAN)
ODVAJANJE VRTLOGA I AEROELASTICNE NESTABILNOSTI

.1 ODVAJANJE VRTLOGA
.1.1 OPSTE ODREDBE
(1) Odvajanje vrtloga (vortex-shedding) nastaje, kada se vrtlozi odvajaju naizmenicno

suprotnim stranama konstrukcije. prouzrokuje pove6anje fluktuiraju6eg optere6enja
upravno pravac vetra. Vibracije (oscilacije) konstrukcije mogu da se pojave, ako
frekvencija odvajanja vrtloga ista kao sopstvena frekvencija konstrukcije. Ovaj uslov se javlja,
kada brzina vetra jednaka kriticnoj brzini vetra, definisanoj u .1.3.1. , kriticna
brzina vetra ucestala brzina vetra koja nagovestava da zamor, usled toga i ciklusa
optere6enja, moze da bude relevantan.
(2) Odgovor konstrukcije, izazvan odvajanjem vrtloga, sastoji se od odgovora sirokog

opsega (broad-banded) , koji nastaje bilo da se konstrukcija kre6e ili , kao i od odgovora
uskog opsega (narrow-banded), koji potice od optere6enja vetra izazvanog kretanjem.
Napomena 1: Za amianobetonske konstukcije i teske celicne konstukcije uobicajeno da
najvazniji odgovo siokog opsega.
Napomena 2: Za lake celicne konstukcije uobicajeno da odgovo uskog opsega najvazniji.
.1.2 KRITERIJUMI ZA ODVAJANJE VRTLOGA
(1) Uticaj odvajanja vrtloga treba da se ispituje kada odnos najve6e i dimenzije
konstrukcije pravac vetra (crosswind dimension) , uzete u ravni upravnoj
vetar, premasuje 6.
(2) Uticaj odvajanja vrtloga treba da se ispituje kada
Vcrit,i> 1,25 Vm (.1)
gde su:
V crit,i kriticna brzina vetra za obIik tona , kako to definisano u .1.3.1
Vm karakteristicna desetominutna srednja brzina vetra, odredena u 4.3.1 (1),
u preseku u kojem odvajanje vrtloga nastaje (videti sliku .)
.1. OSNOVNI PARAMETRI ZA ODVAJANJE VRTLOGA

.1..1 Kriticna brzina vetra V crit,i
(1) Kriticna brzina vetra za obIik tona i oscilacija savijanja (bending vibration) , definisana
kao brzina vetra, kojoj frekvencija odvajanja vrtloga jednaka sopstvenoj frekvenciji
konstrukcije, ili konstrukcijskog elementa, data izrazom (.2):
n,
Vcrit,i =St (.2)
gde su:
108
EN 1991-1-4:2005
referentna sirina poprecnog preseka, u kojem nastaje rezonantno odvajanje

vrtloga i u kojem ugib obIika tona oscilacija maksimalan za razmatranu
konstrukciju ili konstrukcijski element; za kruzne cilindre referentna sirina
spoljasnji precnik
n, sopstvena frekvencija razmatranog ;-tog tona oscilovanja savijanjem
upravno vetar; aproksimacije za n,, date su u F.2
St Strouhalov , kako definisano u .1..2.
(2) Kriticna brzina vetra za ovalne oscilacije (ovalling) , obIika tona ;, cilindricnih Ijuski
definisana kao brzina vetra, kojoj dvostruka frekvencija odvajanja vrtloga jednaka
sopstvenoj frekvenciji, ovalnog obIika tona ;, cilindricne Ijuske, data izrazom (.):
n
1,
V crit,i = 2 St (.)
gde su:
spoljasnji precnik Ijuske
St Strouhalov , kako definisano u .1..2
n, sopstvena frekvencija ovalnog obIika tona ; Ijuske
Napomena 1: Za Ijuske bez prstenastih ukru6enja (stiffening rings), frekvencija data u F.2 (3).
Napomena 2: Postupci proracuna ovalnih oscilacija nisu obuhva6eni aneksorn .
.1..2 Strouhalov broj St
Strouhalov St, za razlicite poprecne preseke, moze da bude uzet iz tabele .1.
St
0,15
0,10
0,05
1 2 4 5 6 7 8 9 10 d/b
Slika .1: Strouhalov (St) za pravougaone n preseke sa ostr;m uglov;ma
109
EN 1991-1 ..4:2005
l .1: Strouhalovi brojevi St za razlicite n preseke
Poprecni presek St
0,18
za sve Rejnoldsove brojeve
sa slike .1
0,5 ~ d/b~ 10
d
+ d/b =1 0,11

d/b = 1,5 0,10
d/b =2 0,14
linearna interpolacija
0,13
d/b =1

0,08
d/b= 2
d
r d/b =1 0,16

0,12
d/b =2
d
d/b = 1,3 0,11
__} d/b =2,0 0,07
Napomena: Ekstapolacije za Stouhalove bojeve, kao funkcije od d/b, nisu dopustene.
110
r
EN 1991-1-4:2005
.1.. Scratonov broj Sc
(1) Osetljivost oscilacija zavisi od prigusenja konstrukcije i odnosa mase konstrukcije i

mase fluida. se izrazava preko Scratonovog Sc, koji dat u izrazu (.4):
(.4)
gde su:
s prigusenje konstrukcije, izrazeno preko logaritamskog dekrementa
gustina vazduha u uslovima odvajanja vrtloga
, ekvivalentna masa jedinici duzine, za obIik tona , kako definisano
uF.4(1)
referentna sirina poprecnog preseka u kojem nastaje rezonantno odvajanje
vrtloga.
Napomena: Vrednost gustine vazdutla moze da bude data u Naciorlalnom aneksu.
vrednost 1,25 kg/n .

.1..4 Rejnoldsov broj Re
(1) Dejstvo odvajanja vrtloga kruzni cilindar zavisi od Rejnoldsovog Re,

kriticnoj brzini vetra V crit,i. Rejnoldsov , dat izrazom (.5):
bVcrit,i
Re(vcrit ,) = - -
v - (.5)
gde su:
spoljasnji precnik kruznog cilindra
v kinematicka viskoznost vazduha ( ~151 0-6 m 2 /s)
Vcrit,i kriticna brzina vetra, videti .1..1
.1.4 DEJSTVO ODVAJANJA VRTLOGA
(1) Uticaj oscilacija izazvanih odvajanjem vrtloga, treba da bude sracunat iz uticaja
inercijalne sile Fw(s) jedinici duzine, koja deluje upravno pravac vetra, delu
konstrukcije s , dat izrazom (.6):
Fw(s) = m(s) . (21Z" n,)2 i,(S) YF,max (.)
gde su:
m(s) masa konstrukcije, koja osciluje, jedinici duzine [kg/m]
n, sopstvena frekvencija konstrukcije
i,(S) obIik tona oscilovanja konstrukcije, normiran (normalised) 1, u tacki
sa maksimalnim ugibom
YF,max maksimalni ugib u toku vremena, tacke u kojoj i,(S) jednako 1,
videti .1.5.
111
EN 1991-1-4:2005
.1.5 PRORACUN AMPLITUDE OSCILOVANJA UPRAVNO NA VETAR

.1.5.1 Opste odredbe
(1) Dva razlicita postupka za proracun amplituda oscilovanja upravno vetar, izazvanih
pobudom vrtloga, prikazana su u .1.5.2 i .1.5..
Napomena 1: Izbor postupka proracuna, ili altenativni postupci poracuna, mogu da budu odredeni u
Nacionalnom aneksu.
Napomena 2: Direktno uporedenje postupaka, predlozenih u .1.5.2 i .1.5., moguce, su neki
od ulaznih parametara izabrani za razlicite uslove sredirle (okruzenja). U Nilm aneksu mogu da
budu definisana podrucja za svaki od predlozenih postupaka.
Napomena : Kombinovanje postupaka .1.5.2 i .1.5. dopu8teno, izuzev ako to posebno
nagla8eno u tekstu.
(2) Postupak, prikazan u .1.5.2, moze da se primenjuje za razlicite vrste konstrukcija i

obIike tonova oscilovanja. ukljucuje uticaje turbulencije i hrapavosti, moze da se
primenjuje za uobicajene klimatske uslove.
(3) Postupak, prikazan u .1.5., moze da se primenJuJe za proracun odgovora

konstrukcije za oscilacije u prvom obIiku tona kod konzolnih konstrukcija sa pravilnom
raspodelom dimenzija duz glavne ose konstrukcije, upravno vetar. konstrukcije,
koje su obuhva6ene ovim postupkom su dimnjaci i jarboli. Ovaj postupak moze da se
primenjuje za grupne ili linijske dispozicije, kao i za medusobno povezane cilindre. Ovaj
postupak dopusta razmatranje razlicitih intenziteta turbulencije, koji se, usled meteoroloskih
uslova, mogu razlikovati. Za podrucja u kojima verovatna pojava veoma hladnih i slojevitih
uslova strujanja ( , u priobalnim podrucjima severne Evrope), moze da se
postupak .1.5..
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu data podrucja, u kojima mogu da nastanu veoma
hladni i slojeviti uslovi strujanja. Za ta podrucja, pogodniji postupak 2 u .1.5., u Nilm
aneksu mogu da budu definisani odgovarajuci ulazni parametri (kao 8to intenzitet tubulencije ), koji
treba da budu u ovom postupku.
.1.5.2 Pristup 1 za proracun amplituda oscilovanja upravno vetar

.1.5.2.1 Proracun
(1) Najve6e YF,max, moze da se sracuna izraza (.?):
YF,max 1 1
= St2 Sc K w Clat (.7)
gde su:
St Strouhalov , dat u tabeli .1
Sc Scratonov , dat u .1..
Kw koeficijent efektivne duzine korelacije, dat u .1.5.2.4
koeficijent obIika tona oscilovanja, dat u .1.5.2.5
Clat koeficijent sile, dat u tabeli .2.
Napomena: Aeoelasticne sile uzete su u obzir preko koeficijenta efektivne duzine korelacije Kw.
.1.5.2.2 Koeficijent sile Clat
(1) Osnovna vrednost koeficijenta sile Clat,O, data u tabeli .2.
112
r
!
EN 1991-1-4:2005
l .2: Osnovna vrednost koeficijenta sile Clat,O za razlicite

preseke
Poprecni presek Clat,O
1/1

sa slike .2
za sve Reynolds-ove brojeve

d
+ 1-
liI
I I 1,1
0,5 ~ d/b ~ 10
+-d
+ ---, ~
d/b =1 0,8
'" d/b = 1,5 1,2
~
~
d/b =2 0,3
d
+ 1- ----, " - d/b =1 1,6
...
~ ----, ~

d/b= 2 2,3
d
r l'
t d/b =1 1,4
'"
! d/b =2 1,1
d
+ 1- d/b = 1,3 0,8
...
I } d/b =2,0 1,0
Napomena: Ekstapolacija koeficijenata sile, kao funkcije d/b, dopustena.
113
EN 1991-1-4:2005
C1at,o 1,0
0,9
0,8
0,7
0,6
0,5
0,4
0,3
0,2
0,1
0,0 Re
104 3
Slika .2: Osnovna vrednost koeficijenta n sile Clat,O funkciji

Rejnoldsovog Re(vcrit,i), za krui.ne cilindre, videti .1..4
(2) Koeficijent sile l dat u tabeli ..
l .: Koeficijent n sile Clat, funkciji kriticne brzine vetra vcrit,;lvm,Lj:
Odnos kriticne brzine vetra
v crit,i :$; 0,83

Vm,L j
0,83:$; v crit,i < 1,25

Clat = 3 - 2,4 V crit,i
-V--
Clat,O
Vm,L j [
m,L j
1,25 :$; v crit,i

vm,L j
gde su:
Clat,O osnovna vrednost koeficijenta l kako dato u tabeli .2, za kruzne
cilindre, slici .2
Vcrit,i kriticna brzina vetra (videti izraz (.1))
vm,Lj srednja brzina vetra (videti 4.2) u sredistu efektivne duzine korelacije, kako
definisano slici .
.1.5.2.3 Duzina korelacije L
(1) Duzina korelacije L j , treba da se nalazi u obIastima suprotnih (antinodes) sa

maksimalnim u suprotnim smerovima. su prikazani slici .. Za
jarbole sa zategama i kontinualne mostove sa vise raspona (polja), potrebne su posebne
konsultacije.
114
rtf
I i
EN 1991-1-4:2005
obIik prvog tona obIik dugog tona

) YF.max ) )
1+-+1
--Ibr-
t,
t,
=1 ;m=1
~l =2: m=2 =1 ;=1 =2: m=2
d) ) f)
[,
=2: m=2 =1 ; m= =; m=6
Napomena: Ako ikz vise od jedne duzine koelacije, stani sigurnosti njihovo
istovemeno kois6enje, teba da se maksimalna vednost koeficijenta Clat.
Slika .: m za mnu duiine korelecije Lj =1, 2, )

l .4: Efektivna duiina korelacije L j , kao funkcija
amplitude oscilovanja YF(SJ
YF(Sj)/b Ljlb
< 0,1 6
0,1 do 0,6 48+ 12 YF (Sj)

,
> 0,6 12
.1.5.2.4 Koeficijent efektivne duzine korelacije K w
(1) Koeficijent efektivne duzine korelacije K w, dat izrazom (.8):
~ f ;, (s) 1 1 ds
1=1 L (.)
Kw ~O,6
~ l ;, ( 5) 1 ds
=1
gde su:
, obIik tona oscilovanja i (videti F.)
115
EN 1991 .. 1-4:2005
Lj duzina korelacije
lj duzina konstrukcije izmedu dva cvora (prevojne tacke) (videti sliku .); za
konzolne konstrukcije, jednaka visini konstrukcije
podrucja, u kojima pobuda vrtloga nastaje istovremeno (videti sliku .)
suprotnih cvorova (antinodes) oscilujuce konstrukcije, u razmatranom
obIiku tona ,
s koordinata, definisana u tabeli .5.
(2) Za neke jednostavne konstrukcije, koje osciluju vetar u osnovnom

obIiku tona oscilovanja, sa silom pobude naznacenom u tabeli .5, koeficijent efektivne
duzine korelacije K w moze da se aproksimira preko izraza datih u tabeli .5.
l .5: Koeficijent duiine korelacije K w i koeficijent obIika tona oscilovanja

za neke jednostavne konstrukcije
Konstrukcija ObIik tona ',(S) Kw
videti F.,
sa ~= 2,0,
n=1,m=1
/////// --
videti tabelu F.1,

"2 Lj -
1-- I ]
cos
0,10
1'[ (
6 - ... __ _--~ 1 n=1,m=1 [
l7777 - - - " - - l7777
I .t '1(8) ,
1 1
~ '~ F
~
~ b7~_~__ '- ~ =r1
videti tabelu F.1,
n=1,m=1
L .I 1
+ [(
7r sin 7r 1-
L . I ]
0,11
"/(8)
I4 ~I
modalna analiza,
=, 0,10
m= 2 I ;,(s)l dS
=1 tj
m=3
Napomena 1: ObIik tona oscilovanja ;,(s), uzet iz F.. Paameti i su definisani u izazu (.?) i
slici ..
Napomena 2: = etb
116

I
I
i
EN 1991 .. 1-4:2005
.1.5.2.5 Koeficijent obIika tona oscilovanja
(1) Koeficijent obIika tona oscilovanja , dat izrazom (.9):
~ ' ;, ( s) I ds
=1
=-------- (.9)

4JrL f~ (s )ds
=1
gde su:
parametar, definisan u .1.5.2.4 (1)
obIik ;-tog tona oscilovanja, poprecno vetar (videti F.)
duzina konstrukcije izmedu dva cvora (videti sliku .)
(2) Za neke jednostavne konstrukcije, koje osciluju poprecno vetar u osnovnom

obIiku tona, koeficijent obIika tona, dat u tabeli .5:
.1.5.2.6 ciklusa opterecenja
(1) ciklusa optere6enja N, izazvanih oscilacijama pobude vrtloga, dat preko izraza
(.1 ):
N= 2 n V~=t (-( V~=t

&0 (
(.1 )
gde su:
n sopstvena frekvencija obIika tona oscilovanja upravno vetar [Hz];
aproksimacije za nydate su u aneksu F
V crit kriticna brzina vetra [m/s], data u .1..1
Vo 12 puta modalna vrednost Vejbulove (Weibull) raspodele verovatno6e,
usvojene za brzinu vetra [m/s], videti napomenu 2
vek u sekundama, koji jednak ,2 . 107, pomnozeno sa ocekivanim
vekom konstrukcije u godinama
80 koeficijent sirine opsega koji opisuje opsege brzina vetra, sa oscilacijama
izazvanim vrtlogom, videti napomenu
Napomena 1: U Nacionalnom aneksu mogu da budu odredene minimalne vrednosti ro N.
Preporucena vrednost N 2: 104.
Napomena 2: Vrednost brzine Vo moze da se usvoji kao 20% od karakteristicne srednje brzine vetra
odredene u 4.3.1 (1), visini poprecnog preseka u kojem nastaje odvajanje vrtloga.
Napomena : Koeficijent sirine opsega &0 nalazi se u podrucju 0,1-0,3. moze da se usvoji kao
&0=0,3.
.1.5.2.7 Vrtlozna rezonanca vertikalnih cilindara sa dispozicijom u liniji grupi
(1) Za kruzne cilindre, sa dispozicijom u liniji ili grupi, medusobno nepovezane ili
povezane (videti sliku .4), mogu se javiti oscilacije od pobude vrtlogom.
117
EN 1991-1-4:2005
0-0
-+---+---
~
--+--+---

Slika .4: Linijske i grupne dispozicije cilindara
(2) Maksimalni ugibi oscilacije mogu da budu odredeni preko izraza (.7) i preko
postupka proracuna datog u .1.5.2, sa modifikacijama datim preko izraza (.11) i (.12).
Za linijske, medusobno nepovezane, slobodne kruzne cilindre:
Clat =1,5 Clat(single) za 1 ::;; ~::;; 10

Clat =Clat(single) za ~~ 15

linearna interpolacija za 10<~::;;15

St =0,1 + 0,085 log (i) za 1::;;~::;; 9

St =0,18 za ~>9 (.11 )

gde :
Clat(single) =Clat, kako dato u tabeli .3
Za medusobno povezane cilindre:
Clat = K iv Clat(single) za 1 , ::;; l ::;; 3, (.12)
gde su:
K iv koeficijent interferencije za odvajanje vrtloga (tabela .8)
St Strouhalov , dat u tabeli .8
Sc Scratonov , dat u tabeli .8.
Za medusobno povezane cilindre, sa l> 3,0, preporucuje se konsultacija strucnjaka.
Napomena: Koeficijent 1,5 Clat, za medusobno nepovezane kruzne cilindre, gruba aproksimacija.
Ocekuje se da sti sigurnosti.
.1.5. Pristup 2 za amplituda oscilovanja upravno vetar
(1) Karakteristicno maksimalno , u tacki sa najve6im pokretanjem

(movement), dato u izrazu (.1 3):
= ( k p (.1 )
gde su:
( standardna devijacija , videti (2)
kp udarni koeficijent, videti (6)
118
EN 1991-1-4:2005
(2) Standardna devijacija m 1', koja se odnosi sirinu u tacki sa najve6im

ugibom ( = 1), moze da se proracuna mm izraza (.14):
1' = _1_ (.14) ,

St 2
gde su:
aerodinamicka konstanta, zavisna od obIika poprecnog preseka, za
kruzni cilindar zavisna i od Rejnoldsovog Re, kako to definisano
u .1..4 (1); data u tabeli .
aerodinamicki parametar prigusenja, kako dat u .1.5. (4)
aL m granicna amplituda koja odgovara ugibu konstrukcija sa vrlo
malim prigusenjem, data u tabeli .
St Strouhalov , dat u .1..2
gustina vazduha u uslovima odvajanja vrtloga, videti napomenu 1
efektivna masa jedinici duzine, data u F.4 (1)
h , visina i sirina konstrukcije; za konstrukcije sa promenljivom sirinom,
uzima se sirina u tacki sa najve6im mm.
Napomena 1: Vrednost gustine vazduha moze da bude data u Nacionalnorn arleksu. Preporucerla
vrednost 1,25 kg/m .

Napomena 2: Aerodinamicka konstanta zavisi od sile uzgona (Iift) koja deluje nepokretnu
konstru kcij u.
Napomena : Opterecenja vetra izazvana indukovanim , uzeta zu u obzir preko parametra
i amplitude aL.
(3) Resenje izraza (.14), dato u izrazu (.15):
(.15)
cemu su konstante 1 i 2 date preko:
1 = al2 (1- Sc )
41!
(.16)
(4) Aerodinamicka konstanta prigusenja smanjuje se sa pove6anjem intenziteta

turbulencije. Za intenzitet turbulencije od 00/0 aerodinamicka konstanta prigusenja moze da
Se usvoji kao =,m, kako dato u tabeli ..
Napomena:
konstante za intenzitete turbulencije vece od 0%, daje predviIarlja
strani sigurnosti. Detaljnije inforrnacije uticaju intenziteta turbulencije konstantu ,
mogu da budu date u Nacionalnom aneksu.
(5) Za kruzni cilindar i kvadratni presek, konstante , ,m i aL su date u

tabeli ..
119
EN 1991-1-4:2005
l .: Konstante za odredivanje uticaja odvajanja vrt/oga
Kruzni Kruzni Kruzni Kvadratni

Konstanta cilindar d d poprecni
Re s 105 Re =5105 Re . 106 presek
0,02 0,005 0,01 0,04
, 2 0,5 1 6
aL 0,4 0,4 0,4 0,4
Napomena: Za kuzne cilinde, za konstante i , petpostavlja se da se mu linearno sa
lgitrm Rejnoldsovog za 105 < Re < 5105, kao i za 5105 < Re < 106.
(6) Udarni koeficijent k p , treba da bude odreden.

Napomena: U Nacionalnorn aneksu moze da bude odeden udani koeficijent. Izaz (.17) daje
u vdst:
(.17)
(7) ciklusa optere6enja moze da bude dobijen iz .1.5.2.6, koeficijenta

sirine opsega od 80 =0,15.
.1.6 MERE PROTIV OSCILACIJA IZZVANIH VRTLOGOM
(1) Amplitude oscilovanja izazvane vrtlogom, mogu da budu smanjene

aerodinamickih uredaja (samo u posebnim uslovima, , kada Scratonov ve6i
od 8), ili uredaja za prigusenje, postavljenim konstrukciju. Koeficijent usporenja (drag) Cf,
za konstrukciju sa kruznim presekom i aerodinamickim uredajima zasnovanim
osnovnom precniku , moze da se pove6a do vrednosti od 1,4. zahtevaju
posebne konsultacije.
(2) Za vise informacija, videti propise za specijalne konstrukcije.
.2 GALOPIRANJE
.2.1 OPSTE ODREDBE
(1) Galopiranje (galloping) samo-izazvana (self-induced) oscilacija savitljive

(fleksibilne) konstrukcije, u vidu savijanja vetar. preseci, koji nisu
kruzni, ukljucuju preseke L, 1, U i , skloni su galopiranju. Led moze da prouzrokuje da
stabilni presek postane nestabilan.
(2) Galopiraju6a oscilacija zapocinje odredenoj napadnoj (onset) brzini vetra VCG i
uobicajeno se, sa pove6anjem brzine vetra, amplitude naglo pove6avaju.
120
EN 1991-1-4:2005
.2.2 NAPADNA BRZINA VETRA
(1) Napadna brzina vetra za galopiranje V CG, data izrazom (.18):
2Sc
vCG = n1 (.18)
aG '
gde su:
Sc Scratonov , kako definisano u .1.3.3 (1)
n1, osnovna frekvencija konstrukcije upravno vetar; aproksimacije
frekvencije n1, , date su u F.2
sirina, kako definisano u tabeli .7
koeficijent nestabilnosti usled galopiranja (tabela 7), ako koeficijent
nestabilnosti usled galopiranja poznat, moze da se usvoji da
aG=10.
(2) Potrebno da se obezbedi da :
VCG> 1,25 Vm (.19)
gde :
Vm srednja brzina vetra definisana u izrazu (4.3), sracunata visini kojoj se
ocekuje proces galopiranja, to verovatno tacka sa maksimalnom
amplitudom oscilovanja.
(3) Ako kriticna brzina odvajanja vrtloga V bIiska napadnoj brzini vetra za
galopiranje V CG:
, 7< vCG < 1, 5 (.20)

vcrit
verovatno nastati uticaji interakcije izmedu odvajanja vrtloga i galopiranja. U tom slucaju,
preporucuje se konsultacija strucnjaka.
121
+1
EN 1991-1-4:2005
!
l .7: Koeficijent nestabilnosti usled galopiranja aG
Koeficijent Koeficijent
nestabilnosti nestabi Inosti
Poprecni presek usled Poprecni presek usled
galopiranja galopiranja
aG aG
led kabIovima
t t= 0,06
1~ 1,0
~OIb 1,0
led
led
- " ,.
d/b= 2 2 d/b= 2 0,7
[ 14-
d d/b = 1,5 1,7 d/b = 2,7 5
' interpolacija
d/b = 1 1,2
v I I ::tb d/b = 5 7
+-d-+
d/b = 2/3 1 d/b = 3 7,5
v d/b = 1/2 0,7 d/b = 3/4 3,2
' interpolacija d/b = 1/3 0,4 d/b = 2 1
Napomena: Ekstapolacije za koeficijent aG, kao funkcije d/b, nisu dopustene.
122
EN 1991-1-4:2005
.2. KLASICNO GALOPIRANJE MEDUSOBNO POVEZANIH CILINDARA
(1) Kod medusobno povezanih cilindara (slil<a .4), moze se javiti klasicno galopiranje.
(2) Napadna brzina vetra VCG, za klasicno galopiranje medusobno povezanih cilindara,
moze da bude odredena preko izraza (.21):
2Sc
vCG = - - n1 (.21)
aG '
gde su velicine Sc, aG i , date u tabeli .8, n1, sopstvena frekvencija oscilacije
savijanjem (videti sliku F.2).
da bude obezbedeno da :
VCG> 1,25 . vm(z) (.22)
gde :
vm(z) srednja brzina vetra, definisana u izrazu (4.3), sracunata visini z,
kojoj se ocekuje pobuda galopiranja; verovatno to tacka sa
maksimalnom amplitudom oscilovanja.
I
I
123
I
1
EN 1991-1-4:2005
Tabela .: Podaci odredivanje odgovora konstrukcije upravno vetar, kod

medusobno povezanih cilindara u linijskim i grupnim dispozicijama
Medusobno
Skratonov Sc = 20s L :;, (uporediti sa izrazom .4)

povezani cilindri
/ =1 a/b~2 / ~ 1,5 / ~ 2,5
~ ~
1 1
0-0 K jv = 1,5 K jv = 1,5 aG = 1,5 aG = 3,0
-+# = 2
K jv = 4,8 K jv = 3,0 aG = 6,0 aG = 3,0
-v~ k
i=3
1 1
~ K jv = 4,8 K jv = 3,0 aG = 1,0 aG = 2,0
V i=4
1 ..
St
15
"~
/=4
~
10
~ =3
~ r--..
5 ---- ~
1=
JJI'

1 2 3

vrednosti Strouhalovih brojeva medusobno povezanih
cilindara, sa linijskim ili grupnim dispozicijama
124
EN 1991-1-4:2005
. INTERFERENTNO GALOPIRANJE DVA ILI VISE SAMOSTALNIH

CILINDARA
(1) Interferentno galopiranje samo-pobuduju6a (self-excited) oscilacija koja moze da

nastane, ako su dva ili vi8e cilindara bIisko postavljeni, bez medusobne povezanosti.
(2) Ako napadni ugao vetra (angle of wind attack) u podrucju kriticnog pravca vetra Pk
i ako / < 3 (videti sliku .5), kriticna brzina vetra VCIG moze da bude odredena preko:
~
-Sc
V = 3,5 n1, ___ (.23)

gde su:
Sc Scratonov , kako definisao u .1.3.3 (1)
alG kombinovani parametar stabilnosti alG = 3,0
n1, osnovna frekvencija obIika tona oscilovanja upravno vetar;
aproksimacije su date u F.2
medusobno rastojanje
precnik.
Napomena: U Nacionalnom aneksu mogu da budu data dopunska uputstva parametru alG.
.r.-- ---+1.
I I
pL$- fJk~10
v 1_ -1
Slika .5: Geometrijski parametri za interferentno galopiranje
(3) Interferentno galopiranje moze da se izbegne medusobnim povezivanjem

samostalnih cilindara. U tom slucaju, moze se javiti klasicno galopiranje.
.4 DIVERGENCIJA I FLATER
E~4.1 OPSTE ODREDBE
(1) Divergencija (divergence) i flater (flutter) su nestabilnosti koje nastaju kod fleksibilnih
plocastih (plate-like) konstrukcija, kao 8to su tabIe oznaka ili kolovozne ploce vise6ih
mostova, iznad izvesne donje (threshold) iIi kriticne brzine vetra. Nestabilnost izazvana
konstrukcije, cemu se modifikuju aerodinamicki uslovi i optere6enje.
(2) Divergencija i flater treba da budu izbegnuti.
(3) Prikazani postupci, u obIiku jednostavnih konstrukcijskih kriterijuma, obezbeduju

osetljivosti konstrukcije. Ako ti kriterijumi nisu ispunjeni, preporucuje se
konsultacija strucnjaka.
125
EN 1991-1-4:2005
.4.2 KRITERIJUMI z PLOCASTE KONSTRUKCIJE
(1) D bila sklona divergenciji ili flateru, konstrukcija da ispuni sva tri navedena
kriterijuma. Kriterijumi treba da budu kontrolisani datim redosledom (prvo najlaksi), ako
bilo koji od kriterijuma ispunjen, konstrukcija 6 biti sklona divergenciji flateru.
- Konstrukcija, ili bitan deo, izduzeni presek (slican ravnoj ploci), sa
odnosom dimenzija bId od 0,25 (videti sliku .6).
- Qsa torzije paralelna sa ravni ploce i upravna pravac vetra, centar torzije udaljen
d/4 niz vetar od navetrene ivice ploce, cemu dimenzija sirina ploce u
pravcu vetra, upravno osu torzije. Qvo ukljucuje uobicajene slucajeve centra
torzije u geometrijskom sredistu, , centralno oslonjenu tabIu oznaka ili
nadstresnicu, kao i centra torzije zavetrenoj ivici, , konzolnu nadstresnicu.
- Najniza sopstvena frekvencija koja odgovara torzionom obIiku tona oscilovanja ili najniza
torziona sopstvena frekvencija, od dvostruke najnize translatorne sopstvene
frekvencije.
.4.3 BRZINA DIVERGENCIJE
(1) Kriticna brzina vetra za divergenciju, data izrazom (.24):
1
2
2ke
(.24)
[ ]
gde su:
ke torziona krutost
koeficijent aerodinamickog momenta, dat izrazom (.25):

(.25)
dcM/dB odnos koeficijenta aerodinamickog momenta u odnosu

rotaciju oko centra torzije; ugao izrazen u radijanima
aerodinamicki momenat jedinicne duzine konstrukcije
gustina vazduha, data u 4.5
d debIjina konstrukcije u pravcu vetra (videti sliku .6)
sirina, kako definisano slici .6.
(2) Vrednosti dCM/d , od geometrijskog sredista razlicitih pravougaonih

preseka, prikazane su slici .6.
(3) da bude obezbedeno da :
Vdiv> 2 vm(zs) (.26)
gde :
126
EN 1991-1-4:2005
srednja brzina vetra, kako definisano u izrazu (4.3), visini Zs

(definisanoj slici 6.1)
'GC'
1

111 d .. 1
1,5
1 +---------~--------~--------~---------+--------~
0,05 0,1 0,15 0,2 0,25
bId
Slika .: mn koeficijenta aerodinamickog momenta, oko geometrijskog
sredista pravougaonih preseka
127
EN 1991-1-4:2005
ANEKS F
(INFORMATIVAN)
DINAMICKE ARAKTERISTIKE KONSTRUKCIJA
F.1 OPSTE ODREDBE
(1) U postupcima proracuna, preporucenim u ovoj glavi, pretpostavlja se da konstrukcije

imaju linearno elasticno ponasanje i klasicne, uobicajene obIike tonova oscilovanja.
Dinamicka svojstva konstrukcije, zbog toga, karakterisu se preko:
- sopstvenih frekvencija,
- obIika tonova oscilovanja,
- ekvivalentnih masa,
logaritamskih dekremenata prigusenja.
(2) Sopstvene frekvencije, tonova oscilovanja, ekvivalentne mase i logaritamski

dekrementi prigusenja, treba da budu odredeni, teorijski ili eksperimentalno,
metoda dinamike konstrukcija (structural dynamics).
(3) Osnovna dinamicka svojstva mogu da budu odredena u aproksimativnom obIiku,

uproscenih analitickih, polu-empirijskih ili empirijskih izraza, pod uslovom da su
adekvatno potvrdeni. Neki od tih izraza dati su u F.2 do F.5.
F.2 OSNOVNA FREKVENCIJA
(1) Za konzole sa jednom masom kraju, uprosceni izraz za proracun osnovne

frekvencije oscilovanja konstrukcije savijanjem n1 (flexural frequency) , dat preko izraza
(F.1 ):
n1 =_1_ [i (F.1)
2 ~x.;
gde su:
9 ubrzanje zemljine teze =9,81 m/s 2
1 maksimalno , usled sopstvene tezine, koje se ostvaruje u pravcu
oscilacije, u
(2) Osnovna frekvencija oscilovanja savijanjem 1 za visespratne zgrade sa visinom

vecom od 50 , moze da se odredi izraza (F.2):
46
n1 = [Hz] (F.2)
h
gde :
h visina konstrukcije u .
Isti izraz moze da predstavlja izvesno uputstvo za jednospratne zgrade i tornjeve (towers).
(3) Osnovna frekvencija oscilovanja savijanjem n1 dimnjaka, moze da se odredi preko

izraza (F .3):
128
EN 1991-1-4:2005
(F.)
sa:
(F.4)
gde su:
precnik vrha dimnjaka []
h eff efektivna visina dimnjaka []; visine h 1 i h 2 prikazane su slici F.1
Ws tezina delova konstrukcije, koji doprinose krutosti dimnjaka
Wt ukupna tezina dimnjaka
81 koeficijent koji iznosi 1000 za celicne dimnjake, 700 za betonske i zidane
dimnjake
Slika F. 1: Geometrijski parametri za dimnjake
Napomena: h = h1/, videti F.4 (2).
(4) Osnovna frekvencija ovalne oscilacije (ovalling) n1,, dugacke cilindricne Ijuske bez
prstenastih ukru6enja, moze da se sracuna izraza (F .5):
(F.5)
gde su:
Jangov modul u [N/m 2 ]
t debIjina Ijuske u []
v Poasonov (Poisson) koeficijent
f..ls masa Ijuske jedinici povrsine u [kg/m 2]
precnik Ijuske u []
Izraz (F.5) daje najnizu sopstvenu frekvenciju Ijuske. Prstenasta ukru6enja pove6avaju .
(5) Osnovna frekvencija oscilovanja vertikalnim savijanjem ploce ili sanducastog nosaca
mosta n1,, moze aproksimativno da se odredi iz izraza (F.6):
129
rj
~
EN 1991-1-4:2005
(F.6)
gde su:
L duzina glavnog raspona u []
Jangov modul u [N/m 2 ]
I moment poprecnog preseka za vertikalno savijanje u sredini raspona
u [ 4 ]
masa jedinici duzine kompletnog (full) poprecnog preseka, u sredini
raspona (za stalno optere6enje i dodatno stalno optere6enje) u [kg/m]
bezdimenzionalni koeficijent, koji zavisi od dispozicije raspona, definisan
slede6i :
) Za jedno-rasponske (single span) mostove:

=1r ako slobodno oslonjen, ili
=3,9 ako konzolno prepusten (propped cantilevered), ili
=4,7 ako ukljesten krajnjim osloncima.
) Za kontinualne mostove sa dva polja:
Koeficijent se dobija sa slike F .2, koris6enjem odgovaraju6e krive za mostove
sa dva polja,
gde :
L1 duzina bocnog raspona, uz L > L 1 .
) Za kontinualne mostove sa tri polja:
Koeficijent se dobija sa slike F .2, koris6enjem odgovaraju6e krive za mostove
sa tri polja,
gde su:
L1 duzina duzeg krajnjeg raspona
L2 duzina drugog krajnjeg raspona, uz L > L 1 > L 2
Qvo se primenjuje i za mostove sa tri polja sa konzolnim/vise6im glavnim
rasponom.
Ako L 1 > L, tada koeficijent moze da se dobije pomo6u krive za mostove
dva polja, zanemaruju6i kra6i krajnji raspon i tretiraju6i duzi krajnji raspon kao
glavni raspon ekvivalentnog mosta sa dva polja.
d) Za simetricne kontinualne mostove cetiri polja (tj., mostove simetricne u
odnosu srednji oslonac):
Koeficijent moze da se dobije pomo6u krive za mostove sa dva polja, slici
F.2, tretiraju6i svaku polovinu mosta kao ekvivalentan most sa dva polja.
) Za nesimetricne kontinualne mostove sa cetiri polja i kontinualne mostove sa vise
od cetiri raspona:
Koeficijent moze da se dobije sa slike F .2, odgovaraju6e krive za
mostove sa tri polja, biraju6i za glavni raspon najduzi unutrasnji raspon.
130
EN 1991-1 ..4:2005
Napomena 1: Ako vrednost ~E~b osloncu, prekoracuje dvostruku vrednost u sredini raspona, ili
od 80% vrednosti u sredini raspona, tada izraz (F.6) treba da se primenjuje, izuzev ako su vrlo
aproksimativne vrednosti dovoljne.
Napomena 2: D frekvencija n1. bila data u ciklusima u sekundi, treba da bude
odgovar'ajuci slucaj.
(6) Osnovna frekvencija torzione oscilacije plocastog nosaca mosta, jednaka osnovnoj
frekvenciji oscilacije savijanjem, sracunatoj iz izraza (F .6), pod uslovom da prosecni moment
za poduzno savijanje jedinici sirine od stostrukog prosecnog momenta
za savijanje jedinici duzine.
(7) Osnovna frekvencija torzione oscilacije sanducastog nosaca mosta, moze

aproksimativno da se odredi preko izraza (F.7):
(F.7)
sa:
(F.8)
(F.9)
(F.10)
gde su:
n1, osnovna frekvencija oscilacije savijanjem u [Hz]
ukupna sirina mosta
masa jedinici duzine, definisana u F.2 (5)
v Poasonov koeficijent materijala nosaca
' rastojanje sredisnje linije pojedinog sanduka od sredisnje linije mosta
' moment mase jedinici duzine pojedinog sanduka, za vertikalno
savijanje u sredini raspona, ukljucuju6i pridruzenu efektivnu sirinu
kolovozne ploce
' moment mase jedinici duzine poprecnog preseka u sredini
raspona; opisan preko izraza (F .11):
b2
' =
md
12 +:L ( '+' 2) (F.11)
gde su:
md masa jedinici duzine samo kolovozne konstrukcije (deck), u sredini
raspona
' moment mase pojedinacnog sanduka, u sredini raspona
masa jedinici duzine pojedinacnog sanduka, u sredini raspona, bez
pridruzenog dela kolovozne konstrukcije
torziona konstanta pojedinacnog sanduka u sredini raspona; opisana
u izrazu (F.12):
131
EN 1991-1-4:2005
4A~
- __l (F.12)
1 - ds
4-
t
gde su:
povrsina zatvorene 6elije, u sredini raspona
JdtS
' integral duz sanduka, odnosa duzina/debIjina svakog dela zida
sanduka, u sredini raspona
Napomena: Neznatan gubitak tacnosti moze da nastane, ako se pedlozeni izaz (F.12)
vise6elijske (multibox) mostove, odnos aspon/siina u osnovi pekoacuje 6.

5,0
Mostovi sa tri polja
L1
-=200
L2 ' I~
L1
- =1 50
L2 '
4,0 L1
- =1
L2 '
Mostovi sa dva polja

li li 6
L1 L
3,0-
I~ +. ~I
L ~ L1
2,041--------~------~--------~------~-------.
0,00 0,25 0,50 0,75 1,00
Slika F.2: Koeficijent , koji se koristi za odredivanje osnovne frekvencije

oscilacije savijanja
132
F
EN 1991-1-4:2005
F. OSNOVNI OBLIK TONA OSCILOVANJA
(1) Osnovni obIik tona oscilovanja savijanjem konstrukcije 1(Z) zgrada, tornjeva i
dimnjaka, koji se prostiru konzolno od tla, moze se odrediti izraza (F.13), videti
sliku F.3.
(F.1)
cemu eksponent 'iznosi:

,=,= 0,6
1,0
za vitke okvirne konstrukcije sa nenosecim zidovima iIi obIogom
za zgrade sa centralnim jezgrom i perifernim stubovima, ili sa vecim
,= 1,5
stubovima i spregovima za smicanje (shear bracings)
za vitke konzolne zgrade i zgrade koje nosi centralno armiranobetonsko
,=,= 2,0
2,5
jezgro
za tornjeve i dimnjake
za resetkaste celicne tornjeve
zlh
0.5
1(Z)
Slika F.: Osnovni obIik tona oscilovanja savijanje za zgrade,

tornjeve i dinjake koji se prostiru konzolno od tla
(2) Osnovni obIik tona oscilovanja vertikalnim savijanjem ((s) mostova, moze da bude
odreden kako to prikazano u tabeli F.1.

EN 1991-1 ..4:2005
l F. 1: Osnovni obIik tona oscilovanja vertikalnim savijanjem, za slobodno

oslonjene ; ukJjestene (clamped) konstrukcije i konstrukcijske elemente
Sema ObIik tona oscilovanja
(s)
Li h
I~ < ..... - .... -------. 1
1111

~~ (s)
~
< ---- - 1
F.4 EKVIVALENTNA MASA
(1) Ekvivalentna masa jedinici duzine , osnovnog obIika tona oscilovanja, data
preko izraza (F .14):
f
f ( s) f (s) ds
= ..::..------ (F.14)
ff(S) ds

gde su:
masa jedinici duzine
visina iIi raspon konstrukcije, iIi konstrukcijskog elementa
i =1 tona oscilovanja
(2) Za konzolne konstrukcije sa promenljivom raspodelom mase, masa moze da

bude aproksimirana sa prosecnom vrednos6u mase gornjoj tre6ini konstrukcije h
(videti sliku F.1).
(3) Za konstrukcije raspona , oslonjene kraja, sa promenljivom raspodelom

mase jedinici duzine, masa moze da bude aproksimirana sa prosecnom vrednos6u
mase , tre6ini duzine /, centrisanoj u tacki konstrukcije u kojoj funkcija (s)
maksimalna (videti tabelu F.1).
F.5 LOGARITAMSKI DEKREMENT PRIGUSENJA
(1) Logaritamski dekrement prigusenja , za osnovni obIik tona oscilovanja savijanjem,

moze da bude odreden preko izraza:
= s + + d (F.15)
gde su:
s logaritamski dekrement prigusenja konstrukcije
logaritamski dekrement aerodinamickog prigusenja, za osnovni obIik tona
oscilovanja
134
;~/#
[ .}
EN 1991-1-4:2005
Jd logaritamski dekrement prigusenja, usled specijalnih uredaja (prigusivaci

mase (tuned mass dampers), zstiti rezervoari (sloshing tanks) itd.)
(2) Aproksimativne vrednosti logaritamskog dekrementa prigusenja konstrukcije J s , date

su u tabeli F .2.
(3) Logaritamski dekrement aerodinamickog prigusenja , za osnovni obIik tona

oscilovanja savijanjem u pravcu vetra, moze da bude odreden preko izraza (F.16):
= Cf . . V (Zs) (F.16)
2. n1 .
gde su:
Cf koeficijent sile za dejstvo vetra u pravcu odredenom u glavi 7.
ekvivalentna masa jedinici povrsine konstrukcije, koja za pravougaoni
presek data preko izraza (F .17):
hb
f f p(y,z) f (y,z) dydz
11 _~O~O~~____________
re - hb (F.17)
f f f (y,z) dydz

gde su:
p(y,z) masa jedinici povrsine konstrukcije
1('Z) obIik tona oscilovanja
Masa jedinici povrsine konstrukcije, u tacki najvece amplitude obIika tona oscilovanja,
uobicajeno dobra aproksimacija za masu .
(4) U vecini slucajeva, za obIik tona oscilovanja (,z), su konstantna za

svaku visinu z, i umesto izraza (F .16), logaritamski dekrement aerodinamickog prigusenja
, za oscilacije u pravcu vetra, moze da bude odreden preko izraza (F.18):
(F.18)
(5) Ako su konstrukciji dodati specijalni disipacioni uredaji, logaritamski dekrement Jd

treba da bude sracunat preko pogodnih teorijskih ili eksperimentalnih postupaka.
135
,.,
I
~
EN 1991 .. 1-4:2005
l F.2: Aproksimativne vrednosti logaritamskog dekrementa prigusenja

konstrukcije, za osnovni obIik tona oscilovanja s
Prigusenje
Tip konstrukcije
konstrukcije s
armiranobetonske zgrade 0,10
celicne zgrade 0,05
mesovite konstrukcije od betona i celika 0,08
armiranobetonski tornjevi i dimnjaci 0,03
neobIozeni zavareni celicni dimnjaci (stacks), bez spoljasnje termicke
0,012
izolacije
neobIozeni zavareni celicni dimnjaci, sa spoljasnjom termickom izolacijom 0,020
h/b < 18 0,020
celicni dimnjaci sa jednom obIogom, sa spoljasnjom
20 ~ h/b < 24 0,040
termickom izolacijom
h/b ~ 26 0,014
h/b < 18 0,020
celicni dimnjaci sa dve ili vise obIoga, sa spoljasnjom
20 ~ h/b < 24 0,040
termickom izolacijom a
h/b;::: 26 0,025
celicni dimnjaci sa unutrasnjom obIogom od opeke 0,070
celicni dimnjaci sa unutrasnjom obIogom od torkret betona (gunite) 0,030
medusobno povezani dimnjaci, bez obIoge 0,015
celicni dimnjaci sa zategama, bez obIoge 0,04
celicni mostovi i zavareni 0,02
resetkasti celicni visokovredni (high resistance) zavrtnjevi (bolts) 0,03
tornjevi obicni zavrtnjevi 0,05
spregnuti (composite) mostovi 0,04
betonski mostovi
prethodno napregnuti (prestressed) , bez prslina
(cracks)
0,04 I
1
sa prslinama 0,10
drveni (timber) mostovi 0,06-0,12
mostovi od legura (alloys) aluminijuma (lmm) 0,02
mostovi armirani sa staklenim (glas) ili plasticnim (plastic) vlaknima (fibre) 0,04-0,08
paralelne (paralle/) zice 0,006
kabIovi (cabIes)
spiralne (spira/) zice 0,020
Napomena 1: Vdsti za sprezanje drvetom i plastikom, samo su indikativrle. U slucajevima, kada
da su aerodinamicka dejstva znacajna u proracunu, preko konsultacije strucnjaka potrebni su precizniji podaci (
potrebi usaglaseni sa kompetentnim administrativnim organom).
Napomena 2: Za mostove sa kosim kabIovima, vrednosti date u tabeli F.2, treba da budu pomnozene sa
koeficijentom 0,75.
Za meduvrednosti h/b, moze da bude primenjena linearna interpolacija.
136
EN 1991-1-4:2005
BIBLIOGRAFIJA
ISO 2394 Osnovni pouzdanosti konstrukcija (General principles reliability (

structures)
ISO 3898 Osnove za proracun konstrukcija - Oznacavanja - Opste oznake (Basis (

design of structures - Notations - General symbols)
ISO 8930 Opsti pouzdanosti za konstrukcije - Spisak ekvivalentnih termina

(General principles reliability ( structures - List of equivalent terms)
137

EC1, Dejstva Na Konstrukcije, Deo1-4, Dejstva Vetra

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

EC1, Dejstva Na Konstrukcije, Deo1-4, Dejstva Vetra

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

DGKS

Ovaj pevod spski jezik Evopskog standada

objavljuje se u okviu duge faze PROJEKTA:

Pof. d Vuksanovic, ukovodilac Pojekta,

Izdavac: Gadevinski fakultet Univeziteta u Beogadu

Beogad, novemba 2009.

EVROKOD 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

Beograd, avgust 2009.

NAPOMENA: Ovaj pevod Evropskog standada moze se koistiti za druge .

EVROPSKISTANDARD EN 1991-1 ..4

ICS 91.010.30 Zamenjuje ENV 1991-2-4: 1995

Evrokod 1: DEJSTVA NA KONSTRUKCIJE

Eurocode 1: Actions structures

EUROPEAN I FOR STANDARDIZATION

EVROPSKI KOMITET ZA STANDARDIZACIJU

. MODELIRANJE DEJSTAVA VETRA 17

4. BRZINA VETRA I PRITISAK VETRA 18

4.1 Osnova za proracun 18

5.1 Opste odredbe 24

6. KOEFICIJENT KONSTRUKCIJE CsCd 27

6.1 Opste odredbe 27

7. KOEFICIJENTI PRITISA I SILE 30

7.1 Opste odredbe

8. DEJSTVA VETRA NA MOSTOVE 78

8.1 Opste odredbe 78

(Informativan) UTICAJI TERENA 87

.1 Ilustracije povrsinske hrapavosti svih kategorija terena 87

(Informativan) POSTUPAK 1, ZA ODREDIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE

(Informativan) POSTUPAK 2, ZA ODREDIVANJE KOEFICIJENTA KONSTRUKCIJE

D (Ifmtiv) VREDNOSTI KOEFICIJENTA CsCd ZA RAZLICITE TIPOVE

(Ifmtiv) ODVAJANJE VRTLOGA I AEROELASTICNE NESTABILNOSTI 108

F (Ifmtiv) DINAMICKE KARAKTERISTIKE KONSTRUKCIJA 128

ISTORIJAT PROGRAMA EVROKODOVA

Godine 1975. Komisija Evropske zajednice, odlucila se za akcioni program u obIasti

EN 1995 Evrokod 5: drvenih konstrukcija (Design of timber structures)

STATUS I OBLAST PRIMENE EVROKODOVA

Orzave clanice EU i EFTA saglasne su da se Evrokodovi koriste kao referentna dokumenta

NACIONALNI STANDARDI KOJIMA SE UVODE EVROKODOVI

Nacionalni standardi kojima se uvode Evrokodovi, 6 sadrzati kompletan tekst Evrokoda

- odluke informativnih aneksa;

VEZE IZMEDU EVROKODOVA ENs I HARMONIZOVANIH TEHNICKIH

Postoji potreba za uskladenos6u izmedu harmonizovanih tehnickih specifikacija za

DOPUNSKE INFORMACIJE SPECIFICNE ZA EN 1991-1-4

u EN 1991-1-4 prikazana su uputstva za proracun konstrukcije zgrada i drugih gradevinskih

NACIONALNI ANEKS ZA EN 1991-1-4

u ovom standardu prikazani su alternativni postupci, vrednosti i uputstva za klase, sa

4 Videti odredbu 3.3 i odredbu 12 u , kao i clanove 4.2,4.3.1,4.3.2 i 5.2 u ID 1.

1.1 PODRUCJE PRIMENE

(1) U EN 1991-1-4 prikazana su uputstva za odredivanje dejstava prirodnog vetra, koja

(2) Ovaj D moze da bude za:

(3) Ovaj D pogodan za predvidanje karakteristicnih dejstava vetra konstrukcije

(5) U aneksu su date ilustracije kategorija terena i odredena pravila za uticaje

(6) U aneksima i su prikazani alternativni postupci za sracunavanje koeficijenta

(7) U aneksu su dati koeficijenti CsCd za razlicite tipove konstrukcija.

(9) U aneksu F su date dinamicke karakteristike konstrukcija sa linearnim ponasanjem.

(1 ) Ovaj D daje uputstva lokalnim termickim uticajima karakteristicni vetar,

(11) Ovaj D daje uputstva slede6im aspektima:

1.2 NORMATIVNA REFERENTNA DOKUMENTA

1.4 RAZLIA IZMEeU PRINCIPA I PRAVILA ZA PRIMENU

1.5 PRORACUN UZ KORISCENJE REZULTATA ISPITIVANJA I

(1) dopuna proracunima, za dobijanje informacija opterecenju i odgovoru

(2) Informacije opterecenju i odgovoru konstrukcije, kao i parametri terena, mogu da

1.6.1 FUNDMENTLN 05NOVN BRZIN VETRA

Desetominutna srednja brzina vetra, sa godisnjom verovatno6om da bude prekoracena od