Fakultet za informacione

tehnologije
i dizajn

TEMA:Nacrtna Geometrija
Osniva,2D,3D,

Seminarski rad

PREDMET: TEHNIKO CRTANJE I NACRTNA

GEOMETRIJA

Mentor:
Student:
Prof. Dr Sokol Sokolovi Nikola
Mri V-485/16

2017.

1
 Nacrtna geometrija

Uvod

Nacrtna geometrija je nastala krajem 18. veka. Njen tvorac je francuski matematiar i
inenjer

Gaspard Monge (Gaspar Mon) koji je iveo od 1746. 1818 . god. Mon je svoju
prvu Nacrtnu geometriju (Geometrie descriptive ) objavio 1789.g. u kojoj se nalazi
postupak ortogonalnog projiciranja i opti metod za reavanje stereometrijskih
zadataka konstruktivnim postupcima.

Nacrtna geometrija je nauka koja se bavi prouavanjem konstruktivno-

geometrijskih postupaka za izvoenje i pr edstavljanje (prikazivanje)
trodimenzionalnog prostora tj. prostornih trodimenzionalnih geometrijskih formi i
njihovih meusobnih odnosa, na dvodimenzionalnoj ravni crteu.

Cilj izuavanja nacrtne geometrije je da kod polaznika - itaoca razvije sposobnost

logikog razmiljanja, vizuelnog sagledavanja trodimenzionalnog prostora i da razvija
sposobnost zamiljanja (imaginacije).

Dakle, Nacrtna geometrija omoguava prikazivanje ili predstavljanje

trodimenzionalnog prostora na dvodimenzionalnoj ravni crteu listu hartije. Isto
tako, ona omoguava da se sa crtea (lista hartije) , koji ima samo dve dimenzije ,
moe da stvori trodimenzionalna (prostorna) predstava o objektu koji je prikazan na
crteu. To znai, da crtajui u dve dimenzije, crtee treba sagledavati
trodimenzionalno, s obzirom da se ne moe crtati po prostoru, mada sa pojavom
kompjutera postoje programi u kojima je mogue trodimenzionalno modelovanje, ali
projekcije tih trodimenzionalnih modela se opet na ekranu vide kao
dvodimenzionalne slike.

Reavanje zadataka u Nacrtnoj geometriji se izvodi grafikim konstruisanjem

crtanjem, koje zbog toga mora da bude tano i precizno. Crte uvek treba da bude

2
jednostavan, pregledan i jasan, da bi sa njega mogao da se proita i sagleda
prikazani objekat. Iako se nacrtna geometrija najvie koristi za reavanje praktinih
problema u tehnici, inenjerstvu, kartografiji, fotogrametriji, astronomiji, dizajnu,
slikarstvu, itd. ona moe da se koristi i za izuavanje i razvoj mnogih grana
primenjene matematike i fizike.

Nacrtna geometrija moe da se izvodi:

na klasian nain konstruisanjem crtea na hartiji pomou olovke, trouglova,

lenjira i

estara.

na kompjuteru u odgovarajuim korisnikim programima za crtanje CAD ili CAGD -

computer aidid design ili computer aidid geometric design.

Ako se

Nacrtna geometrija izvodi na klasian nain

mogue je trodimenzionalni geometrijski

prostor

konstruktivno obraivati i prikazivati u

razliitim projekcijama ali samo na

dvodimenzionalnoj ravni crteu.

Meutim, ukoliko se Nacrtna geometrija obrauje kompjuterom u nekom grafikom

kompjuterskom programu, trodimenzionalni geometrijski prostor je mogue
konstruktivno

obraivati i prikazivati i u dvodimenzionalnom prostoru 2D (ravan crtea) i u

trodimenzionalnom prostoru takozvano 3D modelovanje.

3
4
5
1. OSNOVNI POJMOVI I OSNOVNI GEOMETRIJSKI ELEMENTI
TRODIMENZIONALNOG

PROSTORA

Taka (point), prava (line) i ravan (plane) su osnovni geometrijski elementi

prostora.

Taka moe da se odredi ili definie:

kao presek dve prave

kao presek prave sa ravni

kao presek tri ravni

Prava moe da se odredi:

kao presenica (presek) dve ravni

kao spojnica dve take

Ravan moe da se odredi (definie):

sa tri take

sa takom i pravom

6
sa dve prave (koje se seku ili su paralelne).

1.1. Meusobni poloaj osnovnih geometrijskih elemenata u prostoru

Taka moe da lei (pripada) nekoj pravi ili da bude izvan nje, i da pripada nekoj
ravni ili da bude izvan nje.

Dve prave mogu da se seku sl.1, mogu da budu paralelne, ili mogu da se mimoilaze.
Paralelne prave se seku u beskonanoj taki, a mimoilazne prave se ne seku ni u
konanoj ni u beskonanoj taki, one ne mogu pripadati ni jednoj zajednikoj ravni.

Prava moe da pripada jednoj ravni, da bude paralelna sa ravni ili da prodire ravan.
Prava pripada ravni ako se u toj ravni nalaze njene dve take. Prava je paralelna sa
ravni, ako se u toj ravni nalazi prava koja je paralelna sa posmatranom(zadatom)
pravom. Prodor prave kroz ravan, sa kojom je paralelna, je u beskonanoj taki prave.

Dve ravni mogu da budu paralelne ili da se seku u konanosti. Dve ravni su
paralelne ako se u jednoj od njih nalaze dve prave koje su paralelne sa dve prave u
drugoj ravni, koje meusobno nisu paralelne. Presenica dve paralelne ravni je u
beskonanosti.

Dve mimoilazne prave su meusobno normalne(upravne), ako su paralelne sa

kracima jednog pravog ugla.

Prava je normalna(upravna) na neku ravan onda kada je prava normalna na dve

prave koje pripadaju ravni i seku se u konanoj taki. U ovom sluaju prava je
normalna na sve prave ravni i naziva se normala ravni, a ravan se zove normalna
ravan te prave.

Ravan je normalna na drugu ravan ako u sebi sadri pravu koja je normalna na
drugu ravan.

7
1.2. Rastojanja i uglovi izmeu geometrijskih elemenata prostora

Rastojanje dve take A i B u prostoru jednako je duini koja je sa ove dve take
ograniena.

Rastojanje neke take A od neke prave a je najkrae rastojanje te take od svih

ostalih taaka prave a. To je ustvari duina postavljene normale iz take A na pravu
a.

Rastojanje neke take A od neke ravni T je najkrae rastojanje te take od svih

taaka ravni T. Ova duina je normala postavljena iz take A na ravan T.

Rastojanje dve mimoilazne prave a i b je najkraa duina ograniena sa takama na

pravama a i b. Ta najkraa duina je normalna na obe prave, odnosno to je
zajednika normala ove dve mimoilazne prave.

Rastojanje prave od jedne ravni sa kojom je prava paralelna, jednako je duini

normale postavljene iz bilo koje take prave na tu ravan.

Rastojanje dve paralelne ravni jednaka je duini zajednike normale postavljene iz

bilo koje take jedne ravni na drugu ravan.

Ugao koji zaklapaju dva geometrijska elementa prostora, svodi se na ugao koji
zaklapaju dve prave koje se seku.

Ugao izmeu dve mimoilazne prave jednak je uglu koji zaklapaju dve prave u
prostoru koje se seku i paralelne su sa ove dve mimoilazne prave.

Nagibni ugao prave a prema nekoj ravni T je najmanji ugao koji prava a zaklapa sa
ostalim pravama ravni T. Krak nagibnog ugla, koji se nalazi u ravni T, i prava a se
istovremeno nalaze u ravni normalnoj na ravan T.

8
Nagibni ugao izmeu dve ravni T i R nalazi se u ravni Q koja je normalna na
presenicu dve ravni T i R. Nagibni ugao izmeu ravni T i R je odreen presenicom
izmeu ravni Q i T i presenicom izmeu ravni Q i R.

2. PREDSTAVLJANJE TRODIMENZIONALNOG PROSTORA I VRSTE

PROJICIRANJA

Ako se posmatra neki objekat (predmet), iz svake vidljive take tog predmeta do
naeg oka dolazi po jedan tzv. vidni zrak. Ako se izmeu posmatranog objekta
(predmeta) i naeg oka postavi staklena ploa, svaki takav vidni zrak prodire staklenu
plou. Spojnica prodornih taaka, vidnih zraka kroz staklenu plou, daje sliku ili
projekciju objekta (predmeta).

Dakle, da bi se trodimenzionalni objekti ili zamisli buduih objekata mogli da prikau

na dvodimenzionalnoj ravni crtea, koristimo se projektovanjem ili (projiciranjem).

Projektovanje (projiciranje) je prvi osnovni postupak Nacrtne geometrije u kome se

trodimenzionalni objekti projektuju pravolinijskim zracima na ravan crtea koju
nazivamo projekcijska ravan ili likoravan.

Da bi postupak projektovanja mogao da se sprovede potrebno je imati definisan

objekat (predmet), ravan na koju se objekat projicira (likoravan), centar projiciranja
(sredite) ili onu taku iz koje se vri projiciranje. Spojnice centra projiciranja i
temena objekta (predmeta) su

9
projekcijski zraci ili (vidni zraci) iji prodori kroz projekcijsku ravan (likoravan)
odreuju projekciju dvodimenzionalnu sliku crte.

Projekcija (slika) neke take prostora na nekakvu ravan je prodor projekcijskog zraka
(vidnog zraka), koji prolazi takom, kroz ravan na koju se izvodi projiciranje.

Projekcija (slika) prave prostora na ravan je presenica projicirajue ravni, koja prolazi
kroz pravu, sa ravni na koju se vri projiciranje.

U zavisnosti gde se u prostoru nalazi centar(sredite) projiciranja ili ona taka,

postoji nekoliko vrsta projekcija:

Ukoliko je centar projiciranja taka u konanosti (sl.1) onda je to centralna

projekcija ili perspektiva. Ako je centar projiciranja beskonana taka , tada su
projekcijski zraci(vidni zraci) meusobno paralelni i onda je to paralelna projekcija .
U okviru paralelne projekcije postoji aksonometrija, kosa projekcija(kao specijalan
sluaj aksonometrije) (sl.2) i ortogonalna projekcija (sl.3) u zavisnosti da li su
meu sobno paralelni projekcijski (vidni) zraci prema projekcijskoj ravni - ravni
crtea(likoravni) u kosom ili ortogonalnom poloaju. Ukoliko su projekcijski zraci kosi
prema likoravni to je onda aksonometrija ili kosa projekcija (sl.2) a ako su
projekcijski zraci normalni ili upravni (pod uglom 900) prema likoravni, onda je to
ortogonalna projekcija (sl.3).

2.1. Ortogonalne projekcije osnovnih geometrijskih elemenata prostora

Osnovni geometrijski elementi trodimenzionalnog

prostora

su taka (point), prava (line) i

ravan (plane).

10
Taka moe da se odredi ili definie: kao presek dve prave ili

kao presek prave i ravni

ili kao

presek tri ravni.

Prava moe da se odredi: kao spojnica dve take ili

kao presenica (presek) dve ravni.

Ravan moe da se odredi: sa tri take ili sa takom i pravom ili sa dve prave koje se
seku

ili sa

dve prave koje su paralelne.

Usvojena je jedna horizontalna ravan (horizontalnica H1) i van nje jedna taka A
(sl.4). Kroz

taku A je postavljen projekcijski zrak

normalno ili ortogonalno na usvojenu horizontalnu ravan

H1, koja je sada likoravan tj. ravan na koju se vri projiciranje. Prodor projekcijskog

zraka

kroz

horizontalnu ravan H1

je ortogonalna

11
projekcija take A na horizontalnicu H

1 i to je prva

ortogonalna projekcija , a obeleava se sa A' (ita se: A prvo) . Ako se ukloni usvojena
taka A

pomou prve ortogonalne projekcije A'

pokua da odredi

poloaj take A u prostoru , uoie

se da taka

moe da zauzme bilo koji poloaj na

ortogonalnom

projekcijskom

zraku

postavljenom

normalno

iz A'

i da

se zbog toga ne moe utvrditi odstojanje take

A od

projekcijske ravni (horizontalnice H1)

. Iz ovoga

moe da se zakljui ,

da

ako je

poznata

samo jedna

ortogonalna

12
projekcija take,

to nije dovoljno

da bi se odredio

poloaj take

u prostoru .

Da bi se predstavilo odstojanje take od horizontalnice, u prostoru se pored

horizontalne ravni

(horizontalnice H1) uvodi jo jedna frontalna ravan (frontalnica F2) koja je normalna
(upravna) na horizontalnicu (sl.5). Ove dve koordinatne ravni i projekcijske ravni
(horizontalnica

H1 i frontalnica F2) dele prostor na etiri dela koji se nazivaju kvadranti . Dve
koordinatne i projekcijske ravni horizontalnica i frontalnica se seku po jednoj pravi,
koja se naziva x-osa. Radi lakeg sagledavanja poloaja osnovnih geometrijskih
elemenata u odnosu na usvojene dve koordinatne ravni H i F, kvadranti se numeriu
rimskim brojevima i to tako da je prvi kvadrant deo prostora iznad horizontalnice,
ispred frontalnice. Drugi kvadrant je deo prostora iznad horizontalnice, iza frontalnice.
Trei kvadrant je deo prostora ispod horizontalnice, iza frontalnice. etvrti kvadrant je
deo prostora ispod horizontalnice, ispred frontalnice sl.5.

13
Sada se kroz taku A, koja je uzeta iznad horizontalnice i ispred frontalnice,
postavljaju dva projekcijska zraka, jedan zrak normalno na horizontalnicu H1, a drugi
zrak normalno na

frontalnicu

F2

sl.6.

Prodor projekcijskog

zraka

kroz

horizontalnicu je prva

ortogonalna

projekcija take

A,a

prodor projekcijskog zraka

kroz

frontalnicu F

je druga

ortogonalna

projekcija

take

A, i

ona se obeleava

sa

A" (ita se: A drugo) . Ako se ukloni

taka A

pomou ortogonalnih

projekcija

14
A' i

A" pokua da odredi

poloaj take A u prostoru , tako

to se kroz

ortogonalne projekcije

A'

A" postave

ortogonalni

projekcijski

zraci

na

horizontalnicu

frontalnicu , u

preseku projekcijskih zraka nalazi

se traena taka A

prostoru . Iz ovoga se vidi da poznate ortogonalne projekcije , neke take iz prostora ,

na dve

projekcijske ravni (u ovom sluaju horizontalnicu i frontalnicu), su dovoljne

da bi mogao da

se odredi i poloaj takve take u

prostoru. Dva ortogonalna projekcijska

zraka, postavljena

jedan na horizontalnicu drugi na frontalnicu, obrazuju jednu profilnu ravan, koja je

normalna na

obe projekcijske ravni i na x-osu. Presenice

15
A' Ax

A''Ax ravni AA'AxA'' sa H1

i F2

su upravne na presenicu koordinatnih ravni

Hi

tj. x-osu

sl.6. Pomenuta profilna ravan

posmatrane take A se projicira na horizontalnicu i frontalnicu

kao prava normalna na

x-osu.

Na sl.6a projekcijske ravni H1 i F2 su postavljene odvojeno (rasklopljeno) i na njima

su prikazane prva i druga ortogonalna projekcija take A i normalna odstojanja y i z
od koordinatnih (projekcijskih) ravni F i H.

Na sl.6b projekcijske ravni H1 i F2 su postavljene jedna ispod druge tako da se ose

x' i x'' poklapaju. Profilna ravan AA'AxA'' koja je normalna na H i F projicira se kao
prava A''AxA' normalno na x-osu, tj. ima zranu projekciju i predstavlja vezu izmeu
prve i druge ortogonalne (Monove) projekcije.

2.1.1. Dekartov pravougli koordinatni sistem

Pored dve pomenute koordinatne ravni horizontalnice H1 i

frontalnice F2 za prikazivanje

elemenata geometrijskog

trodimenzionalnog

prostora,

u ortogonalnim ili Monovim

16
projekcijama, uvodi se i trea

koordinatna ravan

profilnica

P3, koja je normalna (upravna)

na pomenute dve koordinatne

ravni H i F. sl.7

Dakle, osnovni geometrijski elementi trodimenzionalnog prostora mogu da se

ortogonalno projiciraju na jednu, dve ili tri koordinatne (projekcijske) ravni. Za
projekcijske ravni ili likoravni, ortogonalnog projiciranja, se uzimaju koordinatne ravni
Dekartovog pravouglog koordinatnog sistema horizontalnica H1, frontalnica F2 i
profilnica P3 sl.7.

Tri koordinatne ravni se nazivaju prema poloaju koji one zauzimaju u prostoru. Prva
koordinatna

ravan je horizontalnog poloaja i ona se naziva horizontalnica

obeleava se sa

H ili 1.

Druga koordinatna ravan je frontalnog poloaja i zbog toga se naziva

frontalnica, a

obeleava

se sa F ili 2. Trea koordinatna ravan je profilnog poloaja u

prostoru i ona

se

naziva

profilnica, a obeleava se sa P

17
ili 3.

Kordinatne ravni H

, F i P se seku po tri

prave(presenice)-koordinatne ose

x,

y, z. Horizontalnica i

frontalnica se seku po x-osi;

horizontalnica i profilnica se seku po y- osi, a frontalnica i profilnica se seku po z-osi.

Sve tri koordinatne ose x, y, z se seku u jednoj taki O koja se naziva koordinatni
poetak sl.7.

Ceo prostor je ispunjen takama , pravama i ravnima - osnovnim geometrijskim

elementima. Da bi mogao da se prati , odnosno definie poloaj svakog elemenata u
prostoru, potrebno je da se trodimenzionalni prostor uredi. Ureivanje prostora
podrazumeva uvoenje nekakvog stalnog objekta u odnosu na koji bi se geometrijski
elementi prostora posmatrali. Za stalni objekat u prostoru usvojene su tri koordinatne
ravni medjusobno ortogonalne (normalne), koje obrazuju jedan koordinatni sistem, po
imenu Dekartov pravougli koordinatni sistem.

18
Pomenute tri koordinatne ravni dele prostor na osam delova koji se nazivaju oktanti.
Radi lakeg sagledavanja geometrijskih elemenata u trodimenzionalnom prostoru,
oktanti se numeriu rimskim brojevima i to tako da je prvi oktant deo prostora iznad
horizontalnice, ispred frontalnice i desno od profilnice. Drugi oktant je deo prostora
iznad horizontalnice, iza frontalnice i desno od profilnice. Trei oktant je deo prostora
ispod horizontalnice, iza frontalnice, desno od profilnice. etvrti oktant je deo
prostora ispod horizontalnice, ispred frontalnice i desno od profilnice. Prva etiri
oktanta su delovi etiri kvadranta. Peti oktant je deo prostora iznad horizontalnice,
ispred frontalnice i levo od profilnice. esti oktant je deo prostora iznad
horizontalnice, iza frontalnice i levo od profilnice. Sedmi oktant je deo prostora ispod
horizontalnice, iza frontalnice, levo od profilnice. Osmi oktant je deo prostora ispod
horizontalnice, ispred frontalnice i levo od profilnice. sl.7.

Na sl.7a u prvoj ortogonalnoj projekciji prikazan je Dekartov pravougli koordinatni

sistem sa sl.7, projiciran paralelnim projekcijskim zracima iz beskonane take
pozitivnog dela z-ose (iznad horizontalnice) normalno na horizontalnicu H1. Gledano
iz pomenute one take horizontalnica H1 se vidi u pravoj veliini, frontalnica F2 se
vidi kao prava (zrano) poklopljena sa x-osom, a profilnica se vidi kao prava(zrano)
poklopljena sa y-osom. Na sl. 7b u drugoj ortogonalnoj projekciji prikazan je Dekartov
pravougli koordinatni sistem sa sl.7, projiciran paralelnim projekcijskim zracima iz
beskonane take pozitivnog dela y-ose (ispred frontalnice) normalno na frontalnicu
F2. Gledano iz ove one take frontalnica F 2 se vidi u pravoj veliini, horizontalnica
H1 se vidi kao prava (zrano) poklopljena sa x -osom, i profilnica se vidi kao
prava(zrano) poklopljena sa z-osom. Na sl. 7c je u treoj ortogonalnoj projekciji
prikazan Dekartov pravougli koordinatni sistem sa sl.7, projiciran paralelnim
projekcijskim zracima iz beskonane take pozitivnog dela x-ose (desno od profilnice)
normalno na profilnicu P3. Iz ove one take profilnica P 3 se vidi u pravoj veliini,
horizontalnica H1 se vidi kao prava (zrano) poklopljena sa y-osom, a frontalnica se
vidi kao prava(zrano) poklopljena sa z-osom.

Na sl. 7d je prikazan sjedinjen Dekartov pravougli koordinatni sistem, u sve tri

ortogonalne (Monove) sa sve tri projekcije koordinatnog poetka (O, O i O)=O na
jednom mestu. Prva, druga i trea ortogonalna projekcija, Dekartovog pravouglog
sistema, koje su bile razdvojene na sl.7a, sl.7b i sl.7c. sada su pozicione poklopljene.
Istovremeno je na sl. 7d prikazano obeleavanje koordinatnih ravni i koordinatnih osa
u sve tri ortogonalne projekcije. Presenica izmeu dve koordinatne ravni
horizontalnice H1 i frontalnice F2 je x-osa i obeleava se sa 1/2 (to znai da se
hori zontalnica u drugoj projekciji vidi kao prava poklopljena sa x-osom, a frontalnica
u prvoj projekciji vidi kao prava poklopljena sa x-osom).

Presenica izmeu dve koordinatne ravni frontalnice F2 i proflnice P 3 je z-osa i

obeleava se sa 2/3 (to znai da se frontalnica u treoj projekciji vidi kao prava, a
profilnica u drugoj projekciji vidi kao prava poklopljena sa z-osom).

19
Presenica izmeu dve koordinatne ravni horizontalnice H1 i proflnice P3 je y-osa i
obeleava se sa 1/3 (to znai da se horizontalnica u treoj projekciji vidi kao
prava, a profilnica u prvoj projekciji vidi kao prava poklopljena sa y-osom). Na
pozitivnom delu y-ose u treoj ortogonalnoj projekciji se stavlja oznaka 1, a na
pozitivnom delu y-ose u prvoj ortogonalnoj projekciji se stavlja oznaka 3.

Svaki zadatak koji se u Nacrtnoj geometriji reava u ortogonalnim (Monovim)

projekcijama poinje sa tri sjedinjene ortogonalne projekcije, Dekartovog pravouglog
koordinatnog sistema.

2.1.2. Taka u optem i specijalnom poloaju

Na sl. 8 u kosoj projekciji je pokazano kako se definie poloaj take u prostoru u

odnosu na Dekartov pravougli koordinatni sistem. Taka se definie njenim
normalnim (ortogonalnim ili upravnim) odstojanjima od koordinatnih (projekcijskih)
ravni (horizontalnice H, frontalnice F i profilnice P), pa se tim redom i nanose
odstojanja u pravcu koordinatnih osa x , y , z. Normalna

20
odstojanja take od koordinatnih ravni se nazivaju koordinate. Prva koordinata x je

normalno

odstojanje take od profilnice P. Druga koordinata y je normalno odstojanje take od

frontalnice

F. Trea koordinata z je normalno odstojanje take od horizontalnice H. Ortogonalna

projekcija neke take prostora na neku ravan se dobija kada se kroz pomenutu ravan
odredi prodor, projekcijskog zraka koji je postavljen kroz posmatranu taku prostora,
normalno na ravan na koju se vri projiciranje.

Dakle, svaka taka prostora ima tri normalna odstojanja od tri koordinatne ravni
Dekartovog pravouglog sistema, pa prema tome i tri koordinate x, y, z. Na sl.8 u kosoj
projekciji su prikazane take koje su zadate svoje tri koordinate (x, y, z). Vano je da se
uoi da se prva i druga ortogonalna projekcija jedne take nalaze uvek u istoj pro filnoj
ravni koja je normalna na x-osu. Isto tako, da se druga i trea ortogonalna projekcija jedne
take, uvek nalaze u istoj horizontalnoj

ravni koja je normalna na z-osu. Tako su

date take: taka A(1.5;1;2.5) koja se nalazi u prvom

oktantu; taka B(2; -1.5;-3) sa negativnim y i z koordinatama se nalazi u

treem oktantu;

taka C(-3;1.5;-2) sa negativnim x i z

koordinatama se nalazi u osmom oktantu; taka D(-

2;1;0) sa z koordinatom koja ima vrednost 0 se nalazi u horizontalnici; taka E(

-3.5;0;1) sa y

koordinatom, koja ima vrednost 0 se nalazi u frontalnici; taka F(0;2.5;4) sa

x koordinatom,

koja ima vrednost 0, nalazi se u profilnici; taka G(3; -3;3) sa jednakim vrednostima
koordinata i

negativnom y

koordinatom, nalazi se u drugom oktantu a kada se prikazuje u tri ortogonalne

projekcije, sve tri projekcije se poklapaju; taka H(3.5;0;0) sa y i z

21
koordinatama ije su

vrednosti 0, se nalazi na x-osi. Na sl. 8a

su prethodno zadate take svojim koordinatama,

prikazane u sve

tri ortogonalne ili Monove

projekcije. Za dobijanje prve ortogonalne projekcije

take koriste se

x i y koordinate. Za dobijanje druge ortogonalne projekcije take koriste se x

i z koordinate. Za dobijanje tree ortogonalne projekcije take koriste se

y i z koordinate.

Takoe treba da se uoi da kod prikazivanja jedne take u tri ortogonalne (Monove)
projekcije,

trea projekcija svake take uvek se nalazi u visini druge projekcije te take, na

odstojanju od

frontalnice. Znai, ako

je

y vrednost posmatrane take

pozitivna, njena trea projekcija je u

visini druge projekcije

te

take, levo od frontalnice F u tre

oj projekciji. Ako

je

y vrednost

posmatrane take negativna, njena trea projekcija je u visini druge projekcije te

take, desno od frontalnice F u treoj projekciji.

22
2.2. Kosa projekcija ili kosa frontalna projekcija

Ako se eli jasnija predstava prostora gde se mnogo lake uoavaju meusobni
odnosi geometrijskih elemenata u prostoru i njihov poloaj u odnosu na projekcijske
ravni, koristi se kosa projekcija ili tanije kosa frontalna projekcija (specijalan
sluaj aksonometrije).

Kosa projekcija kao i ortogonalna projekcija pripada grupi paralelnih projekcija. Kod
paralelnih projekcija centar projiciranja je beskonana taka, a projekcijski zraci su
meusobno paralelni.

Ako su paralelni projekcijski zraci pod nagibom (kosi) prema projekcijskoj ravni sl.9
onda se takvo projiciranje zove kosa projekcija. Dakle, kod kosog projiciranja,
projiciranje se vri kosim projekcijskim zracima na vertikalnu (frontalnu) projekcijsku
ravan. Za likoravan se usvaja

frontalnica F2, a ose x i

z, pravouglog koordinatnog triedra

Oxyz, se postavljaju da budu

paralelne sa likoravni-frontalnicom

sl. 9 ili da lee u likoravni-frontalnici sl.10. Ose x i z, lee u

likoravni i duine na njima

i ugao

izmeu njih se zbog toga ne deformie. Trea y-osa je

normalna na likoravan. Pravi

uglovi izmeu osa

i x i izmeu osa y i z , koordinatnog

triedra Oxyz, i duine na

y-osi

se deformiu

23
u

zavisnosti

od poloaja kosog zraka

projiciranja prema likoravni

sl.11.

Dakle, y-osa se projicira u yk - osu pod razliitim uglom prema x i z osi i sa razliitim

deformacijama jedininih dui u odnosu dyk : dy, pri emu je

dy prava veliina duine koja se

vidi na y-osi u prvoj ortogonalnoj projekciji ili y-osi u treoj

ortogonalnoj

projekciji,

a dyk je

deformisana duina na yk-osi. Za dyk < dy po osi yk postoji skraenje, za

dyk = dy duine se

po yk-osi ne deformiu, i za dyk > dy po osi

yk postoji izduenje.

Ugao koji yk -osa zaklapa sa osama x i z

ose moe da bude razliit. U tehnikoj

praksi za

predstavljenje objekata u kosoj projekciji, najee se taj ugao zadaje ili usvaja -xyk

24
= 300 ili

25
450, ree 600. to se tie deformacija d ui na yk osi, u tehnikoj praksi odnos dyk :
dy se najee uzima da je dyk manje ili jednako dy, to znai da se duine nanose u
skraenju ili bez skraenja. Skraenje yk -ose se najee zadaje odnosom ili
razmerom 1:2, 2:3, 3:4,...itd. Obavezno je da se kod yk -ose upie razmera
skraenja pa i u sluaju kada nema skraenja, upie se razmera 1:1, to bi znailo da
se, u ovom sluaju, duine na yk-osu nanose u pravoj veliini.

U kosoj projekciji se pozitivni pravci x, y i z osa obeleavaju strelicom.

Kod yk-ose potrebno

je da se naznai skraenje. Pored posrednih

kosih projekcija na horizontalnici H, frontalnici F i

profilnici P, postoji

neposredna

kosa projekcija

same take. Oznake

za kosu projekciju

upisuju se za taku

na sledei

nain:

A (Ak,

A' k, A'' A'' k,

A''' k). Posredne kose

projekcije su projekcije na koordinatne ravni. Prva kosa projekcija je projekcija na

koordinatnu ravan xy. Druga kosa projekcija je projekcija na koordinatnu ravan xz.
Trea kosa projekcija je

projekcija na koordinatnu ravan yz. Kosa projekcija moe da se nacrta samo iz jedne
posredne

26
kose projekcije (prve, druge ili tree kose projekcije), mada se najee kosa

frontalna

(neposredna) projekcija konstruie iz dve posredne kose projekcije.

Na sl.12 je pokazano kako se konstruie kosa projekcija take A kojoj su koordinate

(3; 2; 2,5).

k
Taka A je prvo nacrtana u sve tri ortogonalne projekcije A A i A. Poloaj y -ose
0
je dat uglom 30 u odnosu na osu x x y. Dat je i odnos skraenja duina po
yk-osi 2:3.

Prema datom odnosu skraenja yk-ose, na y je od koordinatnog poetka naneto

3cm, a na yk-osu je naneto 2cm. Spajanjem krajnjih taaka na osama y i yk odreen
je tzv.zrak skraenja. Zrakom koji je paralelan zraku skraenja, iz prve
ortogonalne projekcije take A u prvu kosu projekciju Ak. Iz Ak je postavljena
normala a iz A je zrakom koji je paralelan yk-osi preneta z vrednost (visina) take A,
na normalu iz A. Poseban zrak skraenja postoji i za vez u izmeu tree
ortogonalne projekcija i tree kose projekcije. O dreuje se na slian nain kao to je
odreen zrak skraenja koji povezuje prvu ortogonalnu projekciju i prvu kosu
projekciju. Duina od 3cm naneta je od koordinatnog poetka na osu y i duina od
2cm je nanete od koordinatnog poetka na osu yk. Spojnica krajnjih taaka na osama
y i yk je zrak skraenja za y-vrednosti izmeu tree ortogonalne i tree kose
projekcije.

Taka Ak take A je odreena postavljanjem prave x-pravca kroz treu ortogonalnu

projekciju take A(A) do preseka sa z-osom. Iz ove presene take postavljena je
prava paralelno sa yk-osom. U preseku prave paralelne sa yk-osom i zraka
skraenja (koji povezuje treu ortogonalnu i treu kosu projekciju) dobija se trea
kosa posredna projekcija take A (A k). Kosa neposredna projekcija Ak (take A) se
formira, kada se iz prve kose projekcije postavi prava paralelno sa z-osom, potom se
iz druge kose projekcije druge ortogonalne projekcije, postavi prava paralelno sa yk-
osom i na kraju iz tree kose projekcije se postavi prava paralelno sa x -osom. U
preseku ove tri prave se dobija kosa neposredna projekcija take A (Ak).

27
Na sl.13 je pokazano kako se odreuje kosa projekcija take B(1,5; -3; - 2) kod koje
y i z koordinate imaju negativnu vrednost. Kosa projekcija je zadata uglom koji yk-osa
zaklapa sa osom x y 450 i skraenjem po yk -osi 1:2. Na osu y od koordinatnog
poetka su nanete neke dve jedinice, a na yk osu takodje je od koordinatnog poetka
naneta jedna jedinica. Spojnica

krajnjih taaka na osama y i yk je zrak skraenja. Taka B je prvo konstruisana u

sve tri

ortogonalne projekcije. Zatim je kroz prvu ortogonalnu projekciju take B (B)

postavljena prava,

paralelno sa y osom, do preseka sa x-osom. Iz take preseka je postravljena prava

paralelno sa yk -osom, ali u njenom negativnom smeru. Paralelno zraku skraenja, iz
B je postavljen zrak, koji u preseku sa y pravcem take B u prvoj kosoj projekciji,
odreuje prvu kosu projekciju take

B(Bk). Da bi se odredila taka Bk iz Bk se postavlja prava paralelno sa z-osom, u

negativnom smeru, i na nju prenosi z vrednost take B, iz B pravom koja je
paralelna sa y k-osom. Trea kosa projekcija take B je odreenana dva naina: 1)
kroz prvu kosu projekciju take B (Bk) postavljena je prava x-pravca do preseka sa yk-
osom. Iz ovog preseka se postavlja prava z-pravca, u njenom negativnom smeru, na
koju se direktno nanosi z-vrednost od -2cm, ili se z-

28
vrednost take B prenosi sa z-ose zrakom koji je paralelan yk-osi. 2) kroz treu
ortogonalnu projekciju take B(Bk) postavljena je prava x-pravca do preseka sa z
osom, u njenom negativnom delu. Iz ovog preseka je postavljena prava paralelno sa
yk- osom, u njenom negativnom smeru. U preseku zr aka skraenja koji povezuje
treu ortogonalnu i treu kosu projekciju take B i prave koja je paralelna sa y k-osom
nalazi se Bk. Kosa neposredna projekcija Bk (take B) se dobija, kada se iz prve
kose projekcije take B, postavi prava paralelno sa z-osom, a zatim se iz druge kose
ortogonalne projekcije B take B, postavi prava paralelno sa yk-osom i na kraju iz
tree kose projekcije Bk take B se postavi prava paralelno sa x-osom. U preseku
postavljene tri prave se nalazi kosa neposredna projekcija Bk take B.

Na sl.14 je konstruisana kosa projekcija predmeta koji se sastoji od jedne pravilne

zarubljene etvorostrane piramide i dela prave pravilne prizme sa kvadratnom
osnovom. Poznate su nam prva, druga i trea ortogonalna projekcija predmeta. Ugao
izmeu ose yk i ose x y je 300. Skraenje yk ose je 3:4. Prvo je uraena prva
kosa projekcija predmeta, tako to su kroz take (prve ortogonalne projekcije
predmeta) postavljene etiri prave paralelno sa osom y a onda iz presenih taaka
sa osom x postavljene su nove etiri prave paralelno sa osom yk. Paralelno zraku
skraenja, iz prvih ortogonalnih projekcija taaka predmeta, postavljeni su zraci koji
u preseku sa odgovarajuim y pravcima u prvoj kosoj projekciji daju prve kose
projekcije taaka predmeta. Druga kosa projekcija taaka predmeta je poklopljena sa
drugom ortogonalnom projekcijom predmeta. Izmeu tree ortogonalne i tree kose
projekcije postoji veza slina vezi izmeu prve ortogonalne i prve kose projekcije,
tako da je za ove dve projekcije odreen i poseban zrak skraenja. On se dobija
kao spojnica krajnjih taaka, duine od 4cm nanete od koordinatnog poetka na osu
y i duine od 3cm nanete od koordinatnog poetka na osu yk. Za odreivanje tree
kose projekcije predmeta, kroz take (tree ortogonalne projekcije predmeta)
postavljene su prave paralelno sa osom y a onda iz njihovih presenih taaka sa z-
osom postavljene su prave paralelno sa osom yk . Iz treih ortogonalnih projekcija
taaka predmeta paralelno sa novim zrakom skraenja postavljeni su zraci koji u
preseku sa odgovarajuim y pravcima u treoj kosoj projekciji, daju tree kose
projekcije taaka predmeta.

Kada imamo konstruisanu prvu kosu posrednu, drugu kosu posrednu(to je ustvari
druga ortogonalna projekcija) i treu kosu posrednu projekciju predmeta, neposredna
kosa projekcija predmeta se dobija u meusobnom preseku odgovarajuih zraka
(paralelnih projekcijskih zraka) z, yk i x pravca koji povezuju take prve kose
projekcije sa neposrednom kosom projekcijom, zatim take druge ortogonalne
projekcije sa neposrednom kosom projekcijom i take tree ortogonalne projekcije sa
neposrednom kosom projekcijom.

29
2.3. Prava u optem poloaju

Prava se definie kao spojnica dve take ili kao presek dve ra vni. Ortogonalna
projekcija prave je presek projicirajue ravni, kroz posmatranu pravu, i koordinatne
(projekcijske) ravni (horizontalnica, frontalnica i profilnica). Projicirajua ravan koja se
postavlja kroz pravu prostora je normalna (upravna) na svaku projekcijsku
(koordinatnu) ravan. Projicirajua ravan kroz pravu prostora normalna na projekcijsku
(koordinatnu) ravan - to je ustvari tzv. zrana ravan. Ona se dobija kada se kroz sve
take posmatrane prave postave projekcijski zraci normalno na projekcijsku ravan.
Paralelna projekcija (ortogonalna i aksonometrijska-kosa) prave je uvek prava, osim
ako je prava normalna na projekcijsku ravan, tada je njena projekcija taka. Projekcija
prave u taku se naziva zrana projekcija prave. Ako je prava nagnuta prema
projekcijskoj ravni, duina njene ortogonalne projekcije je proporcionalna kosinusu
nagibnog ugla. Npr. prva ortogonalna projekcija dui AB je A'B'= AB x cosa. Ako je
nagibni ugao a prave prema projekcijskoj ravni 00 onda je prava paralelna sa
projekcijskom ravni i u toj ortogonalnoj projekciji se prava vidi u pravoj veliini. Ako je
nagibni ugao a prave prema projekcijskoj ravni 90 0 onda je prava normalna na
projekcijsku ravan i u toj projekciji se prava vidi kao taka, i to se naziva zrana
projekcija prave sl.15(sl.15a, sl.15b, sl.15c).

30
Na sl.16 u kosoprojekcijskoj skici prikazana je jedna prava ak,

zadata sa dve take A

B,

nagnuta prema sve tri projekcijske (koordinatne) ravni H, F

i P. Projiciranje prave

na

projekcijske ravni H, F i P izvreno je postavljanjem projekcijskih zraka kroz take A i

B, normalno

na

svaku projekcijsku ravan

posebno. Prodor projekcijskih

zraka kroz projekcijsku ravan H

odreuje prvu projekciju

taaka

A B

ija spojnica

definie

prvu kosu proje

kciju prave ak.

Prodor projekcijskih zraka kroz projekcijsku ravan F odreuje drugu projekciju

taaka

A B

ija

31
spojnica definie

drugu kosu

projekciju

prave ak. Prodor

projekcijskih zraka kroz

projekcijsku ravan P odreuje treu projekciju ta

aka

A B

ija

spojnica

definie

treu

kosu projekciju prave ak.

Na

sl. 16a u sve tri ortogonalne projekcije prikazana je

32
prava

koja je zadata sa takama A i

B (sa sl. 16). Na ovom primeru su takoe odreene i tri ortogonalne projekci je take
C koja se nalazi na pravi a i na 2cm desno od profilnice. Postavljena je profilna ravan
(koja se u prvoj ortogonalnoj projekciji vidi kao prava paralelna sa y-osom, a u drugoj
ortogonalnoj projekciji vidi isto kao prava paralelna sa z-osom), na 2cm desno od
profilnice, iji prvi trag see prvu projekciju prave a u taki C, a drugi trag profilne
ravni see drugu projekciju prave a u taki C. Kroz taku C postavljen je drugi i
trei trag horizontalne ravni take C, paralelelno s a x-osom. U preseku treeg traga
horizontalne ravni i tree projekcije prave a nalazi se trea ortogonalna projekcija
take C. Ako neka taka pripada nekoj pravi, onda i projekcije take pripadaju
odgovarajuim projekcijama prave.

2.3.1. Prava u specijalnom poloaju

Sve prave koje su paralelne sa projekcijskim (koordinatnim) ravnima H1, F2 i P3 ili

pripadaju njima i prave koje su normalne na projekcijske ravni, su prave u
specijalnom poloaju. Sve prave prostora paralelne sa projekcijskim ravnima H1, F 2
i P3 nazivaju se paralele. Sve prave koje su paralelne sa horizontalnicom H1
nazivaju se horizontale, pa se u prvoj ortogonalnoj projekciji duine na svim
horizontalama vide u prvoj veliini, kao i prave veliine uglova koje horizontala
zaklapa sa ostale dve projekcijske ravni F i P sl.17. Vano je uoiti kako izgledaju
ortogonalne projekcije horizontale sl.17a. Druga ortogonalna projekcija svake
horizontale prostora je paralelna sa H''1'' ili x''-osom. Trea ortogonalna projekcija
svake horizontale prostora je paralelna sa H'''1''' ili y'''-osom.

Sve prave prostora koje su paralelne sa frontalnicom F2 se zovu frontale, pa se u

drugoj ortogonalnoj projekciji duine na svim frontalama vide u prvoj veliini, kao i
prave veliine uglova koje frontala zaklapa sa ostale dve projekcijske ravni H i P sl.18.
Prva projekcija svake frontale

prostora je paralelna sa

F'2' ili x'-osom. Trea ortogonalna projekcija svake frontale prostora

33
je paralelna sa F'''2''' ili

z'''-osom sl.18a.

Sve prave prostora koje

su paralelne sa profilnicom P3 se zovu profile, pa se u treoj

ortogonalnoj projekciji duine na svim profilama vide u pravoj veliini, kao i prave
veliine uglova koje profila zaklapa sa projekcijskim ravnima H i F sl.19. Prva
projekcija svake profile prostora je

paralelna sa

P'3' ili y'-osom. Druga ortogonalna projekcija svake profile prostora je paralelna

sa P''3'' ili

z''-osom sl.19a.

U sluaju kada prave pripadju projekcijskim ravnima, takve prave se nazivaju

nulte paralele.

One imaju iste osobine kao i prave paralelne sa projekcijskim ravnima - paralele. Na
sl.20 u kosoj projekciji je prikazana prava data takama A i B koja pripada (lei) u
horizontalnici H1. Na sl.20a je ista prava prikazana kako izgleda u tri ortogonalne
projekcije. Na sl.21 je u kosoj

projekciji prikazana prava AB koja pripada

(lei) u frontalnici

F2. Na sl.21a je ista prava

prikazana u tri ortogonalne projekcije. Na sl.22 u kosoj projekciji je prikazana prava

AB koja

34
se

nalazi (lei) u profilnici P3. Na sl.22a

je pokazano kako se

ova ista prava vidi u sve

tri

ortogonalne projekcije.

Kada je prava normalna(upravna) na neku projekcijsku(koordinatnu) ravan, ona se na

tu projekcijsku ravan projicira zrano u taku, a u ostal e dve projekcije, dui na tim
posmatranim

35
pravama se projiciraju u pravoj veliini, jer su paralelne sa druge dve projekcijske
ravni. Na sl.23 je prikazana prava a ^ H u kosoj projekciji, a na sl 23a je pokazano
kako izgledaju tri ortogonalne projekcije prave a ^ H. Na sl.24 je prikazana prava b ^
F u kosoj projekciji, a na sl 24a je pokazano kako izgledaju tri ortogonalne projekcije
prave b ^ F. Na sl.25 je prikazana prava c ^ P u kosoj projekciji, a na sl. 25a je
pokazano kako izgledaju tri ortogonalne projekcije prave c ^ P.

2.4. Prodor prave kroz projekcijske-koordinatne ravni

Na sl.26 u kosoj projekciji je prikazan prodor prave a kroz projekcijske ravni

(koordinatne ravni) H1, F2 i P3. Prava a je zadata sa dve take A (1,5; 4; 5,5) i
B(5,5; 1,5; 1) koje su prikazane u neposrednoj kosoj projekciji (aksonometriji) i u
posrednim kosim (aksonometrijskim) projekcijama: prvoj kosoj projekciji, drugoj kosoj
projekciji i treoj kosoj projekciji. Spojnice odgovarajuih kosih projekcija taaka A i B
daje odreenu projekciju prave a.

Prodor P1k prave a kroz horizontalnicu H1, u neposrednoj kosoj (aksonometrijskoj)

projekciji se nalazi u preseku kose projekcije prave ak i prve kose projekcije prave a
k. Prodor P2k prave a kroz frontalnicu F2, u neposrednoj kosoj (aksonometrijskoj)
projekciji se nalazi u preseku kose projekcije prave ak i druge kose projekcije prave
ak. Prodor P3k prave a kroz profilnicu P3, u neposrednoj kosoj (aksonometrijskoj)
projekciji se nalazi u preseku kose projekcije prave ak i

k
tree kose projekcije prave ak. Druga i trea kosa projekcija prodorne take P 1 i

P1k ,

prave a kroz horizontalnicu H1, se nalaze u preseku druge kose projekcije prave ak

i x-ose,

odnosno u preseku tree kose projekcije prave ak i y-ose.

Prva i trea kosa projekcija prodorne take P2k i P2k , prave a kroz frontalnicu F2,
se nalaze

u preseku prve kose projekcije prave ak i x-ose, odnosno u preseku tree kose
projekcije prave

36
ak i z-ose.

k k
Prva i druga kosa projekcija prodorne take P 3 i P 3 , prave a kroz profilnicu P3,
se nalaze u preseku prve kose projekcije prave ak i y-ose, odnosno u preseku druge
kose projekcije prave ak i z-ose.

U kosoj (aksonometrijskoj) projekciji uvek je vidljiv samo deo prave koji se nalazi u
prvom oktantu. To je deo prave koji je iznad H1, ispred F2 i desno od P3. U ovom
sluaju punom linijom bi bio prikazan deo prave ak u (neposrednoj kosoj projekciji) od
njenog prodora kroz H1 (prvog prodora) do njenog prodora kroz P3 (treeg prodora).
Isto bi vailo i za odreivanje vidljivosti prave a u njenim kosim posrednim
projekcijama. U prvoj kosoj(aksonometrijskoj)

projekciji bi takoe bio vidljiv

samo deo prave ak

od

P3k do

P1k. U drugoj

kosoj(aksonometrijskoj) projekciji bi

bio vidljiv samo deo prave ak od P3k do P1k. U treoj

kosoj(aksonometrijskoj) projekciji bi

bio vidljiv samo deo prave ak

od P3k do

P1k.

Na sl.26a je prikazano u tri ortogonalne projekcije, kako se odreuje prodor jedne

prave a kroz tri projekcijske ravni H1, F2 i P3. Odreivanje (prvog prodora prave a)
ili prodora prave a kroz horizontalnicu H1 se zapoinje od druge projekcije prave a i
horizontalnice H 1, ili od tree projekcije prave a i horizontalnice H1, koje se
u drugoj projekciji, odnosno treoj

projekciji, vide kao prava(zrano). Presek drugih projekcija

37
prave

a i horizontalnice H je

prodor P1

prave a kroz H1. Presek tree projekcije

prave

a i

horizontalnice H je p rodor

P1 prave

a kroz H1. Prva projekcija prodora P1

se

dobija kada se profilnim zrakom taka

P1 iz druge projekcije, prenese u prvu projekciju na prvu

ortogonalnu projekciju prave a.

Odreivanje (drugog prodora prave a ) ili prodora prave a kroz frontalnicu F2 se

zapoinje od prve projekcije prave a i frontalnice F2, ili od tree projekcije prave
a i frontalnice F2, koje se u prvoj projekciji, odnosno treoj projekciji, vide kao
prave. Presek prvih projekcija prave a i frontalnice F je prodor P2 prave a kroz F2.
Presek tree projekcije prave a i frontalnice F je prodor P2 prave a kroz F2.
Druga projekcija prodora P2 se dobija kada se profilnim zrakom taka P 2 iz prve
projekcije, prenese u drugu projekciju na drugu

38
ortogonalnu projekciju prave a ili kada se horizontalnim zrakom taka P2 iz tree
ortogonalne projekcije, prenese na drugu projekciju a prave a.

Odreivanje (treeg prodora prave a) ili prodora prave a kroz profilnicu P3 se

zapoinje od prve projekcije prave a i profilnice P3, ili od druge projekcije prave a
i profilnice P3, koja se u prvoj projekciji, odnosno drugoj projekciji, vidi kao prava.
Presek prvih projekcija prave a

profilnice P je prodor P3

prave a

kroz P3. Presek druge projekcije

prave

a i profilnice P

je

prodor

P3 prave a kroz profilnicu P3. Trea projekcija prodora

P3

se

dobija kada se

horizontalnim zrakom taka

P3

iz

druge projekcije, prenese u

treu

projekciju na treu

ortogonalnu projekciju a prave a.

39
Vidljivost

prave u ortogonalnim

projekcijama se odreuje istovremenim

posmatranjem dve

susedne ortogonalne projekcije, da bi se videlo koji je deo prave iznad H1, ispred

F2 i desno

od P3, kao vidljivi delovi prave u odnosu na neprovidne projekcijske ravni

H, F i

P. Deo prave

koji je iznad H (to se vidi u drugoj i treoj ortogonalnoj projekciji) u

prvoj projekciji je prikazan

punom linijom kao vidljiv. Deo prave koji je ispred F(to se vidi u prvoj i treoj
projekciji), u drugoj projekciji je prikazan kao vidljiv. Deo prave koji je desno od P (to
se vidi u prvoj i drugoj projekciji), u treoj projekciji je prikazan punom linijom kao
vidljiv. Nevidljivi delovi prave u sve tri

projekcije su prikazani isprekidanom linijom.

a prolazi,

Za odreivanje kvadranata kroz koje prava

40
posmatraju

se,

istovremeno

dve

ortogonalne projekcije najee prva i

druga

projekcija,

delova

prave

a u odnosu

na

prodorne take P 1 i P2 prave a kroz

H i

F. Za odreivanje oktanata kroz koje prava

prolazi, posmatra se istovremeno par ortogonalnih projekcija, prave

u odnosu na prodorne

take P1, P2 i P3 kroz H, F i P.

2.5. Dve prave

Ako se posmatraju dve prave u prostoru i njihov meusobni odnos, one mogu da se
seku i mimoilaze. Kod prave koje se seku, presena taka moe biti konana i
beskonana. U sluaju kada je presena taka beskonana, tada su dve prave
meusobno paralelne. Dve mimoilazne prave, nemaju zajedniku taku.

41
Dve prave koje se u prostoru seku u konanoj taki , i u svim ortogonalnim
projekcijama moraju da imaju zajedniku presenu taku, a to znai da prva i druga
ortogonalna projekcija presene take za dve posmatrane prave, mora da se nalaze u
istoj profilnoj ravni (na istom profilnom zraku), a druga i trea ortogonalna
projekcija presene take mora da l ei u istoj horizontalnoj ravni (na istom
horizontalnom zraku).

Dve paralelne prave u prostoru, moraju i u svim ortogonalnim projekcijama da budu

paralelne. Dve prave koje se mimoilaze ne maju zajedniku taku u prostoru, pa ne
mogu da imaju zajedniku taku ni u ortogonalnim projekcijama.

Na sl.27 su prikazane dve paralelne prave a i b u tri ortogonalne projekcije. Data je

prava a sa dve take A i B i jedna taka C izvan prave a. Kroz taku C je potrebno da
se postavi prava b paralelno sa datom pravom a. S obzirom da su dve prave a i b
paralelne u prostoru, a da je paralelnost invarijanta(nepromenjiva) paralelnog
projiciranja (svejedno da li je aksonometrijska, kosa ili ortogonalna projekcija), u sve
tri ortogonalne projekcije, dve prave a i b, ce se videti kao paralelne. Kroz taku C u
sve tri projekcije su postavljene projekcije prave b paralelno odgovarajuim
projekcijama prave a.

Na sl.28 u tri ortogonalne projekcije su prikazane dve prave a i b koje se seku u

prostoru. Prava a je zadata sa dve take A i B, a prava b je zadata sa takama C i D.
S obzirom da se dve prave a i b seku, one ustvari imaju zajedniku taku E, ije sve
tri ortogonalne projekcije moraju biti povezane: prva i druga ortogonalna projekcija
zajednike take E (za prave a i b)

42
mora da pripada istoj profilnoj ravni (da lee na istom profilnom zraku), a druga i
trea ortogonalna projekcija take E mora da pripada istoj horizontalnoj ravni (da lee
na istom horizontalnom zraku).

Na sl.29 u tri ortogonalne projekcije su prikazane dve prave a i b koje se mimoilaze u

prostoru.

Prava a je data takama A i B a prava

b takama B i C. Kako ove d ve prave nemaju

zajedniku taku u prostoru i u tri ortogonalne projekcije e se to pokazati. U

ortogonalnim projekcijama se moe pojaviti presek izmeu projekcija dve prave, ali to
e uvek biti prividan presek, tj. taj presek su ustvari poklopljene projekcije dve
take koje se nalaze na dve

mimoilazne prave na istom projekcijskom zraku

ali na meusobnom rastojanju za neku z, y i

x vrednost, u zavisnosti da li posmatramo

prvu, drugu ili treu

projekciju. Dakle, na ovom

primeru se vidi, po ortogonalnim projekcijama da se dve prave a

i b mimoilaze u prostoru.

Prividni presek prvih projekcija a i b (prave a i b) se ne nalazi na istom profilnom

zraku sa

prividnim presekom drugih projekcija a i b (prave a i b) . Takoe, prividni

preseci drugih projekcija pravih a i b i treih projekcija pravih a i b se ne
nalaze na istom horizontalnom zraku, to je znak da se dve prave a i b mimoilaze u
prostoru.

Na sl.30 u dve ortogonalne projekcije su prikazane dve prave a i b koje se u prostoru

seku. Prave a i b se u prostoru seku ali lee (pripadaju) ravni koja je normalna na
horizontalnicu H1. Zbog toga se prve projekcije prave a i b poklapaju.

43
Na sl.31 dve prave c i d se takoe seku u prostoru ali lee u ravni koja je normalna na
frontalnicu F2 , pa im se zbog toga druge projekcije poklapaju.

Na sl.32 u dve ortogonalne projekcije su prikazane dve prave a i b koje su u prostoru

paralelne, ali u prvoj projekciji se vide poklopljeno. Razlog je to dve paralelne prave
a i b lee u ravni koja je normalna na horizontalnicu H1.

Na sl.33 u dve ortogonalne projekcije su prikazane dve prave c i d koje su u prostoru

paralelne, ali u drugoj projekciji se vide poklopljeno. Razlog je to dve paralelne prave
c i d lee u ravni koja je normalna na frontalnicu F2.

Na sl. 34, 35 i 36 su dati specijalni poloaji dve mimoilazne prave u prostoru,

prikazani u dve ortogonalne projekcije. Na sl.34 su date dve prave a i b koje se
mimoilaze u prostoru. Vano je

primetiti da prve projekcije

prave a i b

su paralelne, a

druge projekcije prave a i b

se

seku. Na sl. 35 su takoe prikazane dve prave a i b koje se

mimoilaze u

prostoru. Prve

projekcije im se seku, dok su im druge projekcije meusobno

paralelne i

paralelne

su

sa

horizontalnicom. Na sl. 36

opet su prikazane dve prave a

ib

koje su u prostoru meusobno

44
mimoilazne (i to ortogonalno mimoilazne),

s tim to im se prve

projekcije seku pod

uglom

900 , dok se u drugoj projekciji prava a vidi kao taka a prava b paralelno sa
horizontalnicom.

Na sl. 37 u kosoprojekcijskoj

skici i slikama 37a, 38, 39, 40 i 41 u dve ortogonalne projekcije, su

prikazane dve prave a i

koje se seku i meusobom zaklapaju u prostoru ugao 90

0
. Kod

ortogonalnog projiciranja ugao od 900 stepeni izmeu dve prave, vidi se u pravoj
veliini, na onoj projekcijskoj ravni, sa kojom je paralelna jedna prava od dve date
prave ili u sluaju ako su obe prave paralelne sa projekcijskom ravni. Na sl.37a prava
b je paralelna sa frontalnicom, a prava a je normalna na F, tako da se ugao 900 u
prvoj projekciji vidi u pravoj veliini. Na sl.38 i

sl.39 obe

prave

a i b su paralelne sa

frontalnicom, tako da se ugao 900

vidi u drugoj

projekciji

pravoj

veliini. Na sl.40 prava

a je paralelna

sa frontalnicom

45
dok prava b

zauzima

proizvoljan poloaj, tako da se ugao od 900 koji zaklapaju prave

a i b vidi u drugoj

projekciji. Na sl.41

prava a je paralelna sa horizontalnicom dok prava

b zauzima proizvoljan

poloaj prema H i

F, tako da se ugao od 900 koji zaklapaju prave

aib

vidi u prvoj projekciji

u pravoj veliini.

2.6. Ravan u optem poloaju

46
Ravan u optem poloaju sl. 42b se definie: sa tri take koje ne lee na istoj pravi; sa
pravom i takom izvan nje; sa dve prave koje se seku u konanoj taki i sa dve prave
koje se seku u beskonanoj taki tj. dve paralelne prave. Ravan u optem poloaju
zauzima proizvoljan poloaj o odnosu na koordinatne (projekcijske) ravni, nagnuta je
prema koordinatnim ravnima H, F i P, pa se i poloaj ravni u prostoru odreuje u
odnosu na ove koordinatne ravni H1, F2 i P3.

Presenice ravni u optem poloaju sa projekcijskim ravnima H 1, F2 i P3 se

nazivaju tragovi ravni. Kako su tragovi ravni prave koje lee u projekcijskim
(koordinatnim) ravnima, oni se

obeleavaju samo oznakama za tragove, t1 prvi trag, t2 drugi trag, t3 - trei trag
ravni T, dok se susedne ortogonalne projekcije tragova ravni ne upisuju. Prodorne
take Tx, Ty, Tz koordinatnih osa x, y, z kroz ravan T se nazivaju osnim prodorima
ili osnim tragovima. Kada se ravan zadaje osnim prodorima, ona se ustvari zadaje
odstojanjima osnih prodora od koordinatnog poetka O, tj. takama koje se nalaze na
osama koordinatnog sistema O, x, y, z i kod kojih su uvek vrednosti dve koordinate
(od tri koordinate) nule. Spajanjem osnih prodora se dobijaju tragovi ravni. Ravan
moe biti sa konvergentnim tragovima i to je sluaj kada prvi i drugi trag zaklapa
otar ugao sa x osom i u ortogonalnim projekcijama se vidi ista strana ravni sl.42 i
sl.42a. Ravan moe da bude i sa divergentnim tragovima. To je sluaj kada prvi trag
ravni zaklapa otar ugao, a drugi trag ravni tup ugao sa x osom i u ortogonalnim
projekcijama se vide razliite strane ravni sl.43 i sl.43a. Na sl. 42 u skici kose
projekcije prikazana je ravan T sa konvergentnim tragovima. Na sl. 43 u skici kose
projekcije je prikazana ravan R sa divergentnim tragovima. Na sl. 42a u tri
ortogonalne projekcije je takoe prikazana ravan T sa konvergentnim tragovima, koji
su onaeni u svim projekcijama, zajedno sa osnim tragovima . Na sl. 43a u tri
ortogonalne projekcije je prikazana ravan R sa divergentnim tragovima, koji su
onaeni u svim projekcijama, zajedno sa osnim tragovima.

Na sl.44 u dve ortogonalne projekcije su date dve prave a i b koje se u prostoru

meusobno seku. S obzirom da se prave a i b seku one obrazuju jednu ravan. U ovom
primeru je potrebno odrediti tragove ravni (prvi i drugi trag ravni). Da bi odredili prvi
trag ravni, potrebno je prethodno odrediti prodor prave a i prave b kroz
horizontalnicu H1. S obzirom da se horizontalnica H1 u drugoj projekciji vidi zrano

47
(kao prava) odreivanje prodora prave a i b kroz horizontalnicu se zapoinje od druge
ortogonalne projekcije. U preseku druge projekcije prave a i horizontalnice H1
nalazi se prodor Pa1 prave a kroz H 1. U preseku druge projekcije prave b i
horizontalnice H1 nalazi se prodor Pb1 prave b kroz H1. Prve projekcije prodornih
taaka (Pa1 i Pb1) prave a i prave b kroz H1 se nalaze u preseku prvih projekcija
pravih a i b i profilnih zraka, postavljenih iz Pa1 i Pb1. Spojnica prvih projekcija
prodornih taaka Pa1 i Pb1 (pravih a i b) je prvi trag ravni, koju definiu date dve
prave a i b. Da bi odredili drugi trag ravni, potrebno je prethodno odrediti prodor
prave a i prave b kroz frontalnicu F2. S obzirom da se frontalnica F2 u prvoj
projekciji vidi zrano (kao prava) odreivanje prodora prave a i b kroz frontalnicu se
zapoinje od prve ortogonalne projekcije. U preseku prve projekcije prave a i
frontalnice F2 nalazi se prodor Pa2 prave a kroz F2. U preseku prve projekcije prave
b i frontalnice F2 nalazi se prodor Pb2 prave b kroz F2. Druge projekcije prodornih
taaka (Pa2 i Pb2) prave a i prave b kroz F2 se nalaze u preseku drugih projekcija
pravih a i b i profilnih zraka, postavljenih iz Pa2 i Pb2 . Spojnica drugih projekcija
prodornih taaka Pa2 i Pb2 (pravih a i b) je drugi trag ravni, koju definiu date dve
prave a i b. Prvi i drugi trag t1 i t2 ravni treba da se see na x -osi, na kome se nalazi
i osni trag tx ove ravni.

Na sl.45 u dve ortogonalne projekcije su date dve prave a i b koje su u prostoru

meusobno paralelne. S obzirom da su prave a i b paralelne one obrazuju jednu
ravan. U ovom sluaju je potrebno odrediti tragove ravni (prvi i drugi trag ravni). Da
bi odredili prvi trag ravni, potrebno je

48
odrediti prodor prave a i prave b kroz horizontalnicu H1. S obzirom da se
horizontalnica H1 u drugoj projekciji vidi zrano (kao prava) odreivanje prodora
prave a i b kroz horizontalnicu je zapoeto od druge ortogonalne projekcije. U
preseku druge projekcije prave a i horizontalnice H1 nalazi se prodor Pa1 prave a
kroz H1. U preseku druge projekcije prave b i horizontalnice H1 nalazi se prodor
Pb1 prave b kroz H1. Prve projekcije prodornih taaka

(Pa1 i Pb1) prave a i prave b kroz H1 se nalaze u preseku prvih projekcija pravih a
i b i profilnih zraka, postavljenih iz Pa1 i Pb1. Spojnica prvih projekcija prodornih
taaka Pa1 i

Pb1 (pravih a i b) je prvi trag ravni. Da bi odredili drugi trag ravni, potrebno je
odrediti prodor prave a i prave b kroz frontalnicu F2. S obzirom da se frontalnica F2
u prvoj projekciji vidi zrano (kao prava) odreivanje prodora prave a i b kroz
frontalnicu je zapoeto od prve ortogonalne projekcije. U preseku prve projekcije
prave a i frontalnice F 2 nalazi se prodor Pa2 prave a kroz F2. U preseku prve
projekcije prave b i frontalnice F2 nalazi se prodor Pb2

prave b kroz F2. Druge projekcije prodornih taaka ( Pa2 i Pb2) prave a i prave b
kroz F2

se nalaze u preseku drugih projekcija pravih a

i profilnih zraka, postavljenih iz Pa2 i

Pb2. Spojnica drugih projekcija prodornih taaka

Pa2 i

Pb2 (pravih a i b) je drugi trag ravni.

Prvi i drugi trag t1 i t2 ravni treba da se see na x

-osi, na kome se nalazi i osni trag tx ove

ravni.

49
2.6.1. Specijalni poloaji ravni

Sve ravni paralelne sa projekcijskim (koordinatnim) ravnima i sve ravni

normalne(upravne) na projekcijske ravni su ravni koje zauzimaju specijalan poloaj
u prostoru. Ako je ravan paralelna sa jednom od koordinatnih ravni, onda je ona
normalna na preostale dve koordinatne ravni. Ako je ravan normalna na jednu
koordinatnu ravan, onda je ona nagnuta prema preostale dve koordinatne ravni.

Ravni paralelne sa H 1 su horizontalne ravni , ravni paralelne sa F2 su frontalne

ravni i ravni paralelne sa P P3 su profilne ravni. Na sl.46 je prikazana ravan a
paralelna sa horizontalnicom H1. Osni tragovi horizontalne ravni su a(:;:; 2). Prvi trag
ovakve ravni je u

beskonanosti. Ravan je normalna na frontalnicu i profilnicu, tako da se u drugoj i

treoj projekciji cela ravan vidi kao prava. Na sl.47 je prikazana ravan b paralelna sa
frontalnicom F2. Osni tragovi frontalne ravni su b(:; 2; :). Drugi trag ovakve ravni je u
beskonanosti. Ravan

je normalna na horizontalnicu i profilnicu, tako da se u prvoj i treoj projekciji cela

ravan vidi k ao prava. Na sl.48 je prikazana ravan g paralelna sa profilnicom P 3.
Osni tragovi profilne ravni su g(2; :; :). Trei trag ovakve ravni je u beskonanosti.
Ravan je normalna na horizontalnicu i

frontalnicu, tako da se u prvoj i drugoj projekciji cela ravan vidi kao prava .

Ravni normalne na projekcijske ravni su ujedno i zrane ravni onih koordinatnih ravni
na koje su normalne, pa u tim projekcijama gube jednu dimenziju i cela ravan i sve
to se nalazi u njoj se projicira u pravu-trag ravni.

50
Ravni normalne na H1, se nazivaju prve zrane ravni. Ovakve ravni su paralelne sa
z-osom sa kojom su paralelni njihovi drugi i trei tragovi. Na sl.49 je prikazana prva
zrana ravan a(2; 1,5;

:). Sve to se nalazi u ovoj ravni projicira se u prvoj projekciji u pravu tj. prvi trag
ravni. Drugi i trei trag ove ravni je normalan na H 1. Ravni normalne na F2, se
nazivaju druge zrane ravni. Ovakve ravni su paralelne sa y-osom sa kojom su
paralelni njihovi prvi i trei tragovi. Na sl.50 je prikazana druga zrana ravan b (2; :;
1,5). Sve to se nalazi u ovoj ravni projicira se u drugoj

projekciji u pravu tj. drugi trag ravni. Prvi i trei trag ove ravni je normalan na F

2. Ravni

normalne na P3, nazivaju se tree zrane ravni. Ovakve ravni su paralelne sa x-osom

sa kojom

51
su paralelni njihovi prvi i drugi tragovi. Na sl.51 je prikazana trea zrana ravan g(2; :;
1,5).

Sve to se nalazi u ovoj ravni projicira se u drugoj projekciji u pravu tj. drugi trag
ravni. Prvi i drugi trag ove ravni je normalan na P3.

2.6.2. Specijalne prave ravni paralele i nagibnice

Specijalne prave ravni su paralele (sutranice) i nagibnice. Paralele ravni nastaju

kada se ravan opteg poloaja u prostoru presee sa ravnima p aralelnim
projekcijskim (koordinatnim) ravnima H1, F2 i P3, slike 52, 53 i 54. Nagibnice ravni
nastaju kada se ravan opteg poloaja presee sa ravnima koje su ujedno upravne na
projekcijske ravni i posmatranu ravan, slike 55, 56 i 57. Prave ravni opteg poloaja
nastale presekom sa horizontalnim ravnima se nazivaju horizontale (h), sl.52 i 52a.
Prave ravni proizvoljnog poloaja u prostoru koje nastaju presekom ravni proizvoljnog
poloaja sa frontalnim ravnima su frontale (f ), sl.53 i 53a. Prave ravni opteg
poloaja nastale presekom posmatrane ravni i profilnih ravni prostora nazivaju se
profile (p) sl.54 i 54a. Sve paralele (horizontale, frontale i profile) ravni su paralelne
sa odgovarajuim tragovima ravni i to: sve horizontale ravni su paralelne sa prvim
tragom te ravni sl.52 i 52a, sve frontale ravni su paralelne sa drugim tragom te ravni
sl.53 i 53a i sve profile ravni su paralelne sa treim tragom te ravni sl.54 i 54a.
Zajednika osobina svih paralela je da se duine na njima, projiciraju u pravim
veliinama na onu projekcijsku ravan sa kojom su paralelne.

Nagibnice ravni su prave ravni koje zaklapaju najvei mogui ugao prema
projekcijskim ravnima, pa se sa njima definie i nagibni ugao ravni prema
projekcijskim ravnima. Prva nagibnica g1, moe da se shvati da nastaje, u preseku
date ravni i ravni normalne na datu ravan i na horizontalnicu H1. Druga nagibnica
g2, moe da se shvati da nastaje, u preseku date ravni i ravni normalne na datu
ravan i na frontalnicu F2. Trea nagibnica g3, moe da se shvati da nastaje, u
preseku date ravni i ravni upravne na datu ravan i na profilnicu P3. Nagibnice ravni
su normalne na paralele ravni kojoj pripadaju. Prva nagibnica g1 je normalna na sve
horizontale i prvi trag ravni kojoj pripada sl.55 i 55a. Druga nagibnica g2 je normalna
na sve frontale i drugi trag ravni kojoj pripada sl.56 i 56a. Trea nagibnica g3 je
normalna na sve profile i trei trag ravni kojoj pripada sl.57 i 57a.

S obzirom na pravilo, da se prav ugao (ugao 900) projicira u pravi ugao kada mu je
jedan krak paralelan sa projekcijskom ravni, nagibnica ravni e se ortogonalno

52
projicirati pod uglom 900 na projekcije paralela i na tragove ravni. Prva nagibnica g1
je normalna na horizontalu h i prvi trag t1 ravni T. Druga nagibnica g2 je normalna na
frontalu f i drugi trag t2 posmatrane ravni T.

Trea nagibnica g3 je normalna na profilu p date ravni i trei trag t3 ravni T.

Paralele i nagibnice ravni zaklapaju prave uglove (uglove 90 0) i to: horizontale i prve
nagibnice, frontale i druge nagibnice i profile i tree nagibnice. Na ovaj nain paralele
i nagibnice obrazuju ortogonalnu mreu prava na ravni koja se u odgovarajuoj
projekciji projiciraju kao ortogonalna mrea pravih.

3. PROSTORNI ODNOSI IZMEU PRAVIH I RAVNI

3.1. Normala na ravan

Da bi normala u nekoj taki ra vni bila normalna na datu ravan ona mora da zaklapa
prav ugao (ugao 900) sa svim pravama u ravni koje prolaze kroz tu taku . Ili
drugaije reeno : da bi prava bila normalna na neku ravan, ta ravan treba da u sebi
sadri najmanje dve prave koje su normalne na normalu ravni ovo je uslov
normalnosti sl.58. U ortogonalnim projekcijama za postavljanje normale na raven u
nekoj njenoj taki, koriste se horizontala h, frontala f i profila p ili prvi, drugi i trei
trag ravni, jer su to prave koje se u ortogonalnim projekcijama vide u pravoj veliini.
Prav ugao izmeu horizontale i normale ili prvog traga i normale se vidi u

53
prvoj ortogonalnoj projekciji u pravoj veliini (nepromenjen). Prav ugao izmeu
frontale i normale ili izmeu drugog traga i normale se vidi u drugoj projekciji u pravoj
veliini

(nepromenjen). Sve ovo isto vai i za treu ortogonalnu projekciju, prav ugao izmeu
profile i normale ili izmeu treeg traga i normale se vidi u treoj projekciji u pravoj
veliini (nepromenjen). Na sl.59 je u taku P ravni T postavljena normala na raven T.
Normala je prikazana u sve tri ortogonalne projekcije, tako da je prva projekcija
normale (n) normalna na prvi trag ravni T ili bilo koju horizontalu ravni T. Druga
projekcija normale (n) normalna na drugi trag ravni T ili bilo koju frontalu ravni T.
Trea projekcija normale (n) normalna je na trei trag ravni T ili bilo koju profilu
ravni T.

3.1.1. Ortogonalni nagibni triedri

Na sl.60 i 60a u jednoj proizvoljno uzetoj taki A na ravni T, u sve tri ortogonalne
projekcije, je ucrtan prvi ortogonalni nagibni triedar koga obrazuju: horizontala h,
prva nagibnica g1 i normala n. Tri prave h, g1, n u prostoru obrazuju tri ravni(triedar),
koje meusobom zaklapaju prav ugao. Dakle u svakoj taki ravni je mogue ucrtati
prvi ortogonalni nagibni triedar, koji obrazuje jedan pravougli koordinatni sistem.

Na sl. 61 i 61a u jednoj proizvoljno uzetoj taki A na ravni T, u sve tri ortogonalne
projekcije, je ucrtan drugi ortogonalni nagibni triedar koga obrazuju: frontala f,
druga nagibnica g2 i normala n. Tri prave f, g2, n u prostoru obrazuju tri
ravni(triedar), koje meusobom zaklapaju prav ugao. Dakle u svakoj taki ravni je
mogue ucrtati drugi ortogonalni nagibni triedar, koji obrazuje jedan pravougli
koordinatni sistem.

Na sl. 62 i 62a u jednoj proizvoljno uzetoj taki A na ravni T, u sve tri ortogonalne
projekcije, je ucrtan trei ortogonalni nagibni triedar koga obrazuju: profila p,
tre a nagibnica g3 i normala n. Tri prave p, g 3 i n u prostoru obrazuju tri
ravni(triedar), koje meusobom zaklapaju prav ugao. Dakle u svakoj taki ravni je
mogue ucrtati trei ortogonalni nagibni triedar, koji obrazuje jedan pravougli
koordinatni sistem.

54
3.1.2. Vektor poloaja ravni

Ravan moe da se zada i vektorom poloaja. Vektor poloaja je jedna du koja polazi
iz koordinatnog poetka O, i koja je zapravo normala za ravan koju treba postaviti
normalno kroz krajnju taku datog vektora poloaja. U sluaju kada je ravan zadata
vektorom poloaja - du OA (koja je ustvaru normala za ravan koju treba postaviti
kroz taku A normalno na du OA) sl.63. ili kada je potrebno postaviti ravan normalno
na datu pravu, kroz ta ku koja je izvan prave sl.64, onda je potrebno kroz datu taku
postaviti dve prave u specijalnom poloaju (horizontalu i frontalu) traene ravni i
odrediti njihove prodore kroz projekcijske ravni, odnosno tragove ravni, koji prolaze
kroz prodore horizontale i frontale, i zaklapaju prave uglove sa projekcijama date
prave. Na sl.63 kroz taku A je postavljena jedna horizontala h normalno na vektor
poloaja OA (u prvoj projekciji se ugao 900 izmeu horizontale i normale vidi u pravoj
veliini) i jedna frontala f normalno na dati vektor poloaja OA (u drugoj projekciji se
ugao 90 0 izmeu frontale i normale vidi u pravoj veliini) u obe ortogonalne
projekcije. Kroz H1 i F2 su odreeni prodori horizontale h i frontale f, ravni T, tako da
su kroz te prodore postavljeni tragovi ravni T, i to: prvi trag t 1 ravni paralelno sa
horizontalom h (ili normalno na OA), a drugi trag t2 ravni paralelno sa f (ili
normalno na OA). Na sl.64 kroz taku A je postavljena jedna horizontala h
normalno na vektor poloaja OA i jedna frontala f normalno na dati vektor poloaja
OA ravni T. Kroz prodor frontale f kroz H1 je postavljen prvi trag t1, a kroz prodor
horizontale h kroz F2 je postavljen drugi trag t2 ravni T.

3.2. Presek dve ravni koje su zadate tragovima

55
Na sl.65 u paru ortogonalnih projekcija je pokazano kako se odreuje presek dve
ravni T i R.

Presek dve ravni je prava, zajednika za obe ravni. Prava je definisana sa dve take.
Dakle, potrebno je pronai dve zajednike take za ravni T i R. Najjednostavnije je ove
dve take uzeti u preseku prvih tragova t1 i r1 ravni T i R, jednu taku i u preseku
drugih tragova t2 i r 2 ravni T i R, drugu taku. Spajanjem presene take 4 prvih
tragova t1 i r1 dve ravni T i R i presene take 5 drugih tragova t2 i r2 ravni T i R, u
njihovoj prvoj projekciji, dobija se presenica (p) ravni T i R. Spajanjem presene
take 4 prvih tragova dve ravni T i R i presene take 5 drugih tragova ravni T i R,
u njihovoj drugoj projekciji, dobija se presenica (p) ravni T i R.

3.2.1. Prodor prave kroz ravan

Na sl.66 je pokazano kako se odreuje prodor prave a kroz ravan T . Ravan T je u

optem poloaju u odnosu na H1 i F2 i data je svojim prvim i drugim tragom. Kroz
pravu se postavlja pomona prva ili druga zrana ravan (u ovom sluaju je
postavljena prva zrana ravan g, tj.

ravan normalna na H1). Prvi trag prve zrane ravni g1

se poklapa sa prvom projekcijom prave

a. Presek drugih tragova t2 i g2 ravni T

i g je taka 4. Presek prvih tragova t1 i g1 ravni T i

g je taka 5. Spojnica taaka 4 i 5

je presenica

p za ravni T i g. Presenica p

se u

prvoj projekciji poklapa sa prvom projekcijom prave a (a) i prvim tragom pomone
ravni

g1. U

preseku presenice p i druge projekcije (a) prave (a), dobija se druga projekcija
prodorne take P ( P) prave a kroz ravan T. Prva projekcija prodorne take P (P) se
dobija u preseku profilnog zraka (koji se postavlja kroz P) i prve projekcije prave a
(a).

56
3.2.2. Prodor prave kroz ravan trougla

Na sl.67 u prvoj i drugoj ortogonalnoj projekciji je data ravan trouglom ABC i prava a
koja je izvan ravni trougla. Potrebno je odrediti prodor prave a kroz ravan trougla, ali
da se ne ucrtavaju i ne koriste, tragovi ravni trougla. Kroz pravu a je postavljena
druga zrana ravan g iji se drugi

trag poklapa sa drugom projekcijom prave a (a). Presenica (p) ravni trougla i
pomone ravni g

je zajednika prava za obe ravni. Druga projekcija presenice (p) p se poklapa sa

drugim tragom g2 i drugom projekcijom a prave a. Zbog toga presenica p
preseca dve ivice trougla

AC i BC u takama 3 i 4. Prve projekcije taaka 3 i 4 se odreuju

postavljanjem profilnih zraka kroz take 3 i 4 do preseka sa ivicama AB i BC.
Spojnica 3 4 je presenica p. U preseku prve projekcije p presenice p i prve
projekcije a prave a se dobija prva projekcija P prodorne take P, prave a kroz
ravan trougla ABC. Druga projekcija P prodorne take P se dobija u preseku
profilnog zraka (koji se postavlja kroz P) i druge projekcije a prave a.

Na sl. 68 je u paru ortogonalnih projekcija odreen prodor prave c kroz ravan koja je
data sa dve paralelne prave a i b, bez ucrtavanja tragova ravni koju definiu dve date
prave a i b. Prodorna taka P prave c kroz ravan dve paralelne prave a i b, je
dobijena na isti nain kao na sl.68 u sluaju prodora prave kroz ravan trougla.
Pomona druga zrana ravan g je postavljena

kroz pravu c. Presenica p pomone druge zrane ravni g i ravni dve paralelne
prave a i b,

57
see druge projekcije a i b pravih a i b u takama 3 i 4. Prve projekcije taaka
3 i 4 se odreuju postavljanjem profilnih zraka kroz take 3 i 4 do preseka sa
prvim projekcijama a i b pravih a i b. Spojnica 3 4 je presenica p. U preseku
prve projekcije p presenice p i prve projekcije c prave c se dobija prva projekcija
P prodorne take P , prave c kroz ravan dve prave a i b. Druga projekcija P
prodorne take P se dobija u preseku profilnog zraka (koji se postavlja kroz P) i druge
projekcije c prave c.

58
Na sl. 69 je u paru ortogonalnih projekcija prikazan presek dve ravni koje su date sa
dva trougla

ABC i DEF. Presek je odreen bez ucrtavanja tragova ravni trougla a zatim je
odreena i njihova vidljivost u obe projekcije. Princip odreivanja preseka dva trougla
(bez odreivanja njihovih tragova ravni) bazira na principu odreivanja prodora prave
kroz ravan trougla, bez ucrtavanja tragova ravni trougla. S tim sto se u sluaju
odreivanja preseka dva trougla, uzimaju bilo koje dve ivice, od dva data trougla, i
trae njihovi prodori kroz trouglove kojima ne pripadaju posmatrane dve ivice. Kroz
proizvoljno izabranu ivicu DF, trougla DEF, je postavljena pomona druga zrana
ravan, ija presenica sa ravni trougla ABC, see ivice AC i BC u takama 3 i 4 (3 i
4). Profilnim zracima koji se postavljaju kroz 3 i 4 se presecaju ivice AC i BC (AC i
BC) u takama 3 i 4. Spojnica taaka 3 i 4 preseca ivicu DF u prodornoj taki P1.
Druga projekcija prodorne take P1 se dobija u preseku profilnog zraka, postavljen
kroz P1, i druge projekcije ivice DF trougla DEF. Na isti nain je odreena i druga
prodorna taka P2 ivice BC trougla ABC, kroz trougao DEF. Pomona prva zrana
ravan je postavljena kroz ivicu BC, troug la ABC, ija presenica sa ravni trougla DEF,
see ivice EF i DE u takama 5 i 6 (5 i 6). Profilnim zracima koji se postavljaju kroz 5
i 6 se presecaju ivice EF i DE (EF i DE) u takama 5 i 6. Spojnica taaka 5 i
6 preseca ivicu BC (BC) u prodornoj taki P 2. Prva projekcija prodorne take P2
se dobija u preseku profilnog zraka, postavljen kroz P2, i prve projekcije ivice BC
trougla ABC. Spojnica prodornih taaka P1 i P2 u prvoj i drugoj ortogonalnoj projekciji
je traena presenica p (p p) dva trougla ABC i DEF. Prodorne take ivica trougla
kroz trougao kome ne pripadaju mogu da budu unutar ili izvan trougla, ali sve e
svakako leati na presenoj pravi p (spojnica taaka P1 i P2) koja se protee u
beskonanost. Vidljivost trouglova, pod uslovom da su oba od neprovidnog
materijala, odreuje se po principu kao to se odreuje vidljivost kod dve mimoilazne
prave, jer su ivice jednog i drugog trougla ustvari mimoilazne. Posmatraju se
poklopljene projekcije dve take na dve mimoilazne ivice dva trougla. Na primer,
presena taka izmeu ivica BC i EF u prvoj projekciji, su ustvari poklopljene prve
projekcije dve take koje se nalaze jedna iznad druge. Jedne taka se nalazi na ivici
EF, a druga taka se nalazi na ivici BC. Kada se pogledaju druge projekcije dve ivice
EF i BC vidi se da je ivica EF iznad ivice BC, tako da ce u prvoj projekciji ivica EF
biti prikazana punom linijom kao vidljiva, a deo ivice BC (zaklonjen trouglom DEF do
prodora) isprekidanom linijom kao nevidljiva. Na ovaj nain se moe, za svake dve
bilo koje mimoilazne ivice dva trougla odrediti njihova vidljivost u prvoj, odnosno
drugoj projekciji.

Zajednika prava (presenica P1 P2) je vidljiva. U prodornim takama P1 i P2 ivice

trougla menjaju vidljivost. Kontura dva trougla je uvek vidljiva.

59