Emilio Salgari

JOLANDA,
KI CRNOG GUSARA

Sa italijanskog preveo:
Dragoslav Nikoli Micki
Naslov originala

Emilio Salgari
JOLANDA, LA FIGLIA DEL CORSARO NERO
KRMA EL TORO

Te veeri krma El Toro vrvela je od ljudi, kao da se neto vano

dogodilo, ili tek treba da se dogodi.
Mada nije bila jedna od najboljih u Marakaibu, izmeane sa mornarima,
lukim nosaima, melezima i karipskim Indijancima videle su se to je
bilo dosta neobino osobe iz visokog drutva te bogate i vane panske
kolonije: krupni plantaeri, vlasnici rafinerija eera, brodovlasnici, oficiri iz
garnizona, ak i poneki lan vlade.
Prostrana sala poaavelih zidova, sa velikim kaminom, bila je slabo
osvetljena onim zadimljenim lampama koje su se upotrebljavale krajem
sedamnaestog veka. Meutim, niko od gostiju nije pio. Mali stolovi, bez reda
poreani pored zida, bili su prazni, dok je veliki sto u sredini, od stare
orahovine, dugaak vie od deset metara, bio okruen gomilom ljudi koji su
se sa velikim oduevljenjem kladili.
Dvadeset pijastri na Zamba!
Trideset na Valientea!
Valiente e dobiti takav udarac ostrugom, da e pasti od prve.
Zarnbo e pasti.
A vi, don Rafaele?
Kladim se na Platu, jai je i od jednog i od drugog i bie konani
pobednik!
Canarios! Taj Plata je prava lenuga.
Kako hoete, don Alonzo, ali ja ekam njegov red.
Dosta!
Dosta!
Donesite borce!
Gotovo! Gotovo!
Zvuk zvona najavi da je klaenje bilo zavreno i posle zagluujue
galame usledi duboka tiina.
Dva oveka uoe u salu i stadoe na dva suprotna kraja stola. Nosili su
u rukama dva divna petla, od kojih je jedan bio potpuno crn, sa plavo-zlatnim
odsjajima, a drugi crven, sa belim i crnim prugama.
Ti ljudi su bili careadoresi, tj. odgajivai petlova za borbu, to je i
danas veoma unosno zanimanje u starim panskim kolonijama June
Amerike.
U to doba strast za tom varvarkom zabavom dostigla je oblike pravog
fanatizma, tako da nije bilo dana a da se ne odri poneka borba petlova.
Naravno bile su tu i sudije, ija je presuda bila neopoziva.
Gajenje petlova za borbu zahtevalo je briljive pripreme. Jo kao pilie
navikavali su ih da se bore i imali su posebnu ishranu koja se uglavnom
sastojala od kukuruza, iji je broj zrna bio odreen za svaki obrok. Da bi im
ojaale ostruge, njihovi vlasnici titili su ih konim navlakama postavljenim
vunom.
Kada su se pojavili petlovi, posmatrai poee oduevljeno da viu:
Bravo Zambo!
Bravo Valiente!
Sudija, vlasnik rafinerije eera, koji je poznavao komplikovana pravila
tog turfa, paljivo izmeri dva petla, premeri im raspon krila i duinu
ostruga kako bi izjednaio uslove borbe, zatim objavi da su petlovi potpuno
isti i da je sve u redu.
Pustili su petlove na dva suprotna kraja stola. Kao to smo rekli bili su to
veoma lepi petlovi andaluzijske rase, najbolje i najborbenije.
Zambo je bio nekoliko paleva vii od svog protivnika. Imao je snaan
kljun, malo povijen pri vrhu kao u sokola, sa prilino kratkim ali veoma
otrim kandama. El Valiente je izgledao snaniji, zdepastiji i imao je
deblje noge i due ostruge; kljun mu je naprotiv bio krai ali iri; na glavi je
imao lepu crvenu krestu i njegove oi su bile sjajnije, ak provokativnije.
im su osetili slobodu, dva petla se uspravie u svoj svojoj visini,
zalupavi krilima i nakostreivi perje na vratu. Skoro istovremeno zau se
njihov borbeni krik.
Prisustvovaemo lepoj borbi ree jedan oficir iz garnizona.
Ja smatram da e biti kratka ree don Rafaele i da e borbu
odluiti Plata.
 Tiina! povikae svi.
Dva petla su taman htela da se priblie jedan drugom, pognutih glava
skoro do povrine stola, kada ih zaustavi bat tekih koraka i kripanje
dugakih sablji koje su se vukle po podu.
Ko uznemirava borbu? upita ljutito sudija.
Svi se okretoe, namrtivi elo i gunajui.
Buno otvarajui vrata u krmu uoe dva oveka, ne znajui svakako da
ometaju borbu petlova.
Bili su to nabusiti tipovi, avanturisti, kojih je tada bilo dosta u panskim
kolonijama sone strane Atlantika.
Pomalo razbojnikog izgleda, nosili su pohabanu odeu, eirine sa
velikim obodom i nojevim perjem, visoke izme od ute koe, sa irokim
sarama. Levom rukom su oholo pridravali velike sablje, koje mora da su
ulivale jezu mirnim graanima Marakaiba.
Jedan je bio prilino visokog rasta, otrih crta lica i riaste kose; drugi je
naprotiv bio nii i pleatiji, crne ekinjaste brade.
I jedan i drugi su bili veoma preplanuli u licu od sunca i vetra.
uvi gunanje posmatraa i osetivi na sebi sve te srdite poglede,
dvojica avanturista odigoe malo od zemlje svoje sablje i uputie se na
vrhovima prstiju ka jednom stolu smetenom u najmranijem uglu sale.
Kelner odmah dotra i oni naruie bokal Alicantea.
Ovde ima puno sveta ree onaj nii svome drugu. Moda emo
u ovoj krmi nai ono to nam je potrebno.
Budi oprezan, Karmo.
Ne boj se, Hamburanine.
Gle!.. . Evo odline predstave! Borba petlova! Odavno je nisam
gledao.
Trebalo bi se pribliiti nekom od ovih posmatraa.
Samo da to ne bude neki oficir.
Izabrau nekog graanina, Van tileru ree Karmo. Kapetanu je
vano samo da bude graanin Marakaiba.
Pogledaj onog trbonju tamo, lii mi na nekog bogatog plantaera ili
vlasnika rafinerije eera.
Misli da bi taj ovek mogao neto znati?
Svi ovi krupni plantaeri i trgovci u vezi su sa guvernerom. A zatim,
ko se ovde ne sea Crnog Gusara?
Prokleti ratovi! uzviknu Karmo. Da je umesto to se vratio u
svoj Pijemont ostao ovde, moda bi jo bio iv?
uti, Karmo ree Hamburanin. Suvie me rastuuje. Ne mogu
da verujem da je mrtav. A ako je kapetan Morgan bio pogreno obaveten?
On je to saznao od jednog zemljaka Crnog Gusara, koji je
prisustvovao njegovom kraju.
Gde su ga ubili?
U Alpima, dok se hrabro borio protiv Francuza koji su pretili da
zauzmu Pijemont. Pria se meutim da je Crni Gusar sam traio smrt.
Zato, Karmo? Nisi mi to rekao ranije.
To sam saznao tek jue od gospodina Morgana.
ta ga je nateralo da tako ludo prokocka svoj ivot? upita
Hamburanin.
Bol za izgubljenom enom, vojvotkinjom Van Guld, koja je umrla na
porodaju.
Jadni plemi od Ventimilje! Tako hrabar, odan i plemenit! ... Doi e
drugi gusari, ali kao on, nikada!
Strana galama natera ih da ustanu. Posmatrai oko velikog stola izgledali
su obuzeti pravom pomamom. Neki su bodrili svog petla, drugi su psovali;
svi su se uskomeali, gestikulirajui rukama i lupajui nogama o pod.
Ispraznivi naiskap ae, Karmo i Hamburanin se pribliie
posmatraima i stadoe iza jednog debelog plantaera ili vlasnika rafinerije
eera. To je bio don Rafaele koji je eleo da se kladi na Platu.
Posle serije lanih udaraca i skokova, dva petla su besno napala i
Zambo pirimi udarac ostruge u glavu, izgubivi pare svoje lepe kreste i
jedno oko.
Dobar udarac! promrmlja Karmo, koji je izgledao kao da se razume
u to.
Careador doepa odmah pobeenog petla, ispravi mu rane rakijom, da
bi zaustavio krv barem za nekoliko trenutaka.
El Valiente je kukurikao iz sveg glasa, epurei se i lupajui svojim
lepim krilima.
Borba je meutim tek bila zapoela i stoga se Zambo jo nije mogao
smatrati gotovim. Naprotiv, iako je bio slep na jedno oko mogao se dugo
boriti za pobedu pa ak i uspeti da je oduzme protivniku. Pa ipak, vei
favorit je bio El Valiente, koji je pruio tako lep primer hrabrosti.
ak se i don Rafaele pokoleba. Posle kraeg oklevanja povika:
Pedeset pijastri za Valientea. Ko ...
Blag udarac u desno rame prekide mu reenicu i natera ga da se okrene.
Iza njega je stajao Karmo.
ta elite, senor? upita vlasnik rafinerije ili plantaer ta je ve bio,
namrtivi elo, pomalo uvreen zbog te familijarnosti.
elite li jedan savet? ree Karmo. Kladite se na ranjenog petla.
Da vi niste careador?
Vama nije vano da li jesam ili nisam. Ako elite, ulaem dvesta
pijastri na onog ...
Na Zamba? upita plantaer zaueno. Sigurno su vam
depovi oteali od novca.
Nisu, naprotiv doao sam ovde da zaradim.
I kladite se na Zamba?
Da, i videete kako e uskoro on pobediti onog drugog. Kladite se
zajedno sa mnom, senor.
U redu ree debeli plantaer, posle kraeg oklevanja.
Tri stotine pijastri na Zamba! povika Karmo.
Sve oi se okretoe prema tom avanturisti, koji je ulagao relativno veliku
sumu na tog ve polupobeenog petla.
Trenutak kasnije, borci se ponovo naoe jedan naspram drugog.
Zambo, iako ranjen i okrvavljen, napade prvi, skoivi mnogo u vis, ali
i ovaj put promai i bi odgurnut.
El Valiente, koji je bio spreman, sasvim se uspravi a zatim se iznenada
baci na protivnika, pokuavajui da mu jednim dobrim udarcem kande
probije lobanju.
Meutim Zambo, koji se brzo oporavio, titi se krilima spremnim da
odbiju udarac, odgovori mu tako dobrim udarcem kljuna, da mu iupa
odjednom jednu od dve rese na vratu.
Bravo Zambo! povika plantaer.
Tek to je izgovorio ove rei, El Valiente se baci na protivnika brzinom
i estinom sokola.
Dva petla su se nekoliko trenutaka tukla vrsto pripijena jedan za drugog,
zatim se otkotrljae po stolu i najzad ostadoe da lee nepomini, kao da su
se meusobno ubili. Zambo je ostao ispod protivnika i skoro da se nije
primeivao.
Don Rafaele se okrete prema Karmou i ree ljutito: Izgubili smo.
Ko vam to kae? uzvrati mu avanturista. Ah! Gledajte! Tri
stotine pijastri je ve u naim depovima, senor.
Zambo uopte nije bio mrtav: naprotiv. Kada su njegovi navijai poeli
da se rasturaju, on se jednim iznenadnim pokretom oslobodi neprijatelja i
ustade, pevajui na sav glas i zabijajui ostruge u telo pobeenoga.
El Valiente je bio mrtav i leao je nepomino, razbijene lobanje.
Pa senor, ta kaete na ovo? upita Karmo, dok su ljudi oko stola
proklinjali pobednika.
Kaem da vi imate fantastino oko odgovori plantaer veselo.
Karmo uze tri stotine pijastri i podeli ih na dve jednake gomile.
OTMICA PLANTAERA

Dok su donosili dva nova petla, poto su te borbe ponekad trajale po celu
no, Karmo, Van tiler i debeli don Rafaele, sedei za jednim stolom u uglu
sale, poee kao stari prijatelji veselo da ispijaju odlini Kseres po ceni od
dve pijastre po boci.
panac, oraspoloen steenim dobitkom i ispijenim vinom, brbljao je kao
navijen, hvalei svoje plantae i svoje rafinerije eera i stavljajui do znanja
dvojici avanturista da je on jedan od krupnih riba u koloniji.
Odjednom zauta, upitavi iznenaa Karmoa, koji mu je neprestano punio
au:
Ali senor... zar vi niste iz kolonije?
Ne, stigli smo tek veeras.
Odakle?
Iz Paname.
Doli ste ovde da naete posao? Imam uvek lobodnih mesta na
raspolaganju.
Mi smo mornari gospodine, i nemamo nameru da se dugo zadravamo
ovde.
Traite neki tovar eera?
Ne, ree Karmo, tihim glasom, Poveren nam je tajni zadatak za
raun presvetlog gospodina predsednika Kraljevske Audijencije iz Paname.
Don Rafaele razrogai oi i lako preblede od uzbuenja.
Gospodo promuca zato mi to ranije niste rekli?
Govorite tiho da nas niko ne uje. Mi moramo da se pretvaramo da
smo avanturisti i niko ne sme da zna ko nas je poslao ree Karmo, vanim
glasom.
Zadueni ste za neku istragu o kolonijalnoj upravi?
Ne, moramo proveriti jednu vest koja veoma interesuje presvetlog
gospodina predsednika. Ah! Sada kada sam to pomenuo, moda biste vi
mogli neto da nam kaete. Poseujete li guvernerovu kuu?
Odlazim na sve proslave i prijeme, gospodine ...
Zovite me jednostavno Manko ree Karmo. Mislio sam da nam
vi, koji poseujete guvernerovu kuu, moete dati neka dragocena
obavetenja.
Stojim vam na raspolaganju. Pitajte me.
Ovo nije pogodno mesto za to ree Karmo, pokazujui na
posmatrae, radi se o veoma ozbiljnoj stvari.
Poite u moju kuu, senor Manko.
I zidovi ponekad imaju ui. Vie volim otvoren prostor.
Ulice su u ovo doba puste.
Hajdemo na padinu, tako emo biti blizu naeg broda. Imate li neto
protiv, senor?
Biu vam na usluzi da bih udovoljio presvetlom predsedniku.
Govoriete mu o meni?
Oh! Ne sumnjajte u to.
Ispie poslednju bocu vina, platie raun i izioe, dok je ve etvrti
petao padao na sto, pogoen neprijateljskom ostrugom.
Iako su popili nita manje nego est boca vina, Karmo i Hamburanin su
izgledali kao da su pili vodu; plantaer se naprotiv teturao i bilo je oigledno
da mu se vrti u glavi.
Budi spreman kada ti dam znak proaputa Karmo Hamburaninu na
uvo. Bie dobar plen.
Van tiler klimnu glavom u znak odobravanja.
Karmo uhvati familijarno plantaera pod ruku, da bi ga spreio da ide u
cik-cak i sva trojica se uputie prema obali, prolazei uskim i veoma
mranim uliicama.
Kada su izbili na iroki drvored palmi, koji je vodio u luku, Karmo, koji
je dotle utao, prodrma skoro zaspalog plantaera i ree:
Tamo su carinici a mi ne elimo da nas niko vidi. Poite ili.. . ree
Karmo, preteim glasom, stavljajui desnu ruku na drku velike sablje.
Jadni plantaer strahovito preblede, zatim, odjednom, brzinom koja se
nikada ne bi mogla zamisliti u tom debelom telu, jurnu izmeu aleja koje su
delile dva drvoreda, viui na sav glas:
 U pomo, carinici! Ubie me!
Nitkove! Uhvatite nas! Na njega, Hamburanine!
U dva skoka naoe se iza begunca. Van tilerova pesnica bila je
dovoljna da ga obori na zemlju poluonesveenog.
Brzo, zavei mu usta!
Jednim pokretom ruke Karmo odveza crveni vuneni pojas koji mu je
opasivao bokove i omota ga oko plantaerovog lica, ostavljajui mu otkriven
samo nos, kako bi mogao da die.
Uhvati ga za ruke Hamburanine i brzo u amac.
Kraj obale se nalazio jedan od onih veoma uskih amaca zvanih kitolovci,
sa malim jedrom i kormilom.
Karmo i Van tiler se popee u njega i stavie plantaera izmeu dve
klupe, vezavi mu ruke i noge i pokrivi ga komadom platna, zatim digoe
sidro i prihvatie vesla.
Gusari vie nisu imali ega da se plae, poto su mogli da se izdaju za
ribare.
Bacimo nau odeu i postanimo mornari ree Karmo. Niko nee
posumnjati u nas.
Otvori jedan sanduk koji se nalazio ispod pramca i izvue velike ogrtae
od sivog sukna, vunene pojaseve i kape sa velikim plavim pomponima.
Vezavi kormilo i zategu, za nekoliko trenutaka se preobukoe zatim
bacie du bokova amca nekoliko mrea, ispustivi u vodu plovke.
Pogledajmo sada kako je na prijatelj ree Karmo, kada je zavrio.
Podie platno koje je pokrivalo nesrenog plantaera, zatim ga oslobodi
poveza kojim su mu bila zapuena usta.
Don Rafaele duboko uzdahnu, ne otvarajui oi.
San je bio jai od straha ree Karmo, smeei se. Ono vino je
zaista bilo prvoklasno. Kapetan Morgan e se veoma obradovati ovom plenu
i on lino e se pobrinuti da odvee jezik naem zarobljeniku.
Samo da ga ne udari srana kap kada se probudi i otkrije da se nalazi
u rukama gusara ree Van tiler.
Potrudiemo se da ga ne prepadnemo tako iznenada.
Bolje da je izbrbljao sve to je znao o kerki plemia od Ventimilje.
I tada bih ga oteo.
ta Morgan eli od jednog stanovnika Marakaiba?
 Dragi moj, od ove budale moe dobiti dragocena obavetenja o broju
vojnika koji zauzimaju tvrave kao i o topovima.
Znai, reio je da napadne tvravu?
Da.
Naii emo na tvrd orah, dragi moj Karmo. Da li si video utvrenja
koja su Spanci podigli? Marakaibo nije vie onaj koji je bio kada smo ga
osvojili sa Crnim Gusarom i onim avolskim Oloneaninom.
Ima nas dosta i imamo artiljeriju. Milioni pijastri koje emo izvui iz
tog poduhvata nadoknadie sav rizik.
Samo da flota ne bude otkrivena.
Zaliv Amni je dobro pokriven i niko nee opaziti nae brodove.
Uostalom, nai su na strai i nee im promai radoznalci i pijuni.
Sreom, zora nije bila daleko. Zvezde su polako bledele i tanka bela
pruga sa nenim ruiastim nijansama poela je da se ocrtava prema istoku,
iznad ogromnih i mranih uma na obalana Altagracia i La Rite.
Tablazo, jedno od dva ostrva koja zatvaraju ili bolje rei tite lagunu od
velikih talasa iz zaliva, ve se ocrtavalo sa svojim lepim i bogatim
plantaama kakaoa i eernih trski i slikovitim selima nastanjenim
Indijancima.
Ta sela, koja su se u to vreme sretala svuda du obala zaliva i lagune
Marakaiba i koja su danas prilino retka, davala su izvanreno lep izgled toj
oblasti, koju su prvi panski osvajai nazvali Venecuela, to jest mala
Venecija.
Svako selo se sastojalo iz samo jedne zgrade, dugake nekoliko stotina
metara, ali zato dovoljno velike za stotinak porodica.
Te dugake kue, smetene na tri ili etiri stotine koraka od obale a
ponekad jo i dalje, kada se ugledaju iz daljine izgledaju kao da plivaju na
vodi; u stvari bile su sagraene na veoma vrstim koljima zabodenim u vodu.
Laguna je poela da oivljava. unovi izdubljeni u stablima mirisnih
kedrova, sa skoro potpuno nagim Indijancima, klizili su brzo po vodi,
ostavljajui za sobom dugake redove krupnih tikvi koje su mali talasi brzo
rasturali. Nekoliko malih karavela lagano je jedrilo na puini, ekajui na
plimu da pristanu u male luke ostrva.
GUSARSKA FLOTA

U osam ujutru, amac je preao kanal izmeu istone take ostrva Zapare
i obale Kapitaride, ulazei u zaliv Marakaiba.
Iako su gusari susreli dve velike ratne karavele pa ak i jednu veliku
galiju, niko ih nije uznemiravao, niti ih pitao ko su i kuda idu.
Zbog mrea koje su drali pored amca, Spanci su mislili za njih da su
mirni ribari i stoga se niko nije pobrinuo da ih zaustavi.
im su izili iz kanala, Karmo i Van tiler okrenue pramac prema istoku,
drei se malo dalje od obale, koja je bila puna pliaka na kojima su se
videla sela karipskih Indijanaca.
Zvuno krkljanje prekide mu reenicu. Don Rafaele je otvorio oi i inio
oajnike napore da ustane i da raskine konopce koji su mu stezali ruke i
noge.
Dobar dan, senor ree Karmo. Izgleda da je onaj Alikante
zaista prvoklasan.
Nesreni plantaer ga pogleda popreko, zatim krguui zubima, ree
promuklim glasom:
Vi ste dva razbojnika!
Razbojnici! Nipoto! Varate se, senor odgovori Karmo. Mi smo
vei potenjaci nego to mislite i moi ete da se uverite u to im vam
budemo odvezali ruke.
Dakle, ta vi hoete od mene? Zato ste me oteli? Pretpostavljam da
mi neete ponoviti priicu o gospodinu predsedniku Kraljevske Audijencije
iz Paname.
Zaista taj gospodin nema nikakve veze sa ovim ree Karmo.
Meutim, odveemo vas pred jednu osobu koja nije manje mona i koja se
isto tako ne ali.
Ko je on?
 Jedna veoma visoka linost, koja se izgleda mnogo interesuje za
sudbinu kerke Crnog Gusara i koja e sve uiniti da je spase.
Da je otme guverneru? ... Ma hajdete, taj ovek je nee pustiti da mu
umakne.
To emo videti kada topovi budu poruili tvrave Marakaiba
odgovori Karmo. Pre dvadeset godina, ti isti topovi unitili su garnizon.
Don Rafaele strahovito preblede.
Da vi niste gusari? upita priguenim glasom.
Na vaoj usluzi, senor.
Milost! ... Gotov sam!.. .
Jo niste, barem za sada ree Karmo, ironino.
Ko je va voa?
Morgan.
Stari zamenik Crnog Gusara?. .. Pobednik iz Portobela?
Ba on.
Jadan ja! ... Jadan ja! ... uzdahnu nesrenik.
Oh,! Ne plaite se toliko, senor ree Karmo kapetan Morgan nije
do sada nikoga pojeo i vai za dobrog gospodina.
Da, gospodin koji je poubijao sve fratre i monahinje iz Portobela. Vi
ste bednici! Vi ste Satanini sinovi! ...
Da, i pakao nas je izbacio ree Hamburanin, smejui se. Tako
barem kau vai fratri.
Kitolovac je nastavio da plovi celog dana prema severu, uz pomo uvek
sveeg povetarca i lako uzburkanog mora. U trenutku kada je sunce zalazilo,
stigao je ispred uvale Amnej, u to doba sasvim nenastanjene. Brodovi su
retko poseivali tu uvalu i pristajali su u nju jedino da bi se sklonili od neke
snane oluje.
Stigli smo ree Karmo, okreui se prema don Rafaelu.
Nesreni plantaer, koji je posle doruka tvrdoglavo utao, duboko
uzdahnu, ne odgovorivi.
amac je nekoliko minuta manevrisao izmeu malih grebena na povrini
vode, zatim smelo zaplovi u uvalu na ijem kraju su se videle tamne mase,
koje su nadvisivali visoki jarboli i lantine.
ta je ono? Brodovi? upita don Rafaele, prebledevi.
To je flota kapetana Morgana odgovori Karmo.
 Flota?
Koja e napasti tvravu Marakaiba. Pristani uz admiralski brod
ree zatim, okreui se Van tileru.
Iza jedne stene iznenada se ukaza velika fregata, koja je bila usidrena
ispred drugih brodova tako da je spreavala ulaz u zaliv.
Hej! povika Karmo iz sveg glasa.
Ko je tamo? povika jedan glas sa palube broda.
Braa sa obale: Karmo i Van tiler. Spustite stepenice.
Kitolovac pristade uz brod ispod desnog boka i priveza se za kraj
stepenica od konopaca, koje su odmah bacili ljudi sa strae.
Senor, hrabro ree Karmo, odvezujui konopce koji su stezali
plantaerove noge.
Da, hrabro u umreti odgovori don Rafaele muklim glasom.
Iako je oseao da mu drhte noge, uhvati se za stepenice i posle nekoliko
dubokih uzdaha, nae se na admiralskom brodu gusarske flote.
Nekoliko ljudi, do zuba naoruanih i sa fenjerima u rukama, odmah
pritra, okruivi ga i gledajui ga radoznalo.
Gde je kapetan? upita Karmo.
U svojoj kabini.
Osvetlite mi put. Poite senor, i ne drhtite toliko.
Uhvati plantaera pod ruku i, malo ga gurajui a malo vukui, odvede ga
u Morganovu kabinu. Bio je to salon osvetljen srebrnom lampom, a zidovi su
mu bili prekriveni vatrenim orujem i bodeima.
ovek srednjih godina, niskog rasta ali veoma snane grae, ponosnog
dranja i crnih ivahnih oiju, sedeo je za stolom na kome su bile rairene
pomorske mape, koje je on prouavao sa dubokom panjom.
Ugledavi na vratima dva oveka, iznenada se podie, upitavi:
ta mi donosi, moj hrabri Karmo?
Jednog oveka, gospodine, koji e vam rei sve to elite da znate o
kerki plemia od Ventimilje.
Naglo uzbuenje izmeni za trenutak grubo lice stranog gusara.
Istina je, zar ne? upita Karmoa.
Da, kapetane.
U rukama panaca?
Guvernerova zarobljenica.
 Hvala, Karmo. Izii i ostavi me samog sa ovim ovekom.
 MORGAN

Posle nestanka svog komandanta, Crnog Gusara, Morgan nije naputao

Meksiki zaliv, ni gusare sa Tortuge.
Obdaren izvanrednom snagom duha, dokazanom hrabrou i irokim
pogledima, uspeo je da izbori sebi mesto meu Braom sa obale koji su
ubrzo uvideli da je taj ovek sposoban da ih predvodi u velikim
poduhvatima.
Poto ga je jo uvek sluila srea, sakupivi preostalu posadu sa
Munje, odmah se otisnuo na more, zadovoljavajui se u poetku napadima
na usamljene brodove koji su bili toliko neoprezni da plove bez pratnje
vodama San Dominga i Kube.
To krstarenje, vie opasno nego korisno, trajalo je nekoliko godina sa
promenljivom sreom, kada mu bi ponuena komanda jedne eskadre
sastavljene od dvanaest brodova to velikih to malih, sa posadom od sedam
stotina ljudi, kako bi pokuao veliki poduhvat na tetu panaca.
Morgan je samo i ekao priliku da sakupi dovoljno snaga i da ostvari
svoje velike planove.
Isplovio je sa Tortuge, najavivi da ide u napad na Puerto del Principe,
jedan od najbogatijih i najbolje uvanih gradova Kube.
Jedan panski zarobljenik, koji se nalazio na njegovoj floti, uspeo je da
skoi u vodu i da se doepa kopna, obavestivi guvernera tog grada o
opasnosti koja mu je pretila.
Guverner je imao na raspolaganju osam stotina veoma hrabrih vojnika, a
znao je da moe da rauna i na stanovnitvo.
Zapoela je oajnika borba. Posle etiri asa borbe, guvernerovi vojnici
se dadoe u bekstvo, ostavljajui na bojnom polju ogroman broj mrtvih i
ranjenih. Poginuo je i sam guverner.
Zanesen pobedom, Morgan napade grad i, uprkos otporu koji su pruili
stanovnici, zauze ga i opljaka, ali uz malu dobit, poto su ljudi na vreme
sakrili u ume svoje najvrednije stvari.
Saznavi iz jednog uhvaenog pisma, da veliki korpus panaca dolazi iz
Santijaga da ih istera iz grada, gusari se zavadie sa svojim voom,
optuujui ga da ih je odveo u vie opasan nego koristan poduhvat. Jedna
svaa nastala izmeu francuskih i engleskih mornara, koji su sainjavali
opsadu, stvori veliku neslogu. Prvi se odvojie od Morgana; drugi se zaklee
da e ga pratiti svuda gde bude eleo da ih vodi.
U to doba se mnogo govorilo o bogatstvu Portobela, jednog od najlepih
gradova Srednje Amerike, koji je dobijao ogromna blaga iz Paname, ali koji
je takoe bio i jedan od najbolje utvrenih i uvanih gradova.
U smeloj Morganovoj glavi rodila se tada ideja da napadne taj grad i
pokua da ga osvoji. Taj plan je izgledao toliko smeo, da su gusari
sumnjiavo vrteli glavom kada ih je obavestio o svom projektu.
Zar je vano govorio je tada ponosni gusar to nas nema mnogo,
kada su naa srca velika.
Ko je mogao odoleti takvom oveku! I eskadra, uzdajui se u sposobnost
svog admirala, zajedri prema Portobelu. Bilo je to 1668. godine.
Morgan doplovi nou na nekoliko milja od grada; ostavi malo ljudi da
uvaju brodove; naredi da se glavnina popne u amce i tako se gusari
neujno pribliie tvravama. etiri mornara izviaa, uhvatie jednog
panskog straara i dovedoe ga Morganu, koji uspe da dobije od njega
obavetenja neophodna za pripremanje napada. Zatim odvedoe panskog
straara ispod jedne od tvrava kako bi pozvao garnizon na predaju.
Portobelo je imao dve kule, koje su svi smatrali neosvojivim, koje su bile
naoruane sa dosta topova i imale posadu od po tri stotine vojnika. Morgan
napade prvu kulu, upade u nju na elu svojih ljudi, zatvori garnizon,
podmetnu fitilj u skladite baruta i die u vazuh i pance i kulu zajedno!...
Radosni zbog tog prvog i neoekivanog uspeha, gusari potrae prema
gradu da bi napali drugu kulu, ali ih doeka strahovita paljba, tako da
posumnjae u srean ishod tog smelog poduhvata. Morgan naredi da se iz
manastira i crkvi izvedu svi fratri i sve monahinje. Nabavivi dvanaest dugih
merdevina, prisili ih da ih oni sami postave na jarkove oko utvrenja, elei
na taj nain da iskoristi te religiozne ljude kao zaklon za sopstvene ljude.
panci, gluvi na srceparajue povike fratara i monahinja, vrsto reeni da
se brane, ne obustavie vatru i nainie pravi pokolj od tih nesrenika.
Uprkos tome, gusari ne klonue duhom; uspee da se popnu na zidine,
udaljujui granatama branioce i tako osvojie i drugu kulu.
Borba meutim jo nije bila zavrena, poto je trea tvrava dominirala
gradom i u kojoj se bio zatvorio guverner.
Morgan pozva na predaju, obeavi posadi da e im oprostiti ivot, ali
kao odgovor dobio je topovski plotun.
Gusari, koji su ve bili spremni na sve, uprkos stranim gubicima koje su
trpeli i herojskoj odbrani posade, popee se i na taj zid sa sabljama u rukama
i uspee da osvoje i treu kulu. Guverner i svi oficiri su poginuli.
Preivelima je bio oproten ivot.
Tako je samo u toku jednog dana taj strani gusar, bez artiljerije i sa samo
etiri stotine ljudi, uspeo da osvoji jedan od najuglednijih gradova Amerike,
koji je bio najvee trite dragocenih metala u panskim kolonijama, posle
Paname.
Plen je bio ogroman; ipak, Morgan je bio jo toliko drzak da poalje dva
zarobljenika predsedniku Kraljevske Audijencije iz Paname, sa zadatkom da
mu trai sto hiljada pijastri za otkup grada!...
Taj predsednik je imao hiljadu pet stotina ljudi. Otiao je da istera gusare
i ... bio je poraen i prisiljen da se vrati na obale Tihog okeana! ... Meutim,
nadajui se da e dobiti nova pojaanja naredio je Morganu da napusti grad.
Morgan mu je odgovorio da e, ako mu ovaj ne isplati otkup, zapaliti
grad i ubiti sve zarobljenike. I sto hiljada pijastri bilo je isplaeno.
To nije smirilo uenika Crnog Gusara.
Kada je u Evropi ponovo izbio rat protiv panije, 1669. godine Morgan je
zatraio dozvolu za plovidbu od guvernera Jamajke, koji ne samo to mu je
izdao dozvolu, ve mu je ponudio komandu jednog ratnog broda sa trideset
est topova, da bi napao panske kolonije.
Morgan je poeo da krstari vodama San Dominga, nadajui se da izvue
veliki plen, ali mu je brod eksplodirao zajedno sa tri stotine ljudi, dok se on
spasao samim udom.
Vatru u barutani je podmetnulo nekoliko Francuza, koje je Morgan
zarobio poto su se stavili u slubu panije na tetu Engleza.
Poto su oni imali snaan ratni brod, Morgan ga sa preostalim mornarima
zauze i vrati se trijumfalno na Tortugu da bi organizovao jednu veliku
ekspediciju.
Ve je bio sakupio vie brodova sa posadom od devet stotina gusara i
spremao se da krene prema gradovima Venecuele, koji su obeavali dobar
plen, kada se prou glas da je ki njegovog starog kapetana, Crnog Gusara,
stigla u Meksiki zaliv i da su je panci zarobili, kako bi se osvetili za zla
koja je njen otac, pre mnogo godina, naneo njihovim posedima.
Kao to smo ve rekli, Morgan nije vie imao nikakve vesti o stranom
Crnom Gusaru. Jedino je pre mnogo godina primio prsten sa ukrtenim
grbovima gospodara od Ventimilje i Rokabrune i vojvotkinje, koju je Crni
Gusar voleo; i samo bi u dugim vremenskim intervalima, na Tortugu stizali
nejasni glasovi, koje su irili provansalski i savojardski gusari, tvrdei da se
taj neustraivi plemi povukao u svoje zamkove u Pijemontu, poto je oenio
ker svog smrtnog neprijatelja.
Jedan holandski mornar, koji se nalazio na istom brodu na kome i ki
Crnog Gusara, i koji je samim udom izbegao bes napadaa, doneo je na
Tortugu vest o njenom dolasku u Ameriku. To je izazvalo ogromno uzbuenje
meu gusarima, koji jo uvek nisu bili zaboravili hrabrog plemia od
Ventimilje, koji ih je tolike godine vodio u pobede.
Morgan, koji je prosto oboavao svog starog kapetana, bio je duboko
pogoen tom veu. Sve dotle nije znao da je Crni Gusar iz svog braka sa
Onoratom imao kerku i da je poginuo u Alpima, branei svoj Pijemont i
Vojvode od Savoje.
Pronaavi holandskog mornara i dobivi potvrdu da se na zarobljenom
brodu zaista nalazi ki njegovog biveg kapetana, saznao je da je kao
zarobljenica odvedena u Marakaibo. Tada je imao samo jednu ideju: da ide
da je spase, pa makar opustoio sve panske gradove u Venecueli.
Taj predlog su gusari iz eskadre, ljudi grubi i okrutni, ali sa velikim
srcem, prihvatili bez daljneg i tako su njihovi brodovi zaplovili, okreui
odluno pramac na jug.
Na nesreu zadesila ih je strana oluja i od petnaest brodova samo osam
je uspelo da se skloni u zaliv Amnej, dok su se ostali rasturili u raznim
pravcima. Odatle je Morgan poslao Van tilera i Karmoa, dva verna mornara
Crnog Gusara, u Marakaibo, da bi prikupili najvanija obavetenja o sudbini
koja je zadesila kerku pijemontskog plemia, ili da mu dovedu nekog
graanina koji bi mu pruio vane vesti.
 Kada je Karmo iziao iz kabine, Morgan poe sa izvesnim interesovanjem
da posmatra plantaera, koji se bio naslonio na jedan zid, bled kao krpa.
Ko ste vi? upita ga najzad, suvo.
Don Rafaele Tokuio, senor kapetane.
Da li je istina da je kerka plemia od Ventimilje, ili bolje Crnog
Gusara, zarobljena u Marakaibu ?
Tako se pria.
Gde se nalazi?
U guvernerovim rukama: to sam ve rekao vaim ljudima.
Ispriajte mi sve to znate.
Plantaer mu bez oklevanja, drhtavim glasom ispria ono to je ve rekao
dvojici gusara koji su ga zarobili.
To je sve? upita Morgan, gledajui ga ispitivaki.
Kunem vam se, kapetane.
Ne znate gde je zatvorena?
Ne, uveravam vas odgovori don Rafaele, posle kraeg oklevanja,
to nije promaklo gusaru.
Pa ipak jedan ovek koji poseuje guvernerovu kuu, morao bi da zna
neto vie o tome.
Ja nisam njegov poverenik.
Da li je ki Crnog Gusara mlada?
Rekli su mi da ne bi trebalo da ima vie od esnaest godina i da lii na
svog oca.
Kakvim snagama raspolae guverner Marakaiba?
Ah! ... Gospodine ...
Morgan namrti elo i pretei bljesak sevnu u njegovim kao ugalj crnim
oima.
Nemam obiaj da dva puta ponavljam isto pitanje ree on kratkim i
odsenim glasom.
Pljesnu rukama i Karmo i Van Stiler, koji su verovatno uvali strau u
hodniku, spremno uoe.
Vodite ovog oveka na palubu ree Morgan.
ta ete uiniti sa mnom, gospodine? upita don Rafaele,
prestraeno. Ja sam samo jadni bezopasni graanin.
Odmah ete saznati.
 Dva gusara ga uhvatie pod ruke i odvedoe na palubu. Morgan ih je
pratio.
Gusari koji su bili na strai, videi da se pojavljuje komandant dotrae,
nosei nekoliko fenjera.
Dajte petlju sa krsta jarbola ree im Morgan, poluglasno.
Jedan mornar se pope na vrze, nestajui izmeu jedara.
Hoete li sada govoriti? upita Morgan, okreui se prema
zarobljeniku, koji je bio kod stranjeg jarbola.
Don Rafaele ne odgovori. Dobra panska krv ponovo je uzavrela u njemu
i on nije eleo da poini izdaju.
Odjednom se zatetura i strahovito zaurla. Karmo je na Morganov znak
bacio omu oko plantaerovog vrata, stegnuvi ga vrsto.
Dii! povika Morgan.
Ne... ne... sve u rei! zaurla plantaer, prinosei ruke vratu.
Govorite ili u vas obesiti.
Ima est stotina vojnika ree brzo don Rafaele.
Da li je istina da se tvrava Bara smatra neosvojivom?
Tako se pria.
Morgan slegnu ramenima.
I one u Portobelu su se smatrale neosvojivima, pa ipak smo ih zauzeli
ree. Vi tvrdite da je ki plemia od Ventimilje tamo.
Ponavljam to.
Vi ete se jo ove noi vratiti u Marakaibo, sa pismom za guvernera.
Ako ne izvrite ono to vam kaem, imajte na umu da u znati da vas
pronaem i kaznim. Donesite ovamo fenjer.
Uze list papira i izvadivi iz depa olovku, napisa nekoliko redova.
Zapamtite dobro ove rei, kako biste mogli da ih ponovite guverneru,
u sluaju da izgubite pismo ree zatim, okreui se don Rafaelu.

Gospodine Guverneru Marakaiba,

Dajem vam dvaeset etiri asa da oslobodite i poaljete mi

kerku plemia od Ventimilje i flamanske vojvotkinje Onorate, iji
je otac nekada bio guverner Marakaiba i panski podanik.
Ako ne posluate, sravniu sa zemljom va grad, a ako bude
 potrebno i Gibraltar.
Setite se onoga to su radili gusari predvoeni Crnim
Gusarom, Pjetrom Oloneaninom i Baskom, pre dvadeset godina.

Morgan
Admiral eskadre sa Tortuge

Karmo, ree zatim energinim tonom, naredi da se pripremi

amac sa osam ljudi i da se podigne bela zastava. Neka odvedu ovog
gospodina u Marakaibo.
Da ga otpratimo ja i Van tiler?
Vama je potreban odmor: ostanite na brodu. Idite, senor, i imajte na
umu da je vaa koa ve obeleena. Na vama je da je spasete.
Rekavi to, vrati se u svoju kabinu, dok je jadni plantaer silazio u amac
koji je bio ve sputen u vodu.
ZAUZIMANJE MARAKAIBA

Prolo je dvadeset i etiri asa a da nikakva vest nije doprla do gusarske

flote koja nije naputala svoje sidrite; to je bilo jo gore, ni amac se nije
vratio, iako je more bilo i dalje mirno a vetar nije prestajao da duva.
Duboko uzbuenje obuzelo je pet stotina gusara koji su sainjavali flotu;
uplaili su se da panci iz Marakaiba nisu potovali belu zastavu koja se
vijorila na amcu, to se ve dogodilo nekoliko puta ranije.
ak je i Morgan, koji je obino bio tako miran, poeo da pokazuje
nesumnjive znake razdraljivosti. etao je po palubi uznemireno i namrtenog
ela.
Karmo i Van tiler su bili strano besni. Uhvaeni su i obeeni
ponavljao je prvi. Ne potuju ak ni nae pregovarae. Ipak smo zaraene
sile, poto je panija u ratu sa Francuskom i sa Engleskom.
Kapetan e ih osvetiti ponavljao je Hamburanin.
Proe jo dvanaest asova u nestrpljivom i uzaludnom iekivanju.
Morgan se ve, u saglasnosti sa svojim zamenikom u eskadri, spremao da
izda nareenje da se dignu sidra, kada pri poslednjim sunevim zracima
opazie mali indijanski amac sa samo jednim ovekom, koji je sa mukom
veslao, pokuavajui da ue u mali zaliv.
Poslae mu u susret amac sa dvanaest ljudi i dvadeset minuta kasnije taj
ovek se nalazio na admiralskom brodu, ispred Morgana. Svi mornari
kriknue od iznenaenja i besa, kada u njemu prepoznae jednog od osam
gusara, zaduenih da prate plantaera.
Gde su tvoji drugovi? upita Morgan, poto mu je dopustio da
popije au ruma, da bi se malo povratio.
Obeeni, kapetane odgovori gusar. Oni se njiu na sedam veala
podignutih na Placa Major u Marakaibu, na istom mestu na kome je pre
dvadeset godina obeen Crveni Gusar, brat gospodara od Ventimilje.
 U Morganovim oima bljesnu strana mrnja.
Obeeni!... povika stranim glasom.
Po guvernerovom nareenju.
Uprkos beloj zastavi?
Poto su nam rekli da se iskrcamo i prihvatili nas kao pregovarae,
odmah su pocepali zastavu pred naim oima.
I niste se branili?
Najpre su nas pozvali da poloimo oruje, obeavi da e nas
potovati kao glasnike mira.
Bednici!... A zato su tebe potedeli?
Da bih vam doneo guvernerov odgovor.
Gde je?
Evo ga ree gusar, vadei iz pojasa papiri.
Morgan ga brzo uze. Na njemu su bila napisana samo dva reda:

Oekujem u Marakaibu gusare sa Tortuge da ih sve obesim.

GUVERNER GRADA

Besno pocepa pisamce, zatim okreui se mornaru, upita ga:

Da li ti je rekao neto o kerki plemia od Ventimilje?
Da: da idete da je uzmete, ako imate hrabrosti.
I uzeemo je odgovori Morgan.
Zatim povika gromkim glasom, da bi mogli da ga uju i mornari sa drugih
brodova:
Podignite sidra i razvijte jedra. Do sutra uvee Marakaibo e biti na.
Beskrajni urlik zaori se sa svih brodova:
Na Marakaibo! . .. Na Marakaibo! . ..
Pola sata kasnije osam brodova napustilo je uvalu, jedrei prema zalivu.
Munja koja je bila Morganov brod, tako nazvan u znak seanja na brod
Crnog Gusara otvarala je put.
Bila je to fregata sa tri jarbola, naoruana sa trideset est topova velikog
kalibra, meu kojima je bilo i nekoliko lovakih topova i sa posadom od
osamdeset ljudi.
Ostali brodovi su skoro svi bili karavele otete od panaca, ali naoruane
brojnim topovima, kamenjaama i velikim bacaima. Pratili su fregatu u
duploj koloni, drei se na udaljenosti od pet stotina ili est stotina metara
jedan od drugog, kako bi imali dovoljno mesta za manevrisanje, ne izlaui se
opasnosti od sudara. Svi brodovi su imali ugaena svetla. Uprkos tome, iako
nije bilo meseine, no je, bila dovoljno svetla, poto je vazduh
Do zore je nedostajalo jo nekoliko asova, kada je eskadra neopaeno
ula u lagunu Marakaiba, prolazei izmeu poluostrvca Sinamaika i zapadne
take Tablaca.
Svi ljudi su ve bili na svojim borbenim mestima a komandanti na
palubama sa megafonima u rukama.
Karmo, ree Morgan, posmatrajui tvravu Bara, koja je ve bila
na vidiku. Izdaj nareenje naim artiljercima da ne pucaju, iako nas
panci budu bombardovali.
Poelo je da se razdanjuje, kada se eskadra iznenada pojavi u vodama
ispred tvrave, rasporeena u samo jednoj liniji, sa Munjom u sredini.
Uzbuna je ve bila data i itav garnizon izlazio je uurbano iz kazamata
da bi dotrao na nasipe utvrenja. Ti vojnici su bili ne malo iznenaeni kada
su videli da na njih navaljuje eskadra, za koju nisu ranije dobili signal od
karavela zaduenih za strau na ulazu u lagunu.
Verovatno se guverner, ne verujui u Morganovu pretnju, nije ak ni
pobrinuo da obavesti komandanta tvrave da se pripremi za odbranu.
panci se meutim nisu zbunili i doekae eskadru besnom topovskom
paljbom, nadajui se da e je lako potopiti ili barem prisiliti da se vrati u
zaliv. Meutim, imali su posla sa ljudima koji se nisu mnogo uznemiravali
zbog tih kanonada.
Uprkos pravoj kii od topovskih kugli, gusarski brodovi su se i dalje
mirno pribliavali, ne otvarajui vatru.
Od te neprestane paljbe, sruio bi se poneki jarbol i krst i poneki gusar je
bio pogoen, pa ipak, niko se nije usuivao da prekri Morganovo nareenje,
toliko je bila gvozdena disciplina koja je vladala na ratnim gusarskim
brodovima.
Munja se ve nalazila na dve gumine od obale i spremala se da spusti
u more amce, kada sva ta besna kononada iznenada prestade.
Kada se raziao dim iznad nasipa oko utvrenja, gusari na svoje veliko
uenje ne opazie vie ni jednog oveka iza topova.
ta to znai? upita se Morgan, koji ni za trenutak nije naputao
komandni most. Da se ne predaju? Pa ipak, ova tvrava smatrana je
neosvojivom. Pjere!. ..
Gusar koji je nosio to ime i koji je, kao to smo ve rekli, bio Morganov
zamenik i jedan od najneustraivijih gusara, ostavi polugu kormila i pridrui
se komandantu.
ta ti misli o ovoj iznenadnoj tiini? upita ga Morgan. Da ne
skriva neko iznenaenje?
Idem da proverim ogovori gusar bez oklevanja. Daj mi
etrdeset ljudi i drite u pripravnosti ostalih sto.
amci su ve bili sputeni u vodu. Gusar odabra svoje ljude i zaplovi
prema kopnu, dok su se ostali brodovi pripremali da iskrcaju deo svoje
posade kako bi mu pomogli u smelom poduhvatu.
Morgan, koji se bojao nekog iznenaenja, naredi da se otvori paljba iz
svih dvadeset topova sa desnog boka, ali niko ne odgovori, niti se ijedan
vojnik pokaza.
etrdeset gusara sa Munje, iskrcavi se na zemlju, poee da se penju
uz stene, naoruani samo pitoljima i kratkim sabljama. Stigavi ispod zidina,
bacie nekoliko granata, koje eksplodirae sa one strane zidina; zatim,
penjui se jedan drugome na ramena, uzverae se do spoljneg bedema i
preskoie ga, uz strahovite urlike.
Naoe samo topove i nekoliko puaka, koje su panci ostavili. Posada,
smatrajui da ne moe da zaustavi gusare i preplaena velikim brojem
brodova, brzo se povukla u Marakaibo, podmetnuvi fitilj u skladite baruta
kako bi zajedno sa zidinama i neprijatelj odleteo u vazduh.
Sreom, gusari jo nisu bili uli u tvravu, kada je odjeknula eksplozija.
Sruie se, uz strahovitu buku, kazamati, i deo zupastih bedema,
stvarajui tu i tamo ogromne rupe, ne nanevi nikakve tete posadi Munje.
uvi tu zastraujuu tutnjavu, gusari sa ostalih brodova pourie da se
iskrcaju, kako bi pritekli u pomo svojim drugovima, za koje su mislili da e
nai ubijene i uhvaene ukotac sa pancima. Umesto toga, doekae ih
beskrajni pobedonosni poklici.
Morgan, obaveten o povlaenju posade, odlui da bez daljnjeg napadne
grad, pre nego to njegovi stanovnici uspeju da se sklone u ume.
Eksplozija tvrave izazvala je paniku meu tim nesrenim stanovnitvom,
koje je ve osetilo sve strahote pljakanja, koje su pre dvadeset godina
izvrili gusari Crnog Gusara, Pjetra Oloneanina i Baska.
Umesto da se pripreme za odbranu, svi stanovnici su glavom bez obzira
pobegli u oblinje ume, ponevi sa sobom samo najvrednije stvari; ak je i
meu vojnicima iz garnizona vladala takva panika, koju ni prisustvo
guvernera i njegovih oficira nije moglo da smiri.
Samo Morganovo ime, osvajaa Portobela, pokelebalo je i najstarije
vojnike, koji su toliko puta dokazali svoju vrednost na bojnim poljima
Evrope i koji su bili unuci i praunuci onih koji su osvojili carstva Acteka u
Meksiku i Inka u Peruu.
Gusari, ostavivi nekoliko ljudi na strai eskadre, popee se u amce i
pribliie se brzo nasipima luke. Predvodio ih je Morgan, zajedno sa Pjer le
Pikardom, Karmom i Van tilerom.
Videi ih kako se iskrcavaju, panci, kojih je jo bilo dosta i koji su na
brzinu podigli rovove, otvorie strahovitu vatru iz muketa, dok su dve
tvravice koje su titile grad sa kopnene strane, osule paljbu iz svojih velikih
topova. Meutim, bilo je ve suvie kasno da se zaustave ti gusari, koje ni
snana i brojna artiljerija sa tvrave Bara nije uspela da zaustavi i uniti.
Bukanijeri, koji su se u velikom broju nalazili na gusarskim brodovima, i
koji su u to doba bili najbolji strelci na svetu, dobro upravljenim hicima,
prisilili su uskoro pansku posadu da napusti rovove i da potrai spas u
strmoglavom bekstvu.
Deset minuta kasnije, Morganove ete upale su na ulice nesrenog grada,
zauzimajui kue i ubijajui bez milosti sve one koji su pokuavali da prue
otpor.
DON RAFAELE

Dok su se gusari preputali pljakanju, Morgan se sa pedesetak svojih

mornara, uputi prema vladinoj palati, nadajui se da e tamo iznenaditi
guvernera i naii na neki otpor.
Meutim, tamo vie nije bilo nikoga. Svi su pobegli, ostavivi za sobom
otvorenu kapiju i sputen pokretni most.
Jedino je sedam veala, na kojima su visili obeeni gusari koji su pratili
plantaera, tuno stajalo na sredini prostranog i pustog trga. Ugleavi ih,
ljudi iz Morganove ete besno zaurlae:
Zapalimo guvernerovu palatu! ... Osvetimo nae drugove! ... Pobijmo
ih sve! ...
Pjer le Pikard, koji je inio deo odreda, povika:
Donesite ona dva bureta sa barutom i dignite palatu u vazduh!
Dva oveka su ve krenula da ga posluaju, kada ih Morganova
zapovest, kratka ali energina, zaustavi:
Ja ovde komandujem! ... Ko se pomeri bie mrtav! ...
Krenu meu razjarenu gomilu, sa maem u desnoj i pitoljem u levoj ruci.
Budale! ... zaurla. Zbog ega smo mi doli ovde? Zar ne mislite
da se moda u ovoj palati, u nekoj tajnoj odaji, nalazi kerka Crnog Gusara?
Zar hoete da je ubijete zbog glupe osvete?
Na te rei bes razjarenih gusara naglo splasnu. Ko je mogao garantovati
da guverner, pre nego to je pobegao, nije sakrio devojku u nekom
podzemnom hodniku palate.
Umesto to se tu derete kao guske nastavi admiral gusarske flote
pokuajte da uhvatite to vie zarobljenika. Neko od njih e svakako znati
da nam kae gde se nalazi ker Gusara.
Hej, Hamburanine, gde si? pozva Karmo svog prijatelja.
Evo me, Karmo odgovori Van tiler.
 U lov, drue. Pokuajmo da uhvatimo neku krupnu ribu. Dok je
Morgan, sa nekolicinom svojih oficira ulazio u vladinu palatu kako bi je celu
pretraio, dotle se ostali gusari rasturie u raznim pravcima, u poteru za
zarobljenicima. Karmo i Van tiler, koji su dovoljno dobro poznavali taj grad,
poto su ve dva puta bili u njemu, pre mnogo godina sa Crnim Gusarom,
krenue jednim puteljkom koji je vijugao izmeu zidina vrtova.
Gde me vodi upita Hamburanin, poto su proli stotinu koraka ne
susrevi nikoga. Stanovnici ne bee na ovu stranu.
elim da posetim krmu El Toro odgovori Karmo. Ubrzaj
korak, Hamburanine.
Gusari iz eskadre, koji su tek tada zapoeli sa pljakom, nalazili su se u
predgraima koja su se produavala iza tvrave Bara, i jo uvek nisu bili
stigli u sredite grada.
Sa te strane uli su se preplaeni povici, praeni ponekim pucnjem iz
puke i videli su se stubovi dima. Naprotiv, u vrtovima i u susednim kuama
vladala je apsolutna tiina. Stanovnici su verovatno iskoristili kratak otpor
koji su pruale panske trupe, da napuste svoje domove i pobegnu u ume ili
na ostrva lagune.
Karmo i Hamburanin su, s vremena na vreme, opazili ponekog oveka ili
enu kako urno prolaze vrtove, ali nisu ni pokuali da ih zaustave. Trali su
oko desetak minuta, kad se naoe na malom trgu, na ijem su kraju iznad
jednih vrata visila dva ogromna roga.
Krma ree Karmo.
Da, prepoznajem je po natpisu odgovori Van tiler.
Izgleda da su i ovde svi pobegli.
uti! ...
ta je?
Neko se pribliava.
Blizu krme nalazila se ulica iz koje su se pribliavale neke osobe,
oajniki trei.
Pazi, Hamburanine povika Karmo, pojurivi u tom pravcu.
Tek to je stigao do ugla, naglo se sudari sa jednim ovekom. Karmo ga
spremno uhvati obema rukama, povikavi preteim glasom: Predaj se!...
U istom trenutku osam ili deset crnaca koji su trali kao pomahnitali,
natovareni ogromnim paketima, sudarie se sa Hamburaninom tako snano
da se ovaj preturi na zemlju, pre nego to je mogao da podigne muketu.
Gromovi Hamburga! ... uzviknu Van tiler. Umalo me ne ubie!
...
Prepoznavi taj glas, ovek koji je pao Karmou u ruke, podie glavu i
kriknu: Gotov sam!...
Karmo prasnu u gromoglasan smeh.
Ah! ... Plantaer! ... Kakvo iznenaenje! ... Kako ste, senor Rafaele?
...
Nesreni plantaer, osetivi da stisak poputa, ustuknu dva koraka,
ponavljajui priguenim glasom:
Gotov sam! ... Gotov sam! ...
Oho! ... uzviknu u tom trenutku Van tiler, koji je ustao. Koga
to vidim? ... Plantaera! ... Dobar plen, Karmo!
Don Rafaele, zanemeo od straha, gledao je as u jednog as u drugog,
upajui kosu.
Jadan ja! ... uzahnu zatim. Obesiete me, da biste osvetili vae
drugove, koje je guverner obesio na Placa Major.
Niste ih vi obesili.
Znam, ali va komandant bi to mogao pomisliti.
Bah! ... Bah! ... ree Karmo, koji se strano zabavljao i koji je inio
nadljudske napore da ostane ozbiljan. Hrabro, moj gospodine; eno Van
tilera koji donosi etiri boce vina, ko zna kada zapeaene. Zaboga! ...
Kakav njuh ima taj Hamburanin! ... Odmah je otkrio podrum! ...
Karmo vrsto uhvati plantaera pod ruku da mu ne bi pobegao, kada u
blizini odjeknu nekoliko pucnjeva. Iz jedne bone ulice istra nekoliko
stanovnika, koji su na leima nosili velike zaveljaje sa najvrednijim
stvarima.
Milost! ... uzviknu plantaer. Ubie nas!. ..
Razlog vie da se sklonimo u krmu ree Karmo. Nikad se ne
zna! ... Neki metak moe skrenuti i zabiti se u va stomak.
Gurnu ga snano u krmu, gde je Hamburanin svojom kratkom sabljom
otvorio etiri boce.
Gde je sakrivena gospoica od Ventimilje?
Kako! povika plantaer, iznenaeno. Jo je niste pronali?
Ne.
 Pa ipak ja je nisam video da bei sa guvernerom.
Ah! Taj ovek je znai odmaglio! uzviknu Van tiler ironino.
Zajedno sa svojim oficirima i na dobrim konjima odgovori don
Rafaele. Ovoga asa mora da je prilino daleko i napravili biste pravi podvig
ako uspete da ga stignete.
Don Rafaele, ispriajte nam sve.
Don Rafaele popi naiskap jednu au Alikantea, da bi povratio hrabrost,
zatim ree:
Pria koju u vam saa ispriati je tajna koju poznaje samo nekoliko
panaca. Meutim pre nego to je zaponem, eleo bih da znam koji je bio
razlog neumoljivoj mrnji izmeu Crnog Gusara, gospodara od Ventimilje i
vojvode Van Gulda, nekadanjeg guvernera ovoga grada. Vi koji ste bili
mornari i moda poverenici stranog Crnog Gusara, koji je naneo toliko zla
naim kolonijama, morali biste znati neto o tome i to bi moda razjasnilo
mrnju koju sadanji guverner gaji prema mladoj kerki Crnog Gusara.
Kako! uzviknu Karmo. Guverner mrzi kerku Crnog Gusara?
Znai, nije je zarobio samo iz interesa?
Ne, to je krvna mrnja ree don Rafaele, tihim glasom. Mada je
vojvoda mrtav, ostavio je za sobom osvetnika koji nee biti manje blag od
njega.
ta mi vi to priate? ree Karmo, zapanjeno.
Prvo mi vi odgovorite na pitanje koje sam vam postavio, zatim u vam
sve objasniti.
KARMELITANSKI MANASTIR

Karmo, koga je obuzelo veliko uzbuenje, ostade nekoliko trenutaka

utei i posmatrajui plantaera, zatim ree:
Mrnja izmeu Crnog Gusara i vojvode Van Gula datira od pre oko
dvadeset pet godina i nije poela u Americi, ve u Flandriji. Gospodari od
Ventimilje bila su tada etiri brata i oni su se borili u trupama vojvoda od
Savoje, francuskih saveznika, protiv panije. Svi su bili lepi, plemeniti,
odvani i uivali su glas najhrabrijih plemia Pijemonta. Jednoga dana,
zajedno sa njihovim pukom kojim je komandovao vojvoda Van Guld, bili su
opkoljeni od panaca u jednoj flamanskoj tvravi. Nekoliko nedelja su
hrabro odolevali, borei se kao lavovi, kada jedne noi panci potajno uoe
u tvravu i zauzee je, poto su ubili jednog od etiri brata, koji je potrao da
im preprei prolaz.
Samo jedan ovek je prodao tvravu i otvorio neprijateiju vrata: taj
bednik je bio vojvoda Van Guld.
uo sam delimino tu priu ree don Rafaele. Nastavite.
Vojvoda, da bi pobegao besu gospodara od Ventimilje, zatrai od
panske vlade jedno mesto u Amerikim kolonijama i bio je imenovan za
guvernera ovoga grada.
To je bila cena izdaje ree Hamburanin, udarajui pesnicom o sto.
Vojvoda je nastavi Karmo mislio da su ga gospodari od
Ventimilje zaboravili, ali se prevario. Ne proe ni est meseci otkako je
preuzeo svoju dunost, kada se na Tortugi pojavie tri broda na kojima su se
nalazila tri brata iz Pijemonta. Bili su to Crni Gusar, Zeleni Gusar i Crveni
Gusar, koji su se zakleli da nee vie dati mira izdajniku i da e osvetiti brata
ubijenog u tvravi.
Dalje znam ree don Rafaele. Posle raznih dogaaja, vojvoda je
uspeo da zarobi i obesi Zelenog Gusara a zatim i Crvenog, dok se Crni Gusar
bez svog znanja, zaljubio u ker svog smrtnog neprijatelja, za koju je verovao
da je flamanska princeza.
Da, tako je odgovori Karmo. I kada je Crni Gusar, koji se na
leevima svoje brae, zakleo da e nemilosrdno unititi sve one koji nose
izdajnikovo ime, saznao da je devojka koju je voleo bila vojvodina ki, iako
oplakujui je, prepusti je samu u amcu talasima razbesnelog mora, u
trenutku kada se u Meksikom zalivu spremala oluja. Meutim bog se
smilovao prema jadnoj devojci i amac se, umesto da ga progutaju talasi,
nasukao na obale Floride, nastanjene jednim plemenom Kariba. Njih zavede
oaravajua lepota brodolomnice i umesto da je pojedu, oni je proglasie
svojom kraljicom.
I Crni Gusar je ubio vojvodu, zar ne? upita don Rafaele.
Ne, jer poto su se oni nekoliko godina kasnije borili upravo u
vodama Floride, stari izdajnik, da ne bi iv pao u ruke svom neprijatelju,
zapali barut na svom brodu i potonu zajedno sa njim u ponore Meksikog
zaliva.
Da li se Crni Gusar ve bio popeo na taj brod?
Da. I mi takoe ree Karmo. Ve smo bili zauzeli vojvodin ratni
brod, kada nas eksplozija izbaci u more zajedno sa Crnim Gusarom. Srenom
okolnou popesmo se na neku dasku od broda i dva dana kasnije
nasukasmo se na obale Floride, gde nas zarobie podanici vojvotkinje,
kraljice Kariba. Nisu nas pojeli zbog toga to nas je Van Guldova ki na
vreme prepoznala i to se u njoj jo uvek nije bila ugasila duboka ljubav koju
je gajila prema Crnom Gusaru.
I nije se osvetila? upita don Rafaele.
Naprotiv. Jedne veeri ukrcae se zajedno u jedan amac i mnogo
godina nije se znalo nita o njima. Kasnije nam je neki italijanski gusar
ispriao da je Crnog Gusara i vojvotkinju prihvatio na puini jedan engleski
brod na putu za Evropu. Tako su stigli u Pijemont i tu su se venali. Njihova
srea, kao to ste i sami uli, trajala je kratko. Deset meseci kasnije,
vojvotkinja je umrla donevi na svet devojicu.
Sledee godine Crni Gusar, koji nije mogao da se pomiri sa gubitkom
voljene ene, dopustio je da ga ubiju u Alpima, borei se protiv Francuza
koji su osvojili Savoju i koji su pretili Pijemontu.
Da, tako je ree don Rafaele. Guverner Marakaiba bio je tano
obaveten.
Zato se toliko interesovao za Crnog Gusara? upita Karmo
iznenaeno.
Zato to je dobio od svog oca straan zadatak.
Koji?
Da ga osveti.
Ali ko je bio njegov otac?
Vojvoda Van Guld.
Karmo i Van tiler zanemee od iznenaenja. Obojica skoie na noge
obuzeti stranim uzbuenjem.
Vojvoda je ostavio sina! uzviknue.
Da, sina koga je dobio sa jednom meksikanskom markizom i koji je
dobio ime grofa Medine i Toresa, poto nije mogao da primi oevo.
I on je guverner Marakaiba? upita Karmo.
Da i on je zarobio Jolandu od Ventimilje, kerku Crnog Gusara
ree plantaer. Od svojih agenata, koje je poslao u Italiju da pijuniraju
Crnog Gusara i po mogustvu da ga ubiju, saznao je da se devojka ukrcala
na jedan holandski brod na putu za Ameriku, da bi zagospodarila ogromnim
bogatstvima koje je ostavio vojvoda. Posla dva snana broda da nadgledaju
prolaz kroz Antile, sa zadatkom da zarobe holandski jedrenjak. U stvari grof
Medine bojao se da devojka ne ode prvo na Tortugu da trai pomo od
gusara, kako bi ponovo dobila posede na koje je panska vlada, pod
nagovorom guvernera Marakaiba, stavila zabranu.
A zbog ega?
Da bi osvetila zlodela koja je Crni Gusar poinio u panskim
kolonijama ree don Rafaele.
I ko upravlja tim posedima? upita Karmo.
Vojvodino kopile, koje e ih na kraju zadrati za sebe; a ti posedi, ako
niste znali, vrede oko deset miliona.
Zar ih vojvotkinja Onorata, ena Crnog Gusara nije nikada traila?
Svakako ali bez rezultata.
Sto mu miliona slanih haringa! uzviknu Karmo. Sada tek
razumem zato je onom nitkovu od guvernera stalo da zadri kerku Crnog
Gusara i da je ima u svojim rukama. Dragi moj Rafaele, evo lepe prilike da
spasete svoju kou kao i vau imovinu. Obavezujem se da u naterati moje
drugove da vas potuju, pod uslovom da nam vi pomognete da naemo
devojku. Ako je guverner nije odveo sa sobom ...
Siguran sam da nije ree plantaer.
Znai da je jo uvek ovde. Gde?? Recite nam.
Don Rafaele ostade utei, obuhvativi elo rukama, kao da duboko
razmilja. Odjenom ustade, rekavi:
Da, mora da je poverena samo kapetanu Valeri.
Ko je on? upita Karmo.
Bliski prijatelj grofa od Medine i pomalo njegova prokleta dua.
Gde stanuje?
U Karmelitanskom manastiru.
Zar nije pobegao?
Verovatno se sklonio u podzemne hodnike, koji su ogromni i za koje
se kae da su povezani sa lagunom.
Kakav je to ovek?
Hrabar i sposoban da dugo brani poverem plen.
Ne gubimo vreme ree Karmo. Ako su podzemni hodnici
povezani sa lagunom, taj nitkov bi mogao veeras da se otisne na puinu sa
devojkom.
Obavestimo kapetana ree Van tiler.
I povedite sa sobom jo ljudi, posavetova ih don Rafaele.
Dovoljni smo nas dvojica odgovori Karmo. Umemo da
rukujemo maem kao pravi plemii, jel tako, Van tileru.
Mi smo uenici Crnog Gusara, prvog i najuvenijeg maa Tortuge
odgovori Hamburanin.
Da, pourimo ree Karmo.
Ispraznie poslednju flau vina i izioe.
Dva gusara, natovarena srebrnim vazama i svetim ukrasima, koje su
verovatno ukrali u nekoj oblinjoj crkvi, prolazili su u tom trenutku ispred
krme.
Hej, drugovi povika im Karmo. Obavestite odmah kapetana
Morgana da smo uli u trag kerki Crnog Gusara i da se ne uznemirava ako
se vratimo kasno.
Puno sree, Karmo odgovorie gusari, udaljujui se brzo.
Vodite nas don Rafaele, i ne zaboravite da je va ivot u rukama
gospoice od Ventimilje.
Znam odgovori plantaer, duboko uzdahnuvi uiniu sve to je
mogue da je spasem.
Uputi se prema uliici koja je verovatno sluila kao preica, dajui znak
dvojici gusara da ga prate.
Poto je proao nekoliko staza koje su delile poslednje gradske kue od
plantaa i od lagune, don Rafaele se zaustavi ispred stare palate potamnele
od vremena, koju su nadvisivala dva tornjia sa zvonima.
Gurnue vrata, okovana gvoem, koja su bila pritvorena i naoe se u
veoma prostranoj sali, nekoj vrsti crkve sa nekoliko oltara i puno baklji.
Mada Morganovi gusari jo nisu bili stigli dotle, unutra je vlaao veliki
nered. Klupe i stolice bile su ispreturane; sa oltara su bile skinute najvrednije
stvari a na zemlji su se videle slike svetaca i raspea.
Da li je veliki ovaj manastir? upita Karmo.
Prilino odgovori don Rafaele. Meutim smatram da je
uzaludno pretraiti odaje i elije. Ako je kapetan jo unutra, verovatno se
sakrio u podzemne odaje.
Gde se one nalaze?
Don Rafaele pokaza na jedan ugao crkve:
Ispod onog kamena.
Ima li va kapetan drugove?
Ne znam.
Ah! Doavola!. uzviknu Karmo. Moda smo bili neoprezni to
nismo poveli sa sobom neko pojaanje! ta kae na to, Hamburanine?
Kaem da smo mi dovoljni i dobro naoruani odgovori Van tiler
i da ovo nije trenutak za odlaganje naeg plana.
U pravu si, kume. Ma ta da se dogodi, moramo sprovesti na plan do
kraja.
Uze sa zemlje jednu veliku sveu, upali je i uputi se prema uglu koji mu
je oznaio plantaer.
Nadam se, don Rafaele ree da nas neete namamiti u neku
zasedu. Ja u ii napred, vi u sredini, a moj drug iza vas sa maem u ruci i
upozoravam vas da kada zamahne njime, probode oveka kao bubavabu.
Plantaer potvrdno klimnu glavom i obrisa znoj sa ela.
U nekoj vrsti udubljenja u zidu video se okrugao kamen sa gvozdenim
prstenom, koji je izgledao kao ulaz u grobnicu. Na kamenoj ploi videla su
se urezana slova kao i grb, koji je predstavljao dva lava sa podignutim
apama na dijagonalnoj traci.
Ovde ree plantaer priguenim glasom.
Karmo zavue puanu cev u gvozdeni prsten i, uz pomo Hamburanina,
podie i obori kamen.
Memljiv vazduh iz rupe zapahnu dvojicu gusara, nateravi ih da ustuknu.
Mirisno sklonite ree Karmo. Zar je mogue da se taj kapetan
sakrio ovde unutra?
Da, ree plantaer.
Od koga ste vi to saznali?
Od guvernera i stareine manastira.
Vi znate mnoge stvari, don Rafaele. Prava je srea to smo vas sreli
one veeri kada se vodila borba petlova.
Ili nesrea?
Za vas moda, za nas svakako ne ree Karmo, smejui se.
Hajde, siimo.
Male zavojite stepenice od kamena vodile su u podzemne hodnike
manastira. Karmo izvue ma, upali i Hamburaninovu baklju, zatim hrabro
sie, pazei gde stavlja nogu.
Don Rafaele ga je pratio gunajui; Van tiler je silazio poslednji sa
uperenom muketom.
Posle petnaest stepenika, dva gusara i plantaer naoe se u nekoj vrsti
podzemne grobnice u kojima su se nalazili kameni kovezi sa grbovima i
natpisima.
Da li su to manastirske grobnice? upita Karmo.
Da odgovori don Rafaele.
Ovo mesto ba nije mnogo veselo. Gde sada idemo?
Uite u onaj hodnik; on vodi, u to sam siguran, u sklonite kapetana
Valere.
Moda je sam sa kerkom Crnog Gusara?
Ja to ne mogu znati, ve sam vam rekao.
Hajdemo, kume odlui Karmo. Ne elim da ovaj ovek pomisli
kako se bojimo.
Podie baklju da bi bolje video gde stupa nogom i uputi se odluno
hodnikom, drei ispruen ma ispred sebe. I u tom hodniku videle su se
brojne grobnice i spomenici koji su uglavnom predstavljali panske vitezove
sa oklopima, maevima i lemovima.
Posle nekoliko minuta stigoe ispred poluzaralih reetkastih gvozdenih
vrata, koja nisu bila zatvorena.
Iza tih vrata videla se druga grobnica, na ijem kraju Karmo i Van tiler
sa radou opazie tanki mlaz svetlosti, koji se odraavao na vlanom tlu.
Tu smo promrmlja Karmo, gasei brzo dve baklje.
Da li sam odrao svoje obeanje? upita don Rafaele.
Kao pravi gospodin odgovori Karmo. Znai tamo unutra nai
emo kerku Crnog Gusara?
Siguran sam u to.
Uputie se oprezno prema tom mlazu svetlosti i opazie da je dopirao
ispod vrata. Karmo prisloni oko na kijuaonicu koja je bila prilino velika i
pogleda paljivo, zadravajui dah.
Sa druge strane nalazila se prilino velika soba, iji su zidovi bili
obloeni drvenim ploama. Bila je jednostavno nametena, sa nekoliko polica
i starim foteljama sa naslonima od koe iz Kordove. Za stolom, koji se
nalazio u sredini sobe, sedela su dva oveka, zauzeta partijom aha.
Jedan je imao izgled plemia i nosio je elegantni kostim panskih
bogataa; drugi je verovatno bio vojnik, poto je na sebi imao oklop, a na
glavi elini polulem sa perjanicom.
Samo ih je dvojica ree Karmo tiho, okreui se prema
Hamburaninu.
Da li su vrata otvorena?
ini mi se.
Gurni ih i uimo. A baklje?
Soba je osvetljena i nee nam biti potrebne.
Onda napred.
Karmo snano gurnu vrata, koja verovatno nisu bila osigurana iznutra i
ue u sobu sa isukanim maem, rekavi pomalo ironinim glasom: Dobro
vee, gospodo ...
STRAAN DVOBOJ

Dvojica igraa, videi kako ulaze osobe naoruane maem i pukom,

skoie brzo na noge, sklanjajui stolice.
Onaj koji je izgleao kao plemi bio je visokog rasta, veoma mrav, sa
jako dugakim rukama i nogama i mogao je imati oko etrdeset godina.
Njegovo lice, tvrdih i otrih crta sa dva sjajna siva oka nije bilo uopte
prijatno.
Drugi, koji je morao biti vojnik, bio je prilino zdepast, niskog rasta i
preplanuo kao Indijanac ili barem kao melez. Imao je kao ugalj crne oi i crte
lica mnogo blae nego njegov drug, ali sve u svemu njegovo lice je podsealo
na lukavu i okrutnu njuku kuguara.
Koji je od vas dvojice kapetan Valera? upita Karmo.
Ja sam odgovori mravi ovek, premerivi ga od glave do pete.
A ko ste vi?
Stalo vam je da to znate?
Svakako pre nego to vas isteramo odavde.
Ah!... To e biti malo tee, moj gospodine odgovori gusar smejui
se. Imam ast da vam saoptim da smo nas dvojica gusari pod komandom
kapetana Morgana.
panac opsova.
Kapetan Valera se ne predaje jednoj bitangi kao to si ti odgovori
panac. Videe kako u ti rasporiti trbuh.
Doavola! ... Juri!
Karmo se jednim skokom baci prema stolu, iza koga su se nalazila
dvojica panaca i ukrsti ma sa kapetanom.
Van tiler sa svoje strane obie prepreku, skoivi na vojnika, koji je bio
prisiljen da napusti zaklon kako ne bi bio iznenaen sa lea.
etiri uesnika u dvoboju pokazivala su da poznaju do tanina vetinu
maevanja. Meutim, Karmo i Van tiler, koji su svoje prve udarce u
maevanju nauili od Crnog Gusara, najuvenijeg maevaoca svoga vremena,
jo od prvih udaraca uterae malo straha dvojici panaca. Ovi su se pak
zanosili da e brzo okonati borbu, poto su znali da su gusari bili uglavnom
samo dobri strelci.
Karmo je besno napadao kapetana, ne doputajui mu ni minutu odmora.
Prisilio ga je da napusti zaklon i sada su se borili u jednom uglu sale.
Van tiler je ve dva puta dodirnuo vojnika maem, ali ne ranivi ga,
zbog oklopa koji mu je titio grudi. Bilo je meutim jasno da je on mnogo
manje vet od svog kapetana i da nee moi dugo da izdri; zaista, brzo se
zamorio vitlajui maem u prazno.
Predaje li se? upita ga jednom trenutku Hamburanin, primetivi
da ovaj vie ne brani udarce tako brzo kao malopre.
Nikada odgovori vojnik.
Zar ne vidi da u te ubiti i da ne moe vie da izdri? ree
Hamburanin.
Vojnik, koji se nalazio skoro uza sam zid, iznenadnim skokom baci se na
njega i dok je odbijao udarac, isprui nogu pokuavajui da ga saplete i
obori.
Ah!. .. Izdajice! ... zaurla Van tiler. To nije poteno. Umri!...
Baci se naglo u stranu da bi bolje oslobodio otricu, zatim ga probode
munjevitom brzinom.
Pogoen sam ree panac slabim glasom.
Nasloni se na zid ispustivi ma, zakoluta oima, promrmlja nekoliko rei
i srui se na zemlju.
Sam si to hteo ree Hamburanin.
Zatim jurnu prema Karmou, govorei:
Dolazim ti u pomo, kume!
Kapetan je jo uvek hrabro odolevao gusaru, ali se ve nalazio pritenjen
uza zid i izgledao je veoma umorno. Premestio je ma iz desne u levu ruku,
da bi pokuao da prevari Karmoa, kome to nije odgovaralo, poto nije bio
levak.
Mislite i na mene ree Van tiler, skoivi na njega.
Ne, kume, to ne bi bilo poteno uzvrati mu Karmo. Prepusti
meni da zavrim ovaj dvoboj.
 Valera, uvi te rei poslednji put odskoi unazad i spusti ma.
Mislio sam da ste morski razbojnik ree koji je sposoban da me
izdajniki ubije, a umesto toga otkrivam u vama plemenitog oveka. Na
vaem mestu neko drugi ne bi odbio pomo druga.
Crni Gusar me je nauio da budem poten odgovori Karmo. Da
li se predajete?
Kapetan uze ma sa obe ruke, stavi ga na kolena i slomi na dvoje,
govorei:
Va sam zarobljenik.
Ne znamo ta da radimo sa zarobljenicima, odgovori Karmo.
Morgan ih u ovom asu ima isuvie. Mi smo doli ovde da naemo kerku
Crnog Gusara.
Guverner ju je meni poverio i bez njegovog nareenja ne mogu vam je
ustupiti. On je pobegao posle prvih kanonada i ne znamo gde se nalazi.
Prema tome ne bih mogao u ovom trenutku da vam dam to odobrenje.
Znai, grad je zauzet?
U naim je rukama ve tri asa.
Onda, gospodo, svaki otpor sa moje strane bio bi uzaludan, poto su
svi pobegli, ukljuujui guvernera.
Gde je gospoica od Ventimilje?
Valera je jo malo oklevao, zatim ree:
Ja u vam je ustupiti, ako mi vi obeate da ete mi izdejstvovati od
vaeg kapetana dozvolu da neometano napustim grad.
Gospodin Morgan e vam to dozvoliti ree Karmo. Odraemo
nau re.
Uzmite baklju i pratite me.
Van tiler poslua. panac izvue klju iz konog pojasa koji je nosio
oko bokova i uputi se prema vratima koja su se videla na kraju podzemne
sale.
Polako, gospodine ree Karmo, koji je uvek bio nepoverljiv. Da
li ste ovde bili sami?
Da, odgovori Valera. Da je bilo jo nekoga sigurno bi ve
dotrali uvi galamu i tada bi ishod dvoboja moda bio drugaiji.
Tako je, u pravu ste ree Karmo.
Kapetan zavue klju u bravu i otkljua vrata. Uoe u drugu salu,
osvetljenu viseim granatim svenjakom venecijanskog stila. Sala je bila
elegantno nametena, sa zidovima obloenim drvetom i podom zastrtim
veoma gustim tepihom. Na kraju se videla loa ije su crvene zavese,
vremenom izbledele od vlanosti, bile sputene.
Gospoice, ree kapetan. Molim vas da ustanete. Neki ljudi
koji su poznavali vaeg oca doli su ovde i oekuju vas.
Uzvik uenja i radosti zau se iza zavesa; zatim devojka naglo izlete iz
loe, zagledavi se u dvojicu gusara, koji su skinuli kape.
Bila je to prekrasna devojka od petnaest ili esnaest godina, visoka i
vitka, veoma blede puti skoro kao alabaster; imala je krupne oi, crne kao
no i duge trepavice koje su joj senile obraze. Njena kosa, crna kao
gavranovo krilo bila je putena niz lea, prikupljena jedino na potiljku malim
nizom bisera.
Nosila je jednostavni beli ogrta, sa ukrasima od ipke i zlatnim vezom
na rukavima.
Ugledavi dvojicu gusara, zinu od iznenaenja, pokazujui dva reda
biserno belih i sjajnih zuba.
Gospoice od Ventimilje ree Karmo, klanjajui se nespretno i
pomalo zbunjeno mi smo dva verna mornara vaeg oca i ovde nas je
poslao njegov stari zamenik, kapetan Morgan. . .
Morgan! ... uzviknu devojka. Morgan! ... Zamenik moga oca na
Munji?
Da, gospoice. uli ste za njega?
Moj otac je umro suvie rano da bi mi govorio o njemu ree
devojka tunim glasom ali, u njegovim memoarima nala sam puno puta
ime tog vernog i hrabrog gusara, koji ga je pratio po morima i koji mu je
pomogao da ispuni svoju osvetu. Gde je on sada?
Ovde u Marakaibu, gospoice.
Morgan ovde? Znai da su gusari sa Tortuge zauzeli grad!
Od jutros.
I moi u da ga vidim?
Kad god elite.
A, vi, kapetane, da li ete mi to dozvoliti? upita, okreui se prema
pancu.
Vi ste slobodni, gospoice, od onog trenutka kada je guverner
pobegao.
Ah! ree devojka, pomalo ironinim tonom. Grof od Medine je
pobegao pred gusarima sa Tortuge? Mislila sam da je hrabriji.
Bolje bekstvo nego tamnica.
Da, za one koji ne umeju da umru borei se. Znai, ja sam slobodna?
I pod naom ste zatitom, gospoice ree Karmo.
Vi ste ...
Bili smo odane sluge vaeg oca, Crnog Gusara.
Kako se zovete?
Karmo i Van tiler.
Devojka pree rukom preko ela, kao da se prisea neega, zatim ree:
Karmo... Van tiler. . . vi mora da ste pratili mog oca na Floridu ... posle
eksplozije ratnog broda moga dede, vojvode Van Gulda... U memoarima koje
mi je otac ostavio naila sam mnogo puta na vaa imena ...
Istupi nekoliko koraka napred i prui dvojici gusara svoje lepe ruke sa
dugim prstima, govorei:
Pozdravljam vas, morski heroji, verni drugovi moga oca u njegovom
tunom avanturistikom ivotu.
Karmo i Hamburanin, zbunjeni i smeteni, stegoe dve nene ruice
svojim hrapavim i uljevitim prstima, promrmljavi nekoliko rei.
A sada ree devojka idem sa vama, ako kapetan nema nita
protiv.
Prebaci preko ramena dugaak al od crne svile ukraen venerijanskom
ipkom, uze ljupki tamni eir sa crnim perom i stade izmeu dvojice gusara,
rekavi kapetanu ironinim glasom: Prenesite moje pozdrave gospodinu
grofu od Medine i Toresa; i recite mu da doe po mene na Tortugu, ako bude
imao hrabrosti.
Kapetan ne odgovori, ali im su Karmo i Van tiler izili sa devojkom,
ree za sebe:
Glupaci!. .. Nisu me ubili!. .. Dragi moji, imaete uskoro vesti od
mene. A sada da pokuam da stignem guvernera, ne ekajui njihovu
propusnicu.
JOLANDA OD VENTIMILJE

Kada dvojica gusara i gospoica od Ventimilje izioe iz Karmelitanskog

manastira, naoe kod vrata don Rafaela.
Poteni plantaer se izgubio, plaei se da e gusari izvui deblji kraj u
toj borbi i da e mu kapetan Valera skupo naplatiti izaju, ali se nije usudio
da se uputi ulicama grada, kojima su krstarili Morganovi ljudi. Stoga se
sakrio iza manastirskih vrata, u oekivanju da se pojave gusari ili kapetan,
spreman da se stavi pod zatitu pobednika.
Ah!. . . Ovde ste, don Rafaele? ree Karmo, opazivi ga
uurenog iza vrata. Niste ba pokazali veliku hrabrost, ostavljajui nas
same da se hvatamo ukotac sa vaim zemljacima.
ta sam mogao da uinim za vas, kad nemam nikakvo oruje? Ah! ...
Gospoica od Ventimilje! ... Kakvi ste vi ljudi! ... Uspevate u svakom
noduhvatu. Da li ste ih ubili?
Samo jednog vojnika odgovori Karmo. Dosta pitanja, vodite nas
u guvernerovu palatu sporednim ulicama, ako je mogue.
Morgan se nalazio u prostranoj venici zajedno sa svojim oficirima, koji
su stavljali u kovege novac, zlato i drago kamenje, plodove pljake.
Ugledavi Karmoa, koga nije video jo od jutra, ali za koga je znao da je
zauzet traenjem kerke Crnog Gusara, hitro mu poe u susret upitavi ga
bojaljivo:
ta je bilo?
Nali smo je.
Jolandu od Ventimilje! ... uzviknu Morgan, zapanjeno.
Ovde je.
Ti si izvanredan ovek, Karmo. Dobie dvostruki deo prilikom
podele plena, a isto toliko e imati i Hamburanin. Vodi me knjoj.
Trenutak, kapetane. Saznao sam jednu tajnu o guverneru Marakaiba,
koju kerka Crnog Gusara verovatno ne zna, ali koju vi morate saznati pre
nego to je vidite.
Morgan ga odvede u susedni kabinet, zatvarajui vrata.
Kada mu je Karmo ispriao ono to je saznao od Rafaela, admiralovom
uenju nije bilo kraja.
Grof od Medine, sin Van Gulda! uzviknu. Eto jednog neprijatelja
koji e nam, ako lii na svog oca, zadati dosta nevolje. Treba da nam padne u
ake pre nego to napustimo Marakaibo. Tarasa je neumoljiva u svojoj
mrnji. Zna li gde se sakrio?
To niko ne zna, kapetane.
Sve dok je on na slobodi, Jolanda od Ventimilje morae da strepi od
njega, ako je istina da ga je otac obavezao da ga osveti i na potomcima Crnog
Gusara.
Razmisli jedan trenutak, zatim ree:
Moramo otii u Gibraltar ne gubei vreme. Znam da je panska
eskadra viena u vodama Puerto de Kimare i mogla bi svakoga asa stii
ovde i spreiti nas da iziemo iz lagune. Izdau nareenje mojima da se jo
danas ukrcaju; zaploviemo veeras prema Gibraltaru. Odvedi me devojci,
hrabri moj Karmo. Jedva ekam da je vidim.
Ponovo uoe u venicu. Morgan se nekoliko minuta savetovao sa
svojim oficirima, izdavi im nareenje da se, pre nego to se spusti mrak,
posada, zarobljenici i zaplenjeno blago nau na brodovima; zatim krenu za
Karmom i ue za njim u salon gde se nalazila ki Crnog Gusara.
im se nae u devojinom prisustvu iz grudi mu se ote krik iznenaenja.
ini mi se, gospoice, da u vama vidim ree joj, galantno se
klanjajui ponosnog plemia od Ventimilje.
Da li ste vi kapetan Morgan? upita devojka melodinim glasom,
zagledavi se u neustraivog gusara, svojim velikim crnim oima.
Da odgovori on. Ja sam bio zamenik vaeg oca, gospoice.
Morgan ree Jolanda, ne skidajui ni za trenutak pogled sa
ponosnog gusara. Koliko sam samo puta naila na to ime u memoarima koje
je ostavio moj otac! Znate li da sam ja napustila Evropu da bih dola da
zatraim vau zatitu?
Od koga, gospoice? upita gusar.
Od grofa od Medine, koji mi osporava prava koja imam na nasledstvo
moje majke, vojvotkinje Onorate Van Guld.
Da ste me vi, gospoice, pre nego to ste isplovili iz evropskih luka,
obavestili o vaim namerama, ja bih sa monom flotom poao u susret vaem
brodu na ulazu u Meksiki zaliv. Bila bi dovoljna vest da kerka Crnog
Gusara dolazi da trai zatitu Brae sa obale, pa da se svi gusari sa
Tortuge otisnu na more. Va otac, gospoice, iako je nestao pre mnogo
godina, jo ima puno prijatelja, ukljuujui i mene.
Da, ree devojka, uzdahnuvi. Moj otac je imao ovde meu
gusarima mnogo odanih drugova.
Gospoice, ree Morgan naglo. Da li su panci grubo postupali
prema vama? Slobodno recite i ja vam se kunem da emo im se brzo osvetiti
za to.
Jolanda ga utke pogleda uz blagi osmeh, zatim ree: Ne.
Ni guverner?
Ne.
Pa ipak ja znam da je razmiljao o tome kako da vas ukloni.
Da me... ukloni?
Da, gospoice.
Iz kog razloga? upita devojka zaueno.
Rei u vam nekom drugom prilikom.
Te rei me iznenauju. Znam da je guverner insistirao da se, u korist
panske vlade, odreknem mojih prava na ogromne posede koji su pripadali
mojoj majci, posle smrti vojvode, moga dede.
I odrekli ste se?
Oh, nikada!
Nije vam pretio?
Devojka je razmiljala nekoliko trenutaka, zatim ree:
Govorio mi je o nekoj osveti koju je bio zaduen da ispuni.
Bednik! povika Morgan. Jaguar je hteo da vas prevari pre nego
to vas prodere.
ta kaete? upita Jolanda.
Gospoice, izgleda da je guverner pobegao u Gibraltar. U ovom
trenutku moji ljudi se ukrcavaju da krenu za njim, poto ja ne mogu da
budem miran sve dok mi taj ovek ne padne u ake. Nudim vam mesto na
mom brodu, koji nosi slavno ime nepobedive Munje, kojom je
komandovao va otac. Pristajete li? Biete pod zatitom zastave Brae sa
obale i niko nee moi da vas uhvati, dok prvo ne uniti nas od prvog do
poslednjeg.
Verujem u vernost gusara, drugova moga oca, odgovori devojka.
Kapetane Morgane, ja pripadam gusarima.
Doite, gospoice, i neka panci samo pokuaju da vas otmu
gusarima sa Tortuge!
Iste veeri, gusarska flota napustila je Marakaibo, ostavljajui u gradu
samo malu grupu gusara, zaduenu da pronae stanovnike koji su se jo
skrivali po okolnim umama i da nadgleda ulaz u lagunu kako panski
brodovi ne bi zatvorili prolaz.
Morgan se nadao da e iznenaditi i zauzeti Gibraltar bez mnogo otpora,
kao to su to uinili pre dvadeset godina Crni Gusar, Oloneanin i Basko.
Tako je i bilo. U jednom juriu grad je bio zauzet.
IZMEU TVRAVE I PANSKE ESKADRE

est nedelja su se Morganovi gusari zadrali u Gibraltaru, uznemiravajui

stanovnike kako bi ih naterali a priznaju gde kriju svoja blaga i pretraujui
ume i savane ne bi li pronali guvernera Marakaiba.
Otkup od pet hiljada pijastri, koje je Morgan obeao onome ko uspe da
ga uhvati, bio je jedan od glavnih razloga to su se gusari ustremili na
stanovnike, traei da im otkriju gde se krije grof od Medine; ali sve je bilo
uzalud.
Nekoliko gusara, koji su ostali u Marakaibu, donee vest da su panci
ponovo osvojili i popravili tvravu Bara i da su se tri velike fregate, pod
komandom jednog admirala, pojavile na ulazu u lagunu, sa zadatkom da
unite gusarsku eskadru. To konano natera gusare da napuste Gibraltar.
Meutim, nezadovoljni sakupljenim blagom, gusari naterae stanovnike
da im obeaju otkup od pedeset hiljada pijastri, koji je trebao biti isplaen u
Marakaibu, pretei u sluaju odbijanja, da e se vratiti i zapaliti im ceo grad.
Istoga dana gusari su isplovili, vodei sa sobom najuglednije ljude, koje
su zadrali kao taoce, to jest garanciju za obeani novac.
Meutim svi su bili uznemireni zbog vesti koje su primili od svojih
drugova iz Marakaiba, ak je i Morgan izgledao pomalo uzbuen.
Nije ih brinulo popravljanje tvrave Bara, ve dolazak panske eskadre,
sastavljene od visokih brodova, od kojih je svaki bio naoruan sa ezdeset
topova i imao jake posade.
Kako da im se suprotstavi gusarska eskadra, sastavljena od relativno
malih karavela, prilino starih i loe naoruanih? Jedino je Morganova fregata
mogla da zapone borbu ali i ona bez ikakve nade u pobedu.
ta ete uiniti, gospodine Morgane? upita Jolanda, kada gusar
sie u kabinu da bi je obavestio o teini situacije.
Jo ne znam odgovori gusar ali mi se neemo svakako predati i
braniemo se do poslednjeg oveka.
Kada bi vas uhvatili, ta bi vam panci uinili?
Obesili bi nas bez milosti.
A kakva bi bila moja sudbina?
Morgan pogleda devojku, koja mu je to pitanje uputila potpuno mirnim
glasom, kao da se ta stvar uopte nije ticala nje.
Gospoice odgovori jo niste u njihovim rukama i da bi vas
oteli moraju prvo da preu preko tela sviju nas.
A ako su panci vie Ijuti na mene nego na vas? Znate na koga mislim
u ovom trenutku?
Na koga?
Na grofa od Medine.
Guvernera Marakaiba?
Ja sam skoro sigurna da je on pozvao pansku eskadru, kako bi me
ponovo imao u svojim rukama.
To je mogue, gospoice. Taj ovek, u stvari, ima mnogo interesa da
vas dri zarobljenu. Stalo mu je do miliona vaega dede; da nije tako, ne bi
poslao dve fregate do Malih Antila da saekaju brod, koji vas je dovezao u
Ameriku.
Da li je panska vlada ta koja eli da me lii majinog nasledstva, ili
on?
On, gospoice.
Nema prava da rauna na posede koje je ostavio vojvoda, moj deda.
Da li ste sasvim sigurni u to? upita Morgan. Nije vam nita
rekao kada su vas odveli kod njega?
Samo me je pozvao da potpiem da se odriem dobara, koja je moj
deda posedovao u Veuecueli i u Panami odgovori Jolanda.
Pod kakvim izgovorom?
Da mi ih je vicekralj Paname zaplenio, kako bi stanovnitvu
nadoknadio tetu, nanetu krstarenjima i pljakanjima moga oca.
Bednici! uzviknu Morgan. Svi, ukljuujui pance, znali su da
va otac nije nikada hteo da uzme ni jedan pijaster opljakan iz gusarskih
pohoda. On je u svojoj zemlji imao dovoljno zamkova i poseda, tako da je
uvek ostavljao svoj deo gusarima. Zar nimalo ne sumnjate u identitet tog
grofa?
 Zato mi postavljate takvo pitanje, gospodine? upita devojka
iznenaeno.
elim to da znam.
On je panac, koji je mrzeo moga oca moda vie od drugih.
Morgan je utao nekoliko trenutaka, zatim upita: Kada je va otac
herojski poginuo u Alpima, borei se protiv stranaca, ko se pobrinuo za vas?
Jedna moja daljna roaka.
Zar nikada niste primetili da neko na izvestan nain stalno motri na
vas?
uvi to pitanje Jolanda zaneme, upitno pogledavi gusara.
Odjednom se lupi rukom po elu, rekavi:
Fric ...
Fric ... uzviknu Morgan. Ko je bio on?
Flamanac, koji je doao ne znam ni ja odakle i koga je moja roaka
uzela u slubu. On me nije naputao ni za trenutak.
Star ili mlad?
Tada je imao trideset godina.
Kada ste napustili Evropu, da li vas je pratio?
Da, kapetane.
ta se dogodilo sa tim ovekom?
Ne znam. Nestao je posle zarobljavanja holandskog broda, koji me je
prevozio u Ameriku. Da li je poginuo prilikom borbe ili je bio zarobljen, ja to
ne znam.
Eto izdajnika ree Morgan.
Zato ?
Sigurno je on obavestio guvernera Marakaiba o vaem odlasku u
Ameriku.
Vi, dakle, verujete ...
Ja kaem da je tog oveka stavio pored vas grof od Medine.
Guverner je, znai, imao toliko interesa da me nadgleda?
Vie nego to mislite, gospoice ree Morgan. Jednoga dana
znaete vie o tome. Meutim, ako panci misle da vas ponovo uhvate, sada
kada ste pod zatitom Brae sa obale grdno se varaju. Ah! ... Dolaze da mi
zatvore prolaz sa tri ratna visoka broda! ... Pa dobro, videemo. Budite mirni,
gospoice od Ventimilje. Stari zamenik vaeg oca bdi nad vama.
 Govorei tako Morgan je malo ivnuo, to mu se vrlo retko deavalo,
poto je bio hladnokrvan ovek, prilino zatvorenog karaktera.
Napusti kabinu i pope se na palubu, zabrinutiji nego to je to pokazivalo
njegovo lice.
U pono je eskadra, koja je i dalje imala povoljan vetar, stigla ispred
Marakaiba, doekana veselim klicanjem od malog broja gusara koji su tu
ostali.
Na alost, vesti koje su oni doneli na brod, nisu bile ba ohrabrujue. Za
vreme tih est nedelja tvrava Bara bila je dobro snabdevena novim
topovima i zaposednuta brojnim garnizonom, a panski brodovi nisu napustili
svoja sidrita, oekujui da strahovito i odluno napadnu gusare. Prolaz je
bio zatvoren i borba je bila neizbena.
Morgan odlui da deluje bez oklevanja i da iznenadi neprijateljsku flotu.
Ve je bacio oko na Caramadu, koja je bila jedna od najveih ali i
jedna od najstarijih brodova eskadre i koja je izgledala veoma pogodna da
bude pretvorena u plamtei brulot, koji e uputiti meu panske brodove.
Naredi da se uklone sve vredne stvari i da se napuni sumporom, smolom,
bitumenom, mau i smolastim drvetom, kako bi vatra za as mogla da
zahvati ceo brod od pramca do krme. Zatim naredi da se razmeste po palubi
lutke sa gusarskim eirima, koje su trebale da predstavljaju ljude iz posade,
kao i da se postavi pored ruda kormila velika engleska zastava, kako bi
panci poverovali da je to admiralski brod.
est dana je proteklo u tim pripremamu, za vreme kojih panski admiral,
koji je ve bio siguran da dri u svojoj vlasti gusare, nije davao znake ivota.
Pred kraj sedmog dana, Morgan, poto su mu se njegovi ljudi zakleli da
e se boriti do poslednjeg daha, dade znak za polazak.
Brod-Brulot, na kome se nalazila aica ljudi izabranih meu
najhrabrijima, krenuo je punim jedrima, kako bi bolje zakamuflirao lutke na
palubi.
Morganova fregata ga je pratila na kratkoj udaljenosti, zatim su dolazili
drugi brodovi u dve kolone.
Velika nervoza vladala je na svim palubama, jer su svi znali da e, ako
pogodak ne uspe, to biti kraj za sve njih.
Brulot se tada nalazio na hiljadu koraka od panskih brodova, koji su
zaplovili da bi napali eskadru.
 Bile su to tri velike fregate sa po ezdeset topova svaka, sa veoma
visokim pramcem zaposednutim naoruanim ljudima.
Gusarski brodovi, izuzev Morganove fregate, izgledali su prilino bedno
u poredenju sa tim snanim kolosima.
inilo se meutim da panci, uzdajui se u sopstvene snage, nisu mnogo
urili da se pokrenu niti da otvore vatru. Jedino je admiralski brod veto
podigao sidra i upravljao se prema brulotu, da bi mu presekao put.
Bilo je teko verovati: umesto da zagrmi iz svojih ezdeset topova, koji bi
bili vie nego dovoljni da potope brulot za nekoliko minuta, admiralski brod
je kretao na njega, sa namerom da ga napadne! ...
To je bilo upravo ono to su gusari eleli, tako da su jedva mogli da
poveruju da imaju toliko sree.
Gromovi Hamburga!... uzviknu Van tiler, koji je sa pramca
Munje paljivo pratio put brulota. Oni panci su ludi!. ..
Zaudie ih naa igra, kume ree Karmo, koji je stajao pored njega.
Uskoro emo videti lepu vatru! ...
Razdaljina izmeu brulota i admiralskog broda stalno se smanjivala a da
jo nijedan plotun nije bio ispaljen sa ogromnog broda.
Jedino su druga dva broda poela da ispaljuju poneki plotun na eskadru,
oteujui je prilino.
Mornari sa Caramade, skriveni iza bokova, sa upaljenim bakljama,
ekali su u tiini.
Odjednom pilot, koji je bio poluzaklonjen ispod velike engleske zastave,
ugledavi admiralski brod, jednim udarcem ruda zabi mu kosik meu pripone
jarbola, urlajui:
Paljba! ... Ospite paljbu!... I bacite kuke za napad na brod! ...
Deset ili dvanaest ljudi koji su bili na Caramadi bacie baklje meu
gomile sumpora, bitumena, smole, koji su bili rasuti po palubi i izmeu
smolastog drveta koje je zakrivao tovarni prostor: bacie aklje, za napad
meu vrze na fregati; zatim, iskoristivi uenje panaca, skoie u vodu i
doplovie do amca koji se nalazio iza krme brulota, presekavi konopac
kojim je bio vezan.
Ogroman plamen, koji je proizvela eksplozija nekoliko buradi baruta,
skrivenih izmeu zapaljivog materijala, podie se na Caramadi, zahvativi
sva jedra i pripone admiralskog broda i rasteravi ljude koji su se nalazili na
bokovima, spremajui se da odbiju napad gusara.
Zaslepljujua svetlost obasja more i brodove. Brulot je plamteo kao
kutija ibica a sa njim je goreo admiralski brod, iji su svi jarboli ve bili u
plamenu.
Beskrajni urlik zaori se meu gusarima:
Napred Brao sa obale! ... Juri! ...
Dok su manji brodovi napadali admiralski brod, pucajui besno iz topova
kako bi spreili pance da ugase poar, Morgan jurnu svojom fregatom na
drugi brod, najvei iz eskadre, zasipajui ga plotunima iz svojih etrdeset
topova.
Trei gusarski brod imao je pored sebe ve dva broda iz rezerve, koji su
bili najbolje naoruani posle Munje i na kojima su se uglavnom nalazili
bukanijeri, ti neuporedivi strelci koji nisu imali takmaca u svetu i iji je svaki
metak pogaao cilj.
U NAPAD, LJUDI MORA!

Zapoela je estoka borba sa obe strane uz veliku galamu i zagluujuu

tutnjavu, poto je na svim tim brodovima bilo vie od tri stotine topova.
Gusari, ohrabreni prvim uspehom, borili su se uobiajenim arom
ciljajui pre svega u oficire i otvarajui paklenu vatru na palube, gornje
delove broda, i pramce da bi ih raistili i pokuali munjeviti napad.
Admiralski brod, sav obavijen plamenom, bio je ve izgubljen i goreo je
zajeno sa brulotom, koji je ostao prikaen za njega.
Gusari sa malih brodova koji su mu se pribliili nisu naili ni na kakav
otpor, jer je vatra planula tako brzo, da je najvei deo ljudi iz posade izgoreo
prilikom prve eksplozije i uguio se jakim i smrdljivim dimom koji se
oslobaao iz tovarnog prostora Caramade.
Iz saaljenja gusari su spasli nekoliko preivelih, ukljuujui admirala,
koga je pokupio jedan amac u trenutku kada se davio.
Uprkos tome, pobeda jo nije bila obezbeena, jer su se dva ostala broda
strahovito branila, stavljajui na probu hrabrost gusara. Dva puta je Morgan
sa svojim ljudima pokuao da se popne na brod koji je napao, ali je uvek bio
odbijen, uz veliki gubitak ljudi.
tavie, ezdeset topova sa panskog broda prouzrokovali su na Munji
takve tete, da je postojala opasnost da ona svakog trenutka potone ili barem
izgubi sve svoje jarbole. Pa ipak, od zauzimanja, te velike fregate zavisila je
pobeda, poto su gusari raspolagali slabijim naoruanjem da bi mogli da
odolevaju napadu oba broda.
Morgan, koji je video da propada sve ono to je zamislio i da njegovoj
eskadri preti opasnost da se rasturi i ponovo vrati u Marakaibo, sazva svoje
ljude:
Ovamo, najhrabriji! ... zaurla, vadei desnom rukom ma a levom
pitolj. Sto pijastri onom ko stupi nogom na fregatu! ... Karmo! ...
Napadaj! ...
Francuz, koji se nalazio za kormilom zajedno sa Van tilerom, snanim
pokretom poluge gurnu Munju na fregatu, dok su straari sa koeva bacali
aklje za napad.
Meutim panski brod je bio tako visok, da su bokovi Munje dopirali
jedva do nivoa okna na baterijama.
Pa ipak, ohrabreni Morganom i Pjer le Pikardom, koji su prvi krenuli,
gusari, bacivi nekoliko bombi na pansku fregatu da bi udaljili branioce,
jurnue u napad uz strahovite urlike, drei meu zubima kratke sablje, koje
su obino upotrebljavaii u borbama prsa u prsa.
Na nesreu, bili su odlina meta pancima naslonjenim na ogradu svoga
broda, koji su pucali u gusare dok su se penjali.
Trenutak je bio straan i ti snani i grubi gusari poee da gube hrabrost.
Iznenada, jedan metalni i zapovedniki glas, koji je podseao na odsene
komande Crnog Gusara, zaori se na palubi Munje nadjaavajui tutnjavu
topova i viku boraca:
Hrabro, ljudi mora! ... U napad! ...
Svi se okretoe, zaboravljajui za trenutak da su panci stajali iznad njih
i da su ih gaali.
Jolanda od Ventimilje, odevena sva u crno, kao to se oblaio i njen otac,
sa dugim crnim perom u kosi i maem u desnoj ruci, pojavila se na palubi
Munje, usred dima baruta, pokazujui gusarima rukom na fregatu.
Hajdete, ljudi mora! ... ponovi, onim odlunim tonom koji je njen
otac umeo da pronae u najteim trenucima borbe. Juri! Kerka Crnog
Gusara vas gleda! ...
Strahovita vika odgovori devojci:
Juri! ... Juri! ...
I ti ljudi, koji su hteli da se povuku, uzverae se na neprijateljski brod
kao eta avola, urlajui na sav glas:
Smrt pancima! ...
Samo jedan ovek, koji se drao za otvor na bateriji, ostade nepomian,
uperivi pogled u hrabru devojku, koja je svojim prisustvom odluivala
pobedu. Bio je to Morgan.
uvi iznad svoje glave zveckanje maeva i sablji, uzvera se uz okno,
hvatajui se za pripone velikog jarbola i povika gromkim glasom:
 Hrabro, sinovi mora! ... Kerka Crnog Gusara vas gleda! ...
Gusari su ve bili na palubi fregate i sjurili su se na pansku posadu
takvom estinom, da su je potisnuli delom prema krmi a delom prema pramcu
u potpunom neredu.
Komandant fregate, videi da je brod ve izgubljen, dopustio je da ga
ubiju, a i oficiri su uglavnom pali pri prvom sudaru.
Dolazak Morgana i Pjer le Pikarda sa novim odredom, natera pance da
bace oruje i da zatrae mir.
Trea fregata, videi kako se sa glavnog jarbola sputa druga velika
panska zastava i videi kako admiralski brod tone, pretvoren u buktinju,
pobee da ne bi ona doivela istu sudbinu.
Sa dva strahovita plotuna ispaljena iz svojih ezdeset topova, trea
fregata odbi najmanje brodove iz gusarske eskadre koji su je opkoljavali,
otetivi ih vie ili manje skoro sve; zatim, razvivi brzo sva jedra, zaplovi u
pravcu tvrave Bara.
Da li zbog brzine ili zbog nevetine njenih pilota, fregata udari tako
snano u grebene velikog ostrva, da se razbi na pola i potonu za nekoliko
minuta, ostavljajui posadi tek toliko vremena da se plivajui domogne
kopna i da se skloni u tvravu.
Pobedonosno klicanje koje se zaorilo iz skoro etiri stotine grla,
pozdravilo je bekstvo tog poslednjeg broda.
Nikada ranije gusari nisu postigli tako potpuni trijumf. inili su mnoga,
skoro neverovatna uda u stotinama drugih borbi, ali ne kao ovo.
Naredivi da se panski zarobljenici zatvore u baterije i da se na vrata
barutana postave verni ljudi kako bi izbegao neku izdaju, Morgan sie na
svoj brod, gde se nalazila Jolanda od Ventimilje, uvek mirna, nasmeena i s
maem u ruci.
Gospoice, ree joj, dok su njegove obino hladne oi, udno
zasvetlucale. Vama dugujemo sreu to smo dobili jednu od najveih
borbi koju pamte gusari sa Tortuge. Bez vae iznenadne pojave i tog povika,
koji je tako dobro imitirao zvonki glas vaeg oca, nepobedivog Crnog
Gusara, moda bi u ovom asu moja flota bila unitena, a mi svi leali na dnu
mora.
To nije moja zasluga! uzviknu devojka, smeei se. Jednostavno
setila sam se rei koje je moj otac izgovarao kada je terao svoje ljude u juri
i ponovila sam ih. To je stvar koju bi svaka druga ena mogla da uradi.
Ne, gospoice odgovori Morgan neuobiajenom nenou. Neka
druga ena ne bi imala hrabrosti da se izloi vatri jedne tako velike fregate i
dobro bi se uvala da ne napusti svoju kabinu. Samo vi, u ijim ilama tee
krv najveeg heroja mora, mogli ste uiniti tako neto. Primite gospoice
moje priznanje, kao i mojih ljudi.
Devojka, veoma uzbuena, podie ruku u znak pozdrava; zatim, uz
Morganovu pomo, sie niz stepenice komandnog mosta vraajui se u
kabinu. Gusari tri puta uzviknue gromko ura i ispalie nekoliko plotuna u
ast hrabre Italijanke.
Sto mu gromova! uzviknu Van tiler, koji se nalazio ispod
komandnog mosta, zajedno sa svojim nerazdvojnim kumom i don Rafaelom.
ini mi se da su mi oi vlane!. ..
I meni su, zaista, odgovori Karmo. Ah!... hrabra devojka! ... I onaj
povik! ... inilo mi se kao da smo se vratili u doba kada je Crni Gusar
komandovao napad sa palube stare Munje.
Da, to je lepa i hrabra devojka, proguna plantaer. Steta to se
nije nalazila na fregati mojih zemljaka.
Don Rafaele, moram vam saoptiti jednu vest za koju ba nisam
siguran da e vam se dopasti.
Koju?
Znate li koga sam video meu braniocima fregate?
Ne bih znao.
Kapetana Valeru.
Uzbuenje koje je jadni ovek osetio uvi te rei bilo je takvo, da je pao
u ruke Hamburaninu, koji je stajao iza njega.
Hej, don Rafaele! povika gusar, vraajui ga u uspravan poloaj.
ta vam je?
Da li je mrtav? upita plantaer, prebledevi.
Ne, nalazi se meu zarobljenicima odgovori Karmo.
Jadan ja uzdahnu don Rafaele. Bio bi bolje da ste pustili da me
vai prijatelji obese.
Zviduk majstora posade, koji je sazivao gusare u zbor, prekide njihov
razgovor.
Posle kraeg savetovanja sa komandantima brodova, Morgan je izdao
nareenje majstorima da podignu jedra i da se bez zakanjenja krene prema
tvravi Bara da bi pokuali da je zauzmu, ili barem da se domognu
Karipskog mora, kako bi izbegli opasnost da ih zatvore u lagunu ostale tri
fregate, koje su mogle da se pojave svakog trenutka.
Posade dva najoteenija broda, koji su postali skoro neupotrebljivi, bile
su ukrcane na panski brod i u pono eskadra, poto su koliko-toliko
popravili nanete, tete, krenula je odluno prema tvravi.
Morgan naredi da gusari meusobno podele dve stotine pedeset hiljada
pijastri dobijenih pljakanjem dva grada, delom u zlatu, delom u srebru i
dragom kamenju, crne robove i raznu robu, koje je bilo u velikoj koliini;
zatim posla u ume iza tvrave Bara dve stotine svojih ljudi, koji su trebali
da se pretvaraju kao da se spremaju da napadnu pance sa te strane.
Meutim, im je pao mrak, Morgan im naredi da se vrate na obalu i da se
tajno ukrcaju.
panci, zavarani tim manevrom, mislei da e gusari napasti tvravu sa
kopnene strane, pourili su da postave sa te strane najvei deo svojih topova.
Ta varka trebala je da bude spas za gusare.
Te iste noi, zahvaljujui mraku, eskadra u tiini napusti lagunu, ugaenih
svetla, proavi smelo kroz tesnac Bara.
Kada su panci primetili ratno lukavstvo svojih mrskih neprijatelja, bilo
je ve suvie kasno da im spree izlaz iz lagune i uzalud su pucali iz svojih
topova.
im je stigao van njihovog domaaja, Morgan naredi da se iskrca najvei
deo zarobljenika da mu brodovi ne bi bili pretovareni i pozdravivi tvravu
plotunom, otisnu se na puinu bez drugih tekoa. Srea se jo jednom
osmehnula tom smelom gusaru.
IZMEU VATRE I TALASA

Prolo je ve dva dana kako je gusarska eskadra napustila vode

Marakaiba i plovila u istom redu, kako bi bila spremna da napadne tri
panske fregate koje su sigurno krstarile tim morem. Treeg dana uvee, dok
se eskadra nalazila na pedesetak milja od ostrva Aruba, na horizontu se
iznenada podie crni oblak, koji nije obeavao nita dobro.
Atmosfera je ve od pre nekoliko sati poprimila neverovatnu prozranost,
to je bio nepogreivi znak bliskog uragana, a more iako je izgledalo mirno,
irilo je neki udan miris.
Bila je to sezona uragana i strahovitih podmorskih potresa ili morskih
raketa, koje su proizvodili besni vetrovi sa zapada, koji esto potresaju
Velike i Male Antile, izazivajui ogromne katastrofe.
Osetivi karakteristian miris i videi da sunce zalazi crvenije nego
obino, sve posade iz eskadre obuze izvesna uznemirenost, jer su iz iskustva
poznavali snagu oluje Karipskog mora i ogromnog Meksikog zaliva.
Bez sumnje, sprema se runa no ree Karmo Van tileru, dok su
paljivo gledali kako se na horizontu diu prve zvezde, koje su izgledale vee
nego obino.
U istom trenutku zaue se straari sa kosnika kako viu:
Pazi, pilotu! ... Raketa se penje! ...
Na vest straara da se strana raketa sprema da udari na brod, meu
ezdesetoricom ljudi koji su inili posadu fregate, zavlada neopisiva
pometnja.
Izgubljeni smo uzviknu skrueno Karmo, pojurivi prema najviem
delu broda gde su se nalazili Morgan i Pjer le Pikard.
Fregata, skoro bez jedara, zahvaena dinovskim talasima koji su se
obruavali o palubu uz zagluujue huanje, poskakivala je naginjui se as
na levi as na desni bok.
 Veliki jarbol, ve lien zapona i pripona, zahvaen plamenom od dna do
vrha kao ogromna baklja, njihao se napred i nazad uz tuno kripanje
bacajui na palubu komade izgorelog krsta i delove koa.
Prava kia od uarenih ugaraka poskakivala je po palubi, pretei da
zapali katran rasut izmeu daski i da zapali amce, podignute na dizalice,
kako ih ne bi odneli veliki talasi.
Morgan, koji je sauvao hladnokrvnost, dade nareenje da se napuste
pumpe, koje su ve postale nekorisne. Brinula ga je samo morska raketa,
koja je mogla da prevrne iznenada fregatu.
etiri oveka za rudo kormila! povika. Spremni za okretanje! ...
Spasite stranje jedro!
Usledi strahovito utanje. Glavni jarbol, ve ugljenisan u osnovi i bez
pripona i vrza, poto se ljuljao nekoliko sekundi opisujui plameni luk, pao
je preko fregate, i probivi odbija od rogoza, preturi u more lovaki top sa
palube.
Sreom stie snaan talas, koji poto je ugasio zapaljene krstove i ostatke
jedara, odnese jarbol, dozvolivi brodu da se ponovo uspravi.
Bilo je krajnje vreme. Morska raketa jurila je prema fregati nezadrivom
estinom. Stvorila se ili bolje pojavila na pet ili est milja od pramca i
napredovala je kao ogroman teni bedem, ija visina nije mogla da se izmeri.
Na njegovom vrhu, penuava resa o koju se odbijala svetlost plamenova sa
prednjeg jarbola, nakostreila se i razbijala pod neprestanim i snanim
ibanjima vetra.
Mornari sa fregate uurbano su se sklanjali na najvii deo broda koji je
bio najmanje izloen.
Uhvatite se i drite se vrsto! ... zagrme Morgan. Van tileru! ...
Karmo! ... U kabinu i ne dajte devojci da izie! ...
Tek to je izgovorio te rei i gusari nestali u kabini zatvarajui vrata,
kada se udovini talas srui na fregatu uz tako snano huanje da prigui
grmljavinu neba.
Brod, napadnut sa pramca ogromnom tenom masom, podie se naglo,
skoro vertikalno, zatim se srui u ponor koji je izgledao kao da nema kraja.
Ogroman talas prekri ga od pramca do krme, ruei sve pred sobom i
razbijajui bokove. Najzad se podie do najvieg dela na brodu, obarajui
ljude koji su se na njemu nalazili.
 Kada fregata ponovo ispliva na povrinu, raketa je ve bila prola
udaljujui se prema jugu uz strahovitu tutnjavu i duboka tama obavi more.
Veliki talas koji se bio sruio na gornju palubu, oborio je prednji jarbol i
odneo ga kao slamku, gasei istovremeno poar.
ak je nestalo i puno ljudi, meu kojima je bio ne mali broj panskih
zarobljenika. Vodena stihija je, razbivi se o gornji sprat broda, poto je
najpre poistila pramac i gornju palubu, prevrnula i oborila mnoge ljude u
more.
Brod je izdrao udar morske rakete, ali u kakvom se samo jadnom stanju
nalazio! ... Mogao se smatrati olupinom, osuenom pre ili kasnije da postane
plen talasa.
Od njegovih jarbola ostao je samo stranji, zato to je i kosnik koji je prvi
primio udarac, bio iznenada razbijen; njegovi bokovi bili su probueni u celoj
svojoj duini; amci su nestali, ak je i kormilo ve toiiko bilo rasklimatano
da nije moglo vie niemu da slui.
Da nesrea bude vea, oluja je i dalje besnela i bilo je mogue da se
stvori nova raketa i srui se na brod.
Da li je oluja prestala ili se tek sprema da prestane? upita Pjer
Morgana, koji je pojurio prema pramcu da bi pogledao tetu.
Nesrea nije mogla biti vea odgovori gusar. Brod je izgubljen i
ne vredi vie od splava. to se tie nas samih, to me mnogo ne zabrinjava.
Doivljavali smo i gore stvari i uvek smo se sreno izvlaili.
Brine se za ker Crnog Gusara?
Da, odgovori Morgan.
Spasiemo je, uprkos talasima i vetrovima, ree Pjer. Gde
pretpostavlja da se nalazimo?
Vetar nas je terao uvek prema istoku i vodei rauna o brzini kojom se
kretala fregata, smatram da se nalazimo na visini ostrva Tortuge.
Kakva trka! ... Gde emo potraiti zaklon?
Na ostrvima Nueva Esparte odgovori Morgan.
Ima li panaca na tim ostrvima?
Ne znam.
Bilo bi bolje da ih izbegnemo.
Uiniemo sve to je mogue.
Kada bismo mogli da se uvuemo u zaliv Paria.
 To emo i pokuati, da nas ne bi iznenadio neki panski brod u ovako
jadnom stanju. Saekajmo da se uragan smiri, zatim emo videti.
Meutim, izgledalo je da oluja, bar tog trenutka, nije imala nameru da se
udalji. Vetar je i dalje besneo sa zapada, nosei fregatu prema istoku, poto
joj je bilo ostalo razvijeno veliko trouglasto jedro na stranjem jarbolu.
Ni more nije nagovetavalo da e uskoro da se smiri. Jo uvek veliki
talasi, sledili su jedan za drugim, potresajui neprestano jadni brod i
udarajui snano u njegove slabe bokove.
Videi da se nijedna pukotina nije pojavila u brodskom koritu i da brodu
nije pretila nijedna druga morska raketa, posada se ohrabrila i poela malo da
dovodi u red gornju palubu, istei je od ostataka krstova i uadi.
Nekoliko mornara pokualo je to bolje da uvrsti kormilo, ali bez
uspeha, zbog neprestanog prodiranja talasa.
Ujutru, kada se svetlost ponovo pojavila, gusari se prebrojae. etrnaest
gusara i est panskih zarobljenika nestali su u toku noi odneti morskom
raketom.
Da se barem udavio i kapetan Valera! ree Karmo, koji je
prisustvovao prozivanju,
Na alost eno ga tamo i gleda nas podsmeljivo odgovori Van
tiler. ini se kao da je pogodio tvoju elju.
A don Rafaele?
Jo je iv.
Ali, kakav udarac za fregatu! ...
ta li se dogodilo sa ostalim brodovima?
Ako ih je raketa stigla na puini, verovatno ih je odjednom potopila
odgovori Karmo.
Nisu bili u stanju, izuzev moda Munje, da se odupru slinom
dinovskom talasu.
Znai, moraemo da se prepustimo uraganu da nas nosi, dok ne
naiemo na neki greben ili obalu koji e nas zadrati? upita se Van Stiler,
koji je izgledao zabrinut. Kad bi to barem bila neka pusta obala!
Boji se panaca, zar ne, kume?
Imaju velike kolonije u Venecueli, i mogli bi nas primetiti i krenuti u
poteru za nama. ta kaete na to, don Rafaele? upita, opazivi pored sebe
plantaera.
 Ako vas uhvate, obesie vas i ponovo vam oduzeti kerku Crnog
Gusara odgovori.
to se tie veanja, mislim da nemaju konopce dovoljno jake za nas
ree Hamburanin.
Jo uvek smo u velikom broju i imamo na brodu barut i metke u
izobilju.
Metke da, ali barut ... eleo bih malo da vas vidim kako punite
topove.
ta to priate, don Rafaele? upita Karmo, namrgodivi se.
Ja ne znam ta je probuila morska raketa, mogu vam jedino rei da
sam video kako voda prodire pored barutnice i da skladita baruta moraju
biti potopljena.
Gromovi Hamburga! povika Van tiler.
To je nemogue. Mi nismo udarili ni u ta.
Ipak neto je udarilo i probilo rebrenice ree panac. Idite i
sami se uverite.
Karmo i Hamburanin nisu ga vie sluali. Taman su hteli da siu niz
stepenice kada, usred besnih zviduka vetra i huanja talasa, zaue potmulo
kotrljanje praeno tupim udarcima, kao da su maljevi udarali u brod.
Da li to voda prodire? upita se Van tiler, zaustavljajui se, dok je
Karmo skidao jednu od lampi koje su osvetljavale zajedniku sobu posade.
Izgleda kao da se kotrljaju topovi odgovori Francuz, prebledevi.
Da nisu topovi sa baterije pokidali zapore?
Ili ih je moda neko presekao?
Sioe na brzinu niz stepenice, zaustavivi se iznenaeno.
etiri topa, poto su bili preseeni konopci koji su ih drali za saborde,
jurila su nezadrivo gore dole, usled ega se fregata naginjala as na levu as
na desnu stranu. Ta potmula buka nije se ula iznad palube zbog zavijanja
vetra i huanja talasa. Ti teki topovi udarali su o bokove broda nezadrivom
snagom, lomei iljke i razbijajui malo pomalo palubne spone i rebrenice.
Ve se bila otvorila pukotina u blizini barutane i kroz nju je prodirala
bujica vode, koja se u potocima slivala prema krmi, ulazei u santinu i
skladita.
Ovde je poinjena izdaja ree Karmo. Nemogue je da je
ljuljanje broda moglo da prekine koloturnike takve vrstine.
 Ko je to mogao da uini?
Ko? panski zarobljenici. Neko mora da je iskoristio poar na jarbolu
da neopaeno sie ovde i presee konopce. Izabrali su topove blizu skladita
baruta kako bi voda poplavila municiju.
Ako ne uspemo da ih zaustavimo, na kraju e probuiti bokove
fregate.
Dajmo znak za uzbunu, kume!
Pojurie obojica uz stepenice i obavestie Pjera o tekoj opasnosti kojoj
je bio izloen brod. Ovaj besno opsova.
Njegove oi se zaustavie na panskim zarobljenicima, koji su stajali
okupljeni na gornjem spratu.
To su bili oni! ree preteim glasom.
Obesimo ih sve uzviknu Pjer le Pikard.
Da, obesimo ih!. .. povika sedam ili osam mornara, koji su uli
gusarev predlog. Smrt izdajicama!
Morgan je taman otvorio usta da moda izda tu okrutnu zapovest, kada se
jedan neni ali u isto vreme odluni glas, zau iza njih.
Vi to neete uiniti, kapetane Morgane. Gusari koji su se borili sa
mojim ocem ne moraju se sada pretvoriti u delate.
Bila je to Jolanda. Probijajui se izmeu mornara koji su ve pruali ruke
prema gomili uadi, ona stie pred dvojicu komandanata.
Vi, gospoice? ree Morgan, trgnuvi se.
Stiem na vreme da spreim okrutno delo.
Presekli su zapore na topovima, gospoice i zbog njihove krivice mi
emo uskoro potonuti, ree Pjer le Pikard.
Gusari su ratnici, a ne delati ree Jolanda. Kakve dokaze imate da
biste osudili ove nesrenike? Ne, kapetane Morgane, vi neete dati va
pristanak, barem ne dotle dok sam ja meu vama. Ki onoga, koga vi
nazivate plemiem, ne moe hladnokrvno prisustvovati slinim okrutnostima.
U pravu ste ree Morgan. Zamenik Crnog Gusara nee nikada
pruiti takav prizor gospoici od Ventimilje.
Hvala vam, kapetane odgovori devojka.
Gusari su surovi i hrabri ljudi, ali i velikoduni.
Niko se ne usudi da prigovori, toliko je bio jak uticaj koji je nena ki
pijemontskog plemia imala nad tim osornim i borbenim gusarima.
 Gospodine Morgane, ree devojka znai, brod je izgubljen?
Recite mi slobodno. Ki Crnog Gusara ne sme da se plai.
Nadam se da e odoleti, ako se oluja smiri odgovori gusar. ak
i ako topovi probiju gornju bateriju, opasnost nee biti neposredna. Mora da
smo blizu ostrva Nueva Esparte. Ne krijem vam, gospoice, da ne gajim
preterane iluzije. Brod bi mogao da potone i pre nego to ugledamo to kopno.
Ali ne bojte se. Imamo ovde toliko drveta da moemo sagraditi deset
splavova i to emo uiniti im se talasi malo smire.
Imam puno poverenja u vas, kapetane Morgane.
Vi ste divni, gospoice.
Zato? upita devojka, smeei se.
Takvo spokojstvo i hrabrost ne poseduje vie nijedna ena. Prava krv
Crnog Gusara! ...
IZNENAENJE NA PUINI

Tokom celog dana oluja je nastavljala da besni bez i trenutka odmora,

potresajui jadnu fregatu, a topovi ne prestadoe da oteuju bokove,
probivi nekoliko rebrenica i sve unutranje potplate.
Tek predvee more poe da se smiruje i vetar prestade da duva sa
zapada, okreui se prema severu.
Karmo se sjuri ni stepenice koje su vodile na palubu i uputi se trei
prema mestu gde se nalazio Morgan. Ovaj je pokuavao da postavi neku
vrstu kormila, sainjenog od jednog krsta sa jarbola, na ijem kraju je hteo da
zakuje dva kraja od sidra.
Kapetane, povika gusar uzbuenim glasom. Brod na vidiku!
Gde? upita Morgan.
Dolazi sa severa. Primetio sam ovoga asa njegova svetla.
Da li si siguran da nisi pogreio? upita komandant, poto je bacio
brz pogled u pravcu koji je oznaio gusar, ne opazivi nita.
Imam dobro oko.
Poi sa mnom na ko. Odozgo emo bolje videti.
Popee se uz vrze do stranjeg jarbola i, stigavi na ko, opazie prema
severu dve svetle take koje su se jasno isticale na mranom horizontu.
Da, to je brod ree Morgan. Ne bi trebalo da se nalazi dalje od
pet ili est milja od nas i okrenut nam je pramcem.
Zar vam se ne ini da su ona svetla nepomina? upita Karmo poto
je paljivo osmotrio.
Moda se vara? odgovori kapetan. Uprkos tome, ne izgleda mi
da onaj brod suvie uri, iako ima povoljan vetar.
Da nije to jedan od naih brodova?
Koji dolazi sa severa, tj. sa Kube ili San Dominga. Uhm! To moe biti
samo neki panski brod, koji plovi u neku luku Venecuele, ili u Guairu ili
Kumanu.
Kada bismo mogli da ga napadnemo i napustimo ovu olupinu, ve
osuenu da potone!
Morgan pogleda Karmoa, zapanjen tom smelom idejom.
A zato da ne? ree zatim, kao da govori za sebe. Pribliiti mu
se u tiini, zauzeti na prepad palubu i napasti posadu sabljama, poto nam
barut ve nedostaje? Moda je i Brao di Fero (Gvozdena Ruka) uinio to
isto, kada je njegov brod, razbijen olujom, poeo da tone?
Sie na palubu i sazva oko sebe mornare. Bez oklevanja je doneo odluku.
Brod, za koji mislim da je panski, sprema se da nam presee rutu. Da
li vie volite da ekate ovde na ovoj olupini smrt, koja e uskoro doi, ili da
prkosite sudbini? Jo uvek nas ima ezdeset, a u takvom broju ostali gusari
su izvodili neverovatne podvige. Ako poete, ja u pokuati jo jednom da
vas vodim u pobedu. Ko odbija neka izie iz reda.
Niko se ne pomae, tavie svi izvukoe svoje kratke sablje, kao da je
brod koji treba napasti bio ve na nekoliko koraka.
Polazite svi? upita Morgan.
Da, svi odgovorie u jedan glas gusari.
Da niko nije upalio svetlo i da niko nije viknuo! Ja odgovaram za
uspeh ree Morgan. Brod se nalazi na pet ili est milja. Pokuajmo da
ga stignemo i ko ima malo baruta neka ga sauva za poslednji as.
Poduhvat svakako nije bio nimalo lak i mogao se zavriti potpunom
katastrofom. Meutim, gusari nisu bili ljudi koji oklevaju u svojim odlukama
i ta upornost predstavljala je verovatno njihov uspeh.
Poto su mogli raspolagati jedino stranjim jarbolom, koji je uglavnom
bio veoma opasan, pobrinuli su se pre svega da ga osiguraju, kako bi mogli
da razviju krmeno jedro. To su uinili brzo, poto je na brodu bilo dosta
zapona i rezervnih pripona.
Stoga podigoe motku na pramcu, umesto prednjeg jarbola, da bi razvili
na vetru kono jedro i privrstie krst umesto kosnika.
Kormilo, koliko-toliko, ve je funkcionisalo i naoglo je posluiti da vozi
olupinu jedan krai deo puta.
Poto se more smirilo i topovi su prestali da se kotrljaju stoga su mogli,
uz pomo mraka. da se priblie panskom brodu, a da ih nikakav um ne oda.
U jedanaest uvee, fregata se polako kretala prema dvema svetlim
takama, koje su ve bile savreno vidljive ak i ljudima sa palube.
Prema krrni, pored dva velika fenjera, videlo se kako se pomeraju neka
svetla i uo se odjek potmulih udaraca, kao da je posada bila zaokupljena
nekom hitnom opravkom.
Ja mislim da menjaju kormilo ree Morgan Pjeru, koji ga je
ispitivao. Ne primeujem nikakvu senku na pramcu. Verovatno se
smatraju sigurnim od loih susreta. Obavesti ljude da budu spremni.
Upraviu fregatu na pramac jedrenjaka.
Ja u ih predvoditi ree gusar, silazei na gornju palubu sa
isukanim maem.
Karmo!... pozva Morgan.
Molim, gospodine odgovori Francuz, koji se u tom treputku peo sa
Van tilerom, da bi primio poslednja nareenja.
U kadar, stari moj, kod gospoice od Ventimilje. Ako se fregata pri
sudaru razbije, skoite odmah u more zajedno sa njom i pazite da vas ne
povue vrtlog.
Moda po prvi put u svom ivotu, ponosni gusar izgledao je veoma
uzbuen.
uo si me, Karmo? ree poto je za trenutak zautao. Moemo sve
izgubiti, ali tu devojku ne!
Raunajte na nas ree Karmo. Bilo ta da se dogodi, gospoica
od Ventimilje bie spaena. Doi kume, i uzmi pojaseve za spasavanje.
Tek to su se oni izgubili, na pramcu jedrenjaka zau se glas:
Krst! ... ta se to pribliava? ... Ohe, sa ...
Glas je bio propraen udnim kripanjem i ne mnogo jakim sudarom.
Morgan je jednim pokretom ruda na kormilu gurnuo olupinu na pramac
jedrenjaka, od koga je bio udaljen svega nekoliko koraka.
Hajdete, brzo! ...
Na Pjerovu komandu, etrdeset ljudi u tiini jurnu prema uadima,
penjui se munjevitom brzinom na jarbol. Za tren oka bili su gore i bacie se
prema pramcu, utei kao eta utvara.
Tri ili etiri mornara sa jedrenjaka, im su se povratili od iznenaenja
koje je izazvao taj neoekivani suar i uvi znak za uzbunu, peli su se u tom
trenutku uz stepenice. Za to vreme na krmi se uo agor i videle su se
ljudske senke kako tre sa bakljama u rukama.
 Pjer, koji je prvi stigao na pramac, baci se kao tigar na straara koji je
dao prvi znak za uzbunu i ubi ga.
Videi kako upadaju svi ti ljudi i ne shvatajui u prvom trenutku
pometnje odakle su mogli ua se popnu, ostali panci pokuae da pobegnu.
Gusari, koji su se ve bili popeli na palubu, skoie na njih, zaepivi im
usta i brzo ih vezae, bacivi ih prema najbliem boku.
Videi da, fregata, uprkos pretrpljenom sudaru, nastavlja da plovi,
Morgan se u meuvremenu pridruio glavnini bukanijera, zauzimajui
pramac.
Napad je bio tako munjevit i obavljen u tiini da, kada su se pojavili
panci koji su radili na krmi, skoro svi gusari sa fregate ve su se nalazili na
jedrenjaku.
Videi ih kako se pribliavaju sa bakljama u rukama, Morgan pusti
napred svoje strelce, viui:
Predajte se ili nareujem paljbu! ...
Straari se odmah zaustavie, prestraeni. Bilo ih je samo sedmoro ili
osmoro i nisu imali drugog oruja osim ekia i poneke sekire. Videi kako
se na njih upravljaju sve one puke i opazivi pramac pretrpan ljudima,
bacie svoje alate, govorei:
Neemo pruiti otpor.
Gde je kapetan?
Evo me!... povika jedan glas. Ko me trai? ta se dogaa ovde? Ko
nas je udario?
ovek etrdesetih godina koji je drao u ruci pitolj, izie iz senke,
izlaui se svetlosti koju su projektovala dva velika fenjera sa krme.
Morgan skoi prema njemu, viui: Predajte se, gospodine! ... Ve
smo gospodari vaeg broda.
Ko ste vi? upita panac preteim glasom.
Morgan, gusar! ...
uvi te rei, panac podie brzo pitolj da bi opalio. Pjer, koji je budno
pazio na njega, udarcem maa, veto mu izbi pitolj iz ruke.
etiri ili pet gusara baci se na panca podigavi na njega sablje, spremni
da ga ubiju.
Potujte hrabre ree Morgan. Veite ga i odvedite u kabinu.
Neka dvadeset ljudi ode u sobu na pramcu da zarobe mornare koji spavaju.
Ovamo, Pjere! ... U kadar! ...
Uputi se prema krmi, u pratnji tridesetak svojih gusara i sie u kadar, iji
je salon jo bio osvetljen.
Dva oveka sedela su za stolom i mirno igrala karte, ne znajui jo ta se
dogodilo na palubi. Jedan je morao pripadati visokom panskom plemstvu,
sudei po njegovoj raskonoj odei i skupocenoj ipki koja mu je ukraavala
rukave.
Bio je to ovek od trideset ili trideset dve godine, visokog rasta ali
veoma mrav, plave kose i brade, lako povijenog nosa i sokolovih oiju.
Njegova iljata brada odavala je neobino energinu linost.
Nasuprot njemu, drugi ovek, koji je morao biti oficir jedrenjaka, bio je
mnogo mlai i grubih crta lica.
Videi Morgana kako upada u pratnji nekoliko ljudi, plemi hitro skoi na
noge, stavljajui desnu ruku na drku velikog maa.
ta vi elite i odakle ste upali? upita, namrtivi elo. I pre
svega, ko vam je dozvolio da ometate nau igru?
Dozvolu smo uzeli mi, gospodine ree Morgan, pozdravljajui ga
maem. Ostavite ma u koricama, gospodine moj dodade pomalo
ironinim glasom. Ne biste nita postigli pruajui otpor. Nas je ezdeset
a vi biste ve trebali da znate koliko vrede gusari sa Tortuge.
Plemi ustuknu dva koraka.
Da li ste vi gusari izili iz mora ili iz pakla? povika besno.
Gnusni soju, koga avo titi da nas zlostavlja! ...
Dosta! ... Bacite ma! zapovedi Morgan.
A ako odbijem?
Narediu da vas ubiju, gospodine.
Plemi procedi neto kroz zube i prezrivo slomi ma koji je ve bio
izvukao na dvoje, bacivi slomljene delove kroz prozori.
Ko ste vi da mi nareujete da se predam? upita besno.
Morgan odgovori gusar. Ime koje panci iz Puerto del Principe,
Portobela, Marakaiba i Gibraltara ve poznaju.
panac samrtniki preblede.
Morgan. ree slabim glasom. I ja poznajem to ime. Koliku ste
cenu odredili za moj otkup? Znam da vi napadate panske gradove i brodove
zato to vas goni neutoljiva e za zlatom.
 O tome emo govoriti kasnije, kada budemo saznali ko ste vi.
Uzaludan trud, zato to sam ja ovde za sve neznanac. Uostalom ne
elim da se cenjkam. Odredite cenu i grad gde elite da budete isplaeni.
Veite ova dva oveka i zatvorite ih u neku kabinu ree na to
Morgan. Neka se postave dva straara ispred njihovih vrata. Zbogom,
gospodine dodade zatim, ironinim glasom. Pobrinuemo se kasnije za
vas.
GUVERNER MARAKAIBA

Prolo je tek pet minuta, a ve je cela posada, sastavljena od ezdeset

ljudi iznenaenih u velikom broju u mreamalealjkama zajednike sobe na
pramcu, bila zarobljena. uvalo ih je osam gusara naoruanih pukama.
Niko se nije usudio da prui otpor, toliki je bio strah koji su u to vreme
ulivali gusari sa Tortuge, koji su uivali slavu nepobedivih ljudi, jer se
smatralo da vode poreklo iz pakla.
Meutim, promena broda nije se pokazala tako dobrom, kao to su se
gusari u poetku nadali, premda je panski jedrenjak vredeo mnogo vie od
unitene fregate, ve osuene da potone.
I panski brod je mnogo pretrpeo zbog uragana i morske rakete, koja ga je
iznenadila nekoliko asova poto se sruila na fregatu: izgubio je kornailo,
ceo krmeni bok i brodsku opremu iznad palube. tavie, posada je priznala
Morganu da je osam sati voda prodirala na brod i da su mornari pumpali
itav dan da isprazne dno broda koje se bilo napunilo vodom.
Kako bilo, gusari su se smatrali sigurnijim na tom brodu, koji je imao
skoro netaknute jarbole i dovoljno drveta da se sagradi novo kormilo.
Gospoice, ree Morgan Jolandi, koja je napustila olupinu zajedno
sa Karmom i Van tilerom i popela se na jedrenjak. Mislio sam da sam
sreniji; pa ipak ne gubim nadu da u uspeti da odvedem ovaj brod na
Tortugu. Imamo meu nama vete tesare, koji e umeti da zapue pukotinu i
da sagrade novo kormilo, ili bolje, da dovre ono to su panci poeli.
Uvek sam imala puno poverenja u vas, gospodine Morgane
odgovori devojka i to poverenje nee izostati ni sada.
Van tileru, odvedi gospoicu u kadar, a ti Karmo, pripremi joj
najbolju kabinu.
Hajdemo, kume ree Francuz, okreui se prema Hamburaninu.
Pripremiemo gospoici od Ventimilje ljupko gnezdo.
 im sioe u salon, koji je ostao osvetljen, Jolana kriknu od
iznenaenja.
Zaustavila se ispred jedne minijature okaene na zidu, koja je
predstavljala glavu starca, bele kose i brade i strogog izraza lica.
ta vam je, gospoice? npita Karmo.
U mom zamku u Ventimilji videla sam jednu minijaturu identinu ovoj!
uzviknu Jolanda.
Tako mi ajkula!... povika Karmo, ustuknuvi jedan korak on! ... Ni
posle sedamnaest godina nisam ga zaboravio! ...
Gromovi Hamburga! ... uzviknu Van tiler. Da, on! ...
Videli ste ovog oveka? upita Jolanda sa izvesnim uzbuenjem.
Prepoznali smo ga, gospoice odgovori Karmo, zbunjeno,
namignuvi kriom Van tileru.
Ko je on?
Bio je panski guverner koji je zadao mnogo muka gusarima sa
Tortuge.
I kako to a se u mom zamku u Ventimilji nalazi minijatura, potpuno
ista kao ova? upita Jolanda. Moda ju je moj otac doneo iz Amerike?
Svakako, gospoice odgovori Karmo. Verovatno ju je dobio
prilikom raspodele plena opljakanog u Vera Kruzu.
udna kombinacija! .... Nai ovde istu minijaturu ... Da, to su njegove
oi, crte njegovog lica su identine, isti onaj tvrd izraz. elela bih da znam
kome pripada ova minijatura.
Verovatno komandantu broda. Pokuaemo da ga ispitamo. Hajdete da
se odmorite, gospoice; ve je jedan sat.
Karmo pronae kabinu koja je bila prazna i elegantno nametena. Zamoli
Jolandu da ue unutra i da legne u beli krevetac koji se nalazio u sredini
kabine.
Kada se Karmo i Van tiler vratie u salon, obojica istovremeno
povikae:
Njen deda!
Vojvoda Van Guld!
Kume, treba saznati kako to da se ova sliica nalazi ovde? Ja sam
siguran da se ne varam; to je on! ...
ini mi se da mi je jo pred oima slika one noi kada se pojavio na
najviem delu svoga broda, sa bakljom u ruci, izmeu dva bureta baruta
ree Hamburanin. I ini mi se da jo ujem zastraujuu tutnjavu koja je
usledila i da vidim plamen kako se die prema nebu. Sea li se, Karmo?
Zaboga! ... oseam kako se jo uvek jeim pri pomisli na to. Kume,
pokuajmo da saznamo kome pripada ova minijatura. Nisam nita manje
radoznao od gospoice Jolande.
Hajdemo da pitamo kapetana jedrenjaka.
Bie bolje da ispitamo nekoga iz posade, pilota na primer.
Hajdemo, Karmo.
Ispraznimo najpre ove dve ae, koje su samim udom ostale uspravne
i koje su kapetan i njegovi drugovi zaboravili da ispiju.
Karmo i Hamburanin, koji su voleli da okvase grlo kad god bi im se
ukazala prilika, ispie naiskap dve ae vina, zatim pooe do mesta gde su
se, svrstani u dva reda i vezani, nalazili zarobljenici. Karmo se priblii
gusarima koji su ih uvali i ree im tiho nekoliko rei. Zatim doe do jednog
starog mornara sede brade, za koga je pretpostavljao da je jedan od pilota, i
poto ga je odvezao, odvue ga u ugao.
Obeavam ti duvan i bocu vina, ako mi da obavetenje koje mi je
hitno ree mu.
Govorite! odgovori panac.
Ti poznaje kadar broda?
Siao sam tamo stotinu puta.
Kome pripada ona minijatura okaena na jednom od zidova?
Glava starca?
Da, ree Karmo.
Putniku koga smo ukrcali u zalivu Makuira, na izlazu iz Karipskog
zaliva.
Pokai mi ga.
Onaj prvi u drugom redu, koji se nalazi pored kapetana. Veliki
gospodin, kako izgleda; plemi svakako.
Karmo pogleda oznaenog oveka. Bio je to isti onaj ovek koji je slomio
ma na poziv na predaju.
Ne poznajem ga i nisam ga nikada video, promrmlja Karmo, posle
paljivog prouavanja. Pa ipak ... pogledaj ga i ti, Van tileru.
Bljesak tih oiju nije ti nepoznat, zar ne, drue? ree Hamburanin.
 Seti se starog Van Gulda.
Ko je taj ovek? upita Karmo, okreui se prema pancu.
Ne znam, gospodine.
Kada ste ga ukrcali?
Pre osam nedelja.
Da li je bio sam?
Ne, imao je sa sobom nekoliko oficira ali oni su ostali na kopnu.
Da li ste neprestano plovili sve do danas?
Bili smo na Kubi i sada smo se vraali na obale Venecuele.
Ne zna da mi kae odakle je dolazio taj ovek, kada ste ga ukrcali u
zalivu Makuira?
Ne znam, ali sam siguran da ga je kapetan oekivao, zato to smo
ostali nedelju dana skriveni u zalivu, bez ikakvog utovara. Meutim, kaem
vam da taj ovek mora biti neka krupna riba, sudei po nainu kako se prema
njemu ophodio komandant. On je bio taj koji je izdavao nareenja na brodu, a
ne komandant.
Dobie duvan i bocu vina ree Karmo, vodei ga ponovo meu
zarobljenike.
ta misli, ko to moe biti? upita Van tiler, kada se popee na
palubu, gde su gusari crpeli pumpama vodu, kako bi omoguili tesarima da
otkriju pukotinu i da je zapue.
To mora da je on!
Koji on?
Potraimo don Rafaela i ako ne bude govorio, asna mornarska re,
baciu ga u more.
Poe da tri po gornjoj palubi, traei plantaera meu grupama mornara i
zarobljenika sa fregate, koji su jo bili na slobodi. Najzad ga pronae, kako
sedi na jednoj gomili uadi, sa glavom meu rukama i oiju uprtih u daani
pod.
Ovo nije trenutak za dremanje, don Rafaele ree mu Karmo,
prodrmavi ga.
Zar sa mnom jo nije svreno? upita jadnik, duboko uzdahnuvi.
ta elite?
Recite mi: ako bih vam pokazao guvernera Marakaiba, grofa od
Medine, da li biste ga prepoznali?
 Nisam jo potpuno pobenavio odgovori plantaer.
On je ovde, znate li?
Don Rafaele, naglo ustade.
alite se ree. Nemogue je! ...
Kaem vam da je ovde odvrati Karmo.
Na ovom brodu?
Da, i siguran sam da ete ga, kada ga budete videli odmah prepoznati.
Vi ste sanjali!
Poite onda sa nama, tvrdoglave.
Hajdemo ree plantaer. Nisam jo izgubio vid.
Kume, umea se Van tiler moda si se prevario.
Saekaj pre nego to se izjasni odgovori Francuz. Ja sam
ubeen da sam pogodio. Neki drugi ovek koji nije njegov sin ili bliski
roak, ne bi mogao posedovati portret Van Gulda. Na dobrom smo putu, kad
ti ja kaem i kapetan Morgan e biti veoma iznenaen kad sazna kakvu
vrednost ima njegov plen.
Plantaer, koga je malo vukao Karmo a malo gurao Hamburanin, sie do
mesta gde su se jo nalazili zarobljenici, osvetljeni sa dva fenjera okaena o
tavanicu.
Pogledajte prvoga u onom redu, don Rafaele ree Karmo, gurajui
ga napred. Pogledajte ga dobro i pre nego to mi kaete da li ga poznajete
ili ne, dvaput razmislite.
Tek to je upravio pogled na plemia, plantaer viknu Karmou:
Vi ste pravi vetac!
Da li je to on? upita Karmo.
Da.
Grof od Medine?
I Toresa.
Vojvodino kopile?
Video sam ga sto puta i udostojio se da govori sa mnom.
Znai, nisam se prevario! uzviknu Karmo. Kapetan Morgan e biti
srean zbog toga.
Dok je Karmo, sav zadovoljan ovim otkriem, odlazio da obavesti
Morgana, jedan ovek, koga ni dva gusara ni don Rafaele nisu primetili jer je
dotle stajao zaklonjen iza donjeg prednjeg jarbola, ustade potmulo psujui.
 Bio je to kapetan Valera koji ih je, sumnjajui neto, pratio u tiini i
postavio se tako blizu njih, da mu nije promakla nijedna re.
To pseto od plantaera ga je izdalo promrmlja. Nisam se
prevario kada sam pomislio da ih je on odveo u manastir. Dobro sam uinio
to sam pazio na njega. Kad doe vreme dobie ono to je i zasluio.
Okrete se prema gusarima na strai, upitavi ih:
Hoete Ii mi dozvoliti da pozdravim jednog mog zemljaka?
Nemamo nareenje da vam to zabranimo, odgovori jedan od njih.
Samo izvolite.
Hvala, odgovori kapetan Valera. Naao sam ovde jednog starog
poznanika.
Proe iza drugog reda zarobljenika i priblii se guverneru Marakaiba, koji
je sedeo duboko zamiljen.
Veoma mi je ao to vas zatiem ovde, gospodine grofe ree mu,
sedajui pored njega. I vi ste sigurno veoma iznenaeni to me vidite.
Guverner se hitro okrete i zaueno ga pogleda.
Glavom i bradom, gospodine grofe ree Valera. Nisam bio
mnogo sreniji od vas; fregatu na kojoj sam se nalazio zarobio je onaj
prokleti Morgan, avo da ga nosi!
Koju fregatu?
Vi znai ne znate da su od est brodova koji su trebali da unite
gusare, dva bila unitena a trei su zarobili sami gusari.
A nai su dopustili da ih gusari savladaju? ree guverner besno.
Zar su ti gusari nepobedivi?
Ja mislim da su nepobedivi, gospodine grofe odgovori kapetan.
Da li je istina da su opljakali i Gibraltar?
Da.
Da li je kerka Crnog Gusara i dalje na sigurnom?
Ne, gospodine grofe; ona je u Morganovim rukama.
Guverner zadrhta, zatim ree besno: U rukama gusara! ta mi to
priate?
Da je ona ovde, na ovom brodu.
Ispriajte mi sve, sve! ree plemi, nervozno grickajui nokte.
Kapetan nije ekao da mu se dva puta ponovi i ispria mu ukratko sve
to se dogodilo od kada su gusari zauzeli Marakaibo.
 Grof od Medine je sluao, ne prekidajui ga, postajui naizmenino as
bled as crven, kao da e ga udariti kap.
Prokletnici! ... Prokletnici! ... procedi kroz zube, kada je kapetan
zavrio. Ko je mogao da me prepozna?
Onaj plantaer, don Rafaele Kaldara, koga sam maloas video sa
dvojicom gusara, Karmoom i Van tilerom.
Ve sam uo ta imena.
Bila su to dva odana oveka Crnog Gusara, koji su ga uvek pratili.
Da, moj otac mi je govorio o njima. Nadam se da onaj izdajnik nee
dugo iveti.
Ja u se pobrinuti da on nestane odgovori kapetan utoliko pre
to mislim da je on odveo dvojicu gusara u manastir.
ta da radimo sada? Morgan nee prihvatiti nikakav otkup za mene i
drae me kao zarobljenika ako je upoznat sa mojim planovima u vezi kerke
Crnog Gusara.
Vae neake, gospodine grofe ispravi ga kapetan.
Guverner ga prostrelja oima.
Ne, ree moje planove u vezi kerke oveka koji je bio fatalan
za mog oca i koji mi oduze ogromno bogatstvo, oenivi vojvotkinju. Borba
je meutim tek zapoela i Morgan e, poto se imenovao za zatitnika
gospoice od Ventimilje, nai u meni ljutog neprijatelja!
Zbog toga je potrebno da vi budete slobodni, gospodine.
Mogu li raunati na vas?
Uvek, gospodine. ta treba da uinim?
Da spreite da nas ovaj brod odvee na Tortugu.
To nee biti lako.
Osmeh zamre na grofovim usnama.
ta nam je potrebno za unitenje jednog broda? Pukotina, otvorena u
pogodnom trenutku; bure baruta koje se sluajno zapali i delimino ga oteti;
topovi koji kidaju zapore ...
Ve sam to primenio, gospodine, da bih unitio fregatu i bilo bi opasno
ponoviti i ovde ree kapetan uzdahnuvi. Znam dovoljno i sproveu
jednu moju ideju u delo.
Imate li ovde prijatelje kojima se moete poveriti?
Dva vojnika iz garnizona Marakaiba, koji su mi odani.
 Obeajte njima, ne brojei pijastre, u moje ime ...
Jedan glas prekide kapetana, koji se tre.
Bio je to Karmo, koji je vikao:
Odvedite plemia u kadar. ekajte ga.
Morgan eli da govori sa vama ree kapetan. Negirajte sve i
igrajte na lukavstvo.
Biu mu dostojan protivnik ree grof, ustajui. Videemo ko e
dokazati da sam ja zaista guverner Marakaiba.
DVA STRANA PROTIVNIKA

Kada grof od Medine ue u kadar, zatee u salonu Morgana samog,

oslonjenog na sto, na kome su jo uvek stajale ae koje su ispraznali Karmo
i Van tiler.
Ugledavi ga, Morgan izvue dve stolice, govorei suvo:
Sedite, gospodine grofe; imamo da razgovaramo o vanim stvarima.
Ko vam je to rekao? upita grof. Ko je bio taj bednik koji me je
izdao? Neka je proklet! Pa dobro, da, ja sam grof od Medine i Toresa, sin
vojvode Van Gulda i markize od Mirande i guverner Marakaiba ... ta elite
sada od mene?
Da znamo samo jednu stvar ree Morgan.
Koju?
Zato ste poslali brodove da zarobe kerku Crnog Gusara, gospoicu
Jolandu od Ventimilje?
Vi elite da znate suvie, kapetane Morgane ree grof. To su
stvari koje se tiu samo mene, a ne gusara sa Tortuge.
Vi ste zaboravili da je Crni Gusar bio jedan od najveih kapetana
gusarstva i da njegova ker ima pravo na nau zatitu.
Zatitu morskih lopova i razbojnika! ree grof ironinim glasom.
Dobre plemie je izabrala, vere mi! ...
Morganovo lice planu od besa. Njegova ruka poe brzo prema drki
maa i izvue ga do pola iz korica.
Ubijte me ree grof mirnim glasom, otkopavajui prsluk i
pokazujui belu svilenu koulju. Srce mi ovde udara.
Grofova hladnokrvnost i njegove rei delovale su kao hladan tu na
gusara.
Morgan se bori, ali ne ubija ree, vraajui ma u korice. Imate
otar jezik, gospodine grofe.
 Moj ma je jo otriji smelo odgovori Van Guldov sin.
Videemo to, ako se jednoga dana budemo sreli i bili u situaciji da
ukrstimo maeve.
Prihvatam od sada izazov.
Hoete li odgovoriti na moje pitanje?
Rekao sam vam da se te stvari tiu moje porodice.
Vi mrzite gospoicu od Ventimilje?
Mogue je da ja gajim mrnju prema kerki onoga koji je
prouzrokovao smrt moga oca, vojvode Van Gulda.
Crni Gusar ga nije ubio. Va otac je bio taj koji je zapalio barut, kada
je Munja napala njegov brod. Ja sam prisustvovao toj traginoj sceni.
Uostalom, Crni Gusar je imao dobre razloge da mrzi vaeg oca, koji mu je
ubio tri brata.
Ali nije imao nikakav razlog da, usred oluje, prepusti talasima
Karipskog mora, zakonitu ker moga oca, Onoratu Van Guld.
Crni Gusar se zakleo da e unititi sve one koji nose to zlokobno ime i
to se zakleo nad posmrtnim ostacima svoje brae, Cryenog i Zelenog Gusara.
Uostalom, izbegavi samim udom oluju, Onorata, ne samo da mu je
oprostila, ve mu je postala i ena.
Pa, dobro i ja sam se zakleo ... pokupio sam nasledstvo moga oca.
U ilama gospoice od Ventimilje tee krv vae porodice.
. Moja majka nije bila i Onoratina majka; ja nisam jedan Van Guld, ja
sam kopile ree grof gorko.
Pree lukom preko ela, kao da eli da odagna neku tunu misao, zatim,
skoro nestrpljivo, upita:
Pa dobro, ta nameravate da uinite sa mnom?
Obeajte mi da ete se odrei vaih planova u vezi gospoice od
Ventimilje, koji mogu biti samo zli i da ete zauvek napustiti panske
kolonije u Americi i ja u vas osloboditi.
Ne nadajte se da ete mi iznuditi takvo obeanje ree grof,
energinim glasom.
Onda u vas odvesti na Tortugu i ostaete tamo zarobljeni, sve dok ne
promenite miljenje.
Samo izvolite.
Upozoravam vas da ete dok ne stignemo tamo, ostati zatvoreni u
jednoj kabini i uvani, poto ja ne elim da gospoica od Ventimilje sazna da
ste vi na brodu.
Ah! ... ona je ovde! ... uzviknu grof, glumei jo vee iznenaenje.
Zar niste znali?
Niko mi to nije rekao.
Ne zavaravajte se.
Sta elite da kaete, gospodine Morgane?
Napustite svaku nadu da moete da uinite neto protiv nje.
Grof slee ramenima, ne odgovorivi. Meutim, im mu je Morgan
okrenuo lea da pozove ljude koji su straarili napolju u oekivanju
zarobljenika, udni smeak pojavi mu se na usnama, dok mu oi lukavo
sevnue.
Gospodine grofe ree Morgan, uvodei dvojicu gusara sa strae
pratite ove ljude.
U redu odgovori guverner.
Izie uzdignutog ela, ne pokazujui ni najmanji znak uzbuenja.
Evo oveka sposobnog da mi zada mnogo muka promrmlja
Morgan, kada ostae sam. Bie bolje da pourim da stignem na Tortugu.
Na moru neu imati sna, sve dok on bude na brodu. Karmo! ...
Francuz, koji je moda oekivao taj poziv, puei na poslednjem
stepeniku u drutvu nerazdvojnog Hamburanina, brzo dotra.
ta elite, gospodine Morgane? upita ulazei.
Poveravam tebi i Hamburaninu zadatak da pazite na grofa. Nije
potrebno da ti kaem da je to opasan ovek.
On je sin Van Gulda, stranog starca koji je Crnom Gusaru zadao
toliko nevolja ree Karmo. Ja i moj kum Van straariemo na smenu
ispred njegove kabine.
I ni rei gospoici od Ventimilje o grofu. Moda ne bi imala mira,
znajui da je on na brodu.
To znamo samo nas etvoro. Ako don Rafaele progovori, baciu ga
ribama.
Rade li tesari?
Izglea da je pukotina ira nego to su panci pretpostavljali. Moi
emo da razvijemo jedra tek sutra uvee.
Idem da im kaem da ubrzaju radove, a ti Karmo, dobro otvori oi.
 Francuz se pridrui Hamburaninu, koji nije naputao svoje mesto.
Kume, jezik za zube o onome to se dogoilo. To je nareenje.
Neu govoriti.
Da li si video don Rafaela?
ini mi se da sam ga malopre video na pramcu.
Hajdemo da ga potraimo.
Prooe gornju palubu, gde je jedan deo posade, uz pomo nekoliko
panskih zarobljenika, portvovano crpio pumpama vodu iz santine i popee
se na pramac, ali ne uspee da ga primete.
Prooe ponovo palubu, gledajui ispod jedara koja su bila sputena
izmeu gomila uadi; zatim soe u baterije, ispitujui svoje drugove.
Posetie ak i zajedniku sobu posade i ostavu, ali uzalud. Don Rafaela nije
nigde bilo.
Ovaj nestanak je tajanstven ree Hamburanin. Moda je onaj
straljivko, bojei se neke osvete od strane guvernera, pobegao?
A gde? upita Karmo. Verovatnije je da se utopio. Toliko je
eleo smrt!...
Nemogue da je doneo tako oajniku odluku; potraimo ga jo malo,
kume.
Nekoliko gusara, obavetenih o nestanku plantaera, pridrui im se,
obiavi ceo brod. Najzad su samo mogli da konstatuju da se taj jadnik vie
nije nalazio na jedrenjaku.
Jedan od zarobljenika sa fregate rekao im je, da mu se nekoliko minuta
ranije, dok se nalazio na najviem delu broda, uinilo da je uo tup udar, kao
da je neko telo ili neko orue palo u more.
Udavio se ree Hamburanin. ao mi je, asna mornarska re,
jer iako je Spanac, bio je dobar ovek.
Ili su ga moda udavili? ree Karmo.
A ko? upita Van tiler, duboko pogoen tim reima.
Neko ko je moda sumnjao u njega.
Kapetan Valera?
Ko bi to znao?
Vikao bi i pruio neki otpor.
Moda su ga najpre muki ubili noem, ili su mu zapuili usta.
Pa ipak, primetio sam malopre kapetana kako mirno razgovara sa
komandantom jedrenjaka ree Hamburanin.
Kako bilo, rastuuje me bedni kraj tog dobriine, koji nam je uinio
toliko usluga. Na strau, Hamburanine. Povereno nam je nadziranje
guvernera i moramo dobro otvoriti oi. On je najopasniji od svih! ...
IZDAJA

Kada je svanula zora, brod jo nije bio u stanju da razvije jedra.

Iako su revnosno radili itave noi, jo nisu uspeli da potpuno zapue
pukotinu koja se bila otvorila blizu pramanog toka i koja je imala takve
dimenzije da je dovodila u veliku opasnost jedrenjak.
Ni kormilo jo nije bilo gotovo, poto u ostavi nisu nali drvo, pogodno
za tu vrstu gradnje.
Morgan je uvideo da je bio prisiljen da saeka moda jo dvadeset etiri
asa, pre nego to bude mogao da napusti te krajeve koji su, poto su ih
poseivali panski brodovi, mogli postati veoma opasni.
U toku noi jedrenjak se, iako nije duvao vetar, noen moda nekom
strujom, pribliio obali Venecuele, koja se ve mogla nejasno opaziti. Koji
deo obale je to bio, niko nije mogao znati, ak ni panski kapetan nije dao
nikakvo jasno obavetenje.
U pono, kada su tesari skoro zavrili opravku, iznenadna bujica vode
grubo ih izbaci iz tovarnog prostora.
Skoro u isto vreme, kao da ta nova nesrea nije bila dovoljna, snaan
vetar podie se sa severa, gurajui brod velikom brzinom prema
venecuelanskoj obali, koja je ve bila blizu.
Na znak za uzbunu koji su dali tesari, Morgan brzo dotra. Na svoju
nesreu, morao je da konstatuje da je nova pukotina bila suvie velika da bi
voda mogla da se suzbije pumpama, utoliko pre to je posada bila potpuno
iscrpljena neprestanim i napornim radom, koji je trajao dvadeset etiri dana.
Bolje da smo ostali na olupini ree Pjer le Pikard, koji je brisao sa
ela nekoliko kapi hladnog znoja. Ovako, nita nismo postigli. Zar je korito
ovog prokletog broda kao reeto? ree besno. Ili je moda neki krivac,
uprkos tvojim pretnjama, ponovo sabotirao kobilicu? Da smo udarili o neku
stenu, udarac bi se odbio i iznad palube.
 Da, ree Morgan ovde je poinjena gnusna izdaja. Dok su nai
ljudi nastojali da zapue pukotinu, neki krivac je otvorio drugu.
Sa kakvim ciljem?
Da bi spreio da se vratimo na Tortugu; stvar je veoma jenostavna.
Moda guverrier ima nekog prijatelja meu zarobljenicima sa fregate?
Moda, Pjere. odgovori Morgan.
Trebao si da ih baci sve u more, kao to sam ti savetovao ree
Pjer, tvrdoglavo.
Gospoica od Ventimilje ne bi nam nikada oprostila takvu okrutnost,
koju njen otac ne bi nikada dozvolio.
Istina je odgovori Pjer le Pikard pomalo zlovoljno. ta sada da
radimo?
Ne preostaje nam drugo nego da nasuemo brod na neki peani sprud
i da pokuamo da zatvorimo pukotine.
More nadolazi, Morgane, a severni vetar duva jako.
Pokuaemo da se nasuemo na ravnu obalu. Hajde, razvijmo neko
jedro i pokuajmo da pristanemo, pre nego to se brod napuni vodom.
Kada se popee na palubu, zatekoe Jolandu koja je, uvi od Karmoa o
opasnosti kojoj je bio izloen jedrenjak, napustila odmah kabinu.
Tonemo li, gospodine Morgane? upita zabrinuto ali ne i uplaeno.
Ne jo, gospoice odgovori gusar. Pre nego to brod bude pun
vode, proi e barem dva asa a nama je dovoljan jedan da dodirnemo obalu.
Da li je primeujete, tamo prema jugu?
Zar se jedrenjak nee razbiti? Vidim talase kako se formiraju i jure
velikom brzinom.
Da, more postaje nemirno odgovori Morgan. Uprkos tome,
nadam se da u nai dobro mesto da nasuem brod. Zatim snanim glasom
povika:
Na palubu i dignite jedra!
Svi se popee na gornju palubu, ukljuujui Karmoa i Van tilera, koji su
smatrali da nema svrhe uvati guvernera u takvom trenutku.
More je za nekoliko minuta zbog vetra, a moda i zbog blizine obale i
prisustva grebena i pliaka, postalo veoma uzburkano. Ogromni talasi, koji
su se stvarali pred oima posade, zahvatali su brod, snano ga ljuljajui.
Da bi jedrenjaku malo povratio stabilnost i da bi poveao brzinu, Pjer le
Pikard je naredio da se razviju dva trouglasta jedra i nekoliko flokova na
kosniku.
Obala Venecuele nije bila mnogo daleko.
ulo se strahovito huanje talasa koji su se razbijali o obalu ili o
grebene.
Morgan prie kormilu, elei da lino upravlja brodom i zamoli Jolandu
da se ne udaljava od njega, kako bi bio spreman da joj pomogne u sluaju da
brod ne izdri udar. Karmo im se pridruio, dok je Hamburanin zajedno sa
Pjerom, na pramcu merio dubinu vode.
Kako se jedrenjak pribliavao kopnu, more je postajalo sve uzburkanije.
Ogromni talasi prelivali su se, s vremena na vreme, preko bokova i razbijali
se na palubi, pretei da odvuku u more zarobljenike sa fregate i ljude iz
posade. Buka, koju su proizvodili talasi odbijajui se o obalu, u izvesnim
trenucima bila je tako zagluujua, da se nisu ule komande Morgana i Pjera
le Pikarda.
Obala nije bila udaljena vie od pet stotina koraka, ali pomrina je bila
tako gusta, da se nije moglo razaznati da li je na obali postojala neka uvala ili
je bilo grebena koje je trebalo izbei.
Ge li idemo? pitao se Karmo, koji je jednom rukom drao
gospoicu od Ventimilje. Da li emo se razbiti o grebene ili e brod
potonuti pre nego to dotaknemo kopno?
Strah da brod moe svakog trenutka potonuti, nije bio bez osnova.
Pukotina ili pukotine koje je otvorio izdajnik, mora da su se brzo proirile
pod snanim i neprestanim udarima talasa, poto je jedrenjak, za manje od
pola asa, zaronio oko dva metra u dubinu. Voda je poela da curi kroz
otvore na baterijama, iako je Morgan naredio da se zatvore sva okna, kako bi
odgodio tonjenje broda.
Dole, u tovarnom prostoru, ulo se potmulo huanje vode koja se
razbijala o pregrade baterija i tada bi se brod, zahvaen talasima, naginjao na
jedan ili na drugi bok.
Plaei se da e zarobljenici tamo dole ne udave, Morgan im je nareio
da se popnu na palubu, ukljuujui i grofa od Medine, koga su odveli na
pramac i poverili Van tileru, da ga Jolanda, koja se nalazila na krmi, ne bi
mogla videti.
U dvanaest i petnaest, do broda su ve dopirali talasi koji su se odbijali o
obalu. Morgan je i dalje bio za kormilom i inio ogromne napore da odri
jedrenjak.
Taj neustraivi mornar, iako je znao da je u velikoj opasnosti, sauvao je
u tom stranom trenutku, zadivljujuu hladnokrvnost. Mirnim i jasnim glasom
izdavao je nareenja. Jedino su njegove oi odavale ivo uzbuenje kada bi
pogledale Jolandu, iako se devojka trudila da ne pokae nikakvu strepnju i
ve je tri puta rekla:
Ne brinite se za mene., gospodine Morgane. Ovaj brodolom me nee
uplaiti.
Udaran sa svih strana talasima, brod se jako ljuljao, dok je oko njega
kljuala pena, ne sluajui vie kormilo niti poticaj jedara, koje je vetar
naduvao.
Brod je napredovao, zatim uzmicao, naginjui se as na jedan bok as na
drugi, propinjui se naglo da bi zatim ponovo pao.
Usled tog ljuljanja, voda je navirala kao bujica kroz hodnike barerija i
tovarni prostor i uz strahovito huanje provaljivala je vrata kabina, prevrui
sve na svom putu.
Obala nije bila udaljena vie od nekoliko stotina metara, kada se na
pramcu zau Pjer kako vie:
Grebeni ispred nas!... Morgane, skreni niz vetar!. ..
Gusar koji nije isputao ruicu kormila, uini tako, ali u tom trenutku
zastraujui talas srui se na krmu, prekrivi je celu. Morgan jurnu prema
Jolandi, steui je vrsto u naruje, dokje Karmo odleteo preko boka broda.
Uhvatite se za mene, gospoice! povika.
Tek to je izgovorio te rei, oseti da ga ogroman talas podie i odnese
zajedno sa devojkom. Potonu u more, ne isputajui devojku, zatim ponovo
ispliva na povrinu.
Kada je ponovo otvorio oi, na udaljenosti od jedne gumine opazi brod,
koga je protivtalas odgurnuo na puinu.
Drite se vrsto za mene, gospoice ree ioj. Obala je na
nekoliko koraka i brod e se uskoro nasukati!
Jolanda mu klonu u naruje, onesveena.
Ovamo! ... Ovamo! ... povika Morgan, prestraeno.
Glas u blizini, odgovori na taj oajniki poziv:
Dolazim, kapetane! ...
 Izmeu zapenuanih talasa pojavi se na trenutak ljudska glava, zatim
ponovo nestade.
Videi da je devojka nepokretna, Morgan je nastojao da joj dri usta
iznad vode, kako bi je spasao od guenja i u meuvremenu je plivao
oajnikom snagom. Kao snaan ovek i naviknut da prkosi talasima, nije se
bojao da e se udaviti, iako je bio pod teretom tog tela. I ranije se spaavao
bacajui se smelo meu talase, pre nego to bi brod potonuo.
Pored snage tih ogromnih talasa, zabrinjavala ga je blizina obale. Ako je
ona za njih bila spas, mogla je isto tako predstavljati i veliku opasnost.
Ponovi poziv i zau isti glas od malopre kako odgovara:
Trenutak, gospodine Morgane, auf! ... Dolazim! ...
Morgan radosno povika:
Karmo! ...
Da, ja sam, gospodine Morgane.
Pouri!...
Prokleti talasi! ...
Gospoica od Ventimilje se onesvestila! ...
Hrabri mornar poslednjim zamahom ruku dopliva iza Morgana.
Ovde ... Naslonite se, kapetane ... Uspeo sam da skinem ovaj pojas za
spasavanje u trenutku kada me je talas odnosio ... Gromovi Hamburga, to
reko moj kum Van ... Gospoica ovde! ...
Videi pored sebe mornara koji se naslanjao na kotur od plute, Morgan se
okrete, pruajui prema njemu slobodnu ruku, dok je levom pridravao
devojku, koja se jo nije bila povratila.
Hvala, Karmo ree u trenutku kada ih je drugi talas povukao,
gurajui ih prema obali.
Gospoica se onesvestila ree mu Morgan. Verovatno ju je talas
udario sa strane u glavu. Pomozi mi Karmo, da je zatitimo kada nas more
izbaci na obalu ...
Talas e udariti prvo mene, kapetane odgovori Karmo, obuhvativi
jednom rukom Jolandu oko struka.
A gde je brod, kada se vie ne opaa?
Video sam da je odgurnut na puinu ... Pazite! ... Dodirnuo sam dno ...
Na obali smo!
Talasi su ih prevrtali, udarajui ih sa svih strana. Buka, koja se stvarala
odbijanjem talasa o obalu, postala je takva da se vie nisu mogli uti.
Morgan je inio nadljudske napore da bi drao devojinu glavu izvan vode;
meutim, s vremena na vreme, morska pena ih je pokrivala sve troje,
prisiljavajui ih da gutaju vodu.
Ve dva puta su dotakli kopno, kada ih ogromni talas, koji se huei
pribliavao velikom brzinom, podie do neverovatne visine i izbaci ih napred.
Ne putaj je! ... Imao je samo vremena da vikne Morgan.
Osetie kako im se noge zapliu o neto i ostaju kao zarobljene. Talasi se
prelie iznad njihovih glava i razbie se o nekoliko stabala, koja su se
nejasno videla u mraku; zatim se tena masa povue prema moru,
pokuavajui da povue sa sobom i brodolomnike, ali prepreke koje su im
zarobile noge, ne popustie.
Na kopnu smo! ... zaurla Karmo gromkim glasom. Spaeni smo! ...
Talas ih je bio odvukao meu gomilu paletuvijera, ije su ih krive grane,
ne samo zadrale, ve su i ublaile snagu udara.
Beimo, pre nego to naie novi talas povika Morgan.
Baci pojas za spasavanje koji mu vie nije koristio, ponese devojku i
prelazei sa grane na granu, stie do ivice ume.
Sreom, drugi talas nije bio tako veliki i razbi se o prve redove rizofora.
Zaista smo sreno pristali ree Karmo, koji je brzo pratio Morgana.
Pokuajmo da povratimo gospoicu od Ventimilje.
Nadajmo se da nije zadobila nikakvu povredu odgovori Morgan,
zabrinutim glasom. Pre svega, potrebna nam je vatra.
Imam trud i kresalo, zatvorene u nepromoivoj metalnoj kutiji.
Pogledajmo da li je sve suvo.
Pouri, Karmo! Nestrpljiv sam.
Da li joj kuca srce?
Da.
Nee joj biti nita, gospodine Morgane. Trud je suv i u kutijicu nije
ula ni kap vode.
Sakupi suva drva dok ja pripremim leaj.
Morgan neno spusti devojku; zatim, poto je jo uvek imao o pojasu
ma, isee deset listova badana i prekri ih mekim slojem mahovine, skinute
sa stabla jednog ogromnog drveta.
U meuvremenu, Karmo je pipajui sakupio suvo lie i grane i
improvizovao je malu vatru, zapalivi je bez mnogo napora. im je plamen
buknuo razbijajui tamu, ugledae devojku, kako die jednu ruku, kao da
pokuava da udalji neto od sebe.
Morgan radosno povika:
Dolazi k sebi! ... Gospoice Jolanda! ... Gospoice od Ventimilje!
Devojine oi su jo bile zatvorene i njeno lepo lice bilo je veoma bledo,
meutim disanje joj je ve nekoliko trenutaka bilo slobodnije.
Gospoice ... Gospoice ... spaeni ste ponavljao je Morgan, koji
se nadneo nad njom, briljivo motrei svaki njen pokret. Na obali smo! ...
Odjednom, devojka se trgnu a njene lepe oi se otvorie i pogledae
Morgana.
Vi ... Gospodine ... proapta.
Da, ja sam, Morgan ...
Osmeh pree preko Jolaninih usana i njena desna ruka stee gusarevu
ruku.
Talas ... Seam se ... Zar je mogue da sam iva?
Da li ste povreeni, gospoice?
Udarila sam ... Tano je ... Kada me je talas odnosio ... A brod? ... A
ostali? ...
Ne mislite na jedrenjak ree Morgan. Pretpostavljam da se
negde nasukao.
Ah! uzviknu devojka, ugledavi pored sebe Francuza. To ste vi,
Karmo.
Tamo gde je kerka mog kapetana, uvek sam i ja odgovori mornar,
smeei se.
Zar tebe nije odvukao talas? upita ga Morgan.
Ve sam se bio uhvatio za vrze velikog jarbola na levom boku, kada
ugledah vas sa gospoicom od Ventimilje, kako padate u more. Tada sam se
pustio i skoio za vama, mislei da vam mogu biti od koristi, tim pre to sam
uspeo da uzmem pojas za spasavanje.
Hvala, stari moj ree Morgan uzbueno. Ti si jedinstveni
mornar.
Ja sam mornar Crnog Gusara odgovori Karmo skromno.
Ostatak noi, dvojica gusara i gospoica od Ventimilje, koja se brzo
oporavila, poto nije bila povreena, provedoe kraj vatre, suei odeu i ne
usuujui se da se udalje od obale.
Uostalom, pre nego to donesu neku odluku, eleli su da saznaju ta se
dogodilo sa jedrenjakom, koji je nestao u tami i nije se vie video. Nisu
verovali da je potonuo iako je bio skoro pun vode; bilo je verovatnije da se
nasukao na nekom drugom delu obale ili u pliacima na koje je upozorio Pjer
le Pikard nekoliko minuta pre nego to se onaj strani talas sruio na krmu.
Da se jedrenjak razbio negde u blizini, svakako da bi povici brodolomaca
doprli do uiju Morgana i njegovog druga, uprkos neprestanoj buci talasa.
arka elja da saznaju sudbinu nesrenog broda muila je Morgana i
Francuza, tako da se u sam osvit zore uputie prema paletuvijerima, nadajui
se da e ga ugledati.
NAPAD

Brodolomci su stigli na obale prostranog zaliva, koji je duboko prodirao u

kopno obraslo umama.
Izmeu velikih talasa koji su se razbijali o grebene, videli su se delovi
razbijene olupine. Usred pene talasali su se delovi oplata i palube, motki to
dre jedra, zatim sanduci i burii koji su se buno sudarali.
Nekoliko velikih greda, otrgnutih moda od tokova pramca ili krme sa
brodskog korita, nasukalo se izmeu paletuvijera prilikom plime i oseke.
Meutim nigde nije bilo ljudi. Dokle god je oko dopiralo, obala je bila
pusta, a ni u vodi se nije primeivao nijedan le. To je bilo neobjanjivo,
imajui u vidu veliki broj ljudi koji su se nalazili na jedrenjaku u trenutku
kada su ga talasi i vetar nosili prema pliaku.
Zar je mogue da su se svi udavili? uzviknu Morgan izmenjenim
glasom. Bilo je meu naim ljudima izvrsnih plivaa, koji se nisu plaili
velikih talasa. ta ti misli, Karmo?
Da li ste sigurni da ove olupine pripadaju ba naem brodu? ree
mornar.
ta hoete time da kaete, Karmo? upita Jolanda.
Da bi mogle pripadati i fregati, koju smo napustili posle napada.
A na brod? upita Morgan. Gde misli da je zavrio? Hajde da
pogledamo one grede, dodade zamiljeno.
Probijajui se izmeu paletuvijera, uskoro stigoe do mesta gde su talasi
naneli one predmete. Naoe u pesku jo nekoliko stvari, meu kojima i
jedan topovski lafet. Morgan jurnu prema njemu znajui da topovi uglavnom
nose napisano ime broda kome pripadaju.
U prvu si, Karmo povika. Ovi ostaci pripadaju fregati. Evo
ovde na lafetu njeno ime.
Ali ta se onda dogodilo sa drugim brodom? upita Jolanda.
 Ne usuujem se da vam odgovorim, gospoice ree Morgan, ije
se elo smrailo. Bojim se da se dogodila katastrofa.
Znai, vi verujete da je potonuo? upita Jolanda, uzbuenim glasom.
Moji ljudi se sada verovatno svi odmaraju na dnu mora; eto moga
miljenja, gospoice. Talasi su ga odneli prema puini dosta daleko od obale
a zatim je potonuo.
Ah! . . . Jadni moj Van! zajeca Karmo.
Otii bez mene! ...
Jo nemamo nikakvih dokaza da je taj brod potonuo ree Jolanda.
Bio je pun vode, gospoice, i sem ako se nije dogodilo neko udo, nije
mogao izbei sudbinu koja ga je zadesila. Mislim da nam sada preostaje
jedino da se pobrinemo za nas.
ta nameravate, gospodine Morgane?
Poto nam je sudbina poslala ova dva Indijanca, pratimo ih do
njihovog plemena odgovori gusar. Tamo emo, barem za sada, nai
sklonite i zatitu. Ne zaboravimo da ovim umama krstare ojakule.
Kako li e nas primiti ti Indijanci?
Karibi nisu loi, osim ako ih ne izazivate, odgovori Karmo. Ja ih
poznajem poto sam bio kod njih jo sa vaim ocem.
Da li je daleka ta savana?
Na tri sata mara.
Samo da nas ti prokleti ojakule ne ekaju tamo! ree Karmo.
Ne volim da imam posla sa divljacima, pogotovu kad nemam u rukama svoju
puku.
Brodolomci su bili tuni i veoma zabrinuti, naroito Morgan, koji se osim
toga to je izgubio sve svoje verne drugove i itav plen iz smelog poduhvata,
nalazio bez broda i bez pomoi. Pored toga, postojala je velika mogunost da
padne u ruke divljacima ili pancima zajedno sa devojkom, koju se zakleo da
e spasti.
ak je i Karmo izgubio svoju uobiajenu veselost, mislei na bedni kraj
svog nerazdvojnog druga, jadnog Hamburanina.
Malo po malo kako su prodirali u veliku umu, mar je postajao sve
naporniji. S mukom su se probijali kroz bujnu vegetaciju.
Idite ree Karmo spasite najpre gospoicu od Ventimilje.
Pourite, ujem lie kako uti.
 Morgan brzo krenu napred, a za njim Jolanda i stigoe na obalu jednog
veoma brzog potoka, ne ireg od est metara, koji je tekao izmeu dva prava
zelena bedema.
Na obalama je raslo tako ogromno drvee, da su se njihove grane i listovi
meusobno preplitali iznad reice, stvarajui zeleni svod, skoro neprobojan
za suneve zrake.
Morgan se spusti niz obalu. Poluskrivenog meu irokim listovima
mukumukua, ugleda jedan od onih amaca, izdubljenih u stablu dinovskih
bambusa, zvanih montarias, snabdeven sa etiri vesla, veoma irokih
lopatica i kratke drke.
Evo piroge! povika. Brzo, gospoice, ukrcajte se.
Pomoe devojci da se spusti niz obalu, koja je bila veoma strma i obrasla
trnovitim bunjem i ukrca je u amac.
Taman je hteo da se vrati na obalu i pozove druga, kada se u umi zaue
strahoviti urlici.
Gospodine Morgane zau Karmoa kako vie. Spasite devojku!
... Beite! ...
Umesto da poslua, Morgan pojuri do vrha obale i ugleda Karmoa kako
bei glavom bez obzira prema estaru, dok je za njim jurilo sedam ili osam
ljudi, veoma visokih i sa dugim bradama, koji su odapinjali strele
zadivljujuom brzinom.
Ojakule! ... uzviknu Morgan. Ovamo Karmo, ovamo! ... U
amac! ... U amac! ...
Bilo je suvie kasno, poto su ljudoderi skoili izmeu begunaca i reke,
spreivi ih tako da se popnu u pirogu.
uvi Morganove povike, tri oveka se izdvojie iz grupe i bacie na
njega nekoliko strela, ne uspevi da ga pogode.
Shvativi da vie ne moe da rauna na svoje drugove, gusar u dva skoka
stie do reice i uskoi u amac, povikavi devojci, koja je imala pitolj:
Lezite na dno piroge, gospoice...
Zatim, dok je Jolanda sluala, uhvati dva vesla i presekavi konopac,
otisnu se dalje od obale veslajui svom snagom.
Bio se udaljio oko deset metara, kada se tri divljaka pojavie na obali.
Tri strele fijuknue kroz vazduh i Morgan jauknu od bola. Dve strele se
zabie u amac; meutim, trea, bolje usmerena, zari se duboko u gusareve
grudi skoro u visini desnog ramena.
Jolanda, koja je ula njegov bolni krik i videla kako besno otkida drku
bambusa, naglo se uspravi i opazivi tri divljaka, koji su se spremali da
ponovo odapnu strele, ispali u najblieg jedan hitac iz pitolja.
Pogoen u glavu, ljudoder se otkotrlja niz obalu i pade u vodu, odmah
potonuvi.
Ostala dvojica, preplaeni pucnjem koji su moda prvi put uli, kao i
munjevitom smru svoga druga, brzo se popee uz obalu i nestadoe izmeu
drvea.
Devojka, koja je postala veoma bleda, priblii se Morganu koji je, uprkos
snanom bolu koji mu je zadavala rana, nastavljao da vesla svom snagom.
Nee biti opasno, gospoice ree gusar, pokuavajui da se
nasmei. Vrh strele je ostao u mesu i kasnije emo ga izvaditi.
Boe moj! ... Ako je vrh otrovan! ...
Ovi divljaci ne znaju za otrove; ne brinite se, gospoice Jolanda.
Uzmite vesla i pomozite mi to bolje umete. Moramo brzo da se udaljimo,
pre nego to se oni nitkovi ponovo pojave ... Oh! ... Vi izvanredno veslate! ...
Hvala vam! ...
Vidim krv kako se probija kroz va kaput. Dozvolite da vam previjem
ranu.
Kasnije ... pustite da ... Brzo, gospoice ... mogu svakoga asa stii i
zasuti nas strelama.
Shvativi da nee uspeti da nagovori hrabrog gusara da joj dopusti da mu
previje ranu i plaei se da se ljudoderi ne vrate da mu zadaju smrtonosni
udarac, devojka poe da vesla svom snagom.
Bila je duboko uzbuena i svakog trenutka se okretala Morganu, brino
ga pitajui:
Hoete li da se odmorite? Prepustite meni da vodim amac. Znam da
upravljam njime.
Ne, gospoice, bre, bre odgovarao je Morgan.
Reica koja je vijugala kroz umu, imala je sreom veoma brz tok, tako
da su se begunci brzo udaljavali. Njena voda je bila skoro crna, zasiena
kunim isparenjima od truljenja lia koje je nosila reica. Ispod zelenog
svoda, koji ju je potpuno zaklanjao, nije se oseao ni najmanji daak vetra i
vladala je paklena vruina, zbog ega su se Morgan i devojka mnogo znojili.
 Meutim, taj svod ih je titio od sunanice, koje su tako este u tim skoro
ekvatorijalnim krajevima.
Iako je veoma mnogo patio zbog vrha strele koja mu je ostala zabodena u
mesu i mada je i dalje gubio krv, Morgan se hrabro drao.
Jolanda je snano zamahivala veslima pokuavajui da odri amac na
sredini reke, ali postajala je sve zabrinutija kada je videla kako se na
gusarovim grudima stvara krvava mrlja, koja se postepeno irila.
Dosta, gospodine Morgane ree odjednom, oseajui da ovaj
usporava zaveslaje. Zar hoete da se ubijete? Prepustite meni brigu da
dovedem amac do obale i previjte ranu.
Jo jedan trenutak odgovori Morgan priguenim glasom. Vidim
jezero iza nas ... mora biti savana ili neka laguna...
Molim vas ...
ekajte ...
Onda vam nareujem.
Gusar, koji vie nije mogao da izdri, povue vesla i pritisnu ranu
rukama.
U tom trenutku amac je izbijao u lagunu, zakrenu listovima
mukumukua i snopovima drveta kanone sa belim i glatkim stabljikama.
Jolanda zavesla prema najblioj obali i nasuka amac na glinovito dno.
Doite, gospodine Morgane ree uzbuenim glasom.
Gusar ustae, teturajui se.
Vrh od strele razdire mi meso promrmlja, briui znoj sa ela.
Moda je otrovan? upita Jolanda prestraeno.
Nije ... Nije ...
Sie iz amca oslanjajui se na ma, ali stigavi na obalu, morao je da se
nasloni na devojku.
Jadni moj prijatelju, koliko samo patite! ree Jolanda.
Sve e proi odgovori gusar, gledajui je poluzatvorenih oiju.
Priveite amac, gospoice. Struja ga moe odvui... A Karmo?.. . Gde li je
Karmo?...
Zatim se naglo savi i srui na obalu, tiho jauknuvi.
Gospodine Morgane! povika Jolanda, jurnuvi prema njemu.
Ne plaite se, gospoice odgovori Morgan, povrativi se brzo.
Gusari imaju tvrdu kou.
RANJENIK

Reka se izlivala u veoma prostranu lagunu, ispresecanu tu i tamo

blatnjavim sprudovima, na kojima su rasli bujni snopovi bambusa, ije su
stabljike bile debele kao ljudsko telo i mangoi, ije je krivo korenje uranjalo
u vodu.
Obale, mada dosta daleke, bile su obrasle veoma gustim umama, sudei
po mnotvu stabala koja su se pruala u velike visine, irei u svim pravcima
svoje ogromne listove.
Nikakav amac nije klizio izmeu irokih listova aninga i muricia
koji su prekrivali prostrane zone vode. Leteli su u velikim jatima vodomari,
barske ljuke i Ciganas, vrsta fazana, koji su se teko udaljavali od obala
reka ili movara.
Uverivi se da je to mesto bilo pusto, Jolanda priveza amac kako ga
struja, koja je bila veoma jaka, ne bi odvukla.
Morgan skide ogrta od sukna i otkopa flanelsku koulju. otkrivi desno
rame.
Ugledavi ranu koja je obilno krvarila, Jolanda povika:
Moj jadni prijatelju, koliko mora da patite!
Dajte mi ma, gospoice ree Morgan.
ta elite da uinite?
Da proirim ranu, da bih mogao da izvuem vrh koji je ostao u mesu.
Moj Boe! ... povika Jolanda.
Treba ga izvaditi, gospoice, inae e izazvati opasnu upalu.
Strano e vas boleti.
Nije to prva strela koja me je pogodila. Na obalama Orinoka takoe
me je pogodila jedna. Sreom, ovi Indijanci nemaju obiaj da truju vrhove
strela, inae bih do sada ve bio mrtav.
ekajte, gospodine Morgane ree Jolanda.
 Zato?
Nemamo nita da previjemo ranu.
Eno tamo drveta pamuka. Nai ete na zemlji njihove aure pune vate.
Da bi previli ranu bie dovoljan jedan rukav moje koulje.
Devojka je ve primetila drvo pamuka koje je raslo na pedeset ili
ezdeset koraka od obale, na ivici ogromne ume.
Dok se udaljavala, Morgan oisti vrh maa o koulju, zatim ga sa
neverovatnbm hrabrou zari u ranu, proirivi je dok ne nae donji kraj
strele. Za tren oka, uhvati ga prstima i snano izvue napolje. Meutim, bol je
bio tako snaan, da nesrenik pade na lea, poluonesveen.
Kada se devojka vratila sa rukama punim pamuka, Morgan se jo nije bio
povratio od estokog bola. Leao je ispruen na travi, poluzatvorenih oiju,
veoma bled, dok mu je krv u mlazevima izlazila iz rane.
U levoj ruci je jo, zgrenim prstima stezao vrh strele. Bila je to bodlja
ansare, dugaka dobar palac, veoma otrog vrha, vrstog kao elina igla.
Videi ga u takvom stanju, Jolanda povika uzbueno:
Gospodine Morgane! ... Gospodine Morgane! ...
uvi taj povik, gusar otvori oi i pokua da se podigne, ali bez uspeha.
Pokaza joj ranu, promrmljavi:
Ovde ... zaustavite .., ne plaite se ...
Jolanda kleknu pored njega.
vrstom rukom oisti ranu iz koje je krv neprestalno tekla, spoji neno
njene ivice, stavi odozgo punu aku pamuka, zatim, pocepavi jedan kraj
svilene maramice koju je nosila na glavi kao zatitu od arkog sunca, previ
mu ranu to je bolje mogla.
.Morgan nije ispustio ni glasa, tavie, usne hrabrog gusara razvukoe se
u smeak.
Hvala ... Gospoice ... promrmlja, diui duboko. Previli ste me
bolje od ... lekara.
Boli li vas mnogo?
Prestae ... zatim ... gubitak krvi ... mnogo me je oslabio ...
Odmorite se, gospodine Morgane; ja bdim nad vama.
Gusar potvrdno klimnu glavom i lee u travu. Bio je krajnje iscrpljen i
oseao je u uima bolno zujanje.
Uskoro ga je obuzela i groznica. Obrazi su mu ve dobijali vatrenu boju a
disanje mu je postajalo ubrzano.
Plaei se da ga ne uhvati sunanica, Jolanda maem isee nekoliko
dinovskih listova banana prekrivi njima nekoliko grana, koje je zabola u
zemlju. Tako je napravila neku vrstu nadstrenice, dovoljnu da zatiti
ranjenika.
Ah, moj Boe! mrmljala je jadna devojka, sedajui pored gusara,
koji je ve bio zaspao. Da je barem Karmo ovde! Moda su ga divljaci
ubili. ta u ja da radim sama sa ranjenikom, na ovoj laguni?...
Morgan poe da bunca. Iz njegovih usana, vrelih od prvih napada
groznice, izlazile su nedovrene i nevezane rei.
Govorio je o Tortugi, o svojoj Munji, o Pjeru, o Karmou.
Odjednom do devojinih uiju dopre re od koje ona zadrhta.
Jolanda promrmlja ranjenik, sa veoma nenim tonom u glasu.
Dobra devojka ...
Mene sanja ree kerka Crnog Gusara.
Naglo rumenilo zaari joj obraze i njene oi se zagledae u Morganovo
lice, koje ni bol od rane ni groznica, nisu izmenili.
Sanja proaputa ponovo i to mene ...
Odjednom Morgan se tre i otvori oi, promucavi jedva ujnim glasom:
Vode ... Vode ... Strano sam edan.
Pokua da ustane, ali mu devojka poloi ruku na elo, govorei:
Ne, gospodine Morgane; ne miite se. Doneu vam vode.
Ah! ... To ste vi, gospoice Jolanda... koliko ste dobri ... Pazite na
mene ... prokleti divljak! ...
Ne uzbuujte se. Niko nam ne preti.
A Karmo? ... Gde je Karmo? ...
Nisam vie nikoga videla. Nadajmo se da je uspeo da pobegne poteri
ojakulea.
Jeste li edni, gospodine Morgane? upita devojka.
Da ... grlo me pee ... sada e da nastupi groznica, koja u ovoj klimi
obavezno napada ranjenike.
Jolanda se nagnu nad njim, pomoe mu da se malo pridigne i prinese mu
levak ustima, koji je jo bio skoro pun vode. Ranjenik pohlepno ispi vodu do
poslednje kapi, odahnuvi sa olakanjem. Kada bi barem Karmo bio tu! ...
ta li se dogodilo sa njim, gospodine Morgane? upita Jolanda,
uzbuenim glasom moda su ga oni divljaci ubili.
Karmo nije ovek koji e dopustiti da ga ubiju kao zeca odgovori
gusar.
Hoete li da zapalim vatru?
Veeras, gospoice. ivotinje se boje vatre i nee se usuditi da se
priblie.
Idem da sakupim drva.
I naite neki plod za vas, gospoice. Nemate nita za veeru.
Ako dozvolite, vratiu se na reku, kako bi noas imali dovoljno vode.
Suvie ste dobri, gospoice. Bilo bi dobro kada biste mogli da naete
jednu kujeru.
Poznajem te biljke i znam kako Indijanci od njih prave lepe posude
odgovori Jolanda. Lako u ih pronai. Zbogom, gospodine Morgane i budite
bez brige.
Hrabra devojka uze ma i uputi se prema umi, sa namerom da pree
neku vrstu rta, iza koga je morala da protie reka.
Zamae izmeu ogromnih stabala, koja su rasla u velikom broju i tako
blizu jedni drugih, da sunevi zraci nisu mogli da prodru kroz taj zeleni svod.
Bilo je tu svih vrsta drvea, ije su se grane meusobno preplitale.
Devojka najpre bojaljivo oslunu da nema nekog mesodera u okolini;
zatim, uvi samo monotone note ptice zvane onorato, uputi se izmeu
drvea, skupljajui tu i tamo suve grane koje je slagala u male naramke,
vezujui ih lijanama.
Nije zaboravila ni veeru i skupljala je zrele mangoe, opale po zemlji i
velike narande, koje je tresla sa najviih grana, sluei se maem.
Videi kako sunce brzo zalazi i kako se sputa mrak, Jolanda ubrza
korak. Ve je ula um reke, kada otkri kujeru koju je traila. Bilo je to
veliko drvo sa irokim liem, ije su guste grane bile obavijene biljkama
parazitima, a stablo obraslo mahovinom. Sa grana su visile velike, sjajne
tikve, bledozelene boje, loptastog oblika i krupnije od dinja.
Jolanda ubra jednu tikvu, presee je na pola, izvadi belu sredinu i priveza
vrsto lijanom dve polovine.
Evo dve odline posude, koje u napuniti vodom za gospodina
Morgana pomisli.
Uputi se brzo prema reci, prolazei izmeu oggromnog bunja gde je
primeivala mnogobrojne dlakave migale, koji su je gledali svojim sjajnim
oima, kao da pokuavaju da je oaraju. Napuni brzo vodom dve polovine
kujere, zatim se vrati u umu koju pree bre nego malopre.
Morgan je i dalje leao otvorenih oiju, uprtih u crnkaste vode lagune.
Ponovo ga je hvatala groznica i njegovo crveno lice obilno se znojilo.
Da li ste sreli nekoga? upita je.
Ne, gospodine Morgane. Evo vode i voa. Idem da sakupim drva za
noas odgovori devojka.
Pourite, vee se brzo sputa.
Devojka, koja se nije uopte oseala umornom, vrati se u umu i donese
nekoliko naramaka granja. Meutim, plaei se da to nee biti dovoljno da
odrava vatru tokom cele noi, iako je sunce u tom trenutku zalo, ode jo
jednom u umu.
Ve je bila naprtila nove naramke drva, kada usred jednog gustog bunja
pasiflora, zau potmulo mjaukanje koje se zavri nekom vrstom zavijanja.
Jo jedna zver promrmlja Jolanda. Kakva strana no se sprema!
Potra i sie niz obalu, ne isputajui naramke drva.
Zatee Morgana kako sedi; stezao je u desnoj ruci pitolj i izgledao je
veoma uznemiren.
Ah! ... Hvala, devojko! uzviknu videi Jolandu. Uplaio sam se
za vas.
Zato, gospodine Morgane? upita ona.
Jeste li uli onaj urlik?
Da.
To je bio krik jaguara.
Bojali ste se da me ne napadne?
Te zveri se ne plae ljudi i kada su izgladnele skau i na lovce. Da li
ste ga videli?
Ne, meutim nije morao biti mnogo daleko od mesta gde sam se
zaustavila da nakupim drva.
Zapalite odmah vatru, gospoice.
Da li e doi da krui oko naeg logora?
Plaite li se?
Za sada ne, gospodine Morgane odgovori hrabra devojka.
Jaguar e se pokazati, siguran sam u to. A ja nisam u stanju da vas
branim! Groznica e me uskoro oboriti, oseam.
Va pitolj ima jo jedan metak i ako ta strana zver oe, pucau u
nju.
Jolanda napravi dve gomile drva i upali ih na nekoliko koraka udaljenosti
jednu od druge, zatim sede pored ranjenika, pokazujui na izgle zadivljujui
mir.
U istom trenutku, u mranoj umi zau se drugi urlik, jo dui nego prvi.
Jaguar se verovatno spremao da sie prema laguni.
 Jolanda, koja je stalno strepela da je jaguar ne iznenadi, primae se vatri i
prodara je, oslobaajui oblak iskri. Tako otera tri ili etiri velika vampira,
koji su obletali u tom trenutku iznad male nadstrenice, ekajui moda da
iznenade Morgana kad zaspi i isiu mu krv svojim sisaljkama.
Devojka pogleda prema ivici ume i bila je veoma radosna to nije videla
jaguara.
ivotinja je, ili izgubila strpljenje i vratila se u svoju jazbinu, ili je pak
iznenadila neki drugi plen, laki da se uhvati i odvukla ga dalje da ga na miru
pojede.
Jolanda, ohrabrena i videi da je Morgan ponovo zaspao, sede pokraj
vatre, strpljivo ekajui zoru.
U umi se vie nije ulo ni zavijanje, ni reanje, ni siktanje zmija. Jedino
su majmuni jo prireivali svoje zagluujue koncerte, od kojih su odjekivali
svodovi zelenila.
Najzad, mrak poe da se razreuje prema istoku i vode lagune obojie se
prvim odsjajima zore.
Ptice su se budile. Onorato je zapoinjao svoje muzike note do ... mi
... sol ... do; tukani su neusaglaeno vritali, to je liilo na kripanje
nepodmazanog toka; papagaji su kretali na najviim granama.
Jolanda ustade i priblii se Morganu. Gusar je i dalje veoma mirno
spavao poto ga je prola groznica.
Kada bih iskoristila njegov san da potraim doruak pomisli
devojka. Jednim hicem iz pitolja mogla bih ubiti neku ivotinju. ula
sam da u umama Venecuele ima jelena.
Stavi pored Morgana jednu kujau kako bi mogao da utoli e u sluaju
da se probudi, zatim poto je bacila na vatru poslednje svenjeve grana, uze
ma i pitolj i krenu du lagune, ije su obale bile obrasle veoma gustim
grmljem drveta kanone i pasiflorama.
Meutim, nije imala nameru da se suvie udaljava, plaei se da jaguar
ne iskoristi njeno odsustvo da se baci na ranjenika i rastrgne ga.
Pola je du bunja, pretraujui ga vrhom maa, nadajui se da iznenadi
neku ivotnju. S vremena na vreme se okretala da pogleda nadstrenicu. Ve
je nainila oko esto koraka, kada vide kako iz jednog buna izlazi grupa
velikih morskih rakova, koji su beali prema laguni.
Bili su to runi ljuskari, koji su po veliini podseali na migale, sa krivim
pipcima i veoma snanim i naboranim leima.
Boe!... uzviknu devojka. Moda se u bunju krije neki le?
Oprezno razmaknu grane i paljivo se priblii, drei ispruen ma;
odjednom se zaustavi, zatim ustuknu, kriknuvi od uasa.
Isprueno na suvom liu, lealo je ljudsko telo, koje je na sebi jo uvek
imalo odeu od debelog zelenog sukna i oklop, a na nogama dugake izme
od ute koe.
Meutim, itavo telo tog nesrenika bilo je oglodano do kostiju, to su
verovatno uinili ili rakovi ili termiti i to je prualo jeziv prizor.
Nekoliko koraka dalje, leao je veliki zarali ma, izvuen iz korica i
jedna uturica koja je izgleda bila od kalaja.
Mrtvac! ... uzviknu devojka, poto se povratila od prvog oka. Ko
li je ubio ovog jadnika? Indijanci ili neka zver?
Pogleda ga malo bolje i ne vide na odei nikakav trag krvi, niti neku ranu
koja bi oznaavala ubod strele.
Tuno otkrie proaputa gospoica od Ventimilje. Da li i nas
eka ista sudbina?
Nekoliko trenutaka je posmatrala tog oveka, koji je svakako bio panac,
sudei po odei; zatim uze ma i uturicu, pomislivi da e oni vie koristiti
ivima nego mrtvacu.
Taman je krenula prema Morganu, kada joj se pogled zaustavi na nekim
znacima, koji su liili na slova, urezana na uturicu verovatno vrhom maa.
Pogledavi ih paljivo, uspe, sa tekom mukom, da ih deifruje.
Ruka tog jadnog oveka napisala je na panskom jeziku: Izgubljen u
umi umirem od gladi. Ispod toga stajalo je jedno R ... zatim jedno Yup ...
Smrt ga je verovatno iznenadila pre nego to je mogao da dovri svoje
ime i prezime.
Veoma uzbuena zbog tog tunog otkria, devojka se polako vrati u logor,
gde zatee Morgana kako sedi i ponovo previja ranu.
Kako ste, gospodine Morgane? upita ga bojaljivo.
Mnogo bolje nego jue, gospoice odgovori gusar. Rana poinje
polako da zarasta; meutim i dalje se oseam veoma slabo. Gle! ... Gde ste
nali taj ma?
Jolanda mu ispria o tunom otkriu.
Dobro ste uinili to ste doneli to oruje i uturicu ree Morgan.
Ko li je taj nesrenik? Moda se ovde u blizini nalazi neka kolonija ili
panska varoica? Vie bih voleo da ne postoji.
Niko ne zna ko smo. Mogli bismo izmisliti neku priu.
Treba se vie bojati panaca nego Indijanaca, gospoice. Oh ... Jesti li
uli?
Prema laguni odjeknuo je zviduk, a malo kasnije neto bunu u vodu, to
podie visok mlaz pene.
Jolanda naglo ustade.
Naoruajte se, gospoice ree Morgan.
Uzeu va ma.
Rekavi to, uputi se paljivo prema laguni, probijajui se kroz gomile
drveta kanone koje je zakrivalo obalu.
JO JEDNA NEMIRNA NO

Jedan sisar velikih dimenzija, pojavio se izmeu listova mukumukua,

koji su pokrivali veliki deo lagune. Zabavljao se podiui velike talase
svojim irokim, pljosnatim repom.
Po obliku je pomalo liio na foku, poto je imao peraja slina rukama;
meutim, glava mu nije bila okrugla, ve vie izduena i na njenom kraju su
se nalazile duge dlake, koje su liile na brkove. Morao je da tei barem dva
kvintala, sudei po duini njegovog tela, koja je prelazila dva i po metra i po
njegovoj debljini.
Skrivena izmeu drveta kanone, Jolanda ga je radoznalo gledala, pitajui
se kojoj vrsti sisara bi mogao pripadati, poto nikada nije videla nijednog
slinog i poto je znala da foke ne ive u toplim ekvatorijalnim vodama.
Nepoznati sisar se prevrtao as na lea, as na stomak, pljeskajui
snano po vodi svojim dugim perajima; ronio je, zatim bi naglim trzajem
izranjao iz vode vie od polovine, aljui duge zviduke.
I dalje skrivena, Jolanda se pitala kako bi mogla da se domogne tog
krupnog plena, koji bi njoj i Morganu osigurao hranu za due vreme. Imala je
pitolj, ali je sumnjala da moe samo jednim metkom da obori tako veliku
ivotinju.
Htela je da se vrati natrag i da se posavetuje sa gusareni, kada vide da se
sisar pribliava obali i pretrauje njukom vodenu travu, koja je u izobilju
rasla na tom mestu.
Kada bih pokuala da mu zadam udarac maem? upita se Jolanda.
Baci se na zemlju, razmiui travu i poe da puzi prema obali.
ula je sisara kako groke ispod vodene trave koja je oblagala ivicu
lagune, to znai da je morao biti na dobrom dometu, ak i za udarac maem.
Nada da bi mogla ponuditi gusaru dobar komad mesa, koji mu je toliko
bio potreban da bi se oporavio, gonila ju je da izaziva sudbinu. Uostalom,
nije joj mogla pretiti nikakva opasnost, poto taj stanovnik voda nije imao ni
okrutni izgled, niti neko oruje za napad ili odbranu.
Stigavi do obale, hrabra devojka polako razmae travu koja je bila
prilino visoka i lagano krenu napred, ispruivi gusarev ma. Sisar je mirno
jeo korenje trava i izgledalo je da jo nije primetio opasnost koja mu je
pretila. Jedva da se i pomerao i nastavljao je da groke kao prase.
Jolanda se naglo uspravi na kolena i zari ma u lea sisara, uteravi ga
sve do drke.
Zau zviduk, zatim je uprska veliki mlaz vode, preturivi je unazad i
prisilivi je da ispusti ma.
Kada je ponovo mogla da ustane, ugleda sisara kako se besno koprca na
petnaest koraka od obale. Jo je imao zariven ma u leima i iz rane mu je
tekla krv, koja je bojila vodu u crveno.
Gospodine Morgane! ... Uhvaen je! ... Uhvaen je! ... povika Jolanda
pobedonosno.
Ko? gospoice? upita Morgan, koji je inio oajnike napore da
ustane.
Devojka, ve sigurna da je sisar gotov, jurnu prema nadstrenici da se
naorua Spanevim maem.
Na je! ... Na je! ... povika, pribliivi se Morganu. Imaemo mesa
koliko elimo.
Koga ste ubili? upita gusar.
Ne znam, jednu veoma krupnu ivotinju, neku vrstu foke.
Foke! ... Nemogue, gospoice; ovde ih nema.
Barem ima njen oblik.
To to ste ubili moe biti samo manato ili bolje lamantino: odlian
plen, ije meso po ukusu i kvalitetu moe da se poredi sa teletinom.
Skaem u amac i idem da ga dovrim ree devojka.
Pazite da vas ne preturi u vodu. Manati nisu opasni, ali imaju veoma
snaan rep.
Biu oprezna.
Uze Spanev ma i uputi se prema amcu koji je bio privezan za obalu.
Odveza ga, uskoi unutra i otisnu se u lagunu.
Lamantino se batrgao pored blatnog nasipa i bio je na izdisaju. Voda oko
njegovog tela bila je crvena od krvi.
 Sa nekoliko snanih zamaha veslom, Jolanda stie do njega i podigavi
veliki panev ma, poe da ga udara, naroito po glavi, sve dok ne vide da
je mrtav.
Poto se nalazio u pliaku, sisar je ostao da lei sa leima izvan vode.
Jolanda pokua da izvue iz njegovog tela Morganov ma i poto nije
uspela, veza oko drke lijanu, da bi izvukla veliki plen na obalu. To nije bilo
nimalo lako, poto je lamantino bio prilino krupan i teio je da potone; ipak,
posle etvrt asa, uspe da ga izvue na suvo, pored jednog mangoa, ije je
krivo korenje uranjalo u vodu.
Morgan, koji je iz daleka pratio zabrinutim pogledima razliite faze lova,
ili bolje ribolova, pozdravi povratak hrabre i preduzimljive devojke, jednim
bunim ura.
Jo samo trenutak, gospodine Morgane ree Jolanda i ponudiu
vam dobar doruak, ako je istina da je meso ovih sisara tako ukusno kao to
ste mi rekli.
Posle nekoliko pokuaja, izvue iz tela lamantina gusarevo oruje; zatim,
sluei se panevim maem, koji je bio iri i tei i stoga podesniji da
poslui kao no, isee od lea ogroman komad, koji odnese pored kolibice,
gde su jo gorele vatre.
Pomou kamenja improvizova kakvo-takvo ognjite, nataknu meso na
gusarev ma i oive vatru sa nekoliko grana.
Postajem kuvarica ree Jolanda, koja je bila veoma raspoloena
zbog sjajnog uspeha tog poduhvata. Uskoro ete okusiti komad mog
plena.
Ne postoji riba koja se moe porediti sa lamantinom. Verujem da e se
i vama dopasti ukus njegovog mesa.
Gospodine Morgane, dozvolite da dovrim doruak.
ta elite jo da dodate?
Videla sam malopre, dok sam se vraala sa onog tunog otkria, drvo
banana koje je imalo ogroman grozd.
Izvrsno je to voe, pogotovo ako se ispee ispod pepela. Moe
zameniti hleb.
Meutim, nedostaje nam so.
U ovoj zemlji ima biljaka koje nas mogu snabdeti solju, ali ne znam
gde se nalaze. Indijanci upotrebljavaju samo njih.
 A kako izvlae so?
Izgore grane, stave pepeo da prokljua, zatim ga procede i nalaze uvek
kristale soli. Mi imamo drugu mogunost.
Koju, gospodine Morgane?
Rekli ste mi da je voda lagune slana. Poprskajte vodom peenje i eto
reenja.
Kada vide da je peenje skoro gotovo, Jolanda ga poprska sa nekoliko
kapi slane vode, zatim ode da sakupi banane i mangoe, i zavue banane ispod
toplog pepela.
Gospodine Morgane ree u jednom trenutku izvolite!
Poto je stavila peenje na jedan lep, tek otkinut list banane, devojka
sede pored ranjenika, koji je sa oiglednim zadovoljstvom udisao prijatan
miris jela.
Jolanda i ranjenik koji su od prolog jutra pojeli samo nekoliko plodova,
sada su sa uivanjem jeli doruak, koji je, ako ne raznovrstan bio veoma
obilan.
Gospodine Morgane ree devojka, kada su zavrili posavetujmo
se malo i pokuajmo da iziemo iz ove situacije. Kada ete moi, po vaem
miljenju, da povratite svoju snagu?
Kroz dva ili tri dana napustiemo ovo mesto odgovori gusar.
Moje noge su zdrave i vrste.
A gde emo otii? ta emo raditi? Ne poriem da nije zanimljivo
iveti kao Robinzon, ali vi svakako ne biste eleli da stalno ivite u umama.
Ni vi, pretpostavljam odgovori Morgan. Vae mesto nije ovde.
Dakle?
Sluajte me, gospoice. Ako je voda ove lagune slana, ja
pretpostavljam da je ona povezana sa morem direktno ili nekim kanalom.
im budem ozdravio, ukrcaemo se u amac i pokuaemo da stignemo do
obala Meksikog zaliva. Jedino tamo lei na spas. A sada, gospoice, lezite
i odmorite se; to vam je potrebno. Ja u u meuvremenu ostati budan.
Posluau va savet.
Devojka ode da odsee nekoliko palminih listova da bi pripremila leaj i
lee ispod senke jedne simarube, koja se uzdizala na nekoliko koraka od
kolibice.
Veerali su komad lamantina, koji je preostao od doruka i nekoliko
mangoa i banana. Zatim Jolanda upali dve vatre i pripremi treu prema obali,
poto se dosetila da je jaguar pokuao da obie oko logora. Tek je zavrila te
pripreme, kad sunce zae.
Ptice su se povukle u svoja gnezda, a po vazduhu su leteli tamo-amo oni
odvratni slepi mievi, zvani vampiri, dlakavog tela i ogromnih krila.
Morgan je polako tonuo u san, poto je najpre izmamio od devojke
obeanje da e ga kasnije probuditi, kako bi je smenio na strai, ako ga ne
obuzme groznica.
Jolanda sede izmeu dve vatre kao i prethodne noi, motrei ivicu ume,
poto je jedino sa te strane mogla stii neka opasnost.
Prolo je dva ili tri sata, a da se nije uo nikakav krik ili urlik ispod
gustog drvea. Iznenada, devojka uglea dve senke kako paljivo silaze niz
obalu i kreu prema laguni. Uprkos tome, izgledalo je da nemaju nikakvu
elju da se priblie logoru, koga su vatre osvetljavale kao usred dana.
Svakako, vatra ih je drala na odstojanju.
Jolanda ustade da vidi koje ivotinje su to bile i trgnu se opazivi
svetlucave oi.
Dve make promrmlja. Pa ipak, ne lie mi na jaguara koji se
sino pojavio.
Zaista, bile su manje, vitkije i elegantnije. Imale su drugaiju dlaku,
crvenoukaste boje koja je postajala tamnija na leima a belocrvenkasta
ispod trbuha.
Moda su to dva kuguara upita se Jolanda. Rekli su mi da su te
ivotinje, iako nisu okrutne kao jaguari, ipak veoma opasne.
Dve zveri prooe na deset koraka od vatri, okreui glavu prema
devojci i podmuklo reei, zatim nastavie da silaze prema laguni.
Odjednom Jolanda vide kako su poskoile i pale na neto to u poetku
nije mogla da shvati ta je bilo. Zatim joj se uzvik besa ote sa usana. Primae
se brzo Morganu i probudi ga.
ta vam je, gospoice? upita je gusar, sedajui. Da li je na mene
red?
Jedu nae zalihe!
Ko?
Dve ivotinje koje su izile iz ume.
Kakve su to ivotinje?
 ini mi se dva kuguara.
Nemojte ni sluajno ii da ih lovite, gospoice odgovori Morgan.
Opasni su koliko i jaguari i ne bi oklevali da vas napadnu.
Ako pokuam da ih ubijem pucajui iz pitolja?
Ne troite uludo na poslednji metak. Mogli bismo kasnije da alimo
za njim. Pustite ih da veeraju, neto e ostati i za nas, poto je lamantino bio
prilino krupan.
Meutim Morgan se prevario u svojim nadanjima. Kada su se dva
koguara najela i otila, odmah iza njih pristigoe da uzmu uee u gozbi dva
para marakaja, zatim i nekoliko Jaguarabundija koji pojedoe i
poslednje ostatke sisara.
Kada je najzad svanulo, jadna devojka mogla je samo da zakljui da od
ogromne koliine mesa nije preostalo nita sem nekoliko kostiju.
Gospodine Morgane ree, vraajui se prema ranjeniku
moraemo se zadovoljiti samo voem. One izelice pojele su nam svu rezervu
mesa.
To sam i pretpostavljao odgovori Morgan.
ao mi je zbog vas, poto nemam skoro nita da vam ponudim za
doruak.
Ne brinite se za mene, gospoice. U svom avanturistikom ivotu,
esto sam trpeo glad pa ni ovoga puta neu umreti. Kroz tri ili etiri dana
moi u da ustanem i videete da emo nas dvoje moi da naemo neku
ivotinju i da je ubijemo. U ovim umama mora da ima dosta divljai.
Ali ne ree odjednom devojka, koja je ve nekoliko trenutaka
posmatrala ostrvca koja u zakrivala movaru imaemo doruak!
tavie, udi me da ranije nisam pomislila na movarice.
I kako elite da uhvatite te ptice? Dobro znate da imamo samo jedan
metak u pitolju.
Mislila sam na njihova jaja, gospodine Morgane. Izabrau ona
najsveija i bie sto puta hranljivija od mangoa i banana.
Vi ste zaista jedinstvena ena, gospoice od Ventimilje.
Potreba izotrava matu, gospodine Morgane. Da li vam je neto
potrebno?
Ne, gospoice. Ostavite mi ma i ne brinite za mene. Uostalom, ne
preti mi nikakva opasnost, a osim toga, zveri retko naputaju danju svoje
jazbine.
Vratiu se brzo, gospodine Morgane.
PLOVEE OSTRVO

Sigurna da nikakva opasnost nije pretila ranjeniku i ohrabrena tiinom

koja je vladala u susednoj umi, Jolanda sie niz obalu, nosei sa sobom
panev ma, i ukrca se u amac, veslajui prema sredini.
Kao to smo ve rekli, na toj potopljenoj savani pruali su se
mnogobrojni blatnjavi sprudovi obrasli barskim biljkama, koje su sluile kao
sklonite mnogobrojnim bunim movaricama.
Poto je osmotrila jedan takav sprud, koji je izgledao veoma prostran i
koji je bio zakren veoma visokim trskama, Jolanda se uputi prema njemu,
nadajui se da e se dobro snabdeti jajima. Bio je udaljen od logora oko pola
milje i poto je bila prilino vet vesla, za manje od etvrt asa, stie do
njega.
Popevi se na taj sprud, veoma se iznenadi kad oseti kako se on pomera i
lako tone, kao da nije stajao na dnu lagune.
udno promrmlja Jolanda. Reklo bi se da plovi kao neki splav.
Moda se varam?
Poe izmeu trski i uveri se da se to ostrvce moralo sastojati iz
mnogobrojnih grana, koje su na tom mestu zapele o neku prepreku i tu se
zaustavile a zatim se vrsto isprepletale, tako da su formirale neku vrstu
splava.
Samo da me izdri, neu se brinuti da istraujem kako je nastalo ovo
ostrvo pomisli devojka.
Priveza amac za jednu od trski, razmae paletuvijere koji su oiviavali
splav i paljivo poe da koraa, podiui oko sebe pravi oblak movarica.
Ovde svakako ima gnezda ree Jolanda. Sakupiu mnogo jaja.
Poe du ostrvca i na veliko zadovoljstvo primeti da se nije prevarila u
svojim predvianjima.
Izmeu trski, poloena u male rupe ije je dno bilo obloeno liem,
leala su jaja u velikom broju, neka mala, a neka velika kao kokoija.
Devojka odbaci bajata jaja, pokupi ona koja su joj po svojoj prozirnosti
izgledala sveija i stavi ih u suknju, koju je udvostruila oko pojasa.
Spremala se da se vrati u amac, srena to je nabavila tako hranljiv i
dobar doruak, kada oseti kako se ostrvce blago naginje prema suprotnoj
ivici, kao da je neka krupna ivotinja pokuavala da se popne na njega. U
poetku je obuze nejasno oseanje uasa poto se nalazila tako daleko od
Morgana; zatim, setivi se da je ponela panev ma,snano oruje dobre
otrice, uprkos ri koja ga je pokrivala, izvue ga i smelo se uputi prema
amcu.
Sa nekoliko zaveslaja stii u do suprotne obale mislila je.
Razmaknuvi paletuvijere kriknu od uasa. amac, koga je pre nekoliko
trenutaka privezala za debelu trsku, plovio je lagano, noen strujom, okreui
se oko sebe.
Ah! ... Boe moj! ... uzviknu nesrena devojka. Izgubljena sam!
Kako u sada da odem sa ovog ostrvca?
Baci naokolo izgubljen pogled i ne vide nikoga kako se probija izmeu
trski i paletuvijera. Pa ipak, ostrvce je s vremena na vreme trpelo lake
oscilacije, naroito prema suprotnom kraju.
Mora da je neko sa tajnim ciljem udaljio amac, kako bi devojka ostala
usred lagune.
Da se meu ovim biljkama ne krije neki Indijanac? upita se
Jolanda. Pa ipak, Morgan i ja ih nismo videli. Moda se radi o onim
stranim divljacima? pomisli, uzmiui sve do ivice ostrvca. ta u da
radim ako me napadnu u grupi?
Zaustavila se sa nogama skoro u vodi, posmatrajui paljivo trske i inilo
joj se da svakog trenutka uje fijuk neke strele. Umesto toga, nita; tavie,
ostrvce se vie nije pomeralo i bilo je savreno mirno.
Malo ohrabrena, Jolanda pogleda amac. Slaba struja gurnula ga je prema
muljevitom sprudu, koji je virio iz vode nekoliko pedalja i koji je bio udaljen
od nje stotinak metara.
Neu moi nikada da se domognem amca, promrmlja. Ne bih
se usudila da zaronim u ove vode, koje mogu skrivati prodrljive kajmane; ko
zna, moda me u ovom trenutku Indijanci pijuniraju, u oekivanju da me
proderu. Pokuau najpre da obavestim gospodina Morgana, zatim u videti
kako mogu da stignem do amca.
Stavi ruke oko usta i viknu iz sveg glasa: Gospodine Morgane! ...
Gusar, koji se nalazio na manje od pola milje udaljenosti, zau jasno njen
poziv. Podie se to je vie mogao, viui sa svoje strane: ta elite,
gospoice Jolanda?
Presekli su lijanu kojom je bio vezan amac i ne znam kako da se
vratim.
Da li je amac potonuo?
Ne, nasukao se na sto metara od mene.
Zar ne moete da napravite splav?
Ovde ima samo trski.
Morgan odmahnu rukom u znak oajanja. A ja ne mogu nikako da joj
pomognem pomisli u sebi, zatim povika:
Umete li da plivate?
Umem.
Onda skaite u vodu bez oklevanja!
Jolanda se baci u vodu bez oklevanja i nekoliko minuta kasnije ve je
bila na obali i pojurila ka logoru.
Silazei niz malu padinu koja se pruala du lagune, najzad poe da
razaznaje u daljini jednu svetlu taku.
Na logor! ... povika veselim glasom. Jadni gospodin Morgan, kako
li je samo uspeo da zapali vatru, onako ranjen? Bie srean da me vidi!
Udvostrui korak, ne plaei se vie urlika crvenih vukova, koji su se
povremeno uli ispod drvea. Odjednom, kada je bila udaljena od logora
svega trista ili etiri stotine metara, zau krik.
Evo ti, pseto! ... urlao je jedan snaan glas.
To je glas gospodina Morgana! ... uzviknu Jolanda. Boe moj! ... U
opasnosti je! ...
Poe oajniki da tri, viui: Gospodine Morgane, stiem vam u
pomo!
Pored poluugaene vatre, ugleda konture oveka i neke zveri, uhvaene
ukotac. S vremena na vreme, u vazduhu bi sevnulo neto kao otrica maa.
Glas je i dalje vikao: Evo ti jo! ... Zar ti nije dosta? Odlazi! ...
Zatim se ulo potmulo mumlanje koje se zavrilo nekom vrstom
priguenog rikanja.
 Jolanda pojuri prema logoru, viui: Evo me, gospodine Morgane!
Stiem na vreme ...
uvajte se, gospoice! odgovori gusar. Napao me je kuguar!
Videi da pristie pojaanje, kuguar se okrete da se suoi sa novim
neprijateljem. Morgan to iskoristi i zari mu ma u lea.
Zver riknu od bola i besa i jednim udarcem obori nadstrenicu, odjurivi
u umu skokovima od tri metra.
Hvala vam, gospoice ree Morgan uzbuenim glasom. Zamalo
me nije savladala ta ivotinja. Tako sam sretan to vas vidim! Ve sam poeo
da strepim da vam se neto nije dogodilo.
Da li ste ponovo ranjeni? upita devojka bojaljivo.
Nisam, gospoice. Jedino je moj kaput doveden u loe stanje. Uspeo
sam na vreme da zgrabim ma, tako da sam mogao da drim kuguara na
odstojanju.
Da li vas je iznenadio?
Da, dok sam darao vatru odgovori gusar. A vi se kreete nou
i to sami po ovim obalama koje su pune opasnih zveri!
Zar ja nisam kerka Crnog Gusara? ree Jolanda, smeei se.
Istina je odgovori Morgan. Kaem vam da nijedna ena,
pogotovu vaih godina, ne bi pokazala toliku hrabrost kao vi.
Dosta o tome, gospodine Morgane. Recite mi: kako je vaa rana?
Poinje ve da zaceljuje, gospoice.
Donela sam vam mangoe.
Bie mi dovoljni. Sedite i odmorite se, gospoice. Zatim ete mi,
ispriati vau avanturu.
PONOVO SE POJAVLJUJE DON RAFAELE

Posle etiri dana, Morgan je bio spreman da krene. Rana mu je bila skoro
potpuno zarasla i premda se hranio samo voem, snaga mu se postepeno
vraala. Njegova snana telesna graa dosta je doprinela brzom ozdravljenju.
Dan ranije iao je u kratku etnju do oblinje ume ne oseajui nikakav
bol.
Krenimo, gospoice ree tog jutra, posle mravog doruka, koji se
sastojao od banana peenih ispod pepela. Moramo to pre stii do mora.
Tamo je na spas.
Mislite li da ova laguna utie u Meksiki zaliv? upita Jolanda.
Da, jer sam jue primetio da se struja sputa prema jugu est asova,
a zatim se penje prema severu.
Znai, ove vode trpe plimu i oseku mora?
Tano.
I nadate se da emo tamo nai Karmoa?
Ili barem neko selo Kariba. Ti divljaci nisu vie zli i potuju ljude
bele koe, sada kada su pretrpeli pansku kolonizaciju. Od njih moemo lako
dobiti dobru pirogu, pomou koje emo stii na Tortugu. Ako im obeamo i
nekoliko puaka, jo e nas i pratiti.
A Karmo?
Kada stignemo na Tortugu, poslau ovde odred bukanijera ili gusara
da ga trae. Gde je na amac?
Dovezla sam ga ovde sino, dok ste vi spavali. Splav koji ste me
nauili da sagradim odvezao me je bez opasnosti do spruda gde se nasukao.
Vi ste divna devojka, gospoice Jolanda.
Uzee maeve i pitolj i sioe niz obalu, ali ekalo ih je bolno
iznenaenje: amac je opet nestao! ...
Da nije potonuo? ree Morgan, koji je postao veoma bled.
 Ne verujem odgovori Jolanda, koja nije bila nita manje zabrinuta
od njega. Bio je sav iz jednog komada i nije imao nijednu pukotinu.
Onda su nam ga ukrali.
A kada?
Sigurni ste da je sino jo bio tu?
Da, vezala sam ga sveom lijanom.
Neko nam ga je ukrao koristei mrak. Da li ste primetili nekoga dok
ste straarili? upita Morgan.
ini mi se da nisam odgovori devojka.
Gusar sie niz obalu, uze lijanu, koja je ranije vezivala amac za stablo
drveta kanone i paljivo je osmotri.
Preseena je noem ili nekim drugim slinim predmetom ree.
Gospoice, ja pretpostavljam da su ostali Indijanci otkrili na logor i
osnovna opreznost nam nalae da to pre odemo odavde.
A gde? upita Jolanda.
U umu gde su ojakule pratili Karmoa. Moda se varam, ali ipak se
nadam da u pronai svog mornara. Moraemo da preemo reku! ini mi se
da voda nije mnogo duboka, a osim toga, ja sam dobar pliva i nee mi biti
teko da vas prenesem na suprotnu obalu.
Onda hajdemo, gospoine Morgane odgovori Jolanda. Ako
idemo stalno na sever, moramo stii na more a vi imate mali kompas, zar ne?
Da, gospoice od Ventimilje.
Uze debelu granu kako bi mu posluila kao tap i oboje krenue,
prolazei kroz umovit rt.
Morgan je napredovao polako da ne bi suvie ozledio ranu; povremeno bi
se zaustavio da osmotri okolinu, plaei se da ih ne iznenade oni koji su im
ukrali amac.
uma je izgledala pusto; videlo se samo nekoiiko grupa smeih eba,
majmuna masivnog tela, veoma bogatog dlakom, koja se uzdie u obliku
ube na glavi a zatim se produava u bradu.
Za deset minuta, Morgan i Jolanda preoe rt i stigoe na obalu reke, do
mesta gde voda nije bila mnogo duboka i gde je prelaz bio mogu.
Dozvolite da vas prenesem, gospoice ree Morgan. Ne elim
da se pokvasite.
Taman je hteo da se sagne i uzme ievojku u naruje, kada pored
njegovih uiju fijuknu nekoliko strela ne pogodivi ga, a zatim mnotvo
Indijanaca istra iz ume, nosei teke etvrtaste toljage i maui lukovima.
Morgan brzo isue ma i stade ispred Jolande da bi je zatitio; zatim
vitlajui maem zaustavi za trenutak napadae, viui na panskom jeziku:
Stanite ili u vas ubiti! ...
Umesto da posluaju, Indijanci se poreae u polukrug, napinjui lukove i
usmerivi strele u gusareve grudi.
Trenutak je bio straan. Bilo je nemogue da na tako kratkoj razdaljini,
Indijanci koji su uglavnom veoma veti strelci, promae cilj.
Shvativi da je njegov i Jolandin ivot u velikoj opasnosti, Morgan spusti
ma i ree preteim glasom: ta elite vi od belog oveka? Ja nisam va
neprijatelj. Zato me napadate?
Jedan Indijanac, koji je bio vii od ostalih i koji je nosio zabodena pera u
kosi, dade znak da se spuste lukovi, zatim poe napred nekoliko koraka,
govorei na panskom jeziku':
Ko si ti i odakle dolazi?
Mi smo brodolomci, koje je bura izbacila na ove obale.
Indijanac se okrete prema svojim drugovima i razmeni sa njima nekoliko
rei na jeziku koji gusar nije razumeo; zatim se vrati Morganu, koji je i dalje
stajao ispred Jolande i ree mu:
Verujem u ono to si ispriao, beli ovee. Gde si sada poao?
Prema obali, nadajui se da vidim jedan od naih amaca.
Umesto toga, doi u nae selo koje je smeteno na obalama mora, na
kraju lagune. Mi ti nudimo veliko gostoprimstvo i nee imati ega da se
plai. Ti zna da su Karibi danas saveznici panaca.
Spremni smo da te pratimo.
Da li je ova devojka tvoja ki? upita jedan Indijanac.
Ne, rnoja sestra odgovori Morgan.
Mora da je hrabra koliko i lepa.
I umee da se brani kao i ratnik.
Pod mojom je zatitom i niko se nee usuditi da je pogleda.
Dorukujmo a zatim krenimo.
Indijanci posedae oko Morgana i Jolande i izvukoe iz svojih pagara
(vrste korpi napravljenih od isprepletanog lia) ribu koju su skoro upecali i
koju su ve ispekli, nekoliko paradi mesa kariakua (vrste jelena), banane,
dvopeke od manioke i nekoliko uturica kaskiria jakog likera koji, ako se
mnogo pije, opija koliko i rakija.
Bilo ih je etrdesetak, svi srednjeg rasta, kao to je i danas mali broj
Kariba koji je izbegao pokolje panaca, Francuza i Holanana. Bili su snani,
irokih plea i sa koom boje cigle, koja je bila jo crvenkastija od meavine
kokosovog ulja i mokrae, koju su obino mazali po telu da bi se zatitili od
ujeda komaraca.
Lice im je bilo prilino okruglo i debelo, pomalo melanholinog izraza;
oi male, crne i veoma ivahne a kosa prilino tamna i gruba.
itava njihova odea sastojala se od male pamune suknjice ukraene
resama i raznobojnim pomponima; bili su nakinureni mnogobrojnim
ogrlicama i narukvicama napravljenim od ivotinjskih zuba, raznobojnih
iljaka, kljunova tukana i planinkih kristala; mnogi su imali probuene
nozdrve kroz koje je bila provuena riblja kost.
Kada su zavrili sa dorukom, koji je obavljen u tiini, poto Indijanci
June Amerike nemaju obiaj da govore za vreme jela, obilno utolie e,
zatim dadoe znak za polazak.
Morgan i Jolanda krenue iza poglavice koji, da bi bolje pokazao svoje
miroljubive namere, nije uzeo ak ni njihove maeve.
Preoe deo ume, s mukom se probijajui kroz bujnu vegetaciju, zatim
pooe prema laguni i sioe u jednu malu uvalu gde je na obali bilo
nasukano sedam dugakih amaca, meu kojima i onaj koji je pripadao
Morganu.
Znai, ti si mi ga ukrao? upita gusar poglavicu.
Da, odgovori Inijanac, smejui se. Uzeo sam ti ga sino, malo
posle zalaska. Opazivi vatru koja je gorela u tvom logoru, otiao sam do
lagune da vidim ko su bile ulogorene osobe i, naavi amac, uzeo sam ti ga.
Brzo, ukrcajmo se.
Karibi zauzee mesta u amcima, uzee vesla i mala flota se otisnula na
puinu, upravljajui se prema severu.
Morgan i Jolanda su se smestili u poglaviinu pirogu, koja je bila najdua
i najkomotnija, poto je bila na sredini zatiena malom nadstrenicom,
napravljenom od listova.
Predvee, amci su stigli do jedne reke ili kanala, koji je izgleda bio
povezan sa morem, jer je njegova struja ila prema severu.
 Indijanci se ulogorie na kraju rta, palei brojne vatre kako bi drali na
odstojanju divlje zveri. Kada je svanulo, ponovo se ukrcae, veslajui svom
snagom.
U podne, kanal se iznenada proiri i na jednoj od obala, iznenada se
ukazala selo na vodi. To selo je lealo na ogromnoj palisadi i sastojalo se od
tri ili etiri tuceta carbe, dinovskih kua napravljenih od jedne ogromne
nadstrenice, dugakih od ezdeset do osamdeset stopa, visokih osamnaest ili
dvadeset, sa krovovima od trski i listova latanie.
Oko kolja, koje je nosilo te ogromne graevine, videli su se mnogobrojni
amci, neki izdubljeni u stablu kedra, a ostali nainjeni od bambusa.
uvi povike ratnika, iz carbe i iz jupa, to jest koliba namenjenih
enama, izioe ljudi, ene i deca, koji pozdravie dolazak male eskadre
zagluujuom vriskom.
Poglaviin amac, koji je bio prvi, pristade uz najblie kolje i sam
poglavica pomoe Morganu i Jolandi da se popnu na platformu. Tamo su se
ve bili okupili neki ratnici koji su po vanosti odmah dolazili iza njega, koji
su se mogli prepoznati po perima tukana koje su nosili zabodene u kosi.
Poglavica razmeni sa njima nekoliko rei, zatim se okrete prema
Morganu, govorei mu na panskom: Ti si rekao istinu i to me raduje.
Dva oveka su izletela iz kolibe i trala prema Morganu i Jolandi,
skaui po platformi i mahnito maui rukama.
Karmo! ... povika gusar radosno.
I don Rafaele! dodade Jolanda.
Odakle se stvorio ovaj panac? upita se Morgan zaueno. A
mi smo mislili da je mrtav! ...
Kapetane!. .. Kapetane!. .. povika Karmo, koji brzo dotra.
Spaeni! ... Spaeni! ... Ovo je najlepi dan u mom ivotu! ...
OTMICA JOLANDE

etvrt sata kasnije, Morgan, Jolanda, Karmo i plantaer iz Marakaiba,

sedeli su u jednoj udobnoj jupi pokrivenoj sa tri strane asurama, koju im je
Kumara stavio na raspolaganje. Ispre njih su se nalazile dve izvrsno
ispeene morske guske, gomila dvopeka od kasave, mangoi i ananasi. Bila je
tu i velika utura Kaskiria.
Svi su bili nestrpljivi da saznaju koje srene okolnosti su pomogle
njihovim drugovima da izbegnu smrt; ali pre svega, uenje je izazvalo
neoekivano prisustvo don Rafaela, za koga su mislili da se udavio.
Karmoova pria nije pobudila veliko interesovanje. Hrabri mornar je
brzim tranjem uspeo da se spase u najgui deo ume, gde se Ojakule
nisu usuivali da ga prate; kasnije se vratio prema reci da trai Morgana i
Jolandu.
Sada je na vas red, don Rafaele ree Jolanda, kada je Karmo
zavrio. Vae prisustvo meu ovim Indijancima je potpuno neobjanjivo.
Zaista, gospoice, spasao sam se i stigao ovde na udan nain ree
plantaer, koji je jeo za dvojicu i esto nakretao uturicu, posle ega bi
duboko uzdahnuo. Prosto ne mogu da verujem da sam jo iv. Bacili su
me u vodu da me udave, gospoice; nije tano da sam sam pao u vodu.
Ko te je bacio u more? upita Morgan, naboravi elo.
Onaj prokleti kapetan, plaei se da sam ja prepoznao ...
Stoj, prijatelju ree Karmo, namigujui mu.
... komandanta broda nastavi don Rafaele, koji je bio upozoren od
mornara da ne pravi aluzije na guvernera Marakaiba.
A koji kapetan? upita Morgan.
Gospodin Valera.
Onaj koji me je drao zarobljenu u podzemnom hodniku manastira?
upita Jolanda.
 Da, gospoice. Mora da je uvrteo sebi u glavu da sam ja odveo tamo
Karmoa i Van tilera, pa je samo ekao pogodnu priliku da mi se osveti.
Koristei trenutak kada ste vi bili zauzeti zapuavanjem pukotina na
jedrenjaku, pratio me je do pramca i prikravi mi se kriom iza lea, gurnuo
me u more, pre nego to sam imao vremena i da viknem.
I kako ste se spasli? upita Morgan. Bili smo tada prilino
daleko od ovih obala.
Sada u vam ispriati. Kada sam isplivao na povrinu, poluomamljen
tim iznenadnim kupanjem, va brod je ve bio daleko; meutim, na nekoliko
gumina od mene ugledah olupinu fregate koja je jo plovila. Poto sam dobar
pliva, zaplivah prema njoj i uhvativi se za konopac koji je visio sa broda,
popeh se na njega. Noena vetrom i nekom strujom, olupina se razbi o ove
obale i ja se samim udom spasoh. Indijanci ovog sela pronali su me na
obali i doveli ovde.
Mi smo u stvari pronali ostatke jedne fregate ree Morgan.
Don Rafaele, vi mora da ste roeni pod srenom zvezdom.
Poinjem i ja u to da verujem odgovori debeli plantaer. Hteo
bih meutim ...
ta je hteo, to ni Morgan ni Karmo nikada nisu saznali, jer je razgovor
iznenada bio prekinut sa nekoliko pucnjeva iz puaka i zagluujuom vikom.
Dvojica gusara, Jolanda i don Rafaele izjurie iz kolibe, dok su Karibi
neobuzdano trali po platformi, a za njima ene i deca koja su vritala na sav
glas.
Ugledavi Morgana, Kumara mu jurnu u susret, govorei: Beli
poglavico, brani nas!
Ko vam preti? upita gusar.
Ne znam; beli ljudi se pribliavaju selu, pucajui.
panci?
Mislim da nisu.
Hajdemo da vidimo.
Morgan obie oko dinovske kolibe koja mu je zaklanjala pogled prema
laguni i stigavi do ivice platforme, ugleda dva ogromna splava puna ljudi
koji su pucali u vazduh, a ne u selo.
Morgan i Karmo povikae od raosti: Nai drugovi! ...
Zaista, bili su to gusari sa jedrenjaka. Ulazili su u kanal koji je bio
povezan sa morem, gurajui sa naporom splavove, koji su izgleda bili
napravljeni od ostataka olupine. Bili su skoro svi tu, ukljuujui Pjer le
Pikarda. Kako su se nalazili tamo i pre svega kojom srenom okolnou su
uspeli da i oni izbegnu smrt?
Prijatelji! ... povika Morgan gromkim glasom. Prestanite da
pucate! ... Vi ste gosti Indijanaca koji vam nee nita uiniti.
Beskrajni urlik zaori se meu gusarima: Kapetane! ... Gospodine
Morgane! ...
Prvi splav, koji je imao dvanaestak vesala, stie uskoro do kolja i Pjer se
prvi pope na platformu, bacajui se Morganu u naruje.
Gospoica od Ventimilje! ... uzviknu, opazivi devojku. Ah! ...
Kakva srea! ...
A brod? upita Morgan.
Razbio se odgovori Pjer. Od njegovih delova napravili smo ovaj
splav.
Ja sam proao obalu i nisam ga video.
Razbio se o jedno ostrvce, udaljeno petnaest milja od ovih obala. U
trenutku kada si ti pao u more, zajedno sa Karmoom i gospoicom od
Ventimilje, talasi su ponovo odgurnuli brod prema puini, a zatim ga bacili u
pliake. A ti? Ah! ... Trenutak! Zaboravio sam da ti kaem da nas panci
umalo nisu zarobili.
Koji panci?
Neki brod se usidrio na nekoliko milja odavde, u jednoj uvali i za
malo nije otkrio nae splavove.
Brod! uzviknu Morgan, u ijoj je glavi odmah sinula ideja.
Da i to veliki, koliko mi se uinilo.
Pjere, koliko ljudi ima?
Pedeset, jer su se neki utopili. panski zarobljenici su meutim
pobegli sino, koristei jedno zaustavljanje na kopnu.
Jo i to ...
Da, odgovori Pjer, koji ga je razumeo.
Morgan zadra svoj bes, zatim ree muklim glasom: Kasnije emo se
pobrinuti za njih; sada imamo prea posla.
Nagnu se nad ivicu platforme i okreui se prema svojim gusarima koji
su ekali njegovo nareenje da se iskrcaju, povika im: pristanite na
suprotnu obalu, gde u vam se uskoro pridruiti.
ta namerava, Morgane? upita ga Pjer.
Tvoji ljudi su spasli oruje, zar ne?
To im je bila prva misao i svi imaju puku, sablju za napad i dovoljno
municije.
Da li je brod koji si video velik i dobro naoruan?
Dobar ratni brod, vere mi odgovori Pjer.
Nama preostaje jedino da pokuamo oajniki napad ree Morgan.
eli da zauzme taj brod?
Da; to nam je jedina mogunost da napustimo ove obale i vratimo se
na Tortugu.
Doavola! To nee biti lak poduhvat, Morgane. Taj brod, suei po
njegovoj veliini, mora da ima brojnu posadu.
Mi nismo navikli da brojimo nae neprijatelje ree Morgan.
Hajde, ne gubimo vreme ... Karmo!
Niko ne odgovori. Opazivi na drugom splavu Hamburanina, svog
nerazvojnog prijatelja, hrabri mornar mu je krenuo u susret.
Bie da je sa Van tilerom ree Pjer.
Nije vano odgovori Morgan i okrete se prema Jolandi, koja je
utke prisustvovala tom razgovoru.
Gospoice, ree joj mi idemo u pohod koji moe biti veoma
opasan i ne elim da vas izloim riziku. Imate li neto protiv ako vas ostavim
ovde, pod nadzorom Kumare i don Rafaela? Ovi Indijanci su dobri ljudi,
nesposobni da vam uine nikakvo zlo.
ekau vas, gospodine Morgane odgovori Jolanda. Ono to
traim od vas je da ne budete nepromiljeni. Suvie bih oplakivala smrt tako
hrabrog i plemenitog oveka, kao to ste vi.
uvi te rei, Morgan ostade nem, oiju uprtih u devojku; zatim joj uze
desnu ruku i prinese je usnama.
Gospoice, ree glasom izmenjenim od silne radosti iveu
zbog vas i ako me neki zlokobni metak pogodi u grudi, umreu sa vaim
imenom na usnama.
Devojini obrazi se zarumenee.
ekau vas, kapetane ree, uzdahnuvi. Neka vas bog uva.
Zbogom, gospoice; vratiemo se pre veeri.
 Morgan se brzo udalji, kao da je eleo da sakrije uzbuenje koje je
oseao i sie u amac, gde se ve nalazio Pjer sa etvoricom Kariba.
Uspravljena na ivici platforme, Jolanda ga je pratila pogledom, smeei
mu se i sklonila se tek kada amac nestade iza ostrvaca.
Pod vaom sam zatitom, don Rafaele ree devojka plantaeru.
Nadam se da me neete izdati, iako ste panac.
Pre bih umro, gospoice odgovori plantaer, izvetaeno. Ve
sam postao prijatelj gusara i ako neko bude pokuao da vas dodirne, osetie
snagu mojih ruku.
Odvedite me u jupu koju nam je Kumara stavio na raspolaganje.
Vae elje su za mene nareenje, gospoice.
Napravi joj mesta meu Indijancima koji su se u velikom broju okupili na
poslednjoj platformi i iao je ispred nje sve do kolibe; zatim ode da potrai
Kumaru koji se nalazio na drugom kraju sela, da ga zamoli da stavi devojci
na raspolaganje poasnu strau.
Ve je bio sve isplanirao i spremao se da se vrati u kolibu, obiavi june
platforme, kada se njegove oi zaustavie na amcu u kome je bilo
dvanaestak ljudi, koji se u tom trenutku pojavio izmeu ostrvaca koja su se u
velikom broju pruala i sa te strane.
Uzbuenje koje je osetio prepoznavi ljude u amcu, bilo je takvo da se
morao uhvatiti za motku da ne bi pao.
Jadni ovek nije se bez razloga toliko uplaio; u tom amcu koji se brzo
pribliavao selu ugledao je grofa od Medine i njegovu prokletu duu,
kapetana Valeru.
Kada je doao k sebi, amac je ve bio stigao do prvih kolja i panci su
se peli na platformu.
Izgubljen sam! ... promuca don Rafaele. Kapetan e me baciti u
lagunu, ali ovoga puta sa kamenom oko vrata.
Za trenutak je pomislio da otri do jupe i da obavesti gospoicu od
Ventimilje, ali shvati da je bilo suvie kasno i da ne bi vie nita mogao da
uini da je spase.
Kako bi bilo da odem i obavestim gospodina Morgana i Karmoa?
upita se. Ne smem gubiti vreme. Bar jedanput moram biti hrabar.
Ispod platforme nalazilo se nekoliko amaca sa veslima, privezanih za
kolje. Don Rafaele, koji je moda prvi put u svom ivotu oseao u srcu
lavovsku hrabrost, skliznu niz motku i sie u najlaki amac.
Spremao se da se odluno otisne na sredinu, kada ga jedna ideja koja mu
iznenada sinu u glavi, zadra.
Hteo sam da uinim glupost ree.
Dogura amac ispod platformi, prolazei veto izmeu mnogobrojnih
kolja koji su ih drali i uputi se prema istonom delu sela.
Dok je tako manevrisao, jasno je uo iznad svoje glave ljude i ene kako
razgovaraju i decu kako se smeju ili vrite, poto su se podovi koliba
sastojali od bambusovih trski pokrivenih platnom od drvenastih vlakana, koje
su proputale zvuke.
Odlino promrmlja don Rafaele. Neu propustiti nijednu re
koju e grof od Medine rei gospoici od Ventimilje. Tako u moi kasnije
sve da ispriam gospodinu Morganu.
Stie tako neopaeno ispod istonog dela sela, iznad koga se nalazila
jupa koju je poglavica odredio Jolandi. Nauli ui i zau lagane korake,
koji su se as pribliavali, as udaljavali.
Gospoica je iznad mene proaputa. Saekau.
Ne proe ni deset minuta, kada zau teke korake, zatim grofov glas kako
kae: Ostanite ovde na strai, kapetane.
Prokleta hulja! promrmlja don Rafaele.
Kada bih mogao da epam tog Valeru i povuem ga dole, bio bih
zadovoljan. Ah! ... Uao je grof! ... Moram dobro da naulim ui.
Videi kako stiu ti beli ljudi i bez tekoa se penju na platformu,
Kumara u pratnji uglednih ratnika, pouri im u susret. im se naao naspram
grofa od Medine, nije mogao da obuzda krik uenja i u isto vreme radosti.
Jo uvek me prepoznaje, moj dobri Karibe? upita guverner
Marakaiba, zadovoljno se osmehujui.
Ti si veliki beli ovek koji je komandovao onim lepim gradom koji
sam posetio pre dve godine i koji me je primio kao prijatelja odgovori
Indijanac.
Da ree grof ja sam tada bio guverner Kumane. Raduje me to
se tako dobro sea doeka koji sam ti priredio u onom gradu belih ljudi.
Jo uvam poklone koje si mi dao. ta mogu sada ja da uinim za
tebe? Moj si gost.
Naredi da se da koliba i hrana mojim ljuima koji su gladni, zatim me
odvedi u tvoj karbe, poto treba da razgovaram sa tobom.
Karib izade svojim ljudima nekoliko nareenja, zatim, okreui se grofu,
ree mu: Poite sa mnom, beli ovee.
Doite, kapetane ree guverner, dajui znak Valeri.
Dok su njihove ljude, koji su bili mornari sa jedrenjaka koga je Morgan
napao, vodili u jednu kolibu, Kumara se uputi prema svom carbeu koji je
bio veoma prostran, uvodei grofa i kapetana u odvojenu sobu sa pogledom
na lagunu.
U mojoj ste kui ree, uzimajui tikvu punu casciria i punei
nekoliko aa koje je dobio na poklon od panaca iz Kumane.
Sluaj me paljivo ree grof i ako me bude verno sluio, ja u
pokloniti tebi i tvom plemenu oruje, odeu i vodu koja pali grlo.
Poznata mi je dareljivost velikog belog oveka odgovori Kumara,
dok mu oi pohlepno zasvetlucae.
Jutros sam video kako kanalom prolazi sedam ili osam tvojih kanua; u
jednom su bili beli ovek i devojka.
Istina je odgovori Indijanac.
Da li su jo ovde ?
ovek je otiao pre dva sata zajedno sa mnogo drugih belih ljudi, koji
su ovde stigli na splavovima.
Grof pogleda kapetana Valeru.
Da Morgan nije pronaao svoje ljude? upita.
Svakako odgovori kapetan.
titi li demon tog oveka? Mislio sam da se udavio, a on ne samo da
je iv nego je pronaao i svoje proklete gusare! ... Kada e srea prestati da
mu se osmehuje? Kumara, zna li gde su otili?
Ne znam, veliki beli ovee odgovori Karib. Meutim, uo sam
kako govore o jednom od onih velikih amaca koji imaju krila.
O brodu?
Da, tako ih vi zovete.
Da nije neki gusarski brod pristao na ove obale? ree kapetan.
Da li je devojka otila sa tim ovekom?
Ne, ovde je.
Grof se trgnu.
Ovde! ... uzviknu.
 U jupi koju sam joj stavio na raspolaganje.
Eto sree kojoj se nisam nadao! ... Kakva divna osveta! ... Neka mi je
uzme Morgan, ako je sposoban. Kerka Crnog Gusara e popustiti.
Polako, gospodine grofe ree kapetan. Morgan je moda ostavio
ovde neku strau da je titi.
Ostao je samo jedan ovek da je uva obavesti ih Kumara i ini
mi se da je on panac.
Ako pokua da prui otpor, baciemo ga u lagunu izjavi kapetan,
odlunim tonom.
Hajdemo da je vidimo i pustite me da sam uem ree grof. Ti,
Kumara, dobie onoliko koliko sam ti obeao.
Drugi beli ovek nije mi nita obeao, zato u posluiti ovoga, pomisli
lukavi Indijanac.
Uze svoj luk i strelu i izie u pratnji dvojice panaca, dajui znak
Indijancima koji su mu stajali na putu da se ualje.
Proe kroz selo na vodi i zaustavi se ispred Jolandine jupe, govorei:
Lepa devojka je ovde.
A ovek zaduen da je uva? upita kaPetan.
Verovatno je otiao da nabavi casciri odgovori Indijanac. Ve
mu je ispraznio tri uture i to najboljeg pripremljenog specijalno za mene.
Ostanite ovde na strai, kapetane ree grof.
Skide eir sa perjem i otvarajui vrata kolibe odlunim pokretom, upita:
Je li slobodno?
Devojka je u tom trenutku pospremala kuicu, koja je bila zakrena
korpama sa hranom i asurama od nipe. uvi taj glas, okrete se naglo i
kriknu od iznenaenja.
Vi, gospodine? uzviknu, podigavi obrve i ustuknuvi dva koraka,
dok joj lice preblede.
Prepoznajete li me, gospoice od Ventimilje? upita grof od Medine,
pomalo ironinim tonom, dok se klanjao.
Ne zaboravljam nikada one koji su se proglasili mojim neprijateljima
odgovori Jolanda, koja se brzo povratila od iznenaenja.
Ja mislim, gospoice, da ste oduvek greili to me smatrate svojim
neprijateljem reee guverner Marakaiba, usiljenom ljubaznou. Da li ste
ikada pomislili da bih vam ja na neki nain mogao biti roak?
 Vi!...
Vaa majka je bila, ako se ne varam, vojvotkinja Van Guld.
Da.
I u mojim ilama. ree grof oholo podiui glavu takoe tee
krv Van Guldovih.
Laete! ...
Vaa majka, gospoice, rodila se od prve ene, ja sam se rodio od
druge, koja je bila kao druga supruga vojvodi. Kakva je tu razlika? Ali to su
stvari koje se vas ne tiu. Vojvodska krv tee i u mojim ilama i to je
dovoljno.
Onda biste trebali ...
Da vas titim, zar ne? upita grof podrugljivo. Na alost ja
nemam nameru da branim osobe koje su prijatelji morskih lopova i drugova
vaeg oca.
Jolanda skoi poput ranjene lavice, lica crvenog od besa, sa ispruenom
desnicom.
Da li ste doli ovde da vreate uspomenu na mog oca, gospodine?
povika.
Vaeg oca! ree grof. Ko je on bio? Gusar sa Tortuge, morski
razbojnik, u stvari.
Gospodine! ... Izlazite! ...
Da, kada budete potpisali da se odriete dobara koje je moj otac,
vojvoda Van Guld, posedovao ovde, u panskim kolonijama June i Srednje
Amerike. Milion pijastri stajae bolje u mom depu nego u vaem. Uostalom,
vi u Pijemontu imate dovoljno imanja i zamkova.
Nikada neu potpisati taj papir, gospodine.
Nikada! Ma hajdete, gospoice, mnogi su izgovorili te rei a posle ih
nisu uvek odrali. Jo me ne poznajete.
Vi ste obian bednik! povika Jolanda.
Grof od Medine preblede kao krpa. Za trenutak devojka ga vide kako se
saginje, kao bik koji se sprema da skoi na toreadora, zatim kako se duboko
klanja, govorei:
Onda ete, gospoice, ostati moja zarobljenica.
Zar ne znate da sam ja pod zatitom gusara sa Tortuge? ree
Jolanda.
 To su morski razbojnici.
To su neustraivi ljudi!
Na vau nesreu, vratie se suvie kasno. Zatim je upitao odlunim
glasom: Potpisujete?
Ne.
Pazite! ...
Pretite mi? ... Ne, nikada neu potpisati, jer sam sigurna da ni posle
toga ne bih bila slobodna.
udni plamen sevnu u oima grofa.
Moram osvetiti moga oca! ... povika. Podsetili ste me! ...
Raspoloviu vas na dvoje! ... Ovamo, kapetane!
Valera, koji je stajao pored vrata i sve uo, ulete u kolibu, govorei.
Evo me, gospodine grofe.
Uhvatite ovu devojku.
Jolanda ustuknu dva koraka, traei neko oruje. Kapetan, koji je moda
prozreo njenu nameru, hitro se baci na nju, zgrabivi je oko struka.
Devojka vrisnu: U pomo, Karibi! ...
Kumara je, bar u tom trenutku, izgleda bio potpuno gluv. Mislio je na
oruje, odeu i vodu koja pali grlo, to jest darove koje mu je obeao veliki
beli ovek. Na Jolandin poziv nije se ni pokrenuo.
Grof izie iz jupe.
Ima li neki spreman kanu? upita Kumaru.
Imam ih vie od pedeset odgovori Indijanac.
Pozovi moje ljude i reci im da se popnu u najvei. Ja te ekam u
Kumani da ti predam poklone koje sam ti obeao.
Ti si dareljiv, veliki beli ovee odgovori Indijanac. Ja u te
sam odvesti u Kumanu. Stii emo tamo pre veeri.
I pre ponoi mi emo zaploviti za Kostariku a odatle emo prei u
Panamu, zar ne, kapetane? ree grof. Videemo da li e Morgan biti u
stanju da stigne ak dotle i uzme je. Tamo imamo trupe i topove u tolikom
broju, da mogu odoleti i jednoj armiji. Gospoice, ree zatim.
Molim vas da poete sa nama.
A gde, gospodine? upita devojka.
Znaete kasnije.
A ako odbijem?
 Morau, na moju veliku alost, da upotrebim silu.
Dopustite barem da ostavim poruku kapetanu Morganu ree
Jolanda. Imam obavezu prema njemu.
Ne dozvoljavam vam. Pourite, gospoice; nemamo vremena za
gubljenje.
Vi ste bednici! povika Jolanda prezrivo.
Grof preblede na tu uvredu, zatim ponovo povrati svoju hladnokrvnost.
Uvrede jedne ene ne spiraju se krvlju ree. Dosta! poite ili
u zvati moje ljude.
Ne elim da me vai razbojnici dodirnu. Poi u sama. Kapetan
Morgan e umeti da vas stigne i da me osveti.
Videemo odgovori grof, uz ironini smeak.
Prui joj ruku, to ona prezrivo odbi i izioe iz jupe.
Veliki amac, u kome su se nalazili panci, est Indijanaca i Kumara,
ekao ih je ispred poslednje platforme.
Don Rafaele, plaei se da ga ne opaze, lee na dno svog amca.
Vide kako u amac najpre silazi kapetan, zatim Jolanda i najzad grof:
posle toga, veliki amac brzo zaplovi, kreui se prema severu.
Vode je u Panamu promrmlja dobri ovek, briui znoj sa ela.
Gospoica od Ventimilje je izgubljena; gusari nikada nee uspeti da zauzmu
taj veliki grad, koji se nalazi veoma daleko. Moram pouriti da prenesem
tunu vest gospodinu Morganu.
Proe ispod platformi, snano veslajujui i upravi se tamo gde je video
da su se iskrcali gusari, pristavi uz ivicu ogromne ume.
PANSKA KORVETA

Dok je grof od Medine, zahvaljujui srenoj okolnosti, uspeo da otme

kerku Crnog Gusara, Morgan je na elu svojih vernih gusara poao da trai
panski brod koji je pristao na venecuelanske obale i koji mu je bio
neophodan da bi se vratio na Tortugu. Jo nije bio napravio plan napada, pa
ipak bio je siguran da e pre zalaska, na ovaj ili onaj nain, imati u svojoj
vlasti panski brod.
Pjer le Pikard je stao na elo druine, poto je priblino otkrio mesto gde
je brod bacio sidra. Posle tri asa veoma brzog mara, stigli su na obalu
mora, na kraju jedne veoma duboke uvale gde je brod, bilo da bi se snabdeo
vodom ili popravio neki kvar, potraio privremeno sklonite.
Gusari se zaustavie ispod guste ume, dok se samo dvojica voa
spustie sve do obale.
Brod koji su ugledali u uvali bila je velianstvena panska korveta,
naoruana za rat.
ta kae na ovo, Morgane? upita Pjer, koji je legao pored gusara.
Brod je veliki i verovatno ima dobru artiljeriju i brojnu posadu
odgovori Morgan. Ipak se nadam da u ga iznenaditi kad padne mrak. Taj
ratni brod nam je apsolutno neophodan da se vratimo na Tortugu. Ne bih se
usudio u ovoj sezoni stranih morskih raketa da pokuam da stignem tamo na
indijanskim unevima i to sa gospoicom od Ventimilje.
U pravu si. Ah! ... Evo srene kombinacije.
ta ti je, Pjer?
Zar ne vidi kako panci sputaju amce u vodu?
Pa onda?
Silaze na kopno.
Pjer, ree Morgan, ustajui stignimo nae ljude ne gubei vreme.
Obeavam ti da e pre veeri korveta biti naa. Sakrijmo se u umu.
 ta eli da pokua?
Videe uskoro.
Posada je spustila u vodu dva velika amca i jedan kitolovac u kojima je
zauzelo mesto oko trideset pet ljudi, svi naoruani pukama i sekirama.
Morgan i Pjer, koji su leali iza jednog grma pasiflora, saekae da se
amci upute prema obali, zatim ustadoe i brzo stigoe do svojih drugova.
Pripremite oruje ree im Morgan. Treba da iznenadimo amce
koji se spremaju da dodirnu kopno. Zatim, okrenuvi se Pjeru, ree mu
neto tihim glasom.
Uiniu kako eli ree zamenik, poto ga je sasluao ne
prekidajui ga. Uvek si pun ideja. A da li e mi poverovati? i
Ti odlino govori panski i nee nita posumnjati.
Gde ete me ekati?
Ovde meu ovim drveem. Ljudi koji su ostali na brodu ne smeju da
primete zasedu, inae e podii sidra i otisnuti se na puinu.
Pazi da nai ljudi ne pucaju i u mene.
Na prvi pucanj, ti se baci na zemlju.
Pjer le Pikard skide kaput i pantalone, zadravi samo gae koje iscepa
na nekoliko mesta. Baci i izme i ma, uze jednu debelu granu i udalji se,
govorei: Ako me ubiju, osvetite me.
Biemo spremni da ih spreimo da te obese, odgovori Morgan.
Dok su se gusari bacali na zemlju, skrivajui se iza bunja, Pjer odluno
krenu u umu koja je bila veoma gusta. Orijentisao se tako da stigne na obalu
gde su panci morali da se iskrcaju.
Hodao je ve deset minuta, kada zau kako u blizini odjekuju zvuni
udarci. Izgledalo je kao da ljudi obaraju stabla. Pjer podie oi i vide da se
nalazi usred karipskih palmi.
Trae palmine kupuse ree. Moda im nedostaje hrana, ili imaju
na brodu ljude koji boluju od skorbuta? Moram paziti da ne priam gluposti.
Osloni se o tap, kako bi izgledao kao ovek iscrpljen dugim marom i
uputi se izmeu drvea, tamo gde su odjekivali udarci sekire.
Proao je gusti simaruba, kada zau glas kako vie: Gle! ... Divljak!
...
etiri mornara stajala su oko jedne palme kupusa, pokuavajui da je
obore. Ugledavi Pjera u onakvom stanju, odloie sekire i brzo zgrabie
svoje puke.
Ne pucajte, momci ree gusar, na panskom jeziku. Ja nisam
divljak.
Tano, ovo je beli ovek ree jedan od etvorice, sputajui puku.
Odakle vi dolazite?
Ja sam jadni brodolomac odgovori Pjer, stupajui napred i va
zemljak.
etiri mornara, poverovavi mu, okruie ga, gledajui ga radoznalo i
saaljivo u isto vreme.
Jadni ovee ree najstariji od etvorice. Da li ve dugo lutate
ovom umom?
Tri nedelje odgovori Pjer.
Da li se va brod razbio?
Sasvim, tako da se nita nije moglo spasti.
Kako se zvao?
Pinta.
A vai drugovi su se svi utopili?
Veina.
Znai, niste sami?
Spasli smo se nas sedmorica.
Gde su ostali?
U jednoj kolibi koju smo sagradili nedaleko odavde i svi su tako
izmoreni glau, da ne mogu ak ni da hodaju.
Pa ipak, ovde ima palminog kupusa u izobilju primeti drugi.
Neemo vas pustiti da umrete od gladi odgovori prvi. Saekajte
dok odem da obavestim oficira, a vi drugovi, dajte ovom jadniku malo
dvopeka i gutljaj aguardiente, ako je jo imate u uturicama.
Pjer, koji je izvanredno glumio ulogu koju ga je Morgan nauio, tek je bio
pojeo dva dvopeka i ispio malo rakije, kada se ovaj vrati, u pratnji jednog
zamenika i tridesetak mornara.
Gde su vai drugovi? upita oficir gusara, koji je odmah ustao.
Moj mornar Pedro ispriao mi je da vi niste sami.
Tano, gospodine odgovori Pjer oni nisu mnogo daleko.
Da li ste susreli Indijance u ovoj umi?
Nismo ih videli, gospodine.
 Va brod se zvao?
Pinta.
Kome je pripadao?
Pomorskom okrugu Urabe, u Darijenu.
Da li je iv kapetan?
Nastradao je prilikom brodoloma.
Odvedite me do vaih prijatelja. Na brod je dovoljno veliki da moe
da primi jo osam ili deset ljudi.
Hvala, gospodine odgovori Pjer, sa prikrivenom ironijom u glasu.
Suvie ste dobri. Poite za mnom.
Napred! ree oficir svojim ljudima.
Odred se svrsta u dve kolone i poe za gusarom, koji je koraao pored
zamenika.
Prooe jedan deo ume, napredujui veoma oprezno. Odjednom, Pjer se
napravi kao da se spotakao o lijanu i pade na zemlju.
Skoro u istom trenutku, zau se Marganov glas: Pali! ...
Strahovita paljba zau se iz bunja. Desetak panaca pade na zemlju;
zatim gusari izletee iz bunja sa sabljama u rukama, viui: Predajte se!
...
Preiveli su bili toliko iznenaeni, da uopte nisu ni pomiljali da prue
neki otpor.
Jedino zamenik izvue brzo ma i krenu prema Morganu koji je bio
ispre ostalih, viui: Ko ste vi, koji ubijate bele ljude kao to ste i vi?
Mi smo jo straniji vai neprijatelji nego to su Indijanci odgovori
gusar, stavljajui takoe ruku na ma. elite li da znate ko smo? Gusari sa
Tortuge. Bacite oruje i predajte se.
uvi te rei, zamenik iznenaeno povika: Vi gusari sa Tortuge!
Da li se predajete? Mi nemamo vremena za gubljenje.
Oficir je oklevao; zatim, videi kako njegovi ljudi bacaju puke, nemajui
hrabrosti da se suprotstave tim stranim i mnogobrojnim gusarima, slomi svoj
ma, bacivi dva pareta u grm.
Uzmiem pred silom ree besno. Sigurno ete nas ubiti.
Potujem hrabre ljude odgovori Morgan. Dajem vam re da u
vam potedeti ivot.
Zatim, okreui se prema svojim ljudima koji su drali uperene puke,
spremni da opale, ree:
Veite ove ljude.
Dok su oni izvravali njegovo nareenje, Morgan poe prema Pjeru, koji
se ispruio na gustoj travi.
Hvala ti, Pjere ree mu.
Jo, nismo zauzeli brod odgovori njegov zamenik.
Ne sumnjam u konaan ishod ree Morgan. Preostala su jo samo
dva sata do zalaska, a veeras nee biti meseine. Moemo pokuati da ih
iznenadimo.
A zar se oni to su ostali na brodu nee zabrinuti to se njihovi
drugovi ne vraaju?
Umesto da odgovori, Morgan pozva sedam ili osam gusara, zatim ree
Pjeru. Vodi me tamo gde su amci.
Nisu udaljeni vie od kilometra.
Krenimo, dakle.
Odred brzo krenu, dok su preostali gusari vrstim lijanama vezivali za
drvee panske zarobljenike.
Deset minuta kasnije, Morgan, Pjer i njihovi ljudi stigoe do obale mora.
Sakrie se izmeu drvea, zatim kapetan naredi da se puca u vazduh.
Trenutak kasnije, topovi sa korvete zagrmee uz zagluujuu buku.
ele da zaplae divljake ree Morgan.
Svakako pretpostavljaju da je neka banda Kariba napala njihove
prijatelje. Nastavite da idete kroz umu i da pucate, udaljujui se to vie od
obale; a mi Pjere, pazimo na brod.
Gusari otrae, pucajui s vremena na vreme, upravljajui se prema
sredini ume, da bi se poverovalo da jure divljake.
Vidi da se ne pokreu ree Morgan, posle nekoliko minuta.
uvi sve slabiju pucnjavu, komandant broda e misliti da su njegovi ljudi
pobednici.
Ti si pravi demon ree mu aljivo Pjer.
Pokuavam da ih zavaram odgovori Morgan. Videe da emo
uspeti.
Ljudi koji su ostali na brodu nisu se pokrenuli. Uostalom i da su to hteli,
nedostajali su im amci.
Kada je sunce zalo, ponovo zapucae iz topova da bi pozvali ljude koji
su ostali na kopnu, zatim upalie dva velika fenjera na krmi.
Sada je trenutak za akciju ree Morgan. Idi da sakupi nae
gusare i dovedi ih ovde brzo.
Da li da ostavim straare pored zarobljenika?
Ostavi etiri odgovori Morgan. Pouri, Pjere; nestrpljiv sam da
zauzmem brod.
Zamenik ode trkom. etvrt sata kasnije gusari su se nalazili okupljeni na
obali, spremni da se ukrcaju.
Pjere ree Morgan poto ti govori panski najbolje od svih nas,
pozovi one sa broda.
Zamenik povika iz svega glasa: Ehej, prijatelji! ...
Sa korvete jedan glas odmah odgovori: Da li ste to vi?
Ukrcajte se i vratite na brod. A divljaci?
Pobegli su.
Dobro: na brod.
Popnite se u amce i ne govorite naredi Morgan. Da li su vae
puke napunjene?
Da, kapetane odgovorie gusari.
im budemo na gornjoj palubi broda, navalite bez milosti.
Pedeset est ljudi u tiini se ukrca u amce. Morgan zauze mesto u
najveem, u kome je bilo osamnaest gusara; Pjer u kitolovcu; ostali se zbie
u treem amcu.
Odvojivi se od obale, tri amca se brzo uputie prema korveti, kako bi
je napali sa dve strane.
Morganov amac stie prvi ispod stepenica levog boka, koje su ostale
sputene. Gusar izvue oruje i brzo se pope u pratnji osamnaest ljudi.
im se popeo na palubu, videi da mu se pribliava nekoliko mornara,
ispali u njih dva hica iz pitolja. Odmah zatim usledie pucnji iz puaka i
povici: Predajte se gusarima ili ste mrtvi! ...
Ljudi sa strae, preplaeni i obuzeti panikom, videi nekoliko svojih
drugova kako padaju mrtvi, poee da bee prema sobi na pramcu, jurei kao
bez glave niz stepenice.
Zauzmite kadar i pucajte na one koji pokuaju da izau! ... povika
Morgan.
Ostala dva amca su u meuvremenu napala brod sa desnog boka i
posade su se uurbano pele uz veliku buku. Pjer le Pikard naredi da se
odmah zauzmu najvii deo broda i pramac, gde se nalazilo nekoliko topova.
Ispred zajednike sobe na pramcu postavi jak odred.
U baterijama su se uli panski mornari kako tre i urlaju: Izdaja! ...
Izdaja! ...
Morgan naredi da se upali nekoliko fenjera koje je naao, a zatim da se
otvori ulaz u donji deo broda.
panci, ukljuujui i oficire, napustili su kabine kadra i zajednike sobe,
sklanjajui se u fraponte, jer su se nadali da e moda odatle pruiti neki
otpor. Morgan se nagnu nad otvor na palubi, viui: Predajte se: brod je
ve u naim rukama.
Predajemo se, ako nam obeate da ete nam potedeti ivot.
Dobro!... odgovori Morgan. Penjite se dvoje po dvoje.
Morgan je jednom dao re.
Uzvik uenja i straha zaori se meu pancima kada ga ugledae:
Morgan! ... uveni gusar! ...
Zatim glas koji je malopre komandovao paljbu, ree:
Da li ste vi zaista Morgan, pobednik iz Portobela?
Da, ja sam Morgan odgovori gusar.
Onda se predajem.
Iziite iz kadra dvoje po dvoje, ili emo da nastavimo da bacamo
bombe sve dok svi ne budete uniteni.
U fraponteu se ulo aptanje, zatim uurbani koraci i najzad potmula
buka kaokad se puke bacaju na pod.
Morgan naredi dvadesetorici svojih ljudi da se okupe ispred stepenica
kadra, sa uperenim pukama.
Malo kasnije pojavi se ovek, drei u ruci ma.
Gde je gospodin Morgan? upita.
Evo me odgovori gusar, uperivi pitolj u panca.
Evo mog maa. Ja sam komandant korvete.
Zadrite svoje oruje ree gusar. Vi ste hrabar ovek.
Hvala, gospodine odgovori panac, vraajui ma u korice.
Recite mi ta ete uiniti sa mnom i sa mojim ljudima?
Iskrcaemo vas i neemo uiniti nita naao ni vama ni vaim ljudima.
Meni je dovoljan brod, koji mi ve pripada po pravu osvajanja.
 Vi imate pravo, gospodine, poto mi nismo u stanju da ga branimo.
Ipak ne nadajte se da ete me iskrcati ivog.
U istom trenutku, munjevitim pokretom, hrabri komandant prisloni cev
pitolja na elo i opali. Zatim pade mrtav pred Morganovim nogama.
Ovo je ovek ija se hrabrost mogla meriti sa naom ree gusar,
duboko potresen. Odajte potu nesrenom junaku.
Dok su gusari, nita manje potreseni, izvravali nareenje, ostali panski
oficiri i mornari izlazili su iz kadra.
Morgan naredi gusarima da ih odvedu u amce i da ih prevezu na kopno.
Deset minuta kasnije, na korveti se od panaca nalazio samo kapetanov
le, koji su gusari pokrili velikom panskom zastavom.
OPASAN PODUHVAT

Posle mnogo nedaa, srea se konano osmehnula toj aici hrabrih Ijudi.
Brod, koji su tako lukavo i smelo zauzeli, ne pretrpevi nikakav gubitak,
svakako da nije vredeo kao fregata sa kojom su se sukobili ispred tvrave
Bara u Marakaibu; meutim, bio je mnogo bolji od fregate na kojoj se nalazio
grof od Medine i koju su napali sa olupinom.
Radilo se o vrstom jedrenjaku, visoke palube, naoruanom sa dvanaest
topova velikog kalibra i skoro novih. Sigurno je pripadao eskadri zaduenoj
da prati neki konvoj trgovakih brodova ili uvenih velikih galija koje su
prevozile u Evropu zlato, vaeno u bogatim rudnicima Perua i Meksika.
Verovatno ga je neki nalet vetra odvojio od glavnine, prisilivi ga da
potrai zaklon na obalama Venecuele.
Uverivi se da je korveta, suprotno od onoga to su pretpostavljali, bila
dobro snabdevena hranom, Morgan i Pjer odluie da bez oklevanja pozovu
ljude koje su ostavili na kopnu da uvaju prve zarobljenike i da krenu prema
selu Kariba, da bi ukrcali gospoicu od Ventimilje.
Poto si ti proao onim kanalom koji je povezan sa lagunom, misli li
da emo moi da stignemo sve do Kumarinog sela.
Da, kanal je dovoljno dubok odgovori Pjer.
Onda naredi da se nai ljudi vrate i da se zarobljenicima odnesu
mukete i hrana, kako ne bi umrli od gladi u umi.
Pjer je taman hteo da ga poslua, kada se pored obale zau Karmoov
glas: Gospodine Morgane! ... Gospodine Morgane! ... Poaljite brzo jedan
amac! ... Brzo! ... Brzo! ...
ta li hoe taj ovek? upita se gusar, zadrhtavi.
amac sa osam gusara brzo zaplovi, kreui se prema mestu odakle je
Karmo i dalje vikao: Brzo drugovi! ... Jo bre! ...
Kitolovac dodirnu obalu, zatim se munjevitom brzinom vrati prema brodu,
sa posadom uveanom za dva oveka.
Jedan je svakako Karmo ree Pjer, koji se smestio iza Morgana.
Ali ko je onaj drugi?
Morgan ne odgovori. Nagnut nad stepenice, paljivo je gledao u oveka
koji je sedeo pored Karmoa, pokuavajui da ga prepozna.
Kada kitolovac stie do korvete, Morgan zaueno povika:
Don Rafaele! ...
Plantaer! ... uzviknu Pjer. Zbog ega li je napustio selo
Kariba?
Morgan je prebledeo. Ve je predoseao neku nesreu.
Mada je bio okrugao kao bure i debeo kao manji nilski konj, plantaer se
brzo peo, uz Karmoovu pomo.
Gospodine Morgane ... povika zadihano, oteli su je ... nitkovi ...
Ko? zaurla gusar.
On ... grof ... iznenadio nas je i odveo sa sobom gospoicu od
Ventimilje.
Morgan kriknu kao ranjena zver, ustuknuvi dva koraka i stavljajui ruku
na srce. Taj ovek, obino miran i hladnokrvan, u tom trenutku bio je tako
izmenjen jakim bolom, da su njegovi drugovi, koji su odmah dotrali na vest
da se don Rafaele vratio, bili duboko potreseni.
ujmo ree Pjer. Objasni nam bolje, don Rafaele.
Plantaer ispria to je bolje mogao ono to se dogodilo u selu Kariba,
posle odlaska gusara i ponovi im razgovor koji je uo, izmeu grofa od
Medine, kapetana Valere i gospoice od Ventimilje.
U Panamu! ... Vode je u Panamu! ... povika Morgan u oajanju.
Zatim, potpuno utuen tom veu, nasloni se na bok broda, briui
nervozno hladan znoj sa ela.
Ti je voli, zar ne? proaputa Pjer, pribliivi mu se.
Da odgovori Morgan.
ta treba da radimo da je jo jednom istrgnemo iz ruku tog prokletog
grofa? Ti zna koliko te svi mi volimo i na ta smo sve spremni. Misli li da
moemo stii brod pre nego to ue u neku luku Srednje Amerike?
To je ono to emo pokuati odgovori Morgan, kome se postepeno
vraala snaga.
Don Rafaele ree Pjer da li ste nekada bili u Panami?
 Tamo sam roen, gospoine odgovori plantaer.
Poznajete li onda prolaz Carges?
On je jedini koji vodi u Panamu.
Ima li tamo neki garnizon?
Da, ima jedan na ostrvu Santa Katerina, veoma brojan ... ali
gospodine, govorei vam ovo, ja izdajem svoju domovinu.
I bez vaeg objanjenja, niko nas ne bi zadrao.
Zapovedaj, Morgane. Gde treba da idemo: upita Pjer.
Da zapalimo selo izdajnika odgovori Morgan. Teko Kumari
ako mi padne aka!
Ovoga asa, gospodine, on je u Kumani, a grof je sigurno ve zaplovio
za Srednju Ameriku, podseti ga don Rafaele.
Mislim da je uzaludno gubiti dragoceno vreme ree Pjer.
Zaplovimo odmah prema Tortugi i tamo emo videti ta nam je najbolje.
Tamo imamo dovoljno i ljudi i brodova.
Morgan povue u stranu svog zamenika, govorei mu: Kunem ti se
bogom da ako ne stignemo grofa pre nego to se iskrca u Carges, ja u vas
odvesti ispod zidina Paname.
Ti razmilja o takvom poduhvatu!. .. uzviknu Pjer. Kako misli
da pree prevlaku i zauzme tako veliki grad, najbrojniji i najbolje utvren
od svih gradova koje panci poseduju u Americi?
Ipak, oseam se sposobnim da dovedem do srenog zavretka taj
poduhvat, koji bi gusare jo vie proslavio ree Morgan. Na Tortugi
ima puno hrabrih ljudi spremnih na svakakva iskuenja, a to se tie brodova,
danas ih na naem ostrvu ima u izobilju. Neka mi daju hiljadu gusara i ja u
ih odvesti da vide kraljicu Tihog okeana i dau im milione pijastri.
Za nas bi bilo bolje da se doepamo grofa, pre nego to se iskrca na
obale prevlake! ree Pjer. Kada bismo mogli znati njegovu rutu, bilo bi
odlino.
A kako da saznamo?
Gde pretpostavlja da se odvezao sa gospoicom od Ventimilje?
Verovatno u najbliu luku.
Znai u Kumanu.
Kada bismo mogli da poaljemo tamo nekoga da se raspita ... nekoga
od naih ...
 Dopada mi se ta ideja. Odvanih ljudi imamo koliko hoemo. Ah! ...
ta je?
Don Rafaele nam jo moe biti od velike koristi.
Pogleda oko sebe i ugledavi plantaera koji je askao sa Karmoom i
Hamburaninom, pridrui mu se, upitavi ga: Da li je grof od Medine imao
konje?
Nijednog, gospodine.
Gde se uputio?
U Kumanu, najblii grad, gde e nai brodova u izobilju poto je ta
luka veoma poseena.
Poznajete li nekoga tamo?
Da, jednog pisara, koji je nekada iveo u Marakaibu i koji mi je daljni
roak.
Da li biste hteli da odete tamo sa dva moja oveka?
Izloio bih se riziku da me obese kao izdajnika.
Va ivot je u mojim rukama, jer sam vam ga ve par puta poklonio.
Ali, gospodine, ne zaboravite da sam ja panac ree don Rafaele.
Koji bi bio veoma srean da se osveti kapetanu Valeri.
To ne poriem odgovori don Rafaele ali upravo se njega plaim.
Ako je jo u Kumani, mogao bi me prepoznati i pritegnuti mi vrat jednom
dobrom kravatom.
Preruiemo vas tako da vas niko nee prepoznati, ako elite, a zatim,
ja vas ne prisiljavam da se pokaete svom neprijatelju. Od vas samo traim
da odvedete dvojicu naih ljudi u taj grad i da zamolite vaeg prijatelja da ih
ugosti. To je sve to traim od vas.
Da me vai ljudi ne kompromituju?
Nee vam zadati nikakve nevolje i napustie vas, im ih odvedete kod
tog pisara. Prihvatate li?
Uiniu ono to elite odgovori don Rafaele, uzdahnuvi.
Poite za mnom u kadar, a ti Pjere, pripremi sve kako bi u zoru brod
mogao bez zakanjenja da zaplovi.
Dok se Pjer spremao da poalje na kopno amce kako bi se u njima
vratili ljudi koji su ostali da uvaju zarobljenike, Karmo i Van tiler mu se
pribliie.
Znai, kreemo, gospodine? upita Karmo.
 Da li je istina da se ide u Panamu?
Izgleda odgovori Pjer.
Odlino ree Francuz. Nadajmo se da emo ovoga puta moi da
zavrnemo iju onom prokletom grofu. Kume, hajdemo na spavanje.
Ali umesto da odu u zajedniku sobu, zavukoe se ispod pramca koji je
bio pretrpan jedrima i uadima i uzvikoe iz jednog kablia dve pranjave
boce vina.
Pijmo, kume ree Karmo i odagnajmo malo neraspoloenje. Ove
boce mora da sadre izvrsni Kseres, jer sam ih uzeo iz ostave panskog
kapetana. Otvori flau, zatim ree: Dovraga! ... Opet smo izgubili
gospoicu od Ventimilje, kada je ve bila naa! ...
Uzeemo je ponovo, kume.
A kada?
Kapetan Morgan je ovek koji je sposoban da ide i u Panamu.
O tome nikada nijedan gusar nije mogao ni da sanja.
Morgan e pokuati. Pij, kume.
Karmo naglo ustade, ugledavi senku ispod pramca.
Kapetan!. . . povika, pokuavajui da sakrije boce.
Ako mogu da vam ponudim gutljaj, gospodine Morgane ... ree
Francuz, zbunivi se.
Kasnije. Sada imam prea posla.
Vi znate, kapetane Morgane, da smo mi stari gusari, uvek spremni da
se izloimo opasnosti.
Zbog toga i raunam na vas, koji ste bili najverniji mornari Crnog
Gusara.
Imate li neki zadatak da nam poverite, kapetane? upita Van tiler.
Vi poznajete Carges?
Bili smo tamo pre mnogo godina, sa Oloneaninom odgovori
Karmo. Runo mesto, gde se loe pije i jo gore jede.
Poznaje li nekoga tamo?
Da, gospodine Morgane: jednog baskijskog krmara, kod koga sam
pio najbolju Malagu u svom ivotu.
Pouzdan?
Eh! ... jedan Bask nije ni panac ni Francuz; on vam je neto izmeu.
Zvao se ... ekajte, kapetane.
 Riba ree Van Stiler.
Da, Riba ponovi Karmo.
Moraete da idete da ga posetite, a ja u za to vreme na Tortugi
organizovati snanu ekspediciju za napad na Panamu ree Morgan.
Milioni topova! ... uzviknu Karmo.
Ja jo ne znam da li e biti neophodno ii tako daleko i izloiti se
velikoj opasnosti koju e predstavljati takav poduhvat. Meutim, ako ti i Pjer
stignete suvie kasno u arges da zaustavite grofa od Medine, mi emo
krenuti na Panamu, dajem ti re. Reen sam da pokuam sve, samo da vratim
gospoicu od Ventimilje, makar potroio na to sve svoje bogatstvo. Ve sam
se sporazumeo sa Pjerom da zajedno sa vama i velikim brojem gusara ide u
arges. Sada od vas traim da mi uinite hitnu uslugu.
Vi znate, kapetane, da mi nikada nita ne odbijamo, ak i kada je ivot
u pitanju ree Karmo.
Znam, stari moj odgovori Morgan. Da li ste nekada bili u
Kumani?
Nikada, gospodine.
Hteo bih da vas poaljem tamo zajedno sa don Rafaelom.
Ii emo odgovorie Karmo i Hamburanin u jedan glas.
Znate li kako panci postupaju sa gusarima koji im padnu u ake?
Svi znaju da imaju uvek u rezervi veliki broj kravata od konoplje za
nas ree Karmo, smejui se. uvaemo ih se, gospodine Morgane, ne
brinite. Bolje nam recite ta treba da radimo u Kumani?
Raspitajte se o ruti koju e drati grof od Medine, o brodu koji je
iznajmio i o njegovom tanom odreditu.
elite da ga napadnete pre nego to se iskrca u Srednju Ameriku?
Da, ako stignem na vreme odgovori Morgan.
Kako emo ii u Kumanu? Peice?
Sa kitolovcem, koji Pjer upravo oprema jedrima i mreama.
Znai, praviemo se da smo ribari?
Da, koje je oluja poterala na obale Venecuele. Kroz dva dana, ja u
doi da krstarim ispred tog zaliva i da vas pokupim. Neu otii dok ne
dobijem vesti od vas. Naredio sam da se stave u amac rakete, koje ete vi
zapaliti negde na obali. Mi emo odmah doi.
U redu, gospodine Morgane odgovorie dvojica gusara.
 Kitolovac je ve u vodi.
Karmo i Van tiler ispraznie ae, zatim urno ustadoe i odoe u
zajedniku sobu na pramcu.
PISAR IZ MARAKAIBA

Nije prolo ni pola sata, a Karmo, Hamburanin i don Rafaele ve su

silazili niz stepenice sa desnog boka, ispod koga se ljuljao kitolovac
snabdeven sa dva mala jedra i jednim flokom.
Morgan ih je ekao na maloj donjoj platformi, da bi im dao poslednja
uputstva.
Dva gusara i panac bili su prerueni u ribare. Nosili su odela od plavog
sukna sa irokim crvenim vunenim pojasom, a na glavama su imali berete.
Pored toga, don Rafaele je, da bi bio manje upadljiv, odsekao brkove i
dugake zulufe.
Ne zaboravite signal i budite krajnje oprezni ree im Morgan. Ja
u krstariti samo nou, poevi od sutra uvee, a danju u se skrivati u dnu
zaliva Kariako, koji je dugaak i veoma siguran. Imate tri rakete razliite
boje i znate ta one znae.
Zelena ekajte nas na moru; crvena poaljite jedan amac; plava
beite odgovori Karmo. Zbogom, gospodine Morgane, ako nas
panci obese, elim vam mnogo sree u Panami.
Vi ste suvie oprezni i lukavi da bi vas uhvatili odgovori gusar.
Stee im ruku i pope sa na palubu, dok je Karmo uzimao kormilo u ruke,
a Hamburanin i panac se smetali na pramac.
Zatim Hamburanin odveza konopac i kitolovac se otisnu na puinu,
klizei brzo prema istoku.
Odlino plovimo ree Van tiler, trljajui ruke. More je mirno i
vetar duva u krmu. Kada emo stii, don Rafaele?
Tek sutra uvee odgovori plantaer.
Zar smo tako daleko od te luke? upita Karmo.
Pretpostavljam, a osim toga bolje je za vas i za mene da stignemo
kasno nou.
 Da li ste ve bili u Kumani?
Poznajem sve gradove u Venecueli odgovori plantaer.
A ko je taj va prijatelj, o kome mi je govorio kapetan nastavi
Karmo.
Jedan pisar, koji je nekada iveo u Marakaibu.
Dva gusara se iznenaeno pogledae.
ekajte, don Rafaele ree Hamburanin. Da li je taj va prijatelj
pre dvadeset godina radio u Marakaibu?
Da.
Jednoga dana kua mu je izgorela, zar ne?
Don Rafaele upitno pogleda dvojicu gusara, koji odgovorie
gromoglasnim smehom.
Da ga moda ne poznajete? upita plantaer uznemireno.
Zaboga! ... On je na veoma drag prijatelj! ... odgovori Karmo, koji je
pucao od smeha.
Kakvo je samo izvrsno vino imao taj lopov! ... Ha! ... Ha! ... Pisar iz
Marakaiba...
Plantaerovo lice se smrailo, dok su se gusari i dalje smejali.
Don Rafaele ree Karmo seate li se moda onog tragikominog
dogaaja koji je tog jadnog pisara liio kue? Vai zemljaci su nas opkolili u
tom kuerku zajedno sa Crnim Gusarom.
Koji je zarobio pisara i izvesnog grofa Lermu, hrabrog plemia
doade Hamburanin.
Da, sada se seam ree don Rafaele. Vi ste pobegli na krov
poto ste zapalili kuu tom nesreniku.
A zatim smo skoili u vrt nekog grofa ili markiza Moralesa, pobegavi
tako vaim zemljacima ree Karmo.
Znai, vi ste bili oni avoli koji su dvadeset ili trideset sati odolevali
eti strelaca?
Da, don Rafaele.
Evo me u dobrom sosu. Ako vas pisar prepozna?
Prolo je dvadeset godina i nee moi lako da se seti naih lica
ree Hamburanin.
Onda barem budite oprezni.
Biemo mirni kao dva jagnjeta obea Karmo.
 Snano talasanje, od koga se kitolovac zaljulja, upozori ih da se nalaze
blizu nekog grebena.
To su Paritska ostrva ree don Rafaele, pogaajui ta je Karmo
hteo da ga upita.
Videi da se prema severu ocrtavaju ostrva, Karmo upravi amac prema
obali, gde izgleda nije bilo grebena.
U zoru nazreli su jednu veliku varoicu, smetenu u dnu prostrane uvale,
u kojoj su se videli jarboli brodova.
Barcelona ree plantaer. Ve smo na dobrom putu i stii emo
u Kumanu pre nego to sunce zae. Od sada pa nadalje govorite samo
panski i ako se neki brod priblii, pustite da ja odgovaram.
Upozoravam vas, don Rafaele, da mi budno motrimo na vas.
Pruio sam vam dovoljno dokaza o mojoj vernosti, gospodine Karmo
odgovori plantaer.
Oko est asova uvee, kitolovac, koji je skoro stalno imao povoljan
vetar, nalazio se ispred Kumane. U to, doba to je bio jedan od najbogatijih i
najnaseljenijih gradova Venecuele i uz to veoma dobro utvren.
Upravo u tom trenutku u sidrite je ulazilo nekoliko ribarskih barki, u
kojima su uglavnom bili Indijanci. Karmo upravi kitolovac iza njih, da bi
neopaeno proao izmeu dve velike karavele koje su stajale na ulazu u
sidrite. Potpuno sigurni u svoju bezbednost, panci se nisu potrudili da
pitaju gusare ni ko su, ni odakle dolaze.
Nisam verovao da emo tako glatko proi, ree Karmo,
upravljajui amac prema najbliem nasipu. Gde stanuje pisar? upita
don Rafaela.
Nismo daleko; saekajmo jo malo, sunce samo to nije zalo.
Karmo spusti trouglasta jedra i sluei se samo flokom, pristade ispred
stare razruene tvravice.
Ovo je dobro mesto da poaljemo signal Morganu ree, gledajui
zidove tvravice.
Vezae amac, ostavie mree i smotae jedra, zatim sakrie ispod
vunenog pojasa po par pitolja i jednu navahu koje, kada se otvore,
postaju dugake kao maevi.
Moemo ii ree Karmo don Rafaelu. Ve je mrak.
Obeajte mi da neete initi nasilja ree plantaer.
 Nismo toliko ludi odgovori Hamburanin.
Onda krenite za mnom.
Polako, don Rafaele. Da li je pisar jo iv?
Bio je pre est meseci.
Mora da je veoma star.
ezdeset godina. Hajdemo.
Poto se nekoliko trenutaka orijentisao, uputi se prema jednoj uliici koja
je prolazila izmeu briljivo negovanih vrtova, zatim izbi na iroku ulicu,
osvetljenu ponekom aavom lampom, sa ije su se obe strane dizale lepe
dvospratne kue od kamena.
Posle stotinak metara, zaustavi se ispred jedne prilino stare kue, malo
vee od ostalih.
Saekajte me ree. Idem da vas najavim.
Samo izvolite odgovori Karmo.
Don Rafaele uknu tekim gvozdenim zvekirom o vrata. im se ona
otvorie, ue u mraan hodnik, nestajui ispred oiju dvojice gusara.
Da li si miran? upita Karmo Hamburanina.
Imam poverenja u tog dobrog oveka. Uostalom, zna da smo na sve
spremni.
Malo kasnije, plantaer se pojavi na pragu ulaznih vrata. izgledao je
dobro raspoloen.
Moemo li ui? upita Karmo.
Da, odgovori plantaer. Pisar e vas primiti i nudi vam i veeru.
To je najbolji pisar! ... povika Hamburanin.
Rekao sam vam da je to dobar ovek.
Pratite me ree don Rafaele.
Uoe u predvorje, slabo osvetljeno aavom lampom na gas, a zatim u
skromno nameteni salon u prizemlju, u kome se nalazio sto postavljen za
veeru.
Pisar je ve sedeo za trpezom i spremao se da veera peenu patku, ne
ekajui goste.
Bio je to ovek ezdesetih godina, veoma mrav i smeuran u licu,
dobroudnog izgleda. Ugledavi gusare, odmeri ih skoro sumnjiavo, zatim i
ne pozdravivi ih, dade im znak da sednu za sto, rekavi:
Ako elite, pravite mi drutvo.
 Karmo i Hamburanin razmenjae poglee, napravivi grimasu koja je
odavala nezadovoljstvo. Nisu oekivali tako hladan doek, ni tako mravu
veeru. Ipak, Karmo odgovori:
Hvala, gospodine; ovaj poziv stie u pravi as poto smo veoma
gladni.
I mnogo edni dodade Van tiler.
Pisar isee patku i ponudi je svima, ali nita ne dodade uz to.
Ovaj ovek je postao velika krtica mislio je Karmo. Nije bio
takav kada nas je gostio u Marakaibu. Dodue, tada smo mu drali ma pod
grlom. Ali vino mora izneti: za to u se ja pobrinuti.
Kada su zavrili sa jelom pisar, koji je sve vreme utao, ode da donese
bocu vina i napunivi ae, ree:
Pijte. Kasnije ete mi rei ko ste i ta elite od mene.
Gospodine, ree Karmo ako vam Don Rafaele jo nije rekao ko
smo, onda u vam rei da smo mi izaslanici predsednika Kraljevske
Audijencije iz Paname, koji nas je poslao ovde da dobijemo tana
obavetenja o gospodinu grofu od Medine, o kome se vie nita ne zna posle
njegovog bekstva iz Marakaiba.
Trebali ste da se obratite guverneru Kumane.
Nismo to eleli, gospodine pisaru, zbog izvesnih razloga koje vam,
barem za sada, ne mogu izneti. Da li je istina da je grof stigao ovde?
Da, odgovori pisar. Stigao je iznenada, sa malom pratnjom i
jednom devojkom.
Da li je ve otputovao? upita Karmo zabrinuto.
Da, u podne.
Gde?
U Carges, rekli su mi.
Znai, odlazi u Panamu?
Izgleda.
Na koji se brod ukrcao?
Na Andalusu.
Ratni brod?
Korveta sa dvadeset etiri topa ree pisar.
Besan izraz Karmoovog lica ne promae pisaru, koji ga je ve due vreme
paljivo posmatrao. Opazivi tu promenu na gusarevom licu, pisar naglo
podie glavu, upitavi ga:
Zbog ega bi gospodina predsednika Kraljevske Audijencije iz
Paname interesovale te stvari? Objasnite mi.
Ne znam spremno odgovori Francuz.
Ah! ... ree pisar. Zatim, poto je nekoliko trenutaka utao i
paljivo posmatrao Karmoa, iznenada ga upita:
Da li ste nekada davno bili u Marakaibu?
Gusar umalo ne poskoi, zatim mirno odgovori:
Samo jednom, gospodine, pre dva meseca. Zato me to pitate?
ini mi se da sam ve uo va glas.
Moda ste me zamenili sa nekim, gospodine.
Siguran sam u to, ree pisar, tonom zbog koga gusari uzdrhtae.
A zatim, prolo je toliko vremena da bih mogao da se prevarim. Tada je Crni
Gusar jo bio iv.
Vi ste ga poznavali? upita Karmo, da bi ga bolje zavarao.
Da, na moju nesreu. Izgubio sam kuu njegovom krivicom, lepu kuu
koja je bila unitena poarom.
Vi ste mi ispriali tu avanturu ree don Rafaele.
Bio je u drutvu dvojice gusara i jednog dinovskog crnca nastavi
pisar i sklonili su se u moju kuu.
I nisu vas ubili? upita Hamburanin, koji se jedva uzdravao da ne
prsne u smeh.
Ne, zadovoljili su se da mi isprazne pola podruma.
Mora da ste se silno uplaili! ree Karmo.
Nego ta!
Crnog Gusara je bio straan glas!
Kao to vam rekoh, bio je zajedno sa dvojicom od svojih ... Oh!...
ta vam je, gospodine? upita Karmo.
To je veoma udno!...
ta?
Pisar ne odgovori. Paljivo je posmatrao Hamburanina, koji se mrtio da
bi svom licu dao drugi izraz.
Mora da mi je pamenje popustilo ree najzad pisar. Vie se ne
seam kako sam uspeo da se spasem dok je kua gorela.
Moda ste iskoili kroz prozor ree Karmo, koga je poeo da
probija znoj.
Verovatno. Gospodo, kasno je, a ja se obino diem rano. Don
Rafaele, odvedite ove ljue u sobu koju sam im namenio. Videemo se sutra
za dorukom.
Plantaer upali sveu i dade znak dvojici gusara da ga prate.
Laku no, gospodine. Hvala vam na gostoprimstvu ree Karmo,
klanjajui se pisaru.
Plantaer, koji mora da je poznavao kuu, povede gusare dugakim
hodnikom, zatim ih uvede u prilino prostranu i lepo nametenu sobu.
im se vrata zatvorie, Karmo opsova.
Starac nas je prepoznao, zar ne, kume? upita Van tiler.
Skoro da sam siguran u to i dobro emo uiniti da odmaglimo jo
noas. ta vi mislite, don Rafaele?
Idem ja prvo da ispitam pisara. Ako vam preti neka opasnost, odmah
u doi da vas upozorim.
Ili ete nas izdati! ree Karmo.
Ne, jer nameravam da vas pratim.
Vi! ... povikae gusari u jedan glas.
Vi idete u Panamu, zar ne?
Svakako.
Idem i ja: hou da se osvetim onom prokletom kapetanu.
im je Spanac iziao, Karmo otvori jedan od dva prozora i pogleda
napolje.
Gleda u batu ree Van tileru i nema vie od dva metra visine.
Jedan mali skok, kume, koji i don Rafaele moe pokuati, bez opasnosti da
slomi noge.
Da li je Morgan ve stigao? upita Hamburanin.
Sa vetrom koji je duvao danas, svakako nije ostao iza nas. Videe da
e odmah odgovoriti na na signal.
uti: don Rafaele se vraa.
Trenutak kasnije plantaer upade u sobu.
Beimo brzo ree.
ta je? upitae u glas dvojica gusara.
Pisar vas je prepoznao.
Dovraga! povika Karmo. Kakvo pamenje ima taj avolski ovek
kad nas se sea posle dvadeset godina.
Kaem vam da beite ne gubei vreme ponovi don Rafaele. Ve
je otiao da obavesti strau.
Onda nam jedino to preostaje ree Hamburanin. Pope se na prozor
i skoi u vrt, unitivi jednu divnu aleju rua.
Karmo odmah uini to isto, govorei plantaeru:
Ako elite, poite sa nama.
Odmerivi visinu don Rafaele skoi.
Sada pravo u kitolovac ree Karmo.
Za tren oka pretrae batu koja nije bila mnogo velika i izbie u jednu
pustu uliicu.
Don Rafaele ree Karmo vodite nas do nasipa.
Uprkos debelom stomaku, plantaer poe da tri kao da su mu straari za
petama.
Za manje od pet minuta stigoe do nasipa, gde naoe kitolovac do pola
nasukan ispod razruene tvravice.
Signal ree Karmo.
Uze zelenu raketu, uzvera se na jedan razrueni bedem i zapali je, dok je
Van tiler dizao dva jedra na kitolovcu a don Rafaele razvijao flok.
Tek to je raketa eksplodirala u vazuhu kada se na puini, prema severu,
pojavi vatrena pruga koja zapara tamu a zatim ieze.
To je Morgan! ... povika Karmo, ukrcavi se brzo u amac. Na
puinu, kume! ...
Posle deset minuta plovidbe, zaue glas koji je vikao:
Eno ih! ... Pucajte!...
etiri ili pet pucnja iz puke odjeknue prema obali.
Laku no! ... povika Karmo. Upravi amac prema izlazu iz luke,
Hambranine! ...
Poto je noni vetar bio veoma povoljan, kitolovac se brzo udalji, dok su
na nasipu i dalje odjekivali pucnji. U trenutku kada je izlazio iz luke i ulazio
u more, jedna crna masa prolazila je na manje od tri stotine metara ispred
luke.
Ovamo, Brao sa obale! ... zaurla Karmo. Jure nas! ...
Brod se okrete skoro u mestu i poe prema njima. amac stie ispod
broda, do lestvica koje su bile odmah sputene. Sa broda su spustili dva
koloturnika da podignu amac, dok su se Karmo, Hamburanin i plantaer
peli uz lestve.
Jedan ovek ih je ekao: bio je to Morgan.
Dakle? upita zabrinuto.
Otiao je, gospodine odgovori Karmo.
Kada?
Jutros.
Gde?
U arges.
U redu odgovori Morgan. Idemo u Panamu da ga uhvatimo.
etiri dana kasnije, Morganova korveta ulazila je u malu uvalu Tortuge.
To ostrvo bilo je leglo uvenih gusara Meksikog zaliva, koji su se
nemilosrdno borili protiv panaca, da bi osvetil neoveno unitavanje
Indijanaca od strane prvih konkvistadora i da bi olakali pance za deo
ogromnih bogatstava koja su dobijali izrabljivanjem svojih kolonija.
Iznenadni povratak Morgana, koga su svi ve smatrali mrtvim, izazvao je
ogromnu radost meu gusarima, koji su mnogo potovali biveg zamenika
Crnog Gusara, zbog njegove hrabrosti i smelih poduhvata.
Vesti o zauzimanju Marakaiba, o oslobaanju gospoice od Ventimilje, o
pljakanju Gibraltara i o unitavanju panske flote, ve su bile stigle na
Tortugu. Doneli su ih Morganovi drugovi koji su, poto su bili sreniji od
svog voe, uspeli da se spasu zajedno sa opljakanim blagom.
Nestanak fregate otete od admirala, na koju se Morgan ukrca sa
gospoicom od Ventimilje, stvorio je pretpostavku da su se svi udavili u
Karipskom moru. Zbog toga je povratak hrabrog gusara, koji je imao veliki
broj prijatelja, bio pozdravljen burnim klicanjem.
im se brod usidrio izmeu gusarskih jedrenjaka u maloj uvali,
najuveniji gusari popee se na njega.
Bio je tu Brodli, koji se kasnije proslavio zauzimanjem S. Felipe,
najstranije panske tvrave; zatim arp, Haris, Sokins, tri neustraiva oveka
iji su poduhvati zadivili svet, Votling, koji je pljakao peruanske obale;
Montabon, Miel i drugi tada manje poznati gusari, ali koji su se kasnije
proslavili.
uvi da je gospoica od Ventimilje oteta i odvedena u Panamu, gusare
spopade straan bes i svi odmah pomislie da pokuaju smeli poduhvat.
 Taj veliki grad, skladite bogatstva Perua i Meksika, ve je odavno
pobuivao pohlepu gusara. Uprkos tome, daljina i tekoe na koje su mogli
naii prilikom prelaska prevlake koja u to vreme nije bila preseena
nikakvim kanalom pa je stoga predstavljala za njih potpuno nepoznat teren,
kao i snaan otpor koji su im mogli pruiti panci, sve dotle su ih zadravali.
uvi Marganov predlog da pokuaju taj veliki poduhvat, niko se ne
usprotivi.
Pored toga to emo osloboditi gospoicu od Ventimilje, koja se
stavila pod nau zatitu, tamo ete nai takva blaga, da ete svi postati
bogati.
Jedan sat kasnije, najpoznatiji i najsmeliji gusari donee odluku da se
pokua taj poduhvat.
U SREDNJOJ AMERICI

Istoga dana, Vaskuez tako se zvala korveta koju je Morgan oteo na

Venecuelanskim obalama zaplovio je za Srednju Ameriku, razvivi veliku
pansku zastavu. Komandant je bio Pjer le Pikard a posadu je inilo
osamdeset ljudi, izabranih meu onima koji su teno govorili kastiljanski; na
sebi su imali upadljive kostime kakve su u to doba nosili panci u amerikim
kolonijama.
Karmo i Van tiler, dvojica nerazdvojnih, dobili su zaduenje majstora
posade, poto su jedino oni poznavali malo mesto arges i koji su mogli
dobiti dragocena obavetenja.
Vaskuez je trebalo da predstavlja prethodnicu, da se usidri u maloj
uvali i pre svega, da sazna da li je grof od Medine ve zapoeo prelaz preko
prevlake da bi stigao u Panamu; u suprotnom sluaju, Vaskuez je trebalo
da napadne njegov brod i otme gospoicu od Ventimilje.
Kao admiral gusarske eskadre, koja je trebala da bude veoma brojna da
bi mogla da se suprotstavi velikim panskim brodovima, Morgan je ostao na
Tortugi, da bi sve pripremio i obezbedio srean ishod velikog i smelog
poduhvata.
Noen povoljnim vetrom, Vaskuez okrete odmah pramac prema
jugozapadu, nestrpljiv da to pre nazre obale panamske prevlake.
Bio je to odlian jedrenjak, jer je ve petog dana ujutru njegova posada
radosno pozdravljala visoki vrh Kastela Kiko i neravne vrhove Sijera di
Veragve, koji su se nazirali u daljini.
Pjer pozva na palubu Karmoa i Van tilera, koji su sve vreme igrali karte
i pili, uopte ne vodei rauna o pravilu koje je zabranjivalo kartanje na
gusarskim brodovima u ratnom pohodu.
Za kormilo, Karmo! ree mu Pjer. Tvoja je dunost da dovede
korvetu u luku.
 Gospodine Pjere odgovori Francuz vi u meuvremenu
pripremite farsu. Neka tu budu frule, doboi i topovske salve da pozdrave
tvravicu. Ja odgovaram za ostalo. Doi, kume; otvori dobro oi i zaboravi
svoj jezik.
Vaskuez, koji je imao povoljan vetar, upravi se prema jednoj maloj
uvali u kojoj se nalazila varoica arges, u to vreme veoma znaajna poto je
tuda prolazio put koji je vodio do kraljice Tihog okeana. Malo po malo
varoica poe da se ocrtava, sa svojom tvravicom i kuicama sa lepim
terasama ukraenim cveem.
Karmo, koji je bio u njoj pre mnogo godina, u dva zaokreta sretno obie
juni rt, koji je titio sidrite od jakih vetrova sa severoistoka i uspravi
korvetu napred, usidrivi je izmeu dva stara broda u kvaru.
uvi topovski plotun sa broda i videi kako se na njemu vijori panska
zastava, itavo stanovnitvo, koje se sastojalo od oko tri stotine ljudi i dve
ete vojnika, okupilo se na obali, dok je tvrava uzvraala pozdrav.
Na Pjerov znak, frule i doboi intonirae panski mar.
Tek to je brod spustio sidra, od obale se odvoji jedan amac. U njemu
su bile dve najuglednije linosti varoice, alkalde i komandant garnizona i
est laara.
Gospodine Pjere ree Karmo, koji je na sebi imao sjajnu uniformu
a za pojasom dugaku sablju pazite na engleski! ... Ako vam promakne i
jedna re, sve smo pokvarili.
Ne bojte se odgovori gusar, koji je stajao iznad lestvi, da bi
doekao te ljude. Od ovog trenutka ja sam don Huan Peredo, vitez iz reda
Santahago.
Alkalde i komandant garnizona poeli su da se penju uz lestve. Prvi je
imao oko pedeset godina i bio je debeo skoro kao don Rafaele; naprotiv, onaj
drugi je imao izgled pravog ratnika i mada je bio stariji od prvog, peo se
hitro.
Don Huan Peredo, vitez iz reda Santahago, komandant Vaskueza,
ima ast da vas pozdravi, ree Pjer, steui ruku najpre alcaldeu, zatim
komandantu. Da li ste ve bili obaveteni o mom dolasku?
Ne, kapetane odgovori alcalde, koji je jo dahtao zbog napornog
penjanja. Naprotiv bili smo veoma zaueni kada smo ugledali va brod.
Umalo nismo poverovali da se u njemu nalaze oni morski avoli koji se zovu
gusari.
Kako! ... uzviknu Pjer, glumei zauenost.
Zar vam grof od Medine nije najavio moj dolazak?
Gospodin guverner Marakaiba stigao je ovde jue ujutru i odmah je
otputovao za Panamu, ne najavivi vas. Mnogo je urio, gospodin grof.
Ne razumem zato me nije ekao ree Pjer.
Da li ste trebali da ga pratite do Paname? upita komandant.
Da, odgovori gusar.
Ja sam mu dao dobru pratnju, sastavljenu od pouzdanih i hrabrih ljudi.
Da li je sa njim bila jedna devojka? upita Pjer.
Da, odgovori alkalde jedna mlada i veoma lepa plemkinja.
Koliko se zadrao ovde?
Jedva pola asa, koliko mu je trebalo da nabavi konje.
A da li je otiao brod kojim je doao?
Mislim da je otiao u Kostariku.
Moda e mi grof poslati svoja nareenja, ree Pjer.
Ostajete li ovde? upita alkalde.
Imam takvo nareenje.
ime vas onda moemo usluiti?
Stavite nam nekoliko kua na raspolaganje i nabavite nam sveu
hranu.
Guvernerova palata je spremna da ugosti vas i vae oficire, gospodine
kapetane.
Zbogom, gospodo, i hvala odgovori Pjer, pozdravljajui se.
Dve najuglednije linosti varoice, shvativi da je razgovor zavren,
sioe u svoj amac i vratie se na kopno.
Nemamo sree, Karmo ree Pjer, kada ostadoe sami.
To sam malopre rekao Van tileru odgovori Francuz. Grof nije
mogao da stigne mnogo daleko.
Kad bismo pokuali da ga pratimo!
I meni je to palo na pamet, ali uo sam o kuli S. Felipe koja zatvara
put i ispod koje se ne moe proi bez naloga predsednika Audijencije iz
Paname. Kada ne bi bio daleko! ... Eh! ... Trebalo bi se raspitati. Pitau
Baska, ako nije mrtav. Ve deset godina nisam bio ovde.
Rekao si mi da je on krmar.
 Da, gospodine Pjere.
Ti si prijatelj svih krmara na svetu!
Dobro se snalazim meu flaama odgovori Karmo, smejui se.
Hoete li da idem da ga potraim?
Dajem ti odreene ruke, pod uslovom da bude oprezan.
Oh! ... Iz mojih usta nee izii nijedna re koja nije panska. Kume
tileru, hajdemo.
amac je ve bio sputen u vodu. Dvoje nerazdvojnih prijatelja,
snabdevi se sa po dva pitolja, odvezoe se na kopno i iskrcae se malo
dalje od prvih kua.
Orijentiimo se ree Karmo Hamburaninu. Za deset godina ovo
mesto se izmenilo.
Pred njima se prualo nekohko blatnjavih uliica. Izabrae najbliu i
krenue njom, dok su im se dugake sablje vukle po zemlji.
Prepoznavi u njima mornare sa korvete, ljudi koje su sretali, ljubazno su
im prilazili pozivajui ih u svoje kue na olju okolade tada omiljeno pie u
panskim kolonijama u Americi, poto je kafa jo bila nepoznata.
Posle dobrih etvrt asa, gusari se najzad naoe ispred krme bednog
izgleda, na ijem pragu je stajao oveuljak mrav kao haringa i maslinaste
boje koe.
Neka me avo nosi ako ono nije Bask ree Karmo. Nije mnogo
ostario.
Pored onakvog vina! uzviknu Van Stiler. U vinskom podrumu
nikada se ne stari, kume ...
Pribliie se oveuljku koji ih je radoznalo gledao klanjajui im se i
gurnue ga u krmu, upitavi ga:
Zar se prijatelji vie ne prepoznaju?
Bask odskoi. Milost! ... Gusari ... povika.
Tiina ili u ti odsei jezik, prijatelju ree Karmo. Mi vie
nismo sa morskim lopovima. Stupili smo u vojsku panije i uveravam te da
nam je tu veoma dobro.
Napustili ste Lorena? Bili ste sa njim, pre deset godina, kada ste doli
da opljakate ovu varoicu.
Ali ne i tvoj podrum, koji smo titili od grabljivih drugova.
Nikada nisam zaboravio to vae dobro delo.
 Hajde sada da nam se odui za to ree Van tiler.
Moj podrum i moj novanik stoje vam na raspolaganju ree
oveuljak.
Donesi neto za pie, za sada i ne plai se, ree Karmo. Nismo
doli ni da ti uzmemo pare, ni da ti presuimo podrum.
Jo nije prestao da govori, a krmar je ve bio nestao, da bi se malo
kasnije vratio sa dve pranjave boce vina, koje je izgleda bilo jedno od
najboljeg.
Basku ree Karmo poto je okusio vino. Ti ima kraljevski
podrum.
Imam jo boca takvog vina, samo vi pijte.
Moemo li se pouzdati u tebe?
Da nije bilo vas gusari bi me potpuno unitili, ve sam vam rekao.
Da li si ti video brod koji je uplovio u luku jue ujutru?
Bio sam na nasipu kada je bacio sidra.
Sa njega je siao jedan gospodin u pratnji devojke, zar ne?
Rekli su mi da je to bio grof od Medine, guverner Marakaiba.
I odmah je otputovao za Panamu?
Nakon pola sata.
Gospodin grof nam duguje veliku sumu, koju do sada nismo uspeli da
dobijemo i hteli bismo da ga stignemo to je mogue pre zajedno sa naim
prijateljima, koji takoe imaju da izravnaju raune sa tim uglednim
gospodinom, ali loim isplaivaem. ta mislite gde se on sada nalazi?
Svakako ne mnogo blizu. Uzeo je najbolje konje i do sada mora da je
proao i kulu S. Felipe.
Prei emo je i mi; da li je daleko?
Samo tri lege, ali bez propusnice komandant vas nee pustiti da
proete. Imate li je?
Potrudiemo se da je nabavimo.
Krmar sumnjiavo zatrese glavom.
ta je ta kula?
Tvrava na vrhu jedne hridi, koja dominira putem koji vodi u dolinu
argesa.
Misli li da je nemogue proi neopaeno ispod nje?
Nou je prolaz zatvoren i uvaju ga straari.
 Znai nemogue je proi ree Karmo. Grof nam nee vie
platiti. Ba je krtica, kad tako krade potene mornare! Kada bih mogao da
stupim nogom u Panamu! Kad smo ve kod toga, poznaje li taj grad?
Bio sam tamo prole godine.
Da li je tano da su ga panci veoma dobro utvrdili?
Ceo grad je opasan zidinama, ima veliki broj kula i topova i pria se
da nikada nema manje od osam hiljada ljudi u garnizonu.
Voleo bih da ga posetim ree Kaimo.
Bah! ... neki drugi put. Pij, kume tileru.
Savesno ispraznie boce, zatim se polako vratie na brod, nezadovoljni
razgovorom.
Tek to su se popeli na brod i obavestili Pjera o onome to su saznali od
Baska, kada amac sa oficirom i nekoliko veslaa pristade uz korvetu,
zaustavivi se pored lestvi.
Da nije neka vest o grofu? upita se Pjer, poavi u susret oficiru,
koji je drao u ruci pismo.
Popnite se, gospodine.
Od alkaldea kapetane ree glasnik, popevi se na brod.
Pismo je sadravalo poziv za oficire i njihove mornare na noni
fandango, organizovan u ast njihovog dolaska.
U nedostatku drugog, zabavimo se promrmlja gusar. Ionako
nemamo ta da radimo do dolaska eskadre.
Zatim, podigavi glas, ree oficiru, koji je ekao odgovor: Recite
alkaldeu da zahvaljujemo na pozivu i da ga rado prihvatamo.
Povedite to vie mornara, gospodine ree glasnik.
Ostaviu na brodu samo neophodne ljude.
Ba su ljubazni ovi stanovnici. ree okreui se prema Karmou,
kada je oficir siao u svoj amac. Kada bi samo znali kakvi smo mi
panci! ... Hej, Karmo, to si se tako namrtio?
Nikada nisam imao mnogo poverenja u pozive panaca odgovori
Francuz.
ega se boji? Oh! ... da, vie bi voleo da se ugnezdi u neki vinski
podrum. I na fandangu ima dobrog vina, stari moj.
Karmo ne odgovori, ali je i dalje sumnjiavo vrteo glavom.
IZDAJA

im je sunce zalo, desetak amaca u kojima su se nalazili oficiri

panskog garnizona i najuglednije linosti iz varoice, pristadoe uz korvetu,
da bi kao poasna pratnja dopratili posadu do obale.
elei da pokae kako je veoma dirnut tom panjom i nemajui uostalom
ega da se plai, Pjer je odabrao ezdeset mornara, ostavivi ostalih dvadeset
da uvaju brod. Iz predostronosti, naredio je svima da se ne odvajaju ni od
maa ni od pitolja.
Alkalde se pope na brod, u pratnji desetak laara koji su nosili korpe
pune tortilja vrste slatkih lepinja i flaa sa vinom, namenjenih
ljudima koji su trebali da ostanu na korveti.
ekamo vas, gospodine kapetane ree klanjajui se.
amci sa korvete, snabdeveni fenjerima i bakljama, bili su ve sputeni u
vodu. ezdeset gusara, koji su za tu priliku obukli najsjajnije kostime, na
znak majstora napustie brod i mala flota se uputi prema nasipu prepunom
ljudi koji su ih buno pozdravljali.
Svi gusari koji nita nisu sumnjali, bili su veoma veseli i oduevljeni tim
srdanim doekom na koji svakako nisu bili navikli u panskim kolonijama,
gde su umesto aplauza dobijali olovo i gvoe. Jedino je Karmo, to je bilo
neuobiajeno za njega, izgledao zabrinut i gunao je.
Hej, kume ree Hamburanin, koji je iao pored njega ta to
vae, duvan ili rei?
Ne znam zato, kume, ali veeras imam loe predoseanje.
ega se plai? Ima nas dosta, pre svega i niko ne sumnja da mi nismo
dobri panski mornari.
Nadam se da se varam odgovori Karmo.
Zabava je bila organizovana u vladinoj palati, masivnoj zgradi na dva
sprata, koja je imala vrste gvozdene reetke na prozorima i ulazna vrata
obloena gvozdenim ploicama, poto su ponekad takve graevine sluile i
kao tvrave.
Prostrane sale bile su bljetavo osvetljene i vrvele su od graana, oficira i
devojaka.
Doekani oduevljenim klicanjem i zvucima gitara, gusari se rasturie po
salama, gde su drugi gitaristi intonirali ko bolero, ko fandango, dve igre
koje su tada bile u modi.
Poto su vie voleli da piju nego da igraju, Karmo i Van tiler se odmah
povukoe u jedan ugao najvee sale, gde su se nalazili stolovi sa bocama
meskala i panskih vina.
Pustimo mlade da se zabavljaju ree Karmo a mi dobro
otvorimo oi.
Zabava je izvanredno poela. Pridolice su stizale svakog trenutka.
Devojke, graani, oficiri i vojnici takmiili su se ko e da bude ljubazniji
prema gusarima. U tome su prednjaili alcalde i komandant garnizona. ak
su se udostojili da se srdano, rukuju sa Karmom i Van tilerom, pokazavi
im koje vino je najbolje.
U pono, zabava je bila na vrhuncu i svi su bili veseli. ak je i Karmo
prestao da sumnja, kada odjednom zau povik prema uglu sale, zatim vide
dva oveka kako se snano probijaju izmeu parova koji su plesali i kako
izlaze.
Francuz naglo ustade.
Doi, Van tileru! ... povika.
ta ti je, kume?
Doi, kad ti kaem ponovi Karmo.
Hamburanin najzad ustade, gunajui: teta to moram da ostavim
ovo vino.
Karmo brzo obie salu, traei pogledom Pjera. Videi ga kako mirno
razgovara sa alkaldeom, uputi se prema izlazu, nadajui se da e stii
dvojicu ljudi od kojih je doao onaj povik.
Guva u susednim salama bila je toliko velika, da se sa mukom probijao.
ta je, dakle? upita ga Van tiler, koji ga je najzad stigao, klatei se
na nesigurnim nogamn.
Umesto odgovora, Karmo ga povue prema jednom prozoru i stadoe iza
zavese.
 Da li si uo onaj povik? upita ga.
Da.
Niega se ne sea?
Apsolutno niega, a zatim sa onim vinom koje sam pio ... Pa! ... Imao
sam prea posla.
Ipak, nisam se prevario.
Objasni bolje, kume.
Zakleo bih se da je to bio glas kapetana Valere.
Gromovi Hamburga! ... uzviknu Van tiler, prebledevi.
Kapetan ovde! ... Onda e nas otkriti.
Pronaimo ga i ne dajmo mu da pobegne.
Razmakoe zavesu i poee da krue izmeu parova koji su igrali zatim
preoe u prizemlje gde su gusari, panci i devojke naizmenino igrali,
fandango i bolero uz paklenu buku.
Taman su hteli da prou ispred jednih vrata, kada se ona otvorie i pojavi
se komandant garnizona smrknutog lica. Otro ih pogleda, zatim ree, usiljeno
se smeei: Izgleda da se dosaujete. Jo vas nisam video da igrate.
Suvie smo stari, komandante odgovori Karmo.
Posluite se vinom i hranom u gornjoj sali i pokuajte da se to bolje
zabavite.
Hvala, komandante odgovorie oni, penjui se uz velike stepenice
koje su vodile na drugi sprat.
Da li si primetio kako nas je pogledao? upita Karmo, kada se
naoe za stolom.
Da, kume odgovori Hamburanin. Komandant je izgledao ljut i
pomalo zbunjem
Obavestimo Pjera. Ja nisam miran.
Hteli su da ustanu, kada u sali iznenaa izbi strahovita guva, koja se
prenese i u susedne sale.
Igraice su naglo napustile svoje kavaljere i pojurile prema stepenicama.
Za njima su u neredu jurili graani, oficiri i svirai, dok su se svuda uli
povici: Izdaja! ... Izdaja! ...
Mornari sa korvete, iznenaeni tim iznenadnim bekstvom, ostadoe
zbunjeni, pitajui se ta se to dogodilo.
Drugovi... povika Karmo, vadei ma. Na oruje!
 U istom trenutku prema sidritu odjeknu topovska paljba, praena
neprestanom pucnjavom iz muketa.
Povrativi se od uenja i shvativi da ih je neko izdao, gusari su hteli da
jurnu niz velike stepenice da bi se pridruili svojim drugovima koji su se
nalazili u donjim salama, kada se pojavi Pjer sa maem u ruci.
Suvie kasno! ... povika izmenjemm glasom. Trupe su nas
blokirale i nai prave barikadu na ulaznim vratima.
Rekao sam vam, gospodine Pjere, da sam imao runo predoseanje
ree Karmo. On je onako viknuo.
Koji on? upita gusar.
Kapetan Valera.
Opet taj nitkov!
On je pripremio zasedu, siguran sam.
Doavola! ... Povika Pjer.
Pokuajmo da izaemo ree Hamburanin.
Postavili su etiri topa ispred ulaza i dve ete strelaca ree Pjer.
Samo bismo uzalud poginuli.
Znai, opkoljeni smo? upitae gusari.
Nemojte se obeshrabriti, drugovi odgovori Pjer. Zgrada je vrsta
i moi emo dugo da odolevamo. Uostalom, Morganova eskadra e uskoro
stii.
A korveta? upita Van tiler, uvi kako topovi jo jae odjekuju.
Bojim se da je ona izgubljena odgovori Pjer Dvadeset ljudi koje
smo ostavili na brodu, nee moi dugo da odolevaju. Da li se sa prozora vidi
gat?
Ne, odgovori Karmo. Ispred nas se nalaze dva reda kua.
Organizujmo otpor ree Pjer. Zabarikadirajmo stepenice i vrata i
povucimo se svi gore. Videemo da li e panci imati hrabrosti da nas
napadnu i ovde unutra.
Dok su gusari trali da pomognu svojim drugovima, koji su gomilali iza
ulaznih vrata sav nametaj iz donjih sala, Karmo i Van tiler paljivo prioe
jednom prozoru.
Poto se zgrada nalazila na sredini trga, mogli su videti ono to su panci
radili i odmeriti njihove snage.
Garnizon je preduzeo sve mere da bi potpuno blokirao gusare. Dve ete
strelaca zauzele su etiri izlaza ulica, podiui na brzinu barikade od
dvokolica, buradi i panjeva. ak su postavili etiri topa ispred vrata, na
udaljenosti od sto koraka.
Meutim, izgledalo je da se pancima uopte ne uri da napadnu palatu;
moda su raunali da e uhvatiti gusare ako ih puste da gladuju.
Loe nam se pie ree Karmo Hamburaninu. Smatraju da nas
mogu imati u svojoj vlasti i bez upotrebe baruta.
Da li nai sa korvete znaju da je Morgan odluio da poalje jaku
prethodnicu na ostrvo Santa Katerina?
Moriz, koji sada komanduje brodom, mora da zna i otii e odmah
tamo da vidi da li su brodovi stigli. Ako ih nae, ova opsada nee dugo
trajati.
uje li, Karmo?
Da, topovska paljba prestaje. Korveta mora da je razvila jedra.
Barem e se oni spasti.
Nadajmo se da emo se i mi izvui, kume.
Hteli su da se povuku, kada videe kako na trgu pale nekoliko gomila
drveta, zatim jednog oficira kako se pribliava zgradi, nosei u ruci ma, na
ijem se vrhu nalazila maramica. Za njim je iao truba.
alju pregovaraa ree Karmo.
uvi prve zvuke trube, Pjer jurnu prema prozoru gde su stajali Karmo i
Hamburanin.
Dolaze da nas pozvu na predaju ree gusar. Neka niko ne puca.
Oficir se zaustavi na deset koraka od ulaza, dok je truba duvao iz sve
snage u trubu.
ta li ele? upita se Pjer.
Po nareenju komandanta garnizona i alkaldea, pozivam vas da se
predate povika oficir, diui glavu.
Za koga nas vi smatrate? odgovori gusar, glumei bes. Zar tako
postupate sa mornarima sa flote? Kakva je ovo ala?
Ah! ... Vi to nazivate alom! ... povika oficir. Uzaludno je
produavati ovu igru; ve su vas prepoznali.
Kao?
Kao gusare sa Tortuge.
Ali vi ste ludi! povika Pjer. Prestanite sa tom alom, ili emo
napasti varoicu i spaliti je. Moji mornari su besni i nisam vie u stanju da ih
zadrim.
elite da produite ovu komediju?
Recite mi barem, ko je ta budala koja misli da je u nama, asnim
mornarima panske flote, prepoznala morske lopove.
To je jedan ovek koji je bio va zarobljenik: kapetan Huan de Valera.
avo neka ga nosi ... promrmlja Karmo.
Nisam se prevario.
Recite tom kapetanu da je poludeo! zaurla Pjer. Mi nismo
gusari.
Imam zadatak da Vas pozovem da se predate. Zatim e se videti da li
ste vi zaista panci ili lopovi sa Tortuge.
Mornarica ne odgovara na takve pozive.
Imajte na umu da ovde ima pet stotina vojnika i da vas je va brod ve
napustio, otisnuvi se na puinu.
Ima nas dovoljno da vam pruimo otpor. Napadnite nas, ako se
usuujete i moji mornari e vam pokazati na ta su sve spremni.
Videemo odgovori oficir, udaljujui se zajedno sa trubaem.
Kada bismo imali nae puke ne bih se mnogo brinuo to moram da se
suoim sa pet stotina ljudi, ako ih zaista ima toliko ree Pjer.
Sumnjam da ih je toliko odgovori Karmo. Ali ipak mora da ih
ima dosta i imaju topove i puke.
Tako lako smo upali u klopku! Preostaje nam jedino da se uzdamo u
prethodnicu Morganove flote, koja je trebala da zaplovi u zoru sledeeg dana
posle naeg odlaska. Ako je ve pristala u Santa Katerinu, Vaskuez e je
obavestiti i opsada nee dugo trajati. Kako stojimo sa hranom, Karmo?
Imamo pie, gospodine.
Onda pijmo mirno zakljui Pjer, koji nije lako gubio prisebnost.
Zidovi su debeli, prozori na donjem spratu imaju vrste reetke, vrata i
stepenice su zabarikadirani i najzad, imamo nae maeve i pitolje. Nee nas
smazati u jednom zalogaju!
Ni posle povratka pregovaraa, panci nisu pokazivali znake da ele da
napadnu palatu.
Zadovoljavali su se da nadgledaju opsednute; meutim, svi gusari su bili
ubeeni da to primirje nee dugo trajati.
 Zaista, u osvit zore topovski pucanj dade znak da je borba zapoela.
panci su se u toku noi dobro utvrdili na izlazima ulica i iskopali su jedan
mali rov da bi zaklonili svoje topove.
Zabava poinje ree Karmo. uvajmo nau kou, kume.
Svi smo spremni odgovori Hamburanin.
Posle prvog topovskog pucnja zau se drugi, zatim trei; usledi estoka
pucnjava iz muketa.
Dok su topovi ciljali u vrata, strelci su pucali u prozore, da bi spreili
gusare da se pomole i odgovore vatrom.
Pjer, koji nije eleo uzalud da izlae svoje ljude opasnosti i elei pre
svega da utedi municiju za poslednju odbranu, dade znak da se ne puca.
Masivni zidovi bili su vie nego dovoljni da ih tite a barikada izmeu
ulaznih vrata i stepenica spreavala je neposredan napad.
Ta estoka paljba trajala je dobar sat, uz veliki utroak baruta i slab
uspeh. Jedino su ulazna vrata popustila i najzad se sruila na barikadu, koja
je meutim bila toliko jaka da je spreavala svaki pokuaj napada.
Kada su kopai rovova jurnuli da raskre tu ogromnu gomilu nametaja,
gusari ih doekae takvom pucnjavom iz puaka, da mnogi padoe mrtvi
ispred palate.
Uprkos grdnjama oficira, ostali odmah odustae od tog opasnog
poduhvata, sklanjajui se iza rova.
Naili su na tvrd orah ree Karmo, koji je zaklonjen iza jednog
prozora, pratio kretanje neprijatelja. Nee se usuditi da krenu u napad na
palatu. ta ti misli, kume?
I ja sam u to ubeen odgovori Van Stiler. Suvie se plae
gusara.
Ah! ... Kada bih mogao da vidim tog prokletog kapetana! ...
Pazie dobro da se ne pokae. Zanima me zato nije pratio grofa od
Medine u Panamu.
Grof mora da je nanjuio opasnost i ostavio ga je ovde da nadzire
obalu. Lisac! ... Dobro nas je nasamario; ako mi jo jednom padne u ake,
neu vie uiniti glupost da ga potedim, kao onda u manastiru u Marakaibu.
Obustavili su vatru! ...
Smatraju da nas mogu sigurno uhvatiti i bez troenja metaka i baruta
ree Karmo. Raunaju na glad a pre svega na e, kume. Ako nam
prekosutra niko ne doe u pomo, ili emo biti prisiljeni da pokuamo
oajniki napad, ili emo umreti od gladi.
To drugo svakako neemo dopustiti ree Hamburanin.
Boriemo se sve dok budemo imali snage da drimo maeve.
IZMEU OLOVA I VATRE

Posle tog prvog neuspeha, shvativi kakvu tekou predstavlja

zauzimanje te zgrade koju je branilo ezdeset oajnika, panci ne pokuae
novi napad.
Tako prvi dan proe relativno mirno. Meutim, panci su napravili uzan
obru oko zgrade, kako bi spreili gusare da zauzmu i pljakaju susedne
kue da bi se snabdeli, ako ne hranom, ono barem vodom iz dvorinih
cisterni.
I u toku noi panci su bili mirni. Sedeli su oko vatri koje su zapalili u
velikom broju da bi uverili gusare kako budno motre na njih.
Ni drugog dana nita se nije izmenilo. Poneki pucanj iz topa ispaljen u
barikadu, poneki hitac iz puke prema prozoru i nita vie.
Pjer je poeo da brine. Korveta je trebala da stigne prethodnog dana na
ostrvo Santa Katerina.
Ako se nije vratila, to je bio znak da tamo nije nala prethodnicu gusarske
flote.
Upalie sve lampe, kojih je jo bilo u velikom broju; popravie kako tako
barikadu, zatim od preostalog nametaja napravie jo jednu na poslednjem
odmoritu velikih stepenica, ispred vrata glavne sale na drugom spratu, gde
su nameravali da prue poslednji dtpor.
Tek to su zavrili te pripreme, pet topova iz rova zagrmee istovremeno,
uz strahovitu tutnjavu.
Pjer je podelio svoje ljude u dva odreda: jedan je trebao da se pobrine za
odbranu stepenica, a drugi da puca sa prozora.
Topovski pucnji sledili su jedan za drugim, ruei postepeno nametaj
nagomilan ispred stepenica.
Ta paklena muzika trajala je etvrt sata, zatim, kada se barikada sruila,
eta alabardijera, tiena od velikog odreda strelaca, odluno krenu u juri na
velike stepenice.
Uprkos pucnjavi gusara, napadai uskoro uoe u predvorje, zauzimajui
ga i sklanjajui razbijene delove nametaja, da bi napravili mesta za drugu
etu koja se pripremala za odluujui napad.
Okupljeni na poslednjem odmoritu stepenica, gusari su ih ekali sa
maevima u rukama. Pjer je stajao u prvom redu i hrabrio je svoje ljude,
viui: Izdrite jo malo! ... Pomo samo to nije stigla.
eta koja je krenula u odluujui napad, ue u zgradu i poe da puca na
opsednute, oborivi na zemlju vie njih, zatim jurnu uz stepenice sa kopljima
u rukama.
Borba je trajala nekoliko minuta uz velike gubitke sa obe strane, kada
jedan glas povika: Vatra! ... Vatra! ...
Barikada se zapalila, ili su je panci namerno zapalili. Sa te gomile
nametaja dizali su se uvis plameni jezici, stvarajui meu borcima vatrenu
barijeru.
Povlaenje! ... zaurla Pjer, koji je iziao nepovreen iz te krvave
borbe.
Gusari, koji su oseali kako ih obavija dim, popee se brzo uz stepenice,
dok je vatra zahvatala susedna vrata.
Noen promajom, talas dima i iskri dizao se uz stepenice.
Izgoreemo ivi! povika Karmo. Zatvorite vrata sale ili emo se
uguiti.
Odmah su ga posluali, ali poar se ve brzo irio po donjim salama.
Gusari se na brzinu prebrojae: bilo lh je jos etrdeset dvoje. Osamnaest
ih je lealo mrtvo na stepenicama i u predvorju.
Drugovi, ree Pjer preostaje nam jedino da skoimo kroz prozor
i poginemo, prodajui skupo svoju kou. Izvadimo jednu gvozdenu reetku i
pokaimo pancima kako gusari sa Tortuge umeju hrabro da poginu.
U gornjoj sali ostalo je bilo jos nekoliko tekih komada nametaja, meu
kojima i jedan dugaak sto. Dvadeset ruku ga podigoe i sluei se njime
kao katapultom, snano udarie jednu od reetki. Ponovie udarac tri puta
uzastopce. Pri etvrtom udarcu, reetka pade na trg.
Ja u skoiti prvi povika Pjer, dok je dim ulazio u salu, prolazei
kroz pukotine.
Odmeri visinu: nije bilo vie od pet metara, to je bila sitnica za te veoma
spretne ljude. Zatim skoi, doekavi se na noge.
Tek to je dodirnuo i hteo da jurne na pance, iz pravca zaliva odjeknu
strahovita tutnjava. Izgledalo je kao da je istovremeno zagrmelo dvadeset ili
trideset topova.
Pjer povika od radosti: To je naa eskadra! ... Skaite, drugovi!
Pogleda oko sebe: na trgu vie nije bilo nijednog panca.
uvi plotune koji su najavljivali dolazak drugih gusara, pourili su
putem za Panamu, da bi se moda sklonili u stranu tvravu S. Felipe. I
stanovnici su kao pomahnitali beali u ume, dok se za njima ula vika ena i
pla dece.
Svi gusari brzo skoie kroz prozor, poto je patos sale pretio da se
svakog asa srui.
Kada su svi bili na okupu, Pjer ih povede prema sidritu. Kanonade su
prestale i umesto njih uli su se radosni poklici posade.
Kada odred stie do nasipa, deset amaca, u kojima su se nalazili
naoruani ljudi, doplovi do njih. Jedan ovek se prvi iskrca i krenu prema
Pjeru, govorei mu:
Veoma se radujem to sam stigao u pravi as.
Bio je to Morgan.
NAPAD NA PANAMU

Vojni pohod koji je Morgan organizovao za napad na kraljicu Tihog

okeana bio je najvei pohod koji su do tada pokuali gusari sa Tortuge.
Ekspedicija se sastojala od trideset sedam velikih i malih brodova, u
kojima je bilo dve hiljade boraca ne raunajui mornare. Brodovi su bili
snabdeveni artiljerijom, raketama, ivotnim namirnicama i municijom: prava
vojska za ono vreme.
Sa svih strana su doli ljudi da se stave pod Morganovu zastavu, nadajui
se izvanrednom bogatstvu prilikom pljakanja tog velikog i bogatog grada,
najveeg koji su panci posedovali, posle glavnog grada Perua.
Stigli su sa Jamajke, S. Kristofora i skoro svi bukanijeri iz San Dominga,
koji su bili uveni i strani strelci. Svi oni su podjednako mrzeli pance.
Izvanrednim taktom i umenou, Morgan je uspeo da dovede u red tu
gomilu morskih lopova, sastavljenu od najneobuzdanijih ljudi na svetu.
Podelivi eskadru u dve divizije, imenovao je sebe za admirala na elu
prve i jednog drugog za kontraadmirala na elu druge.
etrdeset osam asova posle odlaska korvete Pjer le Pikarda, otisnuo se
na more, krenuvi odluno prema ostrvu Santa Katerina, gde je nameravao da
ostavi deo svojih ljudi da bi uvek imao dobru rezervu.
Poto su mu se na puini pridruila etiri broda pod komandom Brodlija,
koje je poslao da trae hranu i koji su se dobro snabdeli napavi i
opljakavi grad Bankaria kod Kartagene, posle pet dana plovidbe usidrio se
u malom zalivu ostrva Santa Katerina.
panska posada, prestraena pojavom tih monih sila, nije se usudila da
prui ni najmanji otpor, mada je raspolagala prilino brojnim snagama.
Na prvi poziv na predaju odmah su se predali, ustupivi gusarima deset
tvrava, naoruanih velikim brojem topova i magacine dobro snabdevene
orujem, municijom i ivotnim namirnicama.
 Tek to su se panci predali, u sidrite je uplovila korveta. uvi kakva
je tuna avantura zadesila Pjerove gusare, dve eskadre su odmah podigle
sidra, ostavivi jaku posadu u Santa Katerini i kao to smo videli, stigli su
pred varoicu u trenutku kada su gusari smatrali da su nepovratno izgubljeni.
Bojei se da vest o njegovom iskrcavanju moe stii suvie rano u
Panamu i da bi panci mogli zatraiti pomo u kolonijama Perua, ilea i
Meksika, jo iste veeri Morgan je organizovao jaku kolonu sa zadatkom da
zauzme tvravu S. Felipe, nazvanu i San Lorenzo i tako oslobodi prolaz koji
je vodio do Tihog okeana.
Komandu je poverio Brodliju, koji je stekao veliku slavu i uivao
poverenje svih a kao zamenika odredio je Pjer le Pikarda.
Karmo i Van tiler, uvek u prethodnici najriskantnijih poduhvata,
pridruili su im se, zajedno sa don Rafaelom, koji je stigao sa eskadrom i koji
se iz mrnje prema kapetanu Valeri konano priklonio gusarima, mada mu je
bilo veoma ao to mora da radi protiv zastave svoje zemlje.
Kolona se sastojala od pet stotina ljudi, odabranih meu najhrabrijim, jer
su svi znali da je ta tvrava bila jedna od najvrih i da je smatrana
neosvojivom.
Zaista, podignuta uz ogromne trokove, na vrhu jedne hridi da bi
kontrolisala jedini put koji je vodio u Panamu, naoruana velikim topovima i
sa brojnim garnizonom, ta tvrava je bila tako jaka prepreka da su je i
najsmeliji zaobilazili.
Meutim, naviknuti da nikada ne uzmiu, gusari hrabro otputovae, vie
nego sigurni da e uspeno okonati taj smeli pohod.
Ujutru su ve bili ispod tvrave i oholo su pozvali garnizon na predaju,
pretei da e ih u suprotnom sluaju unititi. Kao odgovor, dobili su kiu
kuruma.
Ali, to nije mnogo zaplailo gusare. Podsticani glasom zamenika, krenue
neustraivo u napad, elei da to pre ukrste maeve sa neprijateljem. panci
nisu imali nameru da smanje paljbu, koja je postala jo ea.
Gusari su ve poeli da se obeshrabruju, kada jedan bukanijer dobi
sjajnu ideju, primetivi da je zatitni krov tvrave pokriven suvim palmimm
liem. Ue u jedno polje pamuka koje se prualo pored hridi i pokupi
nekoliko aka pamuka. Napravi od njega malu loptu, koju nabode na vrh
puke, poto je jedan njen deo zavukao u cev. Zatim zapali pamuk i opali.
 Taj udni projektil pade na krov tvrave, zapalivi palmino lie.
Videi da je uspeo, njegovi drugovi uinie to isto i na tvravu poe da
pada vatrena kia, koja izazva strahovit poar.
Dok su panci, kojima je pretila opasnost da ivi izgore, pokuavali da
ugase poar, gusari stigoe ispod palisada. Posle krvave borbe konano
uspee da osvoje tvravu.
Od trista etrdeset panaca, samo njih dvadeset etvoro uspelo je da
izbegne smrt; ali su i gusari skupo platili tu prvu pobedu, poto su pretrpeli
gubitak od sto ezdeset mrtvih i osamnaest ranjenih.
Kada je posle velikih napora ugaen poar, Brodli je pourio da opravi
tvravu, kako bi mogao da brani taj vaan prolaz u sluaju da su iz Paname
poslate trupe da ponovo osvoje tvravu.
Obaveten o tom prvom uspehu, Morgan stie sa glavninom u tvravu
posle nekoliko dana. urio je da stigne u Panamu, kako panci ne bi imali
vremena da pozovu trupe iz Perua i Meksika, gde su se nalazili brojni
garnizoni i iz straha da mu grof od Medine ponovo ne pobegne, sklanjajui se
u druge kolonije.
Ostavivi pet stotina ljudi da uva tvravu, 18. januara 1671. godine,
krenuo odluno u mar. Jedini vodi bio mu je don Rafaele, koga je poveo sa
sobom, jer niko od njegovih nije poznavao put preko prevlake.
Jadni plantaer je u poetku odbio da bude izdajnik, ali kada mu je
Morgan zapretio da e ga ubiti u najveim mukama, morao je da popusti pred
voljom neumoljivog gusara.
Ve obaveteni o napredovanju te male vojske, panci unitie sva sela i
spalie ak i plantae kako se neprijatelji ne bi mogli snabdeti hranom.
Meutim, Morgan nije bio ovek koji se lako preputa sudbini. Iako je
glad muila njegove ljude nastavio je mar, as prelazei ume, as plovei
amcima uz reku arges.
Don Rafaele je tvrdio da se u varoici Krues moraju nalaziti veliki
magacini, poto je to mesto bilo glavno skladite za svu robu koja je odlazila
u Panamu.
Na alost, ekalo ih je veliko iznenadenje. Beei ispred gusarskih
prethodnica, panci su sve spalili i odneli sa sobom.
Pa ipak, izgladneli gusari imali su sreu da nau jedan dak pun hleba i
esnaest kraga vina, to je bila sitnica za tolike ljude. Povratili su se malo
jedui pse i make, kojih je bilo u velikom broju.
Tu se zavravao tok reke arges.
Morgan vrati na obalu, sa amcima koje je poneo, ezdeset
najiscrpljenijih ljudi zadravi samo jednu malu barku koja ]e trebala da mu
posluzi da poalje vesti floti. Poto su se preko noi odmorlii, sutradan
nastavie naporan mar.
Imao je jo hiljadu i sto ljudi, to je svakako bila jaka sila mada ne toliko
da bi mogla da se suprotstavi pancima zatvorenim u Panami, za koje se
predpostavljalo da su etiri ili pet puta brojniji. Uprkos tome, Morgan nije
gubio nadu.
Put ih je tada vodio kroz surove klance Kordiljera. Stupali su napred, ne
videi nita sem dubokih provalija i ambisa, ogromnih litica koje su izgledale
kao da e im se svakog asa sruiti na glave i uma u kojima nije bilo
nijedne staze. Orijentiui se pomou kompasa. ti neustraivi ljudi hrabro su
prolazili kroz sve te prepreke. Teko pancima da su ih napali u tim
stenama!...
Poto se nisu usudivali da se sami pokau. slali su na gusare velike ete
Indijanaca, koji su ih veoma mnogo ometali.
S vremena na vreme, iz uma ili sa stena padala bi na njih kia strela ili
kamenja. Gusari nijednom nisu uspeli da vide i ruke koje su izbacivale te
projektile, jer su Indijanci odmah beali brzinom jelena.
Pretposlednjeg dana morali su da izdre estoku borbu, koja se umalo
nije zavrila kobno po njih.
Kada su prodrli u jedan veoma uzan klanac sa okomitim liticama, gde je
sto jakih i dobro naoruanih ljudi bilo dovoljno da ih sve uniti, iznenada ih
napade gomila Indijanaca. Bili su prisiljeni da se uhvate ukotac sa njima i da
se bore svom snagom.
Nekoliko asova vodila se estoka borba i obeshrabreni gusari su ve
hteli da se povuku, kada jedan hitac pogodi indijanskog poglavicu. Videi ga
mrtvog, njegovi ljudi napustie bojno polje i pobegoe u planine.
Poslednjeg dana ta izgladnela eta, poto je jedva prela Kordiljere, stigla
je u prostranu i veoma toplu ravnicu, gde joj je pretila opasnost da umre od
ei, poto nije bilo ni kapi vode; i moda ti ljudi ne bi imali snage da prate
dalje Morgana, da ih obilna kia, praena snanim uraganom, nije malo
okrepila.
 Istoga dana ugledae u daljini Tihi okean i u jednoj dolini naoe veliki
broj goveda magaraca i konja. Bila je to prava srea za te jadnike, koji toliko
dana nisu skoro nita jeli.
Tek to su nastavili mar, kreui se nasumice, poto je don Rafaele
izjavio da vie ne prepoznaje ta mesta, kada na horizontu poee da se naziru
tornjevi Paname.
Bogata kraljica Tihog okeana stajala je pred njima! ...
Neopisivo oduevljenje obuze tad gusare, koji nisu verovali da e
doekati taj dan, jer su mislili da e ih savladati mnogobrojne tekoe na koje
su nailazili.
Hajdemo u napad! zaori se iz svih grla.
Poto su bili jo umorni i poto je eleo da ispita teren, Morgan im obea
da e sutradan krenuti u napad.
Obaveteni o prisustvu tih stranih neprijatelja, panci se veoma
iznenadie i zaudie. Sve dotle nisu mogli da veruju da su gusari toliko
smeli i hrabri.
Uprkos tome, dok se organizovala odbrana grada, predsednik Kraljevske
Audijencije posla nekoliko trupa u susret gusarima sa zadatkom da ih opkole
i naredi da se blokiraju putevi koji su vodili u grad i da se tu i tamo podignu
rovovi i baterije.
Primetivi jednu umu gde nije bilo ni najmanje staze, Morgan iskoristi
no da je pree sa svojim ljudima. Tako je stigao iza lea panskim trupama,
koje su bile prinuene da napuste rovove i baterije.
U zoru gusari su bili spremni da krenu u napad na grad.
panci su se ve bili sakupili izvan zidina da bi ih napali. Njihove snage
su se sastojale od etiri linijska puka, ete od dve hiljade etiristo ljudi,
etiristo konjanika i dve hiljade divljih bikova koje je vodilo nekoliko stotina
Indijanaca.
Nasuprot njima, gusara je bilo svega hiljadu i nisu imali nijedan top.
Kume, ree Van tiler Karmou, koji je zajedno sa don Rafaelom, sa
ivice ume posmatrao kako se panci kreu ravnicom u bojnom redu, sa
bikovima na elu ovde emo svi ostaviti kosti.
To emo jo videti, kume odgovori Karmo mirnim glasom.
Moda se plai bikova?
Pitam se ta e se dogoditi kada se sve te pobesnele ivotinje srue na
nas, a za njima i svi oni pukovi.
Sve dok ne budem video Morgana zabrinutog, ja se ne bojim. Da su
njihove snage nadmone, to ne pobijam, ali mi smo i dalje strani gusari sa
Tortuge. Don Rafaele, vi znate gde se nalazi palata grofa od Medine, zar ne?
Da, odgovori plantaer.
im budemo uli u Panamu, odveete nas tamo zajedno sa
Morganom. Grof ne sme da nam pobegne.
Ako budete mogli da uete procedi don Rafaele kroz zube.
Nadam se da e vam moji zemljaci uskoro zadati takav udarac, da ete
pobei glavom bez obzira.
Imate pravo to tako govorite, don Rafaele. Vi ste panac.
Prvi topovski plotuni prekidoe njihov razgovor. Borba samo to nije
zapoela.
Morgan, koji se kao i ostali gusari, plaio naleta tih ogromnih krda
bikova, preporuio je svojim ljudima da ne naputaju ivicu ume.
Poto je tu teren bio veoma teak, ispresecan rupama i pukotinama,
raunao je da e to uneti pometnju meu bikove. Iz predostronosti, stavio je
u prvi red sve bukanijere, koji su bili izvrsni strelci, naviknuti da se ogledaju
sa tim krupnim ivotinjama, koje su u umama San Dominga i Kube
sainjavale njihovu glavnu hranu.
panci su kretali u napad zatieni konjicom i predvoeni Indijancima
koji su vodili bikove.
Tih dve hiljade bikova delovalo je zastraujue. Juriali su pognutih
glava, sa rogovima ispruenim horizontalno, strahovito muui, spremni da
poremete gusarske redove.
Teren, meutim, nije bio pogodan za napad u gustim redovima. Poto su
zbog rupa bili prisiljeni da se podele, gusari ih doekae tako stranom
pucnjavom, da za nekoliko minuta pola njih ostade da lei na zemlji.
Ostali se rasturie i vratie se meu pance, sejui paniku u njihovim
redovima.
Poneseni tim prvim uspehom, gusari, ve sigurni u pobedu, napustie
umu, napadajui oajniki pansku vojsku. Zapoe krvava borba prsa u
prsa, koja potraja dva dobra sata, uz velike gubitke sa obe strane.
Ma koliko to neverovatno zvualo, u deset ujutru, peaci, alabardijeri i
arkibueri, tj. trupe koje je predsednik Kraljevske Audijencije poslao na
malu gusarsku vojsku da je sravne sa zemljom, beali su neorganizovano
prema Panami.
itava konjica bila je unitena neumoljivom paljbom bukanijera i est
stotina panaca ostalo je da lei mrtvo, ne raunajui ranjenike i
zarobljenike.
Okupivi svoje gusare, Morgan im prstom pokaza tornjeve Paname,
govorei: Sada nam preostaje samo da zauzmemo grad. Napred, moji
junaci!.. . Kraljica Tihog okeana je u naim rukama! ...
SMRT GROFA OD MEDINE

Mada se borba na otvorenom polju zavrila potpunim porazom panaca,

Panama je jo bila u stanju da prui dug i snaan otpor i da skupo naplati
gusarima njihovu drskost.
Pored toga to je bila najvei i najbogatiji grad Srednje Amerike, bila je i
najbolje utvrena, poto je sa kopnene strane bila potpuno opasana
bedemima i snabdevena tornjevima i jakom artiljerijom. U sidritu je bilo
dosta brodova, dobro naoruanih, a veinu stanovnitva inili su ljudi, ve
navikli na borbu.
Morgan, koji je vie od elje za osvajanjem bio gonjen eljom da
oslobodi kerku Crnog Gusara, za koju ga je ve vezivalo oseanje mnogo
dublje od obinog prijateljstva, kao dobar kapetan nije oklevao da krene u
napad na taj grad.
eleo je da iskoristi strah i pometnju koji su tamo vladali posle
katastrofalnog poraza panskih trupa.
Napravio je etiri kolone za napad i izdao je neophodna nareenja
gusarskim voama. Pola sata kasnije, gusari su stigli pod zidine grada.
Vojnici i graani Paname brzo su organizovali otpor.
Strahovita topovska paljba doeka gusarske kolone, napravivi pravi
pokolj meu njima; ali ti hrabri ljudi ne posustae.
Tri sata je trajala borba ispred zidina, stavljajui na probu ve legendarnu
hrabrost gusara.
Konano, uprkos paklenoj vatri panaca, Pjer le Pikard prvi uspe, na elu
ake oajnika, da zauzme jedan od najvrih bedema, poto je do poslednjeg
unitio njegove branioce, ukljuujui i fratre koje je predsednik Kraljevske
Audijencije poslao na zidine da svojim prisustvom hrabre pance.
Okrenuvi topove prema gradu i prema tornjevima, ta prva grupa gusara
dade vremena ostalima da se popnu na zidine i da uu u grad. Zatim jurnue
niz ulice kao nezadriva bujica.
Vie niko nije pruao otpor. Beali su vojnici, beali su graani, diui
stranu galamu, dok su kanonade sa panskih brodova nanosile vie tete
kuama nego gusarima.
Neopisiva panika obuzela je sve pance, tako da je izostala unutranja
odbrana grada, koja je moda mogla da dovede u pitanje pobedu gusara.
Uostalom, najuglednije linosti su najpre izgubile glavu i pobegle ili se
predale, ukljuujui predsednika Kraljevske Audijencije.
Plaei se da se njegovi ljudi, posle tolikih napora, ne prepuste orgijanju,
Morgan pronese glas da su panci zatrovali hranu i pie.
Dok su gusari, zauzevi glavna mesta u gradu, pucali u brodove u zalivu,
koji su jo jedini pruali neki otpor, Morgan se sa etom odabranih gusara,
meu kojima su bili Pjer Pikard, Karmo i Van tiler, uputio prema centru
grada. Don Rafaele ih je vodio u palatu grofa od Medine, koja je bila jedna
od najuvenijih i najlepih palata u Panami.
Morgan je urio da ga sprei da pobegne i da mu otme Jolandu, poto je
napad gusara bio tako munjevit, da grof svakako nije imao vremena da se
otisne na puinu.
etvrt sata kasnije mala eta, koja se probijala kroz gomile begunaca,
stie na jedan prostrani trg, na ijem se centru nalazila veoma lepa zgrada na
dva sprata. Na ulaznim vratima video se grofov grb: dva lava sa podignutim
apama na plavom polju.
U tom trenutku iz zgrade su beale sluge, natovarene paketima koji su
verovatno sadravali dragocene predmete. Videi etu naoruanih gusara,
pobacae sve na zemlju da bi lake trali; ali Pjer stie na vreme da uhvati
jednog.
Nemojte me ubiti! povika jadnik, drhtavim glasom. Ja sam samo
bedni sluga.
Ti si ba tip koji nam treba odgovori Pjer. Neemo ti uiniti
nita naao ako nam odmah odgovori na naa pitanja.
Gde je grof od Medine? upita ga Morgan, dok su njegovi ljudi
zauzimali predvorje palate da bi spreili one koji su jo ostali unutra da
pobegnu.
Ne znam, gospodine odgovori sluga, prebledevi.
Pjere, ree gusar ubij ovog oveka, poto pokuava da nas
prevari.
Jadnik, shvativi da mu ivot visi o koncu, podie ruke, viui:
Nemojte me ubiti, govoriu.
Dakle, gde je? upita Morgan stranim glasom.
U palati.
Nije pobegao?
Nije imao vremena. Nije verovao da e grad pasti u vae ruke tako
brzo.
Da li je sa njim i jedna devojka?
Da, gospodine.
Morgan nije mogao da sakrije svoju radost: Jolanda je konano moja!
...
Da li je jo neko sa grofom?
Kapetan Valera i dva njegova oficira.
Gde se nalazi grof?
Sakrio se.
Vodi nas ree Morgan. Karmo i Van tiler neka pou sa mnom.
Ostali neka opkole palatu i neka pucaju na svakoga ko pokua da izae.
Poite i vi sa nama, don Rafaele ree Karmo.
Dok su gusari opkoljavali palatu, Morgan, Pjer, Karmo, Van tiler i don
Rafaele krenue za slugom.
Umesto da se popne uz stepenice koje su vodile u gornje sobe, ovaj ih
uvede u jedan hodnik, na ijem se kraju videla slika velikih dimenzija, koja
je predstavljala Madonu.
Gde idemo? upita Pjer sumnjiavo.
Vodim vas tamo gde se nalazi grof odgovori sluga.
Budite spremni, drugovi naredi gusar. Setite se udaraca koje nas
je nauio Crni Gusar.
Tiina ree im sluga. Izgleda da se prepiru.
Svi se pribhie slici i naulie ui. uo se grofov glas pomean sa
drugim glasovima.
Izgledalo je da se iza slike vodi iva diskusija. Morgan je paljivo sluao,
zadravajui dah.
Odjednom, posle krae tiine zau guvernera Marakaiba kako preteim
glasom kae: Potpiite, gospoice, imate jo vremena!... Potpiite ili
neete izai ivi odavde! ...
Morgan preblede kao krpa.
Pazite, drugovi: tu je gospoica od Ventimilje i grof bi mogao da je
ubije. A ti, otvori! ...
Sluga pritisnu jedno dugme skriveno u ramu i slika skliznu dole, nestajui
u pukotini koja se otvorila u podu.
Pred oima gusara ukaza se veoma prostrana sala, koju su osvetljavala
dva velika svenjaka. U njoj se nalazio samo jedan dugaak sto, smeten na
sredini, na kome su stajali papiri i mastionica.
Grof od Medine je bio oslonjen o sto i drao je u ruci pero. Iza njega
videli su se kapetan Valera i dva oficira sa isukanim maevima. Sa druge
strane stola stajala je Jolanda, zauzevi odluan i ponosan stav.
Ne, gospodine, nikada neu potpisati! povikala je.
U istom trenutku etiri gusara upadoe u salu. Pjer, koji je bio prvi, baci
se prema Jolandi, dok su Van tiler i Karmo obarali sto, da ne bi posluio
kao barijera etvorici Spanaca.
Ugledavi gusare koje je dobro poznavao, grof zaurla od besa. Baci pero,
izvadi pitolj koji je drao o pojasu i pre nego to je bilo ko mogao da ga
sprei, opali prema Jolandi, viui:
Umri od ruke kopileta! ...
Zau se bolni krik, ali to nije bila Jolana ve Pjer. Hrabri gusar je
munjevitim pokretom, svojim telom zaklonio devojku i dobio metak u grudi
umesto nje. Uprkos tome ostao je na nogama. Osloni se o zid da ne bi pao,
izvue pitolj i opali u pance, oborivi jednog od dvojice oficira.
Osveen sam samo je imao vremena da izgovori.
Zatim se srui mrtav, dok se Jolanda naginjala nad njim.
Ta scena se odigrala takvom brzinom, da Morgan nije mogao nita da
uini. Lud od besa, baci se na grofa koji ga je ekao, sa maem u ruci, viui
mu: Branite se, gospodine, jer vas neu potedeti.
Karmo jurnu prema kapetanu Valeri, dok je Van tiler besno napadao
oficira.
Prestraeni don Rafaele uurio se u jednom uglu i nije mrdao. Prisustvo
kapetana Valere, njegovog smrtnog neprijatelja, kao da ga je prikovalo za zid.
Gusari i panci su se estoko borili. Svi su bili izvrsni maevaoci, koji su
do detalja poznavali sve finese kole maevanja.
 Opazivi jo u poetku da pred sobom ima opasnog neprijatelja, koji je
poznavao tajne udarce najuvenijih majstora onog vremena, posle prvih
munjevitih napada, Morgan postade oprezan, obuzdavi nervozu.
Nije vie napadao onako estoko kao u prvim trenucima. Umesto toga,
branio se, ekajui da grof, ija je telesna graa bila mnogo slabija, iscrpi
svoje snage, da bi pokuao da mu zada neki tajni udarac koji ga je nauio
plemi od Ventimilje.
Guverner Marakaiba, koji je moda prozreo namere svog neprijatelja,
tedeo se to je vie mogao, izvodei samo lane udarce.
Nasuprot njima, Karmo i kapetan Valera su se besno napadali.
Ovoga puta vas neu potedeti kao prvi put, govorio je Karmo,
estoko navaljujui na panca.
Kapetan je bio neobino miran. Izgledalo je da ga neka zlokobna ideja
zaokuplja vie nego Karmo i opasnost da pogine od njegovog maa.
Namrtenog ela, usana stisnutih u podrugljiv osmeh, bacao je levo i desno
udne poglede, kao da pokuava da nae neki zaklon. Nije bio u stanju da
odoli sve eim napadima Francuza i iz rauna ili sluajno, pribliavao se
postepeno don Rafaelu, koji je i dalje stajao prislonjen uza zid, nedaleko od
Jolande.
Hamburanin, hladnokrvniji od Francuza, premda ne manje vet od njega,
razmenjivao je estoke udarce sa oficirom, gurajui ga postepeno prema zidu,
gde je imao nameru da ga probode.
Jolanda je kleala pored Pjerovog lea i molila se.
Odjednom divlji urlik odjeknu u sali, nadjaavi zveket maeva, a zatim
usledi bolni krik i jedan glas: Mrtav sam! ...
Kapetan Valera je postigao svoj cilj. Malo po malo, stalno uzmiui,
pribliio se don Rafaelu i poto se jednim tigrovskim skokom bacio izvan
dometa Karmoovog maa, munjevitim pokretom zario je svoj ma plantaeru
u grlo. Nesrenik, smrtno ranjen, sruio se na zemlju, poslavi onaj krik.
Videi da mu protivnik izmie, Karmo odmah skoi na njega urlajui:
Sada u osvetiti don Rafaela! ...
Kapetan, okretan kao maka, ponovo odskoi u stranu, bacivi se na
gospoicu od Ventimilje, koja nije primetila veliku opasnost.
Ve se spremao da joj probode lea, kada Van tiler, koji je bio nekoliko
koraka dalje i uo Karmoov besni povik, snanim udarcem ubi oficira; zatim
isprui naoruanu ruku da zatiti devojku.
Kapetan Valera, koji nije oekivao novog protivnika, i koji se ve bio
zaleteo, nabode se sam na Hamburaninov ma. Kriknu kao ranjena zver,
podie ruke, zatim pade mrtav sa poslednjom psovkom na usnama. Ma mu
je proao pravo kroz srce.
Videi kako oko nje padaju mrtvi oficir i kapetan, gospoica od
Ventimilje naglo ustade, sledivi se od uasa. Izgleda da je tek u tom trenutku
primetila da je u toj sali est ljudi vodilo estoku borbu na ivot i smrt.
Dosta! ... Dosta krvi!. .. povika.
Kao odgovor do nje dopre urlik besa i bola. Morgan je pogodio grofa od
Medine ispod levog ramena.
A ovo je tajni udarac Crnog Gusara! ... povika gusar, savivi se
skoro do zemlje i spremajui se da mu zada drugi udarac.
uvi taj glas i videi grofa kako izmie, Jolanda povika:
Ne, Morgane ... potedite ga! ...
Bilo je suvie kasno. Morgan je zadao udarac. Van Guldov sin ispusti
ma, prinosei obe ruke srcu.
Napravi tri koraka unazad, kao automat, zatim se srui na pod kao drvo
koje je iupao uragan.
Jolanda jurnu prema njemu, bleda kao smrt.
Gospodine grofe! ... ree mu, kleknuvi pored njega i uzimajui mu
ruke koje su ve poele da se hlade. Oprostite mi ... nisam elela vau
smrt ...
On otvori ve zamagljene oi i zagleda se u devojku. Dade znak da ga
podignu.
Bacivi ma, Morgan takoe kleknu pored mrtvaca i pomoe mu da se
pridigne, kako ga krv ne bi uguila.
Bio ... sam ... zao ... mrmljao je Spanac jedva ujnim glasom.
Oprostite ,mi ... Jolanda ... oprosti ... te mi ... recite ... to ...
Opratam vam, gospodine grofe odgovori devojka, jecajui.
Sin Van Gulda okrete glavu prema Morganu, koji je takoe bio duboko
potresen.
Voli ... te ... je, ... zar ne? ... upita.
Gusar potvrdno klimnu glavom.
Grof mu uze desnu ruku i vrsto je stee, zatim obori glavu.
 Jolanda ustade plaui. Skide sa zida jedno raspee, stavi ga na
pokojnikove grudi, zatim mu zatvori oi.
Hajdemo, gospoice ree Morgan.
Neno je povue iz sale u kojoj je pet leeva, osvetljenih bledom
svetlou svenjaka, lealo na podu.
Dve nedelje trajalo je pljakanje Paname i svakako bi trajalo jo due, jer
je ogromno bogatstvo ostalo neotkriveno, iako su stanovnici sakrili
najdragocenije stvari, kada strahoviti poar izbi skoro istovremeno na vie
mesta, pretvorivi kraljicu Tihog okeana u ogromnu buktinju.
panci su optuivali gusare, ili bolje Morgana da je izazvao poar; ovaj je
optuivao pance da su ga podmetnuli kako bi prekinuli pljakanje i pokuali
da ugue pljakae.
Kako bilo da bilo, itav grad je bio potpuno uniten, ali i usred pepela,
gusari su pronali obilje zlata, srebra i dragog kamenja.
Posle etiri nedelje gusari su konano napustili obale Tihog okeana sa
povorkom od est stotina mazgi, koje su nosile opljakano blago. Plen je bio
procenjen na etiri stotine etrdeset tri hiljade librica srebra.
Mesec dana kasnije gusari su se, zajedno sa Morganom, gospoicom od
Ventimilje, Karmoom i Van tilerom, iskrcali na Tortugu, poto ih nisu
uznemiravale panske eskadre iz Meksikog zaliva. A osam dana kasnije,
proslavljala se svadba kerke Crnog Gusara i neustraivog Morgana.
Poto je u to vreme Engleska sklopila mir sa panijom i poslala naredbu
guverneru Jamajke da zabrani bilo kom gusaru da se otisne na more; ovi se
podelie u razliite grupe da bi gusarili za svoj raun i na sopstveni rizik.
Morgan se povukao na Jamajku da bi iveo mirno sa svojom mladom
nevestom, koju je oboavao. Grof od Karisle, tadanji guverner tog znaajnog
ostrva, veoma ga je cenio i postavio ga je za viceguvernera; engelski kralj ga
je imenovao za viteza.
Karmo i Van tiler, ve ostareli i umorni, ostali su sa Morganom,
provodei u miru poslednje godine svog mukotrpnog avanturistikog ivota.

Sken: Jaske
obrada: BABAC