DS P14 Op 2

Neuredeni
izbori bez ponavljanja
U prethodnom odeljku smo za matemati cko definisanje pojma uredenog

izbora k elemenata kona cnog skupa X koristili preslikavanje f iz skupa
{1, 2, . . . , n} u skup X.
Na ovaj nacin, bili smo u mogu cnosti da ka zemo da je element f (1)
izabran prvi, element f (2) drugi, itd., a element f (n) poslednji.
Sa druge strane, kod neuredenog izbora elemenata skupa X nije va
zno
koji je element izabran prvi, a koji poslednji, tako da nema potrebe
uvoditi preslikavanja.
S obzirom da sada razmatramo neuredene izbore elemenata bez ponav-
ljanja, vidimo da oni predstavljaju k-to
clane podskupove skupa X.
Diskretne strukture 2 Osnove prebrojavanja - II deo

Neuredeni
X
Definicija 5.1. Neka je X skup, a k nenegativan ceo broj. Sa k
ozna
cavamo skup svih k-to clanih podskupova skupa X.
{a,b,c}
Na primer, 2
= {{a, b}, {a, c}, {b, c}}.
Definicija 5.2. Neka su n i k nenegativni celi brojevi takvi da je n > k.

n
Binomni koeficijent k je funkcija promenljivih n i k zadata sa
Qk1
n(n 1)(n 2)(n k + 1) i=0 (n i)

n
= = .
k k(k 1) 2 1 k!
Posebne vrednosti binomnih koeficijenata su:

n def n n
= 1, = n, = 1.
0 1 n

Neuredeni
x
Primetimo da oznaka k
sada ima dva zna
cenja, zavisno od toga da li
je x skup ili broj.
Opravdanje za ovakav na
cin ozna
cavanja daje nam naredna teorema.
Teorema 5.10. Broj k-to

clanih podskupova kona
cnog skupa X jednak
|X|
je k , tj. va
zi

= |X| .

X

k k
Dokaz: Neka je |X| = n. Uredene izbore k elemenata skupa X bez

ponavljanja mo
zemo prebrojati na dva na
cina.
Sa jedne strane, iz Teoreme 5.9 znamo da je ovaj broj jednak
n(n 1) . . . (n k + 1).

Neuredeni
X
clanog podskupa M k , uredivanjem
Sa druge strane, od svakog k-to
njegovih elemenata, mo zemo da dobijemo k! razli
citih uredenih izbora
k elemenata.
Va
zi i obratno, da svaki uredeni izbor k elemenata mo
ze da se dobije
na ovaj nacin, iz samo jednog k-toclanog podskupa M .
Prema tome,

X
n(n 1) . . . (n k + 1) = k! ,
k
odnosno

= n(n 1) . . . (n k + 1) = n = |X| .

X

k k! k k

Neuredeni
izbori sa ponavljanjem
Ako u neuredenom izboru elemenata dozvolimo ponavljanje, onda se

to vise ne mo
ze predstaviti obi
cnim podskupovima.
Pretpostavimo da smo napravili jedan neuredeni izbor k elemenata sa
ponavljanjem iz kona
cnog skupa X = {a1 , a2 , . . . , an}.
Za i = 1, 2, . . . , n, neka si ozna
cava koliko je puta element ai izabran.
Kako je ukupno izabrano k elemenata, to va
zi
(1) s1 + s2 + . . . + sn = k, si > 0, i = 1, 2, . . . , k.
Sa druge strane, pretpostavimo da imamo uredenu n-torku nenegativ-

nih celih brojeva (s1 , s2 , . . . , sn) koja zadovoljava prethodnu jedna
cinu.
Tada ona jednozna cno opisuje jedan neuredeni izbor elemenata sa po-
navljanjem, jer si predstavlja broj pojavljivanja elementa ai u izboru.

Neuredeni
Prema tome, broj neuredenih izbora k elemenata sa ponavljanjem

skupa X jednak je broju uredjenih n-torki nenegativnih celih brojeva
(s1 , s2 , . . . , sn) koje zadovoljavaju (1).
Da bismo nasli broj ovakvih uredenih n-torki, pretpostavimo da svaka
od n promenljivih s1 , s2 , . . . , sn odgovara jednoj od n kutija u nizu.
Neka je dato k jednakih lopti koje treba rasporediti u kutije na neki
nacin, uz pretpostavku da svaka kutija mo
ze da primi i svih k lopti ako
je potrebno.
Tada svaki mogu
ci raspored lopti odgovara jednom resenju jedna
cine (1).
Na primer, za k = 7 i n = 6 resenje 0 + 1 + 0 + 3 + 1 + 2 = 7 odgovara
rasporedu lopti

Neuredeni
Sada smo, dakle, zainteresovani da nademo broj rasporeda lopti u ku-

tijama.
Ako obrisemo dna kutija, kao i krajnji levi i desni zid kutija, tada ostaje
samo k lopti i n 1 unutrasnjih zidova koji ih razdvajaju:

Sada vidimo da raspored lopti u kutijama odgovara nizu od n + k 1
objekata, od
cega je k lopti i n 1 unutrasnjih zidova.
Dakle, svaki raspored lopti je odredjen k-to
clanim podskupom skupa
{1, 2, . . . , n + k 1},
koji predstavlja pozicije lopti u ovom nizu, pa je ukupan broj takvih
n+k1
rasporeda jednak k1 .

Neuredeni
Ovim smo dokazali slede

cu teoremu
Teorema 5.11. Broj neuredenih izbora k elemenata sa ponavljanjem

skupa X jednak je
|X| + k 1

.
k1
Drugacije formulisano, broj neuredenih izbora k elemenata sa ponav-

ljanjem skupa sa n elemenata jednak je
n+k1

.
k1

Binomni koeficijenti
Binomni koeficijenti imaju veoma veliki broj primena i sasvim sigurno

su najva
zniji kombinatorni pojam.
Izmedju ostalog, oni se mnogo koriste i u analizi algoritama.
Faktorijelna reprezentacija:
Binomni koeficijenti se najlakse predstavljaju pomo

cu faktorijela.
Teorema 5.12. Za sve cele brojeve n i k za koje je n > k > 0 va

zi

n n!
(2) = .
k k!(n k)!

Dokaz: Ova jednakost se dobija prosirenjem razlomka u definiciji bi-

nomnog koeficijenta sa (n k)!. Naime,
n(n 1)(n 2) (n k + 1)

n
=
k k(k 1) 2 1
n(n 1)(n 2) (n k + 1) (n k)!
=
k(k 1) . . . 2 1 (n k)!
n!
= .
k!(n k)!
Prethodna teorema, osim sto omogu cuje da se binomni koeficijenti

predstave preko faktorijela, takode omogucuje i da se razne kombinacije
faktorijela predstave pomo cu binomnih koeficijenata.

Uslov simetri
cnosti:
Uz pomo
c faktorijelne reprezentacije se lako dokazuje i slede
ce:

zi

n n
(3) = .
k nk
Dokaz: Iz jednakosti (2) dobijamo

n n! n!
= =
k k!(n k)! (n k)!k!

n! n
= = .
(n k)!(n (n k))! nk

Kombinatorno, jednakost (3) zna

ci da je broj k-to
clanih podskupova
skupa X sa n elemenata jednak broju podskupova sa n k elemenata.
Ovo se moze proveriti i direktno dovoljno je svakom k-to
clanom
podskupu dodeliti njegov komplement u X.

Adiciona formula:
Uz pomo
c faktorijelne reprezentacije se dokazuje i slede
ce:

zi
n1 n1

n
(4) = + .
k k k1
Dokaz: U ovom slu caju elegantniji dokaz se dobija kombinatornim

tuma
cenjem obe strane jednakosti (4).
Primetimo najpre da leva strana u (4) predstavlja broj k-to
clanih pod-
skupova nekog n-toclanog skupa X.

Izaberimo proizvoljan element a X.

Sada k-to
clane podskupove skupa X mo zemo da podelimo u dve grupe,
u zavisnosti od toga da li sadr
ze a ili ne.
Podskupovi koji ne sadr
ze a su svi k-to
clani podskupovi skupa X\{a},
n1
pa je njihov broj k .
Ako je A neki k-to clani podskup skupa X koji sadrzi a, tada mu
mo ziti skup A = A\{a} koji sadr
zemo pridru zi k 1 elemenata.
Lako je proveriti da je ovo pridru
zivanje bijekcija izmedju svih k-to
clanih
podskupova skupa X koji sadr ze a i svih podskupova sa k1 elemenata
skupa X\{a}.
n1
Broj takvih podskupova je stoga jednak k1 .

Sve u svemu, dobijamo da je broj k-to clanih podskupova skupa X

jednak
n1 n1

+ .
k k1
Prema tome, kako znamo da je broj k-to clanih podskupova skupa X
n
jednak i k , to zaklju
cujemo da va
zi
n1 n1

n
= + .
k k k1

Paskalov trougao:
Jednakost (4) je blisko povezana sa tzv. Paskalovim trouglom:
1
1 1
1 2 1
1 3 3 1
1 4 +
6 4 1
1 5 10 10 5 1
1 6 15 20 15 6 1
... ... ... ...

Paskalov trougao se dobija tako sto se pocne sa redom koji sadr zi samo
broj 1, a zatim se svaki slede
ci red dobija tako sto se ispod svakog para
uzastopnih brojeva u prethodnom redu napise njihov zbir, i na kraju se
na oba kraja novog reda stavi broj 1.
Indukcijom uz pomo c jednakosti (4) mo
ze da se doka
ze da (n + 1)-vi
red sadr
zi binomne koeficijente

n n n
, , ..., .
0 1 n
Paskalov trougao omogu cava i da se proizvoljan binomni koeficijent
izra
cuna koriste
ci samo sabiranje.
Naime, dovoljno je naci samo one brojeve koji se u Paskalovom trouglu
nalaze gore levo i gore desno od tra
zenog binomnog koeficijenta.

Binomna formula
Najva
znije svojstvo binomnih koeficijenata dato je formulom koju doka-
zujemo u narednoj teoremi. Tu formulu nazivamo binomna formula.
Teorema 5.15. Za svaki nenegativan ceo broj n va

zi:
n
n
X n k nk
(5) (x + y) = x y .
k=0
k
(ovo je jednakost dva polinoma sa promenljivama x i y, pa va

zi za
proizvoljne vrednosti x i y).
Dokaz: Binomnu teoremu dokazujemo indukcijom po n.

Za n = 0 obe strane jednakosti (5) su jednake 1, a za n = 1 obe
strane su jednake x + y.

Binomna formula
Pretpostavimo sada da (5) va

zi za neko n N i doka
zimo da va
zi i za
n + 1. Dakle,
(x + y)n+1 = (x + y)(x + y)n
n
X n k nk
= (x + y) x y
k=0
k
n n
X n k nk X n k nk
=x x y +y x y (indukcijska hipoteza)
k=0
k k=0
k
n n
X n k+1 nk X n k nk+1
= x y + x y
k=0
k k=0
k
n+1
X n n
k nk+1
X n k nk+1 (promena granica promenlji-
= x y + x y
k1 k ve k u prvoj sumi)
k=1 k=0

Binomna formula
n n
n X n n X n
= xn+1 y 0 + xk y nk+1 + x0 y n+1 + xk y nk+1
n k=1
k1 0 k=1
k
(izdvajanje dva posebna slucaja)
n
n + 1 n+1 0 n + 1 0 n+1

X n n
= x y + x y + + xk y n+1k
n+1 0 k=1
k1 k
n n+1 n n+1
(jer je n = 1 = n+1 i 0 = 1 = 0 )
n
n + 1 n+1 0 n + l 0 n+1 n + l k n+1k
X
= x y + x y + x y
n+1 0 k=1
k
n n n+1
(jer je k1 + k = k )
n+1
X n + 1
= xk y n+1k
k=0
k (vracanje dva posebna slu
caja)

Binomna formula
Ako u binomnoj teoremi stavimo y = 1 tada dobijamo va

zan specijalni
slu
caj
n
n
X n k
(6) (1 + x) = x .
k=0
k
Iz binomne teoreme mozemo da dobijemo razne identitete koji uklju

cuju
binomne koeficijente.
Na primer, ako u (6) redom stavimo x = 1 i x = 1, dobijamo:

n n n n
(7) + + + + = 2n ,
0 1 2 n

n n n n n
(8) + + (1) = 0.
0 1 2 n

Binomna formula
Sabiranjem, odnosno oduzimanjem, identiteta (7) i (8) takode dobi-

jamo

n n n
(9) + + + = 2n1 ,
0 2 4

n n n
(10) + + + = 2n1 .
1 3 5

Binomni identiteti
Binomni koeficijenti zadovoljavaju na hiljade identiteta, i ve

c vekovima
se istra
zuju njihova neverovatna svojstva.
Cele knjige su posve
cene samo njima, pa cak postoje i automatizovani
metodi za dokazivanje identiteta sa binomnim koeficijentima.
U klasi
cnoj kombinatorici postoje dva opste prihva
cena na
cina za dokazi-
vanje binomnih identiteta analiticki i kombinatorni.
Pod analiti
ckim dokazivanjem se podrazumeva koris cenje poznatih bi-
nomnih identiteta za transformaciju izraza sa binomnim koeficijentima.
Pod kombinatornim dokazivanjem podrazumeva se tuma cenje obe stra-
ne identiteta kao izraza koji prebrojavaju neki skup objekata na dva
razli
cita na
cina.

Analiticko dokazivanje identiteta
Izvla
cenje iz zagrada:

zi
n n1 n1

n n
(11) = = .
k k k1 nk k
Dokaz: Ove jednakosti se lako dokazuju faktorijelnom reprezentaci-

jom (2) binomnih koeficijenata:
n(n 1)! n n1

n n!
= = = ,
k k!(n k)! k(k 1)!(n k)! k k1
n(n 1)! n1

n n! n
= = = .
k k!(n k)! k!(n k)(n k 1)! nk k

Sumaciona formula:
Teorema 5.17. Za cele brojeve n > m > 0 va
zi
r+1 r+n r+n+1

r
(12) + + + = ,
0 1 n n
0 1 n+1

n
(13) + + + = .
m m m m+1
Dokaz: Obe formule dokazujemo matemati

ckom indukcijom po n.
Za n = 0 obe strane jednakosti (12) su jednake 1, a za n = 1 je
r+1 r+1 r+1

r r r+1
+ = + (jer je 0
=1= 0
)
0 1 0 1
r+1+1

= (prema adicionoj formuli (4) ).
1

Pretpostavimo sada da jednakost (12) va

zi za neko n N.
Sada za n + 1 imamo
n+1 n
X r+k r+k r+n+1
X
= +
k=0
k k=0
k n+1
r+n+1 r+n+1

= + (indukcijska hipoteza)
n n+1
r + (n + 1) + 1

= (prema adicionoj formuli)
n+1
Ovim je (12) dokazano.

se ti
Sto ce jednakosti (13), za n = 0 imamo da je i m = 0, pa su obe
strane jednakosti jednake 1.
Pretpostavimo sada da ona va
zi za neko n N. Tada za n + 1 imamo
n+1 n
X n+1

k X k
= +
k=0
m k=0
m m
n+1 n+1

= + (indukcijska hipoteza)
m+1 m
(n + 1) + 1

= (adiciona formula).
m+1

Jednakost (13) se
cesto pojavljuje u primenama.
Na primer, za m = 1 imamo zbir aritmeti
cke progresije
0 1 n+1 (n + 1)n

n
0 + 1 + + n = + + + = = .
1 1 1 2 2
zelimo da nademo zbir 12 + 22 + + n2 .

Pretpostavimo da
2
k k
Ako primetimo da je k = 2 2 + 1 , tada se lako dobija da je
n n
n+1 n+1

X
2
X k k
k = 2 + =2 + .
k=0 k=0
2 1 3 2

Resenje, koje smo dobili u binomnim koeficijentima, mo

zemo da vra-
timo u uobicajenu notaciju
2 2 2 (n + 1)n(n 1) (n + 1)n
1 + 2 + + n = 2 +
6 2
2(n + 1)n(n 1) + 3(n + 1)n
=
6
(n + 1)n(2n + 1)
= .
6
Zbir 13 + 23 + + n3 mo
ze da se dobije na sli
can na
cin.

Pojednostavljivanje proizvoda:
Teorema 5.18. Za cele brojeve n > m > k > 0 va zi

nk

n m n
(14) + = .
m k k mk
Dokaz: Imamo da je

n m n!m!
=
m k m!(n m)!k!(m k)!
n!(n k)!
=
k!(n k)!(m k)!(n k (m k))!
nk

n
= .
k mk

Kombinatorno dokazivanje identiteta
Kao sto smo ve

c rekli, pod kombinatornim dokazivanjem se podrazumeva
tuma cenje obe strane identiteta kao izraza koji prebrojavaju neki skup
objekata na dva razli cita na
cina.
Ovaj na
cin dokazivanja primenjujemo u dokazu naredne teoreme.
Sume proizvoda:
Teorema 5.19. Za sve cele brojeve n, r, s > 0 vazi

X r s r+s

(15) = .
k
k nk n
X r s r+s

(16) = .
k
k n+k r+n

Dokaz: Najpre dokazujemo jednakost (15)

X r r+s

s
= .
k
k nk n
Neka je dat skup X sa r +s elemenata. Desna strana gornje jednakosti

predstavlja broj n-to
clanih podskupova skupa X.
Obojimo sada r elemenata skupa X u crvenu, a preostalih s elemenata
u plavu boju.
Drugi na
cin da se izabere n-toclani podskup skupa X jeste da se izabere
k crvenih elemenata i n k plavih elemenata.
r
Za svako k postoji k na cina da se izaberu crveni elementi, i nezavisno
s
od toga, nk na cina da se izaberu plavi elementi.

Sve u svemu, n-to

clani podskup skupa X mo
ze da se izabere na
X r s

k
k nk
na
cina, sto je upravo leva strana gornje jednakosti.
Time smo dokazali jednakost (15).
Jednakost (16) se dokazuje pomo cu prethodne jednakosti i dvostruke

primene uslova simetri
cnosti. Naime, va
zi
X r s
X r s
X r s

= =
k
k n+k k
k s (n + k) k
k (s n) k
r+s r+s r+s

= = = .
sn r + s (s n) r+n

Jednakosti u prethodnoj teoremi se koriste kada treba sumirati proizvod

dva binomna koeficijenta u kojima se sumacioni indeks k nalazi na
donjem mestu.
Primer 5.6. Dokazati da va

zi
n 2
2n

X n
= .
k=0
k n
Dokaz: U dokazu koristimo uslov simetri

cnosti i jednakost (15), gde
stavljamo da je r = n i s = n.
n 2 n
2n

X n X n n
= = .
k=0
k k=0
k nk n

Princip ukljucenja-isklju
cenja
Jedan od osnovnih principa prebrojavanja princip zbira tvrdi da je

|A B| = |A| + |B|,
u slu
caju kada su A i B disjunktni skupovi.
Ako A i B nisu disjunktni, sabiranjem |A| i |B| elemente preseka
|A B| brojimo dva puta.
A B
AB
Prema tome, da bi dobili pravu vrednost |A B| moramo oduzeti

|A B|, tj.
(17) |A B| = |A| + |B| |A B|.

cenja
Sli
cno rasudivanje primenjujemo i u slu
caju tri skupa.
C
A B
Kada napravimo zbir |A| + |B| + |C|, svaki element preseka |A B|,
|B C| i |C A| smo ura
cunali dva puta.
Da ovo ispravimo, oduzimamo |A B|, |B C| i |C A|.
Medutim, sada smo elemente skupa A B C, koje smo u zbiru
|A| + |B| + |C| ura
cunali tri puta, oduzeli takodje tri puta.
Prema tome, da bi dobili pravu vrednost |A B C|, moramo da
dodamo |A B C|.

cenja
Na ovaj na
cin smo dosli do jednakosti
(18) |A B C| = (|A| + |B| + |C|) (|A B| + |B C| + |C A|) + |A B C|.
Primer 5.7. Na prvoj godini studija matematike ima 50 studenata.

U januarskom ispitnom roku ce njih 24 iza
ci na ispit iz Diskretnih struk-
tura, 20 na ispit iz Analize I, a 13 na ispit iz Linearne algebre.
Diskretne strukture i Analizu I
ce polagati 6 studenata, Analizu I i
Linearnu algebru 5 studenata, a Diskretne strukture i Linearnu algebru
4 studenta.
Ako jedino Marko pola ze sva tri ispita, koliko studenata ne
ce iza
ci ni
na jedan od ta tri ispita.

cenja
Resenje: Neka su sa D, A i L ozna ceni redom skupovi studenata

koji izlaze na Diskretne strukture, Analizu I i Linearnu algebru.
Gornji podaci ka
zu da je
|D| + |A| + |L| = 24 + 20 + 13 = 57,
|D A| + |A L| + |D L| = 6 + 5 + 4 = 15,
|D A L| = 1,
pa na osnovu (18) dobijamo da je
|D A L| = 57 15 + 1 = 43.
Prema tome, broj studenata koji ne

ce iza
ci ni na jedan ispit jednak je
50 43 = 7.

cenja
Prethodno rasudivanje mo zemo da prosirimo i na slu

caj n kona
cnih
skupova A1 , A2 , . . . , An.
Broj elemenata u skupu A1 A2 An dobija se na slede
ci na
cin:
saberemo brojeve elemenata svih skupova;
oduzmemo brojeve elemenata svih preseka dvaju skupova;
dodamo brojeve elemenata svih preseka triju skupova . . .
Postupak nastavljamo na isti na
cin i u poslednjem koraku
dodajemo (ako je n neparno), ili oduzimamo (ako je n parno) broj
elemenata preseka svih n skupova.
Kako ovo zapisujemo u obliku formule? To
cemo videti u narednoj
teoremi.

cenja
Princip uklju
cenja-iskljucenja:
X
Setimo se da smo sa k ozna cavali skup svih k-elementnih podskupova
skupa X. Tu oznaku koristimo u slede coj teoremi:
Teorema 5.20. Za kona cne skupove A1 , A2 , . . . , An va zi

[ n Xn X \
k1
(19) A = (1) A i .

i

i=1 k=1 I( k )
Nn iI
ili, ekvivalentno,
n !
[ X \
|I|1
(20) Ai = (1) Ai .

i=1 6=INn iI

cenja
Dokaz indukcijom: Indukcija je po broju skupova n, sa indukcijskom

bazom n = 2. Kao sto znamo, (19) vazi za dva skupa.
Uzmimo da (19) va
zi za svakih n 1 kona
cnih skupova.
Prema principu uklju
cenja-isklju
cenja za dva skupa A1 A2 An1
i An dobijamo da je
n1 ! n1 n1 !
[n [ [ [
Ai = Ai An = Ai + |An | Ai An .

i=1 i=1 i=1 i=1
Dalje, na osnovu distributivnosti preseka imamo da se poslednji izraz

mo
ze zapisati u obliku:
n1 n1
[ [
= Ai + |An | (Ai An ) ,

i=1 i=1

cenja
Ako sada primenimo indukcijsku hipotezu dva puta, za

n1 n1
[ [
Ai i (Ai An )

i=1 i=1
dobijamo da je prethodni izraz jednak

n1

X X \
k1
= (1) Ai + |An |

k=1 I(
Nn1 iI
k
)

n1
X X

\

k1

(1) Ai ,

k=1 I(
Nn1 iI{n}
k
)
Dokaz je skoro gotov.
U prvoj sumi sabiramo, sa odgovaraju cim znacima, brojeve elemenata
svih preseka koji ne uklju
cuju skup An.

cenja
U drugoj sumi se javljaju kardinalnosti svih preseka koji uklju

cuju skup An
i jos k skupova od A1 , A2 , . . . , An1, sa znakom (1)k1 = (1)k.
Druga suma ne uklju
cuje |An|, ali se taj sabirak pojavljuje izmedu dve
sume.
Sve u svemu, broj elemenata preseka bilo kojih k skupova od A1 , A2 ,
cno jednom u izrazu sa znakom (1)k1, sto
. . . , An pojavljuje se ta
se sla ze sa jedna
cinom (19), pa je dokaz indukcijom zavrsen.
Sada se vidi vaznost razumljivog zapisa ovog principa, jer bi se bez toga
lako izgubili u dokazu.

cenja
Dokaz prebrojavanjem: Posmatrajmo proizvoljni element

x A1 A2 An .
On doprinosi ta
cno sa 1 kardinalnosti unije na levoj strani jedna
cine (19).
Razmotrimo sada koliko x doprinosi kardinalnostima raznih preseka na
desnoj strani ove jedna
cine.
Neka je j broj skupova Ai koji sadrze x. Preimenujmo skupove tako
da se x sadr
zi u skupovima A1 , A2 , . . . , Aj .
Sada se element x pojavljuje u preseku svake k-torke skupova od A1 ,
A2 , . . . , Aj i ni u jednom drugom preseku.
j
Posto k-elementnih podskupova skupa sa j elemenata ima k , x se
j
pojavljuje u k preseka k-torki skupova.

cenja
Kardinalnosti preseka k-torki skupova se mno ze sa (1)k1, tako da

cine (19) x doprinosi sa
na desnoj strani jedna

j j j1
j
j + + (1) .
2 3 j
Na osnovu jednakosti (8) za zbir binomnih koeficijenata sa naizmeni

cnim
znacima, gornji izraz je jednak 1.
Prema tome, doprinos proizvoljnog elementa x obema stranama jed-
nakosti (19) je jednak 1, pa je jednakost ta
cna.

cenja
Primer 5.8. Jednog zimskog dana poslanici, njih n na broju, dolaze

na zasedanje Skupstine i ostavljaju svoje kapute u garderobi.
Po zavrsetku zasedanja, starija gospoda iz garderobe, mo
zda potpuno
rasejana, mozda skoro slepa posle mnogo godina rada u slabo osvet-
ljenoj garderobi, izdaje jedan kaput svakom poslaniku.
Na koliko nacina ona mo
ze da izda kapute tako da nijedan poslanik ne
dobije svoj kaput?
Resenje: Preformulisimo ovaj problem koriste

ci permutacije.
Ako oznacimo poslanike brojevima 1, 2, . . . , n, kao i njihove kapute,
tada izdavanje kaputa iz garderobe odgovara permutaciji skupa Nn,
gde je (i) broj kaputa koji je vra
cen i-tom poslaniku.

cenja
Nase pitanje sada glasi: Koliko ima permutacija tako da je (i) 6= i

za svaki i Nn?
Neka je Sn skup svih permutacija skupa Nn i za i Nn neka je
Ai = { Sn | (i) = i}.
Ka
zemo da elementi skupa Ai (kojeg
cine permutacije!) fiksiraju i.
Koriste
ci princip ukljucenja-isklju
cenja prebroja
cemo lose permutacije,
tj. one koje fiksiraju bar jedan broj.
Lose permutacije su upravo one koje se nalaze u uniji A1 A2 An.
Da bi primenili princip uklju
cenja-isklju
cenja moramo da nademo broj
elemenata preseka k-torke skupova Ai.
Lako se vidi da je |Ai| = (n 1)!, jer je (i) = i fiksirano, a preostali
brojevi se mogu proizvoljno poredati.

cenja
ze u Ai Aj ?
Koje permutacije le
Upravo one koje fiksiraju brojeve i i j (dok se preostalih n 2 brojeva
mo
ze poredati proizvoljno), tako da je |Ai Aj | = (n 2)!.
Opstije, za proizvoljne i1 < i2 < < ik imamo da je
|Ai1 Ai2 Aik | = (n k)!,
pa princip uklju
cenja-isklju
cenja daje
n n
k1 n k1 n!
X X
|A1 A2 An | = (1) (n k)! = (1) .
k=1
k k=1
k!
Ovim smo izra cunali broj losih permutacija (koje fiksiraju bar jedan
broj), pa je broj permutacija koje ne fiksiraju nijedan broj jednak
n! n! n!
D(n) = n! |A1 A2 An | = n! + + (1)n .
1! 2! n!

cenja
Primer 5.9. Neka su X i Y kona

cni skupovi sa |X| = n i |Y | = m.
c nam je poznato da postoji mn funkcija koje preslikavaju X u Y .
Ve
Koliko od ovih funkcija je sirjektivno?
Resenje: Kao i u prethodnom primeru, iskoristi

cemo princip uklju
cenja-
isklju
cenja da najpre prebrojimo funkcije koje ne zadovoljavaju tra
zeni
uslov, odnosno nisu sirjektivne.
Tada ce broj sirjektivnih funkcija biti jednak razlici izmedu ukupnog
broja funkcija mn i broja tih losih funkcija.
Bez gubitka opstosti, mo
zemo uzeti da je Y = {1, 2, . . . , m}.
Za i Y , neka je sa Ai ozna cen skup funkcija iz X u Y koje ne
uzimaju vrednost i, tj. skup svih funkcija iz X u Y \ {i}.

cenja
Ako funkcija f : X Y nije sirjektivna, tada postoji i Y tako da

za svako x X vazi f (x) 6= i.
Samim tim, funkcija f pripada skupu Ai, pa zaklju
cujemo da funkcija
nije sirjektivna ako i samo ako pripada skupu
A1 A2 Am.
Koliko ima funkcija u skupu Ai?
Skup Ai sadr
zi sve funkcije koje preslikavaju X u Y \ {i}, pa je stoga
|Ai| = (m 1)n.
Skup Ai Aj sadr zi funkcije koje ne uzimaju vrednosti i i j, tj. sve
funkcije koje preslikavaju X u Y \ {i, j}, pa je
|Ai Aj | = (m 2)n.

cenja
U opstem slu
caju, Ai1 Ai2 Aik sadr zi sve funkcije koje ne
uzimaju nijednu od vrednosti i1 , i2 , . . . , ik, tako da je
|Ai1 Ai2 Aik | = (m k)n.
Sada prema principu ukljucenja-isklju

cenja imamo da je
m
X
k1
m
|A1 A2 Am| = (1) (m k)n.
k=1
k
Prema tome, ukupan broj sirjektivnih funkcija je jednak

m m
n
X
k1
m n
X
k
m
m (1) (m k) = (1) (m k)n.
k=1
k k=0
k

cenja
Ina
ce, ako vrednost
m
X
k1
m
(1) (m k)n
k=1
k
podelimo sa m!, dobijamo ceo broj koji se naziva Stirlingov broj druge
n
vrste i ozna
cava sa { m }.
Ovi brojevi se pojavljuju prilikom prebrojavanja podela n-elementnog
skupa na m medjusobno disjunktnih podskupova.

DS P14 Op 2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

DS P14 Op 2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Neuredeni

izbori bez ponavljanja

U prethodnom odeljku smo za matemati cko definisanje pojma uredenog

Diskretne strukture 2 Osnove prebrojavanja - II deo

Definicija 5.2. Neka su n i k nenegativni celi brojevi takvi da je n > k.

Diskretne strukture 3 Osnove prebrojavanja - II deo

Teorema 5.10. Broj k-to

Dokaz: Neka je |X| = n. Uredene izbore k elemenata skupa X bez

Diskretne strukture 4 Osnove prebrojavanja - II deo

Diskretne strukture 5 Osnove prebrojavanja - II deo

Ako u neuredenom izboru elemenata dozvolimo ponavljanje, onda se

Sa druge strane, pretpostavimo da imamo uredenu n-torku nenegativ-

Diskretne strukture 6 Osnove prebrojavanja - II deo

Prema tome, broj neuredenih izbora k elemenata sa ponavljanjem

Diskretne strukture 7 Osnove prebrojavanja - II deo

Sada smo, dakle, zainteresovani da nademo broj rasporeda lopti u ku-

Diskretne strukture 8 Osnove prebrojavanja - II deo

Ovim smo dokazali slede

Teorema 5.11. Broj neuredenih izbora k elemenata sa ponavljanjem

Drugacije formulisano, broj neuredenih izbora k elemenata sa ponav-

Diskretne strukture 9 Osnove prebrojavanja - II deo

Binomni koeficijenti imaju veoma veliki broj primena i sasvim sigurno

Binomni koeficijenti se najlakse predstavljaju pomo

Teorema 5.12. Za sve cele brojeve n i k za koje je n > k > 0 va

Diskretne strukture 10 Osnove prebrojavanja - II deo

Dokaz: Ova jednakost se dobija prosirenjem razlomka u definiciji bi-

Prethodna teorema, osim sto omogu cuje da se binomni koeficijenti

Diskretne strukture 11 Osnove prebrojavanja - II deo

Teorema 5.13. Za sve cele brojeve n i k za koje je n > k > 0 va

Dokaz: Iz jednakosti (2) dobijamo

Diskretne strukture 12 Osnove prebrojavanja - II deo

Kombinatorno, jednakost (3) zna

Diskretne strukture 13 Osnove prebrojavanja - II deo

Teorema 5.14. Za sve cele brojeve n i k za koje je n > k > 0 va

Dokaz: U ovom slu caju elegantniji dokaz se dobija kombinatornim

Diskretne strukture 14 Osnove prebrojavanja - II deo

Izaberimo proizvoljan element a X.

Diskretne strukture 15 Osnove prebrojavanja - II deo

Sve u svemu, dobijamo da je broj k-to clanih podskupova skupa X

Diskretne strukture 16 Osnove prebrojavanja - II deo

Jednakost (4) je blisko povezana sa tzv. Paskalovim trouglom:

Diskretne strukture 17 Osnove prebrojavanja - II deo

Diskretne strukture 18 Osnove prebrojavanja - II deo

Teorema 5.15. Za svaki nenegativan ceo broj n va

(ovo je jednakost dva polinoma sa promenljivama x i y, pa va

Dokaz: Binomnu teoremu dokazujemo indukcijom po n.

Diskretne strukture 19 Osnove prebrojavanja - II deo

Pretpostavimo sada da (5) va

Diskretne strukture 20 Osnove prebrojavanja - II deo

Diskretne strukture 21 Osnove prebrojavanja - II deo

Ako u binomnoj teoremi stavimo y = 1 tada dobijamo va

Iz binomne teoreme mozemo da dobijemo razne identitete koji uklju

Diskretne strukture 22 Osnove prebrojavanja - II deo

Sabiranjem, odnosno oduzimanjem, identiteta (7) i (8) takode dobi-

Diskretne strukture 23 Osnove prebrojavanja - II deo

Binomni koeficijenti zadovoljavaju na hiljade identiteta, i ve

Diskretne strukture 24 Osnove prebrojavanja - II deo

Teorema 5.16. Za sve cele brojeve n i k za koje je n > k > 0 va

Dokaz: Ove jednakosti se lako dokazuju faktorijelnom reprezentaci-

Diskretne strukture 25 Osnove prebrojavanja - II deo

Dokaz: Obe formule dokazujemo matemati

Pretpostavimo sada da jednakost (12) va

Ovim je (12) dokazano.