UVOD

Danas je svaki ovek na neki nain vezan za platni promet i da bi on mogao

funkcionisati i ostvariti eljene ciljeve potrebno je da poseduje odreenim znanjem kao
sredstvom kojim e se sluiti. Pokuau da Vam prenesem sutinu meunarodnog platnog
prometa, njegove instrumente plaanja i sistem meunarodnog plaanja. Osnova platnog
prometa lei u njegovoj organizaciji. Najbitnije je da shvatimo da se radi o vanom podruju
za poslovanje i da moramo znati upravljati sa onim to se nalazi u naim rukama, odnosno
novac, sa kojim se susreemo svakodnevno. Sve ovo bi bilo nemogue bez banaka, koji su
nezaobilazan uesnik u ovim poslovima i umnogome olakavaju transakcije novca sa
inostranstvom. Za obavljanje ovih poslova banka pored specifinih znanja mora posedovati
tehnologiju, posebne dozvole i da imaju uspostavljene poslovne odnose sa bankama u
inostranstvu. Banke na osnovu poslova sa inostranstvom ostvaruje i znaajne prihode.
Meunarodni platni promet je posledica meunarodnih poslovnih odnosa u kojima dolazi do
prometa i razmene stvari (posebne robe i novca) koji se vre na razliitim geografskim
prostorima. Zemlje e uvoziti one proizvode u ijoj su se proizvodnji dokazali kao uspeniji
inostrani proizvoai tako da dolazi do meunarodne specijalizacije i do meunarodne
podele rada.

Meunarodni platni promet odvija u posebnim sistemskim i organizacionim

uslovima. Obavljanje i realizovanje specifinog meunarodnog platnog prometa
potpomognuto je od strane instrumenata plaanja i obezbeenja plaanja.

Instrumenti plaanja kao i obezbeenje istog koje banke koriste radi breg,
efikasnijeg i sigurnijeg poslovanja rezultat su uglavnom bankarske i komercijalne prakse i
obiaja koje se neguju u poslovnom svetu. Posmatrajui ih tokom vremena primetna je
tendencija, njihovih usavravanja i razvoja mada je primetan i konflikt izmeu pojedinih
instrumenata. Naime,dolazi do razvoja jednih i smanjivanja upotreba drugih tj. razvoj jednih
potiskuje neke druge instrumente.

1. PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM

1
PLATNI PROMET - (eng. Payments system) predstavlja sva plaanja koja prate
duniko-poverilake odnose izmeu fizikih i pravnih lica. U uem smislu platni promet
podrazumeva sva plaanja koja se vre posredstvom banke.

Znaaj platnog sistema manifestuje se kao vitalna komponenta finansijske

infrastrukture, neophodan kanal za uspeno upravljanje privredom, posebno putem
monetarne politike, a znaajni su i kao sredstvo unapreivanja njene efikasnosti.

Osnov plaanja izmeu subjekata koji uestvuju u platnom prometu moe proizilaziti
iz obaveza koje se odnose na plaanje u vezi sa: prometom proizvoda, izvravanjem
odreenih usluga i radova, plaanje u vezi duniko-poverilakih odnosa kao i obaveza koje
proizilaze iz finansijskih odnosa.

Prema mestu gde se nalaze lica koja uestvuju u platnom prometu, razlikujemo:

unutranji platni promet

platni promet sa inostranstvom

PLATNI PROMET SA INOSTRANSTVOM - obuhvata sva plaanja i naplate u

inostranstvu koje se obavljaju posredstvom banke i platne odnose subjekata iz dve razliite
zemlje, i zbog toga spadaju u grupu posredniki bankarski poslovi. Platni promet nae
zemlje obuhvata sva plaanja i naplaivanja koje imaju subjekti iz nae zemlje sa subjektima
u drugim zemljama. To s jedne strane znai upotrebu posebnih tehnikih instrumenata kao
sto su: teleks, telefaks, telegraf i slino, a sa druge strane angaovanje inostrane banke.

U platnom prometu sa inostranstvom mora se voditi rauna o korektnim ugovorima,

pravnim i obiajnim razlikama koje postoje izmedju nae zemlje i inostranih zemalja
ponaosob, bez obzira da li je naplaivanje ili plaanje. Za izvrenje svakog platnog naloga,
bilo da je on u inostranstvu ili da dolazi iz inostranstva, potrebno je upotrebiti dve vrste
novca- domai i strani. Ta okolnost sama po sebi stvara itav niz problema u pogledu
nabavke stranih sredstava plaanja, zatim konverzije domaeg novca u drugi, pokria,
kursnih razlika, pariteta, zakonskih i drugih relacija i odnosa.

Poslovni odnosi izmeu domaih i inostranih partnera se javljaju po osnovu robnih i

nerobnih finansijskih odnosa sa inostranstvom.

2
 Robni osnov meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa karakterie izvoz robe
na inostrano trite i uvoz robe sa inostranog trita.
Nerobni osnov meunarodnih ekonomskih i finansijskih odnosa na izvoznoj strani ,
odnosno u delu naplate potraivanja, odnosi se na:
obavljanje raznih usluga (saobraaja i veza, osiguravajuih organizacija i
banaka);
trokovi putovanja i boravka slubenih i privatnih lica u inostranstvu;
poklone, naslea i prihode od imovine u inostranstvu;
prava iz inostranstva (autorska prava, licence, patenti) i sl.

Obrnuta je situacija kada je re o uvoznoj strani, odnosno korienju stranih usluga i

isplati obaveza u vezi sa tim. Robni i nerobni osnovi u meuarodnih finansijskih odnosa
direktno utiu na finansijsku situaciju i platnobilansni poloaj dotine zemlje. U momentu
naplate potraivanja od inostraih dunika ostvaruje se priliv deviznih sredstava odnosno
plaanja u dotinoj zemlji, dok u momentu isplate obaveza inostranim poveriocima
ostvaruje se odliv deviznih sredstava plaanja.

Meunarodni platni promet ima i svoje posebne karakteristike po kojima se razlikuje od

unutranjeg platnog prometa. Ta obeleja su:

prostorna udaljenost korisnika i nalogodavca u meunarodnomm platnom prometu;

obavljanje meunarodnog platnog prometa uz posredovanje domaih i inostranih
banaka;
razlike izmeu domaih i stranih zakonskih akata kojima se blie regulie nain
meunarodnog plaanja;
primena u okviru meunarodnog platnog prometa, razliitih novanih jedinica i sl.

Platni promet sa inostranstvom koga ne karakterie samo prostorna udaljenost ve i

injenica postojanja prebivalita subjekata u razliitim suverenim dravama i sa razliitim
zakonodavstvima i propisima, ima za cilj da omogui obavljanje raznovrsnih trgovinskih
transakcija u devizama, konvertibilnim i nekonvertibilnim, kliringu i nacionalnim valutama
korienjem raznih instrumenata plaanja i u kontaktima subjekata koji se esto i ne
poznaju.

Okolnost da su subjekti koji uestvuju u realizaciji robnog i nerobnog prometa

domicirali u zemlji na suvereno razliitim teritorijama suoeni na suvereno razliitim
teritorijama suoeni sa elementima nesigurnosti i neizvesnosti koje mogu proistei ne samo

3
u vezi sa njihovim materijalnim poloajem ve esto usled uticaja raznih institucionalnih
faktora u jednoj ili drugoj zemlji, ima i uticaja da zainteresovani subjekti nastoje da koriste
takve instrumente plaanja koji bi im po svojim karakteristikama mogli da prue
maksimalnu sigurnost u pogledu sa jedne strane naplate realizacije izvoza i sa druge strane
dobijanje ugovorenih proizvoda, odnosno izvrenje i naplatu i usluge.

Platni promet sa inostranstvom mogao bi se posmatrati kroz ekonomsku problematiku sa

tri take gledita:

1) sa gledita materijalnog;
2) sa gledita forme;
3) sa gledita bankarskog - tehnikog.

1) Sa materijalnog gledita, platni promet predstavlja skup svih primanja i svih davanja
prema inostranstvu tokom jedne godine. U pitanje je sticanje i troenje inostranih sredstava
plaanja deviza i valuta. Instrumenti preko kog se ta kretanja belee i materijalni odnosi
jedne zemlje prema inostranstvu naziva se platni bilans. Za razliku od trgovakog bilansa
kojim se belei uvoz i izvoz, ovaj bilans obuhvata ulaz i izlaz novanih vrednosti i po
robnom osnovu ( ulaz-izlaz) i nerobnom osnovu kao to je: turizam, uteda radnika,
transport, zajmovi, pokloni, pomo i sl.

Platni bilans ima veliku vanost za celokupnu privredu zemlje, jer njegovo stanje
moe pokazivati ravnoteu, suficit ili deficit. Od tog stanja platnog bilansa u svakoj zemlji
zavisi i devizni reim kao i otrina deviznih propisa.

2) Sa formalnog gledita, platni promet sa inostranstvom posmatramo kada izuavamo

propise kojima se regulie platni promet. To su devizni propisi i oni su u svakoj zemlji
razliiti - liberalni vie ili manje, u zavisnosti od stanja platnog bilansa. Skup svih propisa
kojima se regulie platni promet i odnosi oko platnog prometa u jednoj zemlji, predstavlja
njen devizni sistem iliti devizni reim.

3) Sa bankarsko - tehnike strane platnog prometa sa inostranstvom, pitanje se odnosi na

nain i instrumente pomou kojih se taj promet sprovodi.

2. SISTEM MEUNARODNOG PLAANJA

4
 U svetu danas uglavnom postoje tri sistema meunarodnog plaanja. Svaki od njih
podeen je prema karakteru odnosnog valutnog sistema, stanja bilansa plaanja i privrednim
odnosima izmeu zemalja ugovornica. Ti sistemi su:

1) Slobodno devizno plaanje

2) Klirinko plaanje
3) Kompezaciono plaanje

2.1. SLOBODNA DEVIZNA PLAANJA (Multilateralni sistem plaanja)

Slobodna devizna plaanja ili konvertibilna plaanja zasnovana su na tekuim i iro
raunima koje nae banke ostvaruju kod inostranih banaka, svojih korespodenata, u
zemljama u kojima je ovakav nain plaanja ugovoren. Ovaj nain plaanja ugovora se sa
zemljama koje imaju konvertibilnu valutu. Slobodni nain plaanja moe se obaviti
teleksom ili telefonom u kratkom periodu, to nije sluaj kod kliringa.

Ovaj sistem je najbolji, jer se ostvarenim valutama, izvozom robe i usluga u jednoj
zemlji moe obaviti kupovina ili plaanje ne samo u toj zemlji ve i u svakoj drugoj. To
znai da se slobodna devizna sredstva ne moraju utroiti tamo gde su steena. Ova osobina
slobodnog devizng plaanja prua mogunost da se roba nabavi tamo gde je najjeftinija i
pod najpovoljnijim uslovima. Sem toga, ovaj nain plaanja omoguava da finansijske
transakcije realizujemo u to kraem vremenu.

Rizici kod obavljanja slobodnih deviznih plaanja su brojni. Kao jedan od glavnih
rizika ovih transakcija javlja se neizveznost u pogledu stabilnosti valuta u budunosti. Odnos
relavantne vrednosti izmeu dve valute moe se promenitu u poriodu izmeu datuma kada je
posao ugovoren i datuma plaanja. Ako izvoznik nije zatien, devalvacija valute vodi ka
gubitku.

Npr: Kupac u Americi treba da plati $500.000 za robu i da je vrednost dolara 0.8. U tom
sluaju prodavac treba da naplati 400.000. Ako dolar padne na 0.7, prodavac e dobiti
350.000, i samim tim e imati gubitak od 50.000. Meutim, ukoliko dolar skoi prodavac e
dobiti vie novca i samim tim imati veu dobit.

Jedan od najjednostavnijih naina da se prevazie ovaj rizik jeste da se plaanje vri u valuti
izvoznika. Tada je rizik fluktuacije valuta prebaen na kupca. Ukoliko kupac insistira na
plaanju svojoj valuti, konsultujte svoju banku pre nego to sklopite ugovor o plaanju.
Banke mogu dati korisne savete kako da se izbegne rizik ovakvih vrsta transakcija. Neke od

5
inostranih banki eliminiu rizik promene kursa tako to kupe stranu valutu po fiksnoj ceni.
Za ovu uslugu banke naplauju proviziju koja je najee ukljuena u vrednost same
transakcije.

2.2. KLIRINKO PLAANJE (Bilateralni nain plaanja)

Klirinkim nainom plaanja mogu biti obuhvaena kako robna tako i nerobna
potraivanja. Prednost ovog naina plaanja je to to omoguuje da se meunarodna
plaanja izvravaju u nacionalnim valutama, bez upotreba deviza. S druge strane, nedostatak
kliringa predstavlja zahtev da se uzajamna plaanja poklopaju, to je ponekad vrlo teko
ostvariti u praksi. Da bi se takve posledice izbegle, partneri se brane odobravanjem
meusobnih beskamatnih manipulativnih kredita, iz kojih se privremeno vre isplate, za
vreme dok se na zbirnom raunu ne prikupe potrebna sredstva. Pri zakljuivanju klirinkih
sporazuma utvruju se sledei uslovi:

koja plaanja e se izvriti kliringom (koji moe biti totalni, parcijalni, isti, i
meoviti);
utvrivanje kontigentskih lista;
valuta u kojoj e se voditi i kursevi koji e se primenjivati;
kako e likvidirati saldo;
kako e nadoknaditi gubitak i sl.

Sistem bilateralnog naina plaanja zemlje ugovaraju tako da reguliu meusobna

plaanja na klirinkoj osnovi, po kojoj se meusobne obaveze i potraivanja kompenziraju
putem klirinkih rauna. Klirinkim plaanjem se po pravilu regulie celokupno meusobno
plaanje zemalja ugovornica na jedinstven nain i po jedinstvenom paritetu, iskljuujui iz
tog plaanja svaku treu stranu valutu i svaku prodaju i kupovinu valuta zemalja ugovornica
na tritima tih zemalja. Pri tome, godinji obim razmene robe i usluga izmeu zemalja
ugovornica uravnoteava se putem robnih listi, kojim se utvruju za svaku godinu. Klirinki
nain plaanja, praktino, postepeno iezava kao oblik bilateralnih meudravnih
aranmana.

ak i onda kada izmeu pojedinih zemalja postoji platni sporazum kojim se predvia
plaanje u slobodnim (konvertibilnim) devizama, to podrazumeva punu transferabilnost
salda na raunima, mogu nastupiti oteavajue okolnosti u platnom bilansu tih zemalja, ili se
moe zajedniki oceniti potreba za neki specifinim aranmanima na trajnoj ili privremenoj

6
osnovi. Onda se pribegava odreenim vrstama posebnih rauna meu bankama, u koje
spadaju:

1) autonomni raun;
2) specijalni raun;
3) bankarski sporazum i sl.

Kliring je glavni predstavnik bilateralnog privrednog odnosa sa inostranstvom.

Njegovi krupniji nedostaci su u tome to potraivanja steena u jednoj zemlji, ne mogu
upotrebiti za plaanje u treoj zemlji, ve se moraju upotrebiti tamo gde su nastala. Na taj
nai kliring ograniava slobodu trgovanja, razbija jedinstvo trita i utie na smanjenje
obima razmene.

Meutim, kliring je imao i konstruktivnu ulogu, naroito posle velike krize i Drugog
svetskog rata. U obnovi i oivljavaju trgovinskih odnosa, pri iscrpljenim deviznim
rezervama.

Likvidacija, bilateralizma i prelaz na multilateralizam i konvertabilnost, vodi se

preko multilateralnog kliringa, koji se 1950. godine pojavio u obliku Evropske platne unije (
EPU). Ova unija obuhvatala je 16 zemalja Zapadne Evrope i omoguila je svojim lanovima
da se meusobno kompenzuju, tako da pasiva jedne zemlje moe pokriti njenom aktivom iz
bilo koje druge, od ostalih zemalja lanica. Valute zemalja koje pripadaju Evropskoj platnoj
uniji, postale su transferbilne za jedan iri krug zemalja. Evropska platna unija, prestala je sa
radom 1959. godine, ali se moe rei da je to bila vana etapa za prelazak ka potpunoj
konvertabilnosti.

Kliring moe biti:

Totalni (obuhvata sva plaanja);

Parcijalni (samo konkretno utvreno);

vrsti (100% kompenzacija meusobnog potraivanja);

Meoviti (deo u kompenzaciji deo u devizama)

2.3. KOMPENZACIONA PLAANJA

Kompenzacija predstavlja oblik razmene vrednosti uvoza sa vrednou izvoza. Kod
kompenzacionih poslova se izvezena roba ili izvrene usluge plaaju uvozom robe ili

7
vrenjem usluga. Meusobne obaveze se prebijaju, pa se naknada za robu i usluge podmiruje
plaanjem ne u novcu ve u naturi, odnosno drugom robom ili uslugama.

Savremeni kompenzacioni poslovi zauzimaju vano mesto u ukupnom obimu

svetske trgovine i imaju razliite forme i ciljeve. Na Zakon o spoljnotrgovinskom
poslovanju ureuje uslove kojima se doputa odreeni kompenzacioni posao. S obzirom da
se imovinske vrednosti razmenjuju bez efektivnog plaanja, vri se pojaani nadzor od
strane dravnih organa prilikom zakljuenja ugovora, odnosno potrebna je dozvola za
zakljuenje ugovora koju izdaje Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom.

Komenzacija e se izvriti u sledeim sluajevima:

Ako je takav nain obrauna izriito predvien ugovorom izmeu dve zemlje;
Ako se uvoz ili izvoz nekih artikala ne moe izvriti na drugi nain;
Ako se pomou kompenzacije obezbeuje uvoz, odnosno izvoz neke robe, po
naroito povoljnim okolnostima.

Kompenzacija se vri i onda kada se radi o kritinoj robi ili o robi koja se tee plasira
na svetskom tritu. Isto tako kompenzacija je pogodna kada se radi o zemljama koje usled
udaljenosti nemaju este trgovinske odnose. U tehnici izvravanja kompenzacije svi poslovi
se obavljaju posredstvom banke.

Vrste kompenzacionih poslova su:

1. Barter - razmena robe za robu, najslinija trampi. Ipak, moe se javiti i kao posao u
kome prodavac prihvata da mu se deo plati u novcu, a preostali, vei deo, u robi ili
uslugama. Na barter se primenjuju pravila ugovora o kupoprodaji.

2. Baj-BBek (Buy-Back) - vrsta kompenzacionih poslova u kojima prodavac

industrijske opreme ili davalac licence, naknadu za isporuenu robu (ili ustupljenu
licencu) prima u robi dobijenoj upotrebom takve opreme (proizvodnjom po
ustupljenoj licenci).

3. Kontrakupovina (vezana prodaja, counter purchase) - kompenzacioni posao je,

zapravo, podeljen na dva ugovora: glavni ugovor i kontraugovor. Kontraugovor
sadri brojne odredbe koje upuuju na glavni ugovor. Dakle, umesto trampe,
ugovorne strane zakljuuju dva ugovora o kupoprodaji koji upuuju jedan na drugog,
a umesto plaanja cene svaka od strana kao prodavac isporuuje robu.
3. INSTRUMENTI PLAANJA U MEUNARODNOM
PLATNOM PROMETU

Najiru upotrebu meu instrumentima meunarodnog platnog prometa imaju:

8
 Meunarodni dokumentarni akreditiv;

Meunarodni dokumentarni inkaso;

Meunarodna bankarska doznaka;
Meunarodna bankarska garancija;
Meunarodna menica;
Meunarodni ek;
Meunarodno kreditno pismo;
Meunarodne kreditne kartice.

3.1. MEUNARODNI DOKUMENTARNI AKREDITIV

Akreditiv je bankarski posao kod kojeg se jedna banka obavezuje prema odreenom
transaktoru da mu isplati odreen iznos novca ili akceptira menicu, uz ispunjenje odreenih
uslova. Dokumentarni akreditiv se javlja kao instrument robnog i platnog prometa, kojim se
realizuje oko 80% meunarodne trgovine.
U irem smislu, meunarodni dokumentarni akreditiv je ugovor na osnovu koga
banka, po nalogu svoga komitenta, preuzima obavezu da e izvriti plaanje
korisniku odreeni iznos i u odreenom roku.
U uem smislu, akreditiv je pravni odnos koji se uspostavlja izmeu banke i
korisnika akreditiva.

Osnovne karakteristike meunarodnog dokumentranog akreditiva:

sredstvo za ispunjenje novane obaveze dunika iz osnovnog posla definisano
finansijskom klauzulom kupoprodajnog ugovora;
bazira se na ugovoru;
podjednako titi interese i kupca i prodavca;
banke rukuju dokumentima, a ne robom;
najsigurniji nain plaanja.
Meunarodni dokumentarni akreditiv se javlja u:
1. funkcija plaanja;
2. funkcija obezbeenja plaanja;
3. funkciju finansiranja.

9
 Kada je u funkciji obezbeenja plaanja meunarodni dokumentarni akreditiv titi
interese i dunika (nalogodavca) i poverioca (korisnika). Na primer, kupac kao dunik je
obezbeen od mogunosti da prodavac naplati ugovoreni iznos pre nego to podnetim
dokumentima ne dokae da je otpremio robu, dok prodavac kao poverilac ima sigurnost da
e odmah nakon otpreme robe naplatiti ugovoreni iznos.
Osim funkcije plaanja i obezbeenja plaanja meunarnodni dokumentarni
akreditiv moe biti i u funkciji finansiranja. Ova funkcija se najee realizuje naplatom
akreditiva sa odloenim plaanjem, to omoguuje akreditivna banka garantujui plaanje u
nekom buduem periodu.

Uesnici
U poslovima sa akreditivom uestvuju najmanje tri lica:

Nalogodavac (Aplicant for the Credit) tj. lice koje daje nalog banci za otvaranje
akreditiva, najee je to kupac robe ili korisnik usluga. Precizno navodi sve
neophodne elemente (uslove i odredbe) akreditiva koji treba da budu ispunjeni da bi
se izvrilo plaanje, obavetava banku o sredstvima iz kojih e izmiriti obavezu.
Akreditivna banka (Issuing Bank), banka koja otvara dokumentarni akreditiv u
svoje ime, za raun svog komitenta, a u korist treeg lica tj. korisnika akreditiva.
Korisnik akreditiva (Beneficiary), lice u iju korist se otvara akreditiv (obino
prodavac robe ili izvrilac usluga).

Ostali uesnici u mogu biti:

Avizirajua banka (Advising Bank), obavetava korisnika akreditiva da je akreditiv

otvoren u njegovu korist, uz preciziranje uslova, ali bez ikakvih obaveza prema
korisniku akreditiva.
Potvrujua banka (Confirming Bank), je u stvari avizirajua banka koja prihvata
samostalnu obavezu da korisniku akreditiva omogui korienje akreditivnog iznosa.
Isplatna banka (Paying Bank), ima ovlaenje akreditivne banke da kao njen agent
isplati akreditivni iznos, uz prethodni prijem i proveru pristiglih dokumenata.
Negocirajua banka, banka koja je od strane akreditivne banke ovlatena da otkupi
akreditivne menice, pri emu ovlatenje moe biti posebno, kada je samo jedna
banka ovlatena za negociranje, ili moe biti opte, kada se kao negocirajua banka
moe javiti bilo koja banka.

Vrste meunarodnog dokumentarnog akreditiva:

Uvozni / nostro akreditiv (odlazei) - otvara domai uvoznik u korist stranog

izvoznika.
Izvozni / loro akreditiv (dolazei) - otvara strani kupac u korist domaeg izvoznika.

10
 Opozivi akreditiv - se moe u svakom trenutku opozvati bez obaveze da se
prethodno obavesti korisnik, a mogunost opoziva prestaje trenutkom plaanja.
Opozivi akreditiv ne prua zatitu korisniku, zbog ega se retko koristi, jedino u
sluaju partnera koji se dobro poznaju i imaju meusobno poverenje.
Neopozivi akreditiv - neopoziva i vrsta obaveza akreditivne banke prema korisniku
bez izriitog pristanka stranaka ne moe biti izmenjen ili opozvan.
Potvreni dokumentarni akreditiv - potvrivanje ili konfirmacija akreditivne
banke posrednikoj banci.
Nepotvreni akreditiv - posrednika banka saoptava uslove bez daljih obaveza.
Prenosivi akreditiv - samo ukoliko je izriito oznaen kao prenosiv od akreditivne
banke. U tom sluaju re je o jednom akreditivu i dva ugovora, a pravi nalogodavac
je esto anoniman.
Revolving akreditiv - po iskorienju prvobitnog iznosa se ne gasi, ve se iznos
vraa na prvobitni.
Akreditiv plativ po vienju - kod kojih se isplata reprezenturanih dokumenata vri
shodno uslovima u domicilu odmah po prezentaciji.
Akreditivi domicilirani u zemlji - kada se isplata vri u zemlji domaeg uvoznika
ili izvoznika. Ako se isplata vri u zemlji inostranog uvoznika ili izvoznika onda je
akreditiv domiciliran u zemlji.
Akceptni akreditivi - su akreditivi kod kojih se vri akceptiranje trate (vuena
menica) od akreditivne ili konfirmirajue banke ili nekog drugog trasata u zavisnosti
od toga na koga je trata vuena.
Podakreditiv - je varijanta prenosivog akreditiva, s tim to se on koristi onda kada
nije dozvoljeno prenoenje akreditiva sa jednog na drugog korisnika.
Stand-by akreditiv - je nastao u SAD, ije zakonodavstvo do skoro nije poznavalo
izdavanje garancija. On je slian garanciji za dobro izvrenje posla. Njim se po
nalogu nalogodavca akreditivna banka obavezuje da e korisniku isplatiti novac pod
uslovom da korisnik u odreenom vremenskom roku podnese izjavu da dunik
nalogodavca nije u roku izvrio svoju obavezu. Ovi akrediti ne pokrivaju isporuku
robe.1

3.2. MEUNARODNI DOKUMENTARNI INKASO

Ugovor po dokumentarnom inkasu je bankarski posao kod kojeg banka preuzima

obavezu da po nalogu i za raun klijenta (prodavca, nalogodavca) uplati novano
potraivanje koje on ima prema treem licu (kupcu, trasatu) uz istovremenu predaju
odreenih dokumenata, dok se nalogodavac obavezuje da isplati proviziju i trokove banci.

1 Prof. dr Miroljub Hadi, Bankarstvo, Tree izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Beograd, 2009., str. 364.

11
Dokumentarni inkaso pored dokumentarnog akreditiva i bankarske doznake je najee
korien instrument u meunarodnim plaanjima.

Prednosti inkasa su:

usluge banke su znatno jeftinije;
inkaso se najee koristi kod plaanja gde kupac nije poznat, kada se proizvodi za
trite;
ima pored funkcije plaanja i funkciju sredstva obezbeenja.

Prva podela je prema vrsti isprave pomou koje se dokazuje postojanje potraivanja:
1. isti inkaso (nerobni inkaso) - naplata potraivanja izraenog u obliku HOV koja
moe biti menica, obveznica, konosman, ek i sl.
2. Dokumentarni inkaso (robni inkaso) - naplata HOV zajedno sa robnim
dokumentima, kao i naplata robnih dokumenata bez HOV.

Druga podela:
1. Loro inkaso - vri se naplata stranog potraivanja u domaoj zemlji od domaeg
dunika;
2. Nostro inkaso - vri se naplata domaeg potraivanja od strane dunika preko
domae banke koja koristi banku u zemlji plaanja.

Lica koja uestvuju u meunarodnom dokumentarnom inkasu su:

Dostavna banka - remitent, odnosno banka kojoj je nalogodavac poverio posao

naplate potraivanja; i
Inkaso banka - banka koja je trasatu duna da prezentira dokumenta i da od njega
trai naplatu potraivanja.

Sloenije operacije mogu da ukljue i vie banaka. U jednostavnijem sluaju dostavna banka
moe da bude inkaso banka.
2

3.3. MEUNARODNA BANKARSKA DOZNAKA

2 Prof. dr Miroljub Hadi, Bankarstvo, Sedmo izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Beograd, 2013., str. 270.

12
 Bankarska doznaka je instrument platnog prometa sa inostranstvom kojim poslovna
banka nalogodavca daje pismeni nalog svom korespodentu u inostranstvu da odreenom
pravnom ili fizikom licu isplati iznos naznaen u nalogu na odreeni datum.

Bankarska doznaka je klasian, najstariji instrument meunarodnog platnog prometa,

naroito kod nerobnih plaanja, kod plaanja avansa i kod robnog plaanja u poslovima kod
kojih ne postoji opasnost rizika ve poverenje.

Rizik se sastoji: kod plaanja unapred - kupac nije zatien, jer plaa robu pre nego
je primi i isporuke na otvoreno - prodavac nije zatien, jer tovari robu pre nego to mu se
plati.

Uesnici:

1. Nalogodavac
2. Poslovna banka
3. Banka korespodent
4. Korisnik

Vrste doznaka:

1. Nostro doznaka - doznake u inostranstvu izvravaju se na osovu naloga za

plaanje koji nalogodavac daje ovlaenoj banci uz prilog odgovarajue
dokumentacije u zavisnosti uvoznog posla.
2. Loro doznaka - doznaka iz inostranstva u korist domaeg, pravnog ili fizikog
lica korisnikovoj banci upuene putem pote, faksom ili SWIFT-om.

3.4. MEUNARODNA BANKARSKA GARANCIJA

Banka e na zahtev klijenta izdati odgovarajuu vrstu garancije kojom preuzima
neopozivu obavezu da na poziv korisnika, a u ime i za raun svog klijenta, plati odreenu

3 Prof. dr Miroljub Hadi, Bankarstvo, Sedmo izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Beograd, 2013., str. 271.

13
sumu novca ukoliko on propusti da izvri svoju obavezu plaanja ili inidbe, a time ga uini
sigurnim i konkurentnim na meunarodnom tritu.

U garancijskom poslu uestvuju najmanje tri lica: poverilac, dunik i banka.

Banka izdaje garanciju u svoje ime, za raun nalogodavca i to pod onim uslovima
kakvi su odreeni u nalogu i instrukcijama. Nalogodavac je duan sa svoje strane da ispuni
obaveze, u prvom redu da za izdatu garanciju i preuzeti rizik isplati banci odreenu naknadu
u vidu bankarske provizije, koja je izuzetno visoka (0,5 tromeseno od vrednosti posla).

Najee primenjivane vrste garancija u praksi su:

garancija za uee na licitaciji;

garancija za dobro izvrenje posla;
garancija za povraaj avansa;
garancija za plaanje;
garancija za urednu otplatu kredita i sl.

Ove garancije se u praksi dele na:

1. plative garancije;
2. inidbene garancije.

3.5. MEUNARODNA MENICA

S obzirom da je savremena kreditna privreda, kao i da se najvei deo meunarodne
razmene obavlja na kredit, ne iznenauje nas velika uloga menice koja se javlja i kao
sredstvo obezbeenja i kao instrument meunarodnih plaanja.

Od poetnog instrumenta za razmenu novca i sredstva plaanja menica se

vremenom transformisala u kreditni instrument. Kada kupac nije u mogunosti da odmah
plati robu u gotovu, on e prodavcu predati ispunjenu menicu na odreeno vreme.
Menica je hartija od vrednosti po naredbi na osnovu zakona, kojom se realizuju
duniko-poverilaki odnosi izmeu:

1. trasanta kao njenog izdavaoca, kojom se ono obavezuje da e sam ili po njegovom
nalogu,

14
2. odreenom treem licu - remitentu o dospelosti biti isplaen menini iznos i to na
odreenom mestu,
3. od strane trasata kao lica kome je upuena naredba za isplatu od strane izdavaoca menice
(trasanta).

3.6. MEUNARODNI EK
Meunarodni ek je hartija od vrednosti koja se izdaje u zakonskoj formi, gde njen
izdavalac (trasant) daje nalog banci (trasatu) da na teret njegovog pokria kod nje izvri
isplatu odreene sume novca korisniku eka (remitentu), samom izdavaocu eka, ili
donosiocu.
ek je slian menici i znaajan je instrument plaanja u meunarodnom platnom
prometu. Koristi se kako za robna, tako i za nerobna plaanja. ek zamenjuje gotov novac,
tj. slui za bezgotovinska plaanja, ime se izbegavaju opasnosti od uvanja i manipulisanja
novcem. Takoe, deponovana sredstva u banci koja slue kao pokrie za ek donose kamatu.

3.7. MEUNARODNO KREDITNO PISMO

Kreditno pismo je pismeni nalog jedne banke upuen drugoj banci da u odreenom
vremenskom periodu i u odreenom iznosu izvri jednu ili vie isplata korisniku kreditnog
pisma. Kreditno pismo je uvek neprenosiva isparava.

Znaaj kreditnog pisma je u tome to se pomou njega vre gotovinska ili

bezgotovinska plaanja, smanjuje se rizik gubitka novca.

Lica koja se javljaju kod kreditnog pisma: banka asignat, izdavalac, banka asignat
upuenik i korisnik.

Vrste kreditnog pisma:

nostro i loro
obino i cirkularno
klirinko i konvertibilno

3.8. MEUNARODNE KREDITNE KARTICE

Kao instrument unutranjeg i meunarodnog platnog prometa kreditna kartica je
stigla u Evropu iz SAD krajem 1950-ih godina. Kreditna kartica se koristi za plaanje

15
naroito u maloprodaji. Plaanje kreditnom karticom predstavlja oblik kratkoronog
kreditiranja sa rokom vraanja najdue do 30 dana.
Postoje dva tipa kreditnih kartica:

specijalizovan

univerzalan

1) Specijalizovane kreditne karte izdaju se od strane posebnih organizacija (American

Express, Dinners Club, Carte Bleue itd.) i slue za plaanje trokova ishrane i smetaja u
hotelima, motelima, za plaanje putnih trokova, benzina i kupovinu rezervnih
automobilskih delova.

2) Univerzalne kreditne karte su nastale od specijalizovanih i izdaju ih banke, a koriste se

za kupovinu ireg asortimana proizvoda i usluga. Neke kreditne karte koriste se prilikom
plaanja ekova (Bank Sheque Card) kod kupovine proizvoda i usluga.

Osim navedene podele, postoji i podela na kreditne bankarske karte (Bank Credit Cards) i
debitne kreditne karte (Bank Debit Cards).

Subjekti kreditne kartice: vlasnik kreditne kartice, prodavalac ili izvrilac usluga i banka.

4. SWIFT

16
 SWIFT (Society for Worldvide Interbanking Financial Telecomunications) je
meunarodna (neprofitna) organizacija za meubankarska elektronska plaanja sa
elementom inostranosti, koja pripada svojim lanicama.

Sedite SWIFT-a je u Hulpu, Belgija. Mrea je razgranata u manje (regionalne

centre), a lanice su banke (centralne, filijale i ekspoziture) i zatvorenog je karakter, jer se
preko nje razmenju finansijska sredstva. Takoe SWIFT povezuje i nacionalne i
transnacionalne sisteme plaanja.

SWIFT predstavlja sistem elektronskog plaanja sa definisanom standardom

porukom, subjektima u lancu plaanja, nefinansijskim institucijama (kupci,prodavci) i
infrastrukturom sistema plaanja.

Prednosti su iroka rasprostranjenost, to je dovelo do toga da je veliki broj uesnika

uslovilo da SWIFT dobije primat nad ostalim telekomunikacionim sredstvima, tako da su
dole do izraaja mnogobrojne prednosti korienja SWIFT-a. Sa aspekta trokovne
efikasnosti prednosti su:
SWIFT omoguava jedinstven pristup raznim finansijskim institucijama i sistemima
vremenski rok prijema- kruenje poruka je maksimalno skraen
platforma za kreiranje poruka se moe viestruko upotrebljavati
iroka skala usluga po pristupanim cenama
standardi koji se koriste podravaju amortizaciju i brzu obradu poruka
smanjeni trokovi prenosa poruka u odnosu na teleks i potu
poboljan cash management, jer informacije koje se dobijaju su aurne, to
omoguava bolje iskorienje sredstava

Elektronski format SWIFT naloga za plaanje ukljuuje kao najvanije

sledee elemente:
nalogodavca, banku, instrument plaanja, korisnika plaanja, banku korisnika, iznos,
valutu i datum valute.
4

4 Prof. dr Miroljub Hadi, Bankarstvo, Sedmo izmenjeno i dopunjeno izdanje,

Beograd, 2013., str.267

17
 ZAKLJUAK

Kao to je u prethodnim navoenjima ilustrovano, platni promet sa inostranstvom

obuhvata sva plaanja prema inostranstvu i sve naplate iz inostranstva, te, kao takav,
zauzima veoma znaajno mesto u sistemu ekonomskih odnosa sa inostranstvom. U platnom
prometu sa inostranstvom domicilni subjekti koriste instrumente plaanja koji se koriste u
meunarodnom platnom prometu kada i koji instrument plaanja e se primenjivati u
meunarodnom platnom prometu zavisi od razliitih faktora i uticaja. Presudan znaaj i
uticaj na izbor instrumenata plaanja mogu imati meusobni odnosi poznavanja i poverenja
ugovornih partnera, kao i spoljnotrgovinski i devizni propisi zemalja iz kojih potiu ti
partneri. Preduzea koja se bave izvozom robe i usluga moraju pre nego to pristupe izvozu
dobro proveriti bonitet svog partnera-kupca, kao i predvideti takav instrument plaanja koji
e im obezbediti brzu i sigurnu naplatu potraivanja. Pri tome je neophodna velika disciplina
i krajnja odgovornost u izvravanju obaveza svih subjekata, uesnika u platnom prometu sa
inostranstvom, te iz tih razloga treba pootriti kontrolu finansijske discipline svih uesnika u
platnom prometu sa inostranstvom.

Da bi se ravnopravno ukljuile u svetske tokove meunarodnog platnog prometa sa

inostranstvom domicilne banke moraju da se organizuju u skladu sa takvim zahtevima . Na
to ih obavezuju tehnoloke i tehnike inovacije u komuniciranju, zamena papira kao sredstva
prenoenja informacija, novi metodi automatske i elektronske obrade podataka i sl., u emu,
na primer, prikljuenje domicilnih banaka SWIFT sistemu predstavlja znaajan korak u
pravcu racionalizacije funkcije platnog prometa

Meunarodni dokumentarni inkaso upuuje daje ovaj instrumenat pogodan ra

realizaciju izvozno - uvoznih poslova u sluaju kada se izvoznik i uvoznik dobro poznaju i
ako iza njih postoji vee izgraeno poverenje.

LITERATURA

18
 Prof. dr Miroljub Hadi, Bankarstvo, Tree izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd,
2009
Prof. Miroslav Hadi, Bankarstvo, Sedmo izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd,
2013. godine
http://www.maturskiradovi.net/
http://www.slideshare.net/
https://finansijskaucionica.wordpress.com

19