Visoka medicinska i poslovno - tehnoloska

kola strukovnih studija

abac

Seminarski rad

Predmet: Informatika u zdravstvu

Tema: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u

zdravstvu

Profesor: Ivana Grujic Student: Jovana Marinkovi

Br. Indeksa: 9-50/2016

abac, 2017.

SADRAJ:
Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

1. UVOD:--------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3
2. MEDICINSKA DOKUMENTACIJA---------------------------------------------------------------------- 4
2.1. Medicinski zapis---------------------------------------------------------------------------------------- 4
2.2. Elektronski medicinski zapis-------------------------------------------------------------------------- 5
2.2.1. Glavne funkcije medicinske dokumentacije---------------------------------------------------6
2.3. Vrste medicinske dokumentacije----------------------------------------------------------------------7
2.3.1. Dunost voenja medicinske dokumentacije--------------------------------------------------8
2.3.2. Sestrinska dokumentacija------------------------------------------------------------------------ 8
3. INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU---------------------------------------------------------12
3.1. Zdravstveni informacioni sistem-------------------------------------------------------------------- 12
3.2. Zdravstvene informacije------------------------------------------------------------------------------ 13
3.3. Primena informatike u zdravstvu-------------------------------------------------------------------- 14
3.4. Sigurnost i zatita podataka u zdravstvenom informacionom sistemu--------------------------15
4. ZAKLJUAK------------------------------------------------------------------------------------------------ 16
5. NAUNI RADOVI----------------------------------------------------------------------------------------- 17
LITERATURA:---------------------------------------------------------------------------------------------------- 19

Student: Jovana Marinkovi 2

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

1. UVOD:

U ovom radu e biti prikazana medicinska dokumentacija i u sklopu te teme obradie se i tema
sestrinske dokumentacije. Ona oznaava skup podataka koji slue kontroli kvaliteta planirane i
provedene zdravstvene nege te je sastavni deo medicinske dokumentacije pacijenta. U radu je
posebno objanjena svrha voenja sestrinske dokumentacije koja je viestruka. Sestrinska
dokumentacija podstie profesionalnu odgovornost, prua pravnu zatitu, omoguava praenje
trokova u odnosu na efikasnost, postavlja standarde sestrinske prakse, koristi se za istraivake
radove, slui kao edukativni materijal. Komunikaciono je sredstvo kojim se prenose informacije na
druge lanove tima.

Student: Jovana Marinkovi 3

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

2. MEDICINSKA DOKUMENTACIJA

Medicinska dokumentacija ima izuzetnu vanost za zdravstvenu delatnost. Zdravstvene

ustanove i drugi subjekti u procesima zdravstva, vode razliite evidencije koje slue kao izvor
podataka za razliita statistika i druga istraivanja u podruju zdravstva. Ovi podaci takoe, slue za
praenje i prouavanje zdravstvenog stanja stanovnitva, programiranje i planiranje zdravstvene
zatite te za razliite druge potrebe druvene zajednice. Oblast koja se bavi svim aspektima
medicinske dokumentacije jeste medicinska dokumentaristika. Ona je usko povezana s medicinskom
informatikom jer obe prikupljaju, obrauju i analiziraju podatke, s tim da se dokumentaristika bavi jo
i nekim drugim aspektima dokumenata kao to su pitanja etike i legaliteta dokumenata, oblika i
sadraja medicinskog zapisa, distribucije i arhiviranja dokumenata (2)

Medicinska dokumentacija je posebna struna

delatnost koja se bavi medicinskim dokumentima i
obuhvata sakupljanje, ureivanje, pohranjivanje i
upotrebu tih dokumenata. Sam medicinski dokument
je svaki dokument koji je nastao u zdravstvenoj ustanovi,
potpisan od zdravstvenog radnika. Po sadraju
medicinska dokumentacija je skup svih pisanih ili na
drugi nain prireenih (elektronski dokumenti)
dokumenata u kojima su sadrani struno relevantni
podaci o pacijentu te upute potrebne pacijentu.

Slika 1. Medicinski dokument

U medicinskoj praksi postoje dva glavna podruja dokumentacije. To su dokumentacija

medicinskih podataka nastalih u toku struno-medicinskog rada zdravstvenih radnika i dokumentacija
medicinske literature koja podrazumeva skupljanje medicinskog znanja potrebnog za struni i nauni
rad zdravstvenih radnika. Ovde emo se baviti dokumentacijom potrebnom za struno-medicinski rad,
koja se dalje moe podeliti na dokumentaciju koja obrauje isto medicinske podatke i dokumentaciju
koja obrauje paramedicinske podatke, kao to su organizacija slubi, mrea zdravstvenih ustanova ili
broj pojedinanih usluga (1).

2.1. Medicinski zapis

Medicinska dokumentacija je sastavljena od

razliitih vrsta medicinskih zapisa. Svi podaci koji se
zapisuju u toku rada s pacijentima predstavljaju
medicinski zapis.

Medicinski zapis predstavlja skup podataka o

pacijentu koji omoguavaju njegovu zdravstvenu
zatitu u sadanjosti i u budunosti, a na temelju
registriranih prolih dogaaja.

Student: Jovana Marinkovi 4

 Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

Slika 2. Medicinski zapis

On takoe, slui kao sredstvo komunikacije izmeu zdravstvenih radnika ukljuenih u

reavanje pacijentovog problema. Bitne karakteristike dobrog medicinskog zapisa su (1):

da jasno identifikuje osobu na koju se odnosi,

da je itljiv i razumljiv za sve koji ga koriste,
da bude taan, koncizan i logian u svojoj organizaciji,
da ima standardan format u obliku i sadraju,
da je lako dostupan.

Eksponencijalni rast papirne dokumentacije nosi

sa sobom niz izazova. Ta vrsta dokumentacije zauzima velike koliine skupog
poslovnog i arhivskog prostora. Veoma je podlona unitenju od
poplava, poara, glodara ili zagubljenja dokumenata.
Sloeno je upravljanje kao i pretraivanje ovakve
dokumentacije, za to nam nekada treba dosta vremena,
osoblja i novca. Dug je period obrade pojedinog
dokumenta..
Slika 3. Papirna
dokumentacija

Pri obradi ove vrste dokumentacije veoma je lako nainiti greku (ljudska greka) da li zbog
pogrenog unosa ili duplog unosa. Ovi dokumenti, kao i svi drugi, moraju se uvati izvestan period,
ponekad i trajno a rokovi za uvanje nisu primereni fizikim osobinama nosaa podataka. Svi
nabrojani problemi ne postoje kod elektronskih medicinskih zapisa.

2.2. Elektronski medicinski zapis

Elektronski medicinski zapis (EMZ) je sredinji deo zdravstvenog informacionog sistema koji
olakava rad medicinskom osoblju i korisnicima zdravstvenih usluga. EMZ predstavlja trajan skup
svih vanih podataka prikupljenih tokom prolaska bolesnika kroz zdravstveni sistem, od njihovog
roenja do smrti i moe se uvati u lako dostupnom obliku dugo vremena. Elektronski oblik zapisa
omoguuje udruivanje te povezanost izmeu svih umreenih delova zdravstvenog sistema, to
uveliko olakava razmenu zajednikih podataka meu zdravstvenim radnicima i ustanovama (3).
Sistem elektronskih medicinskih zapisa omoguava brz i pouzdan pristup ovlaenim
korisnicima unutar zdravstvenih ustanova i taan uvid u demografske (pol, mesto, datum roenja...),
administrativne (podaci o policama osiguranja, uverenja...) i line podatke bolesnika (ime, prezime).

Karton omoguava lekaru brz, jednostavan i funkcionalan rad, kao i praenje pacijenta u
svakom segmentu procesa dijagnostike i leenja. Isto tako smanjuje trokove i tedi vreme, a u nekim
sluajevima je mnogo puta vreme presudno.Svi opti podaci o pacijentu i istorija prethodnih poseta su
u svakom trenutku brzo i lako dostupni, ima pregled kompletne istorije bolesti, sve nalaze, prethodne
dijagnoze i prepisane terapije. To lekaru omoguava da dobije pravu i potpunu sliku o zdravstvenom
statusu pacijenta.

Student: Jovana Marinkovi 5

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

Elektronska forma zdravstvenog kartona ne samo da je pouzdanija, ve omoguava i brz

prenos informacija i slika na daljinu, to ponekad moe da odlui o ivotu pacijenta. Svi dijagnostiki
nalazi i ultrazvune slike se uvaju u digitalnom obliku na serveru, a telemedicinski programi su u
skladu sa meunarodnim propisima, kao i zakonima o tajnosti medicinskih podataka.

Svi podaci o pacijentima se slivaju u jedinstvenu bazu podataka, kojoj se pristupa kroz veb
aplikaciju kreiranu u PHP programskom jeziku. Upravo ovo je i kljuna vrednost ovakvog sistema - za
korienje veb aplikacije nema potrebe za instaliranjem i korienjem dodatnih programa, neophodan
je samo internet brauzer.

Slika 4. Elektronski zdravstveni karton

2.2.1. Glavne funkcije medicinske dokumentacije

Medicinska dokumentacija ima viestruku ulogu. Osnovni cilj je praenje i utvrivanje toka
bolesti u postupku leenja bolesnika koje provode odreeni zdravstveni radnici i zdravstvene ustanove
odgovorne za leenje. Dakle, moe se rei da ona pomae u tretmanu pacijenata s obzirom da se u
njemu nalaze bitni podaci za dijagnostiku i racionalno leenje pacijenta. Detalji predhodnih dijagnoza
uporeeni sa aktuelnim stanjem mogu uveliko doprineti postavljanju trenutne dijagnoze.

On predstavlja izvor podataka za statistika istraivanja u zdravstvu koji se koriste za praenje i

prouavanje zdravstvenog stanja stanovnitva, za programiranje i planiranje u zdravstvu, za
preduzimanje potrebnih mera u oblasti zdravstvene zatite, za potrebe izvrenja obaveza prema
meunarodnim organizacijama.

Student: Jovana Marinkovi 6

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

Medicinski zapis se moe koristiti u medicinsko-pravne svrhe. Medicinski zapis je pravno

reguliran, poev od njegovog uspostavljanja i organizacije, preko prava vlasnitva i pristupa tom
zapisu, pa do poverljivosti i zakonom odreenog roka do kada ga treba uvati.

Da bi odgovorio svim ovim funkcijama medicinski zapis mora biti standardizovan na nivou
zdravstvenog sistema jedne drave, a ta standardizacija ukljuuje veliinu nosaa podataka, meru
zapisa i njegov sadraj.

Ta standardizacija se moe postii dogovorom zdravstvenih ustanova, ili jo ee zakonskim

regulisanjem. Osnov za jedinstvenu, standardiziranu medicinsku dokumentaciju se nalazi u Zakonu o
zdravstvenoj zatiti gde se kae da sve zdravstvene ustanove i javne i privatne moraju voditi odreene
evidencije u oblasti zdravstva.

Podaci se upisuju u osnovnu medicinsku dokumentaciju kao to su individualni karton, registar,

istorija bolesti, i druga propisana sredstva za voenje evidencije, a propisno voenje medicinske
dokumentacije i evidencije se po slovu zakona smatra sastavnim delom strunog rada i ako se ne
izvrava prema propisanim odredbama struni medicinski rad nije potpun i kvalitetan. Propisi takoe
predviaju i sankcije za nepotovanje odredbi bilo za ustanove, odgovorne osobe u ustanovama ili za
pojedince.

2.3. Vrste medicinske dokumentacije

Medicinska dokumentacija treba da sadri podatke dobijene od pacijenata, podatke koje je sam
zdravstveni radnik uoio, dijagnostikovao, zakljuio i proveo (na primer plan leenja, stepen
ukljuenosti samog pacijenta u njegovo leenje, detalje o primenjenim metodama leenja i lekovima,
reakcije pacijenta na lekove, informacije date pacijentu o leenju i njegovim pravima).

Osim pisane dokumentacije, prikupljaju se i brojni tehniki zapisi, kao to su rendgenske

snimci, laboratorijski nalazi, EKG i drugi biosignali. Dakle, posebnost medicinske dokumentacije je u
tome to ona, pored objektivnih nalaza, sadri i subjektivne ocene zdravstvenih radnika koje
objanjavaju njihove postupke.

U medicinsko-pravnoj teoriji medicinska dokumentacija se deli na:

osnovnu,
pomona sredstva za voenje evidencije (dnevna evidencija o posetama i radu, registar
kartoteke...)
izvetaje koji mogu biti individualni (prijava poroaja, pobaaja, profesionalnog oboljenja,
zaraznih bolesti...) i
zbirnu (izvetaj o radu primarne zdravstvene zatite, oboljenja u PZZ, izvetaj o radu
specijalistikih slubi).

Osnovnu zdravstvenu dokumentaciju ini dokumentacija registrovana u zdravstvenim

ustanovama o svakom obolelom i ine je zdravstveni karton, protokol bolesnika, protokol umrlih,
matine knjige u bolnicama, istorija bolesti, otpusne liste i mnogi drugi dokumenti. Iako se sam pojam
medicinska dokumentacija odnosi na lekarsku dokumentaciju, medicinska dokumentacija po svom
izvoru nastanka obuhvata dokumentaciju koju proizvode i drugi zdravstveni radnici i radnici koji rade
u zdravstvenom sektoru.

Student: Jovana Marinkovi 7

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

2.3.1. Dunost voenja medicinske dokumentacije

Voenje medicinske dokumentacije je opta dunost zdravstvenih radnika i zdravstvenih

ustanova. Upisivanje podataka u medicinsku dokumentaciju je dunost nadlenih osoba i organa, i
obavlja se na osnovu rezultata pregleda, na osnovu javnih i drugih isprava te na osnovu izjave osoba
od kojih se uzimaju podaci. Potpuna, precizna, jasno i uredno voena medicinska dokumentacija
najznaajniji je faktor za dobijanje relevantnih podataka o kvalitetu rada zdravstvenih radnika.

Zdravstveni radnik je duan medicinsku dokumentaciju voditi pravovremeno. Trebao bi

sukcesivno unositi zableke u medicinsku dokumentaciju, neposredno nakon preduzetih dijagnostikih
i terapijskih mera, dok su mu jo svee impresije o pojedinostima leenja pacijenta. Dunost
pravovremenog voenja medicinske dokumentacije svakako ukljuuje i dunost pravovremenog
izdavanja dokumentacije pacijentu.

2.3.2. Sestrinska dokumentacija

Skup dokumenata koje sestra ispunjava ili u njih zapisuje podatke o svojim postupcima tokom
celokupnog procesa nege, sa svrhom sistemskog praenja stanja pojedinca, obitelji i zajednice,
planiranja, vrednovanja i kontrole uinjenoga, predstavlja sestrinsku dokumnetaciju.

Sestrinska dokumentacija jest skup podataka koji slui kontroli kvaliteta planirane i provedene
zdravstvene nege. O evidentiranju sestrinskog rada na nivou primarne zdravstvene zatite se vrlo malo
govori. Tom segmentu sestrinskog delovanja je posveeno vrlo malo panje iako se pred sestrinsku
profesiju u celini, a posebno u primarnoj zdravstvenoj zatiti, postavljaju sve vei zahtevi da se povea
efikasnost pruanja zdravstvenih usluga uz potpuni nadzor nad radom. Razlog tome lei u poveanom
obimu aktivnosti medicinske sestre u zajednici (kao lan tima porodine medicine), to zahteva
sticanje novih znanja i vetina u procesu pruanja zdravstvene nege pojedincu, porodici i zajednici.

Kako bi rad sestre u primarnoj zdravstvenoj zatiti bio "vidljiv" i adekvatno vrednovan,
potrebno ga je na neki nain evidentirati. Korisno naelo za sve zdravstvene radnike glasi - "ako nije
zabeleeno, nije se ni dogodilo". Dobro dokumentovanje sestrinskog rada je integralni deo sestrinske
prakse i esencijalno je za osiguranje sigurne i efikasne nege (4). Evidentiranje sestrinskog rada u
primarnoj zdravstvenoj zatiti je zakonska obaveza, profesionalna odgovornost, prua pravnu zatitu,
osigurava kvalitetniju komunikaciju meu lanovima tima, unapreuje kvalitet zdravstvene nege,
osigurava celovit skup podataka o pacijentovim potrebama, ciljevima sestrinske nege, sadri
hronoloki pregled nege i postignutih rezultata, omoguuje istraivaki rad, omoguava bolju kontrolu
trokova.

Sestrinska dokumentacija pokriva sve faze procesa zdravstvene nege,a nastaje u interakciji
izmeu sestara, pacijenata, njihovih obitelji i zdravstvenog sistema. Ona sadri podatke o
dijagnostikim postupcima, testovima, tretmanu, edukaciji i drugim intervencijama koje je preduzela
sestra tokom zdravstvene nege. Voenje sestrinske dokumentacije je dunost kojom se evidentiraju svi
provedeni postupci tokom 24 sata, i dokaz je na koji nain i kada je pruena zdravstvena usluga. Ona
takoe, predstavlja komunikaciono sredstvo kojim se prenose informacije drugim lanovima tima u
nezi pacijenta.

Student: Jovana Marinkovi 8

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

Znaajan broj dokumenata ini sestrinska dokumentacija. Nju

sainjavaju sestrinska lista, saetak praenja stanja pacijenta tokom
hospitalizacije, plan zdravstvene nege, lista provedenih sestrinskih
postupaka, evidencija ordinirane i primenjene terapije, unos i izluivanje
tenosti, procena bola, lista za praenje dekubitsa, nadzorna lista rizinih
postupaka u nezi, izvetaj o incidentu, otpusno pismo zdravstvene nege,
sestrinske dijagnoze proizale iz obrasca po Gordonovoj, lista okretanja
pacijenta, Braden skala za procenu sklonosti ka dekubitusu, Knoll skala,
Norton skala, Glazgow koma skala, trauma skor...

Slika 5. Popunjavanje dokumentacije

Primena sestrinske dokumentacije osigurava mogunost praenja kvalitete i koliine provedenih

postupaka, a posebno naglaavamo mogunost trajnog praenja stanja bolesnika. Bez evidencije
sestrinskog rada izuzetno je teko evaluirati zdravstvenu negu provedenu u bolnikoj nezi, a gotovo
nemogue planirati potreban broj medicinskih sestara. Sestrinska dokumentacija takoe predstavlja
zbir podataka koji mogu sluiti u istraivake i statistike svrhe.

Sestrinska dokumentacija:

1. je deo odgovornosti medicinske sestre za pruenu negu, osigurava prikupljanje podataka o

pacijentovim potrebama, ciljevima sestrinske nege, provedenim intervencijama i efikasnosti,
2. slui za pravnu zatitu, osigurava najbolje dokaze o pacijentovom stanju,
3. sadri hronoloki pregled zdravstvene nege, osigurava kontinuitet, olakava komunikaciju
meu lanovima tima,
4. utie na trokove u zdravstvu, omoguava sestrama da uz to manje trokova udovolje sve
veim zahtevima i oekivanjima te pruaju visokokvalitetnu zdravstvenu negu na najefikasniji
nain,
5. standard sestrinske prakse, podstie na sestrinska istraivanja, slui u obrazovne svrhe.

Sestrinska dokumentacija ini sastavni deo istorije bolesti pacijenta. Delovi, sadraj i format
pojedinih delova sestrinske dokumentacije mogu se menjati i moe im se dodavati novi sadraj
odnosno, mogu se prilagoavati specifinostima pojedinih klinika (grana medicine), njihovih odeljenja
ili kategorija pacijenata.

Na osnovu utvrenog minimuma i navedenih specifinosti, svaka klinika moe sainiti i staviti
u upotrebu sopstveni obrazac sestrinske dokumentacije. Naredni okvir prikazuje strukturu i sadraj
obrasca sestrinske dokumentacije na odelu za kardiovaskularne bolesti.

Obrazac sestrinske dokumentacije sadri sledee delove:

Student: Jovana Marinkovi 9

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

Opti podaci,
Sestrinska zapaanja pri prijemu,
Stanje na otpustu i evidencija datih uputstava i izvrenih edukacija,
Plan zdravstvene nege,
Pregled sprovoenja plana zdravstvene nege,
Pregled sestrinskih zapaanja i sestrinskih intervencija,
Pregled aplikacije terapije.

Opti podaci

U deo obrasca sestrinske dokumentacije pod nazivom

"Opti podaci" upisuju se:

Ime i prezime pacijenta,

Broj istorije bolesti,
Datum i vreme prijema,
Datum i vreme otpusta.

Sestrinska zapaanja pri prijemu

U deo obrasca sestrinske dokumentacije pod nazivom

"Sestrinska zapaanja pri prijemu" upisuju se:

Uz pacijenta ostaje (ko ostaje iz Potrebna pomagala,

pratnje), Pacijentu dato na upotrebu,
Potrebna komunikacija sa socijalnim
Upoznat sa svojom boleu, radnikom Ustanove,
Sa sobom donosi lekove, Posebne elje pacijenta i porodice,
Sa sobom donosi pomagala, Posebne elje pacijenta obzirom na
Pacijenta oslovljavati sa, verske potrebe i pripadnost,
Uraena sanitarna obrada, Primedbe,
Vidljive promene na koi, Ime, prezime i potpis medicinske
Pokretljivost pacijenta, sestre-tehniara.

Student: Jovana Marinkovi 10

Seminarski rad: Sestrinska dokumentacija i informacioni sistemi u zdravstvu

Plan zdravstvene nege

Deo obrasca sestrinske dokumentacije pod nazivom

"Plan zdravstvene nege" sadri sledee delove:

Datum i vreme, Utvrivanje potreba,

Potpis,
Planiranje zdravstvene nege, Ciljevi zdravstvene nege,
Evaluacija ciljeva.

Pregled sprovoenja plana zdravstvene nege

Deo obrasca sestrinske dokumentacije pod nazivom "Pregled sprovoenja plana zdravstvene nege"
sadri sledee delove:

Datum i vreme,
Vrsta zdravstvene nege,
Potpis.

Pregled nege vodi se za svaki dan hospitalizacije pacijenta poev od momenta prijema pacijenta na
odeljenje.

Pregled sestrinskih zapaanja i sestrinskih intervencija

Ovaj deo sestrinske dokumentacije sadri sledee delove:

Datum i vreme,
Vrsta sestrinskih zapaanja i sestrinskih intervencija,
Potpis.

Pregled nege vodi se za svaki dan hospitalizacije pacijenta poev od momenta prijema pacijenta na
odeljenje.

Pregled sestrinskih zapaanja i sestrinskih intervencija vodi odeljenska sestra.

Pregled aplikacije terapije

Ovaj deo obrasca sestrinske dokumentacije sadri sledee delove:

Datum, Vreme,
Doza terapije,
Vrsta aplicirane terapije, Nain aplikacije,
Terapiju ordinirao, Potpis.

Student: Jovana Marinkovi 11

 Upis podataka u pregled terapije vri odjeljenjska sestra koja je aplicirala terapiju i to odmah po
izvrenoj aplikaciji terapije.

3. INFORMACIONI SISTEMI U ZDRAVSTVU

U dananje vreme svi smo svedoci velikog uticaja raunarstva odnosno informatike u svim svim
segmentima ivota, to se posebno odnosi na nauku i tehnologiju. Naravno, nezamislivo je da se bilo
koja vrsta istraivanja sprovede bez upotrebe globalne mree gde se moe nai velika koliina
podataka i informacija. Imajui to u vidu i medicina kao nauka nije poteena uticaja nunog uslova
interneta.

Kada je re o upotrebi raunara u medicini, kao i u ostalim oblasima, ista doprinosi znatnom
unapreenju *poslovanja*, prevazilaenja poblema koja se tiu papirologije, kartoteka itd. Svima je
poznato da su kartoteke (koje kod nas i dalje postoje) veoma ne praktine, pre svega zbog njihove
veliine, dok je neverovatna visprenost i iskustvo potrebno za pronalaenje pravog kartona. Pomenuto
dovodi do neuroze, ionako bolesnog pacijenta, do uzrujavanja lekara, nepravilne dijagnoze i svega to
je veoma dobro poznato ljudima koji drugi deo ivota provedu po ekaonicama naih bolnica.

Glavni cilj uvoenja raunara jeste prevazilaenje gore pomenutih problema, uspostavljanje tzv.
elektronskih kartona za pacijente koji e sadrati snimke sa svih aparata, lekove koje pacijent mora da
koristi, koja je terapia, da li je treba promeniti itd. Sa druge strane, omogueno je neuporedivo bre
postavljanje dijagnoze iz razloga dostupnosti vie lekara on-line, potom mnogo bri prenos slika bez
oteenja itd. O svemu ovome mnogo vie u nastavku.

3.1. Zdravstveni informacioni sistem

U optem smislu informacioni sistem predstavlja skup ljudi, materijalnih sredstava i postupaka
koji za proizvodnju i komuniciranje informacija za potrebe nekog sistema. Zdravstvena infomatika je
nauna disciplina koja se bavi teorijom i praksom informacionih procesa u zdravstvenoj zatiti, potom
pitanjima obrade podataka i informacija u sistemu zdravstvene zatite i svim implikacijama koje ti
procesi imaju sa teorijskog, tehnolokog i aplikativnog aspekta na medicinsku problematiku. Kada je
re o definiciji zdravstvenog informacionog sistema (ZIS), treba rei da Svetska zdravstvena
organizacija (SZO) isti odreuje kao deo opteg informacionog sistema i podrazumeva mehanizam za
prikupljanje, obradu, analizu i prijem informacija potrebnih za organizaciju i sprovoenje zdravstvene
zatite, ali i za istraivanja i organizaciju u zdravstvu.

Naravno, ovo nije jedina definicija ZIS-a. Sledea govori da je ZIS organizacija ljudi, maina i
metoda koje uzajamno deluju u cilju obezbeenja neophodnih podataka i informacija o zdravstvenom
stanju stanovnitva u svrhu planiranja i upravljanja u zdravstvu.

Osnovni cilj zdravstveno-informatike delatnosti jeste organizacija, racionalizacija i

funkcionisanje zdravstvene slube na optimalan nain, odnosno poboljanje kvaliteta medicinskog
rada kao i obezbeenje tane, potpune i blagovremene informacije i smanjenje trokova zdravstvene
zatite. Treba rei i da ZIS ne moe sam za sebe da postoji odnosno egzistira, ve slui kao, takorei,
orue u svakodnevnom radu.
Osnovne kemponente jednog zdravstvenog informacionog sistema su:

kadrovi (organizatori, planeri, dizajneri, menaderi, programeri, korisnici)

baza podataka
tehnika baza i
programska podrka

Pored svega treba rei da je jedan od osnovnih problema u zdravstvu i savremenoj medicini,
uopte, upravo prikupljanje, manipulisanje, obrada i korienje podataka koji se svakodnevno u
velikim koliinama sakupljaju u ogromnoj dokumentaciji zdravstvenih ustanova.

3.2. Zdravstvene informacije

Za donoenje odluka neophodne su zdravstvene informacije, koje moe da obezbedi jedan ZIS,
ali veoma esto postoji i neto to se naziva neefektivnost sistema u obezbeenju istih, a javlja se kao
rezultat slabih ili loih komunikacija koje potiu od lekara, statistiara ili drugih faktora. Pored ovoga,
postoji i odreeni stepen nezadovoljstva zbog prevelikog oekivanja od raunara, da oni mogu olakati
korienje informacija u cilju donoenja odluka.

Kada je re o ovoj temi, treba rei da zdravsvene informacije nastaju u kontekti lekarpacijent,
ali mogu nastati i na drugom mestu (u organu vlasti zaduenom za zdravlje). Na tom nivou,
informacije koje se prikupljaju su detaljne, veoma esto neprecizne, dok kontakt licem-u-lice prua
dovoljno informacija za prikupljanje i obradu. Ove informacije se potom filtriraju, grupiu i
standardizuju na nivou zdravstvene ustanove u kojoj su nastale.

Kako se informacije kreu iz zdravstvene ustanove na vie nivoe (okrune, Republiki, pa i u

Savezni zavod za zatitu zdravlja), zahtevaju se manje detaljni podaci u odnosu na one koji su nastali u
individualnim kontaktima sa pacijentima. Upravo iz ovog razloga postoji potreba za standardizacijom
termina i izvetaja, kako bi se podaci mogli lako grupisati, analizirati i porediti. Prikupljanje i analiza
rutinskih informacija, trebalo bi da bude ograniena na samo ono to je zaista potrebno ili potencijalno
potrebno. Prikupljanje tzv. interesantnih informacija treba eliminisati. Generalno, rutinski podaci e
imati veu vrednost ukoliko nam prue odgovore na pitanja koja su nam vana za donoenje odluka.

Prema tome, u najirem smislu, zdravstvene informacije predstavljaju informacije o zdravlju i

onesposobljenosti stanovnitva, a dolaze iz:

1. rutinskih izvora kao to su oni koji se odnose na klinike dogaaje (bolniki otpust),
ukljuujui i informacije o kvalitetu zdravsvene slube i rezultata zdravstvene zatite;
2. posebnih nerutinskih izvora informacija o zdravstvenom stanju i epidemioloki podaci,
ukljuujui nacionalna i regionalna istraivanja zdravlja i onesposobljenosti itd;
3. bibliotekih izvora o zdravlju i onesposobljenosti.

Meutim, ono to treba istai jeste injenica da postojei ZIS nije dovoljno primenjen i ne
funkcionie uvek u formi podesnoj za one koji donose odluke u zdravstveu, odnosno za one koji vode
zdravstvenu politiku. Zdravstvene informacije treba da budu osnova za formulisanje ciljeva
zdravstvene politike definisane za odreenu teritoriju u odreenom vremenskom periodu. Ponekad se
odluke u zdravstvu donose i bez zdravstvenih informacija ili se koriste nerelevantni i insuficijentni
podaci.

Postoje mnoga pogrena shvatanja o potrebnim informacijama, njihovoj produkciji i prezentaciji

za donoenje odluka u zdravstvu. Jedno od tih je verovanje da postoji odreeni minimum podataka
koji moe da slui u razne svrhe i u bilo koje vreme. Drugo pogreno shvatanje jeste da je relativno
lako znati koje su informacije neophodne.

Za definisanje informacionog sistema, neophodni su sledei podaci:

pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnitva (demografski pokazatelji, oekivano

trajanje ivota, ishrana, odsustvo sa posla, stopa mortaliteta, morbiditet, fizika
aktivnost itd.
pokazatelji o organizaciji i korienju zdravstvene zatite i zdravstvene delatnosti
(tehnilogija zdravstvene zatite, vanbolnika, bolnika...)
podaci o funkcionalnim kapacitetima zdravstvene delatnosti (kadrovi, oprema i
prostor)
podaci o primeni specifinih programa zdravstvene zatite
cena i finansiranje zdravstvene zatite (oblici finansiranja, obim i sadraj)
faktori koji utiu na zdravlje stanovnitva, a koji se ne odnose na sistem zdravstvene
zatite.

3.3. Primena informatike u zdravstvu

Informacije koje se generiu i prenose u okviru zdravstvenih informacionih sistema imaju posebne
namene:

1. U funkciji voenja zdravstvene i medicinske dokumentacije - kada je re o ovoj temi

treba rei da je broj podataka koji se sakuplja u zdravstvenim ustanovama, veoma veliki.
Pruanje medicinskih usluga je izuzetno specifian i sloen posao ija je osnovna
karakteristika brojnost i raznovrsnost podataka i informacija. Moderni procesi
zdravstvene zatite se grade na injenicama da informacija mora lako pristupana u
vremenu i na mestu gde je potrebna. Na ovako postavljene zahteve, moe se odgovoriti
samo upotrebom raunara.
2. U medicinskoj dijagnostici raunari se u medicinskoj dijagnostici koriste u obradi i
analizi biofizikalnih signala (elektrokardiografija, elektroencefalografija,
elektromiografija, merenje krvnog pritiska), potom u obradi i analizi medicinskih slika pri
postupcima kompjuterizovane tomografije CT, zatim slika dobijenih sa MR, o emu e
kasnije vie biti rei. Pored ovoga treba rei i da raunari igraju znaajnu ulogu u
dijagnostici tj. u obradi i analizi kliniko-laboratorijskih merenja. Za postavljanje same
dijagnoze, koriste se tzv. ekspertni sistemi koji, u sutini, daju informaciju koju korisnik
trai, ali mogu i objasniti kako se do te informacije dolo. Primera ekspertnih sistema
nema jako puno. Do sada su razvijeni sledei: CASNET konsultativni sistem za
glaukom, veoma znaajan u dijagnostikovanju u oftalmologiji; INTERNIST konsultant
u internoj medicini itd. Meutim, treba rei eda se sve vie radi na razvitku ovakvih
sistema odnosno programa.
3. Primena u terapiji i rehabilitaciji sam poetak primene raunara u medicini vezan je
za programe planiranja zraenja tumora (proraun doza, veliina polja). Danas se ove
 metode veoma iroko koriste i praktino se ne mogu zamisliti bez raunara. Kada je re o
terapiji, podrazumevamo i praenje bolesnika odnosno njegovog zdravstvenog stanja u,
jedinicama intezivne nege, na primer.
4. U organizaciji zdravstvenog rada govorimo li o ovoj temi, rei emo da su
najznaajnije oblasti primene informatikih metoda sledee: dogovaranje poseta pacijenta
u ambulantama, prijem bolesnika u bolnicu, izdavanje recepta, bolovanja, evidencija
zdravstvenog rada itd.
5. U medicinskim istraivanjima primena raunara u medicinskim istraivanjima je
veoma iroka i danas je veoma teko (nemogue) baviti se istraivanjem bez informatike
odnosno korienja sloenih postupaka informacionog i raunarskog rada. Osim analize
podataka, istraivaki rad se sve vie unapreuje kompjuterizovanim sistemima za
dokumentaciju medicinske literature (MEDLARS i Experta Medica).
6. U medicinskoj edukaciji danas se u mnogome koriste edukacioni materijali koji se
distribuiraju u obliku disketa. Veoma su pogodni programi tipa simulacije (pacijenta ili
stanovnitva), gde student ui, voen raunarom, da reava neki medicinski ili zdravstveni
problem.

3.4. Sigurnost i zatita podataka u zdravstvenom informacionom

sistemu

Podaci koji su anonimni, grupisani, pripremljeni i korieni za zdravstvenu statistiku, ne mogu

dovesti u bilo kakvu opasnost prava pojedinca odnosno pacijenta na privatnost, ukoliko se koriste nba
pravilan i legalan nain, zbog ega e se ovaj deo odnositi najvie na line podatke o pacijentu
odnosno pojedincu, kao to su ime i prezime, matini broj ili bilo koji drugi podatak kojimoe
kompromitovati osobu u smislu njegove identifikacije. Kada s govori o ovoj temi, obavezno treba rei
da je ZIS na raspolaganju mnogim korisnicima za razliite svrhe odnosno treba rei da je isti
viekorisniki-vienamenski. Takav sistem, bilo da se radi o on-line ili off-line prenosu podataka,
odnosi se na veoma veliki broj ljudi-pacijenata ili korisnika zdravstvene zatite, posebno ukoliko se
radi o zajednikoj bazi podataka, u bolnici, domu zdravlja ili fondu zdravstvenog osiguranja. Osnovni
pojmovi vezani za gore pomenutu temu su : privatnost, bezbednost i zatita podataka, o emu e biti
vie rei.

Privatnost se moe definisati kao pravo pojedinca da odredi stepen do koga e davati
informacije o sebi. Naravno, postoji mogunost protoka pomenutih informacija od korisnika do
korisnika, ali samo uz prethodnu saglasnost osobe o kojoj se radi. Sa druge strane, privatnost odnosno
poverljivost zdravstvenih informacija se moe definisati i kao profesionalna obaveza lekara, sestara,
vanbolnikog osoblja, nemedicinskih istraivaa, potom onih osoba koje su zaposlene u fondovima
zdravstvenog osiguranja itd.

Bezbednost ili sigurnost podataka jeste rezultat primene mera u cilju zatite podataka od
neeljenih dogaaja odnosno onih koji mogu doprineti izmeni, brisanju ili gubitku generalija i ostalog
to definie samog pacijenta. Sigurnost se odnosi, sa jedne strane, na zatitu integriteta podataka i, sa
druge strane, na obezbeenje privatnosti pacijenta i lekara. Integritet podataka se odnosi na
raspoloivost kompletnih, validnih i pouzdanih podataka.

Drugim reima, integritetom podataka postie se njihova apsolutna zatita od zloupotrebe,

gubitka (namernog ili nenamernog, usled kvarmaine, raunara...) i eventualnog falsifikovanja. - 7 -
Osiguranje privatnosti kao drugi vaan element sigurnosti podataka se moe definisati kao:
obezbeivanje poverljivih linih zdravstvenih podataka spreavanje zloupotrebe i spreavanje
neautorizovanog kopiranja podataka koji su uskladiteni ili obraeni u ZIS-u.

4. ZAKLJUAK

Svrha je voenja sestrinske dokumentacije vie znaina. Ona je izvor informacija na osnovu
kojih se kroz istraivanja mogu dobiti vani rezultati korisni za razvoj sestrinske prakse; potom
osigurava pravnu zatitu - dokument kojim se potvruju injenice i tvrdnje u sluaju mogueg spora ili
konflikta; omoguuje praenje trokova s obzirom na efikasnost zatite te ini je jedan od standarda
sestrinstva na meunarodnom nivou.

Standardi u sestrinstvu ine kriterijume koji odreuju i opisuju sestrinsku praksu. Tako se svaki
postupak iz oblasti zdravstvene nege treba dokumentovati te osigurati najbolji mogui ishod za
bolesnika, odnosno medicinske sestre trebaju zdravstvenu negu sprovoditi prema standardima
sestrinske prakse.

Elektronski zdravstveni zapis oznaava trajan skup svih vanih podataka prikupljenih tokom
prolaska pacijenata kroz zdravstveni sistem, od njihovog roenja do smrti, i moe se uvati u ako
dostupnom obliku tokom dueg perioda. Elektronski oblik zapisa omoguava zdruivanje te
povezanost izmeu svih umreenih delova zdravstvenog sistema, to uveliko olakava razmenu
zajednikih podataka meu lekarima i ustanovama.

Cilj je informatizacije smanjenje papirnih zapisa i bra dostupnost podataka. tako je svrha
informatizacije sestrinske dokumentacije bre i sigurnije pohranjivanje podataka iz podruja
zdravstvene nege, kao i njihova dostupnost, ne samo medicinskim sestrama ve i ostalim zdravstvenim
radnicima koji se brinu za bolesnika, uz potovanje visokih standarda zatite linih podataka.
 5. NAUNI RADOVI

1. NEURAUNLJIVOST I INTOKSIKACIJA UINOCA U KRIVINOM PRAVU SAD

SLINOSTI I RAZLIKE SA NEURAUNLJIVOU I SKRIVLJENOM
NEURAUNLJIVOU U SRPSKOM KRIVINOM PRAVU
Milan kuli - Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu

U radu autor objanjava osnovne elemente opteg pojma krivinog dela u Sjedinjenim Amerikim
Dravama: 1) objektivni actus reus i 2) subjektivni mens rea, da bi zatim sumarno objasnio osnove
koji u SAD iskljuuju postojanje krivinog dela, odnosno krivinu odgovornost. U radu se posebno
razmatraju neuraunljivost i intoksikacija u krivinom pravu SAD, uz analiziranje slinosti i razlika u
odnosu na neuraunljivost i skrivljenu neuraunljivosti u srpskom krivinom pravu. Autor zakljuuje
da izmeu ovih instituta u SAD i u Srbiji postoje znaajne slinosti, ali i velike razlike. Osnovna
razlika proizlazi iz sutinskih krivinoprocesnih pravila koja se u SAD odnose na teret dokazivanja
osnova koji predstavljaju odbrane u krivinopravnom smislu.

2. BOL I DEFORMITETI KIME KOD DECE - DIJAGNOSTIKE I TERAPIJSKE DILEME

Petroni I, irovi D, Nikoli D,Kneevi T, Dami D, Brdar R

Sluba fizikalne medicine i rehabilitacije, Univerzitetska deja klinika, 2 Medicinski fakultet,

Univerziteta u Beogradu, 3 Sluba deje hirurgije, Univerzitetska deja klinika, Beograd, R. Srbija

U radu je opisano kako bol u leima kod dece javlja se ee nego ranije naroito kod dece kolskog i
adolescentnog uzrasta u peiodu naglog rasta i razvoja. Uzroci nastanka bola u leima kod dece mogu
biti razliite etiologije: nespecifini i specifini. Kod svakog pacijenta najvanije je u anamnezi ili
hetoroanamnezi dobiti informacije o pojavi bola, uestalosti, intenzitetu i trajanje bola i vremenu
javljanja bola i drugih simptoma uz druge dijagnostike metode, neurofizioloke, radiografske,
kompjuteirozvanu tomografiju i magnentu rezonancu utvrditi uzrok. Multidisciplinarnim pristupom
individualno se odreuje medikamentna, hirurka i fizikalna i ortotska terapija u zavisnosti od
specifinosti oboljenja ili oteenja posle postavljene dijagnoze. Na osnovu postavljenih algoritama
evaluacije i leenja bola u leima kod dece rukovodimo se odreivanjem potrebe za primenom
fizikalnih agenasa i kineziterapijskih postupaka uz primenu ortoza. Kod svih bolnih stanja u leima
preporuka je da se sprovode redovne kontrole i ponovljena ispitivanja do potpunog izleenja ili do 18.
godine ivota.

3. REHABILITACIJSKE TERAPIJSKE INTERVENCIJE NAKON MODANOG UDARA

Ili N, Dubljanin Raspopovi E, Tomanovi Vujadinovi S, Nedeljkovi U, Konstantinovi

Klinika za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Klinikog centra Srbije, Beograd, 2 Medicinski fakultet
Univerzitet u Beogradu, 3 Klinika za rehabilitaciju Dr. Miroslav Zotovi, Beograd, R. Srbija

U radu je opisano kako uspena rehabilitacija motornih disfunkcija nakon modanog udara ima
izuzetan uticaj na funkcionalni oporavak i kvalitet ivota pacijenata kao i njihovih porodica. Koncept
rehabilitacije moe biti usmeren prema oporavku neurolokog deficita ili specifine funkcije.
Objanjeno je da ukoliko oporavak uprkos tome bude nepotpun, strategija rehabilitacije usmerena je
ka kompenzatornim pristupima. Rehabilitacione intervencije koje se primenjuju u cilju oporavka
slabosti ruke i/ili noge su mnogobrojne.

Uprkos dugom iskustvu primene niza klasinih rehabilitacionih intervencija, i dalje nedostaju
metodoloki kvalitetna istraivanja uz pomo kojih bi se definisala optimalna klinika praksa
zasnovana na dokazima. U konceptu rehabilitacije pri tome, pored klasinih rehabilitacionih
intervencija, koje se primenjuju dugi niz godina, treba ravnopravno uzeti u obzir doprinose koje
pruaju i novije tehnike rehabilitacije Do izvoenja eljenih dokaza, pristup rehabilitacije u ovom
trenutku, i dalje predstavlja individualnu odluku koja se oslanja na rezultate klinikog iskustva i
dostupnih dokaza, u okviru modela racionalnog i efikasnog odluivanja. Kljune rei: modani udar,
rehabilitacija, tretman

4. BALNEOTERAPIJA U GERIJATRIJSKOJ REHABILITACIJI

Radosavljevi N, Lazovi M, utovi M , Instutut za rehabilitaciju Beograd, R Srbija

U radu je opisano kako je balneoterapija dragocena procedura u prevenciji, leenju i otklanjanju

posledica osteoartroze, osteoporoze i sarkopenije koje su pratioci starenja. Imajui to u vidu ispitivali
su uticaj balneoteraoije u rehabilitaciji pacijenata iznad 65 godina starosti, nakon preloma kuka.
Ispitivanje je izvreno na grupi od 203 pacijenata u Instituta za rehabilitaciju odeljenje Selters.
Ispitanici su podeljeni u dve grupe: grupa 1 (N = 91) u kojoj su pacijenti imali rehabilitacioni program
sa balneoterapijom i grupa 2 (N = 112) sa pacijentima koji nisu imali balneoterapiju. Beleeni su
podaci o uspostavljanju balasa mereni Bergovom skalom balansa (BBS), funkcionalni status izraem
motornim delom indeksa funkcionalne nezavisnosti (motorni FIM) i to na prijemu, na otpustu, 3
meseca i 6 meseci posle otpusta. Kvalitet ivota je meren skorovima SF-36 upitnika. Tokom
posmatranog perioda dobijeno je znaajno poveanje (p < 0.001). Ovom studijom je pokazano da
primena balneoterapije znaajno utie na uspostavljanje balansa, funkcionalni oporavak i kvalitet
ivota starijih pacijenata nakon preloma kuka.

5. BALNEOTERAPIJA KAO GLOBALNI ZDRAVSTVENI IZAZOV

Bobi B, Bobi V, Ljubojevi M, Medicinski fakultet Novi Sad, 2 Pfizer HCP Corporation
Reperzentative Office Belgrade, 3 JP poslovni prostor Novi Sad, R. Srbija

CU radu je prikazan pokusaj uticanja na stvaranje povoljnih uslova za razvoj zdravstvenog turizma.
Kako Srbija nije prepoznala medicinski turizam kao vanu privrednu granu, kroz ovaj naslov eli se
skrenuti panja i pokrenuti neophodne procese za poboljanje ove privredne grane. Zakljuili su da
ako su to mogle mnoge zemlje u regionu, a imaju mnogo manje prirodnih resursa od nas, logino je da
moemo i mi ali ne znaju kako pa su odluili pitati one koji znaju i provesti postupke korak po korak.
Prvi korak je postavljanje strunog menadmenta, izrada poslovnih planova te licenciranje kadrova i
ustanove. Ovo obezbeuje kvalitet, a time se stie poverenje i reputacija. Kada je medicinski deo
zavren ostaje marketinki deo koji e zaokruiti prepoznatljivu destinaciju. Dosadanju praksu samo
pisanja strategija, programa i reprograma treba potpuno napustiti.
 LITERATURA:

1. Mai I, Rianovi Z. Medicinska informatika. Avicena, Sarajevo 1999. godine.

2. uki D. Pravo na medicinsku istinu preko medicinske dokumentacije tekoe, greke, predlog
mera za njihovo otklanjanje, Pravni ivot, vol. LI, 2002., br. 9, str. 260.

3. Varga S, Stevanovi R, Mauher M. Uspostava i razvoj zdravstvenog informacijskog sustava

4. Petrovi F, Stankovi S, Mareti LJ. Zatita i valorizacija medicinske dokumentacije, Beograd,

1995.

5. www.sbm.co.yu medicinski informacioni sistem

6. www.doctor.co.yu

7. www.internetogledalo.com

8. www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_zdravstvenoj_zastiti.html

9.

www.ictcasopis.ict.edu.rs/clanak/elektronski-zdravstveni-karton

10. http://www.fizijatri.org/pdf/zbornik-radova-2015.pdf