Bosna i Hercegovina o

BRKO DISTRIKT
BOSNE i HERCEGOVINE
Internacionalni univerzitet
Brko

FAKULTET ZA INFORMATIKU
PROFESOR INFORMATIKE I MATEMATIKE

SEMINARSKI RAD:DISKRETNA MATEMATIKA

Tema rada: Relacije i Bulove matrice

Mentor:Doc. dr Vesna Vujai Student:Sinia Davidovi

Broj Indeksa: OI 321/13

Brko,2016.godine
SADRAJ

1. UVOD....................................................................................................................3
2. RELACIJE............................................................................................................4
2.1 Definicija relacije.................................................................................................4
2.2 Dekartov proizvod................................................................................................4
2.3 Primeri relacije.....................................................................................................5
2.4.1. Osnovne osobine relacija..............................................................................6
2.4.2. Ostale osobine relacija ........6

3. RELACIJE EKVIVALENCIJE..........................................................................7
3.1. Ekvivalencija.......................................................................................................7
3.2. Primeri relacije ekvivalencije..............................................................................7
4. BINARNE RELACIJE........................................................................................8
5. GRAFIKO PREDSTAVLJANJE RELACIJA..............................................10
6. BULOVE MATRICE........................................................................................11
7. ZAKLJUAK.........................................................................................................12
LITERATURA
1.UVOD
Matematika je neophodna svima. Gotovo da je nemogue nai delatnost koja ne zahteva osnovna
matematika znanja i vetine. Svakodnevnica u kojoj tehnologija i ekonomija postaju sve znaajniji
elementi pokatuje da se bez matematike vie ne moe ni van radnog mesta. Jasno matematuku ne
moemo tretirati drugaije nego kao zajedniki jezik svih nauka tehnologije i bilo kakvog
poslovanja.
Matematika pomae razvoju logikog pristupa procedurama i argumentima, pomae uoavanju
pravilnosti i simetrije (to je vano pri planiranju) i razvija sposobnosti za raunanje, procenu i
logiko rasuivanje.
Sve do kraja 16. veka glavne grane matematike bile su geometrija i aritmetika. U 16.veku poela se
razvijati algebra, a u 17. veku stvaranje diferencijalnog i integralnog rauna oznaava poetak
burnog razvoja analize, naroito u 18. Veku teorije diferencijalnih jednaina postaju mono sredstvo
u ispitivanju zakona prirode (u mehanici i nebeskoj mehanici).
Pojavom neeuklidske geometrije, matematike logike i teorije skupova u 19. veku zapoinje
kritina revizija do tada izgraenih matematikih teorija, to je bitno uticalo na karakter, metode i
puteve razvoja matematike 20. veka. ire se I obogauju postojee oblasti i razvijaju nove (teorija
verovatnoe, statistika, topologija, apstraktna algebra ).
Ciljevi matematike su:
Podstie i razvija kod uenika logiko miljenje, sposobnost za dobro rasuivanje i
zakljuivanje
Razvija kod uenika smisao za pojmovno i apstraktno miljenje
Razvija preciznost, konciznost u izraunavanju
Razvija samostalnost, sistematinost i odgovornost prema radu
Neguje potrebu za dogradnju i sticanje novih znanja
Da se uenik osposobi za korienje matematike literature
Da se ukae na optost i iroku primenljivost nekih matematikih rezultata
Navodjenjem primera iz fizike, hemije, geografije, ekonomije razvija svest o prisustvu
matematike u prirodnim i drutvenim naukama.
Razvija oseaj za lepim putem skladosti matematikih odnosa i relacija
Da prui ueniku matematika znanja neophodna za nastavak kolovanja
 Sticanje sposobnosti za povezivanje teorijskih i praktinih znanj

2.RELACIJA

2.1 Definicija relacija

U matematici relacija duine n je neprazan podskup Dekartovog proizvoda n skupova. Kada je
n=2 tada govorimo o binarnoj relaciji, dakle o relaciji izmeu elemenata x sa elementom y, odnosno
o ureenom paru (x,y) iz Dekartovog proizvoda A x B. Ako je (x,y) tada kaemo da je elemenat
x u relaciji sa elementom y i piemo xy.

Za binarnu relaciju mogue je definisati sledee izraze:

Domen tj. oblast definisanosti

Kodomen tj. oblast vrednosti

Inverzna relacija

Komplement

Kompozicija relacija

ako je i tada
relaciju datu sa nazivamo kompozicija relacija .

2.2.Dekartov proizvod

U matematici Dekartov proizvod je direktni proiyvod skupova. Ime je dobio po francuskom

matematiaru Dekartu zahvaljui ijem zasnivanju analitike geometrije je postavljen temelj za ovaj
koncept.
Posebno, Dekartov proizvod dva skupa X (npr. Skup taaka na x-osi) i Y (npr. Skup taaka na y-
osi), u oznaci X x Y, je skup svih moguih ureenih parova kod kojih je prva komponenta element
skupa X a druga komponenata element skupa Y (u primeru bi to bila cela ravan xOy):
Dekartov proizvod dva konana skupa moe se predstaviti tako das u elementi jednog skupa
rasporeeni u redove, a drugog u kolone. Tada se ureeni parovi mogu shvatiti kao elije u tabeli
gde je svaka odreena svojim redom i kolonom.

2.3. Primjeri relacija

Graf relacije

Dati su skupovi
Dekartov proizvod je skup ureenih parova:

a (jedna od) relacija je na slici je desno. Piemo

npr. i kaemo ureen par a, 2 je elemenat relacije ,

odnosno itamo,ako je u relaciji sa 2
Relacija jednakosti brojeva, piemo i xy odnosno x=y i itamo, broj x jednak je broju y.
Relacija e biti paralelna, u skupu pravih. Za dve prave a , b kaemo das u paralelne i piemo
a || b ako je to jedna ista prava, ili ako su to dve prave koje lee u istoj ravni I nemaju
zajednikih taaka.
Relacija manje ili jednako u skupu relanih brojeva.
2.4.1. Osnovne osobine relacija
Osnovne etiri osobine su:

Refleksivnost: Drugim reima, data relacija je refleksivna ako i samo ako je svaki
elemenat u relaciji sa sobom.

Simetrinost: Drugim reima, ako za svaki ureeni par elemenata koji je

u relaciji postoji i par sa obrnutim poretkom.

Antisimetrinost: Drugim reima, ako u datoj relaciji imamo

oba poretka jednog para elemenata, onda ih ne moemo imati na nain da to mora biti samo
jedan elemenat (taj je u relaciji sam sa sobom).

Tranzitivnost: Ako je prvi elemenat u relaciji sa drugim, drugi

sa treim, onda mora biti i prvi sa treim!

Kada neka relacija ima osobinu refleksivnosti, simetrinosti, antisimetrinosti, ili tranzitivnosti
kaemo da je ta relacija refleksivna, simetrina, antisimetrina, odnosno tranzitivna.

Relacija ekvivalencije je ona koja ima sve tri osobine RST zajedno (Refleksivnost, Simetrinost i
Tranzitivnost). Privremeno je moemo oznaavati sa "~" tilda.

Klasa ekvivalencije je mnotvo meusobno ekvivalentnih elemenata:

Koliniki skup je skup klasa ekvivalencije.

Relacija poretka je ona koja ima osobine RAT (Refleksivnost, Antisimetrinost, Tranzitivnost).

2.4.2.Ostale osobine
Iz definicija se lako mogu dobiti sledea svojstva relacija:
Relacija je linearna ili totalna ako vai Primetite da su linearne
relacije obavezno refleksivne.

Antisimetrina, tranzitivna i linearna relacija nekog skupa naziva se relacija linearnog poretka (ili
totalnog ureenja) datog skupa.

Relacija predureenja je refleksivna i tranzitivna. Relacija kvaziureenja je tranzitivna relacija.

Poslednja dva naziva pojavljuju se u Teoriji drutvenog izbora, tj. oblasti matematike ekonomije.

3.RELACIJA EKVIVALENCIJE

3.1. Ekvivalecija
U matematici, relacija ekvivalencije, koja se esto oznaava infiksno simbolima ~ ili je
binarna relacija na skupu X koja je refleksivna, simetrina I tranzitivna, to jest, za sve elemente a,b,i
c iz X sledei iskazi moraju da vae kako bi '~' bila relacija ekvivalencije:

Refleksivnost a~a

Simetrinost ako a ~ b onda b ~ a

Tranzitivnost ako a ~ b i b ~ c onda a ~ c

Ekvivalencija u kontekstu takve relacije (koja se tie elemenata skupa X), se razlikuje od koncepta
logike ekvivalencije (koja se tie logikih iskaza). Relacije ekvivalencije se mogu posmatrati kao
grupisanje objekata koji su slini u nekom smislu.

3.2 Primjeri relacija ekvivalencije

Oigledan primer relacije ekvivalencije je jednakost ("="), relacija izmeu elemenata svakog skupa.
Slijedi jo primera:

"Roen je istog dana kao i" na skupu svih ljudskih bia.

"Je slian" ili "je podudaran" na skupu svih trouglova.

Logika ekvivalencija iskaza u logici.

Neka a, b, c, d N, i (a, b) i (c, d) su ureeni parovi. Relacije (a, b)~(c, d) ako a+d = b+c, i (a,
 b)~(c, d) ako ad = bc, su relacije ekvivalencije, ijim klasama ekvivalencije se mogu
smatrati celi brojevi i pozitivni racionalni brojevi, redom.

"Je kongruentno po modulu n" za skup celih brojeva.

"Je paralelno", na skupu afinih potprostora afinog prostora.

4.BINARNE RELACIJE

U ovom poglavlju definirat emo partitivni skup, Kartezijev produkt skupova i binarnu
relaciju te dati klasifikaciju binarnih relacija.Skup je pojam koji se ne definira. Skup je zadan
svojim elementima. Ne primer, skup S = { x, y, z, w } ima elemente x, y, z i w. Tu injenicu
zapisujemo sa:
dok, recimo . Sa oznaavamo prazan skup, odnosno skup bez elemenata.

Zadatak 1.2 Ponovite pojmove podskupa, nadskupa, unije skupova, presjeka skupova i razlike
skupova te osnovna svojstva tih operacija.

Partitivni skup skupa

x
X je skup 2 iji su elementi svi podskupovi skupa X. Na primer, ako je X={a,b,c}, tada je:

Dakle, uvek je i

Definicija 1.3 Direktni product ili Kartezijev product skupova X i Y je skup svih ureenih parova
(x,y), gde je x X i y Y, odnosno X x Y = {(x,y) : x X y Y}.
Na primer, ako je X = {1,2,3} i Y = {a,b}, tada je XxY = {(1,a), (2,a), (3,a),(1,b), (2,b) ,(3,b)}.

Takoe za svaki skup X.

Definicija 1.4 Binarna relacija na skupu X je svaki podskupu . Ako je ureeni par
(x,y) R, kaemo da je x u relaciji R s y, i piemo xRy ili R (x,y). Binarna relacija je:
Refleksivna ako je x R x za svaki x X ;
Simetrina ako x R y => y R x;
Tranzitivna ako je (x R y y R z ) => x R z
Relacija ekvivalencije ako je refleksivna, simetrina I tranzitivna.

Na primer, neka je X skup ljudi I neka je (x,y) R ako su x i y roeni istog dana, oito vrijedi

x R x, x R y => y R x, (x R y y R z) => x R z

pa je R relacija ekvivalencije.

Napomena 1.1 Relacija ekvivalencije na skupu X deli taj skup na meusobno disjuktivne
podskupove, takozvane klase ekvivalencije. Skup X se moe na jedinstven nain prikazati kao unija
tih klasa ekvivalencije.

5.GRAFIKO PREDSTAVLJENJE
RELACIJA
Kao to smo ranije rekli, Dekartov kvadrat A2 skupa A se grafiki predstavlja kvadratom ija donja I
leva ivica predstavljaju skup A.
Binarne relacije na A se u tom sluaju predstavljaju kao skupovi taaka sa odgovarajuim
koordinatama u tom kvadratu.

U ovom primeru je (a.b) , to piemo a b,

Ako je skup A konaan, onda kvadrat A2 predstavljamo mreom horizontalnih I

vertikalnih dui, iji preseci predstavljaju take iz A2. Relaciju predstavljamo tako to
parove taaka iz u toj mrei oznaavamo malim kruiima.

Na primer, za A = {a,b,c,d}, gornja slika predstavlja relaciju:

={(a,b), (a,c), (b,b), (b,c), (c,b), (c,d), (d,a), (d,d),}.

6.BULOVE MATRICE
Relacija na konanom skupu A = {a1, a2, , an} moe se predstaviti Bulovom matricom

gde je:

Matrica se naziva Bulovom jer se sastoji samo od Bulovih vrednosti nula (oznaka za netano) i
jedinica (oznaka za tano).

7. ZAKLJUAK
Relacija se moe posmatrati kao povezivanje elemenata nekog skupa A sa
elementimanekog skupa B, gde je vano da se zna koji elementi skupa A su u
vezi (relaciji), sa kojim elementima skupa B.Zbog toga se jedna takva relacija u
potpunosti moe zadati na sledei nain: ako x A i y B i pri tom su x iy u
datoj relaciji, onda se ureenom paru(x,y)AB pridruuje vrednost T, a ako to
nije sluaj, onda se tom ureenom paru pridruuje vrednost. Dakle, relacija
zapravo razdvaja one ureene parove elemenataskupova A i B za koje se kae
da jesu od onih za koje se kae da nisu u toj relaciji. Stogase jedna relacija
meu elementima skupova A i B moe zadati kao podskup
Dekartovog proizvoda AB ureenih parova onih elemenata koji jesu u datoj
relaciji.
LITERATURA

1. Darko Veljan: Kombinatorika sa teorijom grafova, Skolska knjiga, Zagreb, 1989.

2. Igor Z. Milovanovi, Emina I. Milovanovi: Diskretna matematika, Elektronski fakultet
Ni, 2000.
3. Russel Merris, Combinatorics, California State University, Hayward, Copyright 1996.