ta ne valja sa Deset zapovesti?

Ako ste ikada debatovali sa hrianima, pre ili kasnije ste morali doi do preispitivanja moralnih
postulata hrianstva, koji se esto predstavljaju kao savreni i neporecivi, a najee i do famoznih
Deset zapovesti , kao najilustrativnijeg i najpoznatijeg primera hrianskog morala, kom se navodno
ba nita ne moe prigovoriti. Zato dolazi do ove pomalo komine zamene teza? Kako bledi
intelektualni argumenti za postojanje boanstva bivaju pobijani jedan po jedan, a teret dokazivanja
sve jasnije i jasnije pokazuje na ateizam kao na jedinu intelektualno opravdanu i realnu poziciju u
situaciji nedostatka dokaza po pitanju egzistencije boga kao ontolokog spora, hriani postepeno
shvataju da je nemogue odbraniti hrianstvo u ovoj ravni i zato prelaze na onu gde procenjuju da
e imati lakeg posla etiku. (Za razliku od katolike dogmatike, koja je tvrdila da se do Boga moe
doi razumom - tvrdnja koja je potpuno razorena u savremenoj filozofiji, kao i argumenti sholastike -
moje iskustvo sa pravoslavnim teolozima je takvo da oni priznaju nemogunost dokazivanja
egzistencije boanstva i svoje argumente uglavnom trae na drugoj strani, neretko ih bazirajui na
veri umesto na dokazima.) Nedavno sam se naao u zanimljivoj poziciji diskutovao sam sa ovekom
koji je bio uveren u ispravnost Deset zapovesti, premda Bibliju u celini nije proitao. Iako je meni
moralo delovati neobino smelo od njega da brani neto to nije itao i oevidno ne poznaje, ipak
takav komian rasplet, na veliku alost, nije ni najmanje redak: Deset zapovesti su se davno iz Biblije
prenele u evropsku kulturu, a odatle i u svest prosenih nezainteresovanih vernika kao neto
ispravno i koherentno, to se papagajski ponavlja ad nauseam. Moje miljenje o njima, suprotno
nairoko ustaljenom, drastino se razlikuje. Nameravam ovde da iznesem ono to smatram
fundamentalnim problemima Zapovesti, koristei se, naravno, pritom miljenjima filozofa koji su
ranije ili u ovom smeru.

DVE VERZIJE BOIJIH ZAPOVESTI

Biblija zapravo poznaje tri verzije Boijih zapovesti. Dve verzije su vrlo sline, one koje se mogu nai u
Izlasku 20:2-17 i Petoj knjizi Mojsijevoj 5:6-21. Meutim, Biblija poznaje i treu verziju, koja se javlja
nakon to Mojsije slomi originalne table sa Zapovestima iziritiran injenicom da Jevreji u njegovom
odsustvu slave zlatno tele, pa ponovo izmoli Boga da mu izdiktira tekst, to Jehova i ini, iako je tekst
sada vidno drugaiji. Ta verzija se moe pronai u Izlasku 34:12-26. Nejasno je kako je tekst posle
ponavljanja drugaiji, ako je od tako esencijalne vanosti zar ne bi trebalo da bude identian? Pa,
hajde da vidimo kako one izgledaju za poetak.

I verzija (Izlazak 20:2-17)

1.Ja sam Gospod Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih
bogova uza mene.
2.Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku od onoga to je gore na nebu, ili dole u zemlji, ili u vodi, ili
ispod zemlje. Nemoj im se klanjati, niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji
pohodim grehe otake na sinovima do treeg i etvrtog koljena, onih koji mrze na mene, a inim
milost na hiljadama onih koji me ljube i uvaju zapovesti moje.
3.Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog: jer nee pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo
uzalud.
4. Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est dana radi i svravaj sve poslove svoje, a sedmi je
dan odmor Gospodu Bogu tvom: tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga
tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivine tvoje, ni stranac koji je meu vratima tvoj. Jer je za est dana stvorio
Gospod nebo i zemlju, more i ta je god u njima: a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod
dan od odmora i posvetio ga.
5. Potuj oca svog i mater svoju, da ti se produe dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
6. Ne ubij.
7. Ne ini preljube.
8. Ne kradi.
9.Ne svodi lano na blinjeg svog.
10. Ne poeli kuu blinjeg svog, ne poeli enu blinjeg svog, ni slugu njegovog, ni slukinju njegovu,
ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti bila ta blinjega tvog.

II verzija (Izlazak 34:12-26)

1.uvaj se da ne hvata vere s onima koji ive u zemlji u koju e doi, da ti ne budu zamka usred
tebe, nego oltare njihove oborite i likove njihove izlomite i gajeve njihove isecite. Jer ne valja da se
klanja drugom Bogu: jer se Gospod zove revnitelj, Bog je revnitelj. Nemoj hvatati vere s onima koji
ive u onoj zemlji, da ne bi inei preljubu za bogovima svojim i prinosei rtvu bogovima svojim
pozvali te i ti jeo rtve njihove. I da ne bi kerima njihovima enio sinove svoje i da ne bi keri njihove
inei preljubu za bogovima svojim uinile da sinovi tvoji ine preljubu za bogovima njihovim.
2.Livene bogove ne gradi sebi.
3.Praznik presnih hlebova dri; sedam dana jedi presne hlebove, kao to sam ti zapovedio, na vreme
meseca Aviva, jer si tog meseca izaao iz Misira.
4.Sve to otvara matericu moje je, i svako muko u stoci tvojoj to otvara matericu, govee ili sitna
stoka. Ali magare koje otvori matericu otkupi jagnjetom ili jaretom: ako li ga ne bi otkupio, slomi mu
vrat; I svakog prvenca izmeu sinova svojih otkupi; I da se niko ne pokae prazan preda mnom.
5. est dana radi, a u sedmi dan poini, i od oranja i od etve poini.
6.Praznuj praznik sedmica, prvina etve penine, i praznik berbe na svretku godine. Tri puta u
godini da se svako muko izmeu vas pokae pred Gospodom Bogom Izrailjevim. Jer u izgnati
narode ispred tebe I mee tvoje rairiu, niko nee poeleti zemlje tvoje, kad stane dolaziti da se
pokae pred Gospodom Bogom svojim tri puta u godini.
7. Nemoj prinositi rtve moje uz hlebove kisele i 8. da ne prenoi do jutra rtva praznika pashe.
9. Prvine od prvog roda zemlje svoje donesi u kuu Gospoda Boga svog.
10. Nemoj kuvati jare u mleku majke njegove.

Budui da je prva verzija istorijski dominantno doivljavana kao Deset zapovesti i da je takav sluaj i
danas, te da prvi sadraj ima u sebi vie moralnih naredbi od drugog, koji uglavnom regulie verske
dunosti, prvenstveno emo se u ovom tekstu baviti njom, iako emo se svakako povremeno osvrnuti
i na drugu verziju, koja ima skandaloznih elemenata, ali, poto je nezastupljena, moe joj se ovom
prilikom dati free pass. Uostalom, svakome mora biti oigledno o kako se trivijalnim zapovestima radi
iz perspektive modernog drutva i moralnih pravaca. Treba kurioziteta radi napomenuti i da je
klasina teologija klasifikovala Zapovesti u dve grupe: prvu, koju najee ine prve etiri zapovesti,
koja regulie odnos pojedinca prema boanstvu i drugih est, koje reguliu odnos pojedinca prema

drugima i drutvu u celini.

POJEDINANI OSVRT NA ZAPOVESTI

1.Ja sam Gospod Bog tvoj, koji te je izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih
bogova uza mene.

Ovo nije ni najmanje iznenaujue za svakog ko je proitao Bibliju i upoznao se sa likom Jehove ili
Jahvea, mada bi verovatno bilo iznenaujue za itaoca koji je leerno otvorio Deset zapovesti
oekujui da pronae savreni moralni vodi objavljen oveanstvu od strane sveznajueg i
svemogueg vanvremenog entiteta, to je predstava kakvu neosnovno i uporno pokuavaju da stvore
i obini vernici i profesionalne apologete. Teko je poverovati da bi takav natprirodni entitet,
sveznaujui, moralno savren i svemoan bio ovoliko despotski nastrojen i toliko sujetan da zahteva
potovanje i, jo dalje, iskljuuje sve ostale (nepostojee?) bogove. Ovo vie nalikuje posesivnosti u
romantinim vezama odlikovanim psihikim nasiljem karakteristinim za nesigurne ljude, o emu su u
polju psihologije napisane knjige. Ljubomorni bog? To je smeno. Bie koje je stvorilo stotine milijardi
galaksija sa milijardama planeta je ljubomorno, kao kakav nesigurni srednjokolac ija se simpatija
eta sa nekim drugim? I to na lane bogove, odnosno na neto to zapravo i ne postoji? Ovde se Bog
ponaa kao razmaeno derite kome je oigledno potrebno priznanje, pohvala i odobravanje kojim e
otkloniti svoju nesigurnost i samopotvrditi se. Jo dalje, potrebno mu je oboavanje, pokornost i
neprestano slavljenje. Nesigurni i ljubomorni bog kako jadan prizor. Misliti da bi se bie
neograniene inteligencije i moi ponaalo ovako na granici je mentalne infantilnosti i ludila. No,
Hejnlejn je jednom prilikom lepo primetio da ,,ljudi retko (ako ikad) uspevaju da stvore Boga koji je
superioran u odnosu na njih, pa veina bogova ima manire i moral razmaenog deteta. Ovu
nesrenu antropocentrinost treba sagledati i pod prizmom Ksenofana iz Kolofona, koji je imao par
odlinih misli o tome u VI veku pre nove ere. On pie:,,Sve su bogovima priili Homer I Hesiod, sve to
je kod ljudi sramotno i pokudno: krau, preljubu i meusobno varanje. (Bog Biblije proao je jo
gore, o njemu Riard Dokins ispravno i reito pie:,,Bog Starog zaveta je nesumnjivo najneprijatniji lik
u itavoj fikciji: ljubomoran i ponosan na to; sitniav, nepravedan i neopratajui control-freak;
osvetoljubivi, krvoedni zagovornik etnikog ienja; mizogini, homofobni, rasistiki, infanticidni,
genocidni, filicidni, zaraujui, megalomanski, sadomazohistiki, hiroviti i pakosni siledija.) Pored
toga, on takoe izvlai sjajnu poentu:,,Etiopljani tvrde da su im bogovi tuponosi i crni, Traani da su
plavooki i riokosi, a kad bi volovi, konji i lavovi imali ruke i mogli njima da slikaju i stvaraju dela kao
ljudi, slikali bi likove bogova i davali im telo kakvo upravo i sami imaju: konj nalik na konje, volovi na
volove, a lavovi na lavove. Opet, Jehova je izmakao fizikom ovekolikom prezentovanju, ali je
sasvim preuzeo ljudski karakter apsolutnog i neogranienog vladara, tipinog za to vreme, kao i
plemenske norme i vrednosti. Mislim da ova naredba ima vie smisla kada se posmatra iz ateistikog
ugla: naravno da savreno moralno bie ne bi napisalo ovako neto, niti bi to ponudilo kao objavu
ljudskom rodu, ali ko bi? Svetenik, koji se bori sa ostatkom politeizma i eli da preuzme religijski
monopol, jer mu on donosi zakonodavni i moralni monopol, a sa njim i kontrolu i mo, dajui
autoritet boanstva njegovim naredbama u vremenu u kom dravni aparat sposoban da postoji kao
samodovoljan u smislu represivnog kanjavanja prekrilaca normi ne postoji. Praksa je tipina za
gotovo sve drevne narode i moe se nai u uvodima mnotva daleko starijih zakonika (Hamurabi
ploe dobija od amaa).

2.Ne gradi sebi lik rezani, niti kakvu sliku od onoga to je gore na nebu, ili dole u zemlji, ili u vodi, ili
ispod zemlje. Nemoj im se klanjati, niti im sluiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji

pohodim grehe otake na sinovima do treeg i etvrtog koljena, onih koji mrze na mene, a inim
milost na hiljadama onih koji me ljube i uvaju zapovesti moje.

itajui drugu zapovest, ne mogu da se otmem utisku da je ovo moglo da stane i pod prvu i tako
sauva krucijalno bitan prostor za ono to bi trebalo da bude objava od neprocenjive vanosti za
budunost odabranog naroda, a time i oveanstva. Sigurno bi svemogue bie to olako videlo? Ovo
deluje... razoaravajue trivijalno. Ne gradi sebi lik rezani? Zaista? Zato? Da li je to stvarno neto
najbolje i najbitnije to perfektna inteligencija ima da nam porui, da li je to zaista jedna od deset
najesencijalnijih stvari koje oveanstvo treba da uje u tom istorijskom trenutku, koje ak treba da
odjekuju kroz vekove razliitim civilizacijama? Neki autori su smatrali da se prvi deo ove zapovesti ne
odnosi samo na zabranu idolopoklonstva, nego da zabranjuje i bilo kakvu umetnost, koja ne slavi
Jehovu. Iz toga su izvlaili zakljuak da ljubomorni Bog, iza koga, kao iza arobnjaka iz Oza, govori
prevarant u formi svetenika, zapravo ne eli da se oboava ili slavi bilo ta drugo sem njega. Ako se
pogleda jeziki smisao ove odredbe, on je kristalno jasan i takvim autorima se mora dati da su
ispravno drali. Tumaenje teologije o idolopoklonstvu je, kako bi Aron Nelson primetio, ,,deo
hrianskog hobija da ljudi interpretiraju Bibliju tako da znai stvari koje ne kae (a ne znai one
koje kae). Ipak, ova zapovest je interesantna zbog najmanje dva razloga: 1.) Prikazuje da hrianski
Bog nema nikakvog moralnog problema sa naslednom krivicom, to je primitivan i etiki neodriv
koncept karakteristian za primitivna prava varvarskih drutava. 2.) Hrianski Bog funkcionie po
principu tapa i argarepe, kao i hrianski moral ,, sluaj me, budi rob mojih zapovesti i nagradiu
te. Nemoj i nastradae , i to ne samo ti, nego i tvoja deca. Ne mogu da uoim sutinsku moralnu
razliku izmeu ovoga i reketake pretnje, mada je ovo verovatno gore, uzevi u obzir da dolazi od
bia koje bi trebalo da razume moralnu autonomiju i slobodu, a pritom je navodno svemono.
Takva linija razmiljanja vodi i u ono to je u teologiji svojevremeno percepriano kao problem i odvelo
je u razliite sporove. Lajbnic sokratovski definie: ,,Naelno je prihvaeno da je ono to Bog hoe
dobro i pravedno. (Ovo predstavlja logiku greku argumenta tvrdnjom i argumenta ad populum.
napomena B.D.) Ipak, ostaje pitanje da li je dobro i pravedno zato to Bog to hoe ili Bog to hoe zato
to je dobro i pravedno; drugim reima, da li su pravda i dobrota arbitrarne ili pripadaju neophodnim
i venim istinama o prirodi stvari.

Ovo nosi jako teke implikacije ma na koju stranu otili. Ako moral zavisi iskljuivo od Boije volje, on
nije ni objektivan, niti racionalan, ve poiva samo na hiru jednog diktatora. Moral, dakle, nije baziran
na razumu, dokazima ili empatiji, ve na goloj samovolji apsolutiste. Samim tim, moralna
odgovornost je ukinita jer ne postoji opravdani etiki razlog za potovanje takvog poretka. Ono to
Bog naglaava u ovoj zapovesti, a to je princip kazne i nagrade, jo dalje govori da ono to nudi nije
moral, nego slepa poslunost bez obzira na ono to je ispravno. Ovo su priznavali i teistiki autori,
meu njima i Lajbnic, koji je smatrao da bi takvo stanje kompromitovalo Boga kao savreno moralno i
mudro bie. ,,Gde e biti njegova pravda i mudrost ako ima samo odreenu despotsku mo, ako e
arbitrarnost zauzeti mesto razuma i ako e, u skladu sa definicijom tirana, pravda da se sastoji od
zadovoljavanja najmonijeg? Ako prihvatimo da su pravda i dobrota arbitrarne, odnosno da je dobro
i pravedno sve ono to Bog takvim proglasi, onda bismo morali usvojiti recimo biblijski stav da je
ropstvo dozvoljeno i opravdano. Dobro i zlo moe postati bilo ta to Bog objavi takvim. Ovo,
paradoksalno, rui svaku moralnu obavezu da se takve zapovesti potuju jer ne poivaju ni na emu
do sile i efa. Ipak, sva moralna naela koja proizilazi iz ateistiki postavljenog moralnog realizma
oigledno nite takve tvrdnje, koje i prima facie jasno moraju biti netano: oigledno jeste moralno
pogreno posedovati drugo lice kao imovinu. Sa druge strane, ako moralne istine postoje kao

matematike, kao vene i neophodne, kako kae Lajbnic, onda boanstvo nije suvereno i
neogranieno nad njima, budui da su one stare jednako kao i ono, ako ne i starije. Ako dobrota i
pravda postoje kao etike kategorije mimo volje boanstva, ono je njima ogranieno, moda ak i
vezano. Bog ne moe onda initi dobru stvar kao lou, a lou kao dobru, to po logici stvari znai da
nije svemoan i da postoji neto izvan njega. Ovo bi odvelo u nesvakidanju misao jer bi ograniilo i
slobodnu volju samoga Boga, poto je on definisan kao moralno savren. Ako je boanstvo moralno
savreno, a moralne istine postoje kao vekoveite i nezavisne, onda boanstvo ne moe uraditi nita
protivno njima, to znai da nema slobodnu volju, budui da o njih ne moe da se ogrei, a da ne
ukine sopstveno svojstvo. Bog onda postaje mehanizam bez volje. Jo dalje, postojanje morala mimo
Boga, ak i da on postoji, dokazalo bi da je Bog nepotreban kao njegov tvorac. Hugo Grocije, osniva
kole prirodnog prava, i sam dolazi do ove konkluzije: ,,Ono to smo govorili (o prirodnom pravu) bi
imalo stepen validnosti ak i kada bismo pretpostavili ono to se ne moe predstaviti bez kranjeg
nevaljastva, da Bog ne postoji ili da ga ljudski poslovi ne interesuju.

3.Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog: jer nee pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo
uzalud.

Dobro, Lorde Voldemore, kako zapoveda. Ovo postaje smeno. Preli smo tri zapovesti i jo uvek
smo bez bilo kakvog bitnog etikog principa. ,,Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog? Za sada
Zapovesti mnogo pre predstavljaju portret jedne sujete nego iole koristan etiki vodi. Trea zapovest
je ono to e postati poznato kao zakon o bogohuljenju, koji je nedopustiv u liberalnoj demokratiji
gde ljudsko pravo na slobodu govora postaje sveto i neprikosnoveno. Bogu je oigledno koncept
slobode govora mrzak, kao i svakom tiraninu. Preciznije reeno, sveteniku koji govori kroz Boga je
koncept slobode govora mrzak jer suzbija njegovu mo izgraenu na autoritetu. Tomas Deferson e
vekovima kasnije pisati o slobodi govora i tiraniji i njihovom odnosu.

4. Seaj se dana od odmora da ga svetkuje. est dana radi i svravaj sve poslove svoje, a sedmi je
dan odmor Gospodu Bogu tvom: tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni ki tvoja, ni sluga
tvoj, ni slukinja tvoja, ni ivine tvoje, ni stranac koji je meu vratima tvoj. Jer je za est dana stvorio
Gospod nebo i zemlju, more i ta je god u njima: a u sedmi dan poinu; zato je blagoslovio Gospod
dan od odmora i posvetio ga.

Koncept svemonog boanstva koje se odmara nakon to je stvorilo svet za sedam dana, bukvalnih ili
metaforikih, iako je po prirodi svojih moi moglo da ga stvori bez ikakvog napora u treptaju oka
oduvek je zabavljao bistrije autore i filozofe. Ipak, norma koja regulie verski ritual i socijalnu rutinu
neradnog dana, iako smislena, teko da bi nala mesto u deset stvari koje je neophodno objaviti
oveanstvu. Ove etiri zapovesti, pored oiglednog problema sujetnog i ljubomornog boga, koji je
kontradiktoran perfektno moralnom boanstvu, sporne su ne samo jer sadre previe pogrenog u
sebi, ve jer zauzimaju mesto bitnijim nardebama. ta nije nalo svoje mesto u Zapovestima?

Recimo ropstvo i zabrana ropstva. Svako sa gramom zdravog razuma bi pomislio da e savreno
moralni Bog objaviti ljudima koji praktikuju ovu nemoralnu praksu da je posedovanje drugog ljudskog
bia pogreno. On je moralno obavezan da objavi takvu istinu samom injenicom da je svestan nje.
Danas je, na svu sreu, takav zakljuak o imoralnosti ropstva stavljen van krupnijih moralnih sporova i
ropstvo je zabranjeno hrpom meunarodnih deklaracija, ustava i zakona. To dugujemo delima
prosvetitelja, a ne biblijskog Boga i njegovih slugu. Ipak, ini se da Bog smatra da je bitnije
kriminalizovati uzimanje njegovog imena u usta uzalud, rad na sedmi dan ili pravljenje rezanog lika,
nego dati zabranu ovakve nehumane i nemoralne prakse, koja je kotala ivota milione ljudi, a jo
milione naterala da ive u najdubljoj bedi. Zapravo, ako proitate Bibliju, videete da u Izlasku 21:2-
11, 20-21 i 27 ropstvo jeste jasno doputeno i regulisano. Ovo je tek dubiozno kada pogledamo drugu
verziju Zapovesti i shvatimo da je Bog naao vremena i mesta da se izrazi o zabrani kuvanja jareta u
mleku majke njegove i o prirodi rtvenog hleba. Izgleda da je to bilo vanije od ukidanja ropstva.
Interesantni moralni prioriteti, mora se priznati. Ovde treba napomenuti da je jedini greh koji se nee
oprostiti po Bibliji hula na Duha Svetoga. Dakle, genocid, masovna silovanja, ubijanja dece i ropstvo
e se pod nekim uslovima oprostiti, a hula na Duha Svetoga nee. Izgleda da Bog vie voli svoju sujetu
od onoga to je stvorio, te da mu je bitnije da zadovolji tatinu nego da sprovede pravdu.

to se tie enskih prava i polne jednakosti, ona e nastati hiljadama godina nakon Biblije, opet, kao
indirektna posledica aktivnosti prosvetitelja i kao direktan plod borbe feministikog pokreta za
jednakost. Bog nije video kao neophodno da pomene jednakost ena, zapravo ena se jako esto
tretira kao imovina, a neretko ima pomena i o seksualnoj robinji. Izlazak 20:17, 21:7-11, 21:22 i
22:16-17 su jasna ilustracija Boijeg gledita o enama. Ovakva gledita za moralno savreno bie su
posve neshvaljiva. Bog je sasvim ok sa podreenim enama. Opresija koju e ovo izroditi, opet,
merie se milionskim rtvama i neziricivom patnjom.

Nema rei o jednakim pravima. Bog svuda i uvek pravi segregaciju izmeu Jevreja i svih ostalih.
Jevreji su odabrani narod, a i ostale je Bog stvorio, samo su oni to u meuvremenu zaboravili, pa e
Jehova ipak da postane tipian spoj plemenskog boga rata i boga oca Jevrejima, koji e sa
pravednikim gnevom da nareuje genocid, masovna ubistva ena, staraca i dece, ak i stoke, pa i
zatiranje itavih gradova i celih naroda. U redu je da Jevreji imaju robove, ali kada Egipani uzmu
Jevreje u ropstvo, to se kanjava. Strano je da faraon naredi ubijanja jevrejske dece, ali kada Bog
pobije egipatske prvoroene i prvoroene robova preko koncepta nasledne krivice, to je moralno
ispravno. Nita o pravu zarobljenika, o ratnom zloinu, nita o neubijanju dece, nita o milosti prema
poraenim suparnikim plemenima (zapravo, postoji deo gde Jehova kanjava Jevreje jer su pokazali
milost pobeenima). Deo o zatiranju celih populacija je zato ipak tu. Implikacija silovanja, naredba da
se pobiju svi iz suparnikog plemena, sem ena koje nisu spoznale mukarca, takoe je prisutna.
Jehova, ako emo poteno, u Bibliji pre igra ulogu svemonog Dingisa ili Tamerlana, briui i
istrebljujui sve pred Jevrejima, nego staloenog profesora prava koji slui pravu i pravdi.

Postavlja se pitanje zato je to tako? Zato se sveznajue i savreno moralno boanstvo ponaa
sasvim drugaije od oekivanog sleda, pa vie nalikuje primitivnom plemenskom osvajakom
poglavici? Zato je daleko blie prevazienim vrednostima tribalnog drutva nego vrednostima
savremenog sveta? Zato pravi tako oigledne greke? Zato ne zabrani ropstvo? Zato ne ponudi
polnu jednakost i prava ena? Zato ne sprei genocide, zato nareuje pljaku i ruenje drugih
hramova, zatiranje itavih naroda i gradova? Zato ne poznaje prava zarobljenika? Zato ne spreava,
ve ohrabruje, pogubljenja dece, najstraniji zloin poznat oveku? Odgovor je razoaravuje prost:
zato to je samo odraz onih koji su ga stvorili. Ne moe da zabrani ropstvo jer je ono uobiajno u
antikom svetu, potrebno je da prou vekovi i da Prosvetiteljstvo utre put Francuskoj revoluciji, koja
e uspostaviti prava oveka i graanina kao neprikosnovena. Ne moe da ponudi eni jednaka prava,
zato to se ena drugaije percepira u osvajakom jevrejskom drutvu i u gotovo celom antikom
svetu jeste inferiornija u odnosu na mukarca (mada je recimo egipatska civilizacija imala izrazito
razvijena prava ena, neki smatraju da e se taj nivo dostii ponovo u Evropi tek sa revolucijama).
Nee zabraniti genocide, niti spreiti masovna silovanja, niti osporiti klanja dece poraenih plemena,

zato to osvajai u tom periodu ne vide nita pogreno u tome. Nee urediti drutvo kao
parlamentarnu demokratiju jer e proi vekovi dok oveanstvo ne sazri do tog civilizacijskog
stepena. Iz slinih razloga, nee pomenuti vladavinu prava ili pravnu dravu. I ratni zloini u
savremenoj formi e se javiti mnogo, mnogo kasnije. I zato treba postaviti hjumovsko pitanje: ta je
verovatnije, da se Bog ponaa tako zato to je samo projekcija onih koji su ga stvorili ili da su ovakve
kontradiktornosti neobjanjive ili otklonjive zamornim nizom ad hoc hipoteza, koji nalikuje na kakvu
farsu? Zar je mogue da jednog sveznajueg Boga pobedi ubedljivo tehnika obinih profesora prava?
ak i zaslepljujue neznanje kojim se Bog slui u Bibliji pokazuje ovo. Lek za lepru, koji lino Bog
preporuuje u etrnaestom poglavlju Knjige Levita izgleda ovako: treba nai dve ptice i ubiti jednu,
zatim umoiti kljun ive ptice u krv ubijene. Potom to treba premazati preko bolesnika sedam puta i
pustiti pticu u polje. Zatim treba zaraenog izbajati i dodirivati kedrovim drvetom, pogubiti jagnje,
staviti njegovu krv na bolesnika. Nakon par ponavljanja, ponoviti ritual sa pticama, oiati i obrijati
bolesnika i isprskati kuu krvlju sedam puta. Da li ovo deluje kao pouzdana medicina ili kao vraanje
plemena koje nije znalo bolje? ta vai tu, vai i za Zapovesti. Bog je samo odraz onih koji su ga
stvorili: zato misli, govori i ponaa se po njihovom etikom i socijalnom sistemu, kao apsolutni vladar,
car nad carevima.

Aron Nelson primeuje u svom predavanju o Zapovestima: ,,Sada, prvi set (Zapovesti) je navodno
napisao sam Bog svojom rukom i Bog kae da e da napie i drugi set, ali, kako itamo dalje,
saznajemo da ga je zapravo napisao Mojsije. Vidite, nikad nita nije bilo napisano od strane Boga. Sve
za ta je ikada reeno da je Boija re je bilo napisano od strane ljudi, koji su navodno inspirasni od
strane Boga. Skoro kao da Bog nikada nije ni bio tamo. To je zanimljiva stvar o Bogu. On moe da
napravi dinosauruse, viruse i sve to ljudi ne mogu da naprave, ali ne moe da napravi nita to ljudi
mogu da naprave. Ne moe da napravi kutiju, amac, ili zgradu, ne moe sam nita da napie i nikada
ne demonstrira da ima vise znanja, mudrosti ili razumevanja od prostih ljudi koji su morali da urade
njegov posao za njega.

Dobro je setiti se i Hiensa: ,,Bilo bi teko pronai laki dokaz da je religiju stvorio ovek. Postoji, prvo,
monarhistiko reanje o potovanju i strahu, propraeno strogim podsetnikom na svemo i
neogranienu osvetu, podsetniku sline vrste onom kojim bi vavilonski ili asirski vladar moda
naredio pisarima da otponu proklamaciju. Postoji onda otar podsetnik da se nastavi raditi i da se
oputa samo kada apsolutisti tako kau. Nekoliko hrskavih legalistikih podsetnika sledi, od kojih je
jedan redovno pogreno predstavljen budui da originalna hebrejska Biblija zapravo kae: ,,nee
initi ubistvo. Ali ma koliko neko mislio nisko o jevrejskoj tradiciji, sigurno je uvredljivo za Mojsijev
narod pomisliti da su oni dotle stigli pod utiskom da su ubistvo, prevara, lopovluk i krivokletstvo
dozvoljeni.

I sada smo doli konano do materije koja regulie meuljudske i drutvene odnose.

5. Potuj oca svog i mater svoju, da ti se produe dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.

Treba na poetku napomenuti da Bog smatra ovu zapovest dovoljno vanom da Knjiga Levita jasno
pokazuje da e se onaj ko je pogazi kazniti smrtnom kaznom. Kao moralni princip, on moe biti dobar,
a i ne mora sve zavisi ko su nam roditelji. Ukoliko je roditelj izvesni gospodin koji je drao svoju
erku vezanu u podrumu decenijama i svakodnevno je silovao, da li ga treba potovati? A ako je
roditelj nasilnik koji batina svoje dete? Gde podvlaimo granicu? Ovakav moralni postulat je posve
uopten, a opet je impotentan, jer zahteva sagledavanje in concreto. Naravno da treba potovati

dobre roditelje, ali da li treba potovati loe? One koji su nas maltretirali ili napustili dok smo bili
bebe? Princip je previe irok i upravo zato beskoristan, moe, a ne mora biti dobar, a teko da je
vredan prvih deset. Ipak, kao zakon, kanjavanje dece za neposlunost roditeljima i to smrtnom
kaznom! - oigledno je vrhunac varvarskog drutva. Savremena zakonodavstva nastoje upravo da
tite decu od nasilja u porodici budui da su deca ranjiva kategorija. Princip pravne zatite u
krivinom pravu generalno pravi disproporciju: to je rtva nemonija, zatita je jaa.

6. Ne ubij!

Ovo je prva zapovest koja i vrednosno i zakonski ima smisla. Ipak, postoji nekoliko problema sa njom
u Bibliji:

1.) Kontradiktorna je naredbama za pogubljenje pripadnika drugih religija, nevernika,

homoseksualaca, vetica, lanih proroka (ovo bi zaista bilo zanimljivo poto su svi proroci po prirodi
lani), onih koji ive u gradu u kom ivi samo jedna osoba koja potuje drugog boga, preljubnika, ena
koje nisu nevine prve brae noi, onih koji rade na abat i onih koje Bog specijalno odredi za genocid
zbog pripadnosti drugom plemenu. Ne ubij onda oigledno ne vai apsolutno, ve postaje ,,ne ubij,
sem ako..., gde su umesto validnih razloga za lienje ivota navedeni varvarski i primitivni. Takoe,
izgleda da se ne primenjuje ni na druge nezgodne sluajeve: Mojsije je naredio pokolj zbog zlatnog
teleta nakon dobijanja zapovesti u Izlasku 32:27-29. Bukvalno, to je jedna od prvih stvari koje je
uradio nakon to je siao sa Sinaja.
2.) Previe je uoptena nuna odbrana, rat i ubistvo iz samilosti su samo neki sluajevi koji moralno,
a i zakonski, pod odreenim okolnostima mogu da se izuzmu iz kriminalizacije.
3.) Pravno je neprecizna, a budui da u krivinim naukama vai naelo lex certa i lex stricta, odredbe
moraju biti jasne i precizne. Ova to nije, to je sasvim oekivano kada se uzme u obzir vreme u kom je
nastala, ali, ako bismo posmatrali Boga kao sveznaujeeg, to ne bi imalo preterano smisla.

7. Ne ini preljubu!

Opet, treba napomenuti da je ovo pravilo propraeno smrtnom kaznom, to nije sluaj u
civilizovanom svetu, gde je prevara dekriminalizovana, iako moe posluiti kao osnov za razvod braka.
Prevara pod svetlom savremenih, humanistikih etikih sistema predstavlja izdaju poverenja i
kvalifikuje se kao moralno loa zbog emotivnog povreivanja druge osobe, ako se uzme u obzir da je
uinjena bez saglasnosti partnera, a ne u sklopu seksualnog fetiizma. Tu se mogu postaviti druga
moralna pitanja: da li je pogreno varati prevaranta ili nasilnika? U antikom svetu, daleko vei
problem je predstavljalo nasleivanje, gde se eleo izbei sluaj da tua deca nasleuju prevarenog
mukarca (nasleivanje je bilo jako bitno, tako da Bog insistra da Onan napravi decu udovici svog
brata, a kada on to odbije, Bog se umea koga briga za slobodnu volju, to e posluiti tek kasnije da
se opravda nemeanje u Auvicu i ubije ga ). Kao etiki postulat, pravilo je u redu, ali je teko
vredno ove liste, poto se ini samooiglednim da kao moralni prestup mora biti lake od ropstva.
Kao zakon, apsolutno odgovora epohi u kojoj je nastalo i njenim potrebama, ali je iz dananje
perspektive nedopustivo. Inae, prevarom se smatra samo sluaj u kom je ena udata za drugog
mukarca, ali ne i obrnuto, kada je mukarac oenjen drugom enom. Tako da je u Bibliji sasvim
mogue pronai brakove u kojima mukarci imaju konkubine, kao recimo Avram, Jakov ili Solomon.
Mogue je pronai i poligamiju u primerima Davida ili Gideona, ali i mnogih drugih.

8. Ne kradi!

Ova je zapravo dobra, usvojena, naravno u razvijenoj formi, u svim savremenima pravima kao zatita
prava svojine i, posredno, imovine. Moglo bi joj se evidentno prigovoriti da moralno zalazi u sivu zonu
u sluaju osoba koje kradu da bi preivele jer su ostavljene bez izbora, ali kako ti prigovori stoje za
sitnu krau, bilo bi nepoteno oekivati ita kvalitetnije. Njen glavni problem jeste kontariktornost,
poto sam Bog u Bibliji neretko nareuje pljake, a odabrani narod prilikom odlaska iz egipatskog
ropstva odnosi i tuu imovinu.

9. Ne svedoi lano protiv blinjeg svoga!

Krivoklestvo je kriminalizovano u gotovo svim pravnim sistemima, pa i u pravnom poretku Republike

Srbije. Ova zapovest je sutinski dobra i ne zahteva podrobniji komentar. Jedino to bi joj se moglo
prigovoriti je termin blinji, budui da ostaje pitanje ta sa strancima u tom sluaju.

10. Ne poeli kuu blinjeg svog, ne poeli enu blinjeg svog, ni slugu njegovog, ni slukinju njegovu,
ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti bila ta blinjega tvog.

Ovo uvodi takozvani zloin u mislima, koji su odbacili jo rimski pravnici sa Ulpijanom i cogitationis
poenam nemo patitur. Suditi nekome za misli je nepoteno, posebno uzevi u obzir ljudsku prirodu,
koja ne moe da kontrolie svoje misli i elje tek tako, a koju je prema Bibliji sainio Bog. ak i kada bi
to bio sluaj, greh u mislima i greh u delu nikada nisu jednaki zato to prvom nedostaje posledica u
fizikom svetu. Bitno je napomenuti da bi otimanje navedenih stvari potpalo ili pod krau ili pod
preljubu, a da je sama elja nedostojna kriminalizacije, bilo moralne ili zakonske. Uzgred, ilustrativno
je videti da naredba enu tretira kao imovinu i da Bog nema problema sa postojanjem slukinja.
PRE ZAPOVESTI

Sluajui hrianske apologete, ovek stie utisak da je pre Zapovesti vladala potpuna anarhija,
socijalna i moralna, da nikakva pravila nisu vaila i da su osnovni moralni i pravni zakoni tek tako,
najednom, pali sa neba. Bukvalno.

Danas znamo da je ovo glupost. Znamo da se ljudska empatija i moral i evolutivno mogu objasniti kao
sklonost pojedinaca ka saradnji i koheziji u cilju opstanka zajednice. U tom smislu, Hiens je u pravu
kada kae da ,,estitost ljudi nije izvedena iz religije, ona joj prethodi.

Jednako tako, znamo da je, prema tvrenjima, Mojsije, sve i da je postojao, iveo u etrnaestom i
trinaestom veku pre nove ere. Najstariji ljudski zakonik, Ur-Namu, stariji je od njega sedam ili osam
vekova. To je vreme koje nas deli od epohe cara Duana. Takoe, ima u uvodu pozivanje na
boanstva, koja su izgleda pretekla Jehovu za nekih sedam stotina godina. U nekim elementima on je
superioran u poreenju sa Zapovestima, ali svakako ni po emu ne kaska, to dokazuje da Jehova
nita nije bacio sa neba, ve da su ta pravila civilizacijski ve bila dugo u opticaju. Naravno, Ur-Namu
nije jedini i slini, a negde i razvijeniji zakonici, u meuvremenu su bili u opticaju. Ipak, kao najstariji,
evo kako Ur-Namu izgleda radi komparacije:

1.Ako ovek poini ubistvo, taj ovek da se ubije.

2.Ako ovek poini razbojnitvo, on e biti ubije.
3.Ako ovek poini kidnapovanje, zatvorie se i platie petnaest ekela srebra.
4.Ako rob oeni roba, a taj se oslobodi, on nee napustiti domainstvo.
5.Ako rob oeni slobodnu osobu, predae prvoroeno dete vlasniku.

6.Ako ovek prekri prava drugog i razdevii nevinu enu mladog oveka, oni e ubiti tog oveka.
7.Ako ena oveka sledi drugog oveka i spava sa njim, nju e pogubiti, ali e taj mukarac biti
Slobodan.
8. Ako ovek na silu razdevii devicu robinju drugog oveka, onda mora da plati pet ekela.
9. Ako se ovek razvede od prvovenane ene, platie joj minu srebra.

15. Ako se budui zet useli u kuu svog budueg tasta, ali tast kasnije da erku drugom oveku, tast
e vratiti odbijenom zetu duplu koliinu branih poklona koju je kupio.

18. Ako ovek iskopa oko drugog oveka, platie pola mine srebra.

25. Ako ovekova robinja, poredei sebe sa njegovom eno, razgovara drsko sa njom, usta e joj biti
napunjena sa etrvtinom soli.

31. Ako ovek poplavi polje drugog oveka vodom, izmerie tri kura penice po iku polja.
....

ZAKLJUAK

Od Boijih zapovesti, relativnu pravnu vrednost nose 3: VI, VIII i IX, koje su u razvijenijoj formi
usvojene u savremenim pravnim sistemima. Ipak, krivino delo ubistva, krae i krivokletstva ne
donose Zapovesti, ona su bar sedam vekova starija i mogue ih je pronai u Ur-Namu: ubistvo (I),
kraa i razbojnitvo (II), krivokletstvo (XVIII). Slina dela su prisutna i kod Hamurabija, etiri veka pre
Zapovesti: ubistvo (vise lanova), kraa i razbojnitvo (VIII, XXII), krivokletstvo (I-III). Potreba za
njihovom pravnom regulacijom je samoevidentna u svakoj ljudskoj zajednici. V i VII zapovest mogu
biti moralno ispravne pod odreenim okolnostima, ali je njihova zakonska kriminalizacija apsolutno
neopravdana iz perspektive modernog prava. Prve etiri zapovesti i poslednja su sasvim
neprihvatljive u pravnom smislu i protive se izgraenom sistemu neprikosnovenih ljudskih prava u
potpunosti. Sa moralne take, jednako su nekvalitetne, uplje i opasne.

Objektivno posmatrano, Deset zapovesti ni izbliza nisu moralni i zakonski perfektni vodi koji bi se
oekivao od savreno moralne i sveznajue kreativne inteligencije. One ne donose nita inovativno,
niti inspirativno. Daleko manje, zapravo, od recimo Deklaracije nezavisnosti ili francuskih
revolucionarnih ustava, za koje smo sigurni da su nastali kao delo ljudskih ruku. Izvesno su kompletno
objanjive socijalnim i istorijskim faktorima, ne zahtevaju nikakvu natprirodnu intervenciju kreativne
inteligencije, te predstavljaju izraz vremena u kom su nastale i civilizacijskih tokova koji su uticali na
njihovo formiranje. Uspostavljanje kakvog-takvog plemenskog reda na religijskim osnova i jaanje
kohezije unutar zajednice su potrebe koje ih elegantnije objanjavaju od boanske intervencije. Ipak,
danas se one moraju initi reliktima mrane prolosti i ni sa zakonske, ni sa moralne take ne
zadovoljavaju minimum uslova da bi se mogle smatrati neprobojnim moralnim temeljom od strane
savremenog oveka. Neke od njih su direktno protivne poveljama i deklaracijama UN-a, kao i
ustavima i zakonima modernih drava, a moralno pokrie koje imaju iza sebe, najblae reeno, jeste
oskudno. Zato ih je neozbiljno potezati u debatama kao argument.

Bojan Dragievi