DEKLARACIJA (POVELJA) O PRAVIMA COVEKA I GRADJANINA

Zahtevi filozofa su postali zakon. Nakon ukidanja feudalizma Nacionalna

skupstina se preimenovala u Ustavotvornu nacionalnu skupstinu. Markiz de
Lafajet, koji se tokom americkog Rata za nezavisnost borio za prava Amerikanaca,
predlozio je Deklaraciju o pravima coveka i gradjanina. Zakon je donet 26.
avgusta 1789. i osigurao je francuzima osnovna ljudska prava. Time su mnogi
zahtevi filozofa-prosvetitelja postali zakon. Ideja, da svaki covek poseduje
neotudjiva prava, ugradjena je u sve slobodarske ustave u svetu tokom 19 i 20
veka. Ipak i danas u mnogim delovima sveta se ljudi moraju boriti za svoja prava.
Ophodjenje sa manjinama. Preostalih 600000 francuskih protestanata od tada
uzivaju puna gradjanska prava. 1791.godine je odrzana prva slobodna
protestanska sluzba jos od 1562. Od 50000 Jevreja koji su ziveli u Francuskoj,
prvo su gradjanska prava dobili oni u juznoj Francuskoj, koji su izbegli iz Spanije i
Portugalije(Sefardi-prim. prev.), nesto kasnije oni u Alzasu i severnoj Francuskoj.
Zestoke debate su se vodile oko toga, da li i robove u kolonijama treba abolirati.
Nakon sto su crncima u prvi mah ljudska prava bila priznata, nakon ustanaka u
Karibima su im, pod pritiskom belih kolonizatora, ponovo oduzeta.
Iz Americke Deklaracije o nezavisnosti 1776.
Mi smatrano ove istine oiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su obdareni
od strane njihovog Tvorca odreenim neotuivim pravima, meu kojima su ivot,
sloboda i tenja za sreom; u cilju obezbeivanja ovih prava, vlade ustanovljene
meu ljudima, izvode svoje zakonite moi iz saglasnosti onih nad kojima se vlada;
ako ikada ijedan oblik vlade postane prepreka ostvarivanju ovih ciljeva, pravo je
naroda da ga promeni ili ukine i ustanovi jednu novu vladu...
Razboritost e, zaista, zahtevati da davno ustanovljene vlade ne bi trebalo
menjati zbog nebitnih i prolaznih razloga; tako je i svo iskustvo pokazalo da su
ljudi vie raspoloeni da trpe kada su zla podnoljiva, nego da uklone nepravdu
ukidanjem oblika (vlasti) na koje su navikli.

Iz Deklaracije o ljuskim i manjinskim pravima Nacionalne skupstine Francuske

(26.08.1789.)
1. Ljudi jesu i nakon svog roenja ostaju slobodni i jednakopravni. Drutvene
razlike smeju biti obrazloene samo u smislu opte koristi.
2. Cilj svakog politikog udruenja je odranje prirodnih i neotuivih ljudskih
prava. Ova prava su sloboda, privatna svojina, sigurnost i otpor ugnjetavanju.
3. Poreklo svakog suvereniteta poiva u naciji. Nijedno telo, niti individua ne
moe koristiti vlast koja ne potie od njih samih.
4. Sloboda se sastoji u tome da svako moe initi sve to ne teti nekom
drugom...
5. Samo zakon ima pravo da zabrani delovanja koja su tetna za drutvo...
6. Zakon je izraz opte volje. Svi graani imaju pravo da uestvuju lino, ili preko
svojih predstavnika, u njegovom donoenju. On mora biti isti za sve...
7. Svaki ovek moe biti optuen, uhapen i zatvoren, ali samo u sluajevima
odreenim zakonom i u formama koje on propisuje...
10. Niko ne sme biti uznemiravan zbog svog miljenja ili zbog njemu svojstvene
religije, sve dok njegovo izjanjavanje ne ometa zakonom odreeni javni red i mir.
11. Slobodno izraavanje miljenja je jedno od najvrednijih ljudskih prava; svaki
ovek moe slobodno pisati, govoriti i tampati...
14. Svi graani imaju pravo da direktno ili putem svojih poslanika odreuju
potrebnost javnih dabina, da ih odobre, da preispitaju njihovo korienje, te da
odrede njihovu visinu, plaanje i duinu plaanja.
15. Zajednica ima pravo da od svakog javnog slubenika zatrai izvetaj o
njegovom radu.
16. Drutvo u kojem prava nisu zagarantovana i gde ne postoji podela vlasti
nema Ustava.
17. S obzirom na to da je privatna svojina nepovredivo i sveto pravo, ona nikome
ne moe biti oduzeta, osim u slucaju oigledne neophodnosti ili pod uslovom
pravednog i ranije odreenog obeteenja.