KAPIJSKO PUTOVANJE

Pol Frederik

Prevod: ivkovi Mirjana/ivkovi Zoran

 1. POSETA

Postojalo je jedno vreme, pre otprilike pola miliona godina, kada su neki novi susedi stigli u blizinu
Zemljinog Sunevog sistema. udeli su da sa nekim budu prijatelji... to jest, to je bilo ono to su oni
eleli, da pronau bilo koga s kim bi mogli da se sprijatelje. I tako su jednoga dana svratili na treu
planetu sistema, onu koju mi danas znamo kao Zemlju, da vide ima li moda nekoga kod kue.
Nisu izabrali ba najbolje vreme za posetu. Oh, Zemlja je obilovala ivotom, nije to bilo u pitanju.
Planeta je bila naprosto zatrpana njime. iveli su na njoj peinski medvedi, sabljasti tigrovi,
ivotinje nalik na slonove i jelene. Bilo je tu i zmija, riba, ptica i krokodila; kao i bakterija
prenosioca bolesti i leinara; bilo je i uma i savana, te rastinja svih vrsta. Meutim, padao je u oi
nedostatak jednog elementa u katalogu zemaljskih ivih bia. To je bila velika teta, poto su
posetioci upravo taj kvalitet najvie eleli da pronau.
Inteligencija je bila ta koju ovi posetioci iz svemira nisu mogli da pronau nigde na planeti. Ona
jednostavno jo nije bila pronaena.
Posetioci su krajnje marljivo tragali za njom. Najpriblinije biu kakvo su traili bilo je neko krznato
malo stvorenje koje nije znalo za jezik, vatru niti drutvene institucije... ali koje je bar upranjavalo
nekoliko vetina koje su dosta obeavale. (Na primer, bilo je u stanju da zubima oblikuje orue od
nasumce izabranog kamenja.) Kada se budu razvila moderna ljudska bia i poela da tragaju za
svojim evolucionim korenima, nazvae ovu vrstu praljudi "Australopitekus". Posetioci im nisu dali
neko odreeno ime... oni su za njih predstavljali samo jo jedno razoaranje u potrazi za
civilizovanim drutvom u svemiru.
Te male ivotinje nisu bile naroito visoke... otprilike poput dananjih estogodinjaka... meutim,
posetioci im nisu to zamerali. Nisu bili u prilici da te maliane uporede sa modernim ljudskim
biima, a ni oni sami nisu bili ba naroito visoki.
Bio je to neizvestan pleistocen, vreme u kome su se uveavale koliine leda koji se sputao u Evropu
i Severnu Ameriku, tokom koga su padavine u Africi postajale obimnije i proreivale se, pri emu je
klju za svaku vrstu koja je elela da preivi bio prilagodljivost. U vreme kada su posetioci stigli,
pleme njihovih malih ljubimaca ivelo je na podruju ustalasanih, sprenih savana, prekrivenih
travom i mestimino divljim cveem. Australopitekusi su logorovali na livadi u blizini obala sporog,
uboravog potoia koji je uticao u ogromno slano jezero nekoliko kilometara odatle. Na zapadnom
obzorju, u daljini, protezao se venac planina koji je na kraju nestajao s vidika. Najblia od njih se
malo puila. Sve te planine bili su vulkani, mada, razume se, australopitekusi nisu imali pojma ta su
to vulkani. Sasvim sigurno su koristili vatru; toliko su bili odmakli u tehnolokom napretku. To jest,
gotovo sve vreme su je imali, kada bi munje zapalile travu (ili, ak, kada bi vreli pepeo iz kakve
erupcije potpalio neto u njihovoj blizini, mada se sreom po duhovni mir tih malih ljudi to nije esto
dogaalo). Nisu je mnogo koristili. Nisu jo, na primer, razmotrili mogunost da je koriste za
kuvanje. Njima je ona sluila da nou dri na bezbednoj udaljenosti velike grabljivice, u emu je
nekada i uspevala.
Danju su umeli dosta dobro da se brinu o sebi. Imali su kamene "rune sekire"... ne ba naroito
doterane; bilo je to obino kamenje koje je vie-manje podsealo na neku debelu koljku otre
ivice... i toljage koje su bile jo neupeatljivijeg izgleda: obine, neobraene, dugake, bedrene kosti
biljojeda nalik na jelene kojima su voleli da se hrane. Takvo oruje nikada ne bi moglo da zaustavi
sabljastog tigra. Ali ako bi malih majmunolikih ljudi bilo dovoljno i ako bi jako vritali, obino bi
uspevali da zastrae hijene koje su bile najljue grabljivice savane, i to naroito onda ako bi taj mali
narod prethodno obeshrabrio opor hjena gaajui ih kamenjem iz daljine. Retko su uspevali da ubiju
koju hjenu, ali uglavnom im je polazilo za rukom da ubede te ivotinje da e znatno unosnije utroiti
vreme ako se okrenu kakvom plenu koji ne ume tako dobro da se brani.
Mesoderi bi tu i tamo, razume se, uspevali da otmu po koju bebu malom narodu ili kakvu staru osobu
iji je ivot ionako bio neizvestan zbog istroenih zuba. To su mogli da izdre. Retko kad su gubili
nekog ko je bio vaan za dobrobit plemena... osim, razume se, u lovu. Ali tu nisu imali izbora, u lov
se moralo ii bez obzira na rizike koje je on nosio sa sobom. Morali su da love kako bi se prehranili.
Iako su astrolopitekusi delovali siuno, bili su dosta snani. Obino su imali ispupene stomake;
meutim, nisu mogli ba mnogo da pojedu... ak ni enke nisu imale bedra vredna pomena. Lica im
nisu bila izrazito ljudska: nigde brade, nos spljoten, siune ui gotovo skrivene u krznu glave...
teko da biste to krzno onda nazvali kosom. U prosenoj lobanji astrolopitekusa nije bilo mesta za
veu zapreminu mozga. Ako biste preruili mozak iz jedne od tih lobanja sa iskoenim elom u krag
za pivo od jedne pinte, verovatno bi se prelio preko ivice, ali ne mnogo.
Razume se da nijedan moderni pivopija to ne bi uinio, ali neki od malih krznatih ljudi je to lako
mogao da uradi... i to sa zadovoljstvom. Mozak je u njihovoj ishrani vaio za delikates. ak i mozak
saplemenika.
Posetioci nisu stekli visoko miljenje o navikama obedovanja malog krznatog naroda. Pa ipak, ta
stvorenja su posedovala jednu anatomsku osobinu koja je veoma zainteresovala posetioce...
namigivali su i pravili seksualne opaske. Australopitekusi su, isto kao i posetioci, bili dvonoci. Ali
za razliku od posetilaca, njihove noge bile su jedna blizu druge tako da su im se butine praktino trale
jedna o drugu dok su hodali... postiocima se inilo da to, bar mukarcima, stvara i te kakve probleme,
poto su muki seksualni organi visili izmeu butina.
(Nekoliko stotina hiljada godina kasnije, tadanji glavni itelji Zemlje, ljudska rasa, postavljae sebi
slina pitanja o davno otilim posetiocima. Ni oni nee shvatiti...)

I tako su posetioci iz svemira proveli izvesno vreme u posmatranju malih krznatih stvorenja, a onda
su cvrkuii jedni drugima izrazili svoje razoaranje, vratili se u svemirske brodove i smrknuto
otili.
Njihova poseta nije predstavljala potpuni promaaj. Svaka planeta na kojoj je postojao bilo kakav
ivot bila je pravi dragulj u Galaksiji. Pa ipak, nadali su se da e pronai neku prefinjeniju vrstu
ivota... da e sresti nekoga s kim e moi da se sprijatelje, da izmene poglede i vode rasprave. Ove
male krznate ivotinje oigedno nisu bile dorasle tome. Meutim, posetioci su ipak neto uinili.
Zahvaljujui esto kobnom iskustvu, nauili su da vrste stvorenja koje makar malo obeavaju lako
mogu izumreti, ili skrenuti u pogrenom pravcu tokom evolucije, tako da niko nikada ne sazna ta su
mogle da postignu. Zato su posetioci imali obiaj da se na izvestan nain obezbede; mogli bismo to
nazvati "igrom meanja u tue stvari". Shodno tome poveli su sa sobom nekoliko australopitekusa
kada su krenuli svemirskim brodovima. Smestili su male zveri na sigurno mesto, u nadi da iz njih ipak
neto moe ispasti. Zatim su posetoci otili.
Vreme je prolazilo... mnogo vremena.
Australopitekusi nikada nisu mnogo odmakli na Zemlji. Ali onda su naili njihovi bliski srodnici... iz
roda homo, poznatiji kao vi i ja i svi nai prijatelji. Ljudi roda homo mnogo su se bolje snali. Za
neto vie od pet stotina hiljada godina, u stvari, oni su uspeli da postignu sve ono to su se posetioci
nadali da e australopitekusi postii.
Ta "ljudska bia", kako su sebe nazivali, bila su veoma umena u smiljanju stvari. Tokom vekova
izmislili su gomilu stranih stvari... toak, poeli su da se bave poljoprivredom, pripitomili su
ivotinje za vuu, podigli gradove, izmislili poluge i brodove, motore sa unutranjim sagorevanjem,
kreditne kartice, radare i svemirske letelice. Nisu oni to sve odjednom izmislili, razume se. I nije sve
to su izmislili bilo potpuni pogodak, jer su uz put takoe izmislili toljage, maeve, lukove, katapulte,
topove i nuklearne projektile. Ljudska bia bila su pravi strunjaci kada je trebalo neto zapetljati.
Na primer, mnogo njihovih izuma izgledalo je kao da su namenjeni jednoj vrsti posla, a u stvari su
obavljali neto sasvim drugo... to je bio sluaj sa svim njihovim spravicama za "ouvanje mira", od
kojih nijedna nije posluila u tu svrhu. Drugi primer bila je "medicina". Izmislili su veoma rano ono
to su nazvali lekarstvo... to jest, izmislili su praksu da rade razne bizarne stvari ljudima koji su imali
tu nesreu da se razbole. Toboe je trebalo da stvari koje su inili pomognu obolelima; veoma esto
ispadalo je obrnuto. U najboljem sluaju, uopteno govorei, nisu pomagale. ovek koji je umirao od
malarije moda je bio zahvalan svom lokalnom vrau kada bi ovaj stavio masku avola i stao da igra
oko kreveta; meutim, pacijent bi ipak umirao. Do vremena kada je ljudska medicina konano
dostigla taku u kojoj je bolesna osoba imala vee izglede da se oporavi ako ode kod lekara nego ako
ne ode - a za to je trebalo da proe 499 900 od onih 500 000 godina - ljudska bia uspela su da
pronau jo efikasniji nain da zeznu stvar. Izmislila su novac. Medicina ljudi postala je prilino
uspena u leenju mnogih ljudskih boletina, meutim sve je vei deo ljudske rase tee dolazio do
novca da plati leenje.
Negde otprilike u isto vreme ljudska bia koja su ivela na ovoj maloj zelenoj planeti zvanoj Zemlja
konano su dostigla stepen razvoja kada su prvi put mogla da se odvoje od svoje planete. Poelo je
doba ljudskog istraivanja svemira.
U izvesnom smislu to je bila srena podudarnost. Moglo bi se rei da je vreme kada su ljudska bia
bila u stanju da lansiraju svemirski brod bilo pogodno da se ozbiljno porazmisli o naputanju Zemlje,
zauvek. Zemlja je bila prilino dobro mesto za ivot ako si bogat. Ali veoma ravo prebivalite ako
si siromaan.
U to doba su, razume se, stvorenja koja su naletela na australopitekuse odavno ve bila otila.
U svojoj predanoj potrazi za nekom drugom inteligentnom rasom s kojom bi mogli da razgovaraju
pretraili su vie od pola Galaksije. I imali su izvesnog uspeha, ali samo izvesnog. Pronali su
nekoliko vrsta koje su obeavale... pa, bar su obeavale u istoj meri u kojoj i jadni, glupi
australopitekusi.
Verovatno je rasa koja je najpriblinije odgovarala onome to su traili bila ona koju su nazvali
Spori Plivai. Ti ljudi (ne, oni uopte nisu liili na "ljude", ali, iskreno govorei, oni su to u veoj ili
manjoj meri bili) iveli su u gustoj atmosferi tenog gasa jedne teke panete. Spori Plivai su bar
imali razvijen jezik. U stvari, pevali su prelepe, beskrajne pesme na svom jeziku, koji su posetioci
konano uspeli dovoljno da deifruju tako da su ih mogli razumeti. Spori Plivai su ak imali i
gradove... neku vrstu gradova... U stvari, imali su prebivalita i javne graevine koje su plutale
unaokolo po supastom blatu u kome su iveli. Uopte im nije bilo zanimljivo da razgovaraju sa
Sporim Plivaima, a glavni razlog za to bio je, verovali ili ne, to to su bili zaista spori. Ako biste
pokuali s njima da zapodenete razgovor, morali biste da saekate nedelju dana da procede koju re,
a itavu godinu da zavre prvih nekoliko taktova neke od svojih pesama... a nekoliko ivota da bi se
obavio kakav takav razgovor. To nije bila greka Sporih Plivaa. iveli su na tako niskoj temperaturi
da je sve to su inili bilo za nekoliko redova veliina sporije od onoga to su radila toplokrvna bia
koja udiu kiseonik, kao to su ljudska bia... ili posetioci iz svemira.
A onda su posetioci pronali nekog drugog... to je bilo neto sasvim drugaije - i krajnje zastraujue.
Posle toga su prekinuli potragu.
Kada su ljudska bia pola u svemir, imala su vlastitu agendu, koja se nije ba podudarala sa
ciljevima njihovih drevnih posetilaca. Ljudska bia nisu, u stvari, tragala za drugim inteligencijama,
bar ne na isti nain. Ljudski teleskopi i rakete-sonde jo su davno potvrdili da nee pronai nikakve
inteligentne tuince, bar ne u vlastitom Sunevom sistemu... a nisu gajili ba preveliku nadu da e
dospeti dalje od toga.
Ljudska bia su uz to mogla da potrae i svoje davnanje posetioce da su uopte bila svesna njihovog
postojanja. Ali, razume se, oni toga nisu bili svesni.
Moglo bi se rei da najvanija stvar u traganju za nekom drugom inteligentnom rasom nije odlunost,
ve srea. Kada su ljudska bia stigla na Veneru, ona im nije izgledala Bog zna kako. Dodue, prvi
ljudi koji su svratili do nje nisu je uopte "gledali"... niko nije u stanju daleko da dopre pogledom
kroz njen preterano gust i taman vazduh... ve su samo kruili oko nje po orbiti, radarom ispitujui
reljef. Ono to su otkrili ulivalo je nadu. Nema sumnje da se niko nije nadao da e tamo pronai ivot
kada su se prve rakete ljudi spustile pored Doline strmih obronaka u Afroditinoj zemlji i kada su prve
ekipe poele da istrauju neprijateljsku povrinu Venere.
I, razume se, nisu ga pronali. Ali onda, u delu Venere koji se naziva Aino Planitia, jedan geolog je
neto otkrio. Pukotinu... nazovimo je tunel, mada su u poetku mislili da bi to mogla biti odvod kojim
je tekla lava... ispod povrine planete. Bila je dugaka, bila je pravilna... i tamo joj uopte nije bilo
mesto.
Istraivai Venere pronali su, bez bilo kakvog prethodnog upozorenja, prve znake posete od pre pola
miliona godina...
 2. TRGOVCI SA VENERE

I
Zovem se Odi Volters i radim kao voza vazduhoplova; dom mi je na Veneri... u Vretenu ili u kolibi
Hiija uglavnom; inae, gde god se zateknem kada sam pospan.
Do svoje dvadeset pete godine iveo sam na Zemlji, uglavnom u Amarilo Centralu. Otac mi je bio
zamenik guvernera za Teksas. Umro je dok sam jo bio na koledu, ali mi je ostavio dovoljno u vidu
finansijske potpore koju dobijaju naslednici dravnih slubenika, tako da sam mogao da zavrim
kolu, postanem strunjak za poslovnu administraciju i poloim ispit za pomonika kao vii
daktilograf u istoj toj dravnoj slubi. Znai, bio sam pripremljen za ivot, ili bi bar veina ljudi to
mislila.
Bivstvujui tako nekoliko godina, konano sam neto otkrio. Nije mi se dopadao ivot za koji sam bio
pripremljen. Teko da bi iko pogodio prave razloge. Amarilo Central nije uopte bio tako lo. Nije
mi smetao smog koji sam nosio kao odelo, uspevao sam da iziem nakraj sa susedima, iako ih ima
osam hiljada po kvadratnoj milji, ni buka nije bila tako strana i uspeno sam se branio od
razbojnikih bandi klinaca... ne, nije mi smetao sam Teksas. Ve nain na koji sam provodio ivot u
Teksasu; i nisam znao ta bih s njim bilo gde drugde na Zemlji.
I tako sam otiao.
Prodao sa svoju radnu dozvolu nekoj eni koja je morala da stavi pod hipoteku roditeljsku sobu da bi
platila za nju; uz to, zaloio sam vlastiti penzijski fond, a i podigao sam iz banke ono malo novca to
sam utedeo... i tako kupio kartu u jednom smeru za Veneru.
U tome nije bilo nieg neobinog. To je svaki klinac govorio da e uraditi kada odraste. Razlika je
bila u tome to sam ja to stvarno i uinio.
Pretpostavljam da bi sve bilo drugaije da sam imao na raspolaganju Pravi Novac. Da mi je otac bio
guverner i da je bio u prilici da ga "podmazuju" i da mu dele "narukvice", umesto to je bio samo
jedan od zavrtanja u dravnoj administraciji... Da je finansijska potpora koja mi je iza njega ostala
ukljuivala bar punu medicinsku zatitu... da sam bio na vrhu gomile umesto zaglavljen u ugnjetavanoj
sredini, pritiskan sa obe strane...
Nije tako ispalo. I zato sam krenuo krivudavim putem pionira, nastojei da zaradim na turistima sa
Zemlje u glavnom mestu na Veneri, Vretenu.
Svi su videli slike Vretena, kao to su svi videli Koloseum i Nijagarine vodopade. Razlika je, razume
se, u tome to Vreteno moete videti samo iznutra. Nalazi se ispod povrine Venere, u oblasti
nazvanoj Alfa Regio.
Kao i sve ostalo to je vredelo pogledati na Veneri, i Vreteno su ostavili Hiiji. Niko nikada nije
uspeo da odgonetne zbog ega je Hiijima bila potrebna podzemna odaja dugaka tri stotine metara
vretenastog oblika; meutim, ona je bila tu. I mi smo je koristili. To je bio Venerin Tajms Skver ili
anzelize. Svi turisti sa Tere prvo bi se uputili u Vreteno, i zato smo tamo poinjali da ih peruamo.
Moj posao iznajmljivanja vazduhoplova nije ba najestitiji, kao, uostalom, ni svi ostali poslovi
vezani za turiste na Veneri... hou da kaem, jeste estit ako zanemarite injenicu da na Veneri nema
Bog zna ta vrednog da se vidi to nisu ostavili Hiiji ispod povrine. Sve ostale zamke za turiste u
Vretenu su u izvesnoj meri nepotene. Terijcima, meutim, to izgleda da ne smeta. Mada sam uveren
da znaju da ih vozamo. Svi se kae za hiijevske molitvene lepeze, "glave lutaka" i pritiskae za
hartiju od providne plastike u kojoj obrisi Venere plivaju u nekoj vrsti narandastosmee snene
oluje od navodno krvavih dijamanata, vatrenih bisera i leteeg pepela. Svaki taj suvenir vredi manje
od cene prevoza njegove mase natrag na Zemlju, ali pretpostavljam da to uopte nije vano za turistu
koji je u stanju da plati cenu jednog meuplanetnog putovanja.
Ljudima poput mene, koji nisu u stanju bilo ta da plate, turistike klopke mnogo znae. Mi ivimo od
njih.
Teko, meutim, da zahvaljujui njima ubiremo neku znaajniju dobit; steknemo tek toliko da se
prehranimo i platimo prenoite. Ako nam to ne uspe, umiremo.
Nema mnogo estitih naina da se zaradi novac na Veneri. Tu je vojska, ako nju smatrate estitom;
ostalo su turizam i luda srea. Izgledi da se nekome osmehne luda srea... oh, da dobije na lutriji, da
se obogati iskopavi kakav novi predmet Hiija, ili da dobije dobro plaeni posao u nekoj od
naunih ekspedicija... veoma su mravi. Goli ivot gotovo svih na Veneri zavisi od turista sa Tere;
ako ih ne izmuzemo kada nam se ukae prilika, gotovi smo.
Razume se, ima turista i turista. Moete ih podeliti u tri vrste. Razlika izmeu njih odgovara nebeskoj
mehanici.
U III klasu spadaju brzi i prljavi. Na Zemlji ih ubrajaju u kategoriju samo imunih. III klasa dolazi na
Veneru svakih dvadeset est meseci u vreme Hohmanove orbite koja omoguuje najmanji utroak
energije. Kako prozor Hohmanovih orbita ostaje sasvim kratko otvoren, oni se nikada ne mogu
zadrati na Veneri due od tri nedelje. Zato kreu na obilaske u pratnji vodia, odluni da to vie
izvuku za ulog od najmanje etvrt miliona dolara po kabini, koji su im bogati dedovi i bake darovali
za poloenu maturu, koji su utedeli za drugi medeni mesec, ili ve neto slino. Loa stvar u vezi s
njima jeste to to oni obino nemaju mnogo novca za troenje, poto su sav koji su imali potroili na
sam put. A dobra, da ih je mnogo. Kada pristignu turistiki brodovi, ispune se sve sobe za
iznajmljivanje na Veneri. Ponekad smetaju ak est parova u jednu jedinu izdeljenu prostoriju, po
dva para u odeljak, u osmoasovnim smenama preko celog dana, tako da kreveti ne stignu ni da se
ohlade. Onda se ljudi poput mene zavuku u kolibe Hiija na povrini i izdaju svoje sobe ispod
povrine, kako bi zaradili dovoljno novca da preive nekoliko meseci.
Ali ne moete dovoljno zaraditi na putnicima III klase da preivite do naredne Hohmanove orbite, te
stoga kada stignu turisti iz II klase hvatamo jedni druge za guu zbog njih.
U II klasu spadaju osrednji bogatai. Oni koje biste mogli nazvati siromanim milionerima; oni iji je
godinji prihod kakav nizak sedmocireni broj. Oni su mogli sebi da dozvole da dou orbitama koje su
zahtevale mnogo energije, tako da su stizali za otprilike sto dana, umesto da koriste dugake i spore
Hohmanove putanje. Cena te vonje kree se od milion dolara pa navie, tako da nam ni izdaleka ne
dolazi toliko turista II klase. Ali svakog meseca kane ih po nekoliko u vreme razumno povoljnih
orbitalnih veza. Oni, uz ostalo, imaju vie novca za troenje kada stignu na Veneru. Kao, uostalom, i
oni drugi srednje bogati putnici II klase koji ekaju na etiri ili pet povoljnih prilika u deset godina
kada je raspored planeta takav da im omoguava da jednom orbitom obiu tri planete u nizu uz
utroak jedva neto vie energije nego za putovanje od Zemlje do Venere. Ako imamo sree, prvo
stiu do nas, pa onda idu na Mars. (Kao da na Marsu ima bilo ega!). Ako krenu obrnutim smerom,
ekaju nas mrvice koje marsovski kolonisti ne uspeju da im izvuku. To je loe, jer su posredi stvarno
mrvice.
Ali oni uistinu bogati... ah, ti vrlo bogati! Divim se onima iz I klase! Dolaze kada im se svidi, ne
vodei rauna o orbitalnoj sezoni, i mogu da troe.
Kada mi je moj dounik sa sletita najavio dolazak Jurija Gagarina - privatni arter let - odmah sam
nanjuio novac.
Ko god da je dolazio, mnogo je obeavao. Nije bila sezona letova, sem za one stvarno bogate. Jedino
pitanje koje sam sebi postavljao bilo je koliko e mojih takmaca pokuati da mi preree grkljan kako
bi se prvi doapali putnika sa Gagarina... dok ja budem davao sve od sebe da njih prestignem.
To mi je bilo vano. Upravo u to vreme imao sam gadan problem s lovom.
Za otpoinjanje posla sa vazduhoplovom u to vreme bilo je potrebno mnogo vie novca nego za
otvaranje kabine za prodaju molitvenih lepeza. Imao sam sree da jeftino kupim moj vazduhoplov
kada je momak za koga sam radio umro. Nisam imao veliku konkurenciju; dvojica od onih koji su to
mogli biti nisu radili zbog popravki, a jo dvoje je odlepralo da okua sreu u iskopavanju predmeta
Hiija.
I tako sam smatrao da bih mogao imati samo za sebe uglavnom sve putnike sa Gagarina, ko god oni
bili... pod pretpostavkom da su zainteresovani da pou na putovanje izvan lavirinta hiijevskih tunela
koji su se protezali oko Vretena.
Morao sam pretpostaviti da e biti zainteresovani, jer mi je novac strano bio potreban. Vidite, imao
sam mali problem sa jetrom. Samo to mi nije otkazala. Kako su mi doktori objasnili, imao sam tri
mogunosti: mogao sam se vratiti na Zemlju i izvesno vreme proiveti na spoljanjoj dijalizi. Ili sam
mogao nekako nai novac za transplantaciju. Ili sam mogao umreti.

II
Ispostavilo se da je ime momka koji je iznajmio Gagarina Bojs Kohinor. Starost - naizgled oko
etrdesete. Visina - gotovo dva metra. Poreklo - irsko-ameriko-francusko.
Odmah sam znao kom tipu ljudi pripada: bio je od onih koji su navikli da efuju gde god se nalaze.
Posmatrao sam njegov dolazak u Vreteno: ponaao se kao da poseduje i Vreteno i sve u njemu i da
upravo razmilja da likvidira svoj posed. Smestio se u Sub Vastrinu imitaciju kombinacije pariskog
bulevarskog kafea i hiijevskog kafea na ploniku. "Viski", narui on, ak ni ne pogledavi da vidi
ima li u blizini nekoga ko e ga posluiti. Bilo je. Vastra je pohitao da natoi Dona Bega preko
superzaleenog leda i da mu ga prui, dok je u ai sve pucketalo od hladnoe od koje su trnule usne.
"Cigaretu", zatrai on i devojka koja je bila s njim istog asa pripali jednu i prui mu je. "Bedna
rupa", primeti on, osvrnuvi se unaokolo, a Vastra se sav prepodobi, odobravajui mu.
Smestih se pored njih... odnosno, nisam seo za njihov sto; nisam ak ni gledao u njihovom pravcu. Ali
sedei za susednim stolom mogao sam da ujem svaku re koju bi izgovorili. Ni Vastra nije gledao u
mom pravcu, iako me je, nema sumnje, video kada sam uao i znao je da sam bacio oko na ove
novajlije koje su dosta obeavale. Morao sam dozvoliti Vastrinoj treoj eni da primi moju
narudbinu umesto njega lino, jer Vastra sigurno nije nameravao da trai vreme na tunelskog pacova
kada mu za stolom sedi Terijac koji je stigao privatnim arter letom. "Uobiajeno", rekoh joj, a to je
znailo isti alk u meavini sokova. "I kopiju izvetaja koji ste dobili", dodadoh tie. Zatreptala je u
znak razumevanja preko svog koketnog vela. Slatka mala svaalica. Prijateljski je potapah po aci i
spustih u nju smotanu novanicu; ona se zatim udalji.
Terijac je ispitivao okolinu, u koju sam spadao i ja. Uzvratio sam mu pogled, utivo ali
nezainteresovano, a on mi se ovla nakloni i ponovo obrati Subhau Vastri: "Mogao bih takoe da
probam i neto od akcije koju ovde nudite. ta sve ovde moe da se radi?"
Sub Vastra razvue usta u iroki osmeh, poput kakve visoke, mrave abe. "Ah, ta god elite!
Zabavu? U naim privatnim odajama nastupaju najbolji umetnici sa tri planete, plesai, muziari,
odlini komiari..."
"Imamo dosta toga i u Sinsinatiju. Nisam doao na Veneru da bih iao u noni klub." Kohinor to nije
mogao znati, razume se, ali upravo je doneo ispravnu odluku; Subine privatne odaje bile su pri kraju
rang liste mesta za nonu zabavu na Veneri, a ak ni oni sa vrha te liste nisu bili Bog zna ta.
"Razume se, ah! Onda bi vas moda zanimalo da poete u obilazak?"
"Uf." Kohinor odmahnu glavom. "Kakva svrha trati unaokolo? Da li bilo koja planeta izgleda
drugaije od svemirske kapsule u kojoj smo doli, one iznad naih glava?"
Vastra je oklevao. Znao sam da se preraunava, odmeravajui da li su mu vei izgledi da ubedi
Terijca da poe u obilazak povrine ili da uzme ono to bi dobio od mene na ime provizije ako ga
ubedi da proba neto vee. Nije pogledao u mom pravcu. Pobedilo je potenje... to jest, potenje
osnaeno brzom procenom Kohinorove lakovernosti. "Pa i nema ba mnogo razlike, to je tano",
priznade on. "Prilino je vrue i suvo na povrini, uglavnom je svuda isto. Ali nisam mislio na
povrinu."
"Ve na ta?"
"Ah, na hiijevske lavirinte! Upravo ispod ovog naselja proteu se mnoge milje. Mogao bi se nai
pouzdan vodi..."
"Nisam zainteresovan", zarea Kohinor. "Ne zanima me nita slino."
"Molim?"
"Ako nas vodi moe provesti kroz njih", objasni Kohinor, "to znai da su svi ve istraeni, to opet
znai da ako je nekada u njima i bilo neeg vrednog, to je ve opljakano. U emu je onda zabava?"
"Razume se!" istog asa povika Vastra. "Jasno mi je na ta mislite." Vidno mu se popravilo
raspoloenje a ja sam mogao da osetim kako njegov radar proverava da li sluam, mada i dalje nije
uopte gledao u mom pravcu. "Nema sumnje da", nastavi on ozbiljno, poput kakvog strunjaka koji
objanjava neto sloeno vanom klijentu, "uvek postoje izgledi da ovek pronae novo nalazite,
ovaj, pod uslovom da zna gde treba da gleda. Da li sam u pravu to pretpostavljam da bi vas tako
neto moglo zanimati?"
Trea iz Vastrinog domainstva mi je donela pie i tanak list hartije iz prah-faksa. "Trideset odsto",
proaputao sam joj. "Reci Subu. Ali bez pogaanja i uplitanja nekog treeg." ena klimnu i trepnu; i
ona je sluala razgovor, razume se, i bila je ubeena isto kao i ja da je Terijac ve vrsto namaknut
na udicu.
Nameravao sam da pijuckam pie to due mogu, dok zverka ne popusti pred Vastrinom paljivom
obradom, ali izgledalo je kao da mi se srea ve smei. Bio sam spreman da to proslavim, pa sam
otpio jedan veliki, sreni gutljaj.
Na nesreu, udica izgleda nije imala kuku. Nezamislivo, ali Terijac je samo slegnuo ramenima.
"Gubljenje vremena, kladim se", proguna on. "Hou da kaem, ako iko zna gde treba traiti, zato
onda ve nije sam zavirio tamo, je li tako?"
"Ah, gospodine!" uzviknu Vastra, koga je poela da hvata panika. "Ali uveravam vas, ima na stotine
neistraenih tunela! Hilade ak! A u njima, ko to zna, moda blago neprocenjive vrednosti, to je vrlo
verovatno!"
Kohinor odmahnu glavom. "Pustimo to", ree on. "Donesite nam samo jo jedno pie. I potrudite se
da ovoga puta led bude stvarno hladan."

To me je potreslo. Moj njuh za novac retko me je varao.

Spustio sam pie i napola se okrenuo na drugu stranu kako Terijci ne bi videli ta radim; stao sam da
itam faks sa izvetajem koji je Sub dobio o ovo dvoje, ne bih li pronaao neto to bi mi objasnilo
zato je Kohinor tako brzo izgubio interesovanje.
Izvetaj nije mogao da mi odgvori na to pitanje. Iako sam mnogo toga saznao. Ime ene u
Kohinorovom drutvu bilo je Dorota Kifer. Ve je nekoliko godina putovala s njim, sudei prema
pasoima, mada su sada prvi put napustili Zemlju. Nita nije nagovetavalo da su venani... niti da to
nameravaju da urade, bar to se tie Kohinora. Kifer je imala neto vie od dvadeset godina...
stvarno je toliko imala, nije simulirala godine pomou droga i transplanata. Dok je Kohinor ve
uveliko prevalio devedesetu.
On, razume se, nije uopte izgledao kao da mu je toliko. Posmatrao sam ga dok je prilazio stolu za
kojim su sada sedeli; kretao se veoma lako za jednog tako krupnog oveka. Novac je stekao
zahvaljujui zemlji i petro-hrani. U izvetaju o njemu stajalo je da je bio jedan od prvih naftnih
milionera koji se prebacio sa prodaje nafte kao goriva za kola na prodaju nafte kao sirovine za
proizvodnju hrane, gajei alge u sirovoj nafti koju je dobijao iz svog izvora i prodajui te iste alge, u
preraenom obliku, za ljudsku potronju. I tako je tada prestao da bude puki milioner i postao neto
mnogo vee.
To se oitovalo i u njegovom izgledu. iveo je zahvaljujui Potpunoj medicinskoj zatiti, sa
dodacima. U izvetaju je stajalo da mu je srce od titanijuma i plastike. Transplantirana su mu plua
dvadesetogodinjaka poginulog kada se sruio helikopter. Koa, miii i salo... da i ne pominjem
razne sisteme lezda... odravani su pomou hormona i graditelja elija, a cena svega toga mora da je
iznosila nekoliko hiljada dolara dnevno.
Ako je suditi po nainu na koji je milovao butinu devojke koja je sedela pored njega, ovi izdaci su
mu se isplatili. Izgledao je i ponaao se kao kakav etrdesetogodinjak... to se moda nije moglo
rei samo za pogled njegovih bledo-plavih, poput dijamnta sjajnih, umornih oiju koje su svedoile o
tome da ne gaji vie nikakve iluzije.
Ukratko reeno, bio je divna zverka.
Nisam smeo da dopustim da mi se izmigolji. Progutao sam ostatak pia i klimnuo Treoj Vastrinoj da
mi donese jo jedno. Morao je postojati nain da ga nateram da unajmi moju letelicu.
Trebalo je samo da ga pronaem.
Razume se, s druge strane niske ograde, koja je odvajala Vastrin kafe od ostalog dela Vretena,
polovina tunelskih pacova na Veneri razmiljala je o istom. Ovo je bilo najgore doba sune sezone.
Hohmanova rulja nee stii jo tri meseca i svima nam je poelo da ponestaje novca. Moja potreba
za novom jetrom predstavljala je samo mali dodatni podsticaj; od stotinu tunelaa koje sam mogao da
nazrem krajikom oka, devedeset devetorici bilo je neophodno da malo olaka bankovnu knjiicu
ovog turiste isto koliko i meni, samo da bi preiveli.
Nismo svi mogli uspeti. inilo se da je dobro vatiran, ali niko nije mogao biti tako dobro vatiran da
nas sve prehrani. Dvojica, trojica, moda ak estorica meu nama mogla se ogrebati dovoljno da
naini neku promenu u svom ivotu. Nikako vie.
Moram biti jedan od te nekolicine.
Potegao sam dobar gutljaj novog pia, dao bogatu napojnicu Treoj u Vastrinom domainstvu... uz
zavereniki pogled... i lenjo se okrenuo licem prema Terijcima.
Devojka se pogaala sa gomilom prodavaca suvenira koji su se naginjali preko ograde. "Bojse?"
pozva ga ona preko ramena. "emu ovo slui?"
On se nagnu preko ograde i zagleda u stvar. "Lii na lepezu", ree joj on.
"Tako je, to je hiijevska molitvena lepeza!" povika trgovac. Poznavao sam ga, Buker Alemanj,
starosedelac u Vretenu. "Lino sam je pronaao, gospojice! Ispunie vam svaku elju, svakog dana
dobijam pisma od ljudi koji mi javljaju o udesnim ishodima..."
"Mamac za naivne", proguna Kohinor. "Kupi je ako hoe."
"Ali ta se njome radi?" upita ona.
Kohinor se neprijatno nasmeja i pokaza. "Isto to i sa svakom lepezom. Njome se hladi. A to ti ba
nije potrebno", dodade on zlobno i pogleda me, iscerivi se.
Moj red.
Iskapio sam pie, klimnuo mu, ustao i priao njihovom stolu. "Dobro doli na Veneru", rekoh. "Mogu
li vam pomoi?"
Devojka pogleda Kohinora, trei dozvolu pre nego to je rekla: "Smatrala sam da je ta lepeza veoma
lepa."
"Veoma je lepa", sloih se. "Da li ste upoznati sa priom o Hiijima?"
Upitno sam pogledao prema praznoj stolici i poto mi Kohinor nije kazao da se gubim, spustio sam se
na nju i nastavio. "Hiiji su veoma davno sagradili ove tunele... moda pre etvrt miliona godina. A
moda jo i ranije. Izgleda da su izvesno vreme iveli u njima, otprilike vek ili dva, koja godina
gore-dole. A onda su otili. Za sobom su ostavili dosta smea i neke stvari koje nisu bile ubre.
Izmeu ostalog, ostavili su na hiljade ovih lepeza. Nekom lokalnom prevarantu... mislim da to nije
bio ovde prisutni Bi-Di, ali neko poput njega jeste... palo je na pamet da ih nazove 'molitvenim
lepezama' i da ih prodaje turistima kako bi im ispunjavale elje."
Alemanj je gutao svaku moju re, pokuavajui da mi prozre namere. "To je delimino tano",
priznade on.
"Sve je tano. Meutim, vas dvoje ste suvie pametni da biste na to naseli. Ipak", dodadoh,
"pogledajte te lepeze. Ve su same po sebi dvoljno lepe da ih vredi imati, bez obzira na priu."
"Nema sumnje da jesu!" povika Alemanj. "Pogledajte, gospojice, kako ova ovde svetluca! A ova od
crnog i sivog kristala, tako lepo ide uz vau svetlu kosu!"
Devojka rairi crno-sivu lepezu. Bila je savijena poput diplome, samo to je imala kupasti oblik. Bio
je dovoljan blagi pritisak palcem da ostane otvorena i zaista je veoma lepo svetlucala dok je njome
neno mahala. Poput svih hiijevskih lepeza, teila je svega desetak grama, ne raunajui drke od
lanog drveta koje su ljudi poput Bi Di Alemanja stavljali na njih. Njena kristalna reetka hvatala je
svetlost koja se odbijala od sjajnih zidova Hiija, kao i iz fluorescentnih i gasnih cevi koje smo
postavili mi, tunelai, i svu je tu svetlost vraala u obliku treperavih varnica koje su se prelivale u
svim duginim bojama.
"Ime ovog momka je Buker Derej Alemanj", obavestih Terijce. "Prodae vam istu robu kao i bilo ko
drugi, ali e vas zato manje prevariti od veine... naroito ako ja budem prisutan."
Kohinor me strogo pogleda, a zatim pozva Sub Vastru i narui jo jednu turu pia. "Dobro", ree.
"Ako budemo kupovali bilo ta od ovoga, kupiemo od tebe, Bukeru Dereju Alemanje. Ali ne sada."
Zatim se okrenuo prema meni. "A ta se vi nadate da u od vas kupiti?"
Odgovorio sam kao iz topa. "Moju letelicu i mene. Ako elite da potraite nove tunele, bolje od nas
neete nai."
Nije oklevao. "Koliko?"
"Milion dolara", istog asa odvratih. "Najam za tri nedelje, bez doplata."
Ovog puta nije odmah odgovorio, mada sam bio zadovoljan kada sam primetio da ga cena nije
uplaila. I dalje je bio prijemiv, ili se bar dosaivao u istoj meri kao i do tada. "Ispijte", ree on,
kada nas Vastra i njegova Trea posluie, a onda pokaza, sa aom u ruci, prema okolnom Vretenu.
"Znate li emu ovo slui?" upita.
"Mislite, zato su ga Hiiji sagradili? Ne. Hiiji nisu bili nita vii od nas, to znai da nije ovako
visoko da ne bi udarali glavom u plafon. I bilo je potpuno prazno kada je pronaeno."
Osvrnuo se unaokolo, bez imalo uzbuenja, osmotrivi komeanje oko nas. U Vretenu uvek vlada
guva. U bone strane udubljenja urezani su balkoni, sa mestima na kojima se moe jesti i piti kao to
je ovo Vastrino, i nizovi kabina za prodaju suvenira. Veina je, razume se, bila prazna, tokom ove
suve sezone. Ali jo je nekoliko stotina lavirintskih pacova ivelo u Vretenu i u njegovoj okolini, i
broj onih koji su se muvali oko nas nemo je rastao sve vreme koje su Kohinor i devojka proveli u
kafeu.
On ree: "Ovde nema ba Bog zna ta da se vidi, je li tako?" Nisam mu protivureio. "Samo rupa u
tlu puna ljudi koji pokuavaju da se dokopaju mog sitnia." Slegnuh ramenima; iscerio mi se... malo
manje zlokobno nego prethodni put, bar mi se tako uinilo. "Pa zato sam onda doao na Veneru, ako
tako mislim? To je dobro pitanje, ali poto ga niste postavili ne moram da na njega odgovorim."
Pogledao me je da vidi hou li navaljivati da mi kae. Nisam to uinio.
"Popriajmo onda o poslu", nastavi on. "Traite milion dolara. Da vidimo ta za to dobijam.
Otprilike stotinu K ide na iznajmljivanje vauduhoplova. Oko stotinu osamdeset K za nedeljno
iznajmljivanje opreme, puta tri za tri nedelje. Hrana, zalihe, dozvole, jo pedeset K. Ve smo blizu
sedam stotina hiljada, ne raunajui vau platu niti ono to morate da date naem domainu to vas
nije izbacio iz svog lokala. To je otprilike to, zar ne, Volterse?"
Nisam oekivao da e biti tako precizan. Jedva sam nekako uspeo da progutam pie koje sam drao u
ustima i procedim: "Otprilike, gospodine Kohinor." Smatrao sam da nema nikakvog razloga da mu
kaem da sam vlasnik letelice, kao i veeg dela potrebne opreme... jer jedino na taj nain sam mogao
da raunam da e neto ostati i za mene dok poplaam sve ostale dabine. Ali ne bi me iznenadilo
kada bih otkrio da mu je i to bilo poznato.
U narednom trenutku me je zaista iznenadio. "ini mi se da je cena potena", ree on nonalantno.
"Sklopili ste posao. elim da krenem to je pre mogue, to znai da elim da to bude, hm, sutra,
otprilike u ovo vreme."
"Poteno", odvratih, ustajui. "Vidimo se onda."
Izbegao sam Vastrin pogled; izgledao je kao da ga je grom pogodio dok sam izlazio. Imao sam dosta
posla i morao sam malo da razmislim. Kohinor me je izbacio iz ravnotee, a to mi se nikako nije
smelo dogoditi u ovom trenutku. Znao sam da mu nije promaklo to to sam ga oslovio po imenu. To je
bilo u redu. Nee mu biti teko da pogodi da sam se odmah raspitao o njemu i sigurno nee
pretpostaviti da sam mu saznao samo ime.
Ali iznenadilo me je to to je on znao moje ime.

III
Morao sam da obavim tri vane stvari. Prvo, da podrobno proverim opremu kako bih se uverio da jo
moe da izdri sve gadosti koje je Venera u stanju da priredi jednoj maini... ili osobi. Drugo, da
odem do lokalnog sindikalnog ureda i registrujem ugovor sa Bojsom Kohinorom kako bi bio
pravosnaan, sa klauzulom o proviziji za Vastru.
Tree, da odem do svog lekara. Jetra mi u poslednje vreme nije zadavala mnogo nevolja, ali ve
izvesno vreme nisam pio mnogo alkohola od itarica.
Pokazalo se da je oprema u redu. Otprilike jedan sat sam utroio na proveru, ali sam po isteku tog
vremena bio prilino siguran da imam svu potrebnu opremu i dovoljno rezervnih delova da izdrimo
ceo put. Nadriordinacija bila je na putu za sindikalni ured, pa sam svratio prvo do dr Morijusa.
Nisam se dugo zadrao. Vesti nisu bile nita gore nego to sam oekivao. Doktor me je prekrio svim
moguim instrumentima i paljivo prouio nalaze... s onoliko panje, zapravo, koliko se dobija za
otprilike sto pedeset dolara... a onda je izrazio uzdranu nadu u preiveti da tri nedelje ne
poseujem njegovu ordinaciju, ako budem uzimao sve lekove koje mi je dao i ako se budem vie-
manje pridravao dijete na kojoj je insistirao. "A kada se vratim?" upitah.
"Ve sam ti rekao, Odi", poe on veselo. "Moe oekivati potpuni hepatiki kolaps za, ovaj, moda
devedeset dana." Lupkao je vrhovima prstiju jedne ake o vrhove prstiju druge, optimistiki me
posmatrajui. "ujem, meutim, da si pribavio pravu zverku. eli li da izvrim rezervaciju za
transplant?"
"ta si uo, koliko vredi moja zverka?" upitah.
On slegnu ramenima. "Cena ostaje ista", odvrati on i dalje dobre volje. "Dve stotine K za novu jetru,
plus trokovi boravka u bolnici, anesteziolog, preoperativni psihijatar, lekovi, moj honorar... ve sam
ti dao sve te brojke."
I jeste. A ja sam ve sraunao da bih sa onim to mogu da izvuem od Kohinora, plus ono to sam
ostavio na stranu, plus hipoteka na letelicu, mogao da skupim otprilike dovoljno. Razume se, kada bi
sve bilo gotovo, bio bih vorc. Ali iv.
"Sluajno ba imam jednu tvoje veliine", ree dr Morijus, pomalo u ali.
Nisam sumnjao u to. U Nadriordinaciji uvek ima dovoljno rezervnih delova. A to je zato to ljudi
stalno ginu, na ovaj ili onaj nain, a njihovi naslednici daju sve od sebe da poboljaju svoje
materijalno stanje, pa prodaju i njihove unutranje organe. Jednom ili dvaput iziao sam sa jednom
nadrijkom. Kada smo malo popili, odvela me je dole u odeljenje sa Hladnim Delovima i pokazala mi
sva smrznuta srca, plua, creva i beike, koji su ve bili nakljukani antialergeticima kako ih
organizmi ne bi odbacili, sa nalepnicama, smeteni na odreena mesta, spremni za muteriju koja
moe da plati. Prava teta to nisam spadao u tu klasu, jer bi onda dr Morijus mogao da izvue jednu,
zagreje je u mikrotalasnoj penici i prilepi mi je. U ali sam joj kazao... upozorio sam je da se samo
alim... da smota jednu jetru za mene; sastanak je namah propao, a nedugo zatim ona se spakovala i
vratila na Zemlju.
Odluio sam.
"Izvri rezervaciju", rekoh. "Kroz tri nedelje." Ostavio sam ga s blaenim izrazom na licu, kakav ima
Burmanac koji uzgaja hidropirina dok posmatra maine kako se zagrevaju pred novu etvu. Dragi
tata. Zato me nije poslao da izuim za lekara umesto to mi je pruio obrazovanje?

Sve bi bilo dobro da su Hiiji bili iste veliine kao ljudska bia, umesto to su bili za mrvicu krai.
To se ogledalo u njihovim tunelima. U manjima, kao u onom koji je vodio do sindikalnog ureda
'Lokal 88', morao sam celim putem da idem pognut.
ekao me je zamenik organizatora. On je bio jedan od retkih na Veneri koji je imao dobar posao to
zavisio od turizma... bar ne neposredno. Rekao je: "Javio se Subha Vastra. Kae da si pristao na
trideset procenata, a pored toga otiao si, ne plativi popijeno pie Treoj iz njegovog domainstva."
"Priznajem i jedno i drugo."
Napravio je zabeleku. "Neto malo i meni duguje, Odi. Tri stotine za prah-faks kopiju mog
izvetaja o tvom golupiu. Stotinu za ozakonjenje tvog ugovora sa Vastrom. Bie ti potrebna i nova
dozvola za vodia; to je hiljadu est stotina."
Dao sam mu svoju novanu karticu i on skinu ukupnu sumu sa mog rauna prebacivi je na raun
sindikalnog ureda. Zatim sam potpisao i overio svojom karticom ugovor koji je on sainio. Vastra
nee dobiti treinu od milion dolara, ve od mog neto honorara. Bez obzira na to, on e verovatno
zaraditi na ovome isto koliko i ja, bar u gotovini, jer ja sam morao da platim nenamirene raune za
opremu. Banke su kreditirale nekoga dok ne dobije zgoditak, ali onda su traile da ih u potpunosti
isplati... jer su znale koliko vremena moe proi dok ponovo ne izvue zgoditak.
Zamenik je overio potpisani ugovor. "To bi bilo sve. Mogu li jo ta da uinim za tebe?"
"Ne po ovoj ceni", odvratih.
Otro me je pogledao sa izvesnom zaviu. "Ah, zeza me, Odi. 'Bojs Kohinor i Dorota Kifer dolaze
brodom Juri Gagarin, registrovanim u Odesi, sami", stade on da navodi deo izvetaja koji nam je
prosledio. "Sami! Auh, moe se obogatiti, Odi, ako obradi ovu muteriju kako valja."
"Ne traim da se obogatim", rekoh mu. "elim samo da preivim."
To ba nije bilo sasvim istinito. Pomalo sam se nadao... ne mnogo, ne toliko da bih o tome priao
okolo; u stvari, nikome nikada nisam ni rei rekao o tome... da u se iz ovoga izii ne samo iv, ve i
sa prilino popravljenim materijalnim stanjem.
Meutim, postojao je jedan problem.
Problem se sastojao u tome to e, ako bilo ta pronaemo, Bojs Kohinor pokupiti kajmak. Ako
turista kao to je Kohinor poe sa vodiem u potragu za novim hiijevskim tunelima i dogodi se da
pronae neto vredno... to se, znate, deava turistima; ne esto, ali ponekad, to je dovoljno da se i
dalje nadaju... onda je onaj ko stigne arterom srenik koji dobija lavovski deo. Vodii dobijaju tek
toliko da osete ukus bogatstva, i to je sve. Mi smo ti koji radimo za onoga ko plaa raune.
Razume se, mogao sam i sam poi napolje u svako doba u potragu za svoj raun. Tada bi sve to bih
eventualno pronaao pripadalo meni. Ali u mom sluaju, to nikako ne bi valjalo. Ako bih se zaglavio
na putu i izgubio, to bi znailo ne samo da sam uludo utroio vreme i pedeset do sto K uloenih u
zalihe, odeu i opravku oteene letelice. Ako ne bih uspeo, uskoro potom bio bih mrtav, kada mi
otkae istroena, stara jetra.
Bio mi je potreban svaki peni koji e mi Kohinor platiti samo da preivim. Bez obzira na to hoemo
li se obogatiti ili ne, honorar koji u dobiti od njega obezbedie mi opstanak.
Na nesreu, mislio sam da znam gde bi se moglo nai neto zanimljivo, a to ba nije povoljno uticalo
na moj duevni mir; moj se problem sastojao u tome to, dogod sam sa Kohinorom imao standardni
ugovor o pravima onoga ko iznajmljuje letelicu, zaista nisam mogao sebi dopustiti da bilo ta
pronaem.

Poslednja stanica bila je moja spavaa soba. Ispod kreveta, u steni, nalazio se sef za koji sam imao
garanciju da je neotvoriv; u njemu su se nalazilile neke hartije koje sam eleo od tada pa nadalje da
imam uza se.
Vidite, kada sam stigao na Veneru, nije me zanimao pejsa. eleo sam da se obogatim.
Tada nisam video mnogo od Venerine povrine, pa ak ni tokom skoro dve naredne godine. Ne vidite
mnogo iz svemirskog broda koji je u stanju da vas spusti na Veneru. Da biste preiveli pritisak od
devedeset hiljada milibara na povrini morate se nalaziti u trupu koji nije prefinjen kao kod
mehurastih brodova koji putuju do Meseca i Marsa ili idu dalje. U brodove koji se sputaju na
Veneru ne ugrauju se nepotrebni prozori. To, dodue, i nije vano jer na povrini Venere ionako
nema Bog zna ta da se vidi. Sve to turisti mogu da slikaju nalazi se unutar Venere, a svaki deli
toga nekada je pripadao Hiijima.
Ne znamo mnogo o Hiijima. ak ne znamo ni kako im je pravo ime. "Hii" nije ime, ve je to, kako
je neko nekada zapisao, zvuk koji isputa vatreni biser kada ga kvrcnete. Kako je to bio jedini zvuk
koji je bilo ko ikada uo, a koji je bio u vezi sa Hiijima, prerastao je u njihovo ime.
'Hesperolozi' nemaju pojma odakle su doli Hiiji, mada postoje izvesne oznake koje podseaju na
zvezdane karte... uglavnom neprepoznatljive; kada bismo znali taan poloaj svake zvezde u Galaksiji
pre nekoliko stotina hiljada godina, moda bismo bili u stanju da ih na osnovu njih pronaemo.
Moda. Pod pretpostavkom da potiu iz ove Galaksije.
Ponekad se pitam ta li su to hteli. Moda su beali sa planete koja je umirala? Moda su bili
politike izbeglice? Turisti iji je brod doiveo havariju izmeu dva odredita, tako da su morali
dovoljno dugo da se zadre kako bi popravili ono to je trebalo popraviti da bi ponovo mogli da
krenu na put? Ne znam. A ne znaju ni drugi.
Meutim, iako su Hiiji spakovali gotovo sve pre polaska, ostavivi za sobom samo prazne tunele i
odaje, tu i tamo ostale su neke sitnice koje ili nisu bile vredne da bi ih poneli ili su ih prevideli: sve
te 'molitvene lepeze', mnotvo praznih kontejnera ove ili one vrste razbacanih na sve strane, tako da
je okolina liila na mesto za piknik na kraju arkog leta, neke trice i kuine. Pretpostavljam da je
najpoznatije od svih 'trica' anisokinetiki udara za bono zabijanje avala. Kristal ugljenika koji
vri dejstvo pod uglom od devedeset stepeni. Doneo je nekome nekoliko milijardi samo zato to je
bio dovoljno srean da ga pronae, ali tek poto je neko drugi zaradio milijarde jer je bio dovoljno
pametan da ga ispita i napravi kopiju. Ali to je ono najbolje to se moglo nai. Obino nalazimo,
priznajmo, samo smee. Mora da je nekada bilo i dobre robe koja vredi milion puta vie od ovih
lepeza.
Da li su sve to je bilo dobro poneli sa sobom kada su krenuli?
To je bila jo jedna od stvari koju niko nije znao. Nisam ni ja, ali mislio sam da znam neto u vezi s
tim.
Mislio sam da znam mesto gde je jedan tunel Hiija nekada davno bio veoma uredan; a taj tunel nije
se nalazio u blizini nijednog istraenog mesta.
Nisam se zavaravao. Znao sam da to nita ne jemi.
Ali od neega se moralo krenuti. Moda su Hiiji postali nestrpljivi prilikom polaska poslednjih
brodova i moda nisu temeljito sve poistili za sobom.
Zbog toga su ljudi boravili na Veneri.
Koji su drugi razlog mogli za to imati? U najboljem sluaju, ivot lavirintskog pacova bio je
marginalan. Da bi se preivela godina trebalo je sakupiti pedeset hiljada... za razne takse: na vazduh,
vodu, odravanje ivotnih uslova, raune za hranu. Ako ste eleli da jedete meso vie od jedanput
meseno, ili ste zahtevali privatnu odaju za spavanje, ta svota je postajala mnogo vea.
Isprave vodia staju kao i jednonedeljni trokovi ivota. Kada bi bilo ko od nas kupio komplet,
stavljao je na kocku novac kojim je mogao da pokrije trokove ivota za tu nedelju, u nadi da e mu
ta nedelja doneti pun pogodak, to jest da e zaraditi dovoljno bilo na turistima sa Tere ili na onome
to eventualno pronae, kako bi mogao da se vrati na Zemlju... gde niko ne umire usled nedostatka
vazduha i nikoga ne izbacuju u pe pod visokim pritiskom na koju podsea atmosfera Venere. Ali ne
samo da se vratimo na Zemlju, ve da to uinimo u stilu koji svaki lavirintski pacov sebi postavlja
kao osnovni cilj kada kree u pravcu Sunca: sa dovoljno novca da udobno proivimo ivot kako
prilii ljudskom biu uz pomo Potpune medicinske zatite.
To je ono to sam eleo: Pun Pogodak.

IV
Na kraju sam, te noi, posetio Dvoranu Otkria. Nije to bio nikakav trenutni kapric. Dogovorio sam
se sa treom iz Vastrinog domaisntva.
Trea mi je namigmnula iznad zavodljivog vela i okrenula se prema svojoj pratilji, koja se osvrnula i
prepoznala me. "Zdravo, gospodine Volters", pozdravi me ona.
"Pomislio sam da bih vas mogao ovde pronai", rekoh, to je bila istina. Nisam znao kako da oslovim
tu enu. Moja majka je bila prilino staromodna pa je uzela oevo prezime kada se udala za njega, ali
to ovde nije dolazilo u obzir. "Gospoica Kifer", bilo je tano, "gospoa Kohinor" bi moglo biti
diplomatski; izbegao sam problem rekavi: "Poto emo uskoro mnogo vremena provoditi zajedno,
ta mislite o tome da se oslovljavamo imenima?"
"Odi, je li tako?"
Udostojio sam je osmeha od dvanaest zuba. "veanin po majci, stari Teksaanin po ocu. To ime je
ve dugo u mojoj porodici, pretpostavljam... Dorota."
Vastrina Trea se stopila sa pozadinom; preuzeo sam na sebe da pokaem Doroti Kifer ta je to, u
stvari, Dvorana Otkria.
Dvorana postoji da bi se u njoj zagrejali turisti i prospektori sa Tere za troenje novca prilikom
lutanja po hiijevskim iskopinama. U njoj ima svega pomalo, od karti obraenih nalazita i
merkatorske mape Venere uraene u velikoj razmeri, do uzoraka svih glavnih pronalazaka. Pokazao
sam joj kopiju anisokinetike sprave za zabijanje avala i originalni tranzistorski piezofon koji je
doneo gotovo isto onoliko bogatstvo svom otkrivaocu kao i momcima koji su preduzeli njegov
marketing. Bilo je desetak vatrenih bisera, velikih po etvrt ina; nalazili su se smeteni iza stakla, na
jastucima, i isputali su zaslepljujuu, hladnu, mlenu svetlost. "Oni su, u stvari, doveli do nastanka
piezofona", obavestih je. "Sama maina je ljudski pronalazak; meutim, vatreni biseri su ti koji
omoguuju njeno dejsvovanje... oni pretvaraju pritisak u elektrinu energiju i obrnuto."
"Lepi su", ree ona. "Ali zato su toliko zatieni? Videla sam i vee od ovih na tandu u Vretenu gde
ih niko nije ni uvao."
"Postoji mala razlika, Dorota", rekoh joj. "Ovi su pravi."
Glasno se nasmejala. Dopao mi se njen smeh. Nijedna ena nije lepa kada se glasno smeje i devojke
koje vode rauna o svom izgledu to ne rade. Dorota Kifer je izgledala poput zdrave, lepe ene koja se
dobro povodi, to je, kada ve govorimo o tome, najbolji nain da ena izgleda.
Meutim, nije izgledala ba tako dobro da bih zaboravio na to koliko mi je novac potreban za novu
jetru, pa sam preao na posao. "Oni mermerni kamenii tamo - to su krvavi dijamanti", rekoh joj.
"Radioaktivni su. Ne mogu da vam nakode, ali dovoljno su radioaktivni da budu stalno topli. Na taj
nain moete razlikovati prave od lanih: svaki koji je vei od otprilike tri centimetra laan je. Pravi
koji je toliko veliki generisao bi suvie toplote... po zakonu kvadrata i kubova, znate. I zbog toga se
topi.
"Znai da su oni koje je va prijatelj pokuao da mi proda bili..."
"Lani. Tano."
Ona klimnu, i dalje se osmehujui. "Kako stvari stoje sa onim to vi pokuavate da nam prodate, Odi?
Je li pravo ili lano?"

Trea iz Vastrinog domainstva do tada je ve diskretno nestala, pa sam duboko udahnuo i rekao
Doroti istinu. Moda ba ne celu istinu, ali nita sem istine.
"Ovo to vidite ovde", poeh, "jeste sve to je na hiljade ljudi pronalo posle pakleno dugog kopanja.
Nije mnogo. Sprava za zabijanje avala, piezofon, dve do tri druge mapravice koje smo osposobili za
rad; nekoliko slupanih komada koje jo prouavaju; i neke triarije. To je sve."
"Tako sam i ula", primeti ona. "I jo neto. Ve dvadeset godina nita novo nije pronaeno." Bila je
pametnija i bolje obavetena nego to sam oekivao."
"Zakljuak koji iz toga moete da izvedete", sloih se, "jeste da ako u poslednje vreme nita novo nije
pronaeno, to znai da je planeta verovatno presuila. U pravu ste. injenice idu tome u prilog. Prvi
kopai pronali su sve korisne stvari koje su se mogle pronai... za sada."
"Ali vi mislite da ih ima jo."
"Nadam se da ih ima jo. Pogledajte ovo. Tunelski zidovi. Videete da su svi slini... plavi zidovi,
savrene glatkoe; iz njih izbija svetlost stalno iste jaine; tvrdoa. ta mislite, kako su ih Hiiji
podigli?"
"Pa, ne znam."
"Ne znam ni ja. Niti bilo ko drugi. Ali svi hiijevski tuneli su isti; ako ponete da kopate sa
spoljanje strane, naiiete na istu osnovnu kamenu podlogu, zatim granini sloj koji predstavlja
meavinu podloge i nekog zidnog metala, a zatim na sam zid. Zakljuak: Hiiji nisu prvo kopali
tunele, a zatim ih oblagali; imali su neto to je rilo ispod zemlje poput kakve krtice, ostavljajui za
sobom te tunele. I jo neto: preterali su sa kopanjem. To jest, iskopali su mnogo vie tunela nego to
im je bilo potrebno, ti tuneli nikuda ne vode niti su ikada korieni. Da li vam to neto govori?"
"Mora da je bilo jeftino i lako?" pogodi ona.
Klimnuh. "Znai da je najverovatnije posredi bila neka automatska maina; na ovoj planeti mora
postojati bar jedna takva koju samo treba pronai. Naredna pojedinost. Vazduh. Udisali su kiseonik
isto ko i mi, tako da su morali odnekud da ga dobijaju. Odakle?"
"Pa, u atmosferi ima kiseonika, je li tako?"
"Neto malo. Manje od pola procenta. I uglavnom nije u obliku slobodnog kiseonika; pomean je sa
ugljen-dioksidom i ostalim smeem. Nema ni vodene pare u koliinama vrednim pomena. Oh, ima je
malo... ali ni izdaleka onoliko koliko ima sumpor-dioksida. Kada voda curka iz stene, to nije svea,
bistra, izvorska voda. Isparava veoma brzo. Die se... poto su molekuli vode laki od molekula
ugljen-dioksida. Kada stigne do take u kojoj Sunce moe da dopre do nje, raspada se na vodonik i
kiseonik. Kiseonik i pola vodonika uglavnom se troe na pretvaranje sumpor-dioksida u sumpornu
kiselinu. Ostatak vodonika jednostavno pobegne u svemir."
Upitno me je posmatrala. "Odi", neno mi se obratila, "ve sam se uverila da ste strunjak za
Veneru."
Iscerih se. "Ali da li ste stekli pravu sliku?"
"Mislim da jesam. Prilino je loa."
"I jeste prilino loa; ali ipak Hiiji su uspevali nekako da izvuku tu malu koliinu kiseonika iz
smese, jeftino i lako... Seate se onih suvinih tunela koje su ispunili... zajedno sa inertnim gasovima
kao to je azot... prisutni su samo u tragovima... dovoljnim da se stvori smesa za disanje. Kako? Ne
znam, ali ako postoji maina koja je to obavljala, voleo bih da je pronaem. Naredna pojedinost:
svemirska letelica. Hiiji su mnogo leteli po povrini Venere."
"Kao i vi, Odi! Zar niste pilot?"
"Pilot vazduhoplova, da. Znate li ta je sve potrebno da bi se pokrenuo jedan vazduhoplov?
Temperatura na povrini je 735 K i nema dovoljno kiseonika da cigareta ostane upaljena. To znai da
moj vazduhoplov mora biti opremljen dvama rezervoarima, jednim za gorivo, a jednim za ono to e
to gorivo sagorevati. Nije re samo o nafti i vazduhu, znate."
"Stvarno?"
"Ne ovde, Dorota. Ne pri ovdanjim temperaturama. Potrebna su egzotina goriva da bi bilo tako
toplo. Da li ste ikada uli za momka po imenu Karno?"
"Nije li on bio naunik, davno je iveo? Karnoov ciklus?"
"Tano." Ve me je trei put iznenadila, oprezno sam zakljuio. "Karno je efikasnost neke maine
izraavao njenom maksimalnom temperaturom... recimo, toplotom sagorevanja... podeljenom
temperaturom izduvnih gasova. Meutim, temperatura izduvnih gasova ne moe biti nia od
temperature onoga, ma ta to bilo, u ta izlaze... inae neete voziti mainu, ve friider. A ovde se
morate boriti protiv temperature od 735 K, to znai da ak i pored izvrsnog goriva u osnovi imate
lou mainu. Sve toplotne maine na Veneri su loe. Da li ste se ikada zapitali zato ima tako malo
vazduhoplova? Ne smeta mi; to je dobro, jer ovek moe da uzme monopol. Ali razlog lei u tome to
su vraki skupi."
"A Hiiji su to bolje radili?"
"Mislim da jesu."
Ponovo se nasmejala, neoekivano i opet krajnje privlano. "Jadnie", poe ona, dobro raspoloena,
"zavisite od onoga to prodajete, zar ne? Mislite da e te jednog dana pronai glavni tunel i pokupiti
nekoliko milijardi dolara vrednu opremu Hiija!"
Nije mi se sviao nain na koji je to izrazila. U stvari, uopte nisam bio srean to sam ugovorio
sastanak preko Vastrine Tree; pretpostavljao sam da u, ako Dorotu Kiger odvojim od njenog
momka, veoma lako uspeti da o njemu doznam to vie. Nisam bio u pravu. Naterala me je da u njoj
sagledam osobu, to je samo po sebi bilo nepoeljno... ne moete se odnositi prema lovini kao prema
lovini ako o njemu, odnosno njoj, razmiljate kao o srodnom ljudskom biu.
I gore od toga, naterala me je da sam sebe dobro pogledam.
Zato sam samo kazao: "Moda ste u pravu. Ali nema sumnje da u pokuati."
"Ljuti ste, zar ne?"
"Nisam", slagah, "ali moda sam malo umoran. Sutra nas eka dugaak put, pa e biti bolje da vas
vratim u Vreteno, gospoice Kifer."

V
Moj vazduhoplov bio je privezan na ivici svemirske platforme i do njega se stizalo na isti nain kao i
do svemirske platforme: liftom do komore na povrini, a odatle hermetiki zatvorenim traktorom-
taksijem preko suve, stenovite, izmuene povrine Venere, koja se ljutila pod naletima veoma gustog
vetra. Obino sam vazduhoplov drao pod privrenom penastom ciradom, razume se. Na Venerinoj
povrini niko nita ne ostavlja otvoreno ako eli da to nae nedirnuto kada se vrati, pa ak ni onda
kada je posredi objekat od hromiranog elika. Prva stvar koju sam jutros uinio bila je da skinem
penastu ciradu; zatim sam proverio letelicu i ukrcao zalihe. Sada je bila spremna. Mogao sam da je
nazrem kroz prozore u obliku mete na guseniaru, kroz zavijajuu, zeleno-utu tamu napolju.
Mogli su da je vide i Kohinor i devojka, ako su znali gde da gledaju, ali moda nisu mogli da
pretpostave da tako neto moe poleteti.
"Da li ste se vi i Dori zakaili?" zaurla mi Kohinor u uho.
"Nismo", odvratih takoe dernjavom.
"Ba me briga iako jeste. Samo me je zanimalo. Ne morate biti simpatini jedno drugome, pod
uslovom da radite ono to ja elim." Nekoliko trenutaka je utao, odmarajui glasne ice. "Isuse.
Kakav vetar."
"Zefir", obavestih ga. Nita vie nisam kazao; sam e ve otkriti. Oblast oko svemirske platforme
predstavlja neku vrstu prirodno mirnog podruja, prema merilima Venere. Orografska struja vodi
najgore vetrove negde iznad platforme, tako da do nas dopire samo neka vrsta zbrkanog povratnog
kovitlaca. To omoguava srazmerno lako uzletanje i sletanje. Loa strana svega toga jeste okolnost da
se neka jedinjenja tekih metala iz vazduha taloe na platformi. Ono to na Veneri prolazi kao vazduh
sastoji se od slojeva crvenog ivinog sulfida i ivinih hlorida u niim delovima, a kada dospete iznad
njih do onih lepih paperjastih oblaka koje turisti vide pri sputanju, otkrijete da su neki od njih, u
stvari, kapljice sumporne, hlorovodonine i fluorovodonine kiseline.
Ali ni tu stvari ne teku glatko. Navigacija iznad Venere nalae vetinu snalaenja u tri dimenzije.
Dosta je lako stii iz take A u taku B na povrini. Transponderi e vas povezati sa radio-mreom,
tako da e se va poloaj sve vreme moi oitati na kartama. Teko je, meutim, tano odrediti
visinu. Za to su potrebni iskustvo i moda intuicija, i zbog toga smo moj vazduhoplov i ja vredeli
milion dolara za ljude poput Bojsa Kohinora.
U meuvremenu smo ve stigli do vazduhoplova i teleskopska njuka guseniara poela je da se
izduuje ka njegovoj vazdunoj komori. Kohinor je zurio kroz prozorsku metu. "Nema uopte krila!"
povika on, kao da sam hteo da ga prevarim.
"Nema ni jedra, a ni lance za sneg", odvratih dernjavom. "Ukrcajte se ako elite da razgovarate! Bie
nam lake u vazduhoplovu."
Popeli smo se kroz malu njuku, otkljuao sam ulazna vrata i ukrcali smo se bez nekih veih
problema.
Nismo ak imali ni one neprilike kakve sam sam sebi mogao da stvorim. Vidite, imati vazduhoplov
na Veneri, to je velika stvar. Imao sam vraku sreu to sam uspeo da ga kupim i, bez okolienja,
moglo se rei da sam ga voleo. Moj je mogao da primi desetoro ljudi, bez opreme. S onim to smo
nakupovali u Sub Vastrinoj radnji, a to je Lokal 88 proglasio za 'neophodnu opremu', bilo je,
meutim, pretesno ak i za samo nas troje.
Bio sam spreman bar na sarkazam. Meutim, Kohinor se osvrtao unaokolo samo dok nije pronaao
najbolji leaj; odmah se uputio se ka njemu i proglasio ga svojim. Devojka se ponaala kao dobar
drug, ne alei se. I tako sam ostao ja, sa lezdama spremnim da odgovore na neprijateljsku kritiku,
ali niko me nije kritikovao.
U vazduhoplovu je bilo mnogo tie. I dalje se ula buka koju su stvarali vetrovi, ali sada je samo
mogla da ide oveku na ivce. Podelio sam im slualice sa snanim filtrima, tako da je buka postala
zanemarljiva.
"Sedite i veite se", naredih; kada sam ih spakovao, uzleteh.
Pri pritisku od devedeset hiljada milibara krila ne samo da su beskorisna: ona su otrov. Moj
vazduhoplov imao je sav potrebni uzgon, koji je poticao iz motora ugraenih u sam trup oblika
koljke. Ubrizgao sam smesu dvostrukog goriva u termomlaznjake i mi uzletesmo sa prilino ravnog
tla uz ivicu svemirske platforme (jednom nedeljno buldoeri su ga istili i zato je bilo prilino
ravno), a onda suknusmo u divlje utilo i zelenilo... trenutak kasnije ve smo bili u mahnitom
smeemsivilu... a da pri tom nismo preli vie od pedeset metara.
Kohinor se labavo vezao kako bi mu bilo udobnije. Uivao sam kada sam ga zauo kako vie za
vreme kratkotrajne turbulencije koja ga je bacakala unaokolo. To ga nee ubiti, a i potrajalo je svega
nekoliko trenutaka. Na hiljadu metara pronaao sam na deo Venerine polustalne atmosferske
inverzije i turbulencija se smanjila tako sam mogao da otkaim pojas i ustanem.
Izvadio sam epove iz uiju i dao znak Kohinoru i devojci da uine isto.
Trljao je glavu jer je udario u policu sa kartama, ali se ipak osmehivao. "Dosta uzbudljivo", priznade
on, preturajui po depu. "Mogu li da zapalim?"
"To su vaa plua."
On razvue usta u jo iri osmeh. "Sada jesu", sloi se on. "Recite mi, zato nam niste dali te epove
za ui dok smo bili u guseniaru?"

Mogli biste rei da u poslu svakog vodia postoji razdoblje kada im ili dozvolite da vas zaspu
pitanjima, a onda provedete silno vreme objanjavajui ta znai kada neki mali, smeni brojanik
pocrveni... ili, pak, drite usta zatvorena i nastavite da obavljate posao i zgrete bogatstvo. Sve se
svodilo na izbor: da li e mi se na kraju Kohinor i njegova devojka dopasti ili ne?
Ako bi mi se dopali, trebalo bi da pokuam da budem utiv s njima. I vie nego utiv. To to emo
nas troje tri nedelje provesti u prostoru ne veem od kakve ajne kuhinje znailo je da e svako
stvarno morati da se trudi da bude krajnje fin prema ostalima, ako ne elimo da se vratimo puni
mrnje jedni prema drugima. A ja sam bio taj koga su plaali da bude fin, trebalo je da im pruim
primer.
S druge, pak, strane, Kohinori ovog sveta ponekad nisu simpatini. Ako i ovaj bude takav, onda e
biti bolje da se s njim ne uputam u neki opiran razgovor, to je znailo da je slina pitanja trebalo
da otpisujem otprilike sa jednim: "Zaboravio sam."
Meutim, on ni u jednom trenutku nije bio stvarno neprijatan. Devojka je ak pokuala da se ponaa
prijateljski. Zato sam odluio da budem utiv. "Pa, to je veoma znimljivo. Vidite, stvar je u
sledeem: u stanju ste da ujete zahvaljui razlici u pritiscima. Dok je vazduhoplov uzletao, epovi
su filtrirali deo zvuka... talase pritiska... ali kada sam vam doviknuo da se veete, epovi su preneli
natpritisak moga glasa i vi ste me vrlo lako uli. Meutim, postoji granica. Preko otprilike sto
dvadeset decibela... to je jedinica zvuka..."
"Znam ta je decibel", zarea Kohinor.
"U redu. Iznad sto dvadeset decibela, otprilike, bubna opna jednostavno vie ne reaguje. to znai da
je u guseniaru bilo suvie buke. Ne samo da je zvuk dopirao kroz trup, ve i preko tla, prenosile su
ga gusenice. Da ste imali epove u uima, ne biste bili u stanju da ujete... ba nita", nespretno
zavrih.
Dorota je sve ovo sluala, popravljajui pri tom minku. "A ta je to trebalo da ujemo?" upita ona.
Odluio sam da ih bar za sada smatram prijateljima. "Na primer, nareenje da navuete toplotna
odela. U sluaju da je dolo do nesree. Kakav nalet vetra mogao je da prevrne guseniara, a
ponekad preko brda znaju da dolete vrsti predmeti i pogode vas pre no to shvatite ta vas je
snalo."
Vrtela je glavom, ali se smejala. "Ba si nas doveo na divno mesto, Bojse", primeti ona.
Nije obraao panju na nju. Neto drugo mu je bilo na pameti. "Zato ne upravljate tom stvari?" upita
on.
Ustao sam i ukljuio virtualnu kuglu. "U redu", primetih. "Vreme je da o tome popriamo. U ovom
trenutku mojim vazduhoplovom upravlja autopilot, a kreemo se u optem pravcu ovog kvadranta
ovde dole. Moramo doneti odluku o tanom odreditu."
Dori Kifer je razgledala kuglu. On, razume se, nije stvaran; to je samo trodimenzionna slika koja
lebdi u vazduhu, tako da ste kroz nju mogli da gurnete prst. "Venera stvarno ne izgleda ba naroito
zanimljivo", primeti ona ponovo.
"Ove linije koje vidite", objasnih, "predstavljaju samo oznake radio-dometa; neete ih primetiti ako
pogledate kroz prozor. Na Veneri nema okeana, nije podeljena na drave, tako da nije isto napraviti
kartu Venere i napraviti kartu Zemlje. Vidite li ovu sjajnu mrlju ovde? To smo mi. A sada
pogledajte."
Preko kugle sam postavio reetku radio-dometa i obrise u boji sa geolokim podacima. "Ovi
mehurasti krugovi predstavljaju oznake za maskon. Znate li ta je to maskon?"
"Koncentrisana masa. Ispupenje neeg vrstog", odvrati ona.
"Odlino. Pogledajte ta se dogaa kada unesem mesta poznatih iskopina Hiija."
Pritisnuo sam jedno dugme i mesta iskopavanja su se pojavila u obliku zlatnih ara, poput crva koji
puze preko planete. Dorota je istog asa primetila: "Sva su u maskonima." Kohinor je pogleda sa
odobravanjem, a to isto uinih i ja. "Nisu ba sva", ispravih je. "Ali prokleto su blizu. Zato? Ne
znam. Niko to ne zna. Maskoni su uglavnom sastavljeni od starije, gue stene... bazalta i tako dalje...
Hiiji su se moda oseali sigurnijima kada su bili okrueni vrstom, gustom stenom." Dok sam jo
boravio na Zemlji i nisam imao u utrobi jetru koja moe svaki as da otkae tako da sam mogao sebi
da dozvolim da me zaokupi apstraktno znanje; dopisivao sam se sa profesorom Hegrametom i
zajedno smo razmatrali mogunost da su Hiiji imali maine za kopanje koje su mogle da rade samo u
vrstoj steni odreenog hemijskog sastava. Meutim, nisam bio spreman da sa njima raspravljam o
izvesnim idejama koje sam pokupio od profesora Hegrameta.
Poeh polako da pomeram model kugle, okreui jedan brojanik. "Vidite ovo ovde, gde se sada
nalazimo. Ova formacija zove se Alfa Regio. Upravo smo izili iz velikog kopa koji se u njoj nalazi.
Moete da vidite oblik Vretena. Taj maskon u kome se nalazi Vreteno naziva se Serendip; otkrila ga
je hesperoloka..."
"Hesperoloki?"
"Geoloka ekipa koja prouava Veneru naziva se hesperoloka ekipa. Otkrili su sa orbite
koncentrisanu masu, spustili se, stali da bue uzorak kore i naleteli na prvi hiijevski tunel. Svi drugi
tuneli koje vidite dalje na severu nalaze se u ovoj ovde gomili povezanih maskona. Izmeu maskona
pruaju se manje guste stene; Hiiji su kroz njih probili prolaze kako bi ih povezali, ali se tuneli
gotovo svi nalaze u maskonima."
"Svi su na severu", otro primeti Kohinor. "A mi idemo na jug. Zato?"
Iznenadilo me je to je bio u stanju da ita podatke sa modela kugle, ali nita nisam uzvratio. Samo
sam primetio: "Sva obeleena mesta nisu ni od kakve koristi. Ve su ispitana."
"Neka od njih deluju kao da su vea od Vretena."
"I te koliko vea. Ali u njima nema Bog zna ta, to jest nema mnogo izgleda da je bilo ta u njima u
dovoljno dobrom stanju da bi bilo vredno truda. Podzemni fluidi su ih ispunili pre stotinu hiljada
godina, moda i vie. Mnogo je dobrih ljudi bankrotiralo pokuavajui da ispumpa koji tunel kako bi
obavili iskopavanja, ali na kraju ne bi nali nita. Slobodno me pitajte sve o tome. Bio sam jedan od
njih."
"Nisam znao da na Veneri ima vode u tenom stanju", usprotivi se Kohinor.
"Nisam pomenuo vodu, zar ne? Mada je i nje tamo bilo u izvesnoj koliini, bar u obliku vlanog
blata. Oigledno je voda isparavala iz stenja, a onda se hiljadama godina probijala do povrine, gde
je konamo procurila, da bi odmah prokljuala, raspala se na vodonik i kiseonik i nestala. U sluaju
da to niste znali, neto te vode ima i ispod Vretena. Nju ste pili i udisali, dok ste bili tamo."
"Nismo udisali vodu", ispravi me on.
"Razume se da nismo. Udisali smo vazduh koji sami pravimo. Meutim, u pojedinim tunelima jo ima
njihovog vazduha... mislim na prvobitni vazduh, onaj koji su Hiiji ostavili za sobom. Razume se,
posle nekoliko stotina hiljada godina tuneli su uglavnom postali penice. U njima biva ispeeno sve
to je organske prirode. Moda smo upravo zbog toga pronali sasvim malo, da tako kaemo,
ivotinjskih ostataka... bili su kremirani. I tako... ponekad na mestu iskopavanja moete naii na
vazduh, ali jo nisam uo da je neko pronaao pitku vodu."
Dorota ree: "Bojse, sve je ovo veoma zanimljivo, ali meni je vruina i prljava sam, a vi samo
priate o vodi. Mogu li na trenutak da promenim temu?"
Kohinor zalaja; to i nije bio pravi smeh. "Podsvesno navoenje, Volterse, slaete li se? I
pretpostavljam malo staromodne tobonje ednosti. Mislim da Dori, u stvari, eli da ode u toalet."
Da mi je devojka dala samo malo povoda da se tako oseam, bilo bi mi pomalo neprijatno zbog nje.
Meutim, ona je oigledno ve navikla na Kohinorovo ponaanje. Samo je rekla: "Ako tri nedelje
treba da provedemo u ovome, volela bih da doznam ta mi se nudi."
"Svakako, gospoice Kifer", rekoh.
"Dorota. Dori, ako vam se vie dopada." "Svakako, Dori. Pa, evo vidi ta sve imamo. Pet leajeva;
pregrauju se, tako da na njima moe da se smesti desetoro ako zatreba, ali nama to nije neophodno.
Dva tua. Ne izgledaju dovoljno velika da biste se mogli unutra i nasapunjati, ali ako se malo
potrudite, posluie. Dva hemijska toaleta nalaze se u onim kabinama. Kuhinja je tamo... tednjak i
ostava, bar. Izaberi leaj koji eli, Dori. Postoji paravan koji se sputa; iza njega moe da se
presvue i tako dalje, ili ako izvesno vreme poeli da se osami i ne gleda nas."
Kohinor ree: "Hajde, Dori, obavi to to eli. Ja ionako hou da mi Volters pokae kako se ovim
upravlja."

Poetak putovanja nije bio lo. Imao sam i gore. Nekoliko puta stvarno je bilo grozno: druine koje
su se ukrcale pijane i sve vreme nastavile da se nalivaju, parove koji su se neprekidno prepirali dok
su bili budni, udruivi snage jedino kada bi se okrenuli porotiv mene. Ovo putovanje uopte nije
poelo loe, ak i bez obzira na injenicu da sam se nadao da e mi spasiti ivot.
Ne morate biti mnogo veti da biste upravljali vazduhoplovom - bar da ga vozite u pravcu u kome
elite da idete. U Venerinoj atmosferi ima dovoljno uzgona. Nema mesta brizi oko gubitka brzine; a i
automatske kontrole ionako gotovo o svemu misle umesto vas.
Kohinor je brzo nauio. Ispostavilo se da je leteo svime to se kretalo kroz vazduh na Zemlji; takoe
je, u mladosti, upravljao jednosednim podmornicama na naftnim poljima u dubokom moru. im sam
mu pomenuo, odmah je shvatio da je na Veneri najvei problem za pilota odabrati odgovarajui nivo
i predvideti kada treba da ga promeni. Takoe je ukopao da se to ne ui u jednom danu. Pa ak ni za
tri nedelje. "Do vraga, Volterse", ree on prilino veselo. "Bar ga mogu naterati da ide tamo gde
treba... u sluaju da ostanete zatrpani u tunelu. Ili vas upuca kakav ljubomorni mu."
Osmehnuh se prilino kiselo. "Umem jo i da kuvam", nastavi on. "A moda ste i vi prilino dobri u
tome? Niste? To sam i mislio. Pa, suvie sam platio za ovaj stomak da bih ga punio splainama; ja u
spremati obroke. Dori nikada nije uspela da savlada tu malu vetinu. Ista njena baka. Najlepa ena
na svetu, ali uvrtela je sebi u glavu da joj je to sasvim dovoljno da poseduje taj svet."
Odloio sam tu primedbu na stranu da je kasnije sortiram. Bio je pun neoekivanih sitnica, ovaj
devedesetogodinji mladi atleta. Potom ree: "Dobro. Dok Dori ne potroi svu vodu na tuiranje..."
"Ne brinite; reciklira se."
"U svakom sluaju, dok se ona sreuje, dovrite vae malo predavanje o tome kuda smo se uputili."
"U redu." Blago sam zavrteo kuglu. Svetla mrlja koju smo mi predstavljali postojano je nastavljala
prema jugu dok smo priali. "Vidite li onu gomilu gde se na projektovani trag ukrta sa reetkastim
oznakama, u neposrednoj blizini Lize Majtner?"
"Ko je Liza Majtner?" proguna on.
"Neko po kome su nazvali tu formaciju, to je sve to znam. Vidite li ta vam pokazujem?"
"Aha. Onih pet velikih maskona zbijenih na gomilu. Nema oznaka da su tamo vrena iskopavanja. Da
li smo se tamo uputili?"
"Uopteno, da."
"Zato uopteno?"
"Pa", poeh, "ima jedna sitnica koju vam nisam pomenuo. Pretpostavljam da vas to nee razjariti, jer
u onda i ja morati da se razjarim i kaem vam da ste mogli da se potrudite i nauite neto vie o
Veneri pre no to ste odluili da poete u njeno istraivanje."
Trenutak me je ocenjivaki promatrao. Dori je tiho izila iz kabine sa tuem, u dugakoj odori, kose
obmotane pekirom, i stala pored njega, posmatrajui me. "To u mnogome zavisi od toga ta si mi
preutao, prijatelju", izjavi on... ne ba prijateljskim glasom.
"Taj deo naziva se Juna Polarna Zona Bezbednosti", rekoh. "Tamo momci iz obezbeenja imaju
poligon za projektile i tu se nalazi najvei centar za razvoj oruja. Civilima je ulaz zabranjen."
Zagledao se u kartu. "Ali samo ovaj mali deo maskona nije pod njihovom apom!"
"I mi smo se upravo tamo uputili", odvratih.

VI
Za jednog devedesetogodinjaka Bojs Kohinor je bio veoma vispren. Ne mislim da je bio samo
zdrav. Potpuna medicinska zatita vam to svakako obezbeuje, omoguava vam da zamenite sve to
se istroi ili pone da propada. Meutim, mozak ne moete zameniti. Veoma bogati starci obino su
bili preplanuli i miiavi, ali im se zato telo treslo, bili su neodluni i esto su isputali stvari.
Ali ovaj Kohinor stvarno je imao sree.
Bie dostojno drutvo naredne tri nedelje. Ve je zahtevao da mu pokaem kako se upravlja
vazduhoplovom i brzo je uao u tos. Kada sam odluio da tokom leta malo vremena iskoristim za
prevremenu proveru sistema za hlaenje, koja se inae obavlja na svakih hiljadu asova, pomogao mi
je da skinem poklopce, proverim nivoe smrzavanja i oistim filtere. A onda je odluio da nam skuva
ruak.
Dori Kifer ga je zamenila kao moj pomonik dok sam premetao neke zalihe, kako bih izvadio
autosonine sonde. Pri postojanoj koliini buke unutar vazduhoplova, Kohinor nije mogao da nas uje
dok smo razgovarali bez povienja glasa, iako se nalazio na samo nekoliko metara od nas, kod
tednjaka. Pomislih naas da bih mogao izvui iz devojke neto o njemu dok smo proveravali sonde.
No, odluih da to ne inim. Ve sam znao ono to me je najvie zanimalo o Kohinoru, to jest, da e uz
malo sree najverovatnije platiti moju novu jetru. Nije mi bilo potrebno da znam ta su on i Dori
mislili jedno o drugom.
Zato smo razgovarali o sondama. O tome kako e izbacivati udarne naboje u stene Venere, da bismo
potom merili vremena povratnog odjeka. I o tome kakvi su nam izgledi da pronaemo neto stvarno
dobro. ("Pa, kakvi su izgledi da dobijemo na litriji? Veoma slabe za svakoga ko ima samo jednu
sreku. Ali uvek neko dobije!") I o tome zato sam uopte doao na Veneru. Pomenuo sam oevo ime;
meutim, ona nikada nije ula za zamenika guvernera Teksasa. Suvie je mlada, sigurno zbog toga.
Rodila se i odrasla u junom Ohaju, gde je Kohinor radio kao klinac i u koji se vratio kao milioner.
Ispriala mi je, mada je nisam na to podsticao, da tamo gradi novi centar za preradu i da mu to zadaje
mnogo glavobolje... nevolje sa sindikatima, sa bankama, kao i sa vladom... te je stoga odluio da
due vreme provede u besposliarenju. Pogledah ga kako mea sos i rekoh: "Besposliari ee od
svih koje znam."
"On vam je pravi narokman to se posla tie, Odi. Pretpostavljam da mu je to najvie pomoglo da se
obogati." Vazduhoplov poskoi; ja ispustih sve to sam drao i skoih ka kontrolnim ureajima.
Zauh Kohinora kako zavija iza mene, ali bio sam suvie zaposlen traenjem boljeg tranzitnog nivoa.
Kada sam se konano popeo na hiljadu metara i ponovo ukljuio autopilota, on je trljao zglavak i
psovao me.
"Izvinite", rekoh.
Strogo mi je kazao: "Ne smeta mi to ste mi opekli kou na ruci. Uvek mogu da kupim novu, ali umalo
nisam zbog vas prosuo sok od peenja."
Proverio sam stanje na modelu kugle. Svetla oznaka za brod nalazila se na dve treine puta do naeg
odredita. "Hoe li ruak skoro biti gotov?" upitah. "Stiemo za jedan sat."
Prvi put sam ga video iznenaenog. "Tako brzo? Mislio sam da ste kazali da ova stvar ne moe da
leti bre od zvuka."
"Jesam. Gospodine Kohinor, nalazite se na Veneri. Na ovom nivou zvuk se kree mnogo veom
brzinom nego na Zemlji."
Zamiljeno me je pogledao, ali je samo kazao: "Moemo da jedemo za koji minut." Kasnije, dok smo
zavravali obed, on primeti: "ini mi se da ipak ne znam dovoljno o ovoj planeti. Ako biste hteli da
nam odrite predavanje kao vodi, sasluaemo vas."
"Glavne stvari ve znate", rekoh. "Odlino kuvate, gospodine Kohinor. Znam da sam lino spakovao
sve zalihe, ali ne znam ta upravo jedem."
"Ako ikada doete u moj ured u Sinsisnatiju", ree on, "moete traiti gospodina Kohinora, ali dok
boravimo u ovako skuenom prostoru moete me zvati Bojs. Ako vam se frikase dopao, zato ga onda
ne jedete?"
Odgovor je glasio: zato to bi me mogao ubiti. No, nisam eleo da se uputam u razgovor o tome
zato mi je njegov honorar bio toliko potreban. "Nareenje lekara", odvratih. "Izvesno vreme moram
da izbacim masnou. Mislim da on smatra da sam poeo suvie da se gojim."
Kohinor me odmeri, ali samo ree: "Predavanje?"
"Ponimo od najvanijeg", uzvratih, paljivo sipajui kafu. "Dok se nalazimo unutar ovog
vazduhoplova, moete initi ta vam je volja... hodati unaokolo, jesti, piti, puiti ako imate ta, ba
sve. Sistem hlaenja je predvien za trostruko vei broj ljudi, plus njihov pribor za kuvanje i ostali
ureaji, pa sve to sa udvostruenim iniocem bezbednosti. Vazduha i vode imamo vie nego to nam
je potrebno za dva meseca. Goriva - dovoljno za tri dvosmerna putovanja plus manevrisanje. Ako
bilo ta poe naopako, zatraiemo pomo i za najvie nekoliko asova doi e po nas.
Najverovatnije e to biti momci iz Obezbeenja, jer su najblii i imaju zaista brze vazduhoplove.
Najgore to nam se moe desiti jeste da trup napukne i celokupna atmosfera Venere pokua da ue
unutra. Ako do toga doe u kratkom vremenu, gotovi smo. Mada se takve stvari nikada brzo ne
deavaju. Imali bismo vremena da navuemo odela, a u njima moemo proiveti trideset asova.
Mnogo pre isteka tog vremena neko e nas pokupiti."
"Pod pretpostavkom, razume se, da se istovremeno ne pokvari i radio."
"Tano, Pod tom pretpostavkom. Poznato vam je da moete bilo gde nastradati, ako istovremeno doe
do spleta nesrenih sluajeva."
Nasuo je sebi jo jednu olju kafe i dolio malo rakije u nju. "Nastavite."
"Izvan vazduhoplova nije sve tako jednostavno. Na raspolaganju vam je samo odelo koje treba da vas
odrava u ivotu, a ono je, kao to rekoh, u stanju to da ini samo trideset asova. tos je u hlaenju.
Moete poneti dovoljno vazduha i vode, a hrana ne predstavlja problem u tako kratkom razdoblju.
Meutim, potrebno je mnogo zgusnute energije da biste se oslobodili difuzne energije koja vas
okruuje. Drugim reima, potrebno vam je gorivo. Sistemi za hlaenje troe mnogo goriva i
savetujem vam da se vratite u vazduhoplov pre nego to vam ga ponestane. Toplota nije najgori
uzronik smrti. Znatno pre no to ponete da oseate bol, paete u nesvest. Ali na kraju ete ipak biti
mrtvi.
Drugo, odelo morate proveravati svaki put pre oblaenja. Naduvajte ga i obratite panju na merae
da vidite da li negde curi. Proveriu i ja, ali ne oslanjajte se na mene. U pitanju su vai ivoti. Pazite
na vizire. Dosta su otporni... moete njima ukucati ekser, a da ih ne polomite... ali ako ih pogodi neto
to je isto tako tvrdo mogu pui. I u tom sluaju ste mrtvi."
Dori tiho upita: "Jeste li ikada izgubili turistu?"
"Nisam." Ali dodadoh. "Drugi jesu. Svake godine pogine po pet-est."
"Prihvatam takav rizik", ozbiljno primeti Kohinor. "Ali nisam mislio na to kada sam vas zamolio da
nam odrite predavanje, Odi. Hou da kaem, zanima me kako da ostanem iv, ali pretpostavljam da
biste nam sve to ionako rekli pre no to napustimo brod. Mene je, u stvari, zanimalo da saznam zato
ste odabrali ba taj odreeni maskon."
Taj starkelja miiavog tela poeo je da mi ide na ivce, jer je imao groznu naviku da mi postavlja
pitanja na koja nisam eleo da odgovorim. Svakako da je postojao razlog zbog koga sam odabrao
upravo to mesto. Bio je zasnovan na petogodinjem izuavanju, mnogo kopanja, i prepisci vrednoj
etvrt miliona dolara, u taksama svemirske pote, sa ljudima poput profesora Hegrameta koji je iveo
na Zemlji.
Nisam eleo da mu otkrijem sve svoje razloge. Postojalo je desetak mesta koja sam stvarno eleo da
istraim. Ako se ovo bude isplatilo, on e iz toga izvui mnogo veu korist od mene... jer tako stoji u
ugovoru koji smo potpisali: etrdeset procenata onome ko iznajmi letelicu, pet procenata vodiu,
ostatak vladi... i to bi trebalo da mu bude dovoljno. Ako se pokae da je ovo mesto bilo orak, nisam
eleo da uzme nekog drugog vodia i ode na neko od drugih mesta koje sam obeleio.
Zato sam samo odvratio: "Nazovite to obavetenim nagaanjem. Obeao sam vam pristup tunelu koji
nikada nije bio otvaran i nadam se da u odrati to obeanje. Sklonimo sada hranu; jo deset minuta
pa smo stigli do odredita."
Poto smo sve privrstili i vezali se kaievima, napustili smo srazmerno mirne slojeve i vratili se u
jake vetrove na povrini.
Nalazili smo se iznad velikog juno-sredinjeg masiva, koji je bio na otprilike istoj visini kao i
zemljite to okruuje Vreteno. To je visina na kojoj se odigravaju glavne akcije na Veneri. U
nizinama i dubokim dolinama strmih obronaka pritisak je dostizao sto dvadeset hiljada milibara, pa i
vie. Moj vazduhoplov ne bi mogao dugo tu da izdri. To, uostalom, ne bi mogla nijedna druga
letelica, osim nekoliko specijalnih oglednih i vojnih tipova. Sreom, ini se da ni Hiiji nisu mnogo
marili za nizine. Nita od njihovih stvari nije nikada otkriveno mnogo ispod devedesetog podeoka.
to, razume se, nije znailo da tamo nieg nije bilo.
U svakom sluaju, proverio sam na poloaj na modelu kugle i na topografskim kartama, a zatim sam
pustio prve tri autosonine sonde.
Vetrovi stadoe da ih bacakaju tamo-amo im su se oslobodile. To me nije brinulo, jer je bilo
svejedno gde e se sonde spustiti, unutar irokih granica, to je bilo dobro. U poetku su padale poput
kopalja, zatim su letele unaokolo poput slamki noenih vetrom, dok im se nisu aktivirale male rakete i
kontrole za pretraivanje tla, pa su poletele ka povrini.
Sve su se dobro smestile. To je bila prava srea, koja je najavljivala dobar poetak.
Proverio sam njihov poloaj na topografskim kartama. Obrazovale su gotovo pravilan
jednakostranian trougao, to sam otprilike i eleo. Proverio sam zatim da li smo svi stvarno dobro
vezani kaievima, ukljuio sam skener i poeo da kruim unaokolo.
"ta sad?" zaurla Kohinor. Primetio sam da je devojka ponovo stavila epove u ui, ali on nije eleo
nita da propusti.
"Sada emo saekati da sonde ispitaju ima li unaokolo hiijevskih tunela. Za to e im biti potrebno
nekoliko asova." Dok sam to govorio sputao sam vazduhoplov kroz slojeve iznad povrine. Sada su
nas bacakali unaokolo naleti vetra. Udari su bili prilino gadni.
Ali pronaao sam ono to sam traio - formaciju na povrini nalik na slepi usek; uspeo sam da
uplovimo u nju, uz svega dva ili tri kritina trenutka. Kohinor me je paljivo promatrao i ja se sam
sebi osmehnuh. Ovo je bilo pilotiranje, a ne ono tokom puta ili na pripremljenim platformama iznad
Vretena. Kada bude mogao da uradi ono to sam ja sada uinio, onda e moi da poe bez nekog kao
to sam ja... ali ne ranije.
Poloaj nam nije bio uopte lo, tako da sam ispalio etiri draa - nazubljene tapove sa
eksplozivnim glavama koji se otvaraju po zabijanju u tleu. vrsto sam ih zategao i sva etiri su
izdrala.
I to je bio dobar znak. S razlogom zadovoljan sobom, oslobodio sam se pojasa i ustao. "Ovde emo
ostati bar dan ili dva", obavestih ih. "I vie ako budemo imali sree. Kako vam se dopala vonja?"
Dori je upravo vadila epove iz uiju, jer su nas sada zatitni zidovi useka zaklanjali od tutnjave koju
smo uli samo kao slabo vritanje. "Drago mi je to ne patim od vazdune bolesti", ree ona.
Kohinor je razmiljao i utao. Prouavao je kontrole vazduhoplova dok je palio novu cigaretu.
Dorota ree: "Jedno pitanje, Odi. Zato nismo ostali gore, gde je mirnije?"
"Zbog goriva. Poneo sam dovoljno za obilazak, ali ne toliko da bih danima mogao da lebdim. Smeta
li vam buka?"
Ona napravi grimasu.
"Navii ete se. To vam je kao da ivite u blizini svemirske luke. U poetku se pitate kako iko makar
jedan sat moe da podnese toliku buku. Poto tamo provedete nedelju dana, nedostaje vam ako
prestane."
Ona ode do osmatrakog prozora i zamiljeno se zagleda u predeo. Preli smo u zonu noi i nije
imalo Bog zna ta da se vidi osim praine i malih predmeta koji su se kovitlali unaokolo kroz
snopove naih spoljanih svetala. "Ta prva nedelja me i brine", ree ona.
Ukljuih ita sondi. Male detonacione glave ispaljivale su svoje udarne naboje i merile odjeke
jedna drugoj, ali jo je bilo rano za bilo ta. Na ekranu je tek poelo da se pomalja neko ustrojstvo
puno senki. Bilo je vie rupa nego pojedinosti.
Kohinor se konano oglasi. "Koliko e vremena proi pre nego to budete u stanju da bilo ta
razaberete na tome?" upita on. Zanimljivo: nije me pitao ta je to.
"Zavisi od toga koliko je blizu i koliko je veliko. Moete poeti sa nagaanjima za otprilike jedan
sat, ali voleo bih da dobijem to vie podataka. Rekao bih, est do sedam asova. Nema urbe."
On proguna. "Ja urim, Volterse."
U tom se trenutku umeala devojka. "ta da radimo, Odi. Da igramo brid utroje?"
"ta god elite, ali ja bih vam savetovao da uhvatite malo sna. Imam pilule, ako elite. Ako neto
naemo... ali nemojte zaboraviti da se to veoma retko dogaa ve pri prvom pokuaju... izvesno
vreme emo eleti da budemo i te kako budni i ili."
"U redu", ree Dorota, posegnuvi za sansulama, ali je Kohinor zaustavi.
"A vi?" upita on.
"I ja u se zavui uskoro u krpe. ekam neto."
Nije me pitao ta. Verovatno zato, pomislih, to je ve znao ta. Odluio sam da ne uzmem pilulu za
spavanje im legnem. Ovaj Kohinor ne samo da je bio najbogatiji turista kome sam ikada bio vodi,
ve je bio i jedan od najbolje obavetenih. Hteo sam malo o tome da razmislim.

I tako, niko od nas nije odmah zaspao, a ono to sam ekao usledilo je tek posle jednog sata. Momci
iz baze postali su malo aljkavi; trebalo je da krenu za nama mnogo ranije.
Radio je zakrao i zaulo se: "Neindentifikovanoj letelici na jedan-tri-pet, nula-sedam, etiri-osam, i
sedam-dva, pet-jedan, pet-etiri! Molim vas da se identifikujete i iznesete svoje namere."
Kohinor upitno podie pogled sa partije dina koju je igrao sa devojkom. Ja se samouvereno
osmehnuh. "Sve dok nas mole, nema problema", obavestih ga i ukljuih predajnik.
"Ovde pilot Odi Volters, vazduhoplov Popa Tare devet-jedan, iz Vretena. Imamo dozvolu i drimo se
odobrenog plana leta. Sa mnom je dvoje turista sa Zemlje, cilj - rekreaciono istraivanje."
"Primljeno. Molim vas, saekajte", zakra radio. Vojska uvek emituje na maksimumu. To im je, nema
sumnje, ostalo iz vremena obuke.
Iskljuio sam mikrofon i obratio se svojim putnicima: "Proveravaju na plan leta. Nemate zbog ega
da brinete."
Trenutak kasnije ponovo se zauo glas operativca za vezu u Obezbeenju, buan kao i ranije.
"Nalazite se jedanaest zarez etiri kilometra, pravac-dva-osam-tri stepena, od zabranjene zone.
Nastavite obazrivo. Saglasno vojnim pravilima jedan-sedam i jedan-osam, odeljci..."
"Poznato mi je", upadoh mu u re. "Imam dozvolu i objasnio sam zabrane svojim putnicima."
"Primljeno", zakra radio. "Draemo vas pod prismotrom. Ako primetite letelice ili ekipe na
povrini, to su nai timovi sa perimetra. Ne ometajte ih ni na koji nain. Smesta odgovorite na svaki
zahtev za identifikaciju ili traenje obavetenja." Zaulo se kranje i veza je prekinuta.
"Nervozni su", primeti Kohinor.
"Nisu. Takvi su uvek. Navikli su da unaokolo viaju ljude poput nas. Ne znaju ta e sa vremenom, i
to je sve."
Dori oklevajui primeti: "Odi, kazali ste im da ste nas obavestili o zabranama. Tog dela se ne
seam."
"Oh, objasnio sam. Ne zalazimo u zabranjenu zonu, jer ako tu uinimo, poee da pucaju. To je ceo
zakon."

VII
Navio sam budilnik da nas probudi za etiri sata; uvi me kako se muvam unaokolo, i ostali su
ustali. Dori nas je posluila kafom iz zagrevaa; stajali smo, pijuckali kafu i posmatrali ustrojstva
koja je iscrtao kompjuter sonde.
Nekoliko minuta sam ih prouavao, mada su ustrojstva ve na prvi pogled bila jasna. Prikazivala su
osam velikih nepravilnosti koje su mogle da oznaavaju lavirint to su ga Hiiji ostavili za sobom.
Jedan se nalazio gotovo ispred samih naih vrata. Neemo morati da pomeramo vazduhoplov da
bismo stigli povrh njega.
Pokazao sam im jednu po jednu nepravilnost. Kohinor ih je zamiljeno prouavao. Dorota upita:
"Hoete da kaete da su svi ovi mehurovi neistraeni tuneli?"
"Ne. Voleo bih da jesu. Ali moda je ipak neko, ko se nije potrudio da to prijavi, ispitao neki od njih
ili sve odreda. Drugo, to ne moraju biti tuneli. Mogle bi biti raspukline ili jarci, ili male reke
nekakvog istopljenog materijala koji je odnegde iscureo, stvrdnuo se i bio prekriven pre vie od
milijardu godina. Jedino to zasigurno znamo jeste da verovatno nema neistraenih tunela u ovoj
oblasti osim na ovih osam mesta."
"Pa ta emo onda?"
"Kopaemo. A onda emo videti ta e dalje biti."
Kohinor upita: "Gde emo kopati?"
Pokazah prostor koji se nalazio odmah do naeg vazduhoplova u obliku grkog slova delta. "Upravo
ovde."
"Je li to najbolji izbor?"
"Ne mora da bude." Razmislih malo ta da im kaem i odluih da pokuam sa istinom. "Ukupno
postoje tri traga koja, kako mi se ini, vie obeavaju od ostalih... evo, obeleiu vam ih." Ukucah
kontrole za kartu i istog asa se pojavie slova: A, B i C koja su oznaavala tri dobra traga. "'A' je
onaj koji se protee upravo ovde ispod useka, i zato emo prvo tu kopati."
"Najsvetliji su najbolji, je li tako?"
Klimnuh.
"Ali najsvetliji je ovaj ovde, 'C'. Zato prvo tu ne kopamo?"
Paljivo sam birao rei. "Delimino stoga to bismo morali da pomeramo vazduhoplov. Delimino,
pak, to se nalazi na spoljanjem delu perimetra oblasti koja je ve ispitana; to znai da rezultati nisu
u istoj meri pouzdani kao ovde oko broda. Ali to nisu najvanijii razlozi. Najznaajniji je taj to se
'C' nalazi na samoj granici za koju su nam nai prijatelji iz Obezbeenja, koje jako svrbe prsti, rekli
da je se klonimo."
Kohinor tako rei zanjita. "Da li vi to meni kaete da ete se kloniti nekog mesta, pa makar tamo
pronali pravi tunel Hiija, samo zato to su vam vojnici rekli da je to no-no?"
Odvratih: "To uopte nije jo na problem. Imamo sedam legalnih nepravilnosti koje moemo da
proverimo. Vojska e nas sigurno s vremena na vreme proveravati. Naroito u naredna dva do tri
dana."
"U redu", ostade uporan Kohinor, "pretpostavimo da posle legalnih ostanemo kratkih rukava. ta
onda?"
"Nikada ne traim neprilike."
"Ali pretpostavimo."
"Do avola, Bojse! Otkud znam?"
Posle toga je odustao, ali je namignuo Dori i zakikotao se. "ta sam ti kazao, srce? On je vei lopov
od mene!"
Meutim, ona se upiljila u mene i samo upitala: "Otkud vam ta boja?"
Zavarao sam je, ali kada sam se pogledao u ogledalo video sam da su ak i beonjae poele da mi
ute.

Narednih nekoliko sati imali smo suvie posla da bismo razgovarali o teorijskim mogunostima.
Morali smo da se pobrinemo za neke konkretnije stvari.
Najvea od tih konkretnosti bila je uasno visoka temperatura, gas pod visokim pritiskom protiv koga
smo morali da se borimo kako nas ne bi ubio. Za to su sluila toplotna odela. Moje odelo bilo je
raeno, razume se, po narudbini, tako da je na njemu trebalo podesiti samo rezervoare. Bojs i
devojka su imali iznajmljena odela. Platio sam najviu cenu za njih i bila su dobra. Meutim, ono to
je dobro nije i savreno. Naterao sam ih da desetak puta navuku i skinu odela, proveravajui kako im
stoje i podeavajui ih, dok nisam sredio sve to se moglo srediti. Odela su bila napravljena iz
dvanaest lamiranih slojeva, s marginom od devet stepeni na glavnim spojevima i vlastitim malim
pogonskim baterijama. Nee zakazati. To me nije brinulo. Brinula me je udobnost, jer ako vas negde
makar i malo zasvrbi moete zapasti u ozbiljne nevolje ako nema naina da to zaustavite.
Konano je sve bilo spremno za probu. Svi smo se nagurali u komoru i otvorili vrata koja su vodila
na povrinu Venere.
I dalje smo bili u mraku, ali unaokolo postoji toliko rasejane svetlosti koja dopire sa sunca da se
nikada stvarno ne smrkava. Pustio sam ih da vebaju hodanje oko vazduhoplova; povijali su se na
vetru, drei se za ruke i strane broda, dok sam ja vrio pripreme za kopanje.
Izgurao sam napolje na prvi instant-iglo, dovukao ga na odgovarajue mesto i potpalio. Puio se i
naduvavao poput deje igrake koju su nekada zvali faraonova zmija, stvarajui laki ali vrsti pepeo
koji je rastao u visinu oko mesta odreenog za kopanje i spajao se na vrhu u kupolu bez avova. Ve
sam smestio baklju to se koristila pri kopanju i ulaznu komoru kroz koju se prolazilo puzei. Dok se
visina pepela poveavala, uglavio sam komoru tako da je tvorila s njim celinu, to mi je ve pri
prvom pokuaju savreno uspelo.
Dori i Kohinor su mi se sklonili s puta; stajali su kraj broda i kroz vizire posmatrali ta radim. Onda
sam ukljuio radio. "elite li da uete ovamo i prisustvujete poetku buenja?" povikah.
Oboje su klimnuli glavama unutar kaciga; primetio sam samo trzanje kroz vizire. "Doite, onda",
povikah i, vijugajui, uvukoh se kroz komoru. Kada su uli unutra, dao sam im znak da je ostave
otvorenu.
Iglo je bio jo natrpaniji od vadzuhoplova kada smo se u njemu nali svo troje zajedno sa opremom.
Povukli su se to su dalje mogli od mene, oslonili se o zakrivljeni zid igloa, dok sam ja putao u
pogon svrdla, proveravao da li stoje uspravno i posmatrao prve otpatke kako zavojito izlaze iz
buotine.
Penasti iglo odbijao je veliku koliinu zvukova, mada je jo veu upijao. Pa ipak, buka je u iglou bila
mnogo gora nego napolju gde su urlali vetrovi; sekai su buni. Posle izvesnog vremena pomislio
sam da su za sada videli dovoljno i mahnuo im da iziu; krenuo sam za njima, hermetiki zatvorio
komoru za sobom i poveo ih nazad u vazduhoplov.
"Za sada je sve u redu", rekoh, odvrtevi kacigu i razlabavivi odelo. "Treba prosei otprilike
etrdeset metara, kako mi se ini. Moemo i ovde saekati."
"Koliko e to da potraje?"
"Moda jedan sat. Moete raditi ta vam je volja; ja u se istuirati. A onda emo videti na emu
smo."
Jedna od prijatnih stvari, kada je na brodu svega troje ljudi, bila je ta da ne morate mnogo da vodite
rauna o tednji vode. Zapanjujue je kako ovek ivne posle brzog tuiranja, ako je prethodno
izvesno vreme proveo u toplotnom odelu. Kada sam zavrio, bio sam spreman na bilo ta.
Bio sam ak spreman i da pojedem neko od jela Bojsa Kohinora, ija je kalorina vrednost bila tri
hiljade kalorija, ali, sreom, nisam to morao. Dori je preuzela kuhinju na sebe, tako da je ono to nam
je posluila bilo jednostavno, lagano i netoksino. Na njenoj hrani mogao bih dovoljno dugo da
poivim da pokupim honorar za iznajmljivanje letelice. Na trenutak me je zainteresovalo zato toliko
vodi rauna o zdravlju, ali onda pomislih - razume se, ona eli da Kohonor to due poivi. Sa svim
tim rezervnim delovima, nema sumnje da je imao jo gore probleme sa probavom od mene.
Pa ne ba "gore". On verovatno nee od toga umreti.

Povrina Venere na tom mestu bila je tek neto tvra od pepeljastog peska. Builice su prodirale kroz
nju dosta brzo. U stvari, suvie brzo. Kada sam se vratio u iglo, gotovo je bio ispunjen otpacima.
Silno sam se namuio dok nisam stigao do maina kako bih okrenuo builicu da izbacuje otpatke kroz
komoru za puzanje.
Bio je to prljav posao, ali nije dugo potrajao.
Nisam se vratio u vazduhoplov. Javio sam se putem radija Bojsu i devojci, koje sam mogao da vidim
kako zure u mom pravcu kroz osmatraki prozor. Rekao sam im da mislim da smo blizu.
Samo nisam im kazao koliko blizu.
U stvari, nalazili smo se na svega otprilike jedan metar od naznaene dubine nepravilnosti, tako blizu
da se nisam ni potudio da izbacim sve otpatke. Napravio sam samo dovoljno mesta za manevrisanje
po iglou.
Zatim sam preusmerio svrdla. I kroz pet minuta poeli su na povrinu da izbijaju otpaci bledoplavog
hiijevskog metala koji se presijavao, to je bio znak da smo naili na pravi tunel.

VIII
Otpilike deset minuta kasnije ukljuio sam primopredajnik u kacigi i povikao: "Bojse! Dori! Pronali
smo tunel!"
Ili su ve bili u odelima, ili su se obukli bre od bilo kog lavirintskog pacova. Otvorio sam prolaz i
izmigoljio se napolje da im pomognem... a oni su ve izlazili iz vazduhoplova, napredujui prema
meni korak po korak uprkos snanom vetru.
Oboje su izvikivali pitanja i estitke, ali ja ih uutkah. "Unutra", naredih. "Sami se uverite." U stvari,
nisu morali ni da ulaze. im su kleknuli na ulasku u komoru ugledali su plavu boju.
Uao sam za njima i hermetiki zatvorio spoljanja vrata ulaza za sobom. Razlog zbog koga sam to
uinio bio je veoma jednostavan. Sve dok ne prodremo u tunel, sasvim je svejedno ta radite.
Meutim, unutranjost tunela Hiija koji je ostao nedirnut nalazi se pod pritiskom jedva neto veim
od normalnog pritiska na Zemlji. Da nema zatvorene kupole igloa, onog trenutka kada probijete zid
tunela unutra bi pokuljala atmosfera Venere pod pritiskom od devedeset hiljada milibara, zajedno sa
toplotom, oljutenim delovima povrine, hemikalijama koje izazivaju ru i svim ostalim. Ako je tunel
prazan, ili ako je ono to se u njemu nalazi jednostavno, vrsto, moda ne bi bila priinjena nikakva
teta. Meutim, postoji nekoliko desetina tajanstvenih komada eleza po muzejima koji su moda
nekada predstavljali zanimljive maine... da oni koji su ih pronali, ko god to bio, nisu dopustili
atmosferi da ih pretvori u otpad. ak i ako naletite na glavni zgoditak, u sekundi moete unititi ono
to je stotinama hiljada godina ekalo da bude pronaeno.
Okupili smo se oko otvora i ja pokazah nadole. Svrdla su za sobom ostavila ist otvor, veliine
otprilike sedamdeset centimetara sa neto vie od sto, sa zaobljenim ivicama. Na dnu se mogao
nazreti hladni, plavi sjaj spoljanjeg dela tunela, koji su svrdla samo zagrebala, prekriven otpadom
od buenja koji se nisam potrudio da izvadim.
"ta sada?" upita Kohinor. Glas mu je bio hrapav od uzbuenja... prilino prirodnog, rekao bih.
"Sada emo probiti sebi put vatrom."
Udaljio sam svoje klijente koliko sam mogao u ogranienom prostoru igloa, priljubivi ih uz
preostalu gomilu otpadaka. Zatim sam oslobodio mlaznike. Ve sam postavio dra iznad otvora.
Mlaznici su skliznuli pravo nanie na kablu, tako da su se nali na svega nekoliko centimetara iznad
zaobljenog tunela.
Onda sam ih ukljuio.
Ne biste mogli ni pomisliti da bilo ta to je ljudsko bie u stanju da naini moe biti toplije od
Venere; meutim, vatreni mlaznici bili su neto posebno. U skuenom prostoru igloa podigla se
vrelina koja nas je obavila. Sistemi za hlaenje u naim odelima istog asa su bili savladani.
Dori zadahta: "Oh! Mislim da u se..."
Kohinor je epa za ruku. "Onesvesti se ako hoe", ree on besno, "samo nemoj da se ispovraa u
odelo. Volterse! Koliko e jo ovo potrajati?"
Ni meni nije bilo nita lake. Vebom se ne moete navii da stojite ispred pei u kojoj se odigravaju
eksplozije i kojoj su vrata skinuta sa arki. "Moda minut", dahui odvratih. "Samo jo malo... sve je
u redu."
Potrajalo je, u stvari, neto due, moda devedeset sekundi. Brojanici u mom odelu vritali su vie
od polovinu tog vremena u znak uzbune zbog preoptereenja. Meutim, odela su bila napravljena da
mogu da izdre ta privremena naprezanja. Odela e izdrati, samo da se mi ivi ne skuvamo u njima.
A onda se zavrilo. Kruni deo krova tunela prenika pola metra se uruio, pao na jednu stranu, i
sada je visio, ljuljajui se.
Iskljuio sam mlaznike. Nekoliko minuta svi smo teko disali, dok su ureaji za hlaenje u odelima
polako izlazili nakraj sa dodatnim optereenjem.
"Auh", izusti Dorota. "Bilo je prilino gadno."
Pri svetlosti koja se razlila iz otvora mogao sam da vidim da se Kohinor mrti. Nita nisam kazao.
Samo sam upalio mlaznike jo pet sekundi kako bi isekli preostali deo kruga. Pao je na pod tunela,
odjeknuvi poput kamena.
Zatim sam ukljuio radio u kacigi.
"Nema razlike u pritisku", rekoh.
Kohinor se i dalje mrtio i utao.
"To znai da je ovaj provaljen", nastavih. "Neko ga je pronaao, otvorio... verovatno oistio, ako je
uopte unutra bilo iega... i jednostavno to nije prijavio. Hajde da se vratimo u vazduhoplov i
poistimo odavde."
Dorota vrisnu: "Odi, ta vam je? elim da siem tamo dole i vidim ta ima unutra!"
"Zavei, Dori", ogoreno joj ree Kohinor. "Zar nisi ula ta je kazao? Ovaj je poien."

Uvek postoji mogunost da je provaljeni tunel otvorio neki seizmiki dogaaj, a ne lavirintski-pacov
sa let-lampom. Ako je to ovde bio sluaj, u njemu se moda jo nalazilo neto to bi vredelo imati. A
i nisam imao srca da jednim udarcem unitim sav Dorotain polet.
I tako smo se, jedno po jedno, spustili niz kabl u tunel Hiija. Osvrnuli smo se unokolo. Bio je
potpuno prazan, kao i veina njih, bar dokle nam je pogled sezao. A to nije bilo ba daleko. Druga
stvar koja ne valja kada je u pitanju provaljeni tunel jeste ta to vam je za njegovo istraivanje
potrebna posebna oprema. Naa odela ve su ionako bila preoptereena, tako da su mogla da nam
poslue jo svega nekoliko asova, ali ne vie od toga.
I tako smo krenuli du tunela, otprilike jedan kilometar, zatiui samo gole zidove, otkinute potpornje
po svetlucavim, plavim zidovima, koji su moda nekada neto pridravali... ali nigde nije bilo nieg
to bi se moglo pomeriti. ak ni otpada.
Oboje su se potom sloili da se vratimo i popnemo kablom nazad u vazduhoplov. Kohinoru nije bila
potrebna pomo. Kao ni Dori, mada sam bio u blizini da joj pomognem; popela se, naizmenino
premetajui ake, sluei se vorovima razmetenim du kabla.
Oprali smo se i spremili obed. Morali smo da jedemo, ali Kohinor nije bio raspoloen da se razmee
svojim gurmanskim specijalitetima. Dorota je utke ubacila ploice u tednjak i mi smo smrknuto
pojeli smrznutu hranu.
"To je tek prvi tunel", konano ree ona, odluivi da na to gleda sportski. "A tek nam je drugi dan."
Kohinor primeti: "Zavei, Dori. Ako se za mene moe rei da neto ne umem, onda je to da gubim."
Zurio je u trag sondi, koji se jo video na ekranu. "Volterse, koliko tunela je neobeleeno, a prazno,
poput ovog?"
"Kako ja to mogu znati? Ako su neobeleeni, to znai da ne postoji zapis o njima."
"Onda ovi tragovi nita ne predstavljaju, zar ne? Moemo se probiti u svih osam tunela i zakljuiti da
su svi orci."
Klimnuh. "To bi, nema sumnje, moglo da nam se desi, Bojse."
Pogledao me je s punom panjom. "I?"
"I to nije ono najgore. Ovaj trag nas je bar odveo do pravog tunela. Vodio sam ve druine koje bi
poludele od radosti da su mogle da otvore makar i provaljeni tunel, poto su nekoliko nedelja
nailazili na same podzemne peine i kanale. Sasvim je mogue da preostalih sedam nisu uopte
tuneli. Ne oajavajte, Bojse. Za svoj novac ste bar dobili kakvu-takvu akciju."
Preao je preko toga. "Vi ste izabrali ovo mesto, Volterse. Da li ste znali ta radite?"
Da li sam znao? Jedini nain da mu to dokaem bio bi da pronaem itav tunel. Mogao sam da mu
priam o mesecima koje sam proveo prouavajui zapise od prvih sputanja, pa nadalje. Mogao sam
mu pomenuti koliko sam imao nevolja i koliko sam propisa prekrio kako bih zavirio u vojne
izvetaje, ili koliki sam put prevalio da bih razgovarao sa ekipama Obezbeenja koje su boravile na
nekim od prvih iskopina. Mogao sam ga obavestiti koliko je bilo teko ui u trag starom Jorolemonu
Hegrametu, koji sada predaje egzotinu arheologiju u Tenesiju; meutim, samo sam kazao: "injenica
da smo pronali tunel kazuje da znam svoj posao. To je sve za ta ste platili. Na vama je da odluite
hoemo li nastaviti da traimo ili ne."
Zagledao se u nokat na palcu, zamislivi se.
"Razvedri se, Bojse", veselo ree Dori. "Seti se samo koliko jo imamo prilika... pa ak i da nita ne
naemo, ipak emo imati o emu da priamo kada se vratimo u Sinsinati."
Nije je ni pogledao, samo je kazao: "Zar ne postoji nain da se sazna da li je tunel provaljen ili ne,
bez ulaska unutra?"
"Svakako. To moete saznati lupkanjem po njegovoj spoljanosti. Zvuk je razliit."
"Ali morate prvo da prokopate prolaz do njega?"
"Tako je."
Ostali smo na tome. Ponovo sam navukao toplotno odelo kako bih uklonio sada beskorisni iglo da
bismo mogli da pokupimo builice.
U stvari, nisam eleo vie da razgovaram o tome, jer nisam hteo da mi postavi pitanje koje bi
iziskivalo da ga slaem. Trudio sam se koliko sam mogao da se drim istine, jer je u tom sluaju
lake setiti se svega to ste rekli.
S druge, pak, strane, nisam fanatik kada su takve stvari u pitanju. Smatram da nije moje da govorim
nekome kako je stekao pogrean utisak o neemu. Na primer, Kohinor je oigledno pretpostavio da se
nisam potrudio da zvunim putem ispitam ovaj tunel pre nego to sam ih pozvao da uu.
Ali, razume se, da jesam. To je bilo prvo to sam uinio im je builica doprla do zida. A kada sam
zauo tupi odjek, uinilo mi se da e mi srce prepui. Morao sam da saekam nekoliko minuta pre
nego to sam bio u stanju da ih pozovem i objavim da smo doprli do spoljanjeg omotaa.
U to vreme nisam se jo suoio sa pitanjem ta bih uinio da se ispostavilo da je tunel nedirnut.

IX
Bojs Kohinor i Dori Kifer bili su moda pedeseti ili ezdeseti koje sam vodio u potragu za tunelima
Hiija. Nije me iznenadila injenica da su bili voljni da rade poput kulija. Ma koliko turisti sa Tere
bili lenji i ma koliko se dosaivali kada krenemo, tek kada bismo se nali nadomak neega to je
nekada pripadalo jednoj gotovo potpuno nepoznatoj tuinskoj rasi, to je ostavljeno tu u vreme kada
je na Zemlji najblie stvorenje ljudskom biu bila krznata mala zver spljotenog ela iji se najvei
trik sastojao u tome da ubija druge zveri gaajui ih u glavu kostima antilope... tada bi ih hvatala
istraivaka groznica.
I tako su njih dvoje naporno radili. I mene su prisilili da naporno radim. Nisam bio nita manje
revnostan. to su dani prolazili, to sam postajao sve revnosniji, tako da sam uhvatio sebe kako sve
ee trljam desnu stranu, odmah ispod kratkih rebara.
Nekoliko puta su nas obili momci iz Obezbeenja. Nadleteli su nas u svojim veoma brzim
vazduhoplovima pet est puta tokom prvih nekoliko dana. Nisu mnogo govorili, ve su nam samo
upuivali formalne zahteve preko radija da se identifikujemo. U pravilima stoji da odmah morate
prijaviti ako neto pronaete. Iako se Kohinor bunio, prijavio sam da smo pronali onaj prvi
provaljeni tunel, to ih je, ini mi se, malo iznenadilo.
To je bilo sve to smo imali da prijavimo.
Ispostavilo se da je mesto B pegmatitski jarak. A druga dva prilino sjajna traga, koje sam nazvao D
i E, nisu bila ba nita, kako smo ustanovili po obavljenom kopanju - to znai da su zvune odjeke
stvarale nevidljive smetnje u steni, pepelu ili ljunku.
Stavio sam veto na iskopavanja na mestu C, koje je od svih najvie obeavalo.
Kohinor se upustio u vraku prepirku sa mnom, ali ostao sam pri svome. Vojska nas je i dalje s
vremena na vreme obilazila i nisam eleo da se jo vie pribliim njihovom perimetru. Rekao sam da
emo se moda, ako drugde ne budemo imali sree, prikrasti nazad do mesta C da obavimo na brzinu
iskopavanje pre no to se vratimo u Vreteno, i na tome je ostalo.
Podigli smo vazduhoplov, premestili se na nov poloaj i stavili u nove sonde.
Do kraja druge nedelje obavili smo devet iskopavanja i devet puta izili praznih aka. Poelo je da
nam ponestaje igloa i zvunih sondi. A i jedni druge vie nismo mogli uopte da podnosimo.
Kohinor je postao mrzovoljan i neobuzdan. Nisam se ponadao da e mi postati najbolji prijatelj kada
sam ga prvi put ugledao, ali nisam ni oekivao da e biti tako loe drutvo. Smatrao sam da nema
prava da sve to tako teko prima, jer je sve ovo za njega oigledno bila samo igra. Pored sveg
bogatstva, teko da bi mu novac koji bi eventualno pokupio za otkrie nekog novog artefakta Hiija
ita znaio... osim to bi mu doneo nekoliko dodatnih bodova na tabeli sree... ali on je igrao kao da
mu od toga ivot zavisi.
Nisam ni ja bio naroito uglaen, to se toga tie. Stvar je bila u tome to mi tablete iz
nadriordinacije nisu pomagale koliko je trebalo. Sve mi se inilo da su mi u ustima pacovi svili
gnezdo, takav sam ukus imao; poele su uz to da me mue glavobolje i svaki as bi mi se zavrtelo, pa
sam ruio stvari.
Jetra slui u organizmu kao neka vrsta regulatora unutranje ishrane. Ona filtrira otrove. Preobraava
jedne ugljene hidrate u druge ugljene hidrate koje moete da koristite. Spaja amino-kiseline u
proteine. Ako ne funkcionie, umirete.
Doktor mi je sve to potanko objasnio. Lavirintskim pacovima esto oboljeva jetra; do toga dolazi
kada dozvolite da vam poraste pritisak u odelu kako biste sebi utedeli malo posla... to izaziva
kompresiju gasa u utrobi, koji pritiska jetru. Pokazao mi je slike. Mogao sam da zamislim ta se
dogaalo u mojoj unutranjosti, gde su elije jetre, crvene kao mahagonij, izumirale, a zamenjivale su
ih skupine debele ukaste tvari. Bila je to runa slika. A najrunije je bilo to to nita nisam mogao
da uinim da se stvar izmeni. Mogao sam samo da nastavim da uzimam pilule... a one nee jo dugo
delovati. Brojao sam dane do trenutka kada e jetra sasvim da zakae i kada e nastupiti hepatitis.
Ba smo bili neka gadna druina. Ja sam bio kopile jer mi je bivalo sve loije i jer me je hvatalo sve
vee oajanje. Kohinor je bio kopile jer mu je to bilo u prirodi. Jedino pristojno ljudsko eljade u
letelici bila je devojka.
Dori je davala sve od sebe, zaista. Ponekad je bila slatka (esto ak i lepa) i uvek spremna da
popusti monima, Kohinoru i meni, ak i vie nego to je trebalo.
Oigledno joj je to teko padalo. Dorota Kifer bila je jo dete. Bez obzira na to to se ponaala kao
odrasla osoba, nije jo dovoljno proivela da bi znala da se odbrani od nagomilane zlobe. Dodajte
tome i injenicu da nam je ve bilo i mrsko da se gledamo i miriemo (a u vezduhoplovu dobro
upoznate mirise drugih) bie vam jasno da Dori Kifer nije mogla da uiva u ovom krajnje suludom
obilasku Venere.
To je vailo za sve nas... naroito poto sam objavio vest da nam je preostao jo samo jedan iglo.
Kohinor proisti grlo. Ne ba utivo. Bio je to zaetak bojnog poklia. Zazvualo je kao da pilot
borbenog aviona podie poklopce sa mitraljeza spremajui se za bitku; Dori je pokuala da ga
odvrati, skrenuvi mu panju u drugom pravcu. "Odi", obrati mi se ona poletno, "zna ta mislim da
bismo mogli da uradimo? Mogli bismo da se vratimo do mesta C, onog to je obeavalo, u blizini
vojnog rezervata." Skrenula mu je panju u pogrenom smeru. Odmahnuh glavom. "Ne."
"Kako to, do avola, mislite, 'Ne'?" zatutnja Kohinor, otrei se za bitku.
"Onako kako sam rekao. Ne. Nalazi se suvie blizu momaka iz Obezbeenja. Ako tamo postoji tunel,
on sigurno vodi pravo u rezervat i oni e se stutiti na nas." Pokuao sam da budem ubedljiv. "Na
takvo mesto se odlazi samo u krajnjem oajanju, a ja jo nisam toliko oajan."
"Volterse", frknu on, "biete oajni ako vam ja kaem da budete. Jo mogu da stopiram isplatu onog
eka."
Ispravih ga. "Ne moete. Sindikat vam to ne bi dozvolio. Propisi vezani za to su veoma jasni. Ne
morate me isplatiti samo ako odbijem da ispunim pravnosnani zahtev. Ono to vi traite,
protivzakonito je. Upad u vojni rezervat predstavlja krupan prekraj."
On pree na hladni rat. "Ne", primeti blago. "Greite. Protivzakonito je samo u sluaju da sud tako
presudi, poto poinimo prekraj. U pravu ste samo u sluaju ako vai advokati nadmudre moje.
Verujte mi, Volterse, to ne moe da se dogodi. Plaam svoje advokate da budu najmudriji meu
mudrima."
Nisam ba imao ime da se cenkam. Ne samo zato to je Kohinor govorio istinu. Imao je veoma
monog saveznika. Na njegovoj strani bila je i moja jetra. Nisam mogao da gubim vreme na
donoenje odluke, jer bez transplantacije koju u platiti novcem dobijenim od njega, neu to doiveti.
Dori je sluala, posmatrajui nas svojim ptijim izrazom prijateljske zainteresovanosti. Stala je
izmeu nas. "A ta kaete na ovo? Upravo smo stigli ovamo. Zato ne bismo priekali da vidimo ta
e nam sonde pokazati? Moda naletimo na neto jo bolje od tog mesta 'C'..."
"Neemo ovde naii ni na ta dobro", odvrati on, ne skidajui pogled sa mene.
"Otkud zna, Bojse? Nismo jo obavili ni zvuni test."
On ree: "uj me, Dorota. Ovog puta me dobro sasluaj, a onda zavei. Volters se poigrava sa mnom.
Vidi li gde smo ih spustili?"
Proleteo je pored mene i ukucao komandu da se na ekranu pojavi cela karta, to me je donekle
iznenadilo. Nisam pretpostavljao da zna kako se to radi. Pojavie se mape. Prikazivale su prave slike
naeg poloaja, otvora koje smo ve napravili, kao i veliku nepravilnu granicu vojnog rezervata...
ceo taj prostor bio je krcat maskonima i navigacionim pomagalima.
"Da li ti je sada jasno? Trenutno se uopte ne nalazimo u oblasti sa velikom gustinom koncentrisane
mase. Je li tako, gospodine Volters? Da li nam na ovaj nain pokuavate da kaete kako smo ispitali
sve dobre lokacije u okolini i da nita nismo pronali?"
"Ne", odvratih. "To jest, delimino ste u pravu, gospodine Kohinor. Ali samo delimino; ne igram
nikakvu igru. Ovo mesto dosta obeava. Moete se uveriti na karti da je tako. U pravu ste kada kaete
da trenutno ispod nas nema nijednog maskona, ali smo zato izmeu ova dva ovde, koji su dosta blizu
jedan drugoga. To je dobar znak. Ponekad ljudi pronau tunel koji spaja dva kompleksa, a dogaalo
se i da su spojeni prolazi bili blie povrini od bilo kog drugog tunela u sistemu. Ne mogu da vam
jemim da emo ovde naleteti neto slino. Ali vredi pokuati."
"Samo je malo verovatno, je li tako?"
"Nita manje nego bilo gde drugde. Jo pre nedelju dana sam vam kazao da vam se novac isplatio ve
prvoga dana, jer ste imali sree da bar pronaete jedan tunel Hiija. Makar ve pretraen. U Vretenu
ima lavirintskih pacova koji su tamo pet godina, a da ni toliko nisu videli." Trenutak sam razmiljao.
"Nagodiu se s vama", ponudih.
"Sluam."
"Ve smo se spustili. Bar imamo priliku da naletimo na neto. Hajde da pokuamo. Pustiemo sonde i
videti ega ima. Ako naiemo na neki dobar trag, kopamo. Ako ne... e pa, onda u razmisliti o tome
da se vratimo na mesto 'C'."
"Razmisliti o tome!" zatutnja on.
"Ne silujte me, Kohinore. Nemate pojma u ta se uputate. S vojnim rezervatom nema ale. Ti momci
prvo pucaju, pa onda postavljaju pitanja, a u blizini nema policajaca koje biste mogli da pozovete
upomo."
"Ne znam", izgovori on poto je malo promislio.
"Tako je", rekoh, "vi ne znate, gospodine Kohinor. Ja znam. Zbog toga me i plaate."
On klimnu. "Da, vi verovatno znate, Volterse, ali da li je ono to mi govorite tano, to je druga stvar.
Hegramet nijednom nije pomenuo tunele izmeu maskona."
Zatim me je krajnje tupavo pogledao, ekajui da vidi hou li se uhvatiti za ono to je upravo kazao.
Nisam reagovao. Uzvratio sam mu istim tupavim pogledom. Ni re nisam izustio. ekao sam da
vidim ta e sada da usledi. Bio sam prilino siguran da mi nee pruiti ba nikakvo objanjenje o
tome otkud zna za profesora Hegrameta, niti kakva je posla imao sa najveim zemaljskim
poznavaocem iskopina Hiija.
I nije.
"Izbacite sonde", konano ree. "Jo jednom emo probati po vaem."

Izbacio sam sonde - sve su se dobro zarile u tle - i poeo sam da ispaljujem bukae. Zatim sam seo i
stao da promatram prve linije na skeneru, kao da oekujem da e mi doneti korisna obavetenja. To
se nee dogoditi jo izvesno vreme, ali eleo sam malo na miru da razmislim.
Trebalo je razmisliti o Kohinoru. On nije doao na Veneru da bi se samo provozao. Planirao je da
trai tunele Hiija jo pre polaska sa Zemlje. Potrudio se da sazna to vie ak i o ureajima s kojima
e se sresti na vazduhoplovu.
Uludo sam razvlaio vaku o blagu Hiija pred muterijom koja je odluila da proguta mamac
verovatno jo pre pola godine i desetinama miliona milja daleko.
Sve sam to mogao da razumem. Ali to sam vie razumeo, to mi je bivalo jasno da nita ne razumem.
Imao sam elju da Kohinoru tutnem nekoliko dolara i poaljem ga u dvoranu sa automatima na
izvesno vreme, kako bih mogao nasamo da razgovaram sa devojkom. Na alost, nisam imao kuda da
ga poaljem. Na silu sam zevnuo, poalio se na dosadno ekanje dok se ne obrazuju tragovi koje e
nam prikupiti sonde i predloio da svi malo dremnemo. Nisam uopte verovao da e on poi u krpe...
meutim, on me nije ni sluao. Ova varka mi je donela samo ponudu od Dori da pazi na ekran i da me
probudi ako se pojavi neto znimljivo.
Pomislih, do avola s tim, i ispruih se.
Nisam dobro spavao, jer dok sam tako leao, ekajui da zaspim, imao sam vremena da primetim da
se sve loije oseam i to na vie razliitih naina. U stranjem delu usta stalno sam oseao nekakvu
gorinu... ne u toj meri kao da u narednog trenutka da povratim, ve pre kao da sam to upravo
obavio. Bolela me je glava. Pred oima mi se mutilo; poele su da mi se priinjavaju neke sablasne
prilike koje su nejasno lutale oko mog vidnog polja.
Ustao sam da uzmem nekoliko tableta. Nisam prebrojao preostale, jer nisam eleo da znam.
Podesio sam svoj privatni budilnik da me probudi kroz tri sata, mislei da e se za to vreme
Kohinoru prispavati, pa e moda samo Dori ostati budna i moda e biti raspoloena za razgovor.
Ali kada sam se probudio, doekao me je sasvim budan starac koji je sebi spremao biljni omlet od
naih poslednjih sterilisanih jaja. "Bili ste u pravu, Volterse", osmehnu se on. "Bio sam pospan. Lepo
sam dremnuo jedan sat. Sada sam spreman na sve. elite li jaja?"
eleo sam ih. I to mnogo. Ali, razume se, nisam se usudio i da ih pojedem, pa sam smrknuto progutao
hranljivu i veoma nezadovoljavajuu hranu koju mi je dozvolilo da jedem odeljenje za ishranu pri
nadrilekarskoj ordinaciji, posmatrajui njega kako se kljuka. Ba nije bilo fer da ovek od devedeset
godina bude u toj meri zdrav da ne mora da misli na varenje, dok sam ja...
Takvo razmiljanje nije nikuda vodilo. Ponudio sam im malo muzike, da nam bre proe vreme. Dori
je izabrala Labudovo jezero i ja ga pustih.
A onda mi neto pade na um. Krenuh ka kasetama sa alatom. Nije bilo neophodno da ih proveravam.
Glave svrdla morau uskoro da zamenim, ali to nisam nameravao sada da uinim; nismo imali vie
puno rezervnih delova. Ali zato su se kasete sa alatom nalazile podalje od kuhinjskog dela, najdalje
dokle ste mogli da odete, a da ne iziete iz vazduhoplova.
Nadao sam se da e Dori krenuti za mnom. I jeste.
"Treba li vam pomo, Odi?"
"Dobro e mi doi", rekoh joj. "Evo, pridrite mi ovo. Pazite da ne izmastite odeu." Nisam oekivao
da me upita zbog ega mora to da dri. I nije. Samo se nasmejala kada sam kazao da pazi na odeu.
"Mislim da ne bih ni primetila da je jo malo izmastim, koliko sam ve prljava. Pretpostavljam da e
nam svima biti drago da se vratimo u civilizaciju." Kohinor se mrtio na sondu, uopte ne obraajui
na nas panju. Upitah: "Na koju civilizaciju mislite? Na Vreteno ili na daleku Zemlju?"
Nameravao sam da je navedem da pria o Zemlji, ali ona je skrenula razgovor u drugom pravcu. "Oh,
na Vreteno", ree. "Nikada nisam ni sanjala da u stii na ovu planetu, Odi! Dopalo mi se. Mislila
sam da je divno kako se svi ovde slau, ali nismo ba mnogo ta videli. Naroito ljudi, poput onog
Indijanca koji vodi restoran. Kasirka mu je ena, je li tako?"
"Jedna od njih, da. Ona je Vastrina ena broj jedan. Kelnerica je broj tri, i ima kod kue jo jednu
koja se brine o deci. Ima petoro dece, od sve tri ene." Ali kako sam eleo da razgovor poe drugim
smerom, rekoh: "Uglavnom je isto kao i na Zemlji. Da ne vodi zamku za turiste ovde, Vastra bi je
vodio u Banaresu, a ne bi bio ovde da nije dezertirao iz vojske i tako zavrio na Veneri.
Pretpostavljam da i sam nisam vodi na Veneri, bio bih to u Teksasu. Ako jo ima nenaseljenih
predela po kojima bih mogao da vodim lovce... moda uz Kanadsku reku. A vi?"
Sve vreme sam uzimao etiri-pet istih alatki, proveravao serijske brojeve i vraao ih na mesto. Nije
primetila.
"Kako to mislite?"
"ta ste radili na Zemlji, pre nego to ste doli ovamo?"
"Oh, izvesno vreme sam radila u Bojsovom uredu."
To je bilo ohrabrujue. Moda e se setiti neega to bi objasnilo njegovu vezu sa profesorom
Hegrametom. "Kao ta, sekretarica?"
Uputila mi je neprijateljski pogled. "Otprilike", odvrati ona.
Bilo mi je neprijatno. Mislila je da ispitujem... razume se, upravo to sam i radio, ali nisu me zanimali
prljave pojedinosti o tome kako je jedna lepa, mlada devojka poput nje dozvolila sebi da postane
nalonica prljavog starkelje. Tim pre to je Kohinor, iako je bio star i gadan kada je to hteo, delovao
strano privlano enskom svetu. Rekoh, pokuavi da smirim situaciju: "To me se, razume se, ne
tie."
"Tako je", ree ona, "ne tie vas se." A zatim dodade. "ta je to?"
To je bio poziv preko radija, eto ta je to bilo.
"Odgovori ve jednom", zarea Kohinor s drugog kraja vazduhoplova, podigavi pogled sa jaja.
Prekid mi je dobro doao. Poziv je bio samo glasovni, to me je malo iznenadilo. Pustio sam da i
dalje tako bude. U stvari, primio sam poziv preko slualica, jer mi je u prirodi da budem oprezan
kada su u pitanju izvesne stvari. U svakom sluaju, u vazduhoplovu se ne moete osamiti, a ja sam se
trudio da pokupim sve mrvice osame koje bih uspeo da pronaem.
Poziv je bio iz baze; sa mnom je elela da razgovara narednikovica za vezu koju su zvali Mala
Kolena. Nervozno sam se javio, posmatrajui Dori kako odlazi da zatitniki sedne pored Bojsa
Kohinora.
"Samo za tvoje ui, Odi", ree narednikovica Mala Kolena. "Je l' ti sahib negde u blizini?"
Mala Kolena i ja smo ve dugo razmenjivali misli preko radija. Smetalo mi je neto u njenom
veselom glasu. Okrenuo sam lea Kohinoru. Znao sam da oslukuje... razume se, mogao je da uje
samo ono to sam ja govorio, jer sam imao slualice. "Nalazi se u oblasti, ali nije trenutno podeen",
odvratih. "ta ima za mene?"
"Kratki bilten", prela je narednikovica. Stigao je preko sinsata pre nekoliko minuta - obavetenje
koje e nam biti vano samo ako nas se bude direktno ticalo. To znai da ne moramo nita preduzeti,
ali moda e ti morati, srce."
"ekam", odvratih, prouavajui plastini omota radija.
Narednikovica se zakikota. "Kapetan artera kojim je stigao tvoj sahib voleo bi malo da proaska s
njim kada ga nae. Hitno je, kapetan je s pravom strano besan."
"Da, bazo", rekoh. "Primamo va signal, jaina deset."
Narednikovica Amanda Mala Kolena ponovo ispusti udan zvuk kao da se silno zabavlja, ali ovog
puta to nije bio kikot. Ve pravo smejuljenje. "Stvar je u tome", poe ona, "to je njegov ek kojim je
platio najam Jurija Gagarina odleprao. Zanima li te ta su kazali u banci? Nikada ne bi pogodio.
'Bez pokria', eto to su kazali."
Sada sam ve oseao stalni bol ispod desnog najnieg rebra, koji se u tom trenutku silno pojaao.
Zakrgutao sam zubima. "Ah, narednikovice Mala Kolena", zakretah. "Moete li da potvrdite tu
tvrdnju?"
"Izvini, srce", zazuja mi ponovo njen glas u uhu, "ali nema ni najmanje sumnje. Kapetan je dobio
izvetaj o kreditnoj sposobnosti tog tvog Bojsa Kohinora, koji je lo. Kada ti se muterija vrati u
Vreteno, eka ga nalog za hapenje."
"Hvala vam na sinoptikoj proceni", rekoh isprazno. "Potvrdiu vreme polaska pre poletanja."
Iskljuio sam radio i zagledao se u svog klijenta milionera.
"ta je to, do avola, s vama, Volterse?" zarea on.
Ali ja nisam uo njegov glas. uo sam samo glas svog srenog doktora-testeraa kostiju iz
nadriordinacije, koji mi je deklamovao jednainu. Tu jednainu nikako niste mogli zaboraviti. Novac
= nova jetra + srean opstanak. Nema novca = potpuno zakazivanje jetre + smrt. A moja zaliha novca
upravo je presuila.

X
Kada saznate neto stvarno znaajno, morate prvo pustiti da ta vest kapajui prodre u va sistem i da
se u celosti apsorbuje, pre nego to bilo ta preduzmete oko nje. Nije re tu o sagledavanju
posledica. One su mi, moete se kladiti, odmah bile jasne. Posredi je postizanje ravnotee sistema.
Zato sam nekoliko minuta mahao palicom. Sluao labude-lovce ajkovskog koji su lepetom krila
najavljivali dolazak kraljice. Proverio da li je radio iskljuen, kako se ne bi uzalud troila energija.
Proverio sinoptiki zapis koji su stvarali zvuni udari.
Bilo bi lepo kada bi na njima poelo da se pomalja neto ohrabrujue, ali kako su stvari stajale, to
se, razume se, nee dogoditi. I nije. Poeli su da se pomaljaju neki bledi odjeci. Ali nije bilo nieg
to bi imalo oblik kakvog tunela Hiija, niti je ita od svega bilo dovoljno sjajno. Podaci su i dalje
pristizali, ali znao sam da se ove triarije ne mogu razviti u neto krupno to bi nas sve spasilo, pa i
propalog kopilana Kohinora, koji je bio potpuno vorc.
ak sam kroz prozor posmatrao i nebo koliko je to bilo mogue, da proverim kakvo je vreme. To
uopte nije bilo vano, ali nekoliko belih velikih oblaka ivinog hlorida hitalo je meu ostalim
purpurnim i utim ivinim halidima; Sunce se spremalo da izie na zapadu.
Bilo je prelepo i ja sam ga mrzeo.
Kohinor je sklonio ostatke omleta i zamiljeno me je promatrao. Isto kao i Dori, koja se nalazila
pozadi, kod odeljaka sa rezervnim delovima, ponovo drei svrdla umotana u masnu hartiju.
Osmehnuo sam joj se. "Lepo", rekoh, mislei na muziku. Oklandska filharmonija je upravo stizala do
dela u kome mali labudovi izlaze, drei se za ruke, i na brzinu izvode skokove pas de quatre preko
pozornice. To mi je oduvek bio jedan od omiljenih delova Labudovog jezera... ali ne i sada.
"Ostatak emo sasluati kasnije", rekoh i iskljuih plejer.
Kohinor se obrecnu: "Pa, dobro, Volterse. ta se deava?"
Sedoh na prazan paket sa igloom i zapalih cigaretu, jer je jedna od stvari koju sa obavio, dok sam
podeavao svoj unutranji sistem, bila izraunavanje koliine preostalog kiseonika, te sam tako doao
do zakljuka da vie ne moramo da ga tedimo. "Mue me neka pitanja, Kohinore. Jedno od njih je
kako to da ste stupili u vezu sa profesorom Hegrametom?"
Iscerio se i opustio. "Oh, i to je sve? Nema razloga da vam to ne kaem. Mnogo sam se raspitivao o
Veneri pre nego to sam doao ovamo... uostalom, zato da ne?"
"Pitam tek onako, jer ste me naveli da pomislim kako ni o emu nemate pojma."
Kohinor slegnu ramenima. "Da imate imalo pameti, bilo bi vam odmah jasno da se nisam obogatio jer
sam bio glup. Zar mislite da bih prevalio ko zna koliko miliona milja a da ne znam ta u zatei kada
stignem ovamo?"
"Ne, ne biste, ali ste se potrudili da ja steknem upravo takav utisak. Nije vano. I tako ste potraili
nekoga ko je mogao da vas obavesti o tome ta je vredno pokrasti na Veneri, a ta osoba vas je uputila
na Hegrameta. ta onda? Da li vam je Hegramet kazao da sam dovoljno glup i da me moete
iskoristiti?"
Kohinor nije bio potpuno oputen, ali nije postao ni agresivan. Blago je kazao: "Hegramet je
pomenuo vae ime, to je tano. Rekao mi je da niste ni bolji ni gori vodi od ostalih i da vas mogu
slobodno unajmiti ako poelim da potraim kakav nedirnuti hiijevski tunel. Zatim je odgovorio na
mnogobrojna moja pitanja o Hiijima i tako dalje. Da, znao sam ko ste. Da vi niste potraili nas, ja
bih potraio vas; utedeli ste mi trud.
Bio sam pomalo i sam iznenaen kada sam kazao: "Znate, mislim da govorite istinu. Samo ste
zaboravili da pomenete jednu sitnicu."
"A to je?"
"Niste ovamo doli da biste se zabavljali zaraujui jo novca preko onoga koji ve imate? U pitanju
je samo novac, je li tako? Novac koji vam je strano potreban." Okrenuo sam se prema Doroti, koja
je ukoeno stajala i dalje drei svrdla. "ta kaete na to, Dori? Da li ste znali da je stari vorc?"
Ba glupo od mene to sam joj to tako sasuo u lice. Shvatio sam ta e uiniti trenutak pre no to je to
i uradila i skoio sam sa kutije za iglo. Zakasnio sam za deli sekunde. Ispustila je svrdla pre no to
sam uspeo da ih joj oduzmem, ali sreom pala su pljotimice tako da se otrice nisu iskrzale. Podigao
sam ih i sklonio.
Krajnje reito je odgovorila na moje pitanje.
"Oigledno vam to nije pomenuo", rekoh. "Ba nezgodno za tebe, lutko. ek koji je dao kapetanu
Gagarina nema pokria, a pretpostavljam da ni onaj koji je dao meni nije nita bolji. Nadam se da ste
dobijali samo krzna i nakit, Dori. Moj vam je savet da ih sakrijete pre nego to ih poverioci zatrae
nazad."
Nije me ak ni pogledala. Piljila je samo u Kohinora, a njegov izraz lica bio joj je dovoljna potvrda
svega to sam kazao.
Ne znam ta sam od nje oekivao, bes, uvrede, suze. A ona je samo proaputala: "Oh, Bojse, dragi,
tako mi je ao." Zatim mu je prila i zagrlila ga.

Okrenuo sam im lea jer mi nije bilo prijatno da ga takvog gledam. Krepak devedesetogodinjak koji
je koristio blagodeti potpune medicinske zatite pretvorio se u poraenog starca. Prvi put od kada je
kooperno uao u Vreteno, izgledao je saglasno svojim godinama, a moda i neto starije. Usta su mu
bila napola otvorena, usne su mu podrhtavale; inae prava lea sada su mu se pogrbila; pogled
sjajnih plavih oiju bio je zamagljen. Dori ga je milovala i pevucljivo mu neto aputala, gledajui
me s puno bola.
Uopte mi nije ranije palo na pamet da bi ona stvarno mogla mariti za tog tipa.
Okrenuo sam se i ponovo se zagledao u sinoptiku mreu, jer nisam znao ta bih sa sobom. Bila je
jasna da jasnija ne moe biti - i bila je prazna. Videlo se malo preklapanje sa tragom jednog od
ranijih zvunih ispitivanja, tako da sam odmah shvatio da ne moramo da se uzbuujemo zbog
zanimljivih linija na jednoj ivici. Ve smo ih ranije proverili. Bile su to samo sablasti.
Tamo nas nije ekalo nikakvo instant-spasenje.
udno, ali osetio sam neku vrstu olakanja. Kada ovek shvati da vie nema mnogo ta da izgubi,
obuzme ga izvesno smirenje. Pone stvari da sagledava iz drugaijeg ugla.
To ne znai da sam se predao. Jo sam poneto mogao da uinim. Mada to nije imalo veze sa
produavanjem moga ivota... to je bila jedna od stvari na koje sam morao da se priviknem... ionako
mi ukus u ustima i bol u utrobi nisu vie dozvoljavali da mnogo uivam u ivotu.
Starog dobrog Odija Voltersa mogao sam slobodno da otpiem. Poto je samo jo udo moglo da me
spase od tog uvenog potpunog hepatikog kolapsa za nedelju ili dve, mogao sam da prihvatim
injenicu da neu jo dugo poiveti. Stoga sam preostalo vreme mogao da upotrebim na neto drugo.
ta drugo? Dori nije bila loa mala. Mogao sam da vratim vazduhoplov nazad u Vreteno, predam
Kohinora andarmima i provedem poslednje dane upoznajui Dori sa ljudima koji bi joj mogli
pomoi. Vasta ili Bi Di bi moda bili voljni da joj omogue kakav-takav poetak. Moda ne bi
morala da se oda prostituciji ili neasnim poslovima. Puna sezona bila je na pragu, a ona je bila
linost koja je mogla postii uspeh prodajui molitvene lepeze i hiijevske amajlije turistima sa Tere
u nekoj maloj kabini.
Moda to nije bilo Bog zna ta. Meutim, kapetan Gagarina sigurno je nee besplatno vratiti nazad u
Sinsinati, a od krae po Vretenu ovek ne moe da ivi.
A moda ak nisam morao ni sam sebe da otpiem? Malo sam o tome razmislio. Mogao sam da se
predam na milost i nemilost nadrilekara. Moda bih mogao da dobijem novu jetru na kredit. Zato da
ne?
Postojao je jedan dobar razlog zbog koga je to bilo nemogue; nikada to nisu radili.
Ili sam mogao da otvorim dva ventila za gorivo i pustim ih da se meaju deset minuta otprilike pre no
to kresnem. Posle eksplozije od vazduhoplova ne bi ostalo Bog zna ta... kao ni od nas... i svi nai
problemi bili bi reeni.
Ili...
Uzdahnuh. "Oh, do avola", izustih. "Glavu gore, Kohinore. Jo nismo mrtvi."
Pogledao me je zaueno, mislei sigurno da sam poludeo. Zatim je potapao Dori po ramenu i
krajnje neno je odgurnuo. "Ali emo uskoro biti. ao mi je zbog svega ovoga, Dorota. I izvinjavam
se zbog eka, Volterse; pretpostavljam da vam je novac bio potreban."
"Nemate pojma koliko."
Pomalo s mukom je izustio: "Da li elite da pokuam da vam objasnim?"
"To nee nita promeniti... ali da", priznadoh, "znatieljan sam."
Nije mu dugo trebalo. Kada je jednom poeo, bio je jezgrovit i jasan, i nita vano nije izostavio...
mada sam veinu stvari mogao da pretpostavim. (Ali nisam ih pretpostavio. Tek posle bitke svi
generali postaju pametni...)
Osnovno je bilo to da je ovek Kohinorovih godina morao biti ili veoma, veoma bogat, ili mrtav.
Kohinorova nevolja bila je u tome to je bio samo prilino bogat. Dao je sve od sebe da finansira
daljnji rad svojih industrija od novca preostalog poto je prethodno odvojio za podmirenje trokova
transplatacija i leenja, kalcifilaksije i ugradnje proteza, regeneracije proteina tu, smanjenja
holesterola tamo, milion za ovo, sto somova meseno za ono... oh, lova je brzo oticala. To mi je bilo
jasno. "Ne znate sve dok se lino ne uverite", ree on, ne sa aljenjem, ve jednostavno iznosei
injenicu, "koliko kota odravati u ivotu jednog stogodinjaka."
Mislite, izgovorih u sebi. Pustio sam ga da nastavi s priom o tome kako su vlasnici akcija poeli da
postavljaju pitanja, a federalni inspektori se sve vie pribliavali... kako je na kraju zbrisao sa
Zemlje da bi ponovo stekao bogatstvo na Veneri.
Meutim, pri kraju ga vie nisam paljivo sluao. Nisam ak reagovao ni kada sam otkrio da je lagao
u pogledu godina... kakva tatina! Mislio je da je bolje ako kae da mu je devedeset!
Imao sam prea posla nego da i dalje muim Kohinora. Umesto da ga sluam, poeo sam da piem na
poleini navigacijskog obrasca. Kada sam zavrio, dodadoh ga Kohinoru. "Potpiite", rekoh.
"ta je to?"
"Zar je vano? Koliko vidim, nemate izbora. Kada to potpiete vie nee vaiti uslovi iz ugovora o
najmu. Ovim priznajete da je najam poniten, da nemate nikakva potraivanja, da vam je ek bio
nevaei i da se dobrovoljno odriete u moju korist svega to bismo mogli da naemo."
Namrtio se. "Kakav je ovo dodatak na kraju?"
"Njime pristajem da vam dam deset odsto od svog dela onoga to pronaemo, ako pronaemo bilo
ta to moe da se unovi."
"To je milostinja", izjavi on, podigavi pogled ka meni. Meutim, ve je potpisivao. "Ne smeta mi da
primim malu milostinju, poto, kako ste istakli, nemam drugog izbora. Ali umem isto dobro kao i vi
da proitam onu sinoptiku mreu tamo preko. Ovde nema niega."
"Tano, nema", sloih se, presavivi list hartije i gurnuvi ga u dep. "Taj trag je prazan kao i va
raun u banci. Ali neemo tamo kopati. Vratiemo se i zapoeti iskopavanje u mestu 'C'."

Zapalio sam jo jednu cigaretu... u tom trenutku uopte nisam brinuo hou li dobiti rak plua... i stao
da razmiljam, dok su oni ekali, posmatrajui me. Pitao sam se koliko da im otkrijem o tome na ta
sam utroio pet godina istraujui i mozgajui, uei, nikome o tome ne govorei ni re. Bio sam
ubeen da se sada vie nita nee promeniti, bilo ta da kaem. Pa ipak, navike koje sam godinama
sticao bile su jake. Rei nikako da mi preu preko usana.
Stvarno me je stajalo dosta napora da ponem.
"Seate se Subhaa Vastre, momka koji dri zamku, tamo gde smo se sreli? Sub je doao na Veneru
poto se zakaio sa vojskom. Bio je specijalista za oruje. Teko je zaposliti se kao specijalista za
oruje u civilu, naroito na Veneri, pa je tako otvorio cafQ, uloivi u to gotovo ceo bonus koji je
dobio kao otpremninu. Zatim je pozvao i svoje ene da dou. Izgleda da je spadao u prilino dobre
poznavaoce oruja dok je bio u slubi."
"ta to govorite, Odi?" upita Dori. "Nikada nisam ula za bilo kakvo hiijevsko oruje."
"U pravu ste. Niko nikada nije pronaao nikakvo hiijevsko oruje. Meutim, Sub misli da su
pronali mete."
Bilo mi je strano teko da nateram svoje usne da izgovore naredne rei, ali sam nekako ipak uspeo.
"U svakom sluaju, Sub Vastra je mislio da su to mete. Rekao mi je da mu vii oficiri nisu
poverovali, a ja mislim da je ta stvar stavljena ad acta. Meutim, pronaeni su trouglasti komadi
napravljeni od istog materijala kao i hiijevski zidovi... od one plave materije koja emituje svetlost i
kojom optau tunele. Bilo ih je na desetine. Na svima postoji ustrojstvo zrakastih linija; Sub kae da
njemu lie na mete. I neto ih je izbuilo kao vajcarski sir. Da li moda znate bilo ta to je u stanju
da to uini sa materijalom od koga se prave hiijevski zidovi?"
Dori je upravo zaustila da kae kako ne zna, ali ju je Kohinor preduhitrio. "To je nemogue", izjavi
on glatko.
"Tako je, to su i pretpostavljeni kazali Sub Vastri. Zakljuili su da su rupe napravljene u procesu
proizvodnje, iz razloga koje nikada neemo saznati. Vastra u to nije poverovao. Misli da su posredi
iste stvari kao i papirnate mete kakve vojnici koriste na poligonu. Rupe nisu bile sve na istim
mestima. Crte su mu liile na podeoke koji odreuju preciznost. To je sve to ide u prilog Vastrinim
tvrdnjama. Dokaza nema. ak ni Vastra ne smatra da je to dokaz. Ali je nalaz."
"I vi mislite da na mestu 'C' moete pronai puku koja je napravila te rupe?" upita Kohinor.
Oklevao sam. "Ne bih bio tako odreen. Nazovimo to nadom. Moda ak malom nadom. Meutim,
postoji jo neto.
Ove mete, ili ta god da su, pronaao je jedan prospektor pre blizu etrdeset godina. Tada nije
postojao vojni rezervat. Predao ih je u nadi da e ih neko kupiti, meutim niko nije bio naroito
zainteresovan. Zatim je ponovo otiao da potrai neto bolje i posle izvesnog vremena poginuo. To je
bio est sluaj u to vreme. Niko nije obraao panju na te stvari dok nisu dopale u ruke vojnim
licima, a onda je nekome pala na pamet ista ideja kao i Vasti godinama kasnije. Uozbiljili su se.
Identifikovali su mesto koje je prospektor prijavio kao njihovo nalazite, u blizini Junog pola.
Ogradili su teren u preniku od hiljadu kilometara i stavili natpis 'Zabranjen pristup'; tako je nastao
rezervat. Kopali su i kopali. Otkrili su desetak tunela Hiija, ali veina je bila prazna, a ostali
provaljeni i uniteni. Nisu pronali nita to bi nalikovalo oruju."
"to znai da tamo ni nema niega", zarea Kohinor, zbunjeno me gledajui.
"Oni nita nisu nali", ispravih ga. "Ne zaboravite da se to dogaalo pre etrdeset godina."
Kohinor me ponovo zbunjeno pogleda, a onda kao da mu sinu. "Oh", izusti on. "Re je o mestu gde su
pronaene."
Klimnuh. "Tako je. U to doba su prospektori mnogo lagali... ako bi pronali neto valjano, nisu eleli
da dobiju drutvo. I tako je on dao pogrenu lokaciju tunela. Tada je iveo sa jednom mladom damom
koja se kasnije udala za oveka koji se prezivao Alemanj... njen sin, Buker, moj je prijatelj. Bi Di.
Upoznali ste ga. On ima kartu."
Kohinor je sada ve bio vidljivo skeptian. "Ah, da", primeti on kiselo. "uvena mapa s blagom.
Koju vam je dao jer ste mu prijatelj."
"Prodao mi ju je", odvratih.
"Divno. ta mislite, koliko je jo kopija prodao drugim naivinama?"
"Ne mnogo." Nisam zamerao Kohinoru to ne veruje u priu; meutim, izabrao je pogrean nain za
napad. "Uhvatio sam ga odmah poto se vratio iz pokuaja da ga sam pronae; nije imao vremena da
proba da je uvali nekom drugom." Primetio sam da se Kohinor sprema da neto kae, pa sam pourio
da ga preduhitrim. "Ne, nita nije pronaao. Da, smatrao je da se tano pridravao mape. Zato sam je
i dobio jeftino. Ali, vidite, mislim da je promaio pravo mesto. Pravo mesto na mapi, koliko ja mogu
da se razaberem... sistemi za navigaciju nisu u to vreme bili ono to su danas... nalazi se otprilike
tamo gde smo se mi prvi put spustili. Nekoliko puta primetio sam tragove iskopavanja. Mislim da su
veoma stari." Izvukao sam mali portabl magnetofi iz depa dok sam govorio i prikljuio ga na
monitor virtualne mape. Pojavila se jedna sredinja oznaka, narandasto X. "Tu smatram da bismo
mogli nai pravi tunel, negde blizu tog 'X'. Kao to vidite, nalazi se prilino blizu naeg starog mesta
'C'."
Na trenutak je nastupila tiina. Oslukivao sam udaljenu spoljanju tutnjavu vetrova, ekajui da
ostali neto kau.
Dori je izgledala zabrinuto. "Ne znam da li mi se dopada ideja o pokuaju da pronaemo neko novo
oruje", primeti ona. "To je kao... kao da vraamo stara, loa vremena."
Slegnuh ramenima.
Kohinor je polako dolazio k sebi. "Stvar nije u tome da li stvarno elimo da pronaemo neko oruje,
je li tako? Stvar je u tome da elimo da pronaemo nedirnuti tunel Hiija u kome neega ima.
Meutim, vojnici misle da u okolini moe biti oruja, pa nam nee dozvoliti da kopamo, jesam li u
pravu?"
"Ne 'misle'; 'mislili su'. Sumnjam da i jedan od njih jo u to veruje."
"Svejedno, prvo e pripucati, a onda postavljati pitanja. Zar to nisu vae rei?"
"Jesu. Nikome nikada nije bilo dozvoljeno da ue u rezervat bez dozvole. Ne zbog hiijevskog
oruja; dre tamo mnogo vlastitog koje ne ele da iko vidi."
On klimnu. "Pa, ta predlaete, kako da reimo taj sitni problem?" upta on.
Da sam bio potpuno iskren, verovatno bih odgovorio da nisam siguran. Iskreno govorei, izgledi su
bili mravi. Lako smo mogli biti uhvaeni i mada nisam mislio da bi nas sigurno ubili, i takav ishod
bio je mogu.
Ali tako malo smo imali da izgubimo, bar Kohinor i ja, tako da sam smatrao da to nije vredno
pomena. Samo sam rekao: "Pokuaemo da ih preemo. Poslaemo vazduhoplov dalje. Vi i ja emo
ostati da obavimo iskopavanje. Ako pomisle da smo otili, nee nas drati pod nadzorom. Posle treba
samo da se pobrinemo da nas pokupi rutinska perimetarska patrola, koja nije tako stroga. Bar se
nadam."
"Odi!" povika devojka. "ta to priate? Ako vi i Bojs ostanete ovde, ko e upravljati vazduhoplovm?
Ja to ne umem!"
"Tano", sloih se, "vi ne moete, ili bar ne moete dobro... ak i ako vam odrim nekoliko lekcija.
Ali moete ga pustiti da leti sam. Oh, potroiete previe goriva i mnogo ete skakutati unaokolo. Ali
stii ete tamo gde se uputili voeni autopilotom. On e vas i spustiti."
"Vi se niste spustili na taj nain", primeti Kohinor.
"Nisam kazao da e sputanje biti besprekorno. Moraete dobro da se veete." Razume se, takvo
sputanje e pre liiti na kontrolisani pad; nisam eleo da razmiljam o tome ta bi autopilot mogao
pri sputanju da napravi od mog jedinog vazduhoplova. Meutim, Dori bi to sigurno preivela. Imala
je devedeset devet odsto izgleda da preivi.
"ta potom?" upita Dori.
U mom daljnjem planu bilo je dosta rupa, ali ni o njima nisam eleo da razmiljam. "To zavisi od
toga kuda ete se uputiti. Smatram da e biti najbolje da krenete pravo nazad u Vreteno."
"A vas da ostavim ovde?" upita ona, zauzevi odjednom ratoborni stav.
"Ne zauvek. U Vretenu potraite mog prijatelja Bi Di Alemanja i ispriajte mu ta se deava. On e,
razume se, zatraiti da uestvuje u podeli, ali to je u redu; moemo mu dati dvadeset pet procenata, i
bie zadovoljan. Dau vam zabeleku za njega sa svim potrebnim koordinatama i tako dalje, i on e
smesta krenuti vazduhoplovm ovamo da nas pokupi. Da kaemo dvadeset etiri asa kasnije."
"Moemo li sve to obaviti u jednom danu?" zanimalo je Kohinora.
"Svakako da moemo. Moramo."
"ta ako Dori ne uspe da ga pronae, ili se on izgubi, ili se dogodi neto drugo?"
"Pronai e ga i on se nee izgubiti. Razume se", priznadoh, "uvek postoji mogunost da se desi neto
nepredvieno. Imamo malu marginu za greke. Moemo poneti rezervoare sa dodatnim vazduhom i
energijom... to e nam omoguiti da izdrimo otprilike etrdeset osam asova. Ne vie. Bie povuci-
potegni, ali to je dosta vremena, bar ja tako mislim. Razume se, ako zakasni, biemo u nevolji; ali
nee. Jedino me brine da kada otvorimo tunel, nita ne naemo. to znai da emo uludo straiti
vreme. Ali ako neto pronaemo..." Nisam zavrio reenicu.
"Ne zvui loe", primeti Kohinor, gledajui Dori, ne mene. Ona slegnu ramenima.
"Nisam rekao da je uspeh zajemen", dodadoh. "Samo sam kazao da ima izgleda."

Moje miljenje o Doroti Kifer popravljalo se iz trenutka u trenutak. Bila je to prilino fina osoba,
kada se imaju u vidu njene godine i situacija u kojoj se obrela, bila je mudra i jaka. Ali nedostajalo
joj je samouverenosti. Jednostavno, nikada nije imala prilike da je uveba. Samouverenost je
prihvatala kao protezu... u poslednje vreme ju je u tome uvebavao, pretpostavljam, Kohinor, a
ranije, moda, neko ko je bio pre njega... s obzirom na njene godine, moda joj je to bio otac.
Ostavljala je utisak osobe koja je dugo bila okruena dominantnim mukarcima.
Zato je najvei problem bio ubediti Dori da moe da odigra svoju ulogu. "To nee uspeti", stalno je
ponavljala, dok sam joj objanjavao ulogu pojedinih kontrolnih ureaja. "Izvinite. Ne da neu da
pomognem. Hou, ali ne mogu. To jednostavno nee uspeti."
Ali morae.
Ili bar mislim da e morati. Inae, neemo doi u priliku da isprobamo plan.
Udruenim snagama, Kohinor i ja smo konano ubedili Dori da pristane. Spakovali smo ono malo
opreme to se dalo spasti, a koja je bila napolju. Odleteli smo nazad do klanca, spustili se i poeli sa
pripremama za iskopavanje. Oseao sam se grozno... bio sam nadut, imao glavobolju, bio nespretan...
pretpostavljam da je i Kohinor imao problema, mada moram priznati, nije se alio. Zajedno smo stali
da istovarujemo sanduk sa builicom.
I dok sam ga ja gurao odozgo, Kohinor ga je povukao odozdo... i teak sanduk se sruio na njega.
Nije ga ubio. Samo mu je pocepao odelo, slomio nogu i onesvestio ga, pobrinuvi se da mi vie ne
bude ni od kakve koristi pri iskopavanju na mestu C.

XI
Prvo sam proverio builicu da vidim da li je oteena. Zatim sam nekako vratio Kohinora u komoru
vazdunoplova.
Na to sam utroio gotovu svu preostalu snagu; morao sam da se nosim sa udruenom teinom naih
odela i tela, da sklonim builicu s puta, a moje opte fiziko stanje ionako nije bilo sjajno. Ali uspeo
sam.
Dori je bila izvrsna. Nije histerisala, niti je postavljala budalasta pitanja. Izvadili smo ga iz odela i
pregledali.
Osam ili deset slojeva nogavice odela bilo je pocepano, ali dovoljno ih je jo ostalo da spree
ulazak vazduha, ako ve ne i sav pritisak. Bio je iv. U nesvesti, dodue, ali je disao. Prelom noge
bio je sloen, kost je izvirivala kroz meso koje je krvarilo. Krv mu je takoe curila iz usta i nosa i
ispovraao se u kacigu.
Sve u svemu, nikada nisam video stogodinjaka, ili koliko god da mu je bilo godina, koji je gore
izgledao... ali bio je iv. Izgleda da nije primio dovoljno toplote da mu se skuva mozak. Srce mu je i
dalje kucalo... ovaj, ije god da je to bilo srce, ono je i dalje kucalo. Stavili smo mu obloge svuda po
telu; krvarenje je prestalo samo od sebe, osim onog iz gadne rane na nozi.
O njoj je morao da se pobrine neko struniji od nas. Dori je umesto mene pozvala vojni rezervat.
Dobila je Amandu Malo Koleno koja ju je odmah spojila sa hirurgom u bazi, porunikovicom Iv
Markus. Dr Markus je bila prijateljica mog lekara; sreo sam je jednom ili dvaput i dala mi je
nekoliko dobrih saveta.
U poetku je porunikovica Markus traila da se spakujem i odmah dovedem Kohinora do nje. Odbio
sam. Pruio sam joj zadovoljavajue razloge za to... Nisam bio u stanju da pilotiram, tako da bi to
bila gadna vonja za Kohinora. Razume se da joj nisam otkrio prave razloge, to jest da ne elim da
uem u rezervat, jer bih posle morao grdno da objanjavam zato ponovo izlazim. Tako mi je ona na
kraju, korak po korak, objasnila kako da se pobrinemo za ranu.
Lako sam sledio njena uputstva i uradio sve to mi je naredila: namestio sam kost, obloio ranu,
nakljukao Kohinora antibioticima irokog dejstva, zatvorio ranu hirurkim koncem i lepkom za meso,
napricao zavoj svuda unaokolo i sipao gips. Time sam gotovo iscrpeo nae zalihe prve pomoi i
utroio otprilike jedan sat. Kohinor bi sigurno doao k sebi dok smo to radili, da mu nisam dao
inekciju sa sredstvom za spavanje.
Stanje mu se zatim stabilizovalo. Nadalje mu je samo trebalo meriti puls, disanje i krvni pritisak, to
je traio hirurg, uz obeanje da emo ga veoma brzo vratiti u Vreteno. Kad je dr Markus zavrila, i
dalje besna na mene to joj nisam odveo Kohinora da se igra s njim... mislim da joj se mnogo dopala
ideja da zasee telo oveka sastavljenog gotovo u potpunosti od tuih delova... ponovo se javila
narednikovioca Mala Kolena.
Mogao sam pretpostaviti ta joj je na pameti: "Je li, duo? Kako se to, u stvari, dogodilo?"
"Jedan ogromni Hii iskoio je iz tla i ugrizao ga za nogu", rekoh joj. "Znam o emu razmilja. Ima
pokvarenu matu. Bio je to obian nesreni sluaj."
"Svakako", odvrati ona. "Samo sam elela da ti kaem da te ni za ta ne krivim." Zatim je prekinula.
Dori se trudila da to bolje oisti starca... ne tedei nae rezervne arave i pekire, pomislih, s
obzirom da na mom vazduhoplovu nije bilo maine za pranje vea. Ostavio sam je da se bake oko
toga i otiao da sebi spremim kafu, posle ega sam pripalio cigaretu i seo da smislim novi plan.
Kada je uinila sve to je mogla za Kohinora, poistila nered i bacila se na obavljanje preostalih
vanih zadataka kao to je popravljanje minke, ve sam imao gotov odlian plan.
Prvi korak u njemu bio je da probudim Kohinora. Dao sam mu inekciju za buenje.
Dori ga je lupkala i priala mu dok nije doao k sebi. Nije bila od onih devojaka koje samo gunaju.
S druge, pak, strane malo sam joj pomogao. Nisam bio nean kao ona. im mi se uinilo da je pri
sebi, naterao sam ga da ustane, kako bi oprobao miie... mnogo pre no to je on to, u stvari, eleo.
Po izrazu lica video sam da ga je sve bolelo. Svi miii su funkcionisali, pa je ak mogao i da hoda,
oslanjajui se na gips.
Bio je ak u stanju i da se osmehne. "Stare kosti", primeti on. "Znao sam da je trebalo da odem na jo
jednu rekalcifilaksiju. Eto ta se dogodi kada pokua da utedi koji dolar."
Nezgrapno je seo, trepui, sa nogom ispruenom ispred sebe. Zafrknuo je nosem kada je osetio
smrad koji se irio od njega. "Izvinite to sam vam usvinjio va lepi, isti vazduhoplov", dodade on.
"Nije to nita. elite li sami da zavrite sreivanje?"
Iznenaeno me je pogledao. "Pa, mislim da bih mogao, uskoro..."
"Uinite to odmah. Hteo bih sa oboje da porazgovaram."
Nije se bunio. Samo je ispruio ruku i Dori ju je prihvatila. Uz njenu pomo poao je, napola
skakuui, prema kupaonici. Dori je ve obavila najgori deo posla, oistivi ga pre no to se
probudio, tako da je on sada samo malo ispljuskao lice i isprao usta. Izgledao je prilino dobro kada
se vratio i zagledao u mene.
"U redu, Volterse, o emu je re? Diemo ruke od svega i vraamo se nazad?"
"Ne", odvratih. "Obaviemo stvar drugaije."
"On ne moe, Odi!" povika Dori. "Pogledaj ga. A i odelo mu je u takvom stanju da napolju ne bi
mogao da izdri ni jedan sat, a jo manje ako ti pomae pri kopanju."
"Znam to, i zato emo morati da izmenimo plan. Sam u da kopam. Vas dvoje odlazite odavde u
vazduhoplovu."
"Oh, kakav junak", izgovori odreito Kohinor. "Jeste li poludeli? Koga vi to zezate? To je posao za
dvojicu."
"Prvi tunel sam sam otvorio, Kohinore."
"I vraali se svaki as u vazduhoplov da se rashladite. Svakako. To je neto sasvim drugaije."
Oklevao sam. "Bie tee", priznadoh. "Ali ne i nemogue. Usamljeni prospektori su i ranije izlazili
nakraj sa tunelima, mada su problemi bili neto drugaiji. Znam da e tih etrdeset osam asova biti
gadni po mene, ali moramo pokuati... nemamo izbora."
"Nije tano", usprotivi se Kohinor. Potapao je Dori po stranjici. "Ova devojka ima dobre miie.
Nije krupna, ali je zdrava. Izmetnula se na svoju baku. Ne zapoinjite prepirku, Volterse. Razmislite
malo. Ja u upravljati vazduhoplovom; ona e vam pomoi. Dori nee biti u nita veoj opasnosti
nego vi; moi ete da se smenjujete, to znai da ete moda moi da zavrite pre no to se
onesvestite od toplotne iscrpljenosti. Kakvi su vam izgledi ako poete sami? Imate li ih uopte?"
Na ovo poslednje nisam odgovorio. Ne znam zbog ega, ali njegov stav me je razbesneo. "Govorite
kao da se ona tu nita ne pita."
"Pa", primeti Dori, prilino slatko, "kada smo ve kod toga, ne pitate se ni vi, Odi. Bojs je u pravu,
cenim to to ste pokuali da budete kavaljer i da mi olakate, ali iskreno govorei, mislim da u vam
biti potrebna. Mnogo toga sam nauila. A ako vas zanima istina, izgledate mnogo gore od mene."
Progovorih to sam prezrivije i otresitije mogao. "Zaboravite na to. Uradiemo onako kako ja kaem.
Oboje mi moete pomoi u toku narednog sata, dok se budem spremao. Zatim odlazite. Bez prepirke.
Idemo."
E pa, napravio sam dve greke.
Prvo, nismo se spremili za jedan sat. Trebalo mi je vie od dva, preznojio sam se... sa mene je poeo
da se cedi bolestan, uljasti znoj... mnogo pre no to smo zavrili. Stvarno mi je bilo loe. Prolo je
ono vreme kada sam brinuo oko toga kako se oseam; bio sam samo nekako iznenaen i na neki nain
zahvalan svaki put kada bih primetio da mi srce jo kuca.
Dori je bila jaka i orna za rad kao to je i obeala da e biti. Obavila je vei deo fizikog posla,
potpalila je iglo i razmestila opremu, Kohinor je proverio ureaje i jo jednom ponovio preda mnom
sve to treba da uradi kako bi pokrenuo vazduhoplov. Glatko je odbio da se vrati u Vreteno; rekao je
da ne eli da se poigrava sa vremenom, kada moe dvadeset etiri sata da prosedi nekoliko stotina
kilometara odatle.
Zatim sam popio dve olje jake kafe, bogato dopunjene dinom iz moje privatne zalihe, popuio
poslednju cigaretu za izvesno vreme i pozvao vojni rezervat.
Amanda Mala Kolena po obiaju je poela da flertuje, ali se zbunila kada sam joj kazao da
naputamo ovo mesto, mada nemamo tano odredite; meutim, nije se bunila.
Zatim smo Dori i ja posrui izili iz komore i zatvorili je za sobom, ostavivi Kohinora vezanog na
vozaevom seditu.
To je bila druga greka koju sam poinio. Uprkos svemu to sam kazao, ipak smo uradili po
Kohinorovom. Nijednom rei nisam pristao na to. Ali tako je ispalo.
Dori je na trenutak zastala pod pepeljastim nebom; izgledala je izgubljeno. Ali onda me je uhvatila za
ruku i nas dvoje zaplivasmo kroz gust, uskovitlan vazduh prema zaklonu; naem poslednjem iglou.
Setila se mojih uputstava o tome koliko je vano skloniti se od izduvnih gasova mlaznika. Unutra se
priljubila uz tlo i nije se micala. Slika 35
Ja sam bio manje oprezan. To je bilo jae od mene. Morao sam videti. I tako sam, im sam procenio
na osnovu sjaja da mlaznici vie nisu okrenuti pravo ka nama, podigao glavu i posmatrao Kohinora
kako uzlee u kovitlacu pepela.
Nije to loe izveo. U postojeim uslovima, pod "loim" sam smatrao potpuno unitenje vazduhoplova
i smrt ili sakaenje jedne ili vie osoba. To je izbegao, ali im je iziao iz kakvog-takvog zaklona
koji je pruao usek zahvatili su ga naleti vetra i vazduhoplov je poelo divlje da poskakuje. Ova
vonja od svega nekoliko stotina kilometara na sever, kako bi iziao van dometa detekcije, bie za
njega prilino gadna.
Dodirnuh Dori palcem i ona ustade. Gurnuo sam kabl za vezu u utika na njenoj kacigi... radio je bio
iskljuen da nas sluajno ne bi uhvatile patrole sa perimetra koje neemo biti u stanju da vidimo.
"Jo se niste predomislili?" upitah je.
Bilo je to prilino cinino pitanje, ali ona ga je dobro primila. Zakikotala se. Znao sam da se
zakikotala, jer su nam se viziri dodirivali, pa sam mogao da joj vidim lice u senci kacige. Ali nisam
mogao da ujem ta govori, jer se nije setila da okrene prekida za glas, a kada je to konano uinila,
uo sam samo: "... romantino, samo nas dvoje."
Nismo imali vremena za eretanje. Nervozno sam rekao: "Nemojmo vie traiti vreme. Ne zaboravite
ta sam vam kazao. Imamo vazduha, vode i energije za etrdeset osam asova, i to je sve. Ne
raunajte ni na kakvu marginu. Voda nam moe potrajati malo due od ostalog, ali da biste preiveli
potrebne su vam i druge dve stvari. Pokuajte da ne preterujete u poslu. to vam metabolizam bude
usporeniji, to e va sistem za izbacivanje imati manje posla. Ako pronaemo tunel i uemo u njega,
moda emo onda smeti da pojedemo malo onih zaliha tamo, spremljenih za nudu... pod uslovom da
je tunel nedirnut i da temperatura u njemu nije postala suvie visoka za nekoliko poslednjih stotina
hiljada godina. Inae, ni ne pomiljajte na hranu. Kao ni na spavanje; moda, dok budu radile
builice, moemo da odremamo malo, ali..."
"Ko sada trai vreme? Sve ste mi to ve ranije kazali." Uprkos reima, glas joj je jo bio veseo.
I tako smo se uvukli u iglo i poeli sa radom.
Prvo smo morali da izbacimo deo otpadaka koji su ve poeli da se gomilaju na mestu gde smo
ostavili builicu da radi. Uobiajeno je bilo da se, posle odreenog vremena, svrdla okrenu i puste
da rade na drugu stranu. No, nismo mogli na taj nain da troimo vreme za buenje; to bi znailo
prekid u prosecanju otvora. Morali smo to da obavimo na tei nain, runo.
Bilo je teko. Kao prvo, toplotna odela nisu udobna. A jo kada u njima morate da radite, onda je to
prava mora. A kada je to to radite fiziki posao koji morate obaviti na malom prostoru u pretrpanom
iglou u kome se nalazi dvoje ljude i builica koja radi, to je onda gotovo nemogue.
Ipak smo obavili stvar.
Kohinor me nije lagao kada je hvalio Dori. Nije bila nita loiji ortak od bilo kog mukarca s kojim
sam radio. Meutim, nametalo se znaajno pitanje: da li e to biti dovoljno. Jer iz minute u minut sve
me je vie izjedalo jedno drugo pitanje, a ono je glasilo: da li ja jo vredim kao jedan mukarac.
Sam Bog zna koliko mi je bilo loe. Glavobolja me je satirala, a kada bih napravio kakav nagli
pokret, samo to nisam gubio svest. Sve mi je to mirisalo na prognozu koju mi je postavio moj lekar.
Obeali su mi tri nedelje pre no to me zadesi akutni hepatitis, ali nisu raunali s tim da u se satirati
od posla. Morao sam pretpostaviti da sam ve na prekovremenom.
A to je bila krajnje uznemirujua pretpostavka.
Naroito po isteku prvih deset asova... kada sam shvatio da je na otvor nie nego to su zvuna
ispitivanja pokazala da se tunel nalazi... i kada se nisu pojavili nikakvi plaviasti otpaci.
Buili smo suvu rupu.
Da smo imali na raspolaganju dosta vremena i vazduhoplov u blizini, to bi predstavljalo tek razlog za
nerviranje. Moda ak i veliko nerviranje, ali ne bi bila propast sveta. Znailo bi samo da se moram
vratiti u vazduhoplov, oprati, naspavati, pojesti neto i ponovo proveriti trag. Verovatno smo samo
buili na pogrenom mestu. Pa dobro, naredni korak bi bilo buenje na pravom mestu. Proui teren,
izaberi mesto, potpali drugi iglo, pusti u pogon builice i pokuaj, pokuaj ponovo.
To je ono to bismo uradili.
Ali na raspolaganju nismo imali nijednu od ovih pogodnosti. Nismo imali vazduhoplov. Nismo bili u
prilici da jedemo, niti da se naspavamo. Ponestalo nam je igloa. Nismo imali gde da proverimo
trag... i vreme nam je isticalo, a uz sve to, jo sam se i ja iz trenutka u trenutak sve gore oseao.
Ispuzao sam iz igloa i seo u prvi zaklon od vetrova, zagledavi se u vetrovito uto-zeleno nebo.
Sigurno je postojalo neto to sam mogao da uinim, samo kada bih mogao da smislim ta.
Naredio sam sebi da mislim.
Da vidimo, rekoh u sebi. Da li bih moda mogao da iupam iglo i premestim ga na neko drugo
mesto?
Ne. To ne bi valjalo. Mogao sam da oslobodim iglo pomou svrdla, ali istog trenutka kada vie ne bi
bio vezan za podlogu, vetrovi bi ga dohvatili i mogli bismo da se oprostimo od njega. Nikada vie ne
bih video taj iglo. Ionako nije postojao nain da ga ponovo vrsto spojim sa tlom.
A ta kaete na buenje bez igloa?
Pretpostavljao sam da je to bilo mogue uraditi. Mada nije imalo nikakve svrhe. Zamislimo da
imamo sree i naletimo na tunel? Bez hermetikog igloa koji bi spreio onih devedeset hiljada
milibara toplog, razornog vazduha da prodre unutra, unitili bismo sve krhko unutra, pre no to bismo
stigli i da zavirimo.
Osetih da me je neko dodirnuo po ramenu i ugledah Dori pored sebe. Nije nita pitala, niti je
pokuala bilo ta da kae. Pretpostavljam da je sve bilo jasno i da nije imalo ta da se kae.
Po hronometru u mom odelu prolo je trinaest asova. To je znailo da nam je ostalo jo trideset i
neto pre no to Kohinor doe po nas. Smatrao sam da nema svrhe provesti ih sedei.
Ali, s druge strane, nisam znao ni ta bismo drugo mogli da radimo.
Razume se, pomislih, uvek mogu malo da odspavam... a onda sam se probudio i shvatio da sam
upravo to i uinio.

Dori je bila sklupana pored mene; i ona je spavala.

Moda se pitate kako neko moe da spava u termalnom vrtlogu na junom polu. To i nije tako teko.
Treba biti samo potpuno iscrpljen i krajnje oajan. Spavanje nije samo tkanje onog starog arenog
rukava, to je dobar nain da se iskljui iz sveta kada je on suvie gadan da se suoi s njim. Kao to
je bio na.
Meutim, Venera je moda bila poslednje pribeite puritanske etike. Na Veneri ovek radi. Oni koji
se s tim ne sloe, rano bivaju izdvojeni, jer ne preive.
To je bilo ludo, razume se. Logika mi je govorila da sam ve otpisan, ali oseao sam da moram neto
uraditi. Odvojio sam se od Dori, proverivi da li joj je odelo privezano za kariku u osnovi igloa, i
ustao.
Morao sam i te kako da se napregnem da to izvedem. To je bilo dobro. Gotovo isto onako dobro kao
i spavanje, da se misli skrenu sa sveta.
Palo mi je na pamet... priznajem da mi je to ak i tada izgledalo kao neverovatna mogunost... da se
neto dobro dogodilo dok smo Dori i ja spavali. Na primer... oh, recimo... oh, moda je u tom tunelu
bilo jo osam do deset ivih Hiija... moda su nas uli kako kucamo i utvorili nam donji deo okna.
Upuzao sam nazad u iglo da proverim nije li se to ipak moda dogodilo.
Nije. Nisu nam otvorili. Zavirio sam u okno da proverim, ali to je i dalje bila samo jedna slepa rupa
koja se gubila u prljavom mraku izvan dometa svetiljke na mojoj kacigi. Opsovao sam
negostoljubivost Hiija... i to to nisu postojali, pretpostavljam... i utnuo neto otpadaka u rupu na
njihove odsutne glave.
Puritanska logika me je negde svrbela. Pitao sam se ta bi trebalo da radim. Nisam mogao mnogo ta
da smislim. Da umrem? Svakako, ali ve sam bio na najboljem putu i hitao sam ka takvom kraju to
sam bre mogao. Zar nije postojalo nita plodotvornije?
Puritanska etika me je podsetila da uvek treba ostaviti sve na svom mestu, onako kako si zatekao, pa
sam stoga podigao builice sistemom od osam ekrka i ostavio ih da uredno vise dok sam ja nogom
ubacivao otpatke u beskorisnu rupu. Kada sam napravio dovoljno prostora, seo sam i udubio se u
misli.
Razmiljao sam o tome gde smo pogreili... ne zato da bih to ispravio, naime, ve vie kao da se
bavim kakvim starim ahovskim problemom. Kako to da smo promaili tunel?
Poto sam pustio izvesno vreme da moj zamagljeni mozak radi, sinuo mi je odgovor.
To mora da je imalo veze sa osobinama autosoninog traga. Ljudi poput Dori i Kohinora misle da je
seizmiki trag slian podzemnim kartama centra Dalasa na kojima su prikazani svi kanalizacioni
prolazi, korisni prolazi, vodovod i podzemna eleznica, tako da ako vam zatreba da stignete do
jednog od njih, treba samo da prokopate rupu tamo gde je obeleeno i odmah ete nai to to ste
traili.
E pa, ovde nije ba tako. Moglo bi se rei da je trag vie jedna verovatnoa. Javlja se u obliku
svojevrsne maglovite priblinosti. Iz trenutka u trenutak se nadograuje, zahvaljujui odjecima iz tla.
Lii na gomilu pauinastih senki i mnogo je iri nego to bi to bio bilo koji pravi tunel, a uz to su mu
ivice vaoma nejasne. Kada pogledate u trag, svesni ste da vam on u najboljem sluaju govori da tamo
ima neega to stvara senke. Moda se ispreila kakva stena, ili je re o depu ljunka. S puno nade,
ispostavie se da je to tunel Hiija. ta god da je, nalazi se tamo negde, ali ne moete znati tano gde.
Ako je tunel deset metara irok, to je poprilino za jedan tunel Hiija koji je sluio samo kao veza,
trag senke e sigurno pokazivati kao da je pedeset, a moe izgledati i kao sto.
Gde onda treba kopati?
Tu dolazi do izraaja vetina prospektora. Potrebno je osloniti se na obaveteno nagaanje.
Izvriti iskopavanje tano u geometrijskom sreditu... ako ste u stanju da odredite gde se ono nalazi.
To je najlaki nain. Ili moete poeti sa kopanjem tamo gde su senke najgue, to rade najiskusniji
prospektori. I taj nain je dobar kao i svaki drugi.
Ali nije dovoljno dobar za mudrog, vetog, starog Odija Voltersa. Ja to radim na svoj nain. Uvek se
trudim da razmiljam kao Hiiji. Posmatram trag kao celinu i pokuavam da sagledam koje su to
take Hiiji hteli da poveu. Zatim ih spojim zamiljenom linijom, onako kako bih ja postavio tunel
da sam bio Hii-inenjer zaduen za taj posao, i ponem da kopam na mestu sa koga bih inae krenuo.
SLIKA 40
Upravo to sam i ovaj put uinio. Oigledno sam negde pogreio.
Razume se, mogao sam pogreiti i ako je taj trag predstavljao dep ljunka.
To je zaista bilo sasvim mogue reenje, ali beskorisno. Ako tamo nikada nije ni postojao nikakav
tunel, onda smo stvarno svi izvisili. Mene je zanimao neki odgovor koji mnogo vie obeavao i sve
mi se vie inilo da u svom zamagljenom umu poinjem da ga nazirem.
Predstavio sam sebi trag onako kako je izgledao na monitoru. Spustio sam vazduhoplov najblie to
sam mogao tom mestu.
to je znailo da nisam mogao ba tu i da ponem iskopavanja, jer se vazduhoplov nalazilo odozgo.
Zato sam postavio iglo nekoliko metara uz padinu.
Poeo sam da podozrevam da je tih nekoliko metara bilo presudno.
To neodreeno nasluenje odgovaralo je neodreenom stanju moga uma. Objanjavalo je sve. Divio
sam se sam sebi to sam uspeo da u ovakvom stanju sve to skontam. Razume se, to nita bitno nije
menjalo na stvari. Da sam imao jo jedan iglo, bio bih srean da se vratim do mesta na kome je
stajalo vazduhoplov i pokuam ponovo, pod pretpostavkom da dovoljno dugo poivim i sve to
obavim.
Ali ovako, poto nisam imao novi iglo, to je bilo nevano.
I tako sam seo na ivicu mranog otvora, s odobravanjem klimajui glavom sam sebi, jer sam problem
reio na veoma inteligentan nain, maui nogama i povremeno ubacujui pomalo otpadaka. Mislim
da sam to radio jer sam eleo da umrem; seam se da bi mi, s vremena na vreme, palo na pamet kako
bi bilo najbolje da skoim u tu rupu i povuem za sobom otpatke.
Meutim, puritanska etika mi nije dozvoljavala da to i uinim.
Na taj bih nain reio jedino svoj problem. Time ne bih pomogao mladoj Doroti Kifer, koja je hrkala
napolju u termalnom kovitlacu. Brinuo sam zbog Dorote Kifer. eleo sam joj bolji ivot od
nepouzdanog bavljenja neasnim stvarima u Vretenu. Bila je suvie ljupka, mila i...
A onda mi je odjednom sinulo da je jedan od razloga mog neprijateljstva prema Bojsu Kohinoru bio
taj to je Dori Kifer bila njegova, a ne moja.
Zanimljivo bi bilo malo o tome razmisliti. Pretpostavimo, pomislih, oseajui lo ukus u ustima i
bolne udare u glavi... pretpostavimo da se Kohinorovo odelo sasvim pocepalo kada je builica pala
na njega i da je ostao na mestu mrtav. Pretpostavimo (ako nastavimo u tom pravcu) da smo zatim
pronali tunel, koji je bio upravo onakav kakav smo traili, posle ega smo se vratili u Vreteno i
obogatili, a Dori i ja...
Proveo sam dosta vremena razmiljajui o tome ta smo sve Dori Kifer i ja mogli da uradimo da su
stvari ile drugim putem i da se sve to ostvarilo.
Ali nisu i nita od toga nije se ostvarilo.

utnuo sam jo malo otpadaka u otvor. Bio sam prilino uveren da se tunel morao nalaziti na svega
nekoliko metara od mesta gde smo iskopali praznu rupu. Palo mi je na pamet da siem dole i ponem
rukama u rukavicama da kopam u tom pravcu.
U tom sam trenutku smatrao da je to dobra ideja.
Sada vie nisam u stanju da razaberem ta je od svega toga bilo isto sanjanje na javi, a ta bizarno
samozavaravanje jednog veoma bolesnog oveka. I dalje su mi se po glavi motale neke udne stvari.
Razmiljao sam o tome kako bi bilo lepo da se tamo unutra jo nalaze Hiiji, pa kada se spustim u
rupu i kopajui rukama stignem do prvog plavog zida, jednostavno pokucam, a oni mi otvore i puste
me da uem.
To bi bilo veoma lepo. ak sam sebi i predstavio kako bi trebalo da izgledaju: prijateljski i poput
bogova. Moda e nositi toge i ponuditi me miriljavim vinima i retkim voem. Moda e ak znati
engleski, pa u moi s njima da razgovaram i postavim im pitanja koja su mi se vrzmala po umu.
"Hiiji, za ta vam, u stvari, slue molitvene lepeze?" mogao bih da ih priupitam. Ili: "ujte, Hiiji,
ne volim da dosaujem, ali imate li neto u svojoj medicinskoj torbi to bi me spasilo da ne umrem?"
Ili: "Hiiji, izvinite to smo vam isprljali dvorite, potrudiu se da ga poistim."
Moda me je ta poslednja misao nagnala da nastavim da guram otpatke nazad u rupu. Nisam imao ta
drugo da radim. Ko zna, moda bi im se to dopalo.
Posle izvesnog vremena napunio sam vie od pola rupe i ponestalo mi je otpadaka, ostali su samo oni
koje smo izbacili iz igloa. Nisam imao snage da odem po njih. Potraio sam novu zanimaciju. Ponovo
sam namestio svrdla, promenio istupljene otrice poslednjim novim, otrim koje smo imali i uperio ih
nanie, pod uglom od dvadeset stepeni od prvobitnog, niz kosinu; zatim sam ih ukljuio.
Tek kada sam primetio da Dori stoji pored mene i pomae mi da usmerim svrdla koja su buila prve
metre, shvatio sam da sam stvorio plan. Nisam se toga seao. Nisam se ak seao ni kad se Dori
probudila i ula u iglo.
To verovatno nije bio lo plan, pomislih. Zato da ne pokuamo da buimo iskosa? ta smo drugo
mogli da radimo da ubijemo vreme?
Nita. I zato smo buili.
Kada su builice prestale da nam podrhtavaju u rukama i nastavile smireno da nagrizaju stenu, tako
da smo mogli da ih pustimo, raistio sam prostor na jednoj strani igloa i izvesno vreme proveo
izbacujui otpatke.
A onda smo jednostavno tamo seli i stali da posmatramo builice kako izbacuju opiljke stene iz nove
rupe. utali smo.
Uskoro sam ponovo zaspao.
Probudio sam se tek kada mi je Dori zakucala po kacigi. Bili smo zatrpani otpacima. Sijale su
plaviastim sjajem, tako jarkim da su me oi zabolele.
Svrdla mora da su otprilike ve jedan sat nagrizala zid Hiija. Ve su uspela malo da ga ogule.
Kada smo pogledali nadole, razabrali smo okruglo, sjajno, plavo oko tunela. Pravi lepotan.
utali smo.
Uspeo sam nekako da se, utirajui i migoljei se, probijem do izlaza iz igloa. Zatvorio sam vrata i
hermetiki ih zatvorio, poto sam prethodno izbacio nekoliko kubnih metara stene.
Posle toga sam poeo da preturam po gomili otpada u potrazi za let-lampama.
Konano sam ih pronaao. Nekako. I najzad sam uspeo da ih postavim i stavim u dejstvo.
Sklonili smo se van dometa poto sam ih potpalio. Posmatrao sam sjajnu mrlju svetlosti koja je
iskoila iz otvora i stala da obrazuje are na krovu igloa.
Zatim je usledio iznenadni, kratki vrisak gasa i angrljanje kada se oslobodio donji deo rupe.
Doprli smo do hiijevskog tunela.
Bio je nedirnut i ekao nas je. Na je tunel bio lepotan, i to netaknut. Razdeviili smo ga s puno
ljubavi i potovanja i uli u njega.

XII
Mora da sam se ponovo onesvestio, jer kada sam shvatio gde se nalazim, ve sam bio na podu tunela.
Kaciga mi je bila otvorena, a boni zipovi na toplotnom odelu raskopani. Udisao sam ustajao,
smrdljiv vazduh koji mora da je bio star bar etvrt miliona godina i upravo je i odisao tolikom
starou.
Ali to je ipak bio vazduh.
Bio je gui nego normalni zemaljski vazduh i s mnogo manje vlage; meutim, parcijalni pritisak
kiseonika bio je otprilike isti. Dokazao sam to time to sam ga udisao, a jo nisam umro.
Pored mene na podu leala je Dori Kifer.
I njena kaciga bila je otvorena. Plava svetlost koju su zraili zidovi Hiija nije ila u prilog njenom
tenu, tako da je izgledala sablasno kako to samo moe jedna lepa devojka. U prvi mah nisam znao da
li die. Ali uprkos njenom izgledu, puls je bio tu, a i plua su funkcionisala; kada je osetila da je
dodirujem, otvorila je oi.
"Boe, oseam se kao da me je neko prebio", ree ona. "Ali uspeli smo!"
Nita nisam kazao. Ona je sve rekla. Sedeli smo i blesavo se cerili jedno drugome, slini maskama
koje se prave za Dan mrtvih, obasjani plavim hiijevskim sjajem.
U tom trenutku nita drugo nisam mogao. Glava mi je bila suvie laka. Imao sam problema da shvatim
da sam uopte iv. Nisam eleo da tu nesigurnu injenicu dovedem u opasnost time to u se motati
unaokolo.
Meutim, nije mi bilo ugodno i posle nekoliko trenutaka shvatio sam da mi je strano vrue. Zatvorio
sam kacigu kako bih smanjio prodor toplote; meutim, smrad u njoj bio je takav da sam je ponovo
otvorio, pretpostavivi da je bolje trpeti vruinu.
A onda sam se zapitao kako to da je toplota bila samo neprijatna, umesto da bude pogubna.
Energija se sporo prenosi kroz povrinski sloj materijala od koga su Hiiji pravili zidove, ali ta
sporost se ne meri stotinama hiljada godina. Moj tuni, bolesni, stari mozak izvesno vreme je okretao
tu misao i konano se sapleo o zakljuak: donedavno, moda do pre nekoliko vekova ili hiljada
godina najvie, ovaj tunel se vetaki hladio. to znai, mudro sam zakljuio, da ovde negde mora da
se nalazi kakvo-takvo automatsko postrojenje. Auh, to bi ve samo po sebi vredelo nai. Bez obzira
na to u kakvom je stanju, to bi mogla biti jedna od onih stvari na kojima se zasnivaju bogatstva...
To me je podsetilo zbog ega smo uopte dolazili ovamo. Pogledao sam niz hodnik i uz njega, udno
oekujui da ugledam hiijevsko blago koje bi nam svima pomoglo da se ponovo oporavimo.

Dok sam iao u kolu u Amarilo Centralu, najvie sam voleo uiteljicu-bogalja, gospoicu Stivenson.
Imala je obiaj da nam pria prie iz Balfina i Homera.
Gospoica Stivenson mi je pokvarila ceo jedan vikend tunom priom o nekom Grku koji je od svega
najvie eleo da postane bog. Mislio sam da je to bio uobiajeni naum za jednog bistrog, mladog
Grka toga doba, mada nisam siguran kako su esto u tome uspevali. Ovaj je krenuo otro i uspeo da
napravi nekoliko velikih koraka po lestvici... ve je bio kralj, u nekom malom mestu u Lidiji... ali
eleo je vie od toga. eleo je da postane boanstvo. Bogovi su mu ak dozvolili da se popne na
Olimp i izgledalo je kao da je uspeo... dok nije zabrljao.
Ne seam se pojedinosti, osim da je to to je uinio bilo u vezi sa psom i nekim gadnim trikom kojim
se posluio da bi naveo nekog boga da pojede vlastitog sina. (Pretpostavljam da su ti Grci imali
veoma primitivne ideje o tome ta je smeno, a ta ne.) ta god da je uradio, kaznili su ga. Osudili su
ga na samicu... na venost... kaznu je sluio stojei do grla u hladnom jezeru u paklu, ali nije mogao
da pije. im bi rastvorio usne, voda bi se povlaila. Ime tog dase bilo je Tantal... i ja sam se sada u
ovom tunelu Hiija oseao slino njemu.
Pronali smo blago koje smo traili. Ali nismo mogli do njega.
Izgleda da tunel koji smo prokopali ipak nije bio glavni. Bila je to neka vrsta skretanja pod pravim
uglom u samom tunelu, koje je bilo blokirano na oba kraja.
"ta misli da je to?" upitala je Dori, pokuavajui da zaviri izmeu metalnih ploa Hiija pred
nama, tekih po deset tona. "Misli li da bi to moglo biti oruje o kome si priao?"
Zatreptao sam zamagljenim oima. Tamo je bilo maina svih vrsta, nepravilnih gomila stvari koje su
mogle predstavljati kontejnere za neke druge stvari, kao i nekih predmeta koji su izgleda istrulili i
prosuli svoju sadrinu, takoe istrulelu, na pod. Ali mi nismo imali snage da stignemo do toga.
Stajao sam, kacige prislonjene uz jednu od ploa, oseajui se poput Alise koja proviruje u siunu
batu, a nema boicu "popij-me". "Zasigurno znam samo to", rekoh, "da ovde ima vie stvari nego to
je iko ikada ranije pronaao."
Zatim sam se sruio, iscrpljen i bolestan, pa ipak veoma zadovoljan svetom.
Dori se spusti pored mene, ispred te zabravljene kapije koja je vodila u raj, i ostadosmo tako malo
da se odmorimo.
"Baka bi bila zadovoljna", promrmlja ona.
"Oh, svakako", sloih se, oseajui se pomalo kao da sam pijan. "Baka?"
"Moja baka", objasni ona, a onda sam se moda ponovo onesvestio. Kada sam joj opet zauo glas,
priala je o tome kako je njena baka odbila da se uda za Kohinora, veoma, veoma davno. Izgleda da
je to bilo vano Doroti Kifer, pa sam pokuao utivo da obratim panju na ono to je govorila, ali
neke stvari nisu imale puno smisla.
"Stani malo", prekinuh je. "Nije ga htela jer je bio siromaan?"
"Ne, ne! Ne zato to je bio siromaan, mada je zaista bio. Ve zato to se spremao da poe na
naftonosna polja, a ona je elela da se uda za nekog postojanijeg. Kao to je bio moj deda. I tako,
kada je Bojs pre otprilike godinu dana navratio..."
"Zaposlio te je", dodadoh, klimnuvi kako bih joj pokazao da je sluam, "kao svoju devojku."
"Ne, do avola!" ree ona, iznervirano. "Zaposlio me je u svom uredu. Ovo drugo... do toga je dolo
kasnije. Zaljubili smo se."
"Oh, da, svakako", primetih. Nisam eleo da zaponem prepirku."
Ona ukoeno ree: "On je zaista jedan fini ovek, Odi. Van posla, mislim. I sve bi uinio za mene."
"Mogao se oeniti tobom", istakoh, samo zato da razgovor ne bi zamro.
"Ne, Odi", ozbiljno odvrati ona, "nije mogao. eleo je da se venamo. Ja sam ta koja je rekla ne."
Odbila je sav taj novac? Zatreptao sam. Nisam morao da je pitam; znala je ta me zanima.
"Kada se udam", nastavi ona, "elim decu, a Bojs nije ni hteo da uje o tome. Rekao je da sam ga
uhvatila kada je bio puno mlai, moda sedamdeset pet ili osamdeset, moda bi i rizikovao, ali sada
je suvie star da podie porodicu."
"Onda bi trebalo da se pobrine za zamenu, je li tako?"
Pogledala me je pri onom plaviastom osvetljenju. "Potrebna sam mu", odvratila je jednostavno.
"Sada vie nego ikada."
Malo sam razmislio o tome. A onda mi je palo napamet da proverim vreme.
Prolo je skoro etrdeset est asova od kada nas je ostavio. Uskoro je trebalo da se vrati.
A ako se vrati dok se ovuda teturamo... polako mi je, kao kroz maglu, dopiralo do svesti... devedeset
hiljada milibara otrovnog gasa sruie se na nas. Ubie nas ako nam odela budu raskopana. Takoe
e otetiti na nedirnuti tunel. Korozija nastala pri toj imploziji gasa lako bi mogla unititi sve te
divne stvari iza prepreke.
"Moramo se vratiti", rekoh Dori, pokazavi joj koliko je sati. Osmehnula se.
"Samo nakratko", ree ona i mi ustadosmo, bacismo poslednji pogled na to Tantalovo blago iza
reetaka i vratismo se kroz rupu do igloa.
Posle veselog plavog sjaja u tunelu Hiija, iglo nam je izgledao pretpaniji i bedniji nego ikad ranije.
to je bilo jo gore, moj zamagljeni mozak naterao me je da se prisetim kako ak ne bismo smeli da
ostanemo ni u iglou. Kohinor e se moda setiti da zatvori ulaz u deo kroz koji se prolazilo puzei
kao i ulaz u sam iglo kada stigne... to je trebalo da bude svakog trenutka... ali mogao je i da se ne
seti da to uini. Nisam smeo da dopustim da topli udar vazduha zapahne nae lepotice.
Pokuao sam da smislim nain da zaepim otvor, moda tako to u ponovo vratiti unutra sve otpatke,
ali iako mi mozak nije ba najbolje funkcionisao, shvatio sam da bi to bilo glupo.
Jedini nain da reimo taj problem bio je da ga saekamo napolju na vetrom ibanoj povrini Venere.
Jedina nam je uteha bila to to neemo jo dugo morati da ekamo. Runa strana svega toga bila je,
pak, ta to nismo bili opremljeni za dugo ekanje. Mali brojanik sata koji se nalazio pored meraa
to su kontrolisali sisteme za odravanje ivota - brojanik ije su kazaljke ve duboko zagazile u
oblast obojenu crveno - pokazivao je da je Kohinor ve trebalo da stigne.
Meutim, njega nije bilo.
Upuzao sam sa Dori u prilazni hodnik koji se zatvarao na oba kraja, zatvorio nas unutra i prepustio se
ekanju.
Osetio sam neko grebanje po kacigi i ugledao Dori kako se prikljuuje. "Odi, strano sam umorna",
ree ona. Nije se alila, samo me je obavetavala o neemu to je smatrala da treba da znam.
"Moe i da odspava", rekoh joj. "Ja u straariti. Kohinor samo to nije doao, probudiu te."
Pretpostavljam da je posluala moj savet, jer je skliznula na tle, zastavi samo kako bi mi dozvolila
da izvuem gajtan za razgovor iz svoje kacige. Zatim se ispruila pored spojnica koje su vezivale
iglo sa tlom i pustila me da na miru razmislim.
Nisam joj bio zahvalan na tome. Nimalo mi se nije svidelo ono o emu sam poeo da razmiljam.
Kohinor i dalje nije dolazio.
Pokuao sam da shvatim ta bi to trebalo da znai. Razume se, moglo je biti mnogo razloga za
njegovo kanjenje. Mogao se izgubiti. Mogla ga je privesti vojska. Mogao se sruiti.
Meutim, postojala je jedna mnogo gadnija mogunost, koja je, kako mi se inilo, imala vie smisla
od ostalih.
Mera vremena pokazivao je da kasni ve skoro pet asova, a merai sistema za odravanje ivota
obavetavali su me da samo to nismo ostali bez energije, kao i bez vazduha, dok vode ve odavno
nismo imali. Da nismo nekoliko asova udisali preostale gasove iz tunela, tedei vazduh u
rezervoarima, do sada bismo ve bili mrtvi.
Kohinor nije mogao znati da emo pronai vazduh koji je mogao da se udie u tunelu Hiija. Mora da
je verovao da smo mrtvi.
Taj me ovek nije lagao. Lepo mi je kazao da ne ume da gubi.
I tako je odluio da ne izgubi.
Uprkos mom zamagljenom umu, bilo mi je jasno ta se dogodilo u njegovom. Kada se naao u
kripcu, pokvarenjak u njemu isplivao je na povrinu. Smislio je zavrni manevar koji e mu
omoguiti da uprkos svim doivljenim porazima izie kao pobednik.
Mogao sam da ga zamislim, kao da sam bio s njim u vazduhoplovu. Posmatra asovnike dok se nai
ivoti blie kraju. Sprema sebi otmeni ruak. Moda puta do kraja baletsku muziku ajkovskog, dok
eka da poumiremo.
Ta pomisao nije mi bila zastraujua. Ionako sam bio na pragu smrti, razlika je bila samo u tehnikom
vidu umiranja... a i toplotno odelo me je ve toliko izmorilo da sam jedva ekao bilo kakvo
izbavljenje, makar i ono konano.
Meutim, ovde nije re bila samo o meni.
Ve i o devojci. Jedina siuna racionalna misao koja se zadrala u mom napola otrovanom mozgu
bila je ta da nije bilo fer od Kohinora da nas oboje pusti da umremo. Mene, da, u redu; jasno mi je
bilo da sam iz njegove take gledanja bio potrona roba. Nju, ne.
Shvatio sam da moram neto uiniti i poto sam razmotrio ta bi to moglo biti, poeo sam da lupkam
po njenom odelu dok se nije malo pomerila. Posle kraeg razgovora preko spojeva za zvuk ubedio
sam je da mora da se vrati u tunel gde je bar mogla da die.
A onda sam se spremio za Kohinorov povratak.
On nije znao dve stvari. Nije znao da smo pronali vazduh koji je mogao da se udie i nije znao da
moemo da iskoristimo baterije iz builice radi dobijanja dodatne energije.
I pored sveg komeanja u glavi, jo sam bio u stanju toliko da mislim. Mogao sam da ga iznenadim...
ako uskoro doe. Mogao sam da preivim jo nekoliko asova...
A onda, kada doe, uveren da e nas zatei mrtve, da vidi ta smo to pronali za njega, ja u ga
saekati.

Doao je.
Mora da je doiveo straan ok kada je uao u ulazni deo igloa sa francuskim kljuem u ruci, nagnuo
se nad mene i video da sam jo iv i sposoban da se pomerim, a oekivao je da e zatei samo re
peeno meso.
Ako sam i imao neke sumnje u pogledu njegovih namera, one su bile razvejane kada je istog asa
zamahnuo ka mojoj kacigi. Ni godine, slomljena noga i iznenaenje nisu mu nimalo usporili reflekse.
Meutim, morao je da promeni poloaj kako bi mogao dobro da zamahne u skuenom prostoru kroz
koji se moglo proi samo puzei, a kako ne samo da sam bio iv, ve i gotovo pri svesti, uspeo sam
na vreme da se otkotrljam. U rukama sam ve drao spremnu builicu.
Zarila mu se u grudi.
Nisam mogao da mu vidim lice, ali mogu da zamislim izraz na njemu.
Posle toga, trebalo je obaviti samo pet est nemoguih stvari istovremeno. Izvui Dori iz tunela i
prebaciti je u vazduhoplov. Zatim se uvui unutra za njom, zatvoriti vrata i odrediti kurs. Sve te
nemogue stvari... i jo jednu, koju je bilo tee izvesti od bilo koje druge, ali koja je za mene bila
veoma vana. Dori nije znala zato sam zahtevao da ponesemo i Kohinorovo telo. Verovatno je
pomislila da elim da odam potu mrtvome i ja je u tom trenutku nisam ispravio.
Dokrajio sam vazduhoplov kada smo se spustili, ali bili smo u odelima i dobro vezani kaievima,
tako da su nas ljudi koji su izili iz Vretena da vide u emu je stvar zatekli oboje ive.

XIII
Tri dana su morali da me krpe i oporavljaju od gubitka tenosti pre no to su uopte pomislili da mi
zamene jetru. Bilo je pravo udo to je izdrala sve kroz ta je prola; odmah su je izvadili i
prikljuili na pumpe za hranjenje. Kada je bila spremna da mi je transplantiraju, bila joj je ukroena i
alergenska priroda, tako da nije bila nita gora od bilo koje druge jetre... u svakom sluaju bila je
dovoljno dobra da me odri u ivotu.
Najvei deo vremena drali su me pod sedativima. Nadrilekari su me budili svakih nekoliko asova
da bi me poduili kako da pratim hepatike tokove... rekli su mi da mi nova jetra uopte nije potrebna
ako ne znam kako da je koristim... drugi su me opet budili da bi mi postavljali pitanja, ali sve to kao
da se zbivalo u snu. U to vreme ba nisam mnogo eleo da budem budan. To je znailo da e mi biti
muka, da u oseati bolove i da e me gnjaviti, tako da sam prieljkivao stare, dobre dane... kada bi
mi jednostavno dali anesteziju i obavili stvar do kraja... Samo, razume se, ako bi mi se vratili stari,
dobri dani, ja bih umro.
etvrtog dana vie nisam imao gotovo nikakve bolove... osim kada bih se pokrenuo. ak su mi
dozvoljavali da uzimam tenost kroz usta, umesto na drugi nain.
Shvatio sam da u jo izvesno vreme poiveti. To su bile stvarno dobre vesti i kada sam jednom u to
poverovao, poeo sam vie da se zanimam za ono to se dogaalo oko mene.
Nadriordinacija je bila u prolenom raspoloenju, na emu sam mu bio zahvalan. Razume se, u
Vretenu nema smene godinjih doba, ali ti nadrilekari su sentimentalni kada su u pitanju tradicija i
veze sa Matinom Planetom, pa zato stvaraju godinja doba sebe radi. Ovo trenutno sainjavali su
prizori paperjasto belih oblaka koji su poigravali po zidovima, dok je vazduh koji su ubacivali
ventilatori mirisao na ljiljane i zeleno lie.
"Sreno prolee", rekoh dr Morijusu dok me je pregledao.
"Zavei", obrecnu se on. Pomerio je nekoliko igala kojima je moj trbuh sluio kao jastui,
posmatrajui oitavanja na monitoru. "Hm", promrmlja on.
"Drago mi je to tako misli", primetih.
Nije se obazreo na moju primedbu. Dr Morijus ne voli duhovit razgovor, osim ako on nije njegov
zaetnik. Napuio je usne i izvukao nekoliko igala. "Pa, da vidimo, Volterse. Izvadili smo odvod za
slezinu. Tvoja nova jetra dobro radi... nema znakova odbacivanja... ali ne izbacuje dovoljno brzo
otpadne materije kroz nju, kao to bi trebalo. Morae malo da poradi na tome. Vratili smo ti jone na
nivo kakvog-takvog ljudskog bia, uglavnom su ti svi delovi tela ponovo doli do izvesne koliine
vlage. Sve u svemu", ree on, ekajui se po glavi dok je razmiljao, "da, uopteno gledajui, rekao
bih da si iv. Pa, stoga mislim da je operacija verovatno uspela."
"Veoma domiljato", primetih.
"ekaju te neki ljudi", nastavi on. "Vastrina Trea i tvoja prijateljica. Donele su ti odeu."
To me je zainteresovalo. "Da li to znai da izlazim?" uptah.
"Smesta", obavesti me on. "Morae izvesno vreme da te zadre u krevetu, ali zakupnina ti je istekla.
Potrebno nam je mesto za muterije koje plaaju."
Jedna od prednosti, koju mi je pruala svea krv u mozgu to je zamenila otrovnu supu na kojoj sam
iveo, bila je ta to sam mogao dosta jasno da razmiljam.
Odmah sam znao da se dobri stari komiar dr Morijus ponovo ali. "Muterije koje plaaju." Ne bih
bio tamo da nisam bio pacijent koji plaa. Iako nisam imao pojma ime su moji rauni podmireni, bio
sam spreman da zatomim svoju znatielju dok ne iziem iz bolnice.
Nije dugo potrajalo. Nadrilekari su me spakovali u vlane arave, a Dori i Trea iz Vastrinog
domainstva otkotrljale su me kroz Vreteno do Sub Vastrine kue. Dori je jo bila bleda i umorna...
poslednjih nekoliko nedelja nijedno od nas nije ba bilo na odmoru... ali je ipak kazala da joj treba
samo malo odmora. Subina Prva izbacila je neku decu iz prostorije i poistila je za nas, a njegova
Trea se uzmuvala oko nas, nahranila nas jagnjeom orbom i onim praznim, tvrdim hlebom koji oni
vole, pre nego to nas je uukala da se naspavamo i odmorimo. U prostoriji se nalazio samo jedan
krevet, ali to Dori izgleda nije smetalo. U svakom sluaju, u tom trenutku to je pitanje bilo samo
akademske prirode. Kasnije, ve i nije. Posle nekoliko dana ponovo sam bio na nogama i odlino
sam se oseao.
Do tada sam ve saznao ko je platio moj bolniki raun.
Otprilike jedan minut nadao sam se da sam ga sam platio... novopeeni prljavi bogata kome je
bogatstvo doneo neprocenjivi plen iz naeg tunela... mada sam znao da je to samo privid. Tunel se
nalazio na teritoriji vojnog rezervata. Niko nikada nee postati vlasnik bilo ega to se u njemu
nalazi, osim vojske.
Da smo bili zdravi i odvani, mogli smo to da zaobiemo, posluivi se kakvom domiljatom lai.
Mogli smo da premestimo deo stvari u neki drugi tunel i njih da prijavimo i gotovo sigurno bismo
proli s tim... ali ne u stanju u kome smo se nalazili. Bili smo suvie blizu smrti da bilo ta sakrijemo.
I tako je vojska uzela sve.
Ipak, pokazali su neto to nisam uopte mislio da poseduju. Imali su malo srca. Bilo je atrofirano i
tvrdo kao kremen, ali je ipak bilo srce. Spustili su se u rupu dok sam jo bio pod glukozom i u
nesvesti i zadovoljilo ih je ono to su pronali. Odluili su da mi isplate neku vrstu honorara
namenjenog nalazau. To svakako nije bilo mnogo. Ali dovoljno da mi spase ivot. Dovoljno da se
podmire svi bolniki trokovi, rezbarije koje su lekari obavili na meni, pa je ak i neto preostalo to
sam mogao da stavim u banku i platim zaostalu stanarinu, kako bismo Dori i ja mogli da se uselimo
kada Vastrino domainstvo zakljui da smo se dovoljno oporavili i da dalje moemo sami o sebi da
se brinemo.
Razume se, nisu morali da plate samo jetru koja mi je presaena. Ona je bila besplatna.
Izvesno vreme me je muilo to to vojska nije htela da objavi ta je pronala. Dao sam sve od sebe
da to saznam. ak sam pokuao da napijem narednikovicu Mala Kolena kako bih neto izvukao iz nje,
kada je dola u Vreteno na odsustvo. Nita nisam postigao. Dori je bila prisutna, a kako da napijete
jednu devojku kada je prisutna druga koja vas promatra? Ionako Amanda Mala Kolena verovatno
nita nije ni znala. Po svoj prilici niko nije nita znao osim nekolicine strunjaka.
Meutim, to mora da je bilo neto veliko, jer su nas novano nagradili i, to je jo vanije, nisu nas
tuili zbog upada u vojni rezervat. I tako nismo loe proli, nas dvoje. Ili nas troje.
Dori je stvarno ispala sjajna prodavaica imitacija molitvenih lepeza i vatrenih bisera turistima sa
Tere, naroito kada joj je trudnoa postala vidljiva. Oboje smo, razume se, postali prilino slavni.
Prehranjivala nas je dok nije krenula puna sezona, a do tada sam ve otkrio da mi je status slavnog
otkrivaa tunela mogao biti od koristi, pa sam ga iskoristio da dobijem gotovinski zajam i nabavim
nov vazduhoplov. Ne ivimo loe za tunelske pacove. Obeao sam da u se oeniti njome ako rodi
muko, ali u to u svakom sluaju uiniti. Mnogo mi je pomogla pri iskopavanju.
Naroito u mom privatnom projektu.
Dori nije mogla znati zbog ega sam eleo da vratim Kohinorovo telo nazad. Pa ipak, nije se bunila.
Onako bolesna i slomljena, pomogla mi je da unesem le u vazduhoplov i vratim ga u Vreteno.
U stvari, strano sam eleo to telo... bar jedan njegov deo.
Jetra, razume se, nije bila nova. Verovatno nije bila ni polovna. Samo nebo zna gde ju je Kohinor
kupio, ali sam uveren da nije bila deo njegove prvobitne opreme.
Ali zato je radila.
Iako je bio ubre, ipak sam ga na neki nain zavoleo i uopte mi nije smetala injenica to u uvek u
sebi nositi deo njega.
 3. ASTEROID KAPIJA

Najvee blago koje su tuneli Hiija na Veneri mogli da ponude ve je bilo pronaeno, mada prvi
pronalazai to nisu znali. Niti je bilo ko drugi znao... to jest, niko drugi osim jednog jedinog tunelskog
pacova po imenu Silvester Meklin, a on nije bio u prilici da bilo kome kae ta je pronaao.
Silvester Meklin je pronaao svemirski brod Hiija.
Da je Meklin prijavio to to je naao postao bi najbogatiji ovek u Sunevom sistemu. Takoe bi
poiveo da uiva u svom bogatstvu. Meutim, Silvester Meklin je bio muiavi samotnjak, kao
uostalom i svi tunelski pacovi, tako da je uinio neto sasvim drugo.
Video je da je brod bio u dobrom stanju. Moda bi ak mogao, pomislio je, i da se provoza njime.
Na nesreu po njega, uspeo je.

Meklinov brod uinio je upravo ono za ta je svaki hiijevski brod bio projektovan, a Hiiji su bili
velianstveni projektanti. Niko nije tano znao ta se dogaalo u Meklinovoj glavi, kakav je
eksperiment izveo i kakvu dedukciju obavio kada je nabasao na to predivno otkrie. Nije preiveo,
tako da nikome nije mogao da ispria o tome. Ipak, u jednom trenutku mora da je nekako uao u brod,
zatvorio vrata i poeo da pipka i dirka stvari koje su liile na kontrolne ureaje.
Kao to su ljudi posle i te kako dobro nauili, na svakom brodu Hiija nalazi se predmet u obliku
kravljeg vimena. Ta stvar pokree brod. Kada je stisnete, kao da ste stavili u poloaj "napred" ruicu
automatskog menjaa u automobilu. Brod kree. Kuda e se uputiti, to zavisi od toga koji mu je kurs
ubaen u automatski sistem za navigaciju.
Meklin mu svakako nije dao nikakav odreeni kurs. Jer nije znao kako.
Brod je postupio po uputstvima koja su mu odredili njegovi projektanti Hiiji i kojih je trebalo da se
pridrava u takvom sluaju. Jednostavno se vratio do mesta sa koga je doao, u vreme kada ga je
njegov Hii-pilot ostavio ovde, pre pola miliona godina.
Ispostavilo se da je to jedan asteroid.
Posredi je bio neobian asteroid u nekoliko pogleda. Astronomski posmatrano, bio je udan jer mu je
orbita stajala pod pravim uglovima u odnosu na eklipsu. To je bio razlog to ga zemaljski astronomi
nikada nisu otkrili, iako je to bila gromada popriline veliine, koja se povremeno ak dosta
pribliavala Zemljinoj putanji.
Druga udna stvar vezana za njega ogledala se u tome to je bio pretvoren u neku vrstu garae za
svemirske brodove Hiija. Sve u svemu, bilo je tamo blizu hiljadu brodova.
Ali nigde na asteroidu nije bilo nieg za jelo i pie. I tako je Silvester Meklin, koji je mogao postati
najbogatiji ovek u istoriji, zavrio kao jo jedan le koji je skonao od gladi.
Meutim, pre nego to je umro, Meklin je uspeo da poalje signal na Zemlju. To nije bio poziv
upomo. Niko nije mogao da stigne na vreme da ga spasi. Meklin je toga bio svestan. Prihvatio je
injenicu da e umreti; eleo je samo da ljudi saznaju na kakvom je neoekivano divnom mestu
umirao. Posle izvesnog vremena stigli su drugi astronauti u svojim nezgrapnim ljudskim raketama iz
toga vremena, da ispitaju stvar.
I pronali su kapiju koja je vodila u Vaseljenu.

Tokom naredne dekade asteroid Kapija postao je sredite najunosnije industrije oveanstva,
istraivanja Galaksije.
Meklin nije postao vlasnik asteroida Kapije, razume se, uprkos injenici da ga je otkrio. Nije bio
toliko srean. On nije imao nita, jer je bio mrtav.
Ionako je uskoro postalo jasno da je Kapija bila isuvie vana da bi je posedovao bilo ko, pa ak i
jedna jedina nacija. Ujedinjene Nacije su se godinama natezale oko toga u Savetu Bezbednosti i
Generalnoj Skuptini... neretko pribegavajui argumentima u vidu topova i aviona oko same zgrade
UN. Zatim su svetske sile izmislile Kapijsku Korporaciju, konzorcijum pet sila koji je bio zaduen da
je kontrolie.
Asteroid Kapija nije ba bio primamljivo mesto za ljude... razume se, nita na njemu i nije bilo
predvieno za ljude. Ve za Hiije, a oni su ga potpuno ogoleli pre nego to su otili. Bila je to jedna
kamena gromada veliine Menhetna, izbuena tunelima i odajama i to je bilo gotovo sve. Nije ak
bila ni okrugla. Jedan od prospektora opisao ju je kao "manje vie loe planiranu kruku koju su
iskljucale ptice". Njena unutranja struktura podseala je na slojeve luka. Brodovi Hiija bili su
smeteni u spoljanjem omotau, a pristajalita su bila udobno postavljena u natkrivene prostorije.
(Te prostorije su spolja podseale na mesta koja su iskljucale ptice.) Unutra su zatim postojali
slojevi sa velikim otvorenim prostorima koje su ljudska bia koristila za skladitenje zaliha i delova,
i za zamani rezervoar za vodu koji su zvali "Veliko Jezero". Blie sreditu nalazili su se tuneli za
stanovanje sa nizovim malih prostorija nalik na monake elije, u kojima su iveli ljudi dok su ekali
na svoje brodove. U srcu asteroida nalazila se peina u obliku vretena. Hiiji su, izgleda, voleli
prostore u obliku vretena, mada niko nije znao zato. Stanovnici Kapije koristili su ovu peinu za
okupljanja... da neto popiju, da se kockaju; reju, u njoj su pokuavali da zaborave ta ih eka.
Kapija ba nije lepo mirisala. Vazduh je bio dragocen. Nije bila ni prijatna za ivot, bar ne
novopristiglim prospektorima sa Zemlje. Asteroid se sporo okretao, tako da je postojala neka vrsta
mikrotee, ali je nije bilo mnogo. Svako ko bi napravio kakav nagli pokret bilo gde na Kapiji,
najverovatnije bi odlebdeo.
Niko nikada, razume se, nije u asteroidu Kapiji video raj u kome bi potraio pribeite. Postojao je
samo jedan razlog zbog koga je svako koje ljudsko bie bilo voljno da se baci u toliki troak, da
podnosi to nepristupano i neudobno mesto i njegov smrad: to su bili svemirski brodovi Hiija.

Da bi se pilotiralo jednim brodom Hiija bilo je potrebno mnogo hrabrosti - i gotovo nita drugo.
Brodovi jedne klase bili su svi isti. Najvei od njih, Petice, nisu bili ba mnogo veliki... gotovo istih
razmera kao kakvo hotelsko kupatilo, a taj prostor trebalo je da deli petoro ljudi. Brodovi nazvani
Jedinice (jer su mogli da prime samo jednu osobu na neodreeno vreme) nisu bili mnogo vei od
kade. Svaki brod bio je minimalno opremljen, a za veinu stvari u njima niko nije znao emu slue.
Unutra se uvek nalazio zlatni kalem koji je, kako izgleda, imao neke veze sa brodskim pogonom, jer
je primeeno da menja boju pri polasku, prispeu i u taki okretanja na svakom putovanju. U svima je
postojala i zlatna kutija u obliku dijamanta veliine mrtvakog sanduka. U nekoliko brodova
pronaen je jo tajanstveniji ureaj koji je liio na iskrivljenu ipku kristala koja je virila iz osnove
crne kao ebanovina; kao da niemu nije sluila (meutim, mnogo kasnije se ispostavilo da je bila u
stanju da izvri neke stvarno zapanjujue stvari). Niko nije tano znao ta se nalazi u bilo kojoj od tih
stvari, jer uvek kada bi neko pokuao da bilo koju otvori, ona bi eksplodirala. Postojao je, takoe,
kontrolni sistem sa neobinom, neudobnom klupom u obliku viljuke na kojoj je trebalo sedeti.
vornovata dugmad, tretpave svetiljke, vime za start... te stvari su pokretale brod.
U tim brodovima, razume se, nije bilo gomile stvari potrebnih ljudskim biima, bez kojih ona nipoto
nisu elela da krenu: ljudi koji su u poslednje vreme leteli njima dodali su neto nametaja, kao to su
friideri, udobnija sedita, leajevi, pribor za kuvanje.... i itavu gomilu kamera, radio antena i svih
vrsta naunih instrumenata.
Uopte nije bilo teko upravljati jednim brodom Hiija. Svako je mogao nauiti sve to je bilo ko
drugi znao za pola sata: zeza se malo sa tokovima za podeavanje kursa, nasumce, jer niko ne zna
kako se to radi. U stvari (mnogo kasnije je plaena visoka cena da se to otkrije) postojala su 14.922
razliita odredita uprogramirana u 731 operativni brod na asteroidu... bilo je jo otprilike dve
stotine brodova koji jednostavno uopte nisu radili. Meutim, trebalo je da proe mnogo vremena i
da se rtvuje mnogo ivota, da bi se saznalo gde su neka od tih odredita.
Kada biste odabrali neku kombinaciju (pa ukrstili prste ili se prekrstili), trebalo je samo jo pritisnuti
vime. Posle toga brod bi krenuo. I vi vie ne bi morali nita da radite.
To je bio razlog zbog koga je svako mogao postati prospektor. To jest, svako ko je bio voljan da plati
put do Kapije, da plati visok raun za vazduh, hranu, vodu i ivotni prostor tokom boravka na
asteroidu... i ko je bio dovoljno hrabar, ili dovoljno oajan, da rizikuje najverovatnije ivot, jer vrlo
esto to je znailo veoma gadnu smrt.
Tokom godina mnogo je ljudi pobeglo iz siromatva u kome su iveli na Zemlji ne bi li ih srea
posluila sa nekim od brodova na Kapiji. Ukupno je bilo 13.842 ta kockara koji su krenuli u potragu
za zlatom, u tim nesigurnim vremenima pre nego to je otkriven nain da se upravlja brodovima
Hiija i pre nego to su prekinuta ta nasumina istraivanja.
Prilian broj prospektora je preiveo. Neki su postali slavni. Nekolicina se strano obogatila. I
drugih se niko nije seao.
 4. TRAGAI ZA ZVEZDAMA

Kada bi koji od tih smelih, pomalo ludih prvih prospektora krenuo kojim svemirskim brodom Hiija,
nije oekivao da e ga brod odneti upravo tamo gde je eleo da poe. On (ili, gotovo isto tako esto,
ona) nikada nije na tako neto mogao raunati i to iz mnogo razloga, a ponajvie zbog toga to nijedan
od tih prvih prospektora nije imao pojma koja bi odredita vredelo posetiti. Dodue, ovo neznanje
nije donosilo kaznene poene. Poto nijedan prospektor na Kapiji nije znao kako se upravlja
brodovima Hiija, prvi brodovi su sledili kurseve koje su odredili poslednji piloti Hiija, i to veoma
davno.
Imajui u vidu rizik, za te prve prospektore na Kapiji bilo je dobro to to su Hiiji bili veoma slini
ljudskim biima u vanim stvarima. Na primer, Hiiji su posedovali primarnu ljudsku osobinu,
znatielju... u stvari, bili su veoma znatieljni. To je znailo da su mnoga programirana odredita i
ljudi takoe smatrali zanimljivima da se pogledaju. Ona su bila u istoj meri zanimljiva ljudskim
biima u kojoj su bila i starim Hiijima, tako da je posebno jedna grana ljudske rase bila naroito
oduevljena onim to je prvi talas istraivaa sa Kapije pronaao: bili su to astronomi. Ljudi koji su
se bavili astronomijom postali su veoma domiljati u izvlaenju obavetenja iz fotona koji bi se
sputali u njihove ureaje... bez obzira na to da li su ti fotoni bili vidljiva svetlost, rendgensko,
infracrveno, ili ma koje drugo zraenje. Meutim, fotoni nisu mogli da im kau sve to ih je zanimalo.
Astronomi su uzdisali nad okolnou da tamo napolju ima toliko toga to uopte ne zrai... crne rupe,
planete, sam Bog zna ta jo! O tome su mogli samo da nagaaju.
Sada, kada su im na raspolaganju stajale svemirske letelice Hiija, neko je mogao da poe napolje i
sve to lino vidi!
To je bila i te kakva divna prilika za astronome... mada esto mnogo manje divna za konkretne
mukarce i ene koji su izlazili napolje da pogledaju.
Nevolja sa astronomijom sastojala se u tome to, s take gledanja prospektora koji je upravo
rizikovao ivot na neizvesnom putovanju brodom Hiija, niste mogli da prodate neutronsku zvezdu. A
cilj prospektora bio je da se domognu novca. To je znailo da bi, ako ih posluu srea, mogli pronai
neku spravicu visoke hiijevske tehnologije koju bi potom doneli nazad, prouili, kopirali i pretvorili
u bogatstvo. Meutim, nije postojalo trite na kome bi mogli prodati omota kakve supernove ili
meuzvezdani gasni oblak; te stvari jednostavno nisu donosile prihod.
Da bi nekako reila taj problem, Kapijska Korporacija zapoela je program isplate naunih bonusa
istraivaima koji bi se vratili sa odlinim slikama i podacima dobijenim pomou instrumenata, ali
bez iega to bi mogli da prodaju.
Bilo je asno od Kapijske Korporacije to je isplaivala isto, nekomercijalno znanje. To je takoe
bio dobar nain da se uvuku nove gladne ljudske snage u te sablasne i esto smrtonosne male
brodove.
Dve godine od poetka rada Kapijske Korporacije obavljeno je vie od stotinu letova; od toga,
ezdeset dva broda su se vratila, manje vie bezbedno. (Ovim nisu obuhvaeni oni prospektori koji
su stigli mrtvi, na samrti ili na smrt uplaeni.)
Brodovi su posetili bar etrdeset razliitih zvezda... svu vrstu zvezda; mlade plavo-bele divove,
ogromne i kratkovene, kao to su Regulus, Spika i Altair; ute zvezde iz glavnog niza, kao to su
Prokion A, i njihove patuljaste parnjake, kao to je Prokion B; postojane zvezde G tipa, poput Sunca,
i njihovi divovski uti srodnici, kakva je Kapela. Crveni dinovi, tipa Aldebarana ili Arkturusa, i
njihovi superdivovski parnjaci, poput Betelgeza i Antaresa... kao i njihove siune srodnike-crvene
patuljke, u koje spada Proksima Kentaura i Volf 359.
Astronomi su bili oduevljeni. Plodovi svakog putovanja u velikom stilu su potvrivali znatan deo
onoga to su mislili da znaju o raanju i umiranju zvezda... i zahtevali su brze izmene onoga to su
mislili da znaju, ali nisu. Monici Korporacije bili su mnogo manje oduevljeni. Lepo je bilo iriti
vidike astronomije, ali slike dvadesetog belog patuljka izgledale su otprilike isto kao i slike prvog.
Gladne milijarde sa Zemlje nisu se mogle hraniti fotografijama iz astronomije. Ve su imali izvestan
broj astronomskih opservatorija na orbiti. Nije im se dopadalo to je blago, do koga se do tada
dolazilo jednom u ivotu, postalo svakodnevna pojava.
Ali ak je i Korporacija morala biti zadovoljna nekim stvarima koje su prospektori donosili.

Misija "Pulsar"
Prvi veliki nauni bonus bio je isplaen oveku po imenu ou Jengbo, a i on ga moda ne bi zaradio
da nije pohaao nekoliko elementarnih kurseva iz nauke pre nego to je otkrio da se ak ni sa
diplomom koleda ne moe dobiti pristojan posao, tih dana, u provinciji ensi.
Kada je oijev brod prestao da se kree bre od svetlosti, oi je bez po muke zakljuio kuda su ga
Hiiji usmerili.
U stvari, na vidiku su bile tri stvari. Bile su udne. Prva nije nalikovala niemu to je oi ikada
ranije video; ak ni na hologramima na kursu astronomije nije se moglo videti nita slino. Nije
takoe nalikovala niemu to je bilo koje ljudsko bie ikada ranije videlo, osim u mati. Predmet je
imao nepravilni oblik; bio je to kupasti mlaz svetlosti, a oi su ga zabolele ve i od samog gledanja u
ekran.
Nalikovao je snopu baterijske lampe koji se lepezasto kree kroz maglu. Kada je oi paljivije
pogledao, uveavi sliku, primetio je da postoji jo jedan slian snop, nerazgovetniji i slabiji, koji se
pruao u suprotnom smeru. A izmeu dva vrha kupa koje su obrazovali ovi zraci, nalazio se trei
objekat koji se jedva nazirao koliko je bio siuan.
Kada je pojaao uveanje do maksimuma, primetio je da je to neto malena zvezda nezdrave boje.
Bila je suvie mala za normalnu zvezdu. To je ograniavalo mogunosti; pa ipak, oiu je bilo
potrebno dosta vremena da shvati da je posredi pulsar.
A onda mu se vrati ona 101 lekcija iz astronomije. Subrahmanian andrasekar je sredinom
dvadesetog veka izraunao genezu neutronskih zvezda. Njegov model bio je jednostavan. Velika
zvezda, rekao je andrasekar, istroi svoje gorivo - vodonik - i onda propada. Odbacuje veinu
vlastitih spoljanih delova kao supernova. Ono to preostane pada prema sreditu zvezde, gotovo
brzinom svetlosti, zbijajui najvei deo njene mase u zapreminu manju od kakve planete... manju, u
stvari, od nekih planeta. Ova naroita vrsta propadanja moe se desiti samo velikim zvezdama,
proraunao je andrasekar. One moraju biti bar 1.4 puta masivnije od Zemljinog Sunca i zato je taj
broj nazvan andrasekarovom granicom.
Posle eksplozije supernove i njenog kolapsiranja, ono to preostane... teine je zvezde, a veliine
asteroida... naziva se "neutronska zvezda". Do sabijanja dolazi izuzetnom silinom pod dejstvom njene
vlastite ogromne gravitacije, tako da elektroni iz njenih atoma bivaju uvueni u njene protone,
stvarajui estice bez napona pod imenom neutroni. Njena supstanca je tako gusta da jedan kubni in
tei otprilike dva miliona tona; to vam je kao kada biste sabili najvei zemaljski drevni supertanker u
predmet veliine novia. Stvari ne naputaju lako neutronsku zvezdu; budui da ta ogromna,
koncentrisana masa silovito privlai objekte na svoju povrinu, bila bi potrebna brzina od otprilike
120.000 milja u sekundi da bi se sa nje pobeglo. I vie od toga: "sabijena" je i njena rotaciona
energija. Plavo-beli din koji se nekada okretao oko svoje ose jednom u nedelju dana sada je
superteak asteroid koji u sekundi napravi mnogo okretaja.
ou je znao da mora izvriti izvesna osmatranja... magnetska, rendgenska, infracrvena, kao i mnoga
druga. Najvanija su bila magnetometarska oitavanja. Neutronske zvezde imaju supertena jezgra i
tako, prilikom okretanja, stvaraju snana magnetska polja... isto kao Zemlja. Ne ba isto kao Zemlja,
poto je i magnetsko polje neutronske zvezde sabijeno. Ono je trilion puta jae od Zemljinog. I dok se
okree, ono zrai. To zraenje ne moe jednostavno istei iz svih delova zvezde odjednom...
ograniavaju ga linije magnetske sile. Ono moe da se otisne jedino na severnom i junom
magnetskom polu neutronske zvezde.
Magnetski polovi bilo kog predmeta ne poklapaju se nuno sa rotacijskim polovima. (Zemljin severni
magnetski pol stotinama je milja udaljen od take u kojoj se spajaju meridijani geografske duine. I
tako, sva energija koju zrai jedna neutronska zvezda istie u snopu, iz okretaja u okretaj, sa mesta
koje je malo, a ponekad i prilino udaljeno od njenih pravih rotacionih polova.
To je objanjavalo stvar koju je ou ugledao. Kupe su predstavljale dva polarna snopa zvezde koja
se nalazila izmeu njih; pruale su se severno i juno, irei se iz njenih polova. ou, razume se, nije
mogao da vidi same snopove. On je, u stvari, video mesta na kojima su oni osvetljavali proreene
oblake gasa i praine dok su se irili.
Za oua je najvanije bilo to to ih nijedan astronom sa Zemlje nikada nije ovako video. Jedini nain
na koji je bilo ko sa Zemlje mogao da vidi snop sa jedne neutronske zvezde bio je da se sluajno
nae negde du oboda kupe koju snopovi opisuju dok se okreu. A i tada bi video samo treptaj
neverovatne brzine, tako brz i nepravilan da je prvi promatra koji ga je ugledao pomislio da je to
signal neke tuinske inteligencije. Signal su oznaili akronimom "MZ" (Mali Zeleni ovek) dok
nisu shvatili ta je uzrok takvom ponaanju zvezda.
Onda su te stvari nazvali "pulsarima".
ou je dobio etiri stotine hiljada dolara naunog bonusa za ono to je otkrio. Nije bio pohlepan.
Uzeo ih je i vratio se na Zemlju, gde je poeo da dri predavanja po enskim klubovima i koledima
o tome kako je biti hiijevski prospektor. Postigao je veliki uspeh, jer je bio jedan od prvih koji su se
ivi vratili na Zemlju.
Oni koji su se kasnije vratili nisu bili toliko sreni. Na primer, bila je jedna...

Misija "Oreol"
Misija "Oreol" u izvesnom smislu bila je najtunija i najdivnija od svih. Ve je bila otpisana kada se
ispostavilo da nije tako. Brod nije bio izgubljen. Ve samo posada.
Brod je bio neoklopljena Trojka. Kada se vratio, svi su se iznenadili. Brod je bio odsutan preko tri
godine. Niko nije mogao da preivi tako dugaak put. U stvari, niko ga i nije preiveo. Kada je ekipa
sa palube na Kapiji otvorila vrata, ustuknuvi pred smradom, otkrili su da su Jan Marjekjevi, Rolf
Strit i Leh Selikovi ostavili zapis o svom iskustvu. Ostali prospektori su ga proitali s puno
saoseanja, a astronomi s radou.
"Kada ni posle dve stotine dana brod nije okrenuo", zapisao je Strit u dnevnik, "znali smo da nemamo
sree. Izvlaili smo slamke. Pobedio sam. Moda bi trebalo da kaem da sam izgubio, ali svejedno;
Jan i Li su uzeli svoje male pilule i ja sam njihova tela smestio u frizer.
Brod je konano okrenuo 271. dana. Bio sam siguran da ni ja neu uspeti, iako sam ostao sam na
brodu. Zato sam pokuao da sve to se moglo prebacim na automatsko upravljanje. Nadam se da radi.
Ako se brod vrati, molim vas da prosledite nae poruke."
Meutim, poruke koje su lanovi posade ostavili nikada nisu bile isporuene. Nisu imali kome da ih
isporue. Sve poruke bile su adresovne na prospektore sa Kapije koji su pripadali istoj druini iz
Srednje Evrope, a ni njihova tura nije imala sree. Svi su nastradali u svojim brodovima.
Zato su slike koje je brod vratio pripadale celom svetu.
Stritova zamisao urodila je plodom. Brod se zaustavio na odreditu. Ureaji su podrobno ubeleili
sve na vidiku. Zatim su automatski sistemi okrenuli brod, dok je Stritov le leao ispod kontrola.
Zapis je pokazao da je njihov brod bio izvan galaksije Mleni Put.
Doneo je prve slike nae Galaksije viene spolja. Bilo je tu i snimaka nekoliko oblinjih zvezda, kao
i jednog velikog, udaljenog, globularnog jata - skupine zvezda i jata to obrazuju loptasti oreola koji
optae nau Galaksiju. Meutim, veina je ipak prikazivala na Mleni Put, od jezgra do
najudaljenijeg spiralnog uperka, kao i njegove velike, poznate pipke oktopusa: Persejev, Labudov,
krak Strelca-Karine (sa naim malim krakom Oriona, kratkim patrljkom u ijoj se blizini nalazila
Zemlja); bio je tu i jedan veliki, udaljeni krak koji astronomi sa Zemlje jo nikada nisu videli. U prvo
vreme su ga jednostavno nazvali "Daleki krak", ali potom je preimenovan u Strit-Marjekjevi-
Selikoviev krak u ast mrtvih otkrivaa. A u sreditu svega toga nalazilo se ogromno trbuasto telo
oktopusa koje su sainjavale zvezde iz jezgra i oblaci praine, pokazujui nove spiralne strukture
koje su tek bile u zaetku, a koje bi mogle u narednih stotinu miliona godina i same da postanu novi
kraci.
Takoe su prikazivale dejstva jednog ustrojstve koje je bilo jo zanimljivija, ali sa nedovoljno
pojedinosti da bi se odmah mogla razaznati... dok neki drugi dogaaji nisu nauili ljudska bia ta
treba da trae u jezgru. Svejedno, bile su to predivne slike.
Poto se niko nije vratio iv iz Misije "Oreol", nije trebalo da bude isplaen ak ni nauni bonus;
meutim, Kapijska Korporacija izglasala je poseban izuzetak od pravila. Naslednicima
Marjekjevia, Selikovia i Strita isplaeno je pet miliona dolara.
Bio je to velikoduan gest, koji ih, meutim, nita nije stajao. Niko se nije javio za nagradu. Poput
tolikih prospektora na Kapiji, ni ova trojica nisu imali porodice koje je iko bio u stanju da nae, pa
je tako blagajnik Kapijske Korporacije, tiho i filozofski, vratio gotovinu u opti fond Korporacije.

Prva i najvea nada svake istraivake ekipe bila je da pronae neku zaista lepu planetu sa zaista
velikim blagom. Na kraju su neke od njih i uspele u tome, razume se, ali to je potrajalo. Posle
uvoenja sistematskog istraivakog programa, ekipe su tokom mnogo orbita odlazile i vraale se
donosei samo fotografije i prie o looj srei... ako bi se uopte vratile.
Meutim, neke od stvari koje su videle bile su predivne. Volja aduk odveo je jednu Jedinicu u
sredite planetne nebule, koja je svetlucala zelenkastim sjajem usled zraenja atoma kiseonika, i
pokupio pedeset hiljada dolara. Bil Merijan je video aktivni sistem nove, gasove crvenog dina koji
su bili usisani u belog patuljka; sreom, dok je on tamo bio nije se pripojilo dovoljno materije da bi
dolo do eksplozije nove, ali on je dobio pedeset hilada dolara plus deset procenata u ime "bonusa za
opasnost". Tu su jo i Grantlandi.
Bilo je pet Grantlanda... dva brata, njihove ene i najstariji sin jednog od dva para. Stigli su do
globularnog jata... deset hiljada starih zvezda, veinom crvenih, koje su, to su vie starile, uglavnom
klizile ka zalasku na donjoj desnoj strani Hercpung-Raselovog dijagrama. To jato se nalazilo u
galaktikom oreolu, razume se, tako da je putovanje bilo veoma dug. Niko od njih nije preiveo.
Putovanje je potrajalo 314 dana i svi su bili ivi po prispeu do odredita (iako su iveli na
ogranienim zalihama). Napravili su fotografije. Poslednja od njih, mlada, druga ena jednog od
brae, umrla je trideset treeg dana od okretanja broda; ipak su fotografije koje su napravili stigle
nazad.
Ni tri sesetre en nisu imale vie sree. One se uopte nisu vratile. I ponovo, brod se vratio, ali
veoma oteen i spaljen, tako da su tela u njemu bila jedva prepoznatljiva. SLIKA 63
Ali i one su napravile nekoliko fotografija pre nego to su umrle. Stigle su do jedne refleksione
magline... posle analize utvreno je da je posredi Velika Maglina u Orionu, koja se moe videti ak i
golim okom sa Zemlje. (Ameriki Indijanci je zovu "zvezda koja se pui".) Sestre en mora da su
znale da su u nevolji im je pogon iskljuen, jer se vie nisu nalazile u svemiru. Oh, bilo je to neto
priblino vakuumu... vakuumu kako ga mere na Zemlji... meutim, ovde je bilo gotovo tri stotine
atoma po kubnom centimetru, stotinama puta vie nego to bi trebalo da ih bude u meuzvezdanom
prostoru.
Ipak su se obazrele unaokolo i stavile u dejstvo kamere... jedva uspevi u tome. Nije im preostalo
mnogo vremena.
U maglini Orion postoje etiri sjajne, mlade zvezde, takozvani Trapez; u takvim maglinama gasni
oblaci se spajaju i raaju kao zvezde. Astronomi su pretpostavljali da su Hiiji to znali i da je razlog
to je taj brod bio tamo poslat bio taj to su astronomi Hiija bili zainteresovani za izuavanje uslova
koji dovode do formiranja zvezde.
Ali Hiiji su programirali taj brod pre pola miliona godina.
Mnogo toga se dogodilo za tih pola miliona godina. U maglini Orion sada je postojalo peto telo,
jedna "gotovo" zvezda, nastala poto su Hiiji poslednji put bacili pogled na tu oblast. Novo telo
nazvano je Beklin-Nojgebauerov objekat; bio je u ranom stanju sagorevanja vodonika i nije bilo
starije od stotinu hiljada godina. Izgleda da su sestre en imale hudu sreu da su gotovo ule u njega.

Misija "Gola crna rupa"

Posadu su sainjavali Vilijam Sakijecu, Marijana Mors, Hal M'Buna, Riard Smit i Irina Malatesta.
Svi su oni ve ranije bili Napolju... Malatesta ak pet puta... meutim, nijedno od njih nije imalo
sree na tim putovanjima. Niko od njih nije jo zaradio dovoljno veliki bonus da plati raune
napravljene na Kapiji.
Zato su za ovu misiju izabrali oklopljenu Peticu koja je ve imala uspeha. Prethodna posada toga
broda zaradila je nauni bonus za "novu", jer je uspela da prie dovoljno blizu aktivnoj novi i da
napravi nekoliko dobrih snimaka, mada ne preblizu, tako da su preiveli. Zaradili su ukupno sedam i
po miliona dolara od bonusa i vratili se na Zemlju, svi radosni. Ali pre nego to su otili svom su
brodu nadenuli ime. Nazvali su ga Pobeda.
Kada su Sakijecu i ostali lanovi njegove posade stigli na odredite poeli su da tragaju za
planetom... ili zvezdom, ili, pak, kakvim artefaktom Hiija, ili bilo kakvim zanimljivim objektom...
koji mu je mogao biti cilj.
Bili su razoarani. Nigde u okolini nije bilo nieg od svega toga. Bilo je zvezda, svakako. Ali se
nablia od njih nalazila na udaljenosti od gotovo osam svetlosnih godina. Po svemu sudei, spustili
su se u jednu od najdosadnijih i najpraznijih oblasti meuzvezdanog prostora u Galaksiji. Nisu mogli
da pronau u blizini ak ni kakav gasni oblak.
No, nisu se predavali. Bili su to iskusni prospektori. Nedelju dana su utroili na ispitivanje svih
mogunosti. Prvo su se uverili da nisu promaili oblinju zvezdu: pomou interferometrije mogli su
da izmere prividni prenik pojedinih sjajnijih zvezda; sluei se spektralnom analizom bili su u stanju
da im odrede tipove; kombinujui to dvoje doli su do pribline udaljenosti.
Njihov prvi utisak bio je taan. Dospeli su u prilino prazan deo neba.
Postojao je, ipak, jedan zaista spektakularan objekat na vidiku - Marina je upotrebila re
"velianstven" - globularno jato sa hiljadama sjajnih zvezda ije su se orbite preplitale u prostoru
koji je imao nekoliko svetlosnih godina u preniku. Prizor je uistinu bio zadivljujui. Dominirao je
nebom. Jato im je bilo mnogo blie od bilo kog drugog koje je ljudsko oko ikada videlo. Ipak je i
dalje bilo udaljeno najmanje hiljadu svetlosnih godina.
Prizor globularnog jata uvek je nadahnjujui. Nalazilo se daleko od Sakijeca i njegovog broda
Pobeda, ali prema standardima astronoma sa Zemlje to nije bilo nita. Globularna jata ive na
spoljanjem rubu Galaksije. Nema ih mnogo u pretrpanim oblastima spiralnih kraka kao to je
okolina Zemlje. Nema gotovo nijednog na udaljenosti manjoj od dvadeset hijada svetlosnih godina od
Zemlje, a ovo ovde bilo je dvadeset puta blie... te stoga, prema zakonu obrnutih kvadrata, etiri
stotine puta sjajnije. Nije to bio neki naroito veliki uzorak, kada se ima u vidu kakva globularna jata
mogu da budu; ona stvarno velika sastoje se i od blizu milion zvezda, a ovo ovde nije bilo ni iz
daleka toliko. Ipak je bilo dovoljno zanimljivo da se pogleda.
Meutim, nije bilo ni dovoljno veliko ni dovoljno blizu da bi instrumenti sa Pobede mogli otkriti ita
vie od onoga to su ve odavno otkrile zemaljske opservatorije na orbiti, koje su imale daleko jaa
ogledala i optike sisteme.
Znai, postojali su mali izgledi da bi im ureaji na Pobedi mogli pribaviti bilo kakav pristojni bonus.
Pa ipak, ti ureaji su bili sve to su imali. I tako ih je posada, reena da ne posustane, stavila u
dejstvo. Napravili su fotografije jata na crvenoj, plavoj i ultraljubiastoj svetlosti, kao i na nekoliko
talasnih duina infracrvene. Izmerili su mu radio-fluks na hiljadu uestalosti, kao i emisije gama i
rendgenskih zraka. A onda, dok su ostali spavali i dok je samo Hal M'Buna bio budan za ureajima,
ugledao je neto zbog ega je vredelo poi na ovaj put.
Njegov povik sve je razbudio. "Neto nagriza jato!"
Marijana Mors bila je prva koja se s njim nala ispred ekrana, a onda se sjatila cela posada.
Paperjasti krug jata vie nije bio krug. S donjeg dela oboda nedostajao je jedan luni komad. Sada je
liilo na keks koji je zagrizlo kakvo dete.
Ali niko jo nije odgrizao komad jata.
Poto su se malo udubili, primetili su razliku. Zvezde iz jata nisu nestajale. One su se samo, polako,
pred neim sklanjale.
"Blagi Boe", proaputa Marijana. "Mi smo na orbiti oko crne rupe."
Prokleli su nedelju koju su uludo straili, jer su znali ta to znai. Veliki novac! Crna rupa. Jedna od
najreih pojava (koja je donosila najvee naune bonuse) u vidljivoj Vaseljeni... jer su crne rupe, po
definiciji, nevidljive...
Crna rupa nije "crna", u smislu u kome su crni smoking ili mastilo na listu hartije. Crna rupa je mnogo
crnja od toga. Nijedno ljudsko bie nije nikada videlo pravo crnilo, jer crnilo predstavlja odsustvo
bilo kakve svetlosti. Ne moe se videti; crna rupa ne odbija ba nita. Ako biste pokuali da je
osvetlite pomou najjae baterijske lampe u Vaseljeni... ako biste usmerili svu svetlost kvazara u
jednom zraku... ipak nita ne biste videli. Neverovatna gravitacona sila crne rupe usisala bi svu tu
svetlost i nikada je vie ne bi pustila napolje. Jednostavno, ne bi mogla da je pusti.
Stvar je u brzini potrebnoj za beg. Brzina neophodna da se pobegne sa Zemlje iznosi sedam milja u
sekundi; iz neutronske zvezde - 120.000 milja u sekundi. Meutim, brzina potrebna da se pobegne iz
kakve crne rupe vea je od brzine svetlosti. Svetlost nee "pasti nazad" (poput kamena koji bacite
uvis sa Zemlje brzinom manjom od potrebne da pobegne sa nje). Svetlosne zrake povija privlana
sila gravitacije. Zraenje jednostavno krui po crnoj rupi, pravei spirale u beskraj, bez nade da se
oslobodi.
A kada jedna crna rupa proe ispred, recimo, kakvog globularnog jata, ona ga ne zakloni, ve
jednostavno savije svetlost jata oko njega samog(?)
Iako je posada Pobede straila sedam dana, jo im je preostalo pet, mereno zalihama, pre nego to su
morali da krenu nazad na Kapiju. Sve su ih iskoristili. Obavili su oitavanja crne rupe... ak iako nisu
mogli da je vide... a kada su se konano vratili na Kapiju, otkrili su da se jedna, samo jedna,
fotografija isplatila.
Podelili su bonus od pet stotina hiljada dolara dobijen za fotografije globularnog jata. Meutim,
jedna fotografija za koju ak nisu ni znali da su je snimili... u deliu sekunde, automatski, kada niko
nije posmatrao ekran... pokazivala je ta se dogodilo kada je crna rupa zaklonila jednu sjajnu zvezdu
tipa B-4, udaljenu nekoliko stotina svetlosnih godina. Zvezda nije prola ni iznad ni ispod. Sluajno
je minula gotovo tano iza crne rupe. Njena svetlost se rairila i ocrtala rupu, stvorivi joj oreol; to
im je omoguilo da izmere veliinu rupe...
Poto su se vratili na Kapiju, istraivake ekipe su prouile njihove rezultate i nagradile ih sa jo
pola miliona i obavestile ih da su imali vraku sreu.
Marijana Mors se zamislila nad tim reima: zato su Hiiji koristili oklopljenu Peticu da bi posetili
taj bezopasni objekat? Odgovor: nije oduvek bio bezopasan.
Veinu crnih rupa nije bezbedno posetiti. One uvlae gasove u akrecione prstenove, tako da ubrzanje
do koga dolazi dok gasovi padaju stvara pakleno zraenje. To je nekada bio sluaj i sa ovom crnom
rupom, ali veoma davno. Do sada je ve bila pojela sve gasove iz okoline. Nije ostalo nita to je
moglo da padne i na taj nain generie sinhrotroni fluks energije koji je u stanju da spri ak i
optoenu Peticu ako se ova suvie dugo zadri u blizini... I tako je posada Pobede, iako to tada nije
znala, imala mnogo sree. Stigli su u blizinu jedne crne rupe poto se okonalo pogubno razdoblje
njenog ludakog hranjenja, to im je omoguilo da se vrate ivi.

Tokom prvih dvadeset godina svog postojanja, Kapijska Korporacija izdala je vie od dve stotine
naunih bonusa iz oblasti astronomije, u iznosu od blizu milijardu dolara. Isplatili su se oni izdati za
dvostruke zvezde i ostatke supernova; isplatili su se i oni izdati za prve primerke svakog postojeeg
tipa zvezda. Postoji devet lanova u katalogu sa tipovima zvezda; lako se pamte po akronimu jedne
zgodne reenice: "Pretty Woman, Oh, Be A Fine Girl, Kiss Me" - P, W, O, B, A, F, G, K, M
(neprevodivo - u doslovnom prevodu reenica glasi: "Zgodna eno, oh, budi fina cura i poljubi me.")
Ovaj niz obuhvata raspon od najmlaih do najstarijih zvzda. Stelarne klase od A pa sve do
priguenih, malih, hladnih zvezda tipa M nisu donosile neke naroite naune bonuse, osim ako nisu
zbog neega bile zaista izuzetne, jer su inae bile suvie obine. Velika veina zvezda bile su
priguenog sjaja, male, i hladne. Za razliku od njih, zvezde tipa O i B bile su tople i mlade i za njih su
se uvek dobijali bonusi, jer ih je bilo malo. Kapijska Korporacija izdavala je dvostruke bonuse za
zvezde iz klasa P i W: slovom P oznaavali su se gasni oblaci koji su se upravo kondenzovali u
zvezde, a slovom W tople, zastraujue zvezde Volf-Rajetovog tipa. To su bile nove zvezde, esto
ogromne, kojima iz razloga bezbednosti nije valjalo prilaziti na udaljenost manju od vie milijardi
milja.

Svi ti sreni prospektori pokupili su naune bonuse. Isto kao i oni koji su se zatekli u blizini poznatih
objekata, u sluaju da su bili prvi koji su zatraili nagrade. Volfgang Aretov bio je prvi koji je stigao
u blizinu sistema Sirijusa i astronomi sa Zemlje bili su oduevljeni. Zvezde Sirijus A i B ("Bazelov
satelit") vekovima su pomno prouavane, jer se primarna zvezda jasno vidi na nebu Zemlje. Aretovi
podaci potvrdili su zakljuke do kojih su astronomi doli dedukcijom: Sirijus A ima masu 2.3 puta
veu od Suneve, dok je B otprilike Suneve mase... ali to je beli patuljak ija temperatura na
povrini prelazi dvadeset hiljada stepeni. Aretov je dobio pola miliona zato to je obavestio
astronome da su sve vreme bili u pravu. Kasnije je Seli Kisendorf dobila sto hiljada za prve uspele
fotografije siunog (masa mu je, dodue, tri puta vea od Suneve, to znai da nije ba siuan; ali
je zato jedva vidljiv, jer mu je primarna zvezda ogromna) pratioca Zete Aurige. Dobila bi i vie da je
pratilac, dok je bila tamo, zaplamteo, ali, s druge strane, to joj verovatno nita ne bi vredelo, jer po
svoj prilici ne bi preivela. Metu Polofskom je fotografija malog Labuda A donela samo pedeset
hiljada dolara - jer crveni patuljci jednostavno nisu bili toliko zanimljivi. ak ni oni oblinji koji su
bili dobro proueni. A Rejel Morgenster je sa svojim muem i troje odrasle dece podelila pola
miliona za snimke Delte Cefeida. Cefeidi nisu ba tako retki; meutim, Morgensternovi su se tamo
zadesili upravo u trenutku kada su povrinski slojevi zvezde gubili providnost usled kompresije.
Bilo je takoe puno misija koje su se zavravale u Oortovim oblacima.
Oortovi oblaci su mase kometa koje krue oko zvezde na velikoj udaljenosti... u sluaju Sunevog
sistema, Oortov oblak nalazi se na udaljenosti od ak pola svetlosne godine. Ima mnogo kometa u
prosenom Oortovom oblaku. Na bilione. Zbirna masa dostie im priblino zbirnu masu planeta u
datom sistemu, a gotovo svaka zvezda ima Oortov oblak.
Hiiji su im se izgleda mnogo divili.
Za prvih dvadeset godina rada Kapije, ak je osamdeset pet misija zavrilo u nekom Oortovom
oblaku i vratilo se da o tome izvesti.
Meutim, velika veina prospektora koja su u njima uzela uea doivela je razoarenje, jer je
Kapijska Korporacija prestala da isplauje bonuse za podatke o Oortovim oblacima posle desete
takve misije. Zato su se prospektori koji su se vratili iz kakvog Oortovog oblaka mnogo alili. Nisu
mogli da shvate zato su Hiiji toliko misija usmerili prema tim glupim objektima.
A nisu imali pojma koliko su, u stvari, bili sreni, jer dosta je vremena prolo pre nego to je neko
otkrio da se veina brodova iz misija u Oortove oblake, iz jednog zapanjujueg razloga, nikada nije
vratila na asteroid Kapiju.

Milijardu dolara isplaenih u vidu naunih bonusa za astronomiju dobro su doli prospektorima koji
su se domogli nekog dela. Ali, u stvari, to je bila triava suma. Kapijska Korporacija obrazovana je
radi sticanja profita. I prospektori su dolazili na asteroid iz istog razloga, a do velikog profita ne
moe se doi pukim oitavanjem pomou instrumenata neega to je milionima milja daleko. Gomile
novca se dobijaju kada se pronae planeta na koju brod moe da se spusti i na kojoj posada pronae
neto ime po povratku moe da zaradi novac.
Ni Kapijska Korporacija ni prospektori pojedinci nisu imali mnogo izbora kada je to bilo u pitanju.
Sticanje profita predstavljalo je osnovno pravilo opstanka, a ni prospektori ni Korporacija nisu
izmislili ta pravila. Njih je nametnula priroda sveta sa koga su doli.
 5. MATINA PLANETA

Homo sapiens se razvio na planeti Zemlji i proces evolucije se postarao da svaka ljudska osobina
bude tako skrojena da odgovara zemaljskim uslovima, poput kljua u bravi. Imajui na raspolaganju
tri milijarde godina darvinovske selekcije da se savreno saobrazi, ivot na Zemlji trebalo bi da je
postao gotovo raj za njene ljudske itelje.
Ali nije bilo tako. Bar ne vie, jer je bogata Zemlja bila blizu bankrota. Istroila je sva svoja
bogatstva.
Oh, bilo je na Zemlji mnogo milionera. Milijardera, takoe; ljudi koji su imali vie novca nego to su
mogli da potroe, dvoljno da unajme stotinu slugu, da od cele pokrajine naprave svoju priju,
dovoljno da plate osiguranje za Potpunu medicinsku zatitu, tako da su celog svog dugakog ivota
mogli da dobiju, samo ako narede, najbolje od najboljih medicinskih, farmaceutskih i hirurkih usluga
koje su im omoguavale da budu zdravi i produavale im ivot. Bilo je na stotine hiljada veoma
bogatih i mnogo miliona onih koji su manje vie dobro stajali...
Ali bilo je i deset milijardi onih drugih.
Bilo je onih koji su ivotarili, obraujui azijske ravnice i afrike savane; pokupili bi etvu kada bi
pala kia, kada bi ih zaobili ratovi, a insekti-pljakai opustoili neki drugi predeo; no, kada bi
etva propala oni su umirali. Bilo je onih koji su iveli u zabarikadiranim sirotinjskim etvrtima
velikih gradova (re "geto" vie nije bila metafora), ili u bariosima izvan latinskih metropola, ili,
pak, u krcatim lavirintima urbanih oblasti Orijenta. Ti ljudi su radili kada su imali gde. iveli su od
milostinje kada bi je dobili. iveli su na dnu lanca prehrane... pirina, pasulj, slatki krompir i jeam;
ili, ako bi imali novca, kupovali bi jednoelijske proteine dobijene iz fosilnih goriva u rudnicima
hrane... a najverovatnije bi bili gladni svakog sata svakog dana svojih ivota. Kratkih ivota.
Siromani nisu mogli da plate medicinsku zatitu. Ako su ba bili sreni, mogli su da odu u neku
besplatnu kliniku ili da nau kakvog jeftinog lekara koji bi im dao tablete ili izvadio slepo crevo.
Meutim, kada bi im neki od organa zakazao, imali su na raspolaganju samo dve mogunosti. Ili da
nastave da ive bez njega; ili da umru. Siromani nikada nisu mogli da plate transplantaciju organa.
Bili su sreni ako ih neki jo vei oajnik ne bi uhvatio u kakvom mranom prolazu nou i pretvorio u
organe za transplantaciju za nekog bogatijeg.
Znai, na Zemlji su ivele dve vrste ljudskih bia. Ako ste posedovali nekoliko hiljada deonica
Petro-Hrane ili Hem-Puteva gotovo nita vam nije nedostajalo... ak ni zdravlje, jer ste u tom sluaju
mogli sebi da platite Potpunu zatitu. Ali ako niste...
Ako niste, onda je naredna najbolja stvar bila za vas da naete posao. Bilo kakav posao.
Posao je bio utopijski san milijardi onih koji ga nisu imali, ali za ljude koji su bili zaposleni ono to
su radili predstavljalo je uglavnom poniavajue muenje koje je sputavalo duh i naruavalo
zdravlje. U rudnicima hrane bilo je posla za mnoge, na vaenju fosilnog goriva iz tla i gajenju
jestivih jednoelijskih proteinskih stvorenja na njihovoj ugljovodoninoj podlozi. Meutim, kada
radite u rudniku hrane, svaki dan udiete te iste ugljovodonike... to vam je kao da ivite u zatvorenoj
garai u kojoj sve vreme rade motori... to vam je gotovo sigurno jemstvo da ete umreti mladi. Neto
malo bolji bio je posao u fabrici, mada su najbezbednije i najizazovnije delove uglavnom obavljale
automatske maine iz ekonomskih razloga, premda su bile skuplje od ljudi kada ih je trebalo kupiti ili
zameniti poto se otete. Mogli ste karijeru graditi i radei po kuama. Ali biti sluga u domu nekog
bogataa, znailo je biti rob; robovi su bili okrueni luksuzom i bogatstvom, ali oajni, jer su znali da
nikada nee sve te stvari moi sebi da pribave.
Pa ipak, oni koji su imali makar i takve poslove, bili su sreni, jer je bavljenje porodinom
poljoprivredom bilo samo nain da se uspori umiranje od gladi, a u razvijenom svetu je stopa
nezaposlenosti bila veoma velika. Naroito u gradovima. Naroito meu mladima. I zato, ako ste
pripadali onima zaista bogatima, ili bar onima koji su dobro stajali, razmetljivo putujui za Njujork,
Pariz ili Peking, obino ste siromane viali samo pri izlasku iz hotela, dok prolazite izmeu
policijskih barikada, da biste uli u taksi.
No, niste morali tako da postupite. Sve policijske barikade bile su jednosmerne. Ako biste odluili
da preete na drugu stranu, policija bi vas propustila. Neki stari, sedokosi policajac moda bi
pokuao da vas upozori, ako bi bio raspoloen za milosre, da vam to nije ba najbolja ideja to
elite da iziete meu rulju. Ali niko vas ne bi spreio ako ostanete uporni.
Posle toga bili biste preputeni sami sebi. to znai da biste istog asa uronili u buan, smrdljiv,
prljavi zooloki vrt bez reetaka u kome biste nestali u gomili bunih prodavaca: droga, plastinih
reprodukcija Velikog Zida, Ajfelove kule, njujorkog mehura; runo napravljenih privezaka za
kljueve, kao i raznih drugih drangulija; usluga vodia, ili kupona za none klubove u pola cene; a
veoma esto... i samih sebe. To je bilo zastraujue iskustvo za svakog pripadnika povlaenih klasa
kada bi se s tim susreo prvi put. Mada je stvarna opasnost bila mala. Policija im ne bi dozvolila da
vas, na primer, ubiju ili da vam dignu novanik... bar dok ste im na vidiku.
Veoma esto, siromasi koji bi poeli da nasru na vas ne bi vam uinili nita naao, ak i ako bi
uspeli da vas odvuku od kordona policajaca, naroito onda ako biste im ponudili neku malu sigurnu
zaradu za kakav tobonji posao. Ali to nije bilo sigurno. Veina siromanih bila je oajna.

Za bogate je, razume se, svet bio sasvim drugaiji. Oduvek je bio. Bogati su iveli dugo i bili zdravi
zahvaljujui organima drugih ljudi kojima su zamenjivali svoje dotrajale. Provodili su te ivote u
predelima sa prijatnom klimom pod kupoloma najveih gradova, ako su eleli, ili krstarei toplim i
jo nezagaenim junim morima, ili su ak putovali po svemiru iste zabave radi. Za vreme ratova
(do kojih je esto dolazilo, mada su to bili ratovi manjih razmera... ali i te kako veliki, razume se, za
one koji su u njima poginuli), bogati bi odlazili negde drugde dok se sukobi ne zavre. Smatrali su to
svojom dunou. Konano, oni su bili ti koji su plaali poreze... bar one koje nisu mogli da izbegnu.
Glavna nevolja vezana za bogatstvo bila je ta to se svi siromani nisu mirili sa tim da su siromani.
Veliki broj ih je pokuavao da pronae naina da popravi svoje stanje, a ponekada su to inili
nasilniki.
Kidnapovanje je ponovo u Americi preraslo u industriju koja je bila u stalnom usponu. Isto kao i
ucena. Platite ono to trae, ili e vam neko iz zasede razmrskati koleno (zapaliti kuu, podmetnuti
bombu u letelicu ili otrovati kunu ivotinju). Malo je bilo onih iz imunijih klasa koji su jo slali
decu u kolu bez telohranitelja. To je imalo korisne sporedne uinke. Smanjivalo je nezaposlenost,
bar malo, jer je nekoliko miliona ucenjivaa navuklo uniforme i poelo da zarauje platu titei svoje
poslodavce od ucena.
Bilo je, razume se, i politikog nasilja. Cvetao je na istom tlu koje je negovalo kidnapovanje i ucenu i
bilo ga je ak i vie od ovog prvog. Meu apatinom veinom onih koji nisu nita posedovali i koji
su bili gladni uvek je postojala nekolicina koji bi se udruili kako bi se osvetili onima koji imaju u
ime onih koji nemaju. Uzimali su taoce, iz zasede ubijali zvaninike, postavljali bombe u letelice,
trovali rezervoare, kao i zalihe hrane... oh, bilo je na hiljade genijalnih trikova za nanoenje tete
koje su razradili teroristi, i svi su bili razorni... bar za one koji su uopte imali ta da izgube.
Pa ipak, uprkos svim strahovima i nepogodnostima, oni koji su imali bili su uspeni. Veina ostalih
izgubila je ak i nadu.
A onda je u ivot ove prokljuale, prenatrpane planete ula Kapija.
Za veinu od deset milijardi ljudi koji su iveli na isluenoj planeti Zemlji Kapija je predstavljala
neoekivanu nadu da e nai raj. Poput onih koje je zahvatila zlatna groznica '49, poput gladnih Iraca
koji su beali od jednoline prehrane krompirom u spremitima imigrantskih brodova, poput pionira
amerikog zapada koji su juriali na livade i poput svih ostalih emigranata, kroz celu istoriju,
milijarde pogoene siromatvom bile su voljne da rizikuju zarad... pa, bogatstva, ako bi bogatstvo
moglo da se stekne; ili bar kako bi zaradili za hranu, odeu i krov nad glavom svojoj deci.
ak su i bogati uvideli da bi ovaj iznenaujui novi dogaaj mogao da im omogui da se jo vie
obogate. To je izvesno vreme bio stvaran problem. Nacionalne vlade, koje su sagradile svemirske
rakete, to su prve posetile druge planete, i kasnije podravale operaciju "Kapija", smatrale su da
imaju pravo na svu zaradu od kapijskih otkria. Bogati, koji su drali vlade u aci, sloili su se sa
tim. Ali, konano, nisu mogli svi da ih imaju u aci.
I tako je dolo do izvesnog preprodavanja i razmenjivanja (i opasnih mahinacija, u kojima su ulozi
bili strano visoki). Napravljeni su kompromisi. Pali su dogovori; i iz svih tih pohlepnih,
takmiarskih zahteva za sticanje prava na neogranieno bogatstvo koje je Galaksija obeavala, na
povrinu je isplivala samo, ili gotovo samo, Kapijska Korporacija.

Da li je Kapija ikako pomogla siromasima na Zemlji?

U poetku, ba i nije. Pruila je svakome od njih malo nade... kao kad bi kupili sreku, iako je malo
njih moglo da sakupi novac ak i za kartu u jednom smeru koja ih je mogla svrstati meu dobitnike.
Ali to je bilo mnogo pre nego to je bilo koji seljak koji je ostao kod kue ili stanovnik sirotinjskog
kraja dobio makar peni ili obrok vie od onoga to su Hiiji ostavili za sobom.
U stvari, saznanje da postoje bogate, prazne planete tamo napolju bilo je vie muno nego korisno
milijardama ljudi koji su preplavljivali Zemlju. Planete pogodne za ivot nalazile su se suvie
daleko. Do njih se moglo stii samo putujui bre od svetlosti. Iako su ljudska bia uspela da
poboljaju pojedine hiijevske tehnike putovanja kroz svemir (bio je to, na primer, sluaj sa
korienjem Lofstromove petlje umesto hiijevskih lendera za stizanje na orbitu, ime se smanjivalo
dalje ugroavanje ve ionako prekiselih jezera i odavno naetog ozonskog omotaa), niko nije imao
pojma kako da sagradi hiijevski brod... a na Kapiji ih je bilo premalo i bili su suvie mali da bi
mogli prebaciti dovoljan obim emigrantskog stanovnitva na nove planete.
I tako se samo mali broj prospektora obogatio, jer je uspeo da preivi. Izvestan broj bogatih naglo je
postao jo bogatiji. Meutim, najvei deo siromanih ostao je na Zemlji.
U gradovima poput Kalkute, sa dve stotine miliona siromaha, i na farmama i pirinanim poljima
Afrike i Orijenta, na kojima su ljudi skapavali od gladi, glad je ostala problem broj jedan, a
terorizam i siromatvo samo su se pogorali umesto da se smanje.
 6. DRUGI SVETOVI

Kao to nam uitelji stalno ponavljaju, i najdue putovanje poinje prvim korakom. Prvi korak sa
asteroida Kapije... prvo istraivako putovanje na koje je jedno ljudsko bie krenulo u svemirskom
brodu Hiija... nije bilo unapred planirano. Nije ak bilo ni odobreno. I sasvim sigurno nije bilo
razborito.
ovek koji je preduzeo to prvo putovanje u nepoznato bio je stariji porunik Ernest T. Kaplan. Bio je
pomorski oficir sa krstarice amerikih svemirsko-pomorskih snaga, Roanok. Kaplan nije bio naunik.
U toj meri nije imao blage veze sa naukom da su mu izriito naredili da nita, ba nita, ne dira na
asteroidu Kapija. Jedini razlog njegovog tamonjeg boravka bio je taj to je bio rasporeen za
straara, sa zadatkom da sprei svakoga da bilo ta dira dok su naunici, koji su dojurili sa Zemlje,
pokuavali da dokonaju na ta su to, do avola, nabasali.
Meutim, Kaplan je bio strano znatieljan i, tavie, imao je pristup parkiranim brodovima. I tako,
jednoga dana, kako nije imao ta drugo da radi, smestio se u jedan brod koji je sluajno bio
opremljen kontejnerima za hranu i rezervoarima za vazduh i vodu za sluaj da neko sluajno zatvori
vrata i ostane zarobljen unutra. Kaplan je izvesno vreme razmiljao o starom Silvestru Meklinu.
Zabave radi, poeo je da uvebava otvaranje i zatvaranje vrata nekoliko puta. Zatim je poeo da se
igra kvrgavim tokovima i posmatra promenu boja.
Onda je stisnuo jednu malu stvar smenog izgleda pri osnovi.
Kasnije e obueniji piloti to nazvati "vime za poletanje"; im ju je stisnuo, stariji porunik Kaplan
postao je drugo ljudsko bie koje je letelo brodom Hiija. Otiao je.
Devedest sedam dana kasnije vratio se na asteroid Kapiju.
Bilo je pravo udo to je uspeo da se vrati; jo je vee udo bilo to to je jo bio iv. Bilo je
predvieno da zalihe u brodu potraju nekoliko dana, a ne meseci. Da bi doao do vode za pie bio je
primoran da skuplja vlastiti kondenzovani znoj i isparenja koja su oroavala lenderska vrata.
Poslednjih nekoliko nedelja uopte nita nije jeo. Bio je kost i koa, prljav i napola lud...
Ali bio je tamo. Njegov brod naao se na orbiti oko neke planetu dosta udaljene od jedne sitne,
crvenkaste zvezde; planetu koja je dobijala tako malo svetlosti da je izgledala sivkasta, sa
uskovitlanim utim oblacima... kao to bi moda izgledali Jupiter, Saturn ili Uran, da su im orbite
udaljene od Sunca koliko Plutonova.
Prva reakcija vlade Sjedinjenih Drava bila je da ga izvede pred vojni sud. To je, nema sumnje,
zasluio. ak je to i oekivao.
Ali pre nego to se sud sastao, na vestima je objavljeno da je brazilski parlament, ponet milju da
moe uestvovati u istraivanju Galaksije, izglasao milion dolara bonusa u keu za Kaplana. Sovjeti,
zatim, ne samo da su ga proglasili za poasnog graanina, ve su ga pozvali u Moskvu da primi orden
Lenjina. Brana je popustila. Svi kontakt-programi svih televizijskih mrea na svetu preklinjali su ga
da im bude gost.
Ne moete junaka izvesti pred vojni sud.
I tako je predsednik Amerike unapredio porunika Kaplana u pukovnika, a potom u generala, istim
nareenjem kojim je porunika (ili generala) Kaplana zauvek prizemio. Zatim je predsednik pozvao
sve nacije koje su imale pristupa u svemir da odlue kako da se postave u ovoj situaciji.
Rezultat toga bila je Kapijska Korporacija.

Pukovnik Kaplan, kao ni svi pre njega, nije uspeo da otkrije jednu izuzetno vanu stvar: svaki od
brodova Hiija predstavljao je, u stvari, dva broda. Prvi deo bio je meuzvezdani brod koja je
putovala bre od svetlosti ka programiranom odreditu. Drugi deo sainjavala je manja,
jednostavnija letelica za sputanje, smetena u osnovi samog broda.
Sami meuzvezdani brodovi, sa svojim neponovljivim pogonima za putovanje bre od svetlosti, bili
su potpuno van mogunosti shvatanja ljudskih naunika. Prolo je dosta vremena pre nego to je iko
sa Zemlje otkrio kako oni rade. Oni koji su se suvie trudili da to otkriju, uglavnom su umirali, jer bi
pogonske maine eksplodirale. Lenderi su bili mnogo jednostavniji. U osnovi su to bile obine
rakete. Istina, sistem za navoenje bio je hiijevski, ali, sreom po prospektore sa Kapije,
ispostavilo se da su kontrolni uraeji jo jednostavniji za rukovanje nego brodovi bri od svetlosti.
Prospektori su uspeno koristili lender, iako nisu tano znali kako radi, isto kao to svaki proseni
sedamnaestogodinjak moe da naui da vozi kola iako nema pojma o geometriji veza za upravljanje
ili lancima zupanika.
Tako je svaki prospektor, kada bi iziao iz NSP-a (nadsvetlosnog pogona) u blizini neke planete
zanimljivog izgleda, mogao da upotrebi lender u svrhe za koje je ovaj i bio napravljen: da se spusti
na povrinu planete i pogleda ta ona ima da ponudi.
Eto, to je bila svrha Kapije.
Planete su bile te na koje je valjalo otii, jer su one bile mesta na kojima je najverovatnije trebalo
potraiti onu vrstu dragocenosti koju su prospektori mogli da donesu nazad i pretvore u vlastito
bogatstvo... ime se, razume se, uveavalo i bogatstvo Korporacije.

Lako je bilo opisati vrstu planeta za kojom su tragali. Traili su drugu Zemlju. Ili bar neto to je
dovoljno liilo na Zemlju, da bi na njoj mogao da se odri bar nekakav oblik organskog ivota, jer
neorganski procesi gotovo nikada nisu stvorili nita vredno prostora koji bi zauzeli da bi ih doneli
nazad.
Najvie razoaranja stvorile su im najblie planete. Kada su Hiiji stigli u Sunev sistem, dobro su
ga pregledali, o emu su neki brodovi na asteroidu Kapiji reito svedoili. U njima su jo bili
uskladiteni navigacioni kodovi to su vodili do oblinjih mesta koja su ljudska bia mogla da posete
i vlastitim letelicama... da su htela. Do nekih od njih ve su bile stigle nesavrene ljudske rakete... do
mesta kao to su Venera, Mesec ili juna polarna ledena kapa Marsa. Neka druga mesta, kao to je, na
primer, Saturnov mesec Diona, nisu gotovo ni bila vredna truda.
Prospektori su tragali za neim veim od toga. eleli su da otkriju planete koje nikada nije video
nijedan mukarac, nijedna ena. Pronali su ih neverovatno mnogo.
Planete do kojih su stigli, putujui "maginim tajanstvenim autobusom", bile su svih oblika i veliina.
Postojala su dva osnovna tipa. Orbitirajue stene (vrste poput Zemlje, na koje se moglo spustiti), i
one koje su mogle da postanu zvezde (poput Jupitera - gasni dinovi koji su bili za trunku premali da
bi u njihovim jezgrima otpoela nuklearna fuzija koja bi ih pretvorila u sunca). Nijedan prospektor
nije se, razume se, nikada spustio na nekog gasnog dina. Nisu bili dovoljno vrsti da bi se na njih
moglo spustiti. (To je bila teta, jer ih je bilo nekoliko zanimljivih... ali to je druga pria.)
Nekoliko hiljada zaplaenih, uurbanih ljudskih bia bacilo se na pomno istraivanje orbitirajuih
stena. Bilo je mnogo vrstih planeta. Na nesreu, na veini nije uopte bilo vidljivog ivota. Bile su
suvie udaljene od svog sunca i stoga zanavek smrznute ili su se nalazile odve blizu, pa su zato bile
sprene kao Merkur. Mnoge su imale sasvim retku atmosferu (ili je uopte nisu imale), kao Mars (ili
Mesec). Neke su posedovale vlastite satelite, kao to je Zemljin Mesec. Neka odredita bili su sami
sateliti, ali veliki, dovoljno veliki da imaju atmosferu i da se na njih moe spustiti.
Samo u naoj Galaksiji bilo je neto vie od dve stotine milijardi zvezda, a strano mnogo ih je imalo
ovakve ili onakve planete. ak ni brodovi Hiija nisu mogli da se programiraju da posete sve
postojee planete radi istraivanja. Teko, u stvari, da je programiranim kodovima bilo predvieno
da se poseti vie od tek jedne na svakih sto hiljada planeta. No, ak i tako, prospektorima sa Kapije
ostalo ih je jo veoma mnogo... znatno vie nego to je nekoliko hiljada mukaraca i ena moglo da
poseti za nekoliko desetina godina.
I tako se prvo otkrie do koga su prospektori sa Kapije doli odnosilo na to da im na raspolaganju
stoji mnotvo planeta. Astronomima je bilo milo to su to saznali, jer je oko toga oduvek vladala
nedoumica. Korporacija, dodue, nije imala ak ni za bonus kojim bi se to otkrie platilo, tako da je
astronomima preostalo samo da sakupe uzgredne nalaze istraivaa koji su se vratili. Ispostavilo se
da binarne zvezde obino nemaju planete, dok su ih pojedinane zvezde imale. Astronomi su smatrali
da to moda ima nekakve veze sa ouvanjem brzine rotacije. Kada se iz jednog gasnog oblaka
istovremeno kondenzuju dve zvezde one, kako izgleda, preuzimaju jedna od druge viak rotacione
energije. Pojedinane su oigledno morale da prenose ovaj pretek na svoje male satelite.
Meutim, teko da je ijedna od planeta bila stvarno slina Zemlji.
Ovo se moglo ispitati mnotvom testove koje je bilo mogue primeniti sa vee udaljenosti. Provera
temperature, na primer. Organski ivot se, izgleda, mogao razviti samo tamo gde je postojala voda u
svojoj tenoj fazi, to e rei u uskom pojasu od sto stepeni, izmeu otprilike 270 i 370 Kelvina. Na
niim temperaturama ona je bila beskorisni led. Na viim obino vode i nije bilo, jer bi usled toplote
isparila, a svetlost sunca... bilo kog sunca koje se nalazilo u blizini... izdvajala je vodonik iz
molekula vode i on se gubio u svemiru.
To je znailo da je svaka zvezda imala prilino usko podruje izglednih planetnih orbita koje je
vredelo ispitati. Poto planete nisu marile hoe li biti pogodne za ivot ili ne u procesu zgunjavanja
meuzvezdanih gasova, veina ih je odabrala orbite izmeu te zone ivota i lokalne zvezde, ili u
hladnom svemiru van nje.

Veina tuinskog ivota, poput veine zemaljskog ivota, zasnivala se na hemiji atoma ugljenika.
Ugljenik je bio najbolji od svih moguih elemenata za obrazovanje korisnih, dugakih lanaca
jedinjenja i, sreom, kako je to esto utvrivano, posredi je bio etvrti lan na spisku
najzastupljenijih elemenata u Vaseljeni. Takoe je pretean deo tuinskih oblika ivota posedovao
neto slino DNK. Iza toga nije stajao nikakav panspermijanizam, ve je razlog poivao naprosto u
tome to su sistemi poput DNK obezbeivali jeftin i delotvoran nain za umnoavanje organizama.
I tako je iva tvar uglavnom sledila izvesne osnovne razvojne niti vodilje. To je verovatno bilo stoga
to je svekoliki ivot zaet otprilike na isti nain i to se njegov potonji razvoj dri istog opteg
obrasca. Prvi korak je puka hemija: neorganske hemikalije bivaju primorane da stupaju u meusobne
reakcije, na podsticaj neke energije koja potie iz spoljanje sredine... obino svetlosti sa oblinje
zvezde. Zatim se pojavljuju sirova, jednoelijska stvorenjca. Ona su samo fabrike ije su sirovine
druge neorganske hemikalije iz supe koja ih okruuje. I one koriste sunevu energiju (ili bilo koju
drugu) u procesu pretvaranja neorganskih hemikalija u neto vie - i to je otprilike sve to rade u
ivotu. Poto koriste fotosintezu, mogli biste ih nazvati biljkama.
Zatim se pokazalo da su te primitivne "biljke" prilino bogati izvori hemikalija koje se mogu
asimilirati. Poto su se ve potrudile da usredsrede ukusnije neorganske sastojke u preraeniji oblik,
samo je pitanje vremena kada e se neke od njih navii na novu ishranu. Te nove ne jedu vie sirov
materijal iz okoline, ve se hrane svojim slabijim, primitivnijim roacima. Nazovimo tu novu klasu
stvorenja "ivotinje". Prve ivotinje obino nisu Bog zna kakve. Sastoje se od usta na jednom kraju i
anusa na drugom, sa nekom vrstom procesnog sistema izmeu. I to je sve. Meutim, nita im vie i
nije potrebno da bi se astile svojim susedima.
Zatim stvari postaju sloenije.
Poinje evolucija. Preive najspremniji, otprilike onako kako je arls Darvin dokonao da se to
odigralo, dok se baktao uhvaenim zebama na Biglu. Biljke nastavljaju da stvaraju ukusne hemikalije
kojima se ivotinje goste, a ivotinje su nastavljaju da se goste kako biljkama, tako i jedne drugima...
Meutim, pojedine biljke razvile su sluajno izvesne crte koje su zadavale nevolje grabljivicama, i
tako su uspele da preive; a neke ivotinje su nauile trikove koji su im omoguavali da zaobiu
postavljene prepreke. Kasnija pokolenja ivotinja razvila su ula koja su im pomagala da
delotvornije pronalaze plen, miini sklop da ga hvataju i, na kraju, sloene bihevijoralne sisteme
(kao to su paukova mrea ili neujno prikradanje velikih maaka) to im je omoguilo da sve
uspenije love. (Zatim, razume se, biljke, ili biljojedi, ili manje uspene grabljivice poinju da
razvijaju vlastite odbrambene mehanizme: otrovi u liu grmlja, bodlje bodljikavog praseta, brze
noge gazele.) Takmienje nikada ne prestaje, postaje sve ee i istananije u svim delovima... sve
dok na kraju neka stvorenja ne steknu "inteligenciju". Meutim, njima je potrebno znatno vie
vremena da se razviju... a prospektorima sa Kapije jo vie da bar neka pronau.
Na mnotvu svetova koje su Hiiji istraili - i do kojih su ih prospektori sa Kapije sledili stotinama
hiljada godina kasnije - sve ove osnove evolucije ivota odigrale su se hiljadu puta, u hiljadu
varijacija. Te varijacije su ponekad bile prilino iznenaujue. Na primer, biljke sa Zemlje imaju
jednu neobinu zajedniku osobinu: nepokretne su. Meutim, nije postojao nijedan razlog zato bi ta
osobina bila sveopta, i ona to doista i nije bila. Prospektori sa Kapije pronali su gmlje koje se
kotrljalo s jednog mesta na drugo, pruajui korenje na jednoj strani i izvlaei ga na drugoj, nalik na
usporeno kretanje lopti suvog korova koje nosi vetar, u potrazi za bogatijim tlom, najlakim
pristupom do vode u tlu i najsunanijim mestima. ivotinje se na Zemlji takoe ne baku sa
fotosintezom. Meutim, u morima na drugim svetovima postojala su stvorenja nalik na meduze koja su
danju isplivavala na povrinu kako bi generisala vlastite ugljovodonike iz sunca i vazduha, a nou
tonula na dno da se goste algama. Zemaljski korali ceo ivot provode na jednom mestu. Prospektori
su pronali neke nezemaljskog porekla... to jest, neto nezemaljsko to je manje vie podsealo na
korale... koji bi se razlagali na sastavne ivotinjice kada je obala bila pusta, kako bi jeli i parili se, a
zatim bi ponovo oblikovali kolektivne tvrave vrste poput stene kada bi im se puzei pribliile
morske grabljivice.
Veina ovih stvorenja bila je beskorisna za prospektore, iji je jedini cilj bio da se obogate.
Nekoliko stvorenja, pak, nije bilo beskorisno. Postojala je jedna zgodna stvar sa organizmima koji su
neto vredeli: bilo ih je lako uvesti. Nije trebalo vraati na Kapiju tone materijala, ve samo
dovoljno strukova neke biljke ili nekoliko ivotinja kako bi mogle da se razmnoavaju na Zemlji, jer
ivim biima je ionako bilo drago da se razmnoavaju, pa ma gde se nalazila.
Zooloki vrtovi na Zemlji su poeli da se ire, kao i akvarijumi i radnje sa domaim ivotinjama.
Svaka porodica koja je drala do pomodnosti postarala se da u prozor stavi egzotinu kutiju sa
tuinskim papratima, ili da ima malog krznatog ljubimca sa planete neke druge zvezde.
Ali pre nego to su prospektori sa Kapije uspeli da poteno zarade trgujui ljubimcima, morali su
prvo da pronau ta iva stvorenja. To ba nije bilo lako. ak i kada je ivot negde oigledno bio
mogu, ponekad ga je bilo, a ponekad nije. Da bi se to proverilo, trebalo je potraiti odreene
hemikalije u atmosferi. (Oh, da, planete koje su mogle da poseduju ivot morale su imati i atmosferu,
ali to nije bilo ozbiljno ogranienje. Veina planeta u zoni ivota imala je atmosferu.) Ako bi se
ispostavilo da atmosfera sadri reaktivne gasove koji ne reaguju - na primer, slobodni kiseonik, sa
redukujuim supstancama kao to su ugljenik ili gvoe koje su dostupne negde u okolini - onda se
podrazumevalo da neto mora stalno da nadoknauje te gasove. To neto je verovatno, u izvesnom
smislu, bilo ivo.
(Kasnije su prospektori pronali izuzetke od tih jednostavnih pravila... ali nije ih bilo mnogo.)

Prva planeta za koju je utvreno da poseduje ivot jo sa orbite veoma je obeavala. Imala je gotovo
sve: plavo nebo, paperjaste bele oblake i dovoljno kiseonika... to jest, neka antientropijska (iva)
bia koja su to omoguavala.
Prospektori Anatol i erba Mirski i njihov partner Leoni Tilden stadoe da se tapu po leima od
uzbuenja dok su se pripremali za sputanje. To im je bila prva misija... i odmah pun pogodak.
Razume se da su to proslavili. Otvorili su jedinu bocu vina koju su poneli sa sobom. Ceremonijalno
su snimili najavu svoga otkria, okonavi je otvaranjem ampanjca. Planetu su nazvali Nova Zemlja.
Sve im je ilo naruku. ak su se ponadali da e uspeti da odgonetnu i gde se nalaze u Galaksiji (to je
bilo neto to prvi prospektori sa Kapije obino nisu znali, jer nije bilo nikakvih znakova pored
puta). Oni su, meutim, primetili Magelanove oblake u jednom pravcu i maglinu Andromedu u
drugom, a u treem se nalazio gusti, sjajni grozd za koji su bili gotovo sasvim sigurni da su Plejade.
Malo su, ipak, poranili sa proslavom. Gledajui Novu Zemlju iz svemira, nisu primetili da nedostaje
jedna zanimljiva boja, a ta boja bila je zelena.
Kada su se erba Mirski i Leoni Tilden spustili lenderom na povrinu Nove Zemlje, obreli su se na
goloj steni. Tamo nita nije raslo. Nita se nije kretalo. Nita nije letelo nebom. Nije bilo rascvetalih
biljaka. Uopte nije bilo biljaka na njihovoj nadmorskoj visini; nije bilo zemlje na kojoj bi rasle.
Zemlja jo nije stigla do tih delova sveta.
Naredno razoaranje sastojalo se u tome da u vazduhu nije bilo mnogo kiseonika... bilo ga je u
dovoljnim koliinama da se sa orbite utvrdi njegovo postojanje, ali nije ga bilo ni priblino dovoljno
za disanje. Mada je na Novoj Zemlji sigurno postojao ivot, jo ga nije bilo dovoljno. Najvei deo
postojeeg ivota boravio je u priobalnim pliacima; bilo je nekoliko upornih pustolova koji su tek
krenuli u kolonizaciju obala... jednostavni prokariotski i eukariotski itelji muljevitih mora, sa
nekoliko krljavih, mahovinastih stvarica koje su se iskobeljale na uski deo obale.
Nevolja sa Novom Zemljom sastojala se u tome to je bila suvie nova. Morae da proe jo
milijardu godina da postane zaista zanimljiva... i da se Tildenu, Mirskima i Kapijskoj Korporaciji
isplati trud to su je pronali.
Iako je bilo planeta koje su donosile zaradu, one su takoe bila mesta na kojima se najlake ginulo.
Sve dok je prospektor sa Kapije boravio u brodu, bio je dobro zatien od veine opasnosti koje su
ga vrebale prilikom lutanja izmeu zvezda. Tek kada bi se spustio, izlagao bi se opasnostima
nepoznate okoline... koja je esto umela da bude neprijateljska.
Takva je, na primer, bila...

Misija "Lepi otrov"

Pedesetogodinji Huan Mendoza Santamarija iz Venecuele bio je prvi prospektor sa Kapije koji je
otkrio jednu planetu to je zaista lepo izgledala. Trebalo mu je etrdeset tri dana da stigne tamo, sam
samcit u Jedinici. Stigao je u okviru margine. Malo je bilo verovatno da e mu ponestati vazduha,
hrane ili vode. Brinulo ga je, meutim, to to je ostao bez novca. Mendoza je potroio poslednje
kredite na oprotajnu zabavu koju je priredio pre no to je napustio asteroid. Ako se vrati praznih
ruku na Kapiju, budunost mu nee biti ruiasta. Stoga se prekrstio i apuui izgovorio molitvu
zahvalnosti pre no to je iziao iz lendera na nepoznato tle.
Bio je zahvalan, ali ne i glup. Zbog toga je bio oprezan. Mendoza je znao da e se, ako ita krene
naopako, nai u ozbiljnoj nevolji. U krugu od mnogo svetlosnih godina nije bilo nikoga ko mu je
mogao pomoi... u stvari, nigde nije postojao niko ko je znao gde se on nalazi. Zato, tokom celog
boravka na povrini planete, nije skidao svemirsko odelo, to se pokazalo kao veoma srena okolnost
po Huana Mendozu.
Planeta uopte nije izgledala zastraujue. Biljke su imale neku udnu narandastu boju, drvee u
daljini (ili je to moda bila samo visoka trava) izgledalo je bezopasno i nigde na vidiku nije bilo
velikih ivotinja koje bi predstavljale oiglednu opasnost. S druge, pak, strane, nije video nita to bi
ve na prvi pogled izgledalo isplativo. Nije bilo nikakvih tragova civilizacije... nikakvih velikih
naputenih gradova, nikakvih prijateljski raspoloenih tuinskih inteligencija koje bi ga doekale,
nikakvi artefakti Hiija nisu leali unaokolo i ekali da ih neko pokupi. Nije ak na povrini bilo ni
dovoljno velikih metalnih ustrojstava, prirodnih ili onih drugih, koje bi senzori u njegovom lenderu
mogli otkriti dok se sputao. Ali Mendoza je hrabrio sam sebe da mu je ve sama injenica to je
naao nekakav oblik ivota morala doneti bar nauni bonus. Identifikovao je "biljni" i "ivotinjski"
ivot... bar su se neke stvari kretale, a neke su bile korenjem privrene za tle.
Uzeo je uzorke biljaka, mada nisu bile neto naroito za oko. S mukom se probio do "drvea" i otkrio
da ima meko stablo, poput gljiva. Nije bilo velikih paprati niti prave trave; ali naao je neku vrstu
pahuljaste mahovine koja je prekrivala vei deo tla, i bilo je stvarica koje su se kretale po njoj.
Nita od onoga to se kretalo nije bilo veliko. Najvei oblik ove vrste ivota na koji je Mendoza
naiao bio je jedan "artropod" otprilike veliine njegovog dlana. Zverice su se kretale unaokolo u
malim krdima, hranei se jo manjim bubolikim stvorenjcima, i bile su prekrivene gustim "krznom"
staklastih belih iglica, usled ega su liile na stada minijaturnih ovaca. Mendozu poe da mui
oseanje krivice kada je zarobio nekoliko tih lepih malih stvorenja, ubio ih i stavio, zajedno sa
uzorcima manjih stvorenja kojima su se hranili, u sterilne kontejnere koje e vratiti na Kapiju.
Nita drugo nije vredelo poneti. Glavna vrednost planete bila je u njenoj lepoti. Toga je imala na
pretek.
Bila je sasvim blizu... Mendoza je utvrdio da je udaljena trideset do etrdeset svetlosnih godina...
sjajni, aktivni gasni oblak za koji je pomislio da bi mogao biti maglina Orion. (Nije to bio, ali slino
onome u Orionu bio je rasadnik sjajnih mladih zvezda.) Mendoza se sluajno spustio u pravo
godinje doba, kada je bilo najlepe, jer u to vreme, dok je lokalno sunca zalazilo na jednom obzorju,
maglina se uzdizala na drugom. Ispunjavala je celo nebo, poput svetle, morsko-zelene tapiserije
ureene dijamantima i obrubljene sjajnim kraljevskim rumenilom. "Dijamanti" - najsjajnije zvezde
unutar magline - bile su za nekoliko redova veliine sjajnije ak i od Venere i Jupitera vienih sa
Zemlje, izgledajui gotovo isto onako sjajne kao Zemljin pun Mesec. Ali to su bili takasti izvori, a
ne diskovi poput Meseca, tako da bi oveka zabolele oi kada bi gledao u njih.
Ta lepota ostavila je snaan utisak na Mendozu. On nije bio od ljudi koji su umeli lepo da se
izraavaju. Kada se vratio, u svom je izvetaju planetu opisao kao "lepo mesto" i tako je ona unesena
u atlase na Kapiji pod nazivom "Lepo mesto".
Mendoza je dobio ono to je eleo: dva miliona dolara naunog bonusa to je uopte pronaao neku
planetu i obeanje da e dobiti kraljevski deo od svega to naredne misije budu otkrile na Lepom
mestu. To je mogao biti zaista veliki novac. Prema pravilima na Kapiji, ako je planeta podesna za
kolonizaciju, Mendoza bi dobijao novac od toga do kraja ivota.
Gotovo odmah potom, dve misije, obe Petice, krenule su njegovim stopama.
One su izmenile ime planete u Lepi otrov.
Ekipe koje su krenule posle Mendoze nisu bile oprezne kao on. Skinule su svemirska odela. A nisu
imale prirodnu zatitu koju je razvila fauna na Lepom otrovu. Lokalni ivot se razvio prkosei
pravom izazovu; one krznate silikonske bodlje nisu sluile za ukras. Predstavljale su oklop.
Prava je teta to Mendoza nije izvrio potpunu proveru zraenja, jer su one sjajne, mlade zvezde u
maglini zraile jo neto pored vidljive svetlosti. Bile su moni izvori jonizujueg zraenja kao i
jakog ultraljubiastog fluksa. etvoro od deset istraivaa vratilo se sa kritinim opekotinama pre no
to su kod njih poeli da se javljaju i znaci neeg jo goreg. Svima njima morala je biti zamenjena
sva krv, kada su se vratili na Kapiju, ali je dvoje ipak umrlo.
Ba dobro to je Mendoza bio mudar. Nije potroio svoja dva miliona na ludorije, oekujui
ogromne dividende koje je mogao dobiti od onih to e naseliti njegovu planetu. Ljudska bia nisu
mogla naseliti tu planetu. Dividende nikada nisu stigle.

Misija "Sagorevanje"
Od blizu hiljadu brodova Hiija pronaenih na Kapiji samo je njih nekoliko desetina bilo oklopljeno,
i to su uglavnom bile Petice. Oklopljena Trojka bila je retkost, tako da je posada sastavljena od
Felicije Monsanto, Grega Raninga Volfa i Danijela Persija, koja je krenula u jednoj od njih, znala da
postoji izvestan element opasnosti; podeeni kurs mogao ih je odvesti na neko stvarno gadno mesto.
Meutim, kada su izili iz NSP-a i osvrnuli se unaokolo, bili su oduevljeni. Zvezda blizu koje su se
obreli veoma je liila na neko sunce tipa G-2, iste veliine kao Zemljino Sunce; kruili su oko jedne
planete unutar mogue zone ivota u odnosu na zvezdu, a detektori su im saoptavali da ima
hiijevskog metala u velikim koliinama!
Najvea koncentracija nije bila na planeti, ve na asteroidu koji se kretao izvan ekliptike orbite,
sasvim slino Kapiji... To mora da je bila jo jedna od onih naputenih garaa za parkiranje brodova
Hiija!
Kada su se pribliili, uverili su se da su bili u pravu...
Meutim, takoe su se uverili da je asteroid prazan. Nije bilo brodova. Nije bilo nikakvih artefakata.
Bio je sav u tunelima, isto kao i Kapija, ali su ti tuneli bili prazni. to je bilo jo gore, izgledalo je da
je ceo asteroid u prilino loem stanju, kao da je bio daleko stariji i kao da mu je ivot bio mnogo
tei nego Kapiji.
Zagonetka se razreila kada su se, s poslednjim zalihama, dva lana posade uputila na samu planetu.
Nekada je to bila iva planeta. I sada je na njoj bilo ivota, premda malobrojnog i samo u morima...
alge i beskimenjaci koji ive na dnu mora, nita vie. Planeta je bila sprena i poharana... a krivac je
bio na vidiku.
est i po svetlosnih godina od sistema pronali su jednu neutronsku zvezdu. Poput veine neutronskih
zvezda, bio je to pulsar, ali kako se njihov brod nije nalazio u blizini njegovih osa zraenja, teko da
su mogli da otkriti njihova dejstva. Meutim, on je bio i izvor radio-talasa, tako da su njihovi
instrumenti utvrdili postojanje tog ostatka supernove.
O kraju prie izvestili su ih strunjaci na Kapiji kada su se vratili. Hiiji su posetili taj sunev
sistem, ali on se nalazio u loem susedstvu. Poto su Hiiji otili... verovatno svesni onoga to e se
dogoditi... supernova je eksplodirala. Planeta je bila spaljena. Kada je zamrla paklena vrelina, tanka
nova atmosfera izluena je iz sprene kore planete, a preostala vodena para sruila se u neverovatnim
bujicama kie, ispravi ravnice u planinama, zatrpavi doline blatom, ne ostavivi nita... a sve se to
dogodilo pre nekoliko stotina hiljada godina.
Monsanto, Raning Volf i Persi dobili su nauni bonus za svoju misiju... mali, sto ezdeset hiljada
dolara, koje je trebalo da podele izmeu sebe.
Prema standardima koji su vaili na Kapiji, to nije bio neki novac. Imali su dovoljno da plate raune
za nekoliko dodatnih nedelja na Kapiji, ali ni izdaleka za penziju. Sve troje se ponovo ukrcalo im su
pronali mesta na novom brodu i sa tog narednog putovanja nijedno od njih se nije vratilo.

Verovatno je trebalo da prospektori sa Kapije razlono pretpostave da su gostoljubive planete nalik

na Zemlju mnogo ree nego one negostoljubive. Na to im je ukazivao i njihov sopstveni Sunev
sistem. U svakom sluaju, posle svih godina tokom kojih su sluali radio-signale projekta "Ozma",
trebalo je toliko bar da naue.
Uverili su se da postoji itavo mnotvo raznih vrsta neblagonaklono nastrojenih sredina. Bila je tu
Eta Karine Sedam; imala je odgovarajuu veliinu, vazduh, ak i vodu... bar kada nije bila zamrznuta.
Meutim, Eta Karine Sedam imala je i krajnje ekscentrinu orbitu. Bila je prilino zaleena, iako jo
prilino udaljena od svog ledenog afela, i na njoj su vladale strane oluje. Jedan lender se nikada nije
ni vratio. Tri su bila oteena, ili su izgubila bar po jednog lana posade.
Mendoza nije bio jedini koji je pronaao planetu koja je lepo izgledala, ali za koju se kasnije
ispostavilo da je otrovna. Jedna planeta prijatnog izgleda raspolagala je bujnim rastinjem; meutim,
ta vegetacija sastojala se od toksikodendrona. A oni su bili mnogo gori od otrovnog brljana koji je
rastao na Zemlji. I od najblaeg dodira dobijali su se irevi, praeni stranim svrabom i bolom i
anafilaktikim okom. Svi iz prve misije koja se spustila na njenu povrinu umrli su od alergijskih
reakcija i samo je lan posade koji je ostao u brodu na orbiti uspeo da se vrati na Kapiju.
Ali s vremena na vreme... oh, vrlo retko... naili bi na neku dobru planetu.
Najsrenija od svih, u prvom desetleu operacija izvoenih sa Kapije, bila je misija Margarete Bri,
koju su zvali "Pegi".
Pegi Bri se otisnula u Jedinici. Pronala je planetu koja je odista podseala na drugu Zemlju. U
stvari, na neki nain je bila lepa od Zemlje. Ne samo da nije bilo toksikodedrona koji bi ubijali
svakoga ko bi ih dodirnuo, niti oblinje zvezde sa pogubnim zraenjem; na njoj ak nije bilo ni
velikih, opasnih ivotinja.
Samo jedna stvar nije valjala na Peginoj planeti. Bila bi idealno mesto za prihvaanje suvinog
stanovnitva sa Zemlje, samo da se nije nalazila dobrih hiljadu devet stotina svetlosnih godina
daleko.
Do nje se moglo stii jedino brodom Hiija. A najvei brod Hiija mogao je da ponese samo petoro
ljudi.
Kolonizacija Pegine planete morala je da saeka.

Sve u svemu, prospektori sa Kapije pronali su vie od dve stotine planeta sa zamanim ivotom.
Taksonomisti su poludeli od sree. itava pokolenja kandidata za sticanje doktorskog zvanja dobila
su time materijal za disertacije kojima su bili sigurni da e stei zvanje doktora, a sav teak posao
sastojao se u tome da jednostavno skuju nazivi za nekih trideset ili etrdeset miliona novih vrsta koje
su prospektori pronali za njih.
Razume se da nisu na raspolagnaju imali toliko naziva. Najbolje to su mogli bilo je da ih klasifikuju
po brojevima i zabelee opis. Nije bilo nade da se utvrdi rod, pa ak ni porodica, mada su svi opisi
uskladiteni u banke podataka i dobar deo vremena kompjuteri su pokuavali da otkriju veze meu
njima. Najbolji su bili opisi rodova; DNK, ili neto slino tome, bila je uglavnom sveopta. Za njima
su sledili morfoloki opisi. Veina ivih stvorenja na Zemlji ima zajednika arhitektonska obeleja
kao to su ipka (neophodna udovima i kostima uopte) i cilindar (unutranji organi, torzo i tako
dalje), jer oni obezbeuju najveu jainu i kapacitet nosivosti koje uopte moete smisliti. Iz istih
razloga, poseduje ih veina zveradi u Galaksiji. Mada ne sve. Posada Anela Pelijerija pronala je
beskimenjaki svet, pun stvorenja sa mekim telom koja nikada nisu razvila kosti niti hitin, liena
kostiju kao to su to crvi ili meduze. Opal Kadvolader stigla je do planete na kojoj su, kako su
naunici ustanovili, istrebljenja koja su se ponavlajala stalno iz poetka satirala kopnene ivotinje
im bi se one razvile. Glavni lokalni itelj, nalik na zemaljske pinipede i kitove, bio je bivi
stanovnik kopna koji se vratio u more i gotovo sve ostalo stajalo je u vezi s njim. Kao da su
Darvinove zebe kolonizovale celu planetu.
I tako dalje i tako dalje, dok istraivai nisu poeli da misle kako su pronali sve mogue varijacije
ivota koji se zasniva na vodi i kiseoniku.
Verovatno da gotovo i jesu.
Ali onda su pronali Slugarde... istu onu rasu koju su Hiiji upoznali kao Spore Plivae... to ih je
nagnalo da obrate panju na do tog asa nezamislivu floru i faunu na gasnim dinovima.
Znai, pogrena je bila osnovna pretpostavka da je za razvoj ivota neophodna vrsta planeta. To je
bio ok za naunike... ali ipak ne kao onaj koji je usledio neto kasnije, kada su otkrili da za ivot
uopte nije potrebne hemija.
 7. BLAGA HIIJA

Planete su bile lepe i slike zvezda su bile lepe; meutim, svi su udeli za novim uzorcima hiijevske
tehnologije. Nije bilo nikakve sumnje da oni negde ekaju da budu pronaeni. Brodovi su to dokazali.
Mrvice pokupljene u tunelima Venere dokazale su to jo pre njih. A to je samo povealo apetit ljudi
za novim udima.
etrnaest meseci po slubenom poetku programa jedna misija imala je sree.
Brod je pripadao onima koje su obino zvali Petica, ali sistem jo nije poeo da funkcionie na
standardni nain. Ovog puta krenulo je samo etvoro dobrovoljaca. Njih su slubeno odabrale etiri
zemaljske sile koje su zasnovale Kapijsku Korporaciju (Marsijanci su se tek kasnije zainteresovali),
i tako su se na brod ukrcali po jedan Amerikanac, Kinez, Sovjet i Brazilac. Poueni iskustvom
pukovnika Kaplana i ostalih koji su pokuali pre njih, poneli su dovoljno hrane, vode i kiseonika da
im potraju est meseci; ovog puta nisu hteli da rizikuju.
Ispostavilo se da im sve te zalihe nisu bile potrebne. Brod ih je vratio ve posle etrdeset devet dana,
i to ne praznih ruku.
Ispostavilo se da je njihovo odredite bila orbita oko neke planete otprilike Zemljine veliine. Uspeli
su da pokrenu lender i njih troje ga je, u stvari, upotrebilo da stupe na povrinu planete.
Prvi put u istoriji oveanstva, ljudi su hodali po povrini jednog nebeskog tela koje nije pripadalo
Sunevoj sviti.
Prvi utisci bili su pomalo razoaravajui. Druina sastavljena od predstavnika etiri sile ubrzo je
otkrila da je planeta prola kroz gadna razdoblja. Povrina joj je bila sprena, kao da ju je poharala
neka velika vatra, a u pojedinim delovima detektori zraenja prosto su skviali. Znali su da ne mogu
dugo tamo ostati. Ali na neto manje od milje udaljenosti od lendera, niz ogoljenu padinu stenovite
visoravni na koju su se spustili, pronali su izvesne kamene i metalne formacije koje su izgledale
vetake; kopajui oko njih izvadili su tri predmeta za koja su smatrali da bi ih vredelo poneti kui.
Jedan od njih bila je ravna ploica sa trouglastim crteom koji se jo nazirao na uglaanoj povrini.
Drugi je bio nekakav keramiki predmet otprilike veliine cigare, sa tragovima niti... klin? Trei,
cilindar duine jednog jarda, bio je napravljen od hroma i probuen na nekoliko mesta; to je mogao
biti muziki instrument, ili deo neke maine... ak i Hilova cev.
ta god da su predstavljali, to su bili artefakti.
Kada je posada sastavljena od predstavnika etiri velike sile ponosno pokazala svoje trofeje po
povratku na asteroid Kapiju, izazvano je i te kakvo komeanje. Nijedan od ta tri predmeta nije,
dodue, liio na neko veliko tehnoloko otkrie. Pa ipak, ako su se mogle nai ovakve stvari, onda je
sigurno bilo i drugih... i nema sumnje to su mogle biti stvari od mnogo vee upotrebne vrednosti.
To je otvorilo sezonu meuzvezdane zlatne groznice.

Prolo je mnogo vremena pre nego to je neko ponovo imao toliko sree. Konano, statistika koja je
voena o misijama to su kretale sa asteroida Kapija pokazivala je da su se sa etiri od pet putovanja
prospektori vraali ne donosei nita to bi mogli da pokau osim fotografija i instrumentacionih
oitavanja. Petnaest odsto uopte se nije vraalo. Samo je jedan brod na dvadeset donosio nekakav
opipljiv komad hiijevske tehnologije, a veina tih stvari bili su samo kurioziteti... ali onih nekoliko
koji su bili neto vie od kurioziteta, predstavljali su blago neprocenjive vrednosti.
Samo, njih je, na alost, bilo sasvim malo i pronalaeni su sasvim retko. Da e biti tako ve je
pokazalo samo istraivanje planete Venere, jer u svim tim stotinama milja hiijevskih tunela ispod
povrine Venere pronaeno je ne vie od desetak spravica.
Nema sumnje da su neke od njih donele veliku zaradu onima koji su otkrili kako da ih kopiraju.
Anisokinetiki udara predstvljao je pravo udo. Udari ga na jednom kraju, a sila udarca izlazi sa
strane. Jo je vee udo bilo to to su naunici uspeli da odgonetnu na kom naelu radi, tako da su
poeli da ga upotrebljavaju u svim oblastima gradnje i proizvodnje, pa ak i za popravke po kui.
Vatreni biseri predstavljali su tajnu. Isto kao i takozvane molitvene lepeze.
A onda su, razume se, ljudi stigli do asteroida Kapija i tamonja flota brodova predstavljala je
najvee pronaeno blago. Meutim, na asteroidu nije bilo nieg drugog osim brodova, a u brodovima
nije bilo nieg drugog osim sprava za upravljanje. Ceo asteroid je bio prazan, gotovo hirurki ist...
kao da su Hiiji namerno ostavili brodove, ali zato odstranili sve drugo to bi moglo biti od neke
vrednosti.
Vie od dvadeset godina istraivai sa Kapije odlazili su u potragu za svime to se moglo pronai.
Vraali su se sa slikama i priama, raznim ivim stvarima i mineralima; meutim, hiijevskih
artefakata bilo je tako malo.
Zato je toliko prospektora sa Kapije umrlo siromano... ili jednostavno umrlo.

Misija "Kutija za alat

Neki su takoe umirali bogati, ni ne znajui da su se obogatili. Takav je bio sluaj sa jednim od
najveih pronalazaka. Na nesreu, troje od petoro koji su doli do tog otkria nisu imali od njega
nikakve koristi, jer nisu preiveli put.
Tu su misiju zapoeli trojica Austrijanaca, dva brata i njihov ujak, koji su poslednji novac od
nasledstva iskoristili da plate put do Kapije. vrsto su odluili da krenu samo u oklopljenom brodu.
Kako je jedini takav brod bila Petica, u poslednjem trenutku su regrutovali jednog Junoamerikanca,
Manuela de los Fintasa, i jednu Amerikanku, eri Lofat, da pou s njima.
Stigli su do neke planete i spustili se; nita naroito nisu pronali na njoj. Meutim, njihovi
instrumenti su pokazivali da negde u okolini ima hiijevskog metala, tako da su krenuli u potragu za
njim.
Pronali su lender. Naputen, samo nebo zna kada. Ali nije bio prazan.
Najvea stvar koju su pronali u lenderu bila je gomila estougaonih kutija od hiijevskog metala,
ija duina jedva da je dostizala metra, dok im visina nije bila ni upola tolika; teili su po dvadeset
tri kilograma. Bio je to alat. Pojedini komadi bili su im poznati - i beskorisni, bar koliko su oni znali:
desetak malih, molitvenih lepeza, istih onakvih kakve su nalaene u velikom broju po hiijevskim
tunelima i drugim artefaktima. Meutim, bilo je tu predmeta kao to su odvijai, samo sa savitljivim
osovinama; stvari slinih odvrtkama, ali nainjenih od nekog mekog materijala; stvari koje su
podseale na sonde za testiranje elektrine energije, ali se ispostavilo da su to bili samo rezervni
delovi za neke druge maine Hiija.
Bio je to veliki uspeh. Postali su milioneri... bar oni preiveli.
Taj pronalazak leao je na samoj povrini planete. Ali prospektori sa Kapije uskoro su otkrili da
povrine planeta nisu ba prava mesta na kojima treba traiti uzorke blaga Hiija. Ispod povrine bilo
ga je mnogo, mnogo vie.
Od samog poetka o nestalim Hiijima znalo se jedno: voleli su tunele. Tuneli Hiija koji su se
prostirali jednim delom Venere nisu bili jedinstveni. Primerci su nalaeni gotovo na svim mestima
koja su Hiiji posetili, to su dokazala istraivanja koja su sledila stare meuzvezdane tragove. I
sama unutranjost asteroida Kapija predstavljala je pravi lavirint tunela; isto je bilo i sa "drugim
Kapijama" koje su pronaene tokom daljnjih istraivanja. Gotovo svaka planeta na kojoj su Hiiji
ostavili bar nekog traga imala je iskopane tunele, obloene njihovim osobenim metalom. Kada bi
uslovi na povrini bili nepogodni (kao na Veneri), bilo je mnogo sloenih tunela. Ali ak i na jednom
tako lepom svetu kao to je bila Pegina planeta nalazilo ih se nekoliko. Posebna vrsta antropoloki
obrazovanih strunjaka, koji su nazvani hiolozi, strastveno je pokuavala da razabere kako je
izgledao taj nestali narod, pretpostavljajui da pripada rasi rovaa, poput pacova torbara, pre nego
rasi koja boravi na drveu, poput ljudi... Pokazae se da su hiolozi bili u pravu... ali morae da
proe mnogo vremena pre nego i jedan od njih bude u to siguran.
Svi tuneli uglavnom su liili jedan na drugi. Bili su obloeni nekom gustom, vrstom, metalnom
supstancom koja je sijala u mraku: nazvana je hiijevski metal. U prvim tunelima koje su ljudi
posetili, na Veneri i na samom asteroidu Kapija, taj sjaj je bio bledoplave boje. Plava boja bila je
daleko najzastupljenija meu bojama hiijevskog metala;, meutim, u brodovima Hiija neki delovi
bili su napravljeni od zlatnog hiijevskog metala, a kasnije su istraivai pronali hiijevski metal
koji je sijao crveno ili zeleno.
Niko nije znao zato su metali Hiija bili razliitih boja. Hiolozi tu nisu mogli mnogo da pomognu.
Jedino to su umeli da kau o povremenim razlikama u boji hiijevskog metala bilo je to da su, kako
se inilo, tuneli od plavkastog metala bili uglavnom najsiromaniji artefaktima Hiija: tamo gde je
bilo zlatnog, crvenog i zelenog metala gotovo uvek su istraivai nali vie blaga.
Dok mukarci i ene nisu poeli da ue kako da istrauju Galaksiju u brodovima Hiija, bili su,
razume se, ogranieni na tunele Kapije i Venere, koji su sijali plavom svetlou. A u njima nije bilo
mnogo blaga, mada je ono to bi ponekad nali bilo od velike vrednosti. U tunelima otkrivenim na
najizdanijim planetama metalni zidovi su uvek u poetku bili plavi, a menjali su boju upravo na
onim mestima gde su bile smetene najvee zbirke korisnih alatki. Niko nije znao zato... ali, u to
vreme, niko nije znao ba mnogo o Hiijima.

Misija "Greja"
Vu Fengce odabrao je da krene u jedinici. To je imalo i svojih prednosti i nedostataka. Najvea
prednost sastojala se u tome to e, ako ne nae mesto gde bi mogao da se spusti, moi sam da zadri
ceo nauni bonus koji e mu biti jedina nagrada.
Meutim, nije tako ispalo. Kada je iziao iz NSP-a, naao se na orbiti oko neke planete koja je bila
manje-vie Zemljinog tipa.
I tako je Vu bio primoran da se suoi sa problemom sa kojim je morao da se suoi svaki prospektor
koji je na put krenuo sam: ako poe lenderom na povrinu, u brodu nee ostati niko. Ako mu se bilo
ta dogodi na povrini, nee imati ko da ga spase. Bio je preputen sam sebi.
Njegov drugi problem sastojao se u tome to je opis "Zemljinog tipa" samo priblino odgovarao
svetu koji je trebalo da istrai. Pod "Zemljinim tipom" podrazumevalo se da je planeta bila otprilike
odgovarajue veliine, da je imala atmosferu i da je opseg temperature dozvoljavao postojanje
vodene pare u vazduhu, vode u tenom stanju u plitkim morima, i smrznute vode u hladnijim
delovima. To ipak nije bio raj. Hladniji delovi preotezali su se gotovo celom planetom. Najbolja je
bila zona oko polutara, koja je prilino podseala na Labrador.
Ako je ovde ikada iega bilo na nekom drugom delu povrine, sada se nalazilo pokriveno ledom
debelim hiljadama stopa. Nije imalo svrhe sputati se na gleer; Vu nikako nije mogao da kopanjem
stigne do onoga to je moda lealo ispod njega. Posle mnogo pretraivanja konano je pronaao golu
stenu koja je virila iz leda i spustio se na nju. Optimizam ga je do tada ve napustio. Okolina nije
puno obeavala... meutim, instrumenti su mu doneli bolje vesti nego to se nadao.
Obavetavali su ga da se tu nalazi tunel.
Vu je vebao ulaenje u tunel. ak je imao i potrebnu opremu. Grdnu je snagu utroio na postavljanje
mehurastog zaklona koji je trebalo da zatiti velike builice na struju od spoljanjeg vazduha, a na to
mu je otilo i puno vremena, tako da je uglavnom istroio sve zalihe. Ali uspeo je da ue unutra.
Bio je to plavi tunel.
To ba nije bilo ohrabrujue, ali to je dalje odmicao, poeo je da primeuje i neke druge boje. Kada
je stigao do crvenog segmenta pronaao je neku ogromnu mainu... kasnije su strunjaci na osnovu
njegovog opisa zakljuili da je re o kopau tunela... ali on nije imao snage da je podigne, niti je
imao opremu (kao ni hrabrosti, to se toga tie) da pokua da je rastavi na delove. U zelenom delu
tunela nalazile su se bale neega za ta je Vu prvi mah pomislio da je tkanina, ali se ispostavilo da su
to kristalne oplate od kojih su pravljene "molitvene lepeze". U zlatnom delu nalazilo se... zlato.
Bilo je mnogo gomila malih estougaonih kutija od hiijevskog metala; sve su bile hermetiki
zatvorene. I teke.
Vu nije mogao sve da ih ponese, a i polako je gubio snagu. Uspeo je da dve kutije prenese na lender i
onda je odleteo odatle, sa vrstom namerom da se vrati u Petici.
Na nesreu, kada se bezbzedno naao na Kapiji, ispostavilo se da nijedna Petica nee da prihvati kod
koji ga je tamo odveo. Nisu htele ni Trojke, ni Jedinice koje su leale u dokovima, ekajui na
posadu.
Izgleda da je samo Jedinica u kojoj je pronaao tu planetu mogla ponovo tamo da ga odnese.
Ali i to mu se izjalovilo. Pre no to je uspeo ponovo da je dobije i opet krene, neko drugi je uzeo
njegovu Jedinicu... i otiao na put bez povratka.
I tako su Vuu ostale samo one dve kutije; meutim, njihov sadraj mu je obezbedio dom u provinciji
ensi. U jednoj od njih nalazili su se kalemovi grejaa. Nisu radili, ali su bili gotovo upotrebljivi,
tako da su naunici uspeli da ih osposobe. (Kasnije su bolji i vei pronaeni na Peginoj planeti, ali
Vuovi su ipak bili prvi.) U drugoj kutiji nalazile su se spravice za merenje mikrotalasnog fluksa.
Naunici su dugo lupali glavu nad tim spravicama, ali su postavljali pogrena pitanja. Jedino u ta su
bili sigurni bilo je to kako rade. U tom trenutku nijednom od njih nije palo na pamet da se zapita zato
je Hiije u toj meri zanimao milimetarski mikrotalasni fluks. Da jeste, mogli su mnogim ljudima
utedeti mnogo nepotrebne zbrke.

U tunelu na nekoj inae neprivlanoj planeti jedan prospektor pronaao je prvi primerak hiijevske
maine za kopanje tunela. U tunelu na satelitu slinom Mesecu, satelitu jednog udaljenog gasnog
dina, jedan drugi kopa pronaao je "kameru" koja je kao "film" koristila takozvane "vatrene
bisere". Takoe u jednom tunelu Vitalij Klemenkov pronaao je mali ureaj koji je zaeo celu novu
industriju... a njemu doneo samo crkavicu.
Pria o Klemenkovu spada u one sa baksuznim krajem. On je pronaao napravu koju su naunici
nazvali "piezofon". Njen glavni operativni deo bila je dijafragma nainjena od istog materijala kao i
"krvavi dijamanti", pronaeni kako u tunelima na Veneri, tako i u mnogim drugim. Materijal je bio
peizoelektrian: proizvodio je elektrinu struju pri stiskanju, i obrnuto. Razume se, unaokolo je bilo
mnogo krvavih dijamanata, mada niko pre Klemenkova nije znao da oni predstavljaju osnovnu
sirovinu za piezoelektrine ureaje. Klemenkov je sanjao o nevienm bogatstvu. Na nesreu, glavne
komunikacione laboratorije na Zemlji, ispostave kablovskih, telefonskih i satelitskih korporacija,
prekrojile su hiijevski model u neto to su same mogle da proizvode. Klemenkov ih je, razume se,
tuio... ali ko je mogao da se nosi sa advokatima najveih korporacija na svetu? I tako se zadovoljio
malim dividendama... koje jedva da su, u stvari, bile neto vee od prosenih carskih prihoda.
Postojala je jo jedna velianstveno izdana i raznovrsna vrsta mesta na kojima se moglo nai blago
Hiija. Meutim, u poetku to niko nije znao, mada, da su valjano razmislili o primeru koji im je
davala sama Kapija, mogli su dedukcijom doi do zakljuka; no, jo manje je neko znao da su ta
bogata nalazita, u stvari, bile zamke. ena po imenu Patria Bouver bila je prvi prospektor sa Kapije
koji je prijavio da je pronaao jedno takvo mesto... i kao to je to esto bio sluaj, to joj nije donelo
nimalo dobra.

Misija "Fabrika hrane"

Patria Bouver krenula je u Jedinici. Nije imala pojma kuda se uputila. Bila je zadovoljna to je put
bio srazmerno kratak... do take okretanja stigla je za sedam dana, do odredita za etrnaest... i
zapanjila se kada su joj instrumenti saoptili da je siuna, udaljena zvezda koja joj je bila najblia, u
stvari, staro, poznato Sunce.
Nalazila se u Oortovom oblaku kometa, daleko iza orbite Plutona, i pristajala je uz neto to je van
svake sumnje predstavljalo artefakt Hiija. I to veliki: bio je dugaak osam stotina stopa, procenila je
ona, i nije liio ni na ta to je iko pre nje prijavio.
Kada je Bouverova stigla na tu stvar i osvrnula se, shvatila je da je bogata. Cela stvar je naprosto
bila pretrpana mainama. Nije imala pojma emu su one sluile, ali bilo ih je toliko da uopte nije
sumnjala kako e neke od njih, moda mnoge, biti isto onako vredne kao grajei, kopai tunela ili
anisokinetiki udarai.
Mehur se raspukao kada je shvatila da ne moe da se vrati na Kapiju. Njen brod nije hteo da krene.
ta god da je radila sa kontrolnim ureajima, ostajao je nepokretan. Ne samo da nije hteo automatski
da je vrati u luku iz koje je krenula, ve nije hteo apsolutno nigde da krene.
Patria Bouver se zaglibila, nekoliko milijardi milja od Zemlje.
Ispostavilo se da je artefakt u radnom stanju; u jednom njegovom delu, koji Pat Bouver uopte nije
videla, i dalje se proizvodila hrana, i to pola miliona godina poto su ga Hiiji tu ostavili, pri emu
su same komete koriene kao sirovine... ugljenik, vodonik, kiseonik i azot, osnovni elementi od kojih
se uglavnom sastoje ljudska hrana i ljudsko telo. Da je Pat to znala... da je primorala sebe da istrai
tu stvar... mogla je jo dugo tamo da poivi. (Mada, razume se, ne dovoljno dugo da doeka nekog ko
bi je spasao.)
Ali ona to nije znala. Znala je samo da je u ozbiljnoj nevolji. Poslala je dugaku radio-poruku na
Zemlju, udaljenu dvadeset pet svetlosnih dana, u kojoj je objasnila gde se nalazi i ta se dogodilo.
Zatim se ukrcala u lender i usmerila ga u pravcu Sunca. Popila je pilulu za uspavljivanje, smestila se
u frizer... i umrla unutra.
Znala je da je sve protiv nje. Nije bila zamrznuta kako treba da bi mogla da se nada da e je oiveti,
a i mali su bili izgledi da e iko ikada pronai zamrznuto telo i pokuati da ga oivi. To se i
obistinilo: niko je nikada nije pronaao.

Fabrika hrane nije bila jedini artefakt Hiija u svemiru koji je sluio i kao zamka za neoprezne. Bilo
je ukupno dvadeset devet ovih velikih objekata - nazvani su "sakupljake zamke" - negde u Galaksiji.
Ona koju je pronala nesrena Patria Bouver nalazila se u Oortovom oblaku i nije bila jedini
artefakt koji su Hiiji ostavili za sobom i koji je i dalje radio. Nije ak bio ni jedini za koji je neki
svemirski brod sa Kapije imao uprogramiran kurs. Veoma daleko, nalazila se jo jedna garaa za
parkiranje svemirskih brodova koju su Hiiji ostavili da krui oko jedne druge zvezde... gotovo iste
veliine kao Kapija; ljudi su je nazvali Kapija Dva.
Tu je zatim bilo i Etelino Mesto.
Etelino Mesto otkrila je veoma rano jedna ena koja je sama krenula u misiju. (Zvala se Etel Klok.)
Zatim ga je ponovo otkrila skupina Kanaana u oklopljenoj Trojci; po trei put ga je otkrila jedna
Jedinica, kojom je pilotirao ovek iz Korka, u Irskoj, po imenu Terens Horan. Kanaani nisu otkrili
samo artefakt. Otkrili su takoe Etel Klok, jer je bila tamo kada su stigli. A Horan ih je sve otkrio
kada je prispeo, a kasnije druine nastavile su da otkrivaju one koji su stigli pre njih, jer niko od njih
nikuda nije vie otiao. Isti sluaj kao i sa Pat Bouver u Fabrici hrane - za sve njih to je bilo
odredite sa koga nije bilo povratka. Kontrolne table bi se ponitile odmah po prispeu.
Nije bilo naina da se izvuku sa tog artefakta.
Svi su smatrali da je to prava teta, poto je Etelino Mesto bilo pravo udo. Bio je to objekat
otprilike veliine jedne krstarice, ali bez postrojenja; bar niko od njih nije mogao da ih pronae. Bilo
je tu maina za spravljanje hrane, regeneratora vode, vazduha i svetla; sve je to i dalje radilo, i posle
svih tih milenijuma koji su proli. Hiiji su gradili maine da traju. tavie, na Etelinom Mestu bilo
je mnogo astronomskih instrumenata, takoe u ispravnom stanju.
Odbaeni su imali na raspolaganju puno vremena da istrae svoj novi dom. Nita drugo nisu imali da
rade. Maine za proizvodnju hrane su ih hranile; ivoti im nisu bili ugroeni. Stvorili su, u stvari,
malu koloniju koja je mogla lako da opstane. Mogla je ak da postane i stalna, stvarajui nova
pokolenja naseljenika, da Klokovu nije prolo doba plodnosti kada su Kanaani stigli, ili da je meu
kasnijim pridolicama bilo ena.
Veoma rano su shvatili da je Etelino Mesto neka vrsta astronomske opservatorije.
Odmah im je bilo jasno i zbog ega je opservatorija bila upravo tu postavljena. Etelino Mesto bilo je
na orbiti udaljenoj otprilike hiljadu astronomskih jedinica (to e rei, priblino pet svetlosnih dana)
od krajnje spektakularnog para astronomskih objekata. Binarne zvezde nisu inae bile naroito
zanimljive. Ovaj par bio je jedinstven. Jedna od zvezda pripadala je prilino standardnoj vrsti, mada
retkoj... bio je to vreo, pulsirajui, superdinovski primerak mlade i ljubiaste zvezde tipa F. Ve
samo to vredelo je izvestan bonus... da su imali naina da to prijave... ali zato je njen sadrug bio
mnogo udniji. Zvezda tipa F imala je iskoeni prsten od toplog gasa, nagovetavajui da jo nije
dostigla krajnje stelarno stanje. Njen sadrug se ceo sastojao od gasa, i to ne ba naroito toplog gasa
- bio je to ogroman, gotovo providni gasni din.
to su ga vie gledali, to im je izgledao udniji. Zvezde je trebalo da budu kugle. A ne diskovi.
Diskolikog parnjaka bilo je, osim toga, teko posmatrati, ak i sa hiijevskim optikim instrumentima.
Liio je na slabu skarletnu mrlju na nebu. Bio je suvie hladan da bi zraio mnogo svetlosti.
Instrumenti Hiija nisu bili u stanju da im kau njegovu temperaturu, jer se Hiiji nisu setili da
obezbede i tablice za prebacivanje svojih mera u Celzijuse, Kelvine ili ak Farenhajte. Klokova je
cenila da se penje u najboljem sluaju do moda pet stotina K... to je znailo da je mnogo hladniji
od povrine Venere, na primer; hladniji ak i od cepanice koja gori u kakvom ognjitu na Zemlji.
Otkrili su da je najbolje vreme za posmatranje kada pomrauje svog sadruga, zvezdu tipa F. Budui
da je orbita Etelinog Mesta bila retrogradna u odnosu na disk, do takvih pomraenja dolazilo je
mnogo ee nego to bi to bio sluaj da je njihov artefakt na neki nain mirovao na nebu. Ipak, nisu
ona bila ba tako esta. Etel Klok je videla samo jedno pomraenje, ubrzo po svom sputanju. Kada
je nastupilo sledee, s njom su ve bili Kanaani i Horn, a to je bilo dvadeset godina kasnije.
Pria o Etelinom Mestu ipak se sreno zavrila po njene zarobljenike... odnosno, srazmerno sreno.
Konano su ljudi nauili kako da usmeravaju brodove Hiija tamo gde su sami to eleli. Ubrzo potom
jedna istraivaka ekipa, koja je umeno vladala svojim brodom, pronala je petoro zarobljenika,
tako da su konano bili spaseni.
Ali malo kasno. Etel Klok je ve bila u sedamdeset osmoj godini, a ak je i Horan imao blizu
pedeset. Nisu ak dobili ni naune bonuse. Ve su odavno prestali da se izdaju, jer Kapijska
Korporacija vie nije postojala.
Srea im ne bi bila naklonjena ni da su se ranije vratili jer se ni tada ne bi obogatili od dobijenih
nagrada. Na nesreu, taj binarni sistem zvezda bio je ve poznat. Ispostavilo se da su ga astronomi sa
Zemlje sasvim dobro poznavali zbog njegovih veoma zbunjujuih osobina. Zvezda se zvala Epsilon
Aurige i njene tajne su bile odgonetnute. To su uspeli da uine astronomi sa Zemlje pomou svojih
konvencionalnih instrumenata kada je hladni disk binarnog sistema proao izmeu Zemlje i svoje
primarne zvezde tipa F za vreme pomraenja 2000. godine.

Prolo je vie od pedeset godina od asa kada se prvi prospektor sa Kapije spustio na jednu od tih
"sabirnih zamki" i trenutka kada je otkrivena poslednja od njih. Na jednu zamku dospelo je ak osam
razliitih misija. Kada bi stigli do koje, vie nisu mogli da se vrate. Na veini su se nalazile fabrike
hrane, koja je ili tu proizvoena ili je dovoena automatskim letelicama iz samostalnih postrojenja u
blizini, tako da nasukani putnici nisu gladovali, niti im je nedostajalo vazduha ili vode. Svega
nekoliko ih nije imalo ove pogodnosti... bar ne u radnom stanju. U tim sluajevima prospektori su
samo nalazili naputene brodove Hiija i po nekoliko sasuenih leeva.
Hiolozi su poeli da veruju da su te "sabirne zamke" neemu sluile... da su moda ak bile
vienamenske, mada nisu mogli sa sigurnou da utvrde emu su to sve mogle da poslue. Nijedna
nije bila dostupna iteljima planeta; na naseljenim planetama nije bilo tunela, niti bilo kakvog blaga
do koga bi se moglo stii bez svemirske letelice.
Kao da je to bila neka vrsta testa inteligencije koji su postavili ti nestali tuinci. Gotovo kao da su
Hiiji, pre nego to su otili tamo gde su otili, namerno ostavili tragove koji su vodili ka njima.
Meutim, ak je i te tragove bilo teko pronai. Nijedna inteligentna rasa nije mogla da ih pronae
pre nego to bi sama ovladala makar primitivnim putovanjima izmeu planeta.
A najvee nagrade bile su jo bolje skrivene.
Istine radi, treba pomenuti da prvo povratno putovanje do Fabrike hrane nije obavio nikakav
prospektor sa Kapije. Pat Bouver je samo stigla do nje. Ekspedicija koja je omoguila da ugljenino-
vodonino-kiseoniko-azotna (UVKA) hrana pomogne gladnima na Zemlji prispela je do nje u
hemijskoj raketi sa Zemlje, dovezavi se spiralnom putanjom do spoljanjih oblasti Sunevog
sistema.
Obavili su oni i vie od toga, jer su pomou Fabrike hrane doli do jo jednog velikog otkria. Zvalo
se Raj Hiija. Bila je to najvea letelica Hiija koja je ikada pronaena, dugaka vie od pola milje,
dva puta vea od nekog prekookeanskog broda. Imala je oblik vretena (poznati hiijevski dizajn) i
bila je naseljena. Na njoj su iveli potomci ogledne skupine austrolopitekusa koje su Hiiji uhvatili
na povrini Zemlje pre pola miliona godina; bilo je tu i jedno ljudsko bie, sin para prospektora koji
su stigli do Raja Hiija u brodu sa Kapije... i ostali tamo zarobljeni. Tu su se nalazili i uskladiteni
umovi (bedno uskladiteni, ali maine koje su obavile posao nisu ni bile napravljene za skladitenje
ljudskih bia; ljudi se jo nisu razvili kada su napravljene te maine) vie od dvadeset prospektora sa
Kapije koji su tamo stigli na svojim putovanjima u jednom smeru.
Sve je to bilo divno...
I vie nego divno. Prvi put, hiijevska tehnologija ne samo da je bila na dohvat ruke ve i dostupna.
Bar je poneto od nje bilo razumljivo... i moglo se prekopirati... pa ak i poboljati! Ta blaga nisu
bila samo korisne mrvice koje je trebalo da zadovolje radoznalost naunika, ili da donesu bogatstvo
nekolicini srenih nalazaa. One su znaile bolji ivot za sve.
Raj Hiija nije predstavljao samo svemirsku stanicu. Bio je to brod. Ogroman. Dovoljno velik da je
mogao prevesti veliki broj kolonista i na taj nain okonati ljudsku bedu... 3800 emigranata po
putovanju mogli su da biraju kuda e... a taj je brod sasvim sigurno mogao da obavi bar jedno
putovanje meseno.
Konano je ljudska rasa dola u priliku da zapone kolonizaciju Galaksije.
 8. U POTRAZI ZA DRUTVOM

Najvei "nauni" bonus koji je Kapijska Korporacija ponudila svojim prospektorima nije bio u
pravom smislu nauni, ve emocionalni. Pokazao je da ak ni Kapijska Korporacija nije potpuno
bezoseajna. Bonus je ekao svakog istraivaa koji otkrije ivog i zdravog Hiija - i nije bio mali.
Peo se do pedeset miliona dolara.
To je bio bonus o kome su samo mogli da sanjaju svi oajni istraivai sa Kapije, ali teko da je
ijedan od njih ikada oekivao da e ga zasluiti. Moda vlasnici Korporacije nisu ni oekivali da e
ikada morati da ga isplate. Svi su dobro znali da su svi znaci koje su Hiiji ostavili za sobom, a koje
je iko ikada pronaao, bili stari stotinama hiljada godina. Takoe su najverovatnije sumnjali da e
onome ko otkrije ivog Hiija biti dozvoljeno da se vrati i saopti svetu ljudi ta je pronaao.
Bilo je jo slinih bonusa koji su pripadali oblasti emocionalnog. Bili su manji, ali se i za njih
vredelo pomuiti. Najvei je predstavljala otvorena ponuda od deset miliona dolara za otkrie neke
inteligentne rase tuinaca. Posle izvesnog vremena taj bonus se neto lake dobijao. Prospektor ga je
mogao zaraditi ako bi pronaao bilo kakvo ivo bie koje je pokazivalo i najmanje znake pameti. Taj
se novac ak mogao dobiti i za pronalaenje mrtvih primeraka. Pronalazaa koji otkrije prvi ne-
hiijevski artefakt ekao je bonus od jednog miliona, a otprilike pola miliona za otkrie bilo kakvog
"potpisa" - to e rei, nekog od mnotva nepogreivih znakova inteligencije, kao to su jasno
kodirana radio-emisija, ili otkrie sintetikih gasova negde u atmosferi neke planete.
Nije bilo nemogue, ubeivali su prospektori sa Kapije jedni druge, astei se u tamonjem Plavom
Paklu, da e neko negde jednom pronai neto slino. Morali su. Svi su znali da mora postojati negde
jo koja inteligentna rasa. Nemogue da su Hiiji bili jedina inteligentna bia u Vaseljeni pored ljudi.
Je li tako?
To nije bila nova ideja. Jo od sredine dvadesetog veka naunici su oslukivali, ne bi li uli signale
koje druge civilizacije u svemiru, i pokuavali su da izraunaju kolika je verovatnoa da e ih ikada
zauti. Neki momak po imenu Stefan Dojl izraunao je da bi trebalo da postoji negde oko 63.000.000
planeta u Galaksiji na kojima ima ivota; kasniji naunici su, polazei od stroijih pretpostavki,
prosto sasekli ovaj broj... ali teko da je ijedan od njih bio voljan da ga svede na nulu. Gotovo svi su
se slagali da mora postojati izvestan broj... i prospektori sa Kapije odista su nastavili da pronalaze
planete na kojima je bilo ivota. A ako je postojao bilo kakav ivot, uopte nije bilo van pameti
kladiti se da e pre ili kasnije izvesni oblici tog ivota evoluirati ka inteligenciji...
Ali gde se ona samo nalazi?

Na kraju im se posreilo i napravili su nekoliko zanimljivih otkria, mada su ona bila retka.
Prve nedvosmislene znake tuinske inteligencije (ne raunajui same Hiije, razume se) otkrila je
trolana posada iz Pasadine, u Kaliforniji, sa Zemlje. Izili su iz nadsvetlosnog pogona i obreli se na
orbiti oko jednog sunca koje je na prvi pogled dosta obeavalo (identifikovano je kao G-4, to je
znailo da je priblino slino Zemljinom Suncu po tipu i pogodnostima koje je prualo); ubrzo potom
otkrili su planetu odgovarajue veliine u samom sreditu naseljive zone.
Nevolja je bila u tome to je planeta bila u pravoj zbrci. Najvei deo jedne polulopte predstavljao je
pusto golih kamenitih ravnica, proaranih vulkanima; uz to, ta polulopta bila je topla. Nisu postojali
okeani. Nije ak imala bilo ta nalik na atmosferu, iako su joj masa i graa nagovetavali da bi je
moglo biti.
Meutim, imala je branu. I to veliku.
Brana se nalazila na manje pustonoj strani planete, ali nije bila u najboljem stanju. Nije to bila brana
za ije je graenje koriena visoka tehnologija... preko ravnice je bilo nagomilano kamenje u duini
od pola kilometra. Nekada je to, van svake sumnje, bila rena dolina, ali od reke vie nita nije
ostalo. to se toga tie, nije mnogo ostalo ni od brane. Ali i to to je ostalo nije moglo nastati
prirodnim putem. Neko je navukao sve to kamenje na to mesto iz nekog odreenog razloga. Martin
Skranton i njegove dve sestre pokuali su da se spuste na tu planetu. Uspeli su u tome, ali im su
dodirnuli tle, senzori za toplotu poeli su da urlaju; povrina ak i oko brane bila je toplija od take
kljuanja vode. Nisu bili sigurni, ali mislili su da su videli tragove neega to su mogla biti druga
kamena zdanja na nekoliko planinskih vrhova, premda nita to bi imalo prepoznatljiv oblik.
Kada su se vratili na Kapiju, naunici su doli do zakljuka da je planetu zadesila neka nesrea...
moglo ju je, na primer, udariti neko lutajue nebesko telo, verovatno veliine Kalista; taj udar
uslovio bi da sva mora ispare i zatrpao bi vei deo planete istopljenim stenjem, a atmosfera bi
iscurela u svemir... i, oh, da, svakako, pobio bi sve organsko to ju je ikada naseljavalo.
I tako, Skranton nije pronaao inteligentan ivot. Tvrdio je da je bar naao mesto na kome je nekada
bilo inteligentnog ivota. Kapijska Korporacija to nije mogla nazvati uspehom, jer nije zadovoljavalo
odredbe predviene za dobijanje bonusa za otkrie razumnog ivota. Ali ipak...
Dugo su razmiljali - i na kraju isplatili pola bonusa za uspean pokuaj.

Prva iva, ne-ljudska, inteligentna rasa koju su istraivai pronali nije se raunala. Nisu bili ba
toliko ne-ljudi i nisu bili ba naroito inteligentni. (Nije ih ak ni otkrio neki brod sa Kapije; ljudi
koji su ih nali krstarili su po krajnjim granicama Zemljinog vlastitog Sunevog sistema u primitivnoj
raketi napravljenoj na Zemlji.) Ti "tuinci" bili su daleki potomci plemena australopitekusa sa
Zemlje, a pronaeni su na velikom brodu Hiija (ili artefaktu), koji je kruio orbitom u Oortovom
oblaku kometa, nazvanom "Raj Hiija".
Kao to smo videli, ti drevni australopitekusi nisu tamo dospeli sami od sebe. Hii su ih izdvojili
radi odgajanja, za vreme one davnanje posete predljudskoj Zemlji. Zatim su ih prepustili brizi i nezi
maina... vie od pola miliona godina.
Druga rasa tuinaca bila je bolja. Prolo je mnogo vremena pre nego to je pronaena, ali oni su
oigledno predstavljali ono pravo. Bili su nesumnjivo inteligentni... dokazali su to time to su
samostalno putovali kroz meuzvezdani prostor! Ipak su i oni u izvesnoj meri razoarali. S njima nije
bilo nimalo zabavno razgovarati.
Ni njih nisu pronali prospektori sa Kapije... Kapijska Korporacija ve je gotovo postala istorija
kada su oni pronaeni. I dalje je, razume se, postojala. Ali vie nije bila sredinje mesto akcije, jer
do tada su ljudska bia ve nauila da kopiraju dosta od tehnologije Hiija i na svoju ruku su kretala
u nove oblasti Galaksije.
U to vreme, jedan meuzvezdani brod, na tada ve rutinskom krstarenju, otkrio je neku nepoznatu
letelicu. Ispostavilo se da je to brod na fotonski pogon, koji je polako dahtao izmeu zvezda na
putovanju koje je trajalo vekovima.
Tehnologija oigledno nije bila hiijska! A ni ljudska, pa ak ni australopitekuska: dugo oekivana,
nova tuinska rasa konano je pronaena! Meutim, njih su Hiiji, u stvari, otkrili jo odavno. Bia
iz jedrenjaka bili su potomci onih koje su Hiiji nazivali "Spori plivai", a ljudi upoznali kao
"Lenjivce". Nema sumnje da su bili tuinci i pouzdano nisu bili Hiiji, a sasvim su sigurno bili
inteligentni.
I to je bilo sve ime su imali da se podie. Lenjivci su prebivali u mulju. iveli su u lutajuim
arkologijama u polusmrznutim kaama metana i ostalih gasova i, mada su odista uspeli da lansiraju te
fotonske svemirske jedrenjake, nisu imali neke druge privlane osobine. Najgore od svega bilo je to
to su bili uasno spori. Njihov metabolizam odvijao se ritmom reakcija slobodnih radikala u
ledenom mulju u kome su obitavali, ba kao i njihove misli i govor.
Mnogo je vremena prolo pre no to je ijedno ljudsko bie bilo u stanju da uspostavi bilo kakvu vrstu
korisne komunikacije sa Lenjivcima koji su bili spori poput pueva... a tada, kao to se ispostavilo, to
vie i nije bilo vano.

Misija "Smrdljiva bomba"

etvoro ljudi koji su uestvovali u ovoj misiji potroili su dosta vremena i dosta novca - na sudu.
Pokuavali su da dobiju spor protiv Kapijske Korporacice za bonus od deset miliona dolara. Mislili
su da imaju izgleda.
Nisu naili na neku naroitu planetu. Sasvim sigurno nije bila naroito privlana. Bila je mala i topla;
njeno sunce bio je jedan crveni patuljak, udaljen svega etvrt astronomske jedinice. A planeta je
zaista zaudarala. Po tome je i dobila naziv.
Ta je planeta takoe bila velikim delom prekrivena vodom... ne iskriavim tropskim morima, ve
muljevitim okeanom koji je isparavao metan u atmosferu to se ve uglavnom sastojala od metana. Ta
stvar nije mogla da se udie. A i da je mogla, niko to ne bi poeleo, zbog smrada; uz to, ni na ono
malo suve povrine na planeti nije bilo nieg zanimljivog.
To nisu bile ba dobre vesti za ljude iz broda, ali ni potpuno porazne. Ispostavilo se da su oni izvrili
izvesne neobine pripreme pre no to su krenuli sa Kapije, tako da su bili bolje opremljeni od
prosene posade iji je cilj bio samo da se spusti i malo unaokolo razgleda.
Bili su porodica i doli su iz Singapura. Porodicu su sainjavali Dimi Oh Kip Fa, njegova ena
Dejzi Mek Tan Da i njihove dve mlade kerke, Deni Oh Sing Dat i Rozmari Oh Ting Lu. Porodica
Oh bila je vrlo stara u Singapuru. Nekada su bili veoma bogati, a porodino bogatstvo stekli su
podvodnim rudarenjem. Kada je Malezija zauzela ostrvo i izvrila eksproprijaciju celokupne
industrije, Ohovi vie nisu bili bogati, ali su zato prethodno mudro sklonili dovojno novca u
vajcarsku i Dakartu, tako da su mogli da plate put do Kapije i da im jo dovoljno ostane za dodatnu
opremu koju su poneli sa sobom. Bila je to oprema za podvodna istraivanja. Kao to Dimi Oh ree
svojoj porodici: "Ohovi su jednom zaradili mnogo novca zahvaljujui morskom dnu. Moda moemo
ponovo."
Poto su sve to poneli sa sobom, proizlazilo je da u Peticu mogu smestiti samo etvoro ljudi, ali oni
ionako nisu eleli da im se iko stran pridrui. Kada su videli na kakvu su planetu stigli zahvaljui
srenom drebu, gospoa Mek je blaeno uutala... konano.. a njena kerka Deni je kazala: "Isuse,
tata, ipak nisi tako glup."
ak ni Ohovi nisu poneli opremu za dubinsko ronjenje i instrumente koji bi im omoguili da izvre
sistematsko osmatranje morskog dna na Smrdljivoj bombi. Bilo je toliko dna koje je trebalo istraiti,
a tako malo vremena. Sa sobom su poneli est podmorskih kugli sa instrumentima. Spustili su ih u
globalni okean na est nasumce odabranih mesta.
Zatim su se vratili na brod i stali da ekaju prijem.
Kada su se kugle vratile na povrinu, Ohovi su ispitali svaku ponaosob da vide ta su pronale.
Usledilo je razoaranje. Instrumenti nisu nigde otkrili metal Hiija. Nije bilo ni traga ni
transuranskim ili drugim radioaktivnim elementima koji bi se eventualno mogli vaditi i prebacivati na
Zemlju.
Meutim, instrumenti su uhvatili izvesne elektrine sile koje, kako se inilo, nisu dolazile iz nekog
izvora koji bi se mogao identifikovati. Bili su pravilni na prijatno neprvilan nain. Stvarali su lepe,
zaokruene talase na CRT-u, a kada je Deni Ort, koja je sluala predavanja iz cetaceanske etologije,
usporila signale i propustila ih kroz sintesajzer zvuka, zazvuali su... ivo.
Da li su ti signali bili jezik? Ako je tako, kakva su to iva stvorenja njime govorila?
Tada je poelo povlaenje po sudu.
Porodica Oh je tvrdila da jezik pouzdano dokazuje postojanje inteligentnog ivota. Advokati
Korporacije su odvratili da cvranje i kretanje ne predstavlja jezik, ak i ako je elektromagnetske, a
ne akustike prirode. (Ti signali su uistinu vie zvuali kao cvranje cvraka ili glasanje ptica nego
kao bilo kakav artikulisani jezik.) Ohovi su zapitali kako bi cvrci mogli da komuniciraju pomou
elektrinih impulsa osim ako nisu bili dovoljno bistri da sagrade neto poput radio-aparata?
Advokati Korporacije su odvratili da nije utvreno postojanje radio-aparata, ve samo elektrinih
polja, odnosno da ta stvorenja moda imaju organe koji stvaraju struju nalik na elektrinu jegulju.
Ohovi su na to kazali: aha, znai priznajete da nam dugujete bar bonus za otkrie tuinskog ivota,
izvolite ga odmah isplatiti. Advokati Korporacije su odvratili: prvo nam pokaite primerke. Ili
fotografije. Ili bilo ta to e dokazati da su ti tuinski oblici ivota stvarni.
Razume se, sve se to sporo odvijalo. Izmeu odgovora u ovom dijalogu proticalo je i po est do osam
meseci sasluanja i uzimanja izjava. Posle tri parniarske godine Korporacija je, gunajui, pristala
na sporazum od etvrt miliona dolara, koji je jedva pokrio honorar advokata Ohovih.
Mnogo godina posle toga, neko drugi je krenuo na isti put, ali sa boljom opremom. Nove podvodne
sonde imale su svetiljke i kamere, tako da su pronali ta je to proizvodilo signale. Nije bila posredi
inteligencija. Ve crvi... desetak metara dugaki, bez oiju, koji su iveli od sumpornih isparenja
podvodnih termalnih otvora. Seciranjem je utvreno da imaju elektrine sisteme, kao to su Ohovi i
tvrdili. I to je bilo sve to su imali, a to je bilo zanimljivo.
Bez obzira na sve, Ohovima je sledovalo jo nekoliko stotina hiljada, poto je potvreno da su prvi
otkrili tuinski ivot. Meutim, nisu ih dobili. Nisu vie bili u prilici da pokupe nove bonuse, jer se
nisu vratili iz poslednje misije.

Ipak, bonus za inteligentni tuinski ivot nije ostao neisplaen. Druge dve ekipe istraivaa sa Kapije
pokupile su po deset miliona svaka. Pronali su ono to je Korporacija, sa izvesnim ustupcima,
pristala da nazove "inteligentnim" tuincima.
Svi su priznali da je Korporacija u oba sluaja bila fleksibilna. ak i sreni istraivai, mada ih to
nije spreilo da pokupe novac. "Vudu-svinje" liile su na plavokone mravojede i valjale su se u
blatu, poput domaih svinja na Zemlji. Proglasili su ih "inteligentnima", jer su razvile izvestan oblik
umetnikog izraavanja: pravile su male kipove, oblikujui ih zubima (to jest, onim to su koristili
kao zube), a to je bilo vie nego to je ijedna ivotinja sa Zemlje ikada napravila. I tako je
Korporacija filozofski isplatila bonus.
Drugi su bili "Kvanciji". iveli su u moru na jednoj udaljenoj planeti. Imali su siuna peraja, koja
nisu bila prave ake; to je bio razlog to nisu mogli nita da proizvedu, tako da ih niko nije smatrao
tehnoloki razvijenima. Meutim, imali su odreen, manje vie prevodiv, jezik. Bili su neosporno
pametniji od, recimo, delfina ili kitova ili svega drugog na Zemlji osim samog oveka... pa je
Korporacija i za njih isplatila bonus. (Do tada se ve toliko obogatila da je, u stvari, postala,
dareljiva.)
To su bila sva iva bia koja su pronaena.
Bilo je i tragova drugih "civilizacija" koje su nestale. Tu i tamo, na po nekoj planeti naene su
metalna zdanja koja jo nije potpuno izjela ra; na drugima je opet bilo dokaza da je neko, u neko
doba, otiao tako daleko da je zagadio svoju okolinu nedvosmisleno vetakim radionukleidima.
I to je bilo to.
to su vie nalazili, to je uenje bilo vee. Gde su se dele stare civilizacije? One koje su dostigle
zemaljski stepen kulture pre milion ili milijardu godina? Zato nisu preivele?
To je bilo kao da su prvi istraivai, recimo, amazonske dungle pronali kolibe, farme, sela, ali
umesto ivih stanovnika samo leeve. Istraivai bi se sigurno pitali ta je pobilo sve te ljude.
Problem je muio i prospektore sa Kapije. Mogli bi to da prihvate, da nisu pronali tragove nijedne
druge inteligencije (ne raunajui, razume se, Hiije). Sa istim pitanjem odavno su se suoili i drugi
pripadnici ljudske rase, koje su ove stvari teorijski zanimale: istraivanja SETI i kosmoloke
procene pripremili su ih za pustu Vaseljenu. Ali u njoj su nekada postojala druga stvorenja koja su,
kako izgleda, bila u stanju da stvore tehnologiju na kojoj se nalazila i ljudska i koji nisu bili nita
gluplji od ljudi. Postojali su, ali ih vie nije bilo.
ta se dogodilo sa njima?
Mnogo je vremena prolo pre nego to je ljudska rasa dola do odgovora na to pitanje, a kada se to
dogodilo, nimalo joj se nije svideo.
 9. ZLATNO DOBA

Kada su ljudska bia poela da kre put kroz ogromnost Galaksije, svet koji su ostavili za sobom
poeo je da se menja. Dugo je trebalo, ali konano su uda Hiija koja su prospektori sa Kapije
doneli kui poela da menjaju stvari nabolje za itelje Zemlje... ak i za one najsiromanije.
Jedno kljuno otkrie pokrenulo je sva ostala. Posredi je bilo odgonetanje jezika Hiija. Najtei deo
u tome bilo je pronalaenje bilo kakvog pisanog teksta Hiija, poto oni, kako izgleda, nisu znali za
olovke, hartiju ili tampu. Svako ko je razmiljao o tome bio je sasvim ubeen da su Hiiji morali na
neki nain beleiti stvari; ali kako su to inili?
A odgovor je bio na dohvat ruke: tajanstvene "molitvene lepeze" bile su, u stvari, "knjige" Hiija.
Stvar je bila oigledna... ali nevolja je bila u tome to se one nisu mogle itati bez nekog pomagala
visoke tehnologije.
Kada je jednom ustanovljeno da su to zapisi, ostalo je preputeno lingvistima. Posao i nije bio
naroito teak. U svakom sluaju nije bio tei od, recimo, davnanjeg deifrovanja "Linearnog B"
pisma, a olakavajua okolnost bila je ta to su otkrivena mesta, na "Raju Hiija" i drugde, gde su
postojali uporedni tekstovi na oba jezika.
Kada je obavljeno deifrovanje molitvenih lepeza, bile su potpuno razjanjene neke od
najneuhvatljivijih tajni Hiija. Jedna od najvanijih bila je ona koja je omoguila da se nainiti
kopiju nadsvetlosnog pogona Hiija. Tada je mogla da pone prava kolonizacija. Ogromni brod
nazvan "Raj Hiija" bio je prvi upotrebljen u tu svrhu, jer je ve bio tu. Prebacivao je na hiljade
siromanih emigranata po putovanju do novih domova na mestima kao to je bila Pegina planeta, a to
je bio samo poetak. Posle pet godina tom brodu pridruili su se i drugi, koje su ljudi napravili... Bili
su to podjednako brzi brodovi, a neretko i vei.
A na rodnoj planeti...

Na rodnoj planeti prvu veliku promenu donele su fabrike UVKA hrane.

Jednostavno reeno, one su zauvek stavile taku na umiranje od gladi. Fabrike UVKA hrane Hiija
nalazile su se na orbiti u kometnom prostoru... to je bio razlog zbunjujueg zanimanja Hiija za
Oortove oblake koje je dugo muilo ljude, da bi sada konano bilo razjanjeno. Kopije ovih fabrika
koje su ljudi napravili mogle su svuda da se postave... to jest, svuda gde je postojala zaliha osnovna
etiri elementa. Jedina druga potrebna sirovina bila je so neophodna da se upotpuni ishrana.
I tako su uskoro nikle fabrike UVKA hrane na obalama Velikih Jezera u Severnoj Americi, jezera
Viktorija u Africi i svuda gde je bilo vode, etiri osnovna elementa i ljudi koji su hteli da jedu. Bilo
ih je du obala svakog mora. Niko vie nije gladovao.
Niko nije pre vremena umirao od gladi... i uskoro je gotovo postala istinita tvrdnja da niko vie nije
umirao. Za to su postojala dva razloga. Prvi je bio vezan za hirurgiju i, udno, takoe za fabrike
UVKA hrane.
Ve dugo, ljudska bia su znala kako da zamene svaki istroeni organ. Sada, delovi potrebni za
zamenu nisu vie morali da budu vaeni iz leeva. Istim sistemom kojim se stvarala UVKA hrana -
premda znatno istananijim - mogli su se proizvoditi i ljudski organi po meri za ugraivanje ljudima
u nevolji. (Preko noi je propala cela opaka industrija ubijanja zbog potreba trita.) Niko nije morao
da umre zato to su mu se istroili srce, plua, bubreg, creva, ili beika. Trebalo je samo da preda
potrebne podatke o sebi ljudima iz odeljenja za rezervne telesne delove u fabrikama UVKA hrane;
poto bi oni izvukli nove organe iz svoje amniotike supe, preostajalo je jo samo da ih hirurzi ubace
na odgovarajue mesto.
U stvari, procvale su sve nauke vezane za ivot. Fabrike hrane Hiija omoguile su identifikaciju, a
zatim i reprodukciju, pa ak i stvaranje, na hiljade novih biolokih agenata... anti-antigena; antivirusa;
selektivnih encima; zamena za elije. Bolesti su jednostavno izile iz mode. ak su zaboravljene i
one vene traume kao to je bilo propadanje zuba, raanje i obina prehlada. (Zato bi se bilo koja
ena muila u trudnoi, kada neka druga maina za razmnoavanje... recimo, krava... moe biti
ubeena da prihvati oploeno jajace, odgaji ga do sazrevanja i zatim porodi zdravo i kmeavo?)
Postojao je jo jedan razlog. Ako bi, bez obzira na sve, osoba ipak konano umrla jednostavno usled
toga to je dolo do propadanja celokupnog organizma, ipak nije morala potpuno da umre.
Postojao je jo jedan izum Hiija - koji je najpre bio pronaen na brodu zvanom "Raj Hiija" - izum
koji je prilino relativisao pojam smrti. Hiijevska tehnika pohranjivanja umova mrtvih u maine
obezbedila je postojanje "mrtvaca" na Raju Hiija. Kasnije, na Zemlji, omoguila je stvaranje
korporacije "Drugi svet", iji je lanac operatora dejstvovao irom sveta, preuzimajui vau
preminulu majku, enu ili prijatelja da bi pohranili njegovo ili njeno seanje u kompjuter i tako vam
omoguavali da razgovarate sa njim ili njom kada god to zaelite... zauvek. Ili dotle dok je neko
plaao skladitenje njegovih ili njenih podataka.
U poetku to nije moglo biti isto kao stvarni ivot. Ali bilo je ipak mnogo bolje nego nepovratno
umreti.
Sa napretkom tehnologije, razume se (a napredovala je veoma brzo), mainsko skladitenje ljudske
inteligencije postalo je lake i mnogo bolje.
Kada je postalo stvarno dobro, poeli su da se javljaju neki neoekivani problemi. Da iznenaenje
bude jo vee, problemi su bili teoloke prirode. Obeanja koja su davale postojee religije na
Zemlji bila su ispunjena onako kako to religijske voe nikada nisu planirale, jer sada je zaista,
izgleda, postala tana tvrdnja da je "ivot" samo neka vrsta uvertire, odnosno da "smrt", u stvari, nije
nita drugo do odskoni kamen za "veni blagoslov na nebu".
ovek na samrti, koji se potom probudi u obliku zbirke bita u fajlu podataka ogromne mree
kompjutera, moe lako da se zapita zato se tako grevito i dugo drao ivota u svom organskom telu,
kada mainskom ivotu posle smrti ba nita ne nedostaje. Nita nije izgubio sa smru. I dalje je
mogao da "osea". Umovi uskladiteni u maini jeli su koliko su hteli... nisu bili vani ni troak ni
godinja doba za planiranje menija... a ako su hteli, mogli su i da vre nudu. (Uopte nije bilo vano
to je hrana koju je mrtvac jeo bila samo simboliki predstavljena bitima podataka, jer je i on takav
bio. Za njega nije bilo razlike.) Bile su mogue sve bioloke funkcije. Nije se liavao nijednog
telesnog zadovoljstva. Mogao je ak da vodi ljubav sa svojom najdraom... ali pod uslovom da je i
ona bila uskladitena u istoj mrei... ili sa veim brojem najdraih, stvarnih i zamiljenih, ako mu je
takav bio ukus. Ako bi poeleo drutvo ivih prijatelja koje je ostavio za sobom, nita ga nije moglo
spreiti da se pojavi pred njima (u obliku mainski generisanog holograma) radi razgovora, ili
prijateljske igre karata.
Mogao je takoe da putuje; i moda najpopularnije od svega, da radi.
Konano, u osnovi ljudskog rada stoji samo jedna vrsta obrade podataka. Ljudi ne kopaju temelje za
solitere. To rade maine; ljudi samo upravljaju mainama, a to se moglo obavljati isto tako dobro iz
skladita maine kao i lino.
Sve one knjige koje su preminuli nameravali da proitaju... drame, opere, baleti, orkestarska
izvoenja... sada su najzad imali vremena da u njima uivaju. Vremena koliko su hteli. I kadgod su
hteli.
To je odista bio pravi raj. Stil ivota mrtve osobe bio je upravo onakav kakvim ga je ona zamiljala.
Nije morala da brine o tome ta moe sebi da "dozvoli", ili o tome ta je bilo "loe po nju". Jedina
ogranienja postavljale su vlastite elje. Ako bi takva jedna osoba poelela da krstari ili da pijucka
hladni rum na kakvoj tropskoj plai, trebalo je samo to da narui. Skladita podataka bi tada prizvala
svako okruenje koje bi mu se dopalo, autentino do najsitnijih pojedinosti kao i ono stvarno i isto
toliko vredno. Gotovo kao da se ivelo u savrenoj video igri. U upotrebi je bila re "savreno", jer
simulacije nisu bile nita loije od stvarnosti; u stvari, bile su bolje. Tahiti bez komaraca, francuska
kuhinja koja ne goji, uivanje u planinarenju bez mogunosti nesrenog sluaja. Preminuli su mogli da
skijaju, plivaju, uivaju u svim zadovoljstvima... i nikada nisu bili mamurni.

Neki ljudi nikada nisu sreni. Bilo je nekoliko formalno mrtvih koji nisu bili zadovoljni. Pijuckajui
aperitive u CafQ de la Paix ili splavarei niz reku Kolorado, pravili bi beleke o ukusu kamparija i o
vodenim kapljicama, pitajui se: "Ali da li je ovo stvarno?"
ta je, u stvari, "stvarno"? Ako mukarac apue nene rei svojoj voljenoj preko telefona sa velike
daljine, ta je to to ona "stvarno" uje? To nije njegov dragi glas. To je samo podrhtavanje
atmosfere. Analiziran, grafiran i pretvoren u niz brojki; ono to se rekonstruie u telefonskoj slualici
koju ona dri prislonjenu uz uvo predstavlja sasvim drugaije podrhtavanje vazduha. To je
simulacija.
A, u krajnjoj liniji, ta je to to ona uje kada se usne njenog dragog nalaze samo nekoliko ina
daleko? Njeno uho nije to koje "uje" rei. Uho samo registruje promene u pritisku koji izgovorene
rei vre na uzengiju i nakovanj. Isto tako, oko samo reaguje na promene u hemikalijama osetljivim
na svetlost. Na ivcima je da prijave te stvari mozgu, ali oni prijavljuju samo kodirane simbole
stvari, ne same stvari, jer ivci ne mogu da prenesu zvuk glasa ili sliku Mon Blana; oni jedino
dostavljaju impulse koji stoga nisu stvarniji od digitalizovanog glasa preko telefona.
Um koji naseljava mozak pretvara potom te kodirane impulse u obavetenja, zadovoljstvo ili lepotu. I
um koji naseljava skladite maine moe isto to da uini.
Stoga, sva "mainska" zadovoljstva nisu bila nita manje "stvarna" od onih "prirodnih". A kada bi
udnja za zadovoljstvima stala da jenjava posle (subjektivnih) milenijuma ili dva, uvek je preostajao
rad. Neka od najveih muzikih dela toga razdoblja komponovali su "duhovi", a bili su zasluni i za
neka od najveih naunih dostignua.
Stvarno je bilo zauujue da je toliko ljudi i dalje vie volelo da se dri svojih organskih ivota.

Sve je to vodilo ka jednoj prilino iznenaujuoj situaciji, mada je moralo da proe izvesno vreme
pre nego to je to iko shvatio.
Kada su istraivai sa Kapije poeli da donose korisnu tehnologiju Hiija, broj stanovnika na Zemlji
nije mnogo prelazio deset milijardi. To je, razume se, bio samo veoma mali deo ljudskih bia koja su
ikada ivela. Najpribliniji odgovor koji biste dobili na pitanje koliko je ukupno, od nastanka sveta,
na Zemlji ivelo ljudi, glasio bi... oh, ovaj, moda... da kaemo, negde oko sto milijardi ljudi.
To je ukljuivalo sve. Vas, vaeg suseda, bricu vaeg roaka. Predsednika Sjedinjenih Drava, papu
i enu koja je vozila kolski autobus kada ste imali devet godina; tu su bile ubrojane sve rtve
graanskog rata, amerike revolucije i peloponeskih ratova, kao i svi preiveli; svi Romanovi,
Hoencolernovi i Ptolemejevii, kao i svi Jukeovi i Kalikakovi; Isus Hrist, Cezar Avgust i krmari u
Betlehemu; prva plemena koja su prela preko prevlake koja je spajala Sibir sa Novim svetom, kao i
plemena koja su ostala; "Q" (proizvoljno ime dato neznanom prvom oveku koji je koristio vatru),
"X" (proizvoljno ime dato njegovom ocu) i prvobitna afrika Eva. Taj broj je ukljuivao sve, ive ili
mrtve, koji su bili klasifikovani kao ljudska bia i roeni pre prve godine Kapije.
Sve u svemu, taj broj je iznosio, kao to rekosmo, oko sto milijardi ljudi (dodajte ili oduzmite koju
milijardu), a najvei deo njih otpadao je na preminule.
A onda su naili Hiiji, odnosno medicina nadahnuta Hiijima, i stvari su se promenile.
Broj ivih se najpre udvostruio jednom, pa drugi put, da bi potom nastavio da se udvostruuje. A i
iveli su due. Zahvaljujui modernoj medicini, nisu umirali dok to nisu sami eleli. Ohrabreni
medicinskim dostignuima i osloboeni bolnih iskustava, uglavnom su imali decu, i to mnogo dece. A
kada bi ipak "umrli"...
E pa, kada bi ipak "umrli", nastavljali bi da "ive" u mehanikim skladitima, a meu sve veim
brojem elektronske populacije nije uopte bilo smrtnih sluajeva.
Tako je broj ivih nastavio da raste, dok je broj onih stvarno mrtvih ostajao u osnovi isti, pa je ishod
bio neizbean. Ali kada je stvar postala jasna, svi su bili iznenaeni; konano je, naime, prvi put u
celokupnoj ljudskoj istoriji, broj ivih nadmaio broj mrtvih.
Sve je to imalo neke zanimljive posledice. Osamdesetogodinja starica koja je pisala pornografske
memoare o svojim mladalakim gresima nije vie mogla da izostavi imena video zvezda, gangstera i
biskupa - ne, naime, ako su ti gresi bili stvarni - jer su video zvezde, gangsteri i biskupi i dalje bili tu
da isprve stvari.
To je bio veliki plus za najstarije linosti iz mainskog skladita. Imena koja su oni izostavili iz
seanja na svoje telesne dane bila su zasigurno i stvarno mrtva, te tako nisu bila u stanju da ospore
prie.

Nije vie bilo tako loe iveti u svom telu. Gotovo niko vie nije bio siromaan.
To jest, nisu bili siromani to se novca tie. ak ni na Zemlji. Nisu bili siromani ni u posedima.
Sve njihove fabrike sa pametnim robotima isporuivale su mudre kuhinjske sprave, maine za zabavu,
pokretne video telefone - a radile su neprekidno. Gradovi su postali stvarno veliki. U starim
Sjedinjenim Dravama prednjaio je Detroit sa svojim megazdanjima Nove Renesanse od po tri
stotine spratova, koja su obuhvatala sve, od spavaonica Dravnog univerziteta Vejn do reke; u tom
kristalnom ziguratu ivelo je sto sedamdeset miliona ljudi i svako od njih imao je lini televizor sa tri
stotine kanala i holografske video ureaje koji su popunjavali sve rupe koje bi ostavile emisione
stanice. U svom rezervatu, pleme Navaho Indijanaca (koje je sada brojalo osamdeset miliona
pripadnika) podiglo je fantastinu graevinu; na njenih prvih etrdeset spratova spravljani su
smrznuti obroci, proizvodila se odea i tkane su krpare za prodaju turistima, a sve ostale spratove do
vrha naseljavale su mnogolane Navaho porodice. Na pesku pustinje Kalahari !Kungi su provodili
dane u izobilju i dokolici. Broj stanovnika u Kini dostigao je te godine dvadeset milijardi, a svaka
porodica je imala frizer i struju. ak su i u Moskvi police robnih kua GUM bile prepune radio-
aparata sa satovima, kartama za igranje i dins-konfekcijom.
Moglo se proizvesti sve to je iko hteo. Bilo je energije; sirovine su padale u kaskadama iz svemira.
Poljoprivreda je konano postala racionalizovana kao i industrija: roboti su sejali polja i skupljali
letinu... genetiki skrojene useve, obogaene pomou vetakog ubriva koje nije zagaivalo okolinu,
i briljivo navodnjavane mudrim, automatskim irigacionim sistemom. I sve su to, razume se,
dopunjavale fabrike UVKA hrane.
A ako je neko i dalje oseao da mu Zemlja ne prua sve to je izvoleo poeleti... uvek mu je na
raspolaganju stajao ostatak Galaksije.
To je bio izbor kojim su raspolagali telesni ljudi. Meutim, oni mainski uskladiteni imali su mnogo
vie. Imali su sve. Sve to su ikada mogli da poele i sve to su uopte mogli da zamisle.
I zaista, postojao je samo jedan problem vezan za mainsko skladitenje posle smrti, a on se sastojao
u relativnosti vremena.
Tome nije bilo pomoi. Maine su dejstvovale bre od ivih ljudi. U meusobnim optenjima izmeu
mainski uskladitenih osoba i ljudi od krvi i mesa koje su ostavili za sobom dolazilo je do
svojevrsnog hendikepa prilikom razgovora. Mainski uskladitenima su ljudi od krvi i mesa bili
oajno dosadni.
Onima koji su jo bili ivi bilo je prilino lako da razgovaraju sa dragim pokojnicima (jer su dragi
pokojnici otili samo do najblieg kompjuterskog terminala), ali nije bilo ba naroito zabavno.
Podsealo je, u stvari, na grozno spore razgovore sa Lenjivcima. Dok su se ljudi od krvi i mesa
muili da postave jedno jedino pitanje, njegov mainski uskladiten "pokojnik" imao je vremena da
pojede (mainski uskladiteni) obrok, da odigra nekoliko rundi (simulisanog) golfa i da "proita" Rat
i mir.
injenica da su mainski uskladiteni dejstvovali toliko bre stvarala je takoe izvesne emocionalne
probleme njihovim naslednicima od krvi i mesa. To je naroito dolazilo do izraaja odmah po
umiranju. Dok bi se obavio pogreb i ucveljeni pozvali onog koji je preminuo, preminuli je
najverovatnije ve otiao na oputajue, iako simulisano, krstarenje po (takoe simulisanim)
norvekim fjordovima, nauio da svira (nestvarnu) violinu i stekao stotinu novih mainski
uskladitenih prijatelja. Preivelima se jo moda nisu ni osuile suze na obrazima, a preminuli je
ve gotovo zaboravio da je umro.
U stvari, kada su razmiljali o svom ivotu u ljudskom obliku, verovatno su oseali nostalgiju, ali po
svoj prilici im je bilo drago to je s tim gotovo... isti je sluaj bio i sa svakom postarijom odraslom
osobom koja se prisea svog detinjstva tokom koga je pravila krupne greke i uglavnom bila
pometena i zabrinuta.
Mainsko skladitenje je jo za neto krivo - ostavilo je pogrebnike bez posla. Mainski
uskladitenima nije bio potreban mauzolej da bi ih se seali. Umiranja su i dalje bila praena
ceremonijama, ali one su sada pre liila na svadbe nego na tugovanja; posao pogrebnog zavoda
preuzeli su dobavljai.
Psiholozi su izvesno vreme brinuli o ovome. Poto su mrtvi (na neki nain) i dalje bili ivi, pa ak i
dostupni, kako e ucveljeni na kraju prevazii svoj bol?
Kada je, meutim, sve postalo obina, rutinska svakodnevica, odgovor je odmah bio jasan. Bol nije
predstavljao nikakav problem. Nije imalo za im da se ali.

Na nesreu, puni stomaci i udoban ivot ne stvaraju uvek i dobre ljude.

Te stvari, verovatno, pomau donekle. Pa ipak, crvi ambicije i zavisti koji prebivaju u ljudskom umu
ne mogu se lako zadovoljiti. Jo u dvadesetom veku je primeeno da radnik koji uspe da se iz stana
bez tople vode uspne do kue na ranu sa videom i sportskim kolima i dalje zavidi svom susedu koji
ima jakuzi i trideset dva metra dugaku jahtu sa kabinom.
Ljudska rasa se nije izmenila usvajanjem tehnologije Hiija. I dalje je bilo ljudi koji su tako snano
eleli ono to su drugi imali, da su pokuavali to da im oduzmu.
I tako, kraa nije iskorenjena. Kao ni osujeeni ljubavnici, unesreene rtve ili obine psihopate koji
su pokuavali da izlee svoje nedae silovanjem, napadima ili ubijanjem.
Prethodno razdoblje je takve ljude zatvaralo u kazneno-popravne domove (meutim, pokazalo se da
su zatvori predstavljali samo kole za usavravanje zloina) ili su ih predavali delatima (ali zar to i
dalje nije bilo ubistvo sa predumiljajem, samo to se obavljalo pod okriljem drave?).
Zlatno doba je to bolje reavalo. Novi postupci nisu bili toliko osvetoljubivi i moda nisu sasvim
zadovoljavali one koji su se zalagali za kanjavanje. Ali su imali uinka. Drutvo je bar bilo u punoj
meri zatieno od otpadnika. Ako je i bilo jo zatvora (a bilo ih je), njima su upravljali straari-
roboti kojima su uputstva izdavali kompjuteri, a ti straari niti su spavali niti su primali mito. Jo
bolje od zatvora bile su izgnanike planete, na koje su mogli biti deportovani okoreli prestupnici.
Kriminalac ostavljen na planeti sa niskim stepenom tehnologije verovatno je mogao da se prehrani i
nastavi da ivi, ali nije bilo naina da sagradi meuzvezdani brod i vrati se u civilizaciju.
A za najtee sluajeve postojao je Drugi Svet.
Njihovi umovi bili su verno reprodukovani u mainskom skladitu, a tela odstranjena. Mogli su biti
uklonjeni bez aljenja. Najtea kazna postala je liena svoje neumitne konanosti. Po izvrenju kazne,
kriminalci nisu bili mrtvi. Bili su i dalje ivi... po poslednjoj modi, razume se... ali su zasvagda
postali bezopasni. Iz te vrste zatvora niko nikada nije uslovno bio puten, niti je iko ikada uspeo da
pobegne.

Sve to je bilo neophodno da bi se sve ovo dogodilo, pored znanja koje je omoguilo izradu ureaja,
bila je energija.
Hiiji su se istakli i na tom planu. Hiijevska tajna stvaranja energije razreena je posle ispitivanja
jezgra Fabrike hrane; u pitanju je bila hladna fuzija. Posredi je bilo isto ono sabijanje dva atoma
vodonika u jedan atom helijuma koje se odigravalo i u jezgru svake zvezde, ali ne na istim
tempreturama. Izlazna temperatura reakcije iznosila je oko 900 stepeni Celzijusovih... to je bila
gotovo idealna temperatura za stvaranje elektrine energije... a pored toga, proces je bio bezbedan.
Znai, energiju su imali. Bila je jeftina. Zahvaljujui ovom pocesu, deset hiljada termoelektrana
ostalo je bez posla, tako da je bio zaustavljen efekat staklene bate usled koga se Zemlja zagrevala, a
zagaivanje vazdunog omotaa oko Zemlje prestalo je preko noi. Mala vozila sagorevala su
vodonik ili su se kretala zahvaljujui skladitu kinetike energije koja je pokretala toak-zamajac.
Sve drugo napajalo se putem elektrine mree.
Stvari su zaista poele da se popravljaju na Zemlji, jer ni ljudska tehnologija nije prestala da se
razvija.
Nije sve u toj rascvetaloj nauci i tehnologiji Zemlje dobijeno od Hiija. Na primer, kompjuteri.
Kompjuteri koje su pravili ljudi bili su bitno bolji od hiijevskih, jer Hiiji nikada nisu uspeli da ih
sasvim saobraze svojim osnovnim potrebama. Njihovi metodi obrade podataka bili su potpuno
drugaiji i u izvesnom smislu ne ba najbolji. Kada su naunici sa Zemlje poeli da iznalaze naine
da dodaju hiijevska poboljanja ve monim ljudskim mainama, dolo je do prave eksplozije
znanja koja je zaela nove tehnologije u svim oblastima ljudskog ivota.
Ureaji zasnovani na kvantnim dejstvima odavno su zamenili nespretne silikonske mikroipove, tako
da su kompjuteri postali za red veliine bri i bolji. Niko vie nije morao da ukucava program. Samo
bi rekao kompjuteru ta od njega oekuje da uradi i kompjuter bi to uradio. Ako su uputstva bila
neodgovarajua, kompjuter bi postavio prava pitanja i na taj nain otklonio nesporazum... Bila je to
neposredna komunikacija, licem u lice: mainski stvoren hologram razgovarao je sa svojim
gospodarem od krvi i mesa.
Hiijevska hrana i hiijevska energija... kompjuteri ljudi... hiijevska biohemija udruena sa
medicinom ljudi...
Svet ljudi konano se prema svakom ivom stvorenju odnosio ljudski. Ako je bilo koje ljudsko bie i
pored svega toga elelo neto vie, na raspolaganju mu je stajala cela Galaksija.

Preostalo je jo gorue i nikada zaboravljeno pitanje vezano za same Hiije.

Bili su neuhvatljivi. Njihova dela nalazila su se posvuda, ali niko nikada nije video ivog Hiija,
mada su svi istraivai sa Kapije arko eleli da ih sretnu, a gotovo svi ljudi sa Zemlje su sanjali (ili
imali komare) o tome kako e izgledati kada budu pronaeni.
Rasprave su se rasplamsavale. Odgovori su bili retki. Preovladavala je teorija da su Hiiji na neki
tragian nain izumrli. Moda su istrebili jedni druge u nekom pogubnom ratu. Moda su se, iz nekih
nepoznatih razloga, odselili u kakvu udaljenju galaksiju. Moda ih je pogodila neka sveobuhvatna
bolest... ili su se vratili na stepen varvarstva... ili su jednostavno zakljuili da im je dosta
meuzvezdanih putovanja.
Svi su se slagali bar u jednom: Hiiji su nestali.
A upravo su u tome svi greili.
 10. U JEZGRU

Nije bilo tano da su Hiiji izumrli. Svakako ne kao rasa, a, udnovato, u zapanjujuem broju
sluajeva nisu umirali ak ni pojedinano.
Hiiji su bili i te kako ivi i oseali su se sasvim dobro. Niko nije mogao da ih pronae jednostavno
zato to nisu eleli da budu pronaeni. Imali su dovoljno dobrih razloga da odlue da se sklone na
nekoliko stotina hiljada godina pred svakom neeljenom potragom.
Hiiji su se sakrili u jezgro Galaksije, unutar jedne ogromne crne rupe... tako velike crne rupe da su
se u njoj nalazile hiljade zvezda, planeta, satelita i asteroida; svi su se kretali zajedno po orbiti u tako
malom prostoru da je njihova udruena masa zakrivila prostor oko njih. Svi Hiiji su bili tamo - njih
nekoliko milijardi ivelo je na oko 350 natkrivenih planeta unutar njihovog jezgra.
Za stvaranje te ogromne rupe za skrivanje Hiiji su dovukli 9733 pojedinane zvezda zajedno sa
pripadajuim planetama i ostalim telima koja su kruila oko njih. Izmeu ostalog, na taj nain su
dobili u pojedinim delovima zaista nevieno nono nebo. Sa povrine Zemlje ljudska bia mogla su
golim okom da vide moda najvie etiri hiljade zvezda, od vatreno plavo-belog Sirijusa pa sve do
onih este veliine, koje su se nalazile na samoj treptavoj granici vidljivosti. Hiiji su imali vie
nego dvostruko zvezda na raspolaganju, koje je mnogo lake bilo videti jer su se nalazile neverovatno
blizu - one plave bile su mnogo sjajnije od poznatog Sirijusa, one boje rubina bile su gotovo
podjednako jarke kao Zemljin Mesec, a najveom blistavou odlikovale su se skupine koje su
obuhvatale i po stotinu zvezda.
Razume se, ista ta gustina zvezda liavala je Hiije noi. Osim za vreme velike oblanosti, oni nisu
znali za veliku tamu. Na njihovim planetama unutar Jezgra retko kada nije moglo bar da se ita pri
udruenoj svetlosti zvezda.
Zahvaljujui tolikom broju zvezda, imali su dovoljno planeta na kojima su mogli da ive. Hiiji su
naseljavali samo mali postotak raspoloivih planeta, ali zato su one koje su izabrali da na njima
obitavaju uinili zaista prijatnima za boravak. Prirodno, veliki delovi ovih planeta bili su umereno
zagrejani, sa prijatnom atmosferom i povrinskom gravitacijom koja je najvie odgovarala Hiijima
(ne razlikujui se bitno od Zemljine). To nije bilo sluajno. Razumljivo je da su izabrali najbolje
planete i njih premestili u svoju koloniju u jezgru kako bi mogli da ih nasele. Tamo su sagradili
gradove i fabrike, podigli farme i kultivisali okeanske ribnjake... nita od toga uopte nije podsealo
na ljudske ekvivalente, ali je svejedno dobro dejstvovalo. U stvari, dejstvovalo je mnogo bolje. Sve
to su gradili, sejali i pravili bilo je tako briljivo uraeno da uopte nije dovodilo do zagaenja
ivotne sredine, niti je delovalo nakaradno. Smestili su se udobno kao bubrezi u loju.
Meutim, mesto ipak nije bilo savreno. Ali postoji li uopte negde neko savreno mesto. Jamajka
ima svoje orkane, Kalifornija vetrove Sveta Ana, ak i na Tahitiju postoji kina sezona. I gotovo
idealne klime uglavnom imaju ponekad neprijatno vreme. I Hiiji su imali meteoroloke nevolje u
svom sklonitu u jezgru. Njih nisu muili kia ili vetar, ve nedostaci svake crne rupe. Crne rupe
uvlae u sebe sve to se nae u blizini. One to ine velikom snagom, stvarajui ogromne brzine i
mnogo komeanja. Posledica toga je zraenje. Upravo zahvaljujui ovim emisijama zraenja
astronomi sa Zemlje uopte su doli u priliku da otkriju crne rupe, a to zraenje predstavljalo je
pogubnu, jonizujuu tvar.
U Jezgru su neprekidno pljutale razarajue estice sa nabojem, zbog kojih su Hiiji bili primorani da
natkrivaju svoje svetove. Sve planete optakale su kristalne kugle koje su ih branile od najopasnijeg
zraenja to je dopiralo iz svih tih gadnih izvora. U meuvremenu, varcildov prenik njihove
ogromne crne rupe titio ih je od neega ega su se jo vie plaili.
To je bio razlog zbog koga su se i povukli. Sada su ekali.

Hiiji su, razume se, morali nekako ulaziti u svoju veliku crnu rupu i izlaziti iz nje - i oni su to inili.
I ljudska bia su mogla to da ine, ali nisu znala da u pojedinim naputenim brodovima Hiija koje su
pronali postoji neto pomou ega bi to bila u stanju da izvedu.
Posredi je bio opti problem sa tehnologijom Hiija. Kada bi ljudska bia pronala delie te
tehnologije, suoila bi se i sa velikom zbrkom. Hiiji nisu bili toliko ljubazni da ostave za sobom
uputstva za upotrebu iz kojih bi ljudska bia mogla da se obaveste o tome kako pojedine sprave rade.
Na maine nisu ak stavljali ni nalepnice sa nazivima... bar ne takve koje bi ljudi mogli da proitaju.
Nabolji nain da se otkrije emu su sluile sve te sprave i spravice nazivao se obrnuti inenjering, to
je, u stvari, znailo da ih treba rastaviti i utvrditi kako rade.
Nevolja je bila u tome to su te proklete stvari, kada bi inenjeri pokuali da ih rastave, esto
eksplodirale. Stoga su se ljudi trudili da veoma oprezno pristupaju poslu; ako nisu znali emu je
neto sluilo i nisu mogli da smisle nikakav nain da napravu isprobaju, bili su skloni da dignu
rukeod nje. Uzmite, na primer, onu izvijenu, kristalnu ipku koja se mogla nai u nekim, ali ne i u
svim brodovima Hiija. Znali su da neemu slui. Ali ne i emu.
Da je iko na Zemlji znao gde Hiiji ive, moda bi to mnogo ranije odgonetnuo - ali niko nije znao; i
tako, ljudska rasa je imala u rukama ureaj za prodiranje u crne rupe mnogo pre no to je iko znao
emu on slui.

Prolo je izvesno vreme pre nego to je ijedno ljudsko bie saznalo kako uopte izgledaju Hiiji. A
njih je tako lako bilo opisati.
Hii-mukarac je proseno visok pet stopa. Oblik glave mu je nordijski etvrtast, to odgovara
arijevskom idealu, premda malo prenaglaeno, dok mu boja koe uopte nije nordijska. Kod mukih
lanova koa je obino hrastovo tamna, dok je kod enskih uglavnom neto blea. Hiiji imaju kou
koja izgleda kao da je izrezbarena iz sjajne plastike. Skalp mu prekriva gusta, lepa kosa, to jest,
pokrivala bi mu da se ne ia na veoma kratko. Ljudska bia stiu utisak da Hiiji vonjaju na
amonijak... dok oni sami to ne primeuju. Oi su im bez duica. Nemaju ak ni prave zenice, ve
samo tamnu mrlju neodreenog X oblika u sreditu ruiaste one jabuice. Jezik im je ravast. A
opta graa...
Pa, ta ete misliti o telesnoj grai mukarca-Hiija zavisi od toga da li ga gledate spreda ili
postrance.
Kada biste spljotili neko ljudsko bie, ono bi izgledalo poput Hiija. Gledan spreda, va Hii
izgleda upeatljivo; gledan postrance, (osim prilino izboenog, okruglog abdomena) deluje prilino
krhko. Moglo bi se rei da prilino podsea (mada je to ipak malo preterano) na kartonske kosture
kojima deca ukraavaju uionice za Dan mrtvih. Na kosture nalikuju naroitu u predelu bedara i
zglobova na nogama, jer se karlica Hiija prilino po grai razlikuje od ljudske. Noge su im polazile
iz samih krajeva karlice, kao kod krokodila, tako da je izmeu njih bio veliki prazan prostor kada bi
se Hii uspravio.
Hiiji nisu uzalud troili taj prostor. Tu im je bilo najzgodnije da neto nose, tako da su sav onaj teret
koji bi ljudska bia nosila u naruju ili na ramenima, Hiiji drali obeen izmeu nogu. U stvari, svi
civilizovani Hiiji nosili su na tom mestu veliku kupastu torbu. U njoj su uvali dve osnovne stvari:
generatore mikrotalasa koji su im bili potrebni radi udobnosti i skladine kontejnere za "drevne
pretke" ije su umove nosili unaokolo sa sobom, kao to bi ovek nosio, na primer, depni raunar...
Uz tu, tu su im se nalazili ekvivalenti nalivpera i kreditnih kartica, kao i fotografije bliskih i dragih
osoba. Kada bi jedan Hii seo, uinio bi to na tu torbu.
(Tako se u trenu okonalo poluvekovno nagaanje zato su sedita u svemirskim brodovima Hiija
tako neudobna za ljude.)
Iako vrsta i sjajna, koa Hiija nije bila debela. Kroz nju ste mogli da vidite pokrete kostiju; mogli
ste ak da vidite pokrete miia i tetiva, naroito kada bi Hii bio uzbuen... bilo je to svojevrstan
govor tela, neto kao krgutanje zubima kod ljudi. Govor im je bio pomalo siktav. Pokreti ni nalik
pokretima ljudi. Nisu odmahivali glavom kada su eleli neto da poreknu; umesto toga udarali su
runim zglavcima jedan o drugi.
Hiiji su vodili poreklo od rase rovaca sline prerijskim psima, a ne od penjaa po drveu koji su se
preselili u ravnice, to je bio sluaj sa ljudima. Zbog toga su imali nekoliko osobina koje su nasledili
od predaka. Nijedan Hii nikada nije patio od klaustrofobije. Oni su voleli da borave u zatvorenom
prostoru. (Moda su upravo zbog toga toliko uivali u tunelima. Nema sumnje da je to bio razlog to
su najvie voleli da spavaju u neemu to je bilo nalik na vree od jute ispunjene piljevinom.)
Porodini ivot im se prilino razlikovao od ljudskog; ba kao i zanimanja; drugaiji im je bio i nain
na koji su se bavili politikom, a razliite su bile i moda i religija. Imali su dva pola, poput ljudi, i
ponekad su bili opsednuti seksom... kao i ljudi... ali tokom dugih razdoblja jedva da su o tome i
razmiljali. (to se za veinu ljudi ba ne bi moglo rei.) udno, ali oni nikada nisu razvili
ekvivalente nekih ljudskih institucija kao to je vladina birokratija (jedva da su imali vladu) ili
novana ekonomija (nisu ak koristili novac u bilo kom vanijem smislu). Ljudima uopte nije bilo
jasno kako su mogli da funkcioniu bez tih stvari, a Hiiji su mislili za ljude da su u tim stvarima
prilino nezgodni. Jer u vreme kada su ljudska bia doprla dovoljno daleko u svemir da bi uopte
mogla da sretnu Hiije, veina zaposlenih ljudi radila je u svojstvu "dravnih inovnika", pa su se
stoga zaprepastili kada su otkrili da je veina Hiija, iz njihove take gledanja, bila nezaposlena.
Nisu samo profesori politikih i drutvenih nauka lupali glavu o tome kako su Hiiji uspeli da se
odre bez kraljeva, predsednika ili vrhovnih voa. ak i na Zemlji, pokolenja anarhista, liberara i
umerenih filosofa tvrdila su da ni ljudima sve to nije potrebno. Bila je prava zagonetka kako su Hiiji
ipak uspeli da ih sve izbegnu.
Velikom broju antropologa i kulturnih bihejvorista dugo je trebalo da dou do teorije koja bi to
objasnila. I taj je fenomen, izgleda, imao svoj razvojni put. Proiziao je iz injenice da su
prehiijevski nonsapijensi - primitivne vrste koje su oni nazvali "Hieidi" - kopali jame u tlu poput
prerijskih pasa ili pauka. Nisu stvarali plemena. Oznaavali su teritorije. Stoga Hieidi nisu vodili
plemenske ratove, niti su se borili oko prestola; nije bilo prestola koji je ijedan od njih mogao da
nasledi. Nijedan Hieid nikada nije osetio potrebu niti elju koja je dolazila u sukob sa potrebom ili
eljom nekog drugog Hiija... dok se taj drugi drao podalje od njegove teritorije.
Ne mogu, razume se, usamljeni pojedinci koji ne stupaju jedni s drugima u vezu da izgrade tehnoloki
visoko razvijenu civilizaciju sposobnu da putuje svemirom. Ali u vreme kada su primitivni Hiiji
stigli do tako ambicioznih projekata koji su zahtevali saradnju mnogih, imali su ve duboko
ukorenjene navike. Kod njih nije bilo rodoljublja. Nisu imali nacije, pa tako ni patriotizam. Imali su
zato kod ponaanja - "zakone" - i institucije koje su ih kodirale i jaale ("vea", "sudovi", "policija"),
i to je bilo sve. Vlade na Zemlji troe najvie energije na to da se odbrane od napada vlada drugih
nacija - ili u smiljanju protivnapada na njih. Kada bi uzajamna pretnja bila fizika, na scenu je
stupala vojska. Kada bi pretnja bila ekonomske prirode, stvar bi se reavala kroz subvencije, tarife i
embargoe. Hiijima nisu bili potrebni takvi nacionalni potezi, jer nisu imali nacije koje bi se
meusobno takmiile.
I tako su Hiiji iveli u svom pretrpanom jezgru, prilino zadovoljni, dok su ekali da ih neko otkrije.
Meutim, oni u jezgru nisu vodili potpuno normalan ivot po standardima ljudi.
Postojalo je jedno znaajno odstupanje od normalnosti. Hiiji su tamo iveli nekih pola miliona
godina - doli su tu nedugo poto su posetili ranu Zemlju i sa sobom poveli aicu australopitekusa
da vide u ta se mogu razviti ta mala, glupa stvorenja, ako im se prui prilika - ali njima to nije
izgledalo tako dugo.
Albert Ajntajn bi odmah razumeo zato. U stvari, on je predvideo neto slino. Hiiji su se nalazili u
crnoj rupi. Stoga su se povinovali kosmolokim pravilima koja vladaju u crnim rupama, ukljuujui
tu i fenomen dilatacije vremena. Vreme koje je velikom brzinom proticalo u spoljanjoj Galaksiji
unutar jezgra teklo je ledenom sporou; odnos je bio otprilike etrdes hiljada prema jedan. Posredi
je bila veoma velika razlika... ak tolika da su mnogi Hiiji koji su ostavili svoje brodove na Kapiji
jo iveli u Jezgru. Oh, da, malo su ipak ostarili. Vreme, naime, nije sasvim stalo. Ali za njih je
prolo tek nekoliko decenija, a ne pola miliona godina.
Kada su Hiiji pobegli i sakrili se, oni su za sobom ostavili straare. Imali su plan.
Meutim, taj njihov plan nosio je u sebi izvestan nesreni elemenat rizika. Hiiji nisu mogli znati da
li e se javiti neka druga inteligentna rasa koja e ovladati putovanjem kroz svemir, pronai artefakte
koje su oni ostavili za sobom i iskoristiti ih; ako do toga doe, plan je bio uzaludan. Ipak, morali su
da igraju na tu kartu. U stvari, raunali su da e se tako neto dogoditi; i tako su Hiiji postavili
robote-straare na skrivenim mestima u Galaksiji koji je trebalo da otkriju te nove rase kada se
pojave.
Kada su ljudi poeli da prave buku po Galaksiji, uvari Hiija su je uli.
Hiiji su tada upotrebili onu izvijenu ipku od kristala i ebonovine, koju su ljudi smatrali za njihov
ekvivalent "otvaraa za konzerve", kako bi izili i proverili svoje "sabirne zamke"; eleli su da vide
ta je to poelo da se dogaa u Galaksiji u nekoliko poslednjih vekova (ili, iz njihove take gledanja,
u poslednjih nekoliko dana). Poto su bili obazrivi, poslali su najpre izviae...
Ali to je ve jedna druga pria.