Savremena medicina jo ne zna ta je pravi uzronik raka, ali izuzetno

skupa i veoma toksina leenja se obavezno sprovode. ta se zapravo lei

ako se uzronik maligniteta ne zna? Naravno, lei se posledica, a to je
izraslina (tumor). Primenjuje se tako terapija koja treba da eliminie ili
smanji izraslinu tj. posledicu. Ali, ono to generie nastanak ove izrasline
ostaje i dalje da funkcionie u organizmu, jer medicina i dalje istrauje
ta je to. Da li je onda to pravo leenje? Moe li takvo leenje izazvati
sasvim suprotan efekat? Koliko je leenih umrlo od kancera , a koliko od
toksinog leenja? Ovo su pitanja sa kojima se suoava sve vei broj
savesnih lekara u svetu. Na alost, onih drugih koji vie vole novac, titule,
skupa"struna usavravanja" i putovanja, koja im plaa farmaceutski biznis,
mnogo je vie.

TA SVAKA ENA (NE)TREBA DA ZNA O MAMOGRAFIJI

Kada satanistika televizija B92 krene da promovie neku

humanitarnu akciju, graani Srbije treba da budu veoma oprezni kako ne
bi bili namagareni i uvueni u teku nevolju.
Ogromna je koliina lai koja se prefidnom manipulacijom, preko
neukih srednjokolaca zaposlenih u ovoj medijskoj kui, svakodnevno
ubacuje u mozak graanima Srbije. Na alost, one ne predstavljaju nita
drugo do veto razraenu emu psholokih operacija (psyops) poznatih
kao deo taktike specijalnog psiholokog rata. Da li su inostrani kreatori
ureivake politike ovog medija i strunjaci za psiholoko delovanje iz
Tavistok instituta u Londonu, moemo samo da nagaamo.
U svakom sluaju pokrenut jo jedan psyops koji ima za cilj irenje
straha prvenstveno meu enama, i ubiranje ogromnog profita. Najnoviji
psyops je oblikovan u veliku humanitarnu akciju RTV B92, u saradnji
sa Ministarstvom zdravlja Srbije, u kojoj se planira sakupljanje preko 500
000 evra za kupovinu pokretnog digitalnog mamografa.
 Korumpirana marioneta Sorosovih fondacija za razvoj
demokratije, Veran Mati, tako namerava da izvue pare od domaih
donatora i napravi posao nekom stranom proizvoau aparata za
mamografiju. Istovremeno e jakom medijskom kampanjom u narednih
nekoliko godina raditi na podvoenju to veeg broja devojaka i ena na
skeniranje dojki radi ranog detektovanja kancera. ene Srbije e se
orkestriranim radom i ostalih medija, koje kontrolie isti strani faktor,
dramatino upozoravati i zastraivati alarmantnim podacima o porastu raka
dojke, a kao jedino spasonosno reenje od smrtnog ishoda ove opake
bolesti predoavae im skeniranje i izrada mamograma (mamografa) koji
treba da urade to pre i da se ovom pregledu podvrgavaju redovno svake
godine. Ovaj "psyops" je upakovan i kao neobavezan "chat" B92 blogera
preko net-a koji koji treba da namami na mamografiju upravo naivne
"proevropske" devojke koje smatraju da je sve to dolazi sa Zapada "in" i
"ok". Pogledajte ovaj link i uverite se sami.
Na alost, veina ena e ostati uskraena o rezultatima brojnih
studija raenih u SAD i Evropi koje dovode u pitanje valjanost korienja
mamograma i koje ak upozoravaju da ba on moe biti generator pojave
kancera.
Evo nekoliko podataka o takvim istraivanjima koja bi trebalo da
proita svaka ena pre nego se podvrgne mamografiji.

"RANA" DIJAGNOZA NAJMANJE OSAM GODINA STAROG KANCERA

Nobelov laureat doktor Don V. Gofman doktor medicinskih nauka i

bivi profesor molekularne biologije na univerzitetu Berkli, u Kaliforniji,
verovao je da 50 posto sluajeva raka uzrokuje nepotrebna radijacija i to
prvenstveno ona vezana za dijagnostiku. Tu spada i mamografija, koja ne
predstavlja nita drugo do snimanje dojke x-zracima.
Studija sa velikim brojem ispitanika uraena u Danskoj i Kanadi
otkriva da je postotak smrtnosti od raka dojke kod ena koje su vrile
mamografiju i koje to nikada nisu vrile - identian. Ovo se, verovatno,
moe objasniti time to je mamogram pozitivan za rak dojke kada je
kancer prisutan u telu ene ve 8 do 10 godina.
Doktor V. Giford Dons koji je diplomirao na Harvardu i radi u Torontu
gde pie brojne medicinske kolumne ispred jednog lekarskog udruenja,
zapisao je sledee: Treba da proe osam godina pre nego to je
kancerozna izraslina dovoljno velika da moe da se detektuje mamografijom
to kanceru daje dovoljno vremena da se proiri po itavom organizmu.
Ovaj dug period odlaganja pre nego to tumor postane vidljiv
mamogramom dozvoljava da kancer metastazira limfatikim i vaskularnim
kanalima.
Prema doktoru Donsu ene izmeu 40 i 49 godina koje su se
redovno podvrgavale mamografiji dva puta su sklonije da umru od raka
dojke nego one koje nisu imale skeniranje X - zracima.
Dodatni problem sa mamogramom je to e priblino 10 posto ena
koje imaju kancer imati normalan mamogram, zapisao je dr Dejms
Hovenstajn. To znai da e se sa postavljanjem dijagnoze jo vie kasniti u
ovim sluajevima.
Masivne kampanje u itavom svetu podstiu ene na mamografiju pa
je vie tkiva dojke je tako izloeno radijaciji koja i jeste glavni uzronik
kancera. Ovaj godinji ritual generie lane pozitivne (ali i lane negativne)
rezultate koji vode velikom broju nepotrebnih operacija ena, ali i
zastraenosti u sluaju pogrene dijagnoze, navodi jo doktor Hovenstajn.
Zato mnogi naunici, ne samo da enama savetuju da odustanu od
mamografije, ve doktor Gofman prikazuje obimno istraivanje koje
podrava njegov zakljuak da je u oko 75 posto sluajeva raka
dojke uzrokovano jonizujuom radijacijom koja se dobija upravo preko
raznih medicinskih tretmana.
Nordic Cochrane Center u Danskoj je u istraivanjima od 2006.
naao da na svakih 2000 ena koje su radile mamografiju u vreme bolesti
koja je ve bila prisutna 10 godina, samo jedan ivot bi bio produen dok bi
njih 10 bilo podvrgnuto nepotrebnom zraenju i potencijalno opasnim
tretmanima.
Prema studiji iz 2005. objavljenoj u New England Journal of
Medicine, obe vrste mamograma, standardni i novi digitalni sa metodom
pravljenja slike (u ijoj kupovini posreduje RTV B92), propuste ak 30 posto
kancera kod ena u etrdesetim godinama.
Doktor V. Giford Dons navodi i fizike i psiholoke rizike za ene koje
se podvrgnu mamografiji.
Na primer, stiskanje dojke za vreme mamografije moe izazvati
prskanje krvnih sudova pa se kancerogeni materijal moe proiriti na druge
delove tela. ena se moe i psiholoki traumirati ukoliko sazna da su joj
rezultati pozitivni (to ne znai i da ima rak), dok sa druge strane postoji
mogunost da je razultat negativan, a da ena zapravo ima kancerogeni
proces u telu. To znai da e proi jo
vremena dok se on ne otkrije.

Studije doktora Donsa takoe

pokazuju da mamogram ne uspeva da
otkrije kancer u 30 posto sluajeva
kod ena izmeu 20 i 49 godina.
Pored toga, moe proi 8 godina pre
nego to je tumor dovoljno veliki za
da bi mogao da se otkrije, a za to
vreme on moe da metastazira.
 TESTOVI, OKOVI, STRESOVI

Postotak pogrene dijagnoze je ogroman. U jednoj vedskoj studiji sa

60 000 ispitanih ena, 70 posto tumora otkrivenih mamogramom, uopte
nisu bili tumori. Ali, sa ogromnim emocionalnim stresom zbog ovog
saznanja ila je i invazivna biopsija, za koju se na kraju ispostavilo da je
bila nepotrebna. Dalje, ak i do 80 posto pozitivnih nalaza na mamogramu
koji se kasnije testiraju biopsijom, uopte nisu tumori.
Inae, biopsija tkiva iglom je takoe opasan proces jer s vremena
na vreme moe biti arina taka odakle e se elije pokrenuti na
umnoavanje i to moe prouzrokovati kancer. Da podsetimo ovde na
nalaze profesora iz Edinburga Dona Berda koji je jo 1902. otkrio slinost
kancerogenih elija sa pre-embrionikim elijama koje je on nazvao
trofoblastima i koje imaju sposobnost veoma brzog umnoavanja kada se
aktiviraju. Tako je svako povreivanje tkiva okida za pokretanje rada
ovih pre-embrionikih elija koje imaju zadatak da nadoknade unitene
elije. Dakle, invazivne metode u dijagnostici kancera kao i zraenje mogu
biti samo jo jedan generator vie za pokretanje ovih trofoblastnih elija
odnosno kancerogenih, ukoliko je imuni sistem ve oslabljen iz nekog
razloga, i one nisu u stanju da zaustave proces umnoavanja.
Da je mamografija i nepouzdana pie u svojoj knjizi The Politics Of
Cancer doktor Semjuel S. Eptajn i navodi da je kod ena od 40 do 49
godina jedan od 4 sluaja kancera proputen pri svakoj
mamografiji. Ameriki Nacionalni Institut za zdravlje priznaje da
mamogrami promee ak 40 posto tumora, dok se kod ena preko 50
godina promai 10 posto.

NEMA BEZOPASNIH DOZA ZRAENJA

Pogrena dijagnoza je ipak manji problem. Mnogo ozbiljniji problem

je x-zraenje koje se primenjuje u dijagnostici i koje moe imati tee
posledice nego nepravovremeno otkrivanje raka. Jedan neimenovani
izvor ak tvrdi da se mamogramom primi 250 do 500 puta vie radijacije
nego samo jednim x-zrakom, uvaavajui injanicu da se jaina primljene
radijacije mora meriti i time koliki je deo tela obuhvaen zraenjem.
Snimanje samo jednog zuba ili snimanje dve dojke i plua predstavlja veliku
razliku.
Ovome treba dodati da sve vei broj naunika u svetu tvrdi da NE
POSTOJI NIVO ZRAENJA KOJE JE BEZOPASNO.
Meunarodna agencija za istraivanje raka pokazala je u jednoj
studiji da rentgensko snimanje grudnog koa moe poveati rizik od
nastanka raka dojke. Prema ovoj studiji ene koje su bile izloene snimanju
plua pre navrenih 20 godina imaju 2.5 puta vee izglede za razvoj raka do
svoje 40. godine od onih koje nikada nisu bile izloene zraenju.
Ipak, ovo istraivanje nije konano vezalo izlaganje x -zraenju
prilikom snimanja plua sa nastankom raka dojke, ve je zakljueno da su
se ene kod kojih je dijagnostikovan karcinom vie seale da su imale raen
mamogram ili snimanje plua rentgenom, od onih koje to nisu. Logino je
da istraivai ove agencije, svetskog autoritata u istraivanju raka, nisu
mogli glasno i jasno da kau ta stvarno misle o X-zraanju.
Podsetimo da je u SFRJ godinama bilo obavezno masovno
fluorografisanje i na to su podsticani upravo radnici, aci i studenti.
Autobusi za flourografisanje kruili je itavom zemljom. ine to i danas.
Posledice ranijih
fluorografisanja se moda
manifestuju tek danas.
Zanimljivo je kako na
ovom autobusu pie
"digitalni pregled plua", a
re "x-zraenje" se ne
pominje. Da li je i ovo neka
inistrana donacija
"proevropskoj vladi" u
Vojvodini? Zato se ljudi
danas prvo masovno
vakciniu protiv
tuberkuloze, a onda se opet
masovno stavljaju pod rentgen kako bi se eventualno otkrila bolest? ta je
cilj takve zdravstvene politike?

Mnogima je nepoznato da su u SAD rentgen aparati poetkom

dvadesetog veka korieni u frizerskim i kozmetikim salonima kao sredstvo
za depilaciju. Pri tome je esto vrena depilacija pazunih jama ba kod
ena. O tetnosti zraenja niko nije imao pojma, a ovim aparatima su
baratali potpuno neuki kozmetiari. O ovome je pisao doktor Henri Hejzen
jo 1930. Posledice ovoga niko nije prouavao.
Najgore je ipak stiglo sa konstrukcijom nuklaernog oruija 1945. i
njegovim testiranjem i primenom. Pre nego to su Rusija, SAD i Velika
Britanija 5. avgusta 1963. sporazumom obustavile nuklearne probe u
atmosferi, vie od 4.200 kilograma plutonijuma je u nju ve izbaeno.
Ako znamo da manje od jednog mikrograma plutonijuma (milionitog dela
grama) koji se udahne uzrokuje smrtonosni rak plua, vidimo da su
neodgovorni vojni fanatici ve izbacili u atmosferu 4. 200.000.000 (4.2
milijarde) smrtonosnih doza sa radioaktivnom esticom koja ima period
raspadanja minimum 50 000 godina.
Dakle, slobodno zapalite pet cigareta odjednom, jer su kancerogene
supstance u njima pria za naivnu i neuku decu.
Vano je rei da 90 posto sluajeva raka dojke nije nasledno i da
najvei broj zdravih ena ne bi trebalo da ide na ee preglede dojke i
izlae se x-zraenju, posebno u 20-tim godinama, kae dr Erin Peneri u
svojoj knjizi Breast Cancer Care.
Mamografija poveeva rizikod razvoja raka i poveava rizik od irenja
i metastaze postojee izrasline, kae doktor ars. B. Simon koji je saraivao
sa National Cancer Institute. godinji pregledi mamografijom 10 000
ena od 50 do 70 godina produie ivot samo u sluaju njih 26. Samo 12
ena e imati produen ivot prilikom godinjeg pregleda 10 000 ena u
etrdesetim godinama.
Majk Adams, autor knjige Snaga leenja pomou Sunca i Vitamina
D, takoe tvrdi da mamogram zapravo vie nanosi tete nego to od
njega ima koristi. Adams kae da se on koristi vie kao alatka za
regrutovanje ena u sistem medicinske kontrole bazirane na lanim
dijagnozama i taktici zastraivanja. Veina ena se nakon toga preputa
hemioterapiji, hirurkim intervencijama i tretmanima zraenja, koji ih na
kraju i ubijaju.
"ene se zapravo obmanjuju kada se upuuju na zraenje ak i
veoma malim dozama kao to je to navodno mamografija. Mnoge ene se u
raznim situacijama u poslednjih 15 godina izlau x-zraenju. Tako dolazi i
do kumulativnog efekta radijacije , to znai - to vie zraenja vei je rizik
od raka", primeuje Adams.
Jedino to ene vodi na ovakvu dijagnostiku je ubeenje da im to
spasava ivot. I to je najvea podmuklost onih koji prave profit i sprovode
ovaj psyops.
Mamografija je koriena dovoljno dugo da bi se pokazalo koliko je
validna. Nije se pokazala pouzdanom, oigledno je iz svega gore
nevedenog. Zato se onda mamogram i dalje koristi i preporuuje?

PROFITNA DIJAGNOSTIKA I PROFITNA TERAPIJA

Mamografija se jednostavno stavlja na listu terapija i procedura po

elji onih koji prave na taj nain profit i smanjuju ljudsku populaciju. Ovo je
i jedan od ciljeva Novog Svetskog Poretka.
Samo rak dojke je deo velikog biznisa gde se obre vie od 6.6
milijardi dolara godinje. Ova medicinska industrija je potpora za zaradu:
radiologa, rentgen tehniara, hirurga, anesteziologa, medicinskih sestara,
proizvoaa aparata za zraenje i pratee opreme, proizvoaa implanta i
protetike, specijalizovanih bolnica i naravno lekova. Logino je da ova
kancer- industrija nee dozvoliti razvoj bilo kakve prevencije kancera ili
njegovo izleenje.
Mediji irom sveta preplavljeni su "strunim" savetima lekara o tome
kako da izbegnete rak: da
izbegavate opasno sunanje,
stresove, da promenite nain ishrane
i klonite se debljine, da vie vebate,
da proverite da li je u vaoj familiji
bilo kancera , da pijete to vie
tenosti i ostale gluposti. Da
izbegnete svako i najmanje izlaganje
x-zraenju, niko vam nee rei.
etvoro od petoro dece obolele
od leukemije umire uz leenje x-
zracima, ali se ova metoda ipak
primenjuje. I to je klinika koju
upranjavaju najuglednije bolnice u
svetu. Za to vreme druge metode
kao na primer herbalna terapija,
hidroterapija, terapija
kiseonikom,laetrilom, elektronska
medicina itd., smatraju se
neadekvatnim.

Naravno, veina ljudi uopte i ne zna da su brojni naunici irom

sveta u proteklih 100 godina razradli i druge terapije u leenju raka koje su
se pokazale daleko uspenijim. Ali, dok se u SAD i u zapadnoj Evropi neke
od ovih klinika ipak primenjuju u privatnoj lekarskoj praksi, u Srbiji se rak
lei iskljuivo hemioterapijom i x-zraenjem u dravnim bolnicama. I to je
dravna politika koju decenijama sporovodi satanistiko I korumpirano
ministarstvo zdravlja Srbije.
Svako alternativno leenje (ma kako bilo efikasno) danas se u Srbiji
proganja, a lekari koji ga primene se preko kontrolisanih medija
kompromituju i proglaavaju arlatanima, prevarantima i nadrilekarima.
Uestale medijske prie o lekarskim grekama su samo zamajavenje
javnosti. Jer, greke su greke, a namerno sakaenje i ubijanje se zove
zloin protiv ovenosti. Po mnogim slobodoumnim naunicima u svetu,
leenje raka je odavno dobilo formu ijatrocida.
Nita u medicini nije tako istraeno i pouzdano da se mora smatrati
nedodirljivim, kae doktor V. Giford Dons. Nije etiki prikrivati loe vesti i
loe rezultate koje daje odreena metoda leenja ili dijagnostike. A to je
upravo sluaj sa mamografijom.
 Mi imamo industriju vrednu vie milijardi dolara koja ubija ljude, na
sve strane, samo zbog finsijske dobiti. Njihova ideja vodilja u istraivanju
raka je da vide da li su dve doze otrova bolje od tri doze istog otrova.
Doktor Glen A. Vorner
Ako se vratimo u 1380. godinu medicina je tada tako napredovala u
odnosu na dotadanji period meren hiljadama godina, da su lekari (tada su
to bili lokalni mesari) mogli da dijagnostikuju preko 3000 bolesti i to sa
njihovim latinskim nazivima. Imajte u vidu da su tada, za sve njih,
primenjivana samo tri leka: trave, pijavice i seenje obolelog organa,
primeuje doktor V. Giford Dons. Kako to danas deluje primitivno, zar ne?
Danas kada imate modaran mamogram i zavrite nakon skeniranja sa
dijagnozom - kancer, primitivni doktori vam nee sei dojke sa starom
satarom. Danas nai vrlo ueni doktori i hirurzi koji godine provode u koli i
po specijalizacijama u elitnim bolnicama ue da to isto obavljaju sa
uglananim otrim skalpelom.

I to je sav napredak moderne medicine koja se danas upravo svodi na

leenje: seenjem, trovanjem i zraenjem, ali struno i na najsavremeniji
nain. I to, naravno, mnogo vie kota.
Terapije podupiranjem imunog sistema sa supstancama kao: Del
Immune V, organskom hranom, promenom naina ivota,
mulivitaminima, koloidnim mineralima i vitaminima i drugim hranjivim
sastojcima koji bi dozvolili tumoru da se razloi i nestane bez nepotrebne
biopsije -verovatno vam nisu poznate.

TERMOGRAFIJA UMESTO MAMOGRAFIJE

Digitalna infracrvena termografija otkriva promene u protoku krvi kao

odgovor na hladan vazduh koji se uduvava preko grudi. Krvne sudove koji
snabdevaju rak pokree sam rak pa ih ne kontrolie autonomni nervni
sistem. To znai da krv nastavlja da tee prema malignitetu kada svi drugi
delovi grudi primaju manje krvi zbog hladnog vazduha proizvodei
vasoconstrukciju (suavanje lumena krvnog suda).
Krv koja tee prema kanceru pokazae hot spot na ekranu za
detektovanje toplote sa poveanim protokom krvi na mestu tumora.
Benigno stanje kao fibrocistika masa zadrava normalno snabdevanje krvi
koje kontrolie autonomsni nervni sistem.
Termogram tako omoguava da se otkriju tumori dojke kada su jako
mali i tek poeli da rastu. Termografija je bezbedna i daje najmanje 2 do 3
godine raniju dijagnozu kancera dojke nego to ini mamografija. I bez
radijacije.
 IPAK JE NAJVANIJA PLJAKA DRAVNE KASE!

A evo i ko su do sada donatori za akciju RTV B92: optine Stari

grad, Zvezdara i Novi Beograd, Direkcija za graevinsko zemljita i
izgradnju Beograda, Dravna lutrija Srbije, Aerodrom "Nikola Tesla", Pota
Srbije, Beogradska poslovna kola Uglavnom dravne pare. To i jeste
glavni trik psyopsa namagariti graane upravo njihovim parama. Ba
kako nekad ree Majer Emel Rotild: NAJVEA VETINA U BANKARSTVU JE
ZADUITI NEKOGA NJEGOVIM SOPSTVENIM PARAMA. U ovom sluaju, nije
samo zaduivanje ve i mutilacija i ijatrocid.

ODGOVORNI:

MEDIJSKI PROMOTER I
MINISTAR ZDRAVLJA
I POGLEDAJTE OVDE KO SE
JO UKLJUIO U PROPAGANDU!