UNIVERZITET U PRIZRENU

FAKULTET KOMPIJUTERSKIH NAUKA TIT

SEMINARSKI RAD
Predmet: METODE PRENOSA
Tema: IPTV

Profesor: Student:
Prof. dr amil Suki Misal Hamza
Prizren, Decembar 2016.
Sadraj
Uvod--------------------------------------------------------------------------------------------------------- 3
1. Rad IPTV a ----------------------------------------------------------------------------------------- 4
2. IPTV servisi i zahtev za protokom ---------------------------------------------------------------- 6
3. H.264/MPEG 4 AVC Standard, IPTV ------------------------------------------------------- 8
4. Prednosti i mane H.264/MPEG 4 AVC -------------------------------------------------------- 9
5. Generika IPTV mrea -----------------------------------------------------------------------------10
6. Transportne mree za IPTV distribuciju --------------------------------------------------------11
6.1. Ethernet preko SONET/SDH ----------------------------------------------------------------12
6.2. Ethernet preko optikog vlakna (Ethernet over Fiber EoF) ---------------------------13
7. Interes velikih T - Kompanija za novim CODEC om ---------------------------------------14
8. IP video preko xDSL a---------------------------------------------------------------------------15
9. Digital TV sa naprednom obradom --------------------------------------------------------------16
Zakljuak --------------------------------------------------------------------------------------------------17
Popis slika i tabela----------------------------------------------------------------------------------------18
Literatura --------------------------------------------------------------------------------------------------19

2
 Uvod
Internet protokol televizija (IPTV) je sistem kroz koji se pruaju usluge za Internet
Televiziju putem komutacije mrene infrastrukture, arhitekture, i umreavanja Internet
protokola. Na primer irokopojasnim mreama se pristupa Internetu, umesto da se isporuuju
kroz tradicionalne radio frekvencija emitovanja, satelitski signal, i kablovske televizije
(CATV) formate. IPTV je jedno od novijih dostignua iz oblasti primene telekomunikacija u
televiziske svrhe. Razvojem telekomunikacija, a posebno tehnika prenosa dolo je do
mogunosti da se preko standardnih telefonskih struktura prenosi veliki broj podataka. Tako je
razvijen i ADSL, koji je iskorien kao IP struktura za prenos IPTV a. Time je storena
mogunost prenosa digitalnog TV signala do velikog broja domainstva preko telefonskog
kabla, to ranije nije bilo mogue.
Osim ADSL a, IPTV se kasnije zbog svojih prednosti (dvosmerna komunikacija) poeo
koristiti i na drugim mestima gde je razvijena IP struktura, nazavisno da li je u pitanju ADSL,
kablovski internet, beini, 3G.

3
 1. Rad IPTV a
Pre nego to se video signal propusti kroz sistem, potrebno je izvriti njegovu kompresiju.
Najee primenjivan postupak za kompresiju u ove svrhe je H.264. Zatim se vri prikupljanje
velikog broja TV kanala, i njihovo prosleivanje do sistema servera, odakle preko DSLAM
a, dolazi do domainstva. Da bi primili ovakav signal u domainstvu se pored modema mora
instalirati i tako zvani set top boks, odnosno digitalni prijemnik koji dekoduje video signal
i reprodukuje u analognoj formi.
Pored signala TV stanica, ovaj sistem omoguuje i mnoge druge pogodnosti.

Video na zahtev (VOD) predstavlja mnogo prefinjeniju verziju video kluba. Korisnik
je u mogunosti da iz fotelje trai filmove u bazi operatera i direktnom kupovinom pusti
film u istom trenutku.
Elektronski vodi omoguuje korisniku da pregleda programe svih kanala. Tanost
vodia zavisi od tanosti programske eme koja se dostavlja telekom operatoru.
Snimanje programa omoguuje da korisnik snimi odreen sadraj u sluaju da je
spreen da gleda isti, a naknadno ga reprodukuje.
iva televizija sa ili bez interaktivnosti se odnosi na trenutni prikaz TV.

IPTV se rezlikuje od optih zasnovanih na Internetu, ili web baziranih multimedijalnih.

Usluga svojim standardnim tekuim procesom (na primer, Evropski institut za
telekomunikacione standarde), i prefercijalnoj primeni scenarija u bazi pretplatnika
telekomunikacionih mrea sa brzim pristupom kanalima u krajnje korisnike prostora preko set
top boksa, ili druge opreme.
Istoriski gledano, postoji vie razliitih definicija termina IPTV. Zvanina definicija
odobrena od strane Meunarodne unije za telekomunikacije, fokusne grupe za IPTV (ITU T
FG IPTV), je: IPTV je definisan kao multimedijalni servis, kao to su televizija / video /
audio / tekst / grafika / podaci koji se isporuuju preko IP mree, koji obezbeuju potreban
nivo kvaliteta usluga i iskustva, sigurnost, pouzdanost i interaktivnost.
Druga zvanina i detaljniju definiciju IPTV dala je Alijansa za telekomunikaciju i
industriska reenja, IPTV istraivaka grupa 2005: IPTV je definisan kao sigurna i pouzdana
isporuka zabave, videa i srodnih usluga pretplatnicima. Ove usluge mogu da ukljuuju, na
primer TV programe uivo, video na zahtev i interaktivnu televiziju (ITV). Ove usluge se mogu
isporuiti agnostiki, paket ukljuuje mreu koju koristi IP protokol za transport audio, video
i kontrolnih signala. Za razliku od videa preko Interneta, sa primjenom IPTV mrena
bezbednost i performansa obezbeuju vrhunski doivljaj zabave.
U komercijalna okruenja IPTV ima iroko rasprostranjenu (TV programi uivo, video
kanali, i video na zahtev) materijala preko LAN ili VAN IP mrenu infrastrukturu, sa
kontrolisanim kvalitetom signala.
Vodee telekomunikacone kompanije u domenu fiksne telefonije susreu se sa sve veom
konkurencijom pa je jasno da sve to vodi poveanju obima usluge. Deo njihovog kolaa na

4
tritu su uveliko preuzele kablovske televizije koje uz standardnu ponudu (TV programi, video
on demand) nude i permanentni prikljuak na internet i VoIP. Druga vrsta konkurencije je
ta to se korisnici sve vie okreu mobilnim telefonima i zamenjuju standardne fiksne linije.
U ovakvoj situaciji telekomunikacione kompanije moraju u svoju mreu uvesti nove
tehnologije kako bi zadrale vodeu poziciju kao provajderi usluge pristupa Internetu i da
pomou tih novih tehnologija, irokopojasnim internetom (vDSL) ponude nove usluge s kojima
e se takmiiti sa konkurencijom. Nova usluga koja bi mogla vratiti poljuljane pozicije na
tritu je naravno IPTV. Preduslov je primena novog standarda u video kompresija
H.264/MPEG 4 AVC (Advenced Video Coding). Zajedno sa irokopojasnim Internetom,
odnosno xDSL om.

Slika 1 IPTV

5
 2. IPTV servisi i zahtev za protokom
IPTV postaje zajedniki imenitelj za sisteme kod kojih se televizij i/ili video signal
distribuiraju do rezidencijalnih pretplatnika preko irokopojasne veze. Vodei svetski
telekomunikacioni provajderi korist IPTV kao novu mogunost za zaradu na lokalnim
tritima. IPTV je takoe kljuni element sistema triple play, gde su objedinjeni video servisi,
prenos podataka i glas u jednom paketu. Od IPTV servisa se oekuje da e rasti brzim tempom
u narednih nekoliko godina, kao i irokopojasni pristup. Najvei broj rezidencijalnih korisnika
pristupa irokopojasnim servisima preko provajdera internet servisa. Tipino se pretplatnika
veza uspostavlja bakarnim kablom preko digitalne pretplatnike linije ADSL, ili svremenije
verzije ADSL2. Pretplatniki saobraaj ima svojstvo da bude eksplozivan (bursty).
Multipleksiranje pretplatnikog saobraaja vri se pomou DSLAM (Digital Subscriber Line
Access Multiplexer). Multiplekser moe da se nalazi na centralnoj ili na udaljenoj lokaciji.
Saobraaj se preusmerava ka provajderima internet servisa preko trensportne infrastrukture
zasnovane na internet protokolu. Brzina veze lokalne petlje varira zavisno od uslova,
udaljenosti pretplatnika od lokacije multipleksera, kao i tipa koriene xDSL (Digital
Subscriber Line) tehnologije.
Razvoj tehnologije kao to su VDSL (Very High speed Digital Subscriber Line) i VDSL2
omoguio je vee protoke signala u iznosima od nekoliko Mb/s na kraim udaljenostima
pretplatnika. Pri ovim protocima, lokalni provajderi telekomunikacionih servisa imaju
mogunost uvoenja video servisa kako bi poveali svoje prihode i svoju ponudu uinili
kompetitivnom naspram kablovskih operatora. Meutim, digitalni video saobraaj ima
tendenciju ka veim protocima, npr. 2 Mb/s za TV standardne rezolucije (Standard Definition
SDTV), i 8 Mb/s za TV visoke rezolucije (High Definition TV HDTV), to obino rezultira
i veom prosenom pretplatom. Kapacitet transportne mree mora biti pojaen i projektovan
tako da podri vee prosene protoke ka korisniku, kada se video servisi nude preko xDSL
linije. Rezidencijalni irokopojasni pristup preko xDSL tehnologije ima za cilj podrku
pristupu internetu i web baziranim servisima. Novije xDSL platforme mogu da podre vee
protokm za individualne rezidencijalne pretplatnike. Ovo otvara mogunost za nove izvore
prihoda lokalnim provajderima servisa koji mogu da iskoriste svoje postojee bakarne
infrastrukturne petlje.
itava paleta novih servisa moe biti ponuena korisnicima, ukljuujui elektronske
programski vodi (Electronic Progremme Guide EPG), digitalnu TV (DTV), servis plati
pa gledaj (pay per view PPV), video na zahtev (Video on Demand VoD), integrisane
TV servisi (caller ID, web portal, pauziranje TV programa uivo, digitalna muzika, roditeljski
nadzor), sistem za hitno uzbunjivanje zasnovan na IP, kao mreni personalni video rekorder
(Network Personal Video Recorder N PVR). Prenos televiziskog/video signala u svojoj
nekomprimovanoj formi zahteva veoma veliki propusni protok koji je izvan protoka koji
podravaju savremene VDSL tehnologije. Meutim, dolo je do znaajnog napretka (stepen
video kompresije vei od 50:1) u protekloj deceniji u razvoju i implementaciji komercijalnih
tehnologija za video kompresiju. Tehnologija video kompresije na bazi standarda MPEG 2
6
se koristi u kablovskom, digitalnom satelitskom i veini desktop video prenosa. Poboljana
video kompresija u okviru standarda MPEG 4 nudi dodatne pogodnosti pri komprisiji video
signala koji omoguuje prenod TV signala visoke rezolucije. Tabela 1 pokazuje protoke
komprimovanog televiziskog video prenosa, na osnovu MPEG standarda.

Standardi za video kompresiju TV video rezolucija Protoci komprimovanog videa

MPEG 2 SDTV 2,5 3,5 Mb/s
HDTV 16 19 Mb/s
MPEG - 4 SDTV 1,5 2 Mb/s
HDTV 6 8 Mb/s
Tabela 1 Protoci komprimovanog videa za pojedine standard

Televizijski video prenos je veoma asimetrian, pri emu se veina saobraaja odvija u
gradskim podrujima. Tehnologija xDSL podrava asimetrine brzine prenosa podataka, sa
veim kapacitetom od centralne lokacije ka pretplatnicima. Pristup internet i web baziranim
servisima takoe ima tendenciju da ima vei odlazni saobraaj ka rezidencijalnim korisnicima.
Ukupni odlazni saobraaj moe da se izrauna na osnovu odreenih pretpostavki o tome koje
programe korisnik eli da gleda, kao i pristup internetu, zbog toga to su jo uvek ogranieni
podaci o stanju na terenu u pogledu novih video i web bazranih aplikacija. Pored toga, velike
brzine i eksplozivnost saobraaja imaju tendenciju da budu veoma promenljivi zavisno od doba
dana, kao i uslova na lokalnom tritu telekomunikacionih usluga. U sluaju odlaznog xDSL
saobraaja ka pretplatnikimdomovima sa protoko od 15 do 25 Mb/s, moe se planirati dva do
pet SDTV kanala i jedan ili dva HDTV kanala, uz istovremeni prenospodataka. Saobraaj
generisan od strane pretplatnika se sastoji, pre svega, od izbora programa i kontrole saobraaja,
to ini mali deo propusnog opsega komprimovanog videa (ne raunajui podatke drugih
aplikacija). Zbog toga se pri analizi zahteva propusnog opsega i poreenju trokova
transportnim tehnologija koristi odlazni saobraaj.
Unikast saobraaj znaajno varira zavisno od biznis modela provajdera servisa. Neki
provajderi mogu da izaberu da obezbede, pre svega, emitovanje televizijskih kanala, dok drugi
mogu da se odlue vie za personalizovane video servise, na primer za video na zahtev ili
mreni personalni videorekorder. Dakle, pri analizi modela transportne mree treba uzeti u
obzir miks difuzije i unikast video servisa. Pored toga, za sloenije mree zasnovane na
optikim topologijama, treba pretpostaviti Ethernet vezu izmeu centralne lokacije i
multipleksera od 1 Gb/s, uz miks difuzije i unikast video servisa. Sledea generacija
SONET/SDH sistema podrava Ethernet. Pored toga, SONET/SDH omoguava efikasnu
difuziju video saobraaja ka svim vorovima u okviru prstena. Ove funkcije obezbeuju
atraktivna ekonomska svojstva mree koja proistiu iz efikasnosti propusnog opsega,
fleksibilnosti i jednostavnijih operacija. Usled ogranienja raspoloivosti optikih vlakana,
mogua je kombinacija sa WDM tehnologijom.

7
 3. H.264/MPEG 4 AVC Standard, IPTV
Zahtevi za novim i naprednijim standardom za video kompresije moraju ukljuiti MPEG-
2 i H.263 standarde i podii ih na vii nivo. Oni su bili upueni radnoj grupi sastavljenoj od
predstavnika ITU-T i ISO/IEC pa su nastali sledei standardi H.26x i MPEG-x. rezultat
njihovog rada je standard pod nazivom H.264, takoe nazvan i MPEG-4 part 10 ili MPEG-4
(AVC- Advanced Video Coding). U tabeli nie dat je saetak razvoja standard i njihovih
namena. MPEG-2 je video codec koji je standard za digitalni video broadcast ve dui niz
godina za aplikacije koje zahtevaju za prenos iri propusni opseg. MPEG-2 zahteva minimum
4Mbps propusnog opsega to je mogue dobiti preko koeksijalnog kabla i satelitskim linkom
za broadcast prenos digitalnog videa.
MPEG-4 Simple Profile (SP) i Advanced Simple Profile (ASP) standardi su razvijeni za
emitovanje videa preko Interneta. MPEG-4 nudi softverska reenja kompresije i dekompresuje
video sadraja za prenos preko mree ija propusnost varira i puno je manja od one preko koje
se prenosi MPEG-2 video signal. Rezultat MPEG-4 standarda u poetku nije bio ono to su
gledaoci oekivali na TV-u (slika je bila zrnasta), ali dovoljno da ponudi i pokae nove
interesantne usluge i da pojaa utisak o potencijalu koji ima internet.

Standard Organizacija Namena

H.261, H.263, H.263+, H.263++ ITU T Video telefonija, video
MPEG 1, MPEG 4, SP/ASP ISO/OEC JTC1 konferncije
DVD, Video on demand,
Digital video broadcast preko
kabla/satelita, video streaming
internetom i wirless om,
IPTV
H.262/MPEG 2 Joint Video Team (JVT) Video on demand, digital
H.264/MPEG 4 Osnovan od ITU T i video preko kabla/satelita,
ISO IEC JTC1 DSL a, video streaming
preko internet i wireless a
IPTV
Tabela 2 Prikaz standard
H.264/MPEG-4 AVC stavlja naglasak na potrebu za veom kompresijom to naravno vodi
na smanjenje potrebnog propusnog opsega za prenos, ali i da pritom zadovolji potrebe za
kvalitetom broadcast prenosa koji ima MPEG-2 standard kao i to ima usluga Video on
demand i HDTV-a. H.264 zadovoljava potrebe za kvalitetom broadcast emitovanja i Internet
streaming-a smanjujui irinu potrebnog opsega za otprilike polo od irine koja je bila potrebna
da se prenese MPEG-2, ali i dalje bez gubitaka u kvalitetu kakvu moemo videti kod MPEG-2
standarda.

8
 4. Prednosti i mane H.264/MPEG 4 AVC
H.264 je prekretnica za prenos video signala preko DSL a, a koji:

Udvostruuje efikasnost kompresije, smanjuje irinu propusnog opsega (bandwith) za

polovinu onoga koji je bio potreban kod MPEG - 2 standarda za prenos high quality
video signala.
Omoguuje prenos vie sadraja preko ve postojee infrastrukture jer isti sadraj
nakon to je izvrena kompresija sa H.264/ MPEG AVC - om troi manje bandwith - a.
Smanjuje trokove prenosa jer ista informacija dolazi duplo bre (jer je fiziki manja,
a kvalitet ostaje sauvan).
Smanjuje trokove investicije jer je hardware potreban za H.264/AVC sastavljen od
komercijalnih komponeti koje se mogu nabaviti u prodavnicama, tj. za njegovu
realizaciju nije potrebno projektovati posebni signal - procesing hardware.
Ugraeni NAL (Network Abstraction Layer) e omoguiti veliku fleksibilnost u
prenosu, bilo da se radi o paketskim mreama ili bit - streams mreama, omoguavajui
laku nadogradnju na postojea MPEG-2 reenja.
Broj usluga traenih preko DSL do udaljenosti na kojima do sada nije mogao ponuditi
vie usluga i zahteva sada raste: tako dva video signala standardnog kvaliteta mogu biti
prenoena preko jednog xDSL-a irine 1.5 Mbps. Korisnici mogu gledati (a operatori
naplaivati) dva video on demand zahteva.
Vie se sadraja moe preneti na ire podruje, odnosno do veeg broja korisnika. Sa
MPEG - 2 se moglo pokriti podruje od oko 810 m2 po Reginalnom Office - u, dok
H.264/MPEG - 4 AVC omoguuje da se pokrije podruje od oko 1440m2.
Vea pokrivenost se ne mora postii implementacijom skupih pojaavaa ili
podizanjem novih regionalnih centara.
H.264/MPEG-4 AVC codec moe biti implementiran na standardizovanu opremu pa
nema potrebe za posebnom procesorskom opremom.

9
 5. Generika IPTV mrea
Generiki IPTV sistem prikazan je na Slici 2. Razliiti video sadraj dolazi od video
headenda. Video strimovi se zatim prikupljaju koristei middleware kontrolu za distribuciju
pretplatnicima. Video se dalje prenosi do razliitih lokacija preko metro optike transportne
mree. Od centralnih lokacija video strimovi se distribuiraju do multipleksera pomou
pristupne optike mrene infrastrukture. Funkcionalni elementi generike IPTV mree bie
opisani u nastavku ovog rada.

Slika 2 Generika IPTV mrea

Sadraj i izvor. Video sadraj moe doi iz vie izvora:

a) prethodno komprimovani video sadraj moe da se prenosi preko satelita za distribuciju

na mrei;
b) analogni video moe da se prenosi radiodifuzijom;
c) MPEG-formatirane filmske datoteke mogu da se memoriu na lokalnom VoD serveru;

Prethodno formatirani sadraj moe takoe da dolazi iz drugog headenda (na primer, od
regionalnog ka lokalnom headendu), naroito ako se lokalni oglas ubaci u video protok pre
slanja lokalnim pretplatnicima. Headend prima signale iz izvora video sadraja, koduje ih i
prenosi ka odlaznoj transportnoj mrei. Headend moe da opslui VoD servere, middlewar
(posrednike) servere, EPG servere i da podri operativne sisteme provajdera servisa.
Middleware obuhvata prezentaciju i upravljanje signalima. Ima zaduenje da obezbedi
dosledno pakovanje, rezervisanje, obezbeenje, usluge praenja i obavetavanja; poravnanje i
upravljanje naplate sadraja, kao i interfejs sa drugim mrenim elementima i infrastrukturu
provajdera servisa. Oprema korisnika obino ukljuuje xDSL modem i obezbeuje Ethernet
interfejs za povezivanje na set-top box (STB). STB zatim povezuje TV prijemnik startovanjem
video middleware softvera. Integrisani kuni gateway moe da kombinuje DSL modem i STB
funkcionalnost.

10
 6. Transportne mree za IPTV distribuciju
Trenutno dominantna tehnologija optikog prenosa u svetu je SDH1/SONET2, koja
obezbeuje pouzdan i iroko rasprostranjen prenos digitalnih signala po optikim vlaknima.
Ovaj metod prenosa se ve vie od dve decenije koristi na telekomunikacionom tritu. U
poetku je bio prvenstveno namenjen prenosu govora, a danas se velikoj meri koristi i za prenos
podataka. Sve do skoro, najvei protok ostvaren u transportnoj mrei bio je 10 Gb/s. Danas
operatori poinju da implementiraju protoke od 40 Gb/s. Meutim, naredne generacije optikih
transportnih mrea nee biti konekciono, ve beskonekciono orijentisane. Nagovetaj takvih
tehnologija, koje su paketski orijentisane, predstavlja vrlo prisutan 10 Gb Ethernet, koji u
principu ne obezbeuje potpunu meuoperativnost sa SDH. Tanije, mree nove generacije
bazirae se na internet protokolu i kroz tako unificiranu mrenu platformu podravati prenos
govora, podataka i video signala. Iako je Ethernet tradicionalno tehnologija lokalnih mrea,
njegov permanentni razvoj doveo je do penetracije Etherneta do nivoa regionalnih i gradskih
mrea, dok su poslednja istraivanja i potreba za standardizacijom doveli do razvoja 100 Gb
Etherneta, koji bi u bliskoj budunosti mogao da postane tehnologija izbora i ozbiljan
konkurent ostalim tehnologijama koje se primenjuju u transportnom delu mree (Slika 3).
Standardizacija 40 Gb i 100 Gb Etherneta zavrena je u junu 2010.

Slika 3 Transportne mree za IPTV distribuciju

Iako je pitanje standarda od znaaja za efikasnost, kvalitet i pouzdanost prenosa, protok
signala du jednog optikog kanala limitiran je brzinom rada elektronskih komponenti koje se
primenjuju u optikim predajnicima i prijemnicima. Meutim, tehnika multipleksiranja po

1
(Synchronous Digital Network) Sihrona digitalna mrea
2
(Synchronous Optical NETwork) Shrona optika mrea

11
talasnim duinama (WDM) omoguila je da se jednim optikim vlaknom prenosi od nekoliko
do nekoliko desetina ili stotina kanala, pri emu je svaki od njih uspostavljen na razliitoj
talasnoj duini. Postojei WDM3 sistemi ve due vremena koriste i do 80 kanala. Meutim,
poslednjih godina, pojavili su se sistemi koji podravaju proireni spektar talasnih duina, koji
obuhvata do 192 talasne duine. Primenom standardnih sistema koji obezbeuju bitske protoke
od 10 Gb/s po kanalu (talasnoj duini) omoguena je brzina prenosa signala iji red veliine
dostie ili prevazilazi 1 Tb/s. Pri tome se ovakav prenos moe ostvariti na rastojanjima koja
prevazilaze nekoliko hiljada kilometara, to ukazuje na izuzetno veliki proizvod bitskog
protoka i rastojanja koji se moe postii u transportnim mreama. U nastavku rada e biti
opisane neke optike transportne mrene tehnologije koje se mogu koristiti za distribuciju
IPTV sadraja.
6.1. Ethernet preko SONET/SDH
Kako se oekuje da e Ethernet u budunosti postati ozbiljan konkurent ostalim
tehnologijama koje se primenjuju u transportnom delu mree, kombinacija Etherneta i SDH
tehnologije predstavlja potencijalno najekonominije reenje za ostvarivanje regionalnih
telekomunikacionih mrea U mnogim tehnologijama sledee generacije za optiki prenos
dominira SONET/SDH, kako u javnim, tako u velikoj meri i privatnim telekomunikacionim
mreama. Optika vlakna omoguavaju da se izgradi efikasna topologija sa prstenom. Ethernet
komutacija, kao i interfejs standardi, daju provajderima servisa priliku da ponude nove
digitalne video servise, korienjem SONET/SDH mrea. Ova tehnologija omoguava
efikasno transportno reenje za digitalni video usklaivanjem postojee optike transportne
infrastrukture.

Slika 4 Drop and Continue

3
Wavelength Division Multiplexing je tehnologija koja multipleksira vie optickih prenosa signala na jedno
optiko vlakno koristei valjane dubine za prenos razliitih informacija.

12
 Pored aplikacija tipa point-to-point, difuzne aplikacije za video distribuciju preko
SONET/SDH mogu biti efikasno podrane pomou funkcije drop and continue. Imajui u
vidu kapacitet, SONET/SDH mrea moe da se koristi za prenos video signala sa lokacije
headenda provajdera TV servisa prema udaljenim vorovima. Kod ove aplikacije, dolazni
video signal se multiplicira ka vie izlaznih portova i alje ka nekoliko distribucionih vorova.
Kao to je prikazano na Slici 4, funkcija drop and continue kod SONET/SDH se koristi za
izdvajanje video signala iz glavnog prstena i usmeravanje ka drugim prstenovima i
distribucionim vorovima, zadravajui video signal koji prelazi kroz glavni transportni prsten.
Difuzni video ulaz sa video vora se prenosi po prstenu i zatim vodi ka centralnim
lokacijama, to je ilustrovano na Slici 4. Na strani headenda, digitalni video se ukljuuje u
jednosmernu putanju komutiranog prstena. U posrednim vorovima, video ide u oba smera sve
dok ne stigne do zapadnog i istonog suseda, to je pokazano na Slici 4.

6.2. Ethernet preko optikog vlakna (Ethernet over Fiber EoF)

Konfiguracija EoF je tipa point-to-point Ethernet veze, ime se proiruje u me Ethernet
mree komutatora. Kod EoF reenja, saobraajni inenjering se postie kroz rezervisanje veza
izmeu Ethernet komutatora. Neke EoF mree, meutim, nude samo best-effort servise, gde
nivo pretplate ograniava performanse prenosa paketa. U tom sluaju se poveava diter po
putanji. Ove mree mogu da se prepoznaju po nedostatku nivoa ugovaranja servisa od strane
operatora. Kljune prednosti EoF tehnologije su nie cene, i protok od 10 Mb/s do 1 Gb/s.
Nedostaci EoF su to njena oporavak trai vie vremena, kao i vee kanjenje i diter koje
moe prouzrokovati baferovanje saobraaja, jer prolazi kroz vie Ethernet komutatora. Novije
generacije EoF mree posebno tretiraju pitanja kanjenja, ditera i robusnosti u pogledu
vremena oporavka. Telekomunikacioni operatori danas postaju sve vie zainteresovani za
korienje MultiProtocol Label Svitching (MPLS) tehnike saobraaja unutar jezgra EoF mree,
zbog ponude point to point i multipoint tomultipoint servisa kroz virtualne privatne LAN
servise. Ovaj pristup ima potencijal da obezbedi smanjeno kanjenje i smanjeno vreme
oporavka. Jo jedno potencijalno reenje koristi Ethernet preko SONET u jezgru mree sa
tehnologijom EoF u pristupnim prstenovima, zbog dokazane pouzdanosti SONET tehnologije.
Kada EoF ukljui navedene pogodnosti u svom jezgru, postae atraktivna za poslovne
korisnike. Meutim, uprkos ovim poboljanjima, i dalje EoF ne nudi mali diter. Ethernet
mrea sa agregacijom linkova Agregacijske mree osiguravaju nivo transportnih servisa
izmeu vorova pristupne mree i ivinih vorova core mree. Agregacijska mrea mora biti
fleksibilna za uvoenje novih servisa, proirenja i promene paketa servisa kod krajnjeg
korisnika, a istovremeno podrava nekoliko poslovnih modela: agregaciju maloprodajnih
usluga za rezidencijalne I poslovne korisnike, usluge meusobnog povezivanja, kao i servise
tipa peer to peer. Mrea sa agregacijom linkova ima vanu ulogu u isporuci irokopojasnih
servisa rezidencijalnim i poslovnim korisnicima. Opsluni vorovi mogu da se smeste bilo
gde, nezavisno od transportne topologije. To moe da bude blie ivicama core mree, ili blie
korisniku, to omoguuje smanjenje ukupnih trokova.

13
 7. Interes velikih T - Kompanija za novim CODEC om
injenica je da nema velikog broja korisnika koji moe uivati u blagodatima
irokopojasnog interneta kojim je mogue slati MPEG-2 komprimovane multimedijalne
saraje visokog kvaliteta, a za iji prenos je potreban bandwith od 4 do 8 Mbps. Ali injenica
da zbog ograniene udaljenosti do koje moe ii xDSL signal bez veih gubitaka od centrale
do korisnika, ograniava broj korisnika koji mogu na odreenoj udaljenosti koristiti DSL (DSL
loop lenght).

Slika 5 Prikaz odnosa brzine prenosa

Veina korisnika danas koristi xDSL do maksimalne vrednosti propusnog opsega sa kojom
je mogue gledati video streaming sa Interneta koji je komprimovan MPEG 4 ASP codecom,
ili MPEG 2 codecom. U SAD-u operatori kablovske televizije preko svoje infrastrukture
uveliko nude usluge kao to su VOIP, videoon demand i pristup Internetu. Iskustvo pokazuje
da se korisnicima dopalo to to veinu usluga mogu dobiti od strane jednog operatera, i po
nioj ceni od usluge operatora telefonije. Sledea opasnost po velike telefonske kompanije je
pojava wireless tehnologije koja korisnicima prua mogunost da budu dostupni u svakom
trenutku i da time dobiju svoju linu telefonsku liniju. Sve to uzrokuje gubitak trita za
telefonske kompanije koje nude pristup Internetu, irokopojasni Internet i telefonske usluge.
Da bi povratili izgubljeno trite telefonskim kompanijama je potrebna nova tehnologija.
Povratak im nudi novi H.264/MPEG 4 AVC codec, koji e zajedno sa irokopojasnim
Internetom, xDSL-om, ponuditi vei broj usluga i omoguiti dominaciju na tritu.

14
 8. IP video preko xDSL a
Slino kao za MPEG-2, tako je i za H.264/MPEG-4 AVC potrebna odgovarajua oprema
za kompresiju i dekompresiju kako bi se video signal pripremio za prenos i itanje na strain
korisnika (kao to su STB i ili PC i). Prenos sadraja komprimovanog H.264/MPEG AVC
codecom kompatibilan je s nainom prenosa MPEG 2 sadraja, to pojednostavljuje
nadgradnju i prelaz, kompanijama koje su ve uloile u MPEG 2 opremu, MPEG 2 na
H.264/MPEG 4 AVC standard koristei prenos preko TCP/IP i wireless a. H.264/MPEG
4 AVC je idealan za, ali ne i ogranien, na video uslugu preko xDSL-a. H.264/MPEG 4 AVC
encoder sistem u glavnom delu prebacuje isti video signal primljen od ISP a u komprimovan
video H.264/MPEG 4 AVC stream. Komprimovani video moe ostati na streaming serveru
ili moe biti poslan do nekog regionalnog video server (Regional Office) od kojeg bi se mogla
pruati video on demand usluga, a takoe ti podaci mogu biti odmah distribuirani do
korisnika kao tipa program u ivo. H.264 je podeljen u dva posebna sloja, Network Abstraction
Layer (NAL) i Video Coding Layer (VCL). NAL je odgovoran za pakovanje i enkapsuliranje
komprimovanih podataka na odgovarajui nain zavisno od karakteristika mree kroz koju e
podaci biti poslani ili koriteni. Dok je VCL deo odgovoran za generisanje odgovarajueg
video prikaza video podataka. Dakle, NAL reava zahteve mree kroz koju e podaci biti
distribuirani i tako omoguuje da VCL nivo bude nezavisan od vrste mree kroz koju e podaci
biti distribuirani. H.264/MPEG 4 AVC podrava obe vrste usmerenih IP i ne IP mrea (inih
i wireless) kao i njihove transportne mehanizme kao to su npr. RTP (real time protokol) i
MPEG 2 transportni stream. Kada video podaci stignu na korisniki deo mree, oni se
usmeravaju do klijenta preko xDSL modema i korisnike lokalne mree bilo wirelessom ili
ethernetom. STB ureaj dekomprimuje video stream i prikazuje ga na TV u, dok bi na PC
u to radila neka od aplikacija (Real Player, Windows Media Player i sl.).

Slika 6 IPTV

15
 9. Digital TV sa naprednom obradom
Nove tehnologije pruaju potpun spektar IP a za Digital TV aplikacije. Njihov Video IP
obuhvata digitalne video dekodere za HD i SD rezoluciju MPEG2, kao i sledeu generaciju
multistandardnih HD i SD dekodera koji podravaju H.264, MPEG4, VC-1 (WMV9) i
MPEG2. META jezgro omoguava efikasna sistemska reenja za potrebnu obradu u Digital
TV aplikacijama. Ovo obuhvata obradu zvuka preko DSP mogunosti META jezgra.
Takoe su omoguene osnovne TV funkcije, kao to su korisniki interfejs i operativni
sistem. Interesantna je usluga koju prua mobilni video koji po kvalitetu odgovara DVD
standardu. U srcu ovog reenja mobilnog videa se nalazi familija MVDA multistandardnih
akceleratora za video dekodiranje i familija MVED multistandardnih akceleratora za video
kodiranje/dekodiranje. Sa multistandardnim kodiranjem i dekodiranjem, podrkom brzine
prenosa do 10 Mbita u sekundi i programibilnom rezolucijom do 720x576, IP mobilnog videa
kompanije Imagination Technologies omoguava izuzetan kvalitet slike. Dodajte tome
napredne mogunosti iskoriavanja energije i smanjivanje optereenosti procesora izmeu
80% 90% i dobiete idealan izbor za mobilne multimedijalne i TV ureaje.

16
 Zakljuak
U ovom radu su razmotrene optike transportne tehnologije za distribuciju IPTV video
sadraja u okruenju provajdera servisa. Predstavljene su moderne tehnologije, kao to su
Ethernet preko SONET/SDH, Ethernet preko optikih vlakana, zajedno sa varijacijom koja
ukljuuje agregaciju linkova, kao i neke tehnologije sledee generacije. U sluaju difuznog
video i unikast saobraaja, SONET/SDH i Ethernet preko optikih 303 vlakana pokazuju niz
atraktivnih svojstava. Trendovi razvoja u ovoj oblasti potvruju ukljuivanje razmotrenih
tehnologija u regionalnu optiku transportnu mreu. Pri tome je teite na prenosu video
signala od centralne lokacije ka pretplatnicima IPTV sadraja. Sve u svemu, Ethernet preko
SONET/SDH moe da obezbedi u bliskoj budunosti ravnoteu imeu ekonomskih faktora i
pouzdanosti. To je atraktivno reenje za prenos video signala, kako u core, tako i u pristupnim
IPTV distributivnim mreama. Tokom vremena, kako se unikast video saobraaj poveava,
mrea moe da evoluira u susret potrebama meovitog saobraaja. Iako su optike mree
zasnovane na SONET/SDH standardu trenutno dominantna tehnologija u mreama velikog
broja telekomunikacionih operatora, one su u osnovi veoma neefikasne i neekonomine da
podre stalno rastui saobraaj u mrei (prvesntveno kao posledica eksponencijalnog rasta
internet saobraaja), koji je u osnovi bursty karaktera, paketski baziran i sa razliitim
granularnostima zahtevanim od strane pojedinanih korisnika. Kao jedna od idealnih solucija
koja bi mogla efikasno da zameni postojee SONET/SDH transportne mree, poslednjih
godina od strane ITU T istraivake grupe SG15 ubrzano se radi na standardizaciji
tehnologije optikih transportnih mrea (OTN), koje e podrati napredne servise sa izrazito
velikim zahtevanim propusnim opsezima, kako sa konstantnim tako i sa varijabilnim
protokom. OTN4 e proiriti prednosti SDH/SONET mrea poveanjem optikih transmisionih
kapaciteta i rastojanja na kojima se moe ostvariti prenos optikih signala (implementacijom
WDM multipleksera i optikih pojavaa). Budue OTN mree e u kombinaciji sa WDM
tehnologijom omoguiti direktno i fleksibilno mapiranje mnotva korisnikih signala
(baziranih na razliitim protokolima (IP, Ethernet, SONET/SDH ili OTN) i digitalnim
protocima), na pojedine talasne duine. OTN tehnologija se trenutno pozicionira kao
ekonomski efikasna i pouzdana tehnologija sa virtuelno neogranienim transportnim
kapacitetima, to e je evidentno uiniti pobednikom transportnom tehnologijom u mreama
veine telekomunikacionih operatora, danas i u budunosti.

4
(Optical Transport Network) optocki transport mree

17
 Popis slika i tabela
Slika 1 IPTV .............................................................................................................................. 5
Tabela 1 Protoci komprimovanog videa za pojedine standard .................................................. 7
Tabela 2 Prikaz standard ............................................................................................................ 8
Slika 2 Generika IPTV mrea ................................................................................................ 10
Slika 3 Transportne mree za IPTV distribuciju...................................................................... 11
Slika 4 Drop and Continue ....................................................................................................... 12
Slika 5 Prikaz odnosa brzine prenosa ...................................................................................... 14
Slika 6 IPTV ............................................................................................................................ 15

18
 Literatura
1. D. Gvozdi Trendovi razvoja optikih telekomunikacionih Sistema, Telekomunikacije
2. R. Jain I want my IPTV, IEEE Multimedia
3. I. Reljin, A.Smaovi, Razvoj multimedijalnih servisa u irokopojasnom okruenj
4. P. Ivani, D.Draji, Simulacioni model optikog transportnog Sistema i njegova primena
na dizajn efikasnih zatitnih kodova
5. M. Carroll, J. Roese, T. Ohara, The Operators View of OTN Evolution, IEEE
Communication Magazine.

19