1.

Privredni ciklus
Privredni ciklus se sastoji od perioda uspona koji se uoava istovremeno u razliitim
vremenskim periodom oblastima, koji se za privredu u celini smanjuje periodom
pada, smanjenjem proizvodnje sa kasnijim oivljavanjem koji prelazi u fazu uspona
sledeeg cikluca.
Privredni cilklus predstavlja kontinuirano kretanje privrede koje je cikline prirode,
obeleeno usponima i padovima i koje je determinisano brojnim faktorima.
Privredni ciklusi nastaju:
zbog spoljnih okova na privredu,

pripode investicionog procesa ili

nedovoljne agregatne tranje.

Privredni ciklusi stvaraju nezaposlenost i inflaciju, a pogrena dravna intrvencija

moe dodatno da pogora stabilnost trita.
Privreda prolazi stalno koz ciklus:
faze u kojima proizvodnja opada i raste nezaposlenost

faze u kojima se privreda pregrejava i javlja se inflacija, a

mogue je postojanje i inflacije i nezaposlenosti tj. nema pravilnosti u

ispoljavanju faza
Cilj drave je da ostvari nisku stopu nezaposlenosti, nisku stopu inflacije-stabilnost
cena i da ostvari to vei drutveni proizvod.
Za razliku od perioda trajne nezaposlenosti, privredni ciklusi predstavljaju
kratkorone varijacije proizvodnje i nezaposlenosti, koje po pravilu traju 3-4 godine.
Kljuna karakteristika privrednog ciklusa jeste da znaajne makroekonomske
varijable imaju tendenciju da se sistematski kreu u istom pravcu.
Privredni ciklusi predstavljaju dinamiku neravnoteu inflacije, privredne aktivnosti i
nezaposlenosti.

- ta je privredni ciklus?

Privredni ciklus se sastoji od perioda uspona (koji se istovremeno uoava u

razliitim privrednim oblastima), doivljava najviu taku i potom se
smenjuje peridom opadanja privredne aktivnosti, gde doivljava najniu taku i
ponovo kree ka usponu i tako se nastavlja smenjivanje ovih faza ciklusa. Ipak, ovo
smenjivanje ne mora da bude periodino. Teorijski odreeno, duina trajanja jednog
ciklusa je do 10-12 godina, ali ekonomska praksa pokazuje da oni mogu trajati krae
ili ak due.
Faza ekonomskog pada (kontrakcija), koja se nalazi izmeu najvie i najnie
take ekonomskog ciklusa, naziva se recesija, a ukoliko je pad suvie dubok, kao u
periodu ekonomskih kriza, taj deo privrednog ciklusa se naziva depresija. Obrnuto,
ukoliko se ekonomski ciklus nae u usponu od najnie take ekonomske aktivnosti
do najvie, taj period zovemo ekspanzijom, a deo oko najvie take ekonomke
aktivnosti zovemo prosperitetom.

Don Mejnard Kejns (5. jun 1883. - 21. april 1946.), jedan od cenjenih ekonomskih
mislilaca, tvrdio je da investicije dovode do privrednih ciklusa. To je sasvim tano.
Odsustvo investicija uzrokuje pad ekonomskih aktivnosti, a povezano sa tim i rast
nezaposlenosti, smanjenje nacionalnog dohotka i rast inflacije. Logino je da je ovo
jedna od nepogresivih ekonomskih tvrdnji. Budimo sigurni da je malo takvih, jer u
ekonomiji gotovo nita nije jednom i za svagda dato da bude i ostane isto. Meutim,
Kejns je u kretanje privrednih ciklusa uveo i kategoriju poznatu kao Kejnsov
multiplikator. Multiplikatorom objnjava da e poveanje investicija dovesti
do poveanja realnog nacionalnog dohotka u veem obimu, nego to je poveanje
samih investicija i obrnuto, smanjenje investicija uzrokovae smanjenje nacinalnog
dohotka u veem obimu nego to je obim smanjenja investicija. Ipak, ne moe se
samo njime objasniti uticaj investicija na privredne cikluse.

U stvaranju privrednih ciklusa svoj doprinos donose i zavisnosti investiranja u zalihe

u odnosu na investiranje u proizvodnju. Ukazivanjem na ovu tezu, hardvardski
ekonomista Lojd Mecler, je eleo da objasni da usled neoekivanog
poveanja tranje dolazi do poveanja proizvodnje i smanjenja zaliha, a da posle
smanjenja potranje dolazi do pada proizvodnje i poveanja zaliha. To upuuje na
zakljuak da otpoinjanjem neoekivane recesije preduzea smanjuju proizvodnju i
poveavaju zalihe.

Kenzijanski pristup stavlja akcenat na intuitivne sposobnosti preduzetnika. Meutim,

time se nisu mogli jasno objasniti privredni ciklusi u SAD posle Drugog svetskog
rata.

Drugi pristup su dali Milton Fridman i Ana varc koji su u prvi plan
istakli makroekonosmku politiku, a pre svega uinke monetarne politike na
privredne cikluse. Istina, mnoge recesije su posledica delovanja vrste monetarne
politike na smanjenje inflacije. U uslovima deflacije (deflacija je suprotna pojava od
inflacije, tj. deflacija je opti pad cena u odreenom periodu) nacionalni dohodak
ima tendenciju pada. To uslovljava pad privredne aktivnosti i smanjenje tempa
proizvodnje. to je deflacija vea vei je pad tempa proizvodnje.