Izmeu dva dana - Branko Miljkovi

Prola je pored kue gde se pali svetlost pije mleko i

spava i ostavila na trotoaru svoje stope kao klavirske
dirke od tada nosim na usnama poljubac veliki ko njeno
elo i smiljam re koja e je pronai i prepoznati

II

rodio sam se od jutros uprkos svim podacima o meni a

ipak sam stariji od jutra i od sutra i nisam zaboravio
nita to je bilo pre moga roenja i seam se svega to
je bilo posle moje smrti i nisam kriv nizata to se
desilo jue

III

kaem
utim
izgovorena re stoji nasuprot meni
optuuje me
nasmejem se
re se vraa postiena u moja usta
moje me rei ne prepoznaju

IV

voleo sam je
a sreo sam je na trotoaru
onoga jutra kad sam se rodio
i bilo mi je krivo to je ona postojala i jue

jue je ono to je bilo davno

jue je ono to je bilo pre 24 asa
jue je ono to nikada nije bilo
jue je sve ono to je bilo i nije bilo prije 24 asa

sutra je ono to e biti ko zna kada

sutra je ono to e biti posle 24 asa
 sutra je ono to nikada nee biti
sutra je sve ono to e biti i nee biti posle 24 asa

danas je okamenjeno vreme izmeu jue i sutra

danas jedina smetnja da bude sutra
kameno danas koga uporno razbijaju otkucaji asovnika
asovnik na zidu je jedina savest