MR - Zaštita Dece Od Neželjenih Internet Sadržaja PDF

UNIVERZITET SINGIDUNUM
DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEUNARODNU

SARADNJU
Studijski program Savremene informacione tehnologije
ZATITA DECE OD NEELJENIH INTERNET SADRAJA
Master rad
Mentor: Student:
Prof. dr Gojko Grubor Laslo Tot
Broj indeksa:
410534/2011
Beograd, mart 2013.

Zatita dece od neeljenih internet sadraja
Zahvaljujem se svom mentoru, Prof. dr Gojko Gruboru jer je prihvatio da

bude mentor kod izrade master rada koji predstavlja kontinuitet mog rada zapoetog
izradom diplomskog rada pod njegovim rukovodstvom kao i na srsishodnoj saradnji i
korisnim savetima.
Veliku zahvalnost dugujem prof. dr Boku Kovaeviu u pregledavanju i
korigovanju pitanja u anketi.
elim se zahvaliti i mr Silviji Tot direktorici O.. Majanski put u Subotici
i Mariji ifli oko pomoi kod podele anketnih listia.
Laslo Tot 410534/2011 -1-

Today's parents and teachers want internet safety tools and skills. We must
get more actively involved in our children's use of new media and in teaching them
to use the internet safely.
Dananji roditelji i uitelji ele alatke i vetine za bezbednost na internetu.

Moramo konstantno pratiti nau decu u korienju novog medija i poduavati ih da
koriste internet bezbedno.
Viviane Reding
Laslo Tot 410534/2011 -2-

SADRAJ
UVOD ........................................................................................................... - 7 -
Predmet istraivanja i obrazloenje rada .................................................. - 7 -
Ciljevi istraivanja .................................................................................... - 9 -
Hipotetiki okvir ....................................................................................... - 9 -
Metode istraivanja ................................................................................... - 9 -
Struktura rada ............................................................................................ - 9 -
Kompjuterski Kriminali .......................................................................... - 10 -
1. BEZBEDNOST I ZATITA DECE ................................................. - 11 -
1.1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno zlostavljanje) . - 12 -
1.2. Deja pornografija ..................................................................... - 13 -
1.3. Pedofilija.................................................................................... - 14 -
1.4. Internet zavisnost ....................................................................... - 15 -
1.5. Sporazum protiv internet-siledija............................................. - 16 -
1.6. Operacija Plava Orhideja ........................................................... - 16 -
1.7. Operacija Delego ....................................................................... - 17 -
1.8. Ograniavanje dostupnih sadraja ............................................. - 17 -
1.9. Zlatna pravila ............................................................................. - 19 -
2. TEORIJSKE OSNOVE .................................................................... - 20 -
2.1. Content Control Kontrola sadraja ......................................... - 22 -
2.1.1. Terminologija ............................................................................ - 23 -
2.1.2 Pitanja ........................................................................................ - 23 -
2.1.3. Istorija ....................................................................................... - 24 -
2.1.4. Oznaavanje sadraja ................................................................ - 24 -
2.1.5. Korienje u javnim bibliotekama ............................................ - 25 -
2.1.6. Zaobilaenje filtera ................................................................... - 25 -
2.1.7. Gateway baziran na reenjima kontrole sadraja ...................... - 26 -
2.2. Internet Filter Review ................................................................ - 26 -
3. ZAKONI ........................................................................................... - 28 -
3.1. Pravilnik o kontroli interneta ..................................................... - 28 -
3.2. Zakonska regulativa u Srbiji ...................................................... - 29 -
4. TESTIRANJE RAZNIH PROGRAMA ZA FILTRIRANJE I
NADGLEDANJE ................................................................................................... - 30 -
4.1. Internet Filter Review ................................................................ - 30 -
Laslo Tot 410534/2011 -3-

4.1.1. Net Nanny .............................................................................. - 30 -

4.1.2. CYBERsitter........................................................................... - 31 -
4.1.3. CyberPatrol............................................................................. - 31 -
4.1.4. MaxProtect ............................................................................. - 32 -
4.1.5. FilterPak ................................................................................. - 32 -
4.1.6. Netmop ................................................................................... - 32 -
4.1.7. Safe Eyes ................................................................................ - 33 -
4.1.8. WiseChoice.net ...................................................................... - 33 -
4.1.9. Cyber Sentinel ........................................................................ - 34 -
4.1.10. McAfee Parental Controls .................................................... - 34 -
4.2. Access Control List (ACL) Lista kontrole pristupa................ - 34 -
4.2.1. Bezbednosni modeli bazirani na ACL-u ................................ - 34 -
4.3. Proxy server ............................................................................... - 35 -
4.3.1. Keirani (caching) Proxi server .............................................. - 35 -
4.3.2. Mreni (web) proxi................................................................. - 35 -
4.3.3. Proxi za mreu filtriranja sadraja (Content Filtering Web Proxy)
- 35 -
4.3.4. Anonimni (Anonymizing) proxi server serveri za zatitu
privatnosti - 36 -
4.3.5. Neprijateljski (Hostile) proxi ................................................. - 36 -
4.3.6. Spreavani (Intercepting) proxi server ................................... - 36 -
4.3.7. Providni i neprovidni (Transparent and non-transparent) proxi
server - 37 -
4.3.8. Prisiljeni (Forced) proxi ......................................................... - 37 -
4.3.9. Otvoreni (Open) proxi server ................................................. - 37 -
4.3.10. Povratni (Reverse) proxi server............................................ - 37 -
4.4. Preskaka (Circumventor) ......................................................... - 38 -
4.4.1. U kolama i kancelarijama ..................................................... - 39 -
4.5. Rizik prilikom korienja proxi servera za zatitu privatnosti .. - 39 -
4.5.1. Proxi software-i ...................................................................... - 40 -
5. REAVANJE PROBLEMA ............................................................. - 42 -
5.1. Proxy Plus .................................................................................. - 42 -
5.1.1. Podeavanja za server raunar: .............................................. - 43 -
5.1.2. Podeavanja za klijent raunar: .............................................. - 43 -
5.1.3. Podeavanje programa (slika 4.): ........................................... - 44 -
5.2. Webalizer Log Analizator ...................................................... - 52 -
5.3. Crna lista (Blacklist) .................................................................. - 53 -
5.4. Squid .......................................................................................... - 53 -
Laslo Tot 410534/2011 -4-

5.5. SquidGuard ................................................................................ - 54 -

5.6. Network Guardian 2008 ............................................................ - 54 -
5.7. Parental Lock Guard 1.1 ............................................................ - 55 -
6. ISTRAIVAKI RAD ..................................................................... - 56 -
6.1. Rezultati istraivakog rada....................................................... - 60 -
7. VREDNOVANJE REZULTATA ..................................................... - 72 -
7.1. Zakljuak ................................................................................... - 72 -
8. LITERATURA ................................................................................. - 77 -
Laslo Tot 410534/2011 -5-

PREGLED SLIKA, GRAFIKONA I TABELA
Slike
Slika 1 - Jedna od grupa: Svi koji mrze....................................................................... 12
Slika 2 - Rezultat pretrage grupe Svi koji mrze....................................................... 13
Slika 3 - Prikaz gateway-a odnosno mrene kapije .................................................... 26
Slika 4 Ilustracija ..................................................................................................... 28
Slika 5 - Izgled programa Proxy+............................................................................... 42

Slika 6 - Prikaz povezivanja dva raunara na internet preko Proxy-a......................... 43
Slika 7 - Proxy+ Admin interface - Status info........................................................... 44
Slika 8 - Podeavanje programa.................................................................................. 45
Slika 9 - Non-ICP Parent Server.................................................................................. 45
Slika 10 - Cascading podeavanja............................................................................... 46
Slika 11 - Sigurnosni interface.................................................................................... 46
Slika 12 - Sigurnosne klijente...................................................................................... 47
Slika 13 - Log fajlovi................................................................................................... 47
Slika 14 - Biranje formata log fajlova......................................................................... 48
Slika 15 - NOD 32 plugin provera............................................................................... 48
Slika 16 - www server podeavanje............................................................................ 49
Slika 17 - Podeavanje lista pristupa........................................................................... 50
Slika 18 - Objekti liste pristupa................................................................................... 50
Slika 19 - Zabranjivanje pristup web stranici.............................................................. 51
Slika 20 - Izgled zabranjenoj stranici.......................................................................... 51
Slika 21 - Webalizer Log Analizator........................................................................ 52
Laslo Tot 410534/2011 -6-

UVOD
Znaju li roditelji ta im deca rade na internetu, s kim se dopisuju, koje web stranice
poseuju?
Decu najee upozoravamo da ne razgovaraju sa strancima, da budu oprezna kada

im prilaze nepoznate osobe. Ali, kako im objasniti da se tako moraju ponaati i u
svetu interneta. Od trenutka kada dete zakorailo u virtuelni svet mora se znati kako
ga zatiti, jer uz tolike brojne prednosti, globalna mrea krije i mnoge opasnosti za
najmlae. Decu i maloletnike treba zatititi od nasilnih i pornografskih sadraja,
neprimerenih poruka, od osoba koje pod zatitom anonimnosti mogu zloupotrebiti
deje poverenje, pokuati ih nagovoriti da odaju privatne podatke, razmenjuju slike,
ak i da sami, bez pratnje roditelja, dou upoznati online "prijatelja". Treba ih
nauiti kako da sigurno i primereno koriste internet. Roditelji, nastavnici, institucije,
strunjaci, moraju preduzeti preventivne mere zatite dece od nasilja i zlostavljanja
putem interneta.1
Predmet istraivanja i obrazloenje rada
Ne postoji samo dobra ili samo loa tehnologija. U najveem broju

sluajeva, Internet se koristi za poslovanje, zabavu ili edukaciju, ali jednako
nudi i nesluene mogunosti za distribuiranje nelegalnog materijala ili
sprovoenje nelegalnih aktivnosti. Upravo zbog internacionalnog karaktera ove
mree, efikasan nain spreavanja zloupotrebe zahteva zajedniki angaman i
odgovornost lokalnih vlada, policije, Internet industrije, kolstva i roditelja, kao
i njihovu blisku saradnju, kako na nacionalnom, tako i na internacionalnom
nivou.
Ovo su rei Kalahana Kornaka, menadera meunarodne organizacije Inhope

(Internet Hotline Provides in Europe) za spreavanje zloupotreba Interneta, koji je
poetkom juna 2010. gostovao u Beogradu. 2
U dananjem svetu Interneta, vreba mnogo opasnosti. Ljudi koji nemaju

mnogo iskustva sa raunarima i njegovim tajnama, mogu vrlo brzo i lako da postanu
rtve kiber(cyber) sveta. Nepromiljenim koracima, koji proizilaze iz neiskustva,
mogu se naneti velike tete u razvoju svesti korisnika.
Internet kao servis sadraja u mnogome doprinosi razvoju oveanstva. Brzina
irenja informacija je to je mogue najbra. Bra je od svih medija dananjice.
Lektorisanje sadraja nije mogue kod svakog, zato se pored informacija, ire i
1
Zatita dece na internetu, izvor: zena.hr (http://www.poslovnazena.biz/porodica/zastita-dece-
na-internetu-27-2785)
2
Aleksandar Arsenin, Spreavanje zloupotrebe u Srbiji, referenca: www.netcentar.org
(http://www.internetservis.co.rs/zloupotreba/3.php?idtxt=134)
Laslo Tot 410534/2011 -7-

dezinformacije. Pojedini slojevi korisnika interneta su jako osetljivi na kvalitet

informacija. Javlja se potreba kontrolisanja pristupa sadraju. Ova kontrola samo u
retkim sluajevima moe biti manualna. U dananje vreme su na raspolaganju
automatizovane tehnike kontrole pristupa sadrajima. Ovaj rad obrauje nekoliko
tehnologija pristupa sadraja.
U Srbiji je 2009. proglaena za godinu zatite dece na internetu, a nadleni

kau da roditelji treba vie da razgovaraju sa decom o upotrebi interneta. Ministarka
za telekomunikacije Jasna Mati je rekla da u Srbiji nema istraivanja koliko deca
koriste internet, ali da iskustva Evropske unije pokazuju da tamo njih 90 odsto to ini
svakodnevno, od kojih jedna treina doivi neku vrstu internet zlostavljanja.
Matieva kao glavni problem navodi to deca esto ostavljaju na internetu
line podatke ili fotografije koji mogu biti zloupotrebljeni i da roditelji "moraju imati
kontrolu gde njihova deca provode vreme i kome ostavljaju podatke".
"Nekad su roditelji deci priali da se paze ike u parku koji nudi slatkie, a
danas ika moe doi preko interneta", kae ona.
"Internet deci dovodi ceo svet u sobu, ali i neke stvari koje nisu dobre, od kojih
ih moramo zaititi. Cilj ove godine je informisanje roditelja o novoj tehnologiji
jer esto znaju o internetu manje od svoje dece", istakla je Matieva.
U tom cilju ministarstvo u saradnjom sa kompanijom Microsoft planira brojne

edukativne akcije iji je glavni cilj edukacija roditelja i nastavnika o opasnostima koje
prete deci sa interneta.
Ambasadorka eke Hana Hubakova istakla je da njena zemlja podrava
kampanju srpskog ministarstva jer je tokom njihovog predsedavanja Evropskoj uniji
jedan od prioriteta zatita dece na internetu.
"Ovaj fenomen ne sme biti potcenjen. Internet nudi mnogo informacija do kojih
moete doi sasvim slobodno, ali nedostaje dosta pravila", kae ona.
"Potrebno je stoga da decu koja sve vie vremena provode na internetu efikasno
zatitimo, a veliku ulogu imaju obrazovne institucije i roditelji", rekla je Hubakova.
Direktor za odnose sa javnim sektorom Microsofta Milo Trkulja je istakao da

njegova kompanija u svoje softverske pakete ukljuuje takozvanu "roditeljsku
kontrolu" (parental control), odnosno opciju da roditelj odreuje koliko vremenski
njegovo dete moe da pristupi internetu i kojim sadrajima. Promoter kampanje,
muziar Momilo Bajagi Bajaga rekao je da se kao roditelj dvoje dece koja veliki
deo slobodnog vremena provode na internetu sa zadovoljstvom prikljuio kampanji.
"Tokom rada na projektu i pre toga postao sam svestan opasnosti koje internet moe
da prui i pored dobri stvari. Ne putajte svakog u svoju kuu i ne putajte ba svakog
na internet", rekao je Bajagi.3
3
Kako zatititi decu na internetu, izvor: BETA
(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=10&nav_id=344237)
Laslo Tot 410534/2011 -8-

Ciljevi istraivanja
Cilj ovog pristupnog rada je da roditelji dobro zatite svoj raunar, kako bi
njihova deca kao i razne informacije na raunaru bile dovoljno zatiene od
zloupotrebe. Potrebno je, pre svega, opisati problematiku kontrole sadraja na
internetu. Prikazani su teoretski delovi zatite raunara, a u sledeem pristupnom radu
e biti testirane i isprobane razne vrste ciljnih programa za zatitu dece od neeljenih
sadraja. Pored toga, bie opisan i skup opcija i efekat razliitih programa za
filtriranje sadraja.
Hipotetiki okvir
Osnovna hipoteza ovog pristupnog rada, je da roditelji ne tite svoj raunar i

raznovrsne privatne inoformacije na adekvatan nain od zloupotrebe. Kako bi sa tim
istovremeno zatitili svoju decu od tetnih virtuelnih sadraja.
Podhipoteza je dokaz za osnovnu hipotezu, da roditelji nisu ni raunarski
dovoljno obueni da bih znali zatitit svoju maloletnu decu, a najvei problem je da
nisu ni svesni kojim opasnostima su izloena dananja deca. Hipoteza e biti
potvrena ili odbaena u treem pristupnom radu, odnosno u istraivakom delu
master rada.
Metode istraivanja
U ovom pistupnom radu koriene su samo teorijske metode istraivanja

Teorijski su oni metodi...
kod kojih se primenjuju apstraktni teorijski principi i logika pravila,
npr.silogizam u dedukciji, pravila definisanja, klasifikacije itd.;
koji se uglavnom oslanjaju na postojei kvantum saznanja i informacija
kod kojih se vri kvalitativno prekomponovanje saznanja, ime se stvaraju
novi uvidi, osvetljavaju do tada manje poznati ili nepoznati delovi
predmetaistraivanja
Teorijski metodi su:
Definicija
Klasifikacija
Indukcija kao teorijski metod 1
Dedukcija
Analiza
Sinteza4
Struktura rada
Upotrebom odgovarajuih tehnologija, mogu se zaobii razne neprijatnosti i

opasnosti iz sveta interneta. Opisane su opasnosti kojima su izlagana deca, operacije
protiv pedofila, kontrola sadraja sa interneta, ograniavanje dostupnih sadraja,
zakoni i zakonske ragulative u Srbiji.
4
Prof. Dr Srbobran Brankovi-Uvod u metodologiju kvalitativni metodi istraivanja
drutvenih pojava (Beograd, mart 2007.)
Laslo Tot 410534/2011 -9-

Kompjuterski Kriminali
Pod kompjuterskim kriminalom u najirem smislu podrazumevaju se krivina

dela prema krivinom zakonu nacionalne drave, u koja su na bilo koji nain
ukljueni raunarski sistemi i mree. U kompjuterskom i kibernetikom kriminalu
(cybercrime) raunari se koriste kao predmet napada i krae, izmene ili unitavanja
podataka, kao alat za izvravanje tradicionalnih oblika kriminala i za skladitenje
kompromitujueg materijala.
Glavni cilj istrage kompjuterskog kriminala je, kao i sluaju klasinog
kriminala, izgraditi za pravosudne organe neoboriv ili vrst dokaz krivice, i/ili dokaz
za osloboavanje osumnjienog, i/ili pravedno sankcionisanjeuinjenog dela. Kljunu
metodologiju istrage i dokazivanja kompjuterskog kriminala obezbeuje metodologija
istrage klasinog kriminala, sa specifinostima istrage osteljivih, lako promenljivih i
po svojoj prirodi posrednih digitalnih dokaza. 5
5
Milan Milosavljevi, Gojko Grubor Istraga Kompjuterskog Kriminala (Beograd, 2009)
Laslo Tot 410534/2011 - 10 -

1. BEZBEDNOST I ZATITA DECE
Deca su raunarski pismenija od svojih roditelja i upravo su roditelji ti

(prvenstveno) koji treba dodatno da se edukuju o opasnostima koja im prete na
Internetu kao i prevencijama koje mogu da se sprovedu u cilju njihove zatite ovo
je zakljuak nakon viemesene obuke koja je sprovedena na teritoriji Vojvodine,
na preko 200 tribina u 80 osnovnih kola.
POSITIVE se ukljuio u projekat Elektronske droge prevencija sajber

zlostavljanja iji je inicijator Centar za prevenciju devijantnog ponaanja Target iz
Novog Sada sa akcijom: Bezbednost dece na internetu u cilju edukacije i
podizanja svesti roditelja i dece o nainima zatite dok surfuju internetom i
istrauju web kao i potencijalnim opasnostima i psiholokim i fizikim posledicama
koje takve aktivnosti mogu da prouzrokuju.
Zajedno sa Biljanom Gruji kriminologom i Ljubicom Risti psihologom uz
podrku Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje i Gradske uprave za obrazovanje
imali smo prilike da u razgovoru sa decom, roditeljima i nastavnicima podelimo
svoja iskustva, posavetujemo ih, predoimo im konkretnim primerima koliko se nae
ponaanje u stvarnom svetu oslikava i na ponaanje na Internetu.
Tribine su u vidu predavanja uz prezentaciju na projektoru oko 60 minuta sa
opisima i screen shot-ovima a nakon toga pored klasinih pitanja i odgovora prua im
se mogunost da prenesu i svoja iskustva i zapaanja.
Roditelji: Prvo roditelji nisu svesni da fizikim odvajanjem deteta i
raunara u posebnu prostoriju (njegovu sobu) prave najveu greku jer na taj
nain deca se zatvore a roditelji slabo mogu da nadgledaju i umaju uvid koji su to web
sajtovi koji poseuju, kako se ponaaju na Internetu i kakve su im aktivnosti.
Deca: Sa druge strane, deca svesna da se od roditelja bolje razumeju u
raunare i da nema naina na koji bi ih (neko) roditelji proveravao, na internetu se
ponaaju nekontrolisano i esto neprimereno to je za posledicu u Srbiji imalo
ekspanziju sajber zlostavljanja.
kole: Nastavnici informatike, bez obzira to tema bezbednost dece i
ponaanje na internetu nije u nastavnom programu?! ipak samoinicijativno skreu
panju deci na asovima informatike o tome.
Opasnosti: Kada sam se poetkom januara meseca ukljuila u projekat,
tribine su odravane samo osnovcima od 5. do 8. razreda a za samo nekih mesec ipo
dana moralo se proiriti i na decu od 1. do 4. razreda jer je glavni krivac Facebook.
Dovoljno je da samo jedno dete iz razreda otvori profil i lanac je krenuo U Srbiji
trenutno ima preko 2 miliona otvorenih naloga a veina su deca (a i sudei po broju
prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je devojica od 10 godina koja ima 3.200
prijatelja!).
Opasnosti koje najee prete deci na internetu, a ije primere smo mogli
saznati i putem skoro svih medija proteklih godina su:
Laslo Tot 410534/2011 - 11 -

1. Sajber zlostavljanje
2. Deja pornografija
3. Pedofilija
4. Internet zavisnost
1.1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno

zlostavljanje)
Najea pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece. Na meti su

druga deca i nastavnici (profesori). Najee se koristi Facebook za otvaranje grupe
tipa: Ko mrzi tog i tog i snimanjem video sadraja putem telefona da bi se
namerno, svesno, neprijateljski ponaali i zlostavljali drugu decu, odnosno sa ciljem
da natete pojedincu (ili grupi).
Slika 1. Jedna od grupa: Svi koji mrze...
Ovakvo ponaanje na Internetu je niim izazvano odnosno grupe se

otvaraju iz razliitih (uglavnom dejih) razloga: debeo, mrav, kratka kosa, rune
patike, treber, zato to neko ima plavu jaknu itd. Moete samo pretpostaviti kako je
tom detetu koje doe na Fejs i sazna da postoji preko 100 druge dece koja ga mrzi.
Deca nisu izgraene linosti i njihove percepcije sveta (drutva), pojava koje ih
okruuju su potpuno razliite od odraslih. Neka deca naprosto puste da sve proe,
a druga doive sve vrlo emotivno to za posledicu ima promenu u ponaanju:
povlaenje u sebe, preispitivanje (sebe lino) svoje porodice, roditelja, kole,
preispituje znaaj prijateljstva, dobija loe ocene u koli, ne drui se, ne izlazi
Takoe otvaraju se i grupe gde aci mrze svoje nastavnike i profesore: Ko mrzi
nastavnicu biologije (ime i prezime) iz O. Na Facebook-u u trenutku kreiranja
ovog posta je bilo 1.400 grupa koje su sadrale rei: svi koji mrze
Laslo Tot 410534/2011 - 12 -

Slika 2. Rezultat pretrage grupe Svi koji mrze
Kada dete koje doivljava sajber zlostavljanje doe kui i ukae roditeljima na
taj problem, najei odgovor roditelja je: pa, to si otvarao Facebook? Ko ti je
dozvolio? I sad, zabranjujem ti internet! to je potpuno pogreno. Deci treba
podrka i pokazati inicijativu da se taj problem rei. Simptomatino je to je ova
pojava toliko uzela maha i da su esti primeri, gde deca koja su prvo bila sajber
zlostavljana (bile mete) preokrenu i postanu deca koja zlostavljaju drugu jer je to
nain da se ukljue u zajednicu i skrenu panju sa svog problema (tj grupe).
Neretko smo imali prilike videti na YouTube-u video snimke (koje posle
prenesu i ostali elektronski mediji, televizije uglavnom) o tome kako deca u koli
snimaju mobilnim telefonima meusobne tue, zlostavljanja i maltretiranja
druge dece i nastavnika. Normalno je da u takvoj situaciji pokuate to da spreite a
ne da mirno gledate i traite to bolji ugao da to snimite, pa bre bolje na YouTube da
to okaite. Neverovatno je da tri starija deaka tuku mlaeg a da oko njih stoji 20-tak
drugih uenika koji to SAMO snimaju.
Cyber zlostavljanje moe imati vrlo ozbiljne psihike posledice gde postoje
sluajevi da one prouzrokuju i fizike sa traginim ishodom. Porodica, kola i
lokalna zajednica su ti koji mogu i imaju naina da se ovakav nain zlostavljanja
sprei intenzivnom edukacijom odraslih i vaspitanjem i obrazovanjem dece.6
1.2. Deja pornografija
Deja pornografija oznaava bilo kakav snimak ili sliku koji prikazuju
osobu ispod 18 godina starosti koja uestvuje u seksualnom odnosu, koji iz seksualnih
pobuda prikazuje genitalnu ili analnu oblast osobe mlae od 18 godina ili bilo kakav
dokument koji podrava seksualne odnose sa maloletnim osobama.
6
Bezbednost i zatita dece na internetu I deo: Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno
zlostavljanje) (http://blog.positive.rs/2010/06/09/bezbednost-i-zastita-dece-na-internetu/)
Laslo Tot 410534/2011 - 13 -

Deja pornografija je meu najrasprostranjenijim vidovima kriminala na

internetu. Deju pornografiju ire pedofili radi pravljenja line kolekcije, razmene
materijala sa ostalim pedofilima, ili pravljenja novog materijala i deije prostitucije.
Naunici i pravosue sve ee koriste izraz zlostavljanje dece, umesto
pornografija, koji bi mogao pogreno da implicira na pristanak na seksualne odnose,
te samim tim prikrije pravu prirodu deje pornografije, a to je zloupotreba. Termin
deja pornografija ostaje legalna definicija u raznim pravnim sistemima. Koji god
izraz da se koristi, on upuuje na seksualnu eksploataciju dece i adolescenata u
pornografiji, a sam materijal je evidencija poinjenog kriminala.
Od 1999. godine Interpolova stalna radna grupa za krivina dela protiv
maloletnika koristi sledeu definiciju: Deja pornografija je posledica eksploatacije,
ili seksualnog zlostavljanja dece. Moe se definisati kao bilo koji vid prikazivanja, ili
promovisanja seksualnog zlostavljanja dece, ukljuujui i pisane i audio zapise, koji
se odnose na seksualne odnose sa decom, ili drugi vid seksualnog iskoriavanja dece.
Deca svih uzrasta su zloupotrebljena u dejoj pornografiji i njihov broj je
ogroman. Veina slika (83%) odnosi se na decu koja nisu dostigla pubertet, dok je u
80% slika zastupljen seksualni odnos. 21% slika sadri scene nasilja, muenja i
sadizma. 39% materijala su video zapisi. 79% materijala su slike bez seksualnog
odnosa, sa golom, ili polugolom decom.7
1.3. Pedofilija
Pedofilija (grpaids - dijete + fil - volim, ljubim) je spoljna nastranost, tj.

seksualna sklonost prema deci istog ili suprotnog spola.
Pedofili su blage i nene osobe. Svom seksualnom objektu prilaze oprezno.
esto se ponaaju onako kako se prema njima ponaalo u detinjstvu, nesvesno
zaljubljeni u sebe-narcizam. Veina pedofila zadrava se na fantazijama. Najopasniji
oblik pedofilije je pokuaj penetracije zato to ona izaziva oteenja.
Pedofilija spada u najei oblik poremeaja linosti. Ovde dolazi do
pogrenog izbora seksualnog objekta, a to su deca. Moe biti heteroseksualna (dva
puta ea) i homoseksualna. Poremeaj se ree javlja kod ena. Heteroseksualni
pedofili biraju devojice od 8 do 10 godina, dok homoseksualni pedofil bira stariji
uzrast. Seksualno zlostavljanje dece predstavlja bilo koji vid eksploatacije dece mlae
od 16 godina u cilju seksualnog zadovoljavanja starije osobe. Ono obuhvata
telefonske razgovore, pokazivanje skrivenih delova tela, milovanje, snimanje
pornografskih fotografija, pokuaj izvrenja seksualnog odnosa, incest, silovanje,
deiju prostituciju. Neka od njih su uvredljiva, muna i neugodna. Mnogo vie su
traumatini i neugodni incest, silovanje i prostitucija. Najee poinje u detetovom
dobu od 4 do 8 godina od maenja do silovanja. Devojice su pet puta ee rtve od
deaka. Veinom su zlostavljai mukarci i to deci poznate osobe. Retko koriste silu
ve nagovaranje i potkupljivanje. Silovanje je traumatski in koji onemoguava
normalan razvoj seksualnosti. Incest je seksualna eksploatacija od strane porodice.
Predstavlja najvee traumatski in koji onemoguava razvoj normalne
psihoseksualnosti.8
7
Deja pornografija ( http://sr.wikipedia.org/sr-el/_)
8
Wikipedia-Pedofilija(http://bs.wikipedia.org/wiki/Pedofilija)
Laslo Tot 410534/2011 - 14 -

1.4. Internet zavisnost
est sati neprekidnog korienja kompjutera granica posle koje neko moe
da bude klasifikovan kao "zavisnik" i upuen na leenje. irom sveta niu
specijalizovani centri za leenje internet zavisnika. 9
Da bismo se iole priblizili objasnjenju pojma Internet zavisnosti hajde da

vidimo sta je uopste zavisnost?
Dare je u komentaru na prethodni post rekao vec nesto na ovu temu a ja cu da
ponovim: zavisnost je uproscenim recima losa navika, ponasanje kojeg se ne
mozemo osloboditi a koje se odrazava negativno na vas zivot i ugrozava vase
svakodnevno funkcionisanje.
Kada je cyberokruzenje u pitanju, kao sto vec rekoh, misljenja razlicitih
strucnjaka su jos uvek prilicno neuskladjena. Recimo Jonatan Bishop koji se bavi
prouavanjem online zajednica ima zanimljivu tezu kako je Internet zavisnost kao
fenomen nemogua sama po sebi. Po njemu se ne moe biti zavistan od Interneta jer
je Internet okruenje kao i RL, a niko ne govori o zavisnosti od RL.
Bez obzira na takve i druge slicne stavove, sve je vise i vise evidentno da neki
ljudi imaju ozbiljne probleme vezane sa upotrebom Interneta. Osnovno pitanje u
svemu jeste ta je tu uzrok a ta posledica?
Alternativno objanjenje je to da je poveana upotreba Interneta samo
manifestacija drugih ve postojeih problema, problema koje ne uzrokuje Internet i
koji se manifestuju kroz povecan broj sati provedenih online.
Vrtimo se u krug, znam.
Kako uopte da izmerimo ta je to poveana upotreba i u odnosu na ta?
U mnogim izvorima koji nude tekstove na ovu temu, pronaci cete broj sati
provedenih za racunarom kao jedan od osnovnih kriterijuma zavisnosti od Interneta.
Hm. Sta je ono sto je tu problematicno?
Cinjenica je da proseno sve vie vremena provodimo online. Istraivanje
sprovedeno na Stanfordu 2005 pokazalo je da je tada prosean amerikanac provodio
oko 3.5 sati online. A ovaj broj je od 2005 u porastu.
Beba je u svom odlicnom postu na ovu temu navela citat iz jednog domaceg
istrazivanja u kome se kaze izmedju ostalog i da svako ko uz aktivnosti vezane za
internet provede svakodnevno svega 4 sata, to je tek 28 sati nedeljno, duboko je
zagazio u zavisnost. Izvor ovih podataka je cini se nepoznat, ali je interesantan
kriterijum zavisnosti .
Da, provodimo dosta vremena online. Ali da li provodjenje vremena
podrazumeva zavisnost? Ili samo kvalitativnu promenu u okruenju koja se odraava
na nain na koji na svakodnevni ivot funkcionie? Da li je to zapravo povezano sa
promenama u nacinu ivota, komunikacija, naina na koji obavljamo posao, placamo
raune, komuniciramo sa kolegama i prijateljima, stupamo u razlicite interakcije,
zabavljamo se..mnogo je stvari koje nas danas upuuju u sajberprostor.
Evo jedne ilustracije. Za mnoge od nas (ukljuujuci i mene) proveravanje
mejla je jedna od prvih stvari koje radimo kada ustanemo ujutro. Zavisnost ili
potreba? Od toga sta vam se tog jutra naslo u inboxu moze vam zavisiti ceo dnevni
plan pa se postavlja pitanje da li je u dananje vreme proveriti mejl rano ujutro stvar
izbora ili neophodnosti?
9
Nova bolest - internet zavisnost
(http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/106481/Nova+bolest+-+internet+zavisnost.html)
Laslo Tot 410534/2011 - 15 -

Da se vratimo na pocetak u cekanju da se najpsiholozi sveta dogovore oko

toga ima li Internet zavisnosti, sta je, kakva je, kako je definisemo i kako je lecimo,
kriterijum kojim se moramo voditi je jednak kao i za ostale bolesti zavisnosti ono
to ugrozava nase ivotno funkcionisanje JESTE problem.
Ako zbog Interneta ne obavljate svoje svakodnevne obaveze, zapostavljate
porodicu, posao, kolu, prijatelje vreme je da se zabrinete i eventualno potrazite
strucnu pomoc. Ali ako je Internet sastavni deo vasih zivotnih aktivnosti (posla,
komunikacije sa prijateljima, obavljanja razlicitih stvari, informisanja itd) i niim ne
ugroava vae funkcionisanje, onda iskljucivo broj sati koji ispred raunara provodite
ne moze biti jedino merilo zavisnosti od Interneta (jeste dodue jako problematian za
neka druga oboljenja pre svega vezano za repetitivne pokrete i previse sedenja ). 10
1.5. Sporazum protiv internet-siledija
Evropska unija je potpisala sporazum sa 17 internet mrea za druenje,

ukljuujui Facebook, Myspace i Google, za poboljanje zatite tinejdera od
siledijskog ponaanja na internetu. Portparol EU Martin Selmajr rekao je da internet
stranice za drutveno povezivanje sada koristi oko 42 miliona ljudi u EU i da mlade
korisnike treba zatititi od nasilnikog ponaanja. Sporazum, koji je danas objavljen,
obavezuje vlasnike internet mrea da "ogranie rizik" od zloupotrebe omoguavajui
"taster" za prijavu zlostavljanja.
To e omoguiti korisnicima da prijave "neprikladne kontakte ili ponaanje" drugih

korisnika.Internet operateri takoe moraju da osiguraju da internet profili i kontakt
liste maloletnih korisnika budu postavljeni uz najveu zatitu privatnosti.
1.6. Operacija Plava Orhideja
Operacija Plava Orhideja je bila udruena akcija Sjedinjenih Amerikih

Drava i Rusije u rasturanju kriminalne organizacije koja se bavila dejom
pornografijom i iji se sajt zvao Plava orhideja. Akcija je poela u maju 2000.
godine, poto je jedna informacija vezana za drugi sluaj deje pornografije dovela do
informacije o sajtu Plava orhideja. Sajt, na kome su se nalazile scene silovanja,
takoe je imao video snimke zlostavljanja osmogodinjih ruskih deaka. Snimci su
prodavani po ceni od oko 300 dolara. Istraga je ukljuivala kupovinu jednog snimka,
od strane carinskih slubenika SAD. Istraga je rezultirala hapenjem etiri
Amerikanca i pet Rusa ukljuujui kreatora i menadera sajta, ije je ime Vsevolod
Solnstev-Elbe. Voa akcije arls Vinvud je zbog uspeno obavljene akcije, ali i
injenice da je postojala meunarodna saradnja konstatovao da ne postoje granice
kada je u pitanju zajedniki interes zatite dece.11
10
Internet zavisnost deo drugi (http://www.nikolinal.com/2010/04/internet-zavisnost-deo-
drugi/)
11
Wikipedija- Operacija Plava Orhideja
(http://sr.wikipedia.org/sr-el/__)
Laslo Tot 410534/2011 - 16 -

1.7. Operacija Delego
Operacija Delego je meunarodna akcija sprovoenja zakona koju vodi FBI.

Akcija obuhvata 14 zemalja, ukljuujui i SAD i Srbiju. U okviru te akcije uhapene
su 52 osobe optuene za internet deiju pornografiju. Optueni se terete za uee u
meunarodnoj mrei koja je distribuirala i reklamirala deiju pornografiju preko
privatnog foruma Drimbord. Njih 50 sumnjii se i za proizvodnju deije pornografije
u koju su bila ukljuena deca uzrasta do 12 godina. Operacija Delego zapoeta je u
decembru 2009. godine, a do sada (novembar 2011) su u tri faze uhapene 72 osobe,
dok je vie od 500 ljudi ispitano.
Mrea pedofila funkcionisala je preko privatnog foruma Drimbord, koji je bio
namenjen iskljuivo pedofilima. Bord foruma, koji su inila trojica uhapenih,
kontrolisao je snimke i slike koje su ostali lanovi postavljali. lanovi su razmenili
vie desetina hiljada fotografija i snimaka zlostavljanja dece.
Otkriveno je 123 terabajta, koliko ima na 16.000 DVD sa deijom
pornografijom. Prema navodima optunice, koja citira pravila Drimborda, obian
lan morao je da postavi pornografiju bar jednom u pedeset dana. Super VIP
lanovi su bile proverene osobe, ili one koje su pravile nove snimke zlostavljanja. Na
forumu su postojale kategorije deije pornografije, sve do super hardkora, koji je
podrazumevao snimke silovanja male dece, fizikog i psihikog zlostavljanja. U Srbiji
je privedeno pet osoba, a u SAD 13 je priznalo krivicu, dok su etiri osobe osuene na
20 do 30 godina zatvora.12
1.8. Ograniavanje dostupnih sadraja
Kod dece treba posvetiti panju i njima, informisati ih koje sve opasnosti
vrebaju i koje benificije mogu imati koristei internet i raunar. Iako smatrate da je
dete dok sedi u svojoj sobi bezbedno, ako ne vidite koje sadraje poseuje to moe da
bude izuzetno opasno. Najbolje poreenje koje moete napraviti sa svim opasnostima
koje vrebaju na internetu jeste da zamislite da putujete negde u nepoznato mesto.
Gotovo ista pravila kojih se drimo prilikom posete mestu koje ne poznajemo, vae i
kada je internet u pitanju. Mnogo lepih mesta, pametnih stvari i zanimljivih podataka
moemo videti i nauiti, vano je samo da budemo svesni i obaveteni o orsokacima,
mranim ulicama i opasnim "krajevima grada" koje ne treba da poseujemo.
Ne postoji apsolutno sigurna zatita deteta na internetu ali postoje programi (velika
veina je besplatna i mogu se nai jednostavnom google pretragom) koji mogu da
prate aktivnost deteta i da mu zabrane pristup ka neeljenim sadrajima. Sa sve veim
irenjem interneta pojavio se i veliki broj provajdera koji sada ve i sami u sklopu
svojih paketa nude odreenu mogunost blokade nedozvoljenog materijala na
kompjuteru koje dete koristi. Oni se baziraju na biranju liste sa neeljenim sadrajem,
na osnovu ega softver dalje zabranjuje pristup odreenom sajtu i ograniava slanje
linih podataka sa raunara na mreu. Jo jedan od korisnih naina da zatitite dete je
da tano znate ta ono radi na internetu. Za tu svrhu postoje softeveri koji rade u
pozadini (korisnik raunara ne zna da se prate njegove aktivnosti) i belee aktivnosti
na mrei. Meutim, najbolje je ipak da razgovarate sa detetom i da vidite koja su
12
Wikipedija-Operacija Delego (http://sr.wikipedia.org/sr-el/_)
Laslo Tot 410534/2011 - 17 -

njegova interesovanja i kakav utisak internet ostavlja na njega. Internet ne bi trebao da

za meni prijatelje i igru, pa se zato treba potruditi da dete internet koristi u edukativne
i praktine svrhe a ne samo za zabavu. Treba pratiti sadraje koje koristi i blokirajte
one neeljene.
Saveti za to veu bezbednost dece na internetu. Ukoliko raunar budete drali na

sigurnom mestu (tako da nije lako dostupan detetu), biete upueni u to na koji nain i
koliko dete koristi internet. Redovno pregledajte poseivane sajtove, pa moda ak i
mejlove ako imate razloga za brigu u pogledu toga ta vaa deca rade na Internetu.
Iako ovo deluje kao naruavanje privatnosti, deca nisu uvek u mogunosti da spoznaju
namere loih ljudi ili da uvek savesno izbegavaju spam.
Elektronska pota je posle eta uivo najopasnija stvar za decu jer se u tim
momentima njima moe svata sugerisati a njihova naivnost ih spreava da budu
oprezni. Iz istog razloga treba obratiti panju na korienje drutvenih zajednica od
strane dece. Sa druge strane, ukoliko detetu u programu za pretragu Interneta snimite
omiljene sajtove (bookmark, favourites) i time mu moete olakati pristup njima,
manje su anse da e "lutati" od sajta do sajta , traei ono to ga zanima. Mada, ovo
se ne moe u potpunosti izbei tako da je najbolje da uz sve mere predostronosti ipak
redovno priate sa decom na ovu temu i razvijete kod njih oseaj odgovornosti kako
bi oni razumeli vau brigu, odnosno kako vae mere zatite ne bi tumaili samo kao
kaznu ili bezrazlona ogranienja., pomoi e vam da upoznate njegov svet i
interesovanja.13
Kompanija Symantec (svetski lider u oblasti zatite informacija i

raunarskih mrea) je objavila rezultate analize vezane za najtraenije pojmove na
internetu meu mladima, na uzorku od 3,5 miliona razliitih internet upita. A to su:
1. YouTube
2. Google
3. Facebook
4. Sex
5. MySpace
6. Porn
7. Yahoo
8. Michael Jackson
9. Fred (YouTube zvezda)
10. eBay 14
13
Bezbednost prilikom upotrebe raunara i interneta, autor: HERMES
(http://serbianforum.org/obrazovanje/18037-bezbednost-prilikom-upotrebe-racunara-i-
interneta.html)
14
Verat.net, Zatita i edukacija dece na internetu
(http://www.verat.net/sr/novosti/2010-08-02/zastita-i-edukacija-dece-na-internetu/)
Laslo Tot 410534/2011 - 18 -

1.9. Zlatna pravila
1. Nastojte da zatitite decu od neprijatnih iskustava pokaite im kako

da zatite sopstvenu privatnost i potuju privatnost drugih.
2. Nauite decu da ne odgovaraju na uvredljive poruke.
3. Pomozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatne
oseaje.
4. Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od odreenog
poaljioca.
5. Sauvajte uvredljive poruke, mogu da vam poslue kao vaan dokaz.
6. U suzbijanju klasinog ikaniranja na Internetu saraujte s uiteljima i
drugim roditeljima.
7. Budite u kontaktu s ljudima iz okoline vaeg deteta upoznajte se s
njegovim drugovima, njihovim roditeljima, nastavnicima i uopte
okruenjem.
8. Nauite svoje dete da vas obavetava o svakom iskustvu iz virtualnog /
realnog sveta, koje ga zabrinjava. Ubedite ga da u vas moe da se
pouzda i kada neoprezno uradi neto loe i da ete zajedno potraiti
reenje!
9. Objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova
krivica 15
15
Infomrea, Zatita dece na internetu (http://www.infomreza.com/tehnologija/zastita-dece-na-
internetu/)
Laslo Tot 410534/2011 - 19 -

2. TEORIJSKE OSNOVE
Internet je krajem 20.veka, za samo nekih 10-12 godina postojanja, doneo

globalnu promenu u nainu i brzini komunikacije. Uticao je mnogo na ivot obinog
oveka i na sva polja naeg ivotnog okruenja. Pored toga to ovek koristi internet
za poslovnu komunikaciju, takoe ga upotrebljava da podesi klima-ureaj, rezervie
karte za pozorite, avion, da preuzme software za auto, gleda TV, komunicira. Sve je
vea zavisnost od interneta. Meutim, problem je to su korisnici nedovoljno
informisani o mogunostima elektronskih servisa, pa tako nisu svesni opasnosti i
rizika koje internet donosi. Edukacija rada na internetu se svodi na upotrebu raunara,
a ne i na bezbednost na internetu.
Danas oko 15 posto svetske populacije koristi svesno internet a nesvesno kroz
razne ureaje, telefone, televiziju ak 25 posto. Polovina od toga je u uzrastu od 5
godina do adolescencije. Sadraji koje deca koriste su uglavnom zabavnog
karaktera slike, filmovi, chat i drugi sadraji za igru ili bolje gubljenje
dragocenog vremena, dok je stav porodice (ast izuzecima): Neka deca ue sa
kompjuterima, trebae im ili neka se igraju. Bolje da ih ovde vidim nego da lutaju po
ulicama!.
Odavno se pitamo gde je bezbednost dece vea, uz internet ili na ulici. Iz
raunara vrebaju skrivene zamke, a razni bolesni umovi svoju ciljnu grupu tj. vae
dete, nali su ba u tome. To naravno ne znai da je internet mrana strana sveta, ali
nekontrolisana i besciljna upotreba interneta je velika opasnost za sve.
Prema definiciji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), nasilje se definie
kao namerna primena fizike sile ili moi, sa ciljem zastraivanja ili stvarna, nad
samim sobom, drugom osobom, grupom ili zajednicom, a koja rezultira ili je velika
verovatnoa da e rezultirati povreivanjem, smru, oseanjem uskraenosti,
psihikim poremeajima ili smetnjama u razvoju. Prema podacima UNICEF-a,
tokom 2001. godine ubijeno je dva miliona dece, est miliona je teko ranjeno ili
trajno onesposobljeno, a 12 miliona dece ostalo je bez svog doma.
Oni koji kreiraju sadraje sa neadekvatnim informacijama i bave se

distribucijom zakonski nedozvoljenog materijala (u blaoj varijanti muzika, film, tea
varijanta nedozvoljeni sadraj, dok su u istom rangu pedofilija i komunikacija sa
ciljem iskoriavanja, maltretiranja i zlostavljanja) takoe podleu ovoj definiciji, kao
i iskoriavanje interneta u bilo kom vidu prisiljavanja i ucene. Ali se zloupotreba
interneta ne odnosi samo na najeu asocijaciju nedozvoljeni sadraj. Sajtova sa
tetnom tematikom, poput samoubistava, anoreksije, otmica, abortusa, nacistikih
sajtova, droge, ima na desetine hiljada u svetu. Takoe, sajtovi sa raznim vrstama
dijeta, vebanja i drugih saveta veoma su opasni jer iako ne privlae toliku panju,
ipak su, naalost, uticajni, to dovodi do posledica od fizikih povreda do bolesti, pa
ak i smrti.
Osnovni problem je u tome to sadanje drutvo i roditelji nemaju jasnu sliku
ove definicije i ne umeju da prepoznaju problem, a naalost nisu svesni da jedan broj
dece u uzrastu do 16 godina distribuira materijal nedozvoljenog sadraja i spada u
grupu prekrilaca, a da toga nisu ni svesni.
Laslo Tot 410534/2011 - 20 -

Web portali sa nelegalnim sadrajima funkcioniu ilegalno, ali javno i nude

razne oblike mentalnog zlostavljanja (sekte, nacistiki sadraji, nedozvoljeni
sadraj...). Tim sadrajima posetioci pristupaju iz raznih pobuda, deca najee iz
radoznalosti (po njihovoj prirodi ili zato to to rade njihovi vrnjaci). U svakom
sluaju, ova vrsta pasivnog pristupa nudi razne bonuse i zanimljivosti vernim
posetiocima dugoroan i veoma siguran put za mentalno trovanje naivnog deteta.
Naredna faza moe biti lini kontakt, ulanjenje i sl.
Zbog prava na slobodu miljenja i govora, zakonske norme nemaju uticaja, a
globalni uticaj na roditelje i drutvo je lagano navikavanje na postojanje ovih
sadraja. Nijedan posetilac nije prisiljen na korienje (ne)legalnih sadraja, ve se
sam odluuje i sa tim se skida odgovornost sa autora web portala.
Kanali komunikacije i uticaji na odreenu grupu se vre aktivnom metodom

najee e-mail porukama, chat servisima i mobilnom telefonijom (poslednjih godinu
dana su uestale e-mail poruke sa linim obraanjem i pozivom da pogledate slike
navodne drugarice sa mora ili izlaska) ili pasivnom metodom putem web portala sa
nelegalnim sadrajima (na domaem Internetu ete nai sajtove sa raznolikim
sadrajem za iroku populaciju i zabavu uz dodatak glasanja za razne slike
nedozvoljenog sadraja).
Nain pristupa deci je najee oblik lanog predstavljanja, kao u navedenom

pimeru i teenja (uglavnom je to dobar virtuelni drug vrnjak pun razumevanja).
Nakon to dete stekne poverenje, naredna faza je slanje fotografija, upuivanje na web
portale ili zakazivanje druenja i lini kontakti. U ovoj poslednjoj fazi, dolazi do
prisiljavanja deteta putem ucene ili prostim sistemom sile na eljenu aktivnost. Ovo se
odnosi i na vrste iskoriavanja kao to su krae, prevare, itd.
Mobilni telefoni su sve rizinija kategorija ureaja koji neometano prenose

nelegalne sadraje, a pruaju i velike mogunosti samog kreiranja takvog sadraja.
esto se snimaju filmovi mobilnim telefonom iji su ciljevi ismevanje, ucena, itd.
Tako su sada nemoralni materijali prisutni na GSM mrei i javno reklamirani u
medijima. U proseku svako drugo dete ima svoj mobilni telefon, a samo je mali broj u
kontrolisanim uslovima, pa je opasnost od mobilnog pristupa deci i zlostavljanja sve
vea. Takoe je zabrinjavajui podatak da je u 2006. godini na Internetu sa podruja
Srbije i Hrvatske uklonjeno na desetine fajlova video-materijala u reiji dece od 12 do
16 godina. Deca u kolama sama postaju zlostavljai i ucenjivai (vrnjako nasilje
preko Interneta i mobilnih ureaja), dok odgovorna lica nisu sigurna ta mogu da
uine da bi se to spreilo. Dva skoranja primera iz Hrvatske pokazuju na ta su deca
spremna. Na stranicama sajta YouTube, na kojem se razmenjuju slike, muzika i video
snimci, zabranjena je lokacija sa video-materijalom snimljenim mobilnim telefonom
gde nekoliko uenika zlostavlja svoju kolsku drugaricu, kao i fiziko nasilje
maturanata nad svojim profesorom.
Najpopularnije i istovremeno najopasnije podruje interneta je chat prostorija

(room). Ovaj servis omoguava deci da se putuje u bilo koji deo sveta, da se
razgovara i razmenjuju poruke sa bilo kim, bez obzira to ne znaju nita o njima i koji
su za njih potpuni stranci. Deca ne znaju sa kim priaju, a sa druge strane mogu biti i
odrasli a da se predstavljaju kao da su deca. Oni su naivni i imaju elju da upoznaju
vrnjake iz drugih krajeva i zemalja, pa daju informacije o sebi kao to su godine,
uzrast, pol, mesto boravka, kola, itd. Pedofili na ovaj nain mogu da saznaju sve o
Laslo Tot 410534/2011 - 21 -

deci koja ih zanima kuda se kree, ta voli, kakav mu je raspored, u kakvim je

odnosima sa roditeljima, itd. Da bi saznali sve ove podatke, ne trebaju ak ni da se
aktivno ukljue u razgovor. Dovoljno je da skriveno prate razgovor meu decom i
tako da prikupe informacije koje ih zanimaju. Sada je lake nego ikad da se sazna
neto o detetu preko interneta. Ranijih godina, pedofili su odlazili na igralita i tamo
su posmatrali decu, pratili ih, priali sa njima. Ali sa tim su se izlagali riziku.
Meutim, preko interneta je lako kroz ukljuivanje u igru i zabavu a ako osete
opasnost od otkrivanja, jednostavno bee u anonimnost interneta.
Amerika istraivanja pokazuju da 19 posto dece koja se slue internetom biva
izloeno raznim vrstama nedozvoljenih poruka. Riziku su najvie izloena deca od 12
do 17 godina koja koriste chat-prostorije i, naravno, koja razgovaraju sa strancima.
Roditelji i vaspitai imaju najveu odgovornost u vaspitanju i obrazovanju
deteta, a najbolji interesi deteta moraju biti njihova osnovna briga. Pojedinane mere
borbe protiv zlostavljanja nisu davale eljene rezultate na globalnom nivou, ali mogu
spasti vae dete ili njegovog drugara ili drugaricu.
2.1. Content Control Kontrola sadraja
Content-control software, takoe poznat kao censorware ili web filtering

software, je termin za software koji je dizajniran i optimizovan za kontrolu sadraja
koji je dozvoljen itau, naroito kada je korien da bi ograniio dostavljen materijal
preko web-a. Software za kontrolu sadraja odluuje koji e sadraj biti dostupan na
odreenom raunaru ili mrei; povod za ovo je spreavanje osoba da vide sadraj koji
vlasnici raunara ili drugi autoriteti moda smatraju nepoeljnim; kada je nametnut
bez dozvole korisnika, kontrola sadraja moe predstavljati cenzuru. Obini sluajevi
koji se koriste kod takvih programa ukljuuju roditelje koji ele da ogranie na koje
web stranice mogu njihova deca da idu sa kunih raunara, kole koje rade to isto sa
raunarima po kolama i zaposlene ograniavajui ih koje sadraje mogu da vide dok
su na poslu.
Uobiajeni predmeti software-a za kontrolu sadraja sadre web stranice koje

u zavisnosti od kompanije odravaju kontrolu:
Ukljuuju nelegalni sadraj sa referencom legalnog domena dostavljenog od
strane te kompanije.
Promoviu, omoguavaju, ili raspravljaju o padu sistema, softverskoj pirateriji,
zloinskim vetinama, ili drugim potencijalnim nelegalnim inovima.
Sadre nedozvoljeni sadraj, i diskusije o nedozvoljenim temama.
Promoviu, omoguavaju, ili raspravljaju o raznim prirodnim opredeljenjima van
braka ili drugim stilovima ivota koje se ine nemoralnim.
Sadre nasilje ili druge oblike grafikog ili ekstremnog sadraja.
Promoviu, omoguavaju, ili raspravljaju o fanatizmu (slepoj privrenosti) ili
govorima mrnje.
Laslo Tot 410534/2011 - 22 -

Promoviu, omoguavaju, ili raspravljaju o kockanju, rekreativnom korienju

droge, alkohola ili drugih aktivnosti koje se esto smatraju porocima.
Koji verovatno nisu u vezi sa naukama studenata, sa funkcijom posla zaposlenog,
ili drugih zadataka za koje je raunar potreban, naroito ako je ukljuena iroko
pojasna potronja.
Koje su suprotne interesovanjima autoriteta, kao to su organizovane laboratorije
za promociju web stranica ili kritikovanje odreene kompanije ili industrije.
Promoviu ili raspravljaju o politici, religiji, zdravlju ili drugim temama.
Spreavaju umiljene ljude (hipohondere) od gledanja web stranica vezanih za
zdravlje.
Ukljuuju mogunosti socijalnog umreenja koji bi mogli da otkriju decu lovcima.
Software za kontrolu sadraja takoe moe da se koristi da bi u potpunosti

blokirao pristup internetu.
2.1.1. Terminologija
Kompanije koje prave proizvode koje posmatraju i selektivno blokiraju web

stranice, ne odnose se na proizvode kao to su censorware, i vie koriste termine kao
to su Internet filter ili URL Filter; takoe je u upotrebi specijalno dizajniran
software, koji bi dozvolio roditeljima da nadgledaju i ogranie pristup svojoj deci,
parental control software. Neki proizvodi loguju sve web stranice kojima korisnik
pristupa i rasporeuju ih na osnovu tipa sadraja za izvetavanje odgovornom
partneru ili odabiru osobe, i koristi se termin accountability software. Internet filteri,
parental control software, i/ili accountability software moe takoe da bude povezan u
jedan proizvod.
Seth Finkelstein, advokat za anti-censorware i vlasnik EFF Pioneer Award-a,
opisao je termin censorware: Mislim da su najbolji odnosi sa javnou, koji su
censorware kompanije uradile je to su dodale re filter svojim proizvodima. Kada
pomislite na spam filter, na primer, odmah vas to asocira na neto to ne elite da
vidite. Ali, cenzorware nije kao spam filter. To je autoritet koji eli da zatiti neki
subjekat pod svojom kontrolom, od gledanja materijala koji mu zabranjuje.
2.1.2 Pitanja
Filteri mogu biti realizovani na razliite naine: software-skim programom na

osobnom raunaru ili putem servera koji provajderi omoguuju pristupom internetu.
Birajui provajder (internet service provider - ISP) koji blokira nepoeljni materijal
pre ulaska u kuu, moe da pomogne roditeljima koji brinu za svoju decu gledajui
nepoeljan sadraj.
Oni koji veruju da je software za kontrolu sadraja koristan, moda se jo uvek
ne slau sa odreenim nainima na koji je koriten, ili sa obaveznim uoptenim
pravilom informacija. Na primer, mnogi ne odobravaju neke poglede fitracije na
Laslo Tot 410534/2011 - 23 -

moralnoj ili politikoj osnovi, slagajui se sa tim da to moe postati podrka za

propagandu. Mnogi bi smatrali neprihvatljivim da provajderi, bez obzira da li
zakonom ili svojim linim izborom, razvije takav software bez da dozvoli korisnicima
da onemogue filtriranje za svoje veze.
2.1.3. Istorija
Kako se www (world wide web) sve vie razvijao, roditelji, voeni priama iz
masovne medije, poeli su da se brinu da doputanjem svoje dece da koriste mreu,
mogli bi da ih izloe nemoralnom materijalu. Ameriki kongres zabranjuje
nemoralnost na internetu. Neke grupe koje se bave pravima graana, izjavljuju da
roditelji koji ele da blokiraju web stranice, mogu da koriste svoj lini software za
filtriranje sadraja, sa tim da je neophodno ukljuiti vladu.
Kritike su tvrdile da software za filtriranje sadraja moda ini cenzuru vlade
manje verovatnom, to bi moda inilo ako bi manjim kompanijama bilo dozvoljeno
da cenzuriu to ele. Oni su dalje tvrdili da bi vladino ohrabrenje filtriranja sadraja,
ili legalnih zahteva za software oznaavanja sadraja, odgovaralo cenzuri. Iako pri
ozbiljnim rizicima od optube za falsifikovanje, tajnu trgovinu nasilja, ili krenja
licencnih ugovora, grupe kao to su Cenzorware Project poele su sa analiziranjem
software-a za kontrolu sadraja i sa deifrovanjem crnih listi da bi odredili kakve vrste
web stranica software blokira. Otkrili su da takve alatke rutinski blokiraju
besprekorne web stranice a opet ne uspevaju da blokiraju one na koje ciljaju. Primer
ciljanih je filtriranje svih web stranica koje sadre re grudi, pod pretpostavkom da
jedino ova re moe biti spomenuta u seksualnom kontekstu. Ovaj pristup je imao,
kao posledicu blokiranja web stranice koje sadre rasprave o raku dojke, enskom
stilu oblaenja, i ak recepte piletine.
Mnoge vrste software-a za kontrolu sadraja su blokirale web stranice koje se
baziraju na religijskim i politikim temama vlasnika kompanija. Primeri ukljuuju
blokiranje nekoliko religijskih web stranica(ukljuujui web stranice Vatikana),
mnogo politikih web stranica, i web stranice o homoseksualcima.
Iako se veina software-a za kontrolu sadraja prodaje organizacijama i
roditeljima, takoe se reklamira i za kunu upotrebu kao cenzura za one koji se mue
sa zavisnou sa internetom. Ljudi koji provode opsesivno vreme na poseivanju
nedozvoljenog sadraja, kockanja, chat prostorija ili interneta uopte, moda
samovoljno ele da uklone ili ogranie pristup sadrajima interneta. Mnogi proizvodi
koji se prodaju za kunu upotrebu ili software za obavezu, promoviu se u crkvama ili
kroz religijske medije.
2.1.4. Oznaavanje sadraja
Oznaavanje sadraja moe da razmatra drugaiji oblik software-a za kontrolu

sadraja. Asocijacija za vrednovanje internet sadraja (ICRA-Internet Content Rating
Association) koji je sada deo institucije online bezbednosti porodice (Family Online
Safety Institute), 1994. godine razvio je sistem vrednovanja sadraja za provajdere
online sadraja. Korienjem online upitnika, webmaster opisuje prirodu sadraja
svoje web stranice. To je jedan mali fajl koji sadri kratki opis koji moe da koristi
software za filtriranje sadraja za blokiranje ili dozvolu te web stranice.
ICRA oznake postoje u razliitim formatima. Ovi ukljuuju okvir opisa izvora
konzorcije svetske mree (World Wide Web Consortium's Resource Description
Laslo Tot 410534/2011 - 24 -

Framework - RDF) i PICS oznake koji definie generalni format za oznake (Platform
for Internet Content Selection - PICS) koriene od strane savetnika sadraja
Microsoft-ovog Internet Explorera (Microsoft's Internet Explorer Content Advisor).
2.1.5. Korienje u javnim bibliotekama
SAD
Korienje internet filtera ili software-a za kontrolu sadraja brzo se menja u

javnim bibliotekama u SAD, otkad postoji primena interneta od strane bibliotekarske
uprave. Mnogo biblioteka je usvojilo internet filtere nakon to je kongres uslovio
raun univerzalnih servisnih popusta na korienje internet filtera kroz akt deije
bezbednosti na internetu (Children's Internet Protection Act - CIPA). Druge biblioteke
ne instaliraju software za kontrolu sadraja, jer veruju da prihvatljive primene naina
rada i edukativni napori ine ishod da deca gledaju neprikladan sadraj za svoje
godine uskraujui odraslim korisnicima time pravo da slobodno dolaze do
informacija. Neke biblioteke koriste internet filtere samo na raunarima na koje deca
koriste. Neke biblioteke koje koriste software za kontrolu sadraja dozvoljavaju da
software bude deaktiviran u zavisnosti od sluaja na osnovu aplikacije ili bibliotekara;
biblioteke koje su podvrgnute CIPA-i, treba da imaju politiku koja dozvoljava
odraslima da zahtevaju da se filter onesposobi bez da moraju dati razlog za svoj
zahtev.
Australija
Australijski savetnik za bezbednost na internetu (The Australian Internet

Safety Advisory) ima informaciju o praktinim savetima za bezbednost na internetu,
roditeljsku kontrolu i filtere za zatitu dece, studenata i porodica koji takoe sadre
javne biblioteke.
NetAlert, software koji je bio besplatan od strane australijske vlade, krekovan
je od strane jednog studenta od 16 godina, Tom Wood-a, koji je to uspeo za manje od
nedelju dana nakon izdavanja u avgustu 2007. Wood je izbegao filter u vrednosti od
84 miliona funti za otprilike pola sata da bi obelodanio probleme sa vladinim
pristupom ka filtriranju internet sadraja.
Danska
U Danskoj postoji stav po kome se spreava pristup dece na neprikladne web

stranice irom biblioteka u Danskoj. Bitno je da svaka biblioteka u dravi ima
mogunost da zatiti decu od nedozvoljenog materijala kada koriste raunare u
biblioteci.
2.1.6. Zaobilaenje filtera
Neki software-i se uspeno zaobilaze korienjem opcionih protokola kao to

su FTP, telnet ili HTTPS (Hypertext Transfer Protocol over Secure Socket Layer),
upravljajui pretragama na razliitim jezicima, koristei proxy server ili zaobilaznik
kao to je Psiphon (web proxy dizajniran tako da pomae korisnicima interneta koji su
zaraeni internet cenzurom bezbedno zaobilazivi sisteme filtriranja sadraja). Takoe
Laslo Tot 410534/2011 - 25 -

keirane web stranice koje vraa Google ili drugi pretraivai, mogu zaobii neke
kontrole. Neki Web servisi mogu snabdeti opcione putanje za sadraje. Neki od
siromanije dizajniranih programa kogu biti iskljueni, prekidajui njihove procese:
na primer, u Microsoft Windows-u kroz Windows Task Manager, ili u Mac OS X
koristei Activity Monitor.
Mnogi filteri sadraja imaju opciju koja dozvoljava autorizovanim ljudima da
zaobiu filter sadraja. Ovo je naroito korisno u okruenjima gde se raunar
nadgleda i filter blokira web stranice kojima se eli pristupiti.
2.1.7. Gateway baziran na reenjima kontrole sadraja
Kompanije koje ele da primene reenja kontrole sadraja, sve vie primenjuju
bezbednosne alate na mrenoj kapiji, npr.web proxy za filtriranje sadraja SafeSquid.
Untangle je opcija otvorenog izvora (open source) za filtriranje web sadraja na
kapiji.
Za gateway koji je baziran na reenjima kontrole sadraja se esto smatra da je
tee zaobii nego reenja desktop software-a, s obzirom da se ne mogu lako
deinstalirati ili onemoguiti od strane lokalnog korisnika.(slika 2.1.)
Slika3.Prikaz gateway-a odnosno mrene kapije
2.2. Internet Filter Review
Internet je jedan od najveih pronalazaka svih vremena. Kako ga nae

porodice koriste sve vie, sve vie je aktivna uloga da se moraju zatititi najblii od
internetskog nedozvoljenog sadraja. Iako nita ne moe da zameni dobro
informisanog roditelja koji uestvuje u aktivnom delu ivota svog deteta, software za
Laslo Tot 410534/2011 - 26 -

filtriranje interneta dodaje jak, dodatan sloj odbrane dajui roditeljima dodatnu meru
kontrole i daljeg unutranjeg mira.
Software za filtriranje interneta daje mogunost da se kontrolie prikazani
sadraj, blokiraju web stranice i postavljaju lozinke. Moni servisi kao to su email
filtriranje, popup blokiranje i nadgledanje chat prostorije su samo od nekih alata koje
su raspoloivi sa dananjim software-om za filtriranje interneta svaki dizajniran tako
da sprei i zatiti protiv taktika agresivnih online kompanija nedozvoljenih sadraja.
Iako ne postoji savren filter interneta na dananjem tritu, postoji veliki broj
reenja u zavisnosti od potrebe porodice. Najvanije osobine jednog software-a su:
Lakoa korienja (Ease of Use) je najvanija osobina programa za

filtriranje interneta koja moe da se ponudi je dizajn lakoe korienja, koja
omoguava ljudima sa razliitim nivoima znanja korienja raunara, da lako
instaliraju i koriste filter u potpunosti.
Efektivnost pri filtriranju (Effective at filtering) software za filtriranje
interneta nudi dobar balans izmeu filtriranja nepoeljnog materijala i ne
filtriranja previe sadraja. Druga bitna osobina je sposobnost da se prilagodi
osetljivost filtera za svakog lana porodice.
Algoritam filtriranja (Filtering algorithm) Najbolji programi za filtriranje
koriste kombinaciju tehnika filtriranja, ukljuujui URL filtriranje, filtriranje
kljunih rei i dinamiko filtriranje.
Izvetavanje aktivnosti (Activity reporting) Najkorisnija osobina software-a
za filtriranje interneta nudi izvetaje o tome ta svaki lan porodice radi na
raunaru, koje ukljuuje poseene web stranice, aktivnosti u chat prostorijama,
itd.
Na temelju klijent server (Client-Server based) Dobri programi za
filtriranje dozvoljavaju korisnicima da odlue da li e njihovo optimalno
reenje filtriranja da bude na temelju klijenta (kuni raunar), na temelju
server (proxi ili provajder) ili kombinacija oba.
Filtriranje stranog jezika (Foreign language filtering ) Efektivni software-i za
filtriranje interneta nude sposobnost da filtriraju kljune rei na vie jezika.
Jedan od trikova koja su otkrila deca da zaobiu internet filtere je da ukucaju
na stranom jeziku isto od kljunih rei.
Filtriranje portova i blokiranje (Port filtering and blocking) Programi za
filtriranje bi trebali da blokiraju ili filtriraju sve vanije internet protokole,
ukljuujui web pristup, chat prostorije, email, peer-to-peer mree, bulletin
board-ovi i popup prozori.
Laslo Tot 410534/2011 - 27 -

3. ZAKONI
3.1. Pravilnik o kontroli interneta
Novi izmenjenipravilnik o kontroli

internet stupio nasnagu. Javnost otro
kritikovala prva verziju tog dokumenta koju
je predloio Ratel.
U 2009.godini ponovo je stupio na

snagu Pravilnik o tehnikim uslovima za
nadzor internet komunikacije. Prva verzija
tog dokumenta je promenjena i iz njega su
izbaene pojedine odredbe koje su izazvale
negodovanje javnosti.
Nova verzija Tehnikih uslova, koji
su stupili na snagu 8. januara, propisuje da
hardver i softver za elektronski nadzor
moraju da omogue stvaranje neizbrisive
baze podataka o prislukivanju i nadgledanju
Slika 4. Ilustracija internet komunikacije i internet aktivnosti.
Ta baza, kako se navodi u
dokumentu Tehnikih uslova, mora da sadri
podatak o tome ko je obavio nadzor, o pravnom osnovu za nadzor internet aktivnosti,
kao i podatke o tome koje aktivnosti su nadzirane i datum i vreme nadzora.
Iz novog pravilnika izbaena je odredba da internet operater mora da imenuje

osobu za komunikaciju sa "nadlenim dravnim organima" uz saglasnost dravnih
organa, to je jedna od odredbi koje su izazvale otre reakcije javnosti.
Taj podzakonski document propisuje da internet operateri moraju o svom
troku da omogue dravnim organima da nadziru internet aktivnosti korisnika, kao i
da im dostave podatke o korisnicima i servisima.
U saoptenju koje je povodom ponovnog stupanja na snagu Tehnikih uslova
izdao Ratel, navodi se da je to podzakonski dokument i da se sprovodi u skladu sa
Zakonom o telekomunikacijama, Ustavom, kao i sa Zakonom o zatiti podataka o
linosti koji je nedavno usvojen.
Zbog mogue zloupotrebe odbaena prva verzija pravilnika
Prva verzija pravilnika stupila je na snagu u julu 2008. godine, a protiv tog
pravilnika su se izjasnili poverenik za informacije odjavnog znaaja Rodoljub abi,
zatitnik graana Saa Jankovi, nevladine organizacije i strunjaci, a internet
provajderi su ukazali da bi im primena tehnikog uputstva nametnula velike trokove.
abi je ukazao da bi primenatog pravilnika mogla da dovede do zloupotreba
jer Srbija jo nema zakon o zatiti podataka o linosti ni funkcionalne mehanizme
zatite prava na tajnost podataka.
Laslo Tot 410534/2011 - 28 -

Ratel je Tehnike uslove stavio van snage krajem avgusta, posle konsultacija
sa Zatitnikom graana, a 22. decembra donet je novi tekst, u koji su unite izmene i na
koji je "zelenosvetlo" dalo i Ministarstvo za telekomunikacije, pa je on stupio na
snagu 8. januara.
U meuvremenu je usvojen i Zakon o zatiti podataka o linosti, koji se
primenjuje od 1. januara 2009. godine. 16
3.2. Zakonska regulativa u Srbiji
Zloupotreba maloletnih lica (deja pornografija) se sankcionie u Republici

Srbiji. Republika Srbija je potpisala Konvenciju o sajber kriminalu, dok se u Skuptini
Srbije nalazi Nacrt zakona o ratifikovanju Sajber konvencije.
Prema reima Zone Kosti, na Naunom skupu Sinergija 2009:
U Srbiji ne postoji zvanina baza podataka o broju dece rtava nasilja, a ni

jedinstvena baza podataka o poiniocima seksualnih delikata. lanom 185 Krivinog
Zakonika Srbije sankcionisana su tri mogua naina izvrenja krivinog dela
proizvodnje i prikazivanja pornografskog materijala koji ukljuuju decu.
To su prikazivanje i distribucija, koji se sankcioniu novano, ili kaznom

zatvora do dve godine i proizvodnja koja se kanjava kaznom od est meseci do pet
godina zatvora. Samo posedovanje pornografskog materijala, ukoliko nije bilo
distribucije, se ne kanjava.5
16
http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/38276/Pravilnik+o+kontroli+int
erneta+stupio+na+snagu.html
5
Deja pornografija ( http://sr.wikipedia.org/sr-el/_)
Laslo Tot 410534/2011 - 29 -

4. TESTIRANJE RAZNIH PROGRAMA ZA

FILTRIRANJE I NADGLEDANJE
4.1. Internet Filter Review
Sa software-om za filtriranje interneta i pravilnim nadgledanjem, roditelji

mogu da zatite svoju porodicu od uvek prisutnog problema online nedozvoljenog
sadraja.
Opisani su:
Skup opcija (Feature Set)
Efekat filtriranja (Filtering Effectiveness)
Odlino
Vrlo dobro
Dobro
Slabije
Slabo
4.1.1. Net Nanny
Skup opcija:
Istaknute osobine u Net Nanny-u ukljuuju funkcije udaljenog upravljanja i
udaljenog izvetavanja. ContentWatch je bio jedini proizvod koji je nudio ovakve
povoljne osobine i sada su raspoloive pod imenom Net Nanny. Udaljene funkcije
vam omoguuju da, kao administrator, budete bilo gde u svetu sa raunarom i da
budete povezani sa internetom, da doete do access activity logova i pravite
konfiguracijske promene. Moete biti povezani sa internetom dok ste kui, na poslu ili
na odmoru. Net Nanny koristi Dynamic Contextual Analysis za filtriranje web
sadraja. Drugim reima, CNN.com moe biti blokiran ujutro zbog neke veoma
nasilne nove vesti. Meutim, sat vremena kasnije, kada se sadraj web stranice menja,
sajt e ponovo biti pristupaan. Ovaj software takoe ima opciju upozorenjakoji
funkcionie suprotno od funkcije blokiranja. Korisnik prima upozorenje
nepoeljnog materijala, ali onda je doputen da se prosledi bez zaustavljanja ili
ogranienja. Net Nanny moe redovno da obavetava roditelje putem email-a ako
deca pokuavaju da pristupe nepoeljnom materijalu. Druga praktina osobina je
sposobnost da se brzo preu blokirane web stranice pomou lozinke.
Porodina podeavanja, kako se identifikuju u Net Nanny kontrolama,

omoguavaju dodavanje izuzetaka po pitanju dozvoljenih sadraja. U okviru istih
regulativa nalaze se i usluge pristupa nadgledanim nalozima sa udaljenog raunara, pa
i blagovremeno slanje izvetaja o aktivnostima dece eljne gledanja obnaenih
devojaka. Ponovo krenje prava na privatnost prilikom beleenja IM konverzacija i
Laslo Tot 410534/2011 - 30 -

temeljni listing svega to je pokrenuto ili poseeno na raunaru zaokruuju ovaj,

prema reima autora, najbolji alat na tritu. 17
Efekat filtriranja:
Software je testiran na preblokiranje (web stranice koje ne bi trebale da budu
blokirane) i podblokiranje (web stranice koje bi trebale da budu blokirane, ali nisu).
Net Nanny je proao ovaj test uspeno ali ne savreno. Preblokiranje se pojavilo s
vremena na vreme ali odmah sa funkcijom prelaska preko toga, to nije bio veliki
problem. Samo se par sluajeva podblokiranja pojavilo, ak sa web stranicama na
stranim jezicima. To je prijatno iznenaenje s obzirom da veina programa za
filtriranje internet imaju problem sa otkrivanjem nedozvoljenog sadraja sa web
stranica na stranim jezicima.
4.1.2. CYBERsitter
Skup opcija:
Jedna korisna funkcija koja je raspoloiva a koju nijedan drugi proizvod nema,
je sposobnost da skenira hard drive za nepoeljan materijal. Takoe e pronai
svakakve vrste pijunskih programa koje su se moda instalirale na raunar, bilo da je
bez reklame ili sa namerom. CYBERsitter je jedini proizvod koji sadri osnovnu
osobinu filtriranja email-a, iako ova osobina ne moe da zameni tipian proizvod za
filtriranje spam-a.
Efekat filtriranja:
Preblokiranje (web stranice koje ne bi trebale da budu blokirane) i
podblokiranje (web stranice koje bi trebale da budu blokirane, ali nisu) rade odlino u
veini sluajeva.
4.1.3. CyberPatrol
Skup opcija:
Pravljenje profila za pojedinane lanove porodice moglo je imati jo nekoliko
osobina ali nije dozvoljeno da se pravi profil za web stranice i kljune rei. Kada se
uporedi sa nekih drugim proizvodima, ima mnogo osobina koje nedostaju.
Izvetavanje o aktivnosti na internetu je bila jedna od vanih osobina koja nedostaje.
Efekat filtriranja:
Podblokiranje (web stranice koje bi trebale da budu blokirane, ali nisu) je ilo
bez problema u veini sluajeva. Prilikom filtriranja, program nije dozvoljavao puno
nepoeljnih web stranica na stranim jezicima. Problem je da kada se jedna web
stranica dozvoli, bilo koji link na toj web stranici koja vodi drugim web stranicama je
takoe dozvoljen, iako bi trebao da bude blokiran. Preblokiranje (web stranice koje ne
bi trebale da budu blokirane) je radilo odlino.
17
Dord Orvel, Filtriranje internet sadraja (http://www.sk.rs/2009/02/sktr08.html)
Laslo Tot 410534/2011 - 31 -

4.1.4. MaxProtect
Skup opcija:
MaxProtect pokriva sve aspekte raunara i to je alatka koja e zatititi decu i
smiriti roditelje. Neke osobine vredne spomena jesu funkcija kontrole vremena koja je
laka za korienje i funkcija koja dozvoljava administratoru da blokira odreene
aplikacije. Obe su lake za instaliranje i podeavanje za svakog korisnika. U
administratorskoj kontroli, moe se dodati ili ukloniti web stranice ili kljune rei sa
crne liste (blacklist) i izvetaji pristupa (access reports). Izvetaji ukljuuju Chat
View, Site View i Capture View. Capture View snima ekran kada se pristupa nekoj
zabranjenoj stranici.
Efekat filtriranja:
Max Control odmah prepoznaje kljune rei sa crne liste, daje upozorenje i
iskljuuje program. Na primer, nije se moglo ispisati re playboy u polje za
pretraivanje i morao se onesposobiti filter da bi se napisao izvetaj. Software je bio
sposoban da napravi razliku izmeu kljunih rei breast i chicken breast i da
ispie vane informacije. Meutim, i dalje se moglo pristupiti slikama ljudi
pretraivanjem nedozvoljenih stranica koje nisu nedozvoljenog sadraja. Takoe se
moglo pristupiti nekim stranicama za odrasle koje se bave upoznavanjem, paljivo
birajui kljune rei. MaxProtect je testiran na neke poznate strane nedozvoljenih web
stranica i uvek je blokirao pristup njima. Nekad se filter preblokira. Drugim reima,
filtriranje se bazira na kljunim reima,ne na sadraju. Na primer, na CNN.com-u,
kada se trae vesti vezane za Playboy, sve pretrage se blokiraju.
4.1.5. FilterPak
Skup opcija:
Skup osobina je ogranien s obzirom na ostale proizvode. Nema funkcije
izvetavanja i porodini profili su takoe slabiji.
Efekat filtriranja:
Podblokiranje i preblokiranje dobro rade, ak i na stranim jezicima. Ima
funkciju da pree odmah preko blokirane web stranice ali se slabo primenjuje. Kada
se prikazuje prelazak, ima problema sa upotrebom petlje za blokiranu poruku.
Pojavljuje se vie puta iznova. Da bi se dolo do zahtevane stranice, put moe biti
komplikovan sa neprijatnim dugmetom za prelazak.
4.1.6. Netmop
Skup opcija:
Netmop ima ograniene osobine to se tie ukupne roditeljske kontrole. Ne
nudi se prelazak preko blokade, koja moe biti dobra stvar, i ovaj software nema
nikakvih kontrola vremena. Postoji mogunost da se naprave podeavanja za svakog
korisnika. Moe se udaljeno pristupiti stranici sa podeavanjima sa bilo kojeg
raunara sa pretraivaem. Neka podeavanja koja se odnose na nedozvoljeni sadraj,
ne mogu da se menjaju, oni su stalno ukljueni.
Laslo Tot 410534/2011 - 32 -

Efekat filtriranja:
Netmop koristi istu mainu za filtriranje kao i WiseChoise, koja je S4F
(Server-Side Sub-System Filtering). Dobro blokira kljune rei stranica i one stranice
koje se nalaze na crnoj listi. Ali ima nedostatka - na jednoj stranici je blokiralo i
nakon klika na ok, doputa ulazak na tu stranicu.
4.1.7. Safe Eyes
Skup opcija:
Osobina za upravljanje vremenom je laka za podeavanje. Jednostavno treba
da se selektuje vreme u toku dana kada je dozvoljen pristup internetu. Moe da se
podesi raspored za svakog korisnika i da se ogranii ukupno vreme koje korisnik
provede na internetu. Safe Eyes loguje poseene web stranice. Mogu se skladititi
web logovi za svakog korisnika na kunom raunaru ili na Safe Eyes serveru.
Fajlovima na Safe Eyes serveru mogu se pristupiti sa bilo kojeg internet pretraivaa.
I mogu se deliti logovi sa prijateljima, tako da oni mogu da provere ta vi, kao
administrator, gledate. Mogu se primiti korisna upozorenja putem email-a, tekstualna
poruka ili telefonski pozivi kada neko pokua da pristupi zabranjenoj web stranici.
Ovaj software nema neke osobine kao to su udaljeno upravljanje, upozorenje umesto
blokiranja i direktan prelazak preko blokiranog, pa administrator moe lako da pree
filter sa lozinkom.
Efekat filtriranja:
Safe Eyes je znao da napravi razliku izmeu slinih kljunih rei breast i
chicken breast. Prilikom pretraivanja, rezultati su bili prikazani ali klikom na neke
od linkova, bili su blokirani i pretraiva se zatvorio dosta esto. Mogle su se posetiti
nedozvoljene slike bez mnogo napora- ako nije bilo oiglednih kljunih rei, stranica
je prela preko filtera. Safe Eyes je blokirao nepoeljne strane web stranice i rizine
kao to je playboy.com.
4.1.8. WiseChoice.net
Skup opcija:
Ovaj software je lak i nema nekih naprednih osobina. Jedine opcije su
selekcija posebnih kategorija za blokiranje. Takoe se moe birati da se blokira chat,
email i peer-to-peer deljenje fajlova. Moe se podesiti kriterijum filtriranja korisnika,
tako da mlaa deca mogu imati drugaija podeavanja nego adolescent ili odrasli u
porodici. WiseChoise osobine nude kontrolu vremena i irokog izvetaja.
Efekat filtriranja:
WiseChoise je znao da napravi razliku izmeu slinih kljunih rei breast i
chicken breast i ak je blokirao sumnjivu vest. Takoe je blokirao nepoeljne strane
web stranica i rizine kao to je playboy.com. Ali ima nedostatka - na jednoj stranici
je blokiralo i nakon klika na ok, doputa ulazak na tu stranicu.
Laslo Tot 410534/2011 - 33 -

4.1.9. Cyber Sentinel
Skup opcija:
Ovde nema profila tako da ne treba da se bira da se podesi aplikacija drugaije
za roditelje za razliku od dece. Nema funkcije izvetavanja. Ali postoji sposobnost da
se prave slike monitora i tako vide blokirane stranice.
Efekat filtriranja:
Preblokiranje/podblokiranje je dobro ali ne savreno. Doputa ulaz na mnoge
stranice na koje ne bi smelo, naroito na stranom jeziku.
4.1.10. McAfee Parental Controls
Skup opcija:
Postoji veoma puno opcija i pojedinanih podeavanja ali su teki za
razumevanje.
Efekat filtriranja:
Preblokiranje/podblokiranje je odlino ali kada se javi blokirana strana i
prikae funkcija prelaza, postoji upotreba petlji kod opcije prelaska.
4.2. Access Control List (ACL) Lista kontrole pristupa
U raunarskoj bezbednosti, lista kontrole pristupa (access control list ACL)

je lista dozvola pripojenih jednom objektu (slika, URL, tekst). Lista opisuje kome ili
emu je dozvoljeno da pristupi objektu i koje operacije su dozvoljene da se izvedu na
objektu. U tipinom ACL-u, svaki unos na listu opisuje jedan subjekat i operaciju: na
primer, unos (Alice, delete) na ACL-u za fajl XYZ daje Alice dozvolu za brisanje
fajla XYZ.18
4.2.1. Bezbednosni modeli bazirani na ACL-u
Na jednom bezbednosnom modelu koji se bazira na ACL-u, kada subjekat

zahteva da izvede operaciju na jednom objektu, sistem prvo proverava listu za
primenjiv unos da bi odluio da li da izvede operaciju ili ne. Kljuno pitanje u
definisanju bilo kojeg bezbednosnog modela koji se bazira na ACL-u je na koji nain
je ACL ureen. Za svaki objekat (svojstva, karakteristika); ko moe da menja ACL na
objektu i koje promene su dozvoljene.
Sistemi koji koriste ACL, mogu biti podeljeni u dve kategorije: voljna i
obavezna (discretionary and mandatory). Za sistem se kae da ima voljnu kontrolu
(discretionary access control) ako vlasnik objekta moe u potpunosti da kontrolie
pristup objektu, ukljuujui, na primer, menjanje ACL-a objekta da bi omoguio
pristup bilo kome drugom. Za sistem se kae da ima obaveznu kontrolu (mandatory
access control ili non-discretionary access control) u bezbednosnoj literaturi, ako ga
prisiljava na ogranienja irokog kruga sistema koja prelaze preko dozvola
napomenutih u ACL-u.
18
Access Control List - http://c2.com/cgi/wiki?AccessControlList
Laslo Tot 410534/2011 - 34 -

Tradicionalni ACL sistemi odreuju dozvole za pojedinane korisnike, koji

mogu da postanu nespretni u sistemu sa velikim brojem korisnika. U novijem pristupu
zvanim kontrola pristupa na bazi funkcije (role-based access control), dozvole su
odreene funkcijama, a funkcije su odreene korisnicima.
4.3. Proxy server
Proxy server je server (kompjuterski sistem ili aplikacioni program) koji

usluuje zahteve svojih klijenata prosleivanjem zahteva drugim serverima. Klijent se
povezuje na proxy server, zahteva neke servise, kao to su fajl, konekcija, web
stranica, ili drugi resurs, raspoloiv sa drugaijeg servera. Proxy server prua resurs
povezivanjem na poseban server i zahtevanjem servisa u ime klijenta. Proxy server
moe opcijski da menja klijentov zahtev ili serverov odgovor, i ponekad moe da
servira zahtev bez kontaktiranja posebnog servera. U ovom sluaju, keirao bi se prvi
zahtev na udaljenom raunaru, tako da bi zadrao informaciju za kasnije, inei time
bru uslugu.
Proxy server koji proputa sve zahteve i odgovara nepromenjeno se obino
naziva gateway ili ponekad tunneling proxy.
Proxy server moe da bude smeten u lokalnom korisnikovom raunaru ili na
posebnim kljunim takama izmeu korisnika i odredinih servera ili na internetu.
4.3.1. Keirani (caching) Proxi server
Proxi server moe da preda zahteve bez kontaktiranja posebnog servera,

vraanjem sadraja koji je sauvan od prolog zahteva, koji je podneo isti ili drugi
klijent. Ovo se zove keiranje. Keirani proxi uva lokalne kopije trenutno zahtevanih
resursa, dozvoljavajui velikim organizacijama da znaajno smanje svoje korienje i
cenu, i usput znaajno poveavaju radni uinak. Postoje definisani zakoni za
keiranje. Neki loe odraeni keirani proxi serveri imaju loe strane (npr.
nesposobnost da koriste korisnikovu autorizaciju).
4.3.2. Mreni (web) proxi
Proxi koji se fokusira na www saobraaj, zove se mreni proxi. Mreni proxi
se najvie koristi kao mreni ke. Veina proxi programa (npr. Squid, Netcache)
usluuje nain da zabrani pristup odreenim web stranicama na crnoj listi, time
usluujui filtriranje sadraja. Ovo se obino koristi u kolektivoj sredini, iako sa sve
vie korienim Linuxom u malim poslovima i kunim upotrebama, ova funkcija vie
nije ograniena velikim kolektivima. Neki mreni proxi serveri preformatiraju web
stranice za posebne svrhe ili publiku (npr. mobilni telefoni).
4.3.3. Proxi za mreu filtriranja sadraja (Content Filtering Web

Proxy)
Filtriranjem sadraja, mreni proxi server usluuje administrativnu kontrolu

nad sadrajem koji moe biti poloen kroz proxy. Obino se koristi u komercijalnim i
Laslo Tot 410534/2011 - 35 -

nekomercijalnim organizacijama (naroito u kolama) kako bi osiguralo da korienje

interneta odgovara prihvatljivoj politici korienja.
Metode koje se obino koriste za filtriranje sadraja sadre: URL (Uniform
Resource Locator) ili DNS crne liste, URL regex (regular expression) filtriranje,
MIME (Multi-purpose Internet Mail Extension) filtriranje, ili filtriranje kljune rei
sadraja. Neki proizvodi su poznati po tome to upotrebljavaju tehnike analiziranja
sadraja koji trae osobine koje se obino koriste od strane odreene vrste dobavljaa
sadraja.
Proxi za filtriranje sadraja e esto da podri sigurnost korisnika, da bi
kontrolisao pristup mrei. Takoe esto pravi logove, da bi davao detaljne informacije
o URL-u kojima su pristupili posebni korisnici , ili da nadgleda statistike irine
opsega korienja. Takoe mogu da komuniciraju sa antivirus programom koji se
baziraju na daemon-u ili ICAP-u (Internet Content Adaptation Protocol) da bi
obezbedili sigurnost protiv virusa ili drugog malware-a (malicious-logic software)
skeniranjem ulazeeg sadraja u realnom vremenu pre nego to ue na mreu.
4.3.4. Anonimni (Anonymizing) proxi server serveri za zatitu

privatnosti
Anonimni proxi server (ponekad zvani mreni proxi) ustvari pokuava da

anonimizira mreno surfovanje. Oni lako mogu da budu podreeni administratorima
web stranica i tako postanu beskorisni u nekim sluajevima. Postoji nekoliko vrsta
anonimizatora.
Kontrola pristupa: neki proxi serveri izvravaju zahtev prijave. U velikim
organizacijama, autorizovani korisnici moraju da se uloguju da bi postigli pristup
mrei. Organizacija moe s toga da prati pojedinano korienje.
4.3.5. Neprijateljski (Hostile) proxi
Proxi serveri mogu biti instalirani od strane online kriminala, da bi pijunirali

tok podataka izmeu klijentovog raunara i mree. Sve pristupane web stranice, isto
kao i sve podneene forme, mogu biti uhvaene i analizirane putem proxi operatora.
Zbog ovog, lozinke za online servise (kao to su webmail i bankarstvo) bi trebalo da
se promene ako se otkrije neki nepoznati proxi.
4.3.6. Spreavani (Intercepting) proxi server
Spreavani proxi (takoe poznat i kao providni proxi) spaja proxi server sa
gateway-om. Konekcije putem pretraivaa kroz gateway su preusmerene kroz proxi
bez klijent-strana u konfiguraciji.
Spreavani proxi serveri su obino korieni u poslovanju da bi spreili
izbegavanje prihvatljive politike korienja, i da bi se olakao administrativni teret, s
obzirom da nisu zahtevane konfiguracije pretraivaa.
esto je mogue otkriti korienje spreavanog proxi servera uporeivanjem
externe IP adrese sa adresom koja je viena na nekom externom mrenom serveru, ili
isprobavajui HTTP naslove na strani servera.
Laslo Tot 410534/2011 - 36 -

4.3.7. Providni i neprovidni (Transparent and non-transparent)

proxi server
Termin providni proxi se najee koristi neispravno da znai spreavani

proxi (zato to klijent ne treba da konfigurie proxi i ne moe direktno da otkrije da
mu zahtevi idu preko proxija).
Meutim, postoje razne definicije koje nudi RFC 2616 (Hypertext Transfer
Protocol -- HTTP/1.1):
Providni proxi je proxi koji ne modifikuje zahtev ili odgovor izuzev to je
zahtevano za proxi provere i identifikacije.
Neprovidni proxi je proxi koji modifikuje zahtev ili odgovor da bi obezbedio
neke dodatne servise korisnikovom agentu, kao to su servisi grupne napomene,
transformacije medije, ogranienog protokola ili filtriranja anonimnosti.
4.3.8. Prisiljeni (Forced) proxi
Termin prisiljeni proxi je dvosmislen. Znai i spreavani proxi (zato to

filtrira sav saobraaj na jedinom raspoloivom gateway-u na internetu) i njegovu
tanu suprotnost nespreavani proxi (zato to je korisnik prisiljen da konfigurie
proxi da bi pristupio internetu).
Operacija prisiljenog proxija je ponekad neophodna zbog problema sa
spreavanjem TCP konekcije i HTTP-a. Na primer, spreavanje HTTP zahteva moe
da deluje na korienje proxi kea, i moe veoma da deluje na odreene sigurnosne
mehanizme. Ovo je prvenstveno zbog toga to klijent misli da se on obraa serveru, i
tako su naslovi zahtevani od strane proxija nesposobni da budu razliiti od naslova
koji mogu biti zahtevani od strane uzvodnog servera (naroito sigurnosni naslovi).
Takoe HTTP specifikacija zabranjuje keiranje odgovora tamo gde zahtev sadri
autorizovani naslov.
4.3.9. Otvoreni (Open) proxi server
Iz razloga to proxi serveri mogu biti korieni za zloupotrebu, sistem

administratori su razvili vie naina da odbace servis da bi otvorili proxi servere.
Mnoge IRC mree automatski testiraju klijent sisteme na poznatim vrstama otvorenog
proxija. Takoe, email server moe biti konfigurisan da automatski testira email
sender-e za otvorene proxi servere.
Etika automatskog testiranja klijenata za otvorene proxi servere su sporna.
Neki eksperti smatraju da je takvo testiranje isto kao i skeniranje portova napadaa na
klijentovom serveru. Drugi smatraju da klijent trai skeniranje povezivanjem na
server iji servis ukljuuje testiranje.
4.3.10. Povratni (Reverse) proxi server
Povratni proxi je proxi server koji je instaliran u susedstvu jednog ili vie
mrenih servera. Sav saobraaj koji dolazi sa interneta i sa odredita jednog od
mrenih servera prolazi kroz proxi server. Postoji nekoliko razloga za instaliranje
povratnog proxi servera:
Laslo Tot 410534/2011 - 37 -

ifriranje/SSL (secure socket layer) ubrzavanje: kada su sigurnosne web

stranice napravljene, SSL ifriranje esto nije odraeno sa strane samog web
servera, nego sa strane povratnog proxija koji je opremljen sa SSL
ubrzavanjem
Balansiranje tereta: povratni proxi moe da raspodeli teret na nekoliko web
servera, svaki web server nudei svoje podruje aplikacija. U takvom sluaju,
povratni proxi moda treba da prepie svaki URL na svakoj web stranici
(prevod od externo znanih URL-ova na internet lokacije).
Servis/ke statini sadraj: Povratni proxi moe da se rei web server
keiranjem statinog sadraja kao to su slike i drugi statiko grafiki sadraj.
Kompresija: proxi server moe da optimizuje i kompresuje sadraj da bi
ubrzao vreme load-ovanja.
Dostavljanje odgovora (spoon feeds) : Ograniava korienje resursa
prouzrokovanjem sporih klijenata na web serverima keiranjem sadraja koji
web server alje i polako dostavlja odgovore klijentu.
Bezbednost: proxi server je dodatni sloj odbrane i moe da titi protiv nekih
operativnih sistema i posebnih napada web servera.
Ekstranet objavljivanje: povratni proxi server suoavajui se sa internetom,
moe da se koristi za komunikaciju sa firewall-nim serverom unutar neke
organizacije, pruajui ekstranet pristup nekim funkcijama dok servere dre u
pozadini firewall-ova. Ako se koristi u ovom sluaju,mere bezbednosti bi
mogle da se primene da bi se zatitio ostatak infrastructure u sluaju da je ovaj
server nagoen, poto je njegova web aplikacija izloena napadu sa
interneta.19
4.4. Preskaka (Circumventor)
Preskaka je metod poraavanja blokiranih naina rada koji se izvravaju

koristei proxi servere. Veina preskakaa su takoe proxi serveri, razliitog stepena
profinjenosti, koji je efektivno izvrio nain rada sa preskakivanjem.
Preskakiva je stranica koja se bazira na mrei. On uzima stranicu koja je
blokirana i preskakuje je do neblokirane web stranice, dozvoljavajui korisniku da
vidi blokirane stranice. Poznat primer je elgooG, koji dozvoljava korisnicima u Kini
da koriste Google nakon to je tamo blokiran. elgooG se razlikuje od veine
preskakaa u tome da preskae samo jedan blok.
19
Proxy Server - http://www.publicproxyservers.com
Laslo Tot 410534/2011 - 38 -

Studenti su u mogunosti da pristupe blokiranim stranicama (igrice, chat

prostorije, messenger,uvredljiv materijal, nedozvoljeni sadraj na internetu, drutveno
umreenje, itd.) kroz preskaka. Dok software za filtriranje blokira preskakae, drugi
ih proputaju. Meutim, u nekim sluajevima filter ipak moe da sprei saobraaj do
preskakaa, iako osoba koja upravlja filterom moe da vidi stranice koje su poseene.
Preskakae takoe koriste ljudi koji su blokirani sa web stranice.
Jedan drugi nain korienja preskakaa je da se dozvoli pristup servisima
odreenih zemalja, tako da korisnici interneta iz drugih zemalja takoe mogu da
imaju koristi od njih. Primer za to je razmnoavanje medija i prenos vesti kroz mreu
(webcast) za zemlje ogranienja.
Korienje preskakaa je obino bezbedno sa izuzetkom da se preskakaka
stranica koja se koristi sa nepouzdane tree strane, moe biti koriena sa skrivenim
namerama, kao to su sakupljanje linih podataka, i kao rezultat korisnici su obino
savetovani da kroz preskaka ne koriste line podatke kao to su broj kreditne kartice
ili lozinka.
4.4.1. U kolama i kancelarijama
Mnoga radna mesta i kole ograniuju web stranice i online servise koje su
raspoloive u njihovim zgradama. Poto su preskakai korieni za zaobilaenje
cenzura u raunarima, drutvena umreenja i druge stranice smatraju gubljenjem
vremena ili resursi postaju mete masovnog zabranjivanja.
Vlasnici proxi web servera su postali sve vetiji, dozvoljavajui korisnicima
da ifruju linkove i bilo kakve podatke koji idu i dolaze od drugih web servera. Ovo
omoguava korisniku da pristupi web stranicama koje bi inae bile blokirane.
Posebna vrsta web proxi servera su CGI proxi serveri. To su web stranice
koje dozvoljavaju korisniku da pristupe stranici kroz njih. Oni obino koriste PHP ili
CGI da bi izvrili funkciju proxija. Ove vrste proxi servera su privremeno koriene
da steknu pristup web stranama koje su blokirane kolektivnim ili kolskim serverima.
Poto oni takoe sakrivaju korisnikovu IP adresu od web stranica kojima pristupaju
kroz proxi, oni su ponekad korieni da steknu stepen anonimnosti, zvanog
izbegavanje proxija.
4.5. Rizik prilikom korienja proxi servera za zatitu

privatnosti
Korienjem proxi servera (npr. proxi za zatitu privatnosti), svi podaci poslati
servisu koji su korieni (npr. HTTP server u web stranici) moraju proi kroz proxi
server pre nego to budu poslati servisu, veinom u nekodiranoj formi. Mogue je,
kako je ve predstavljeno, za zloudan proxi server da zabelei sve to je poslato
proxiju: ukljuujui nekodirane prijave i lozinke. Meutim, ako se koristi HTTP
proxy kao to je LinkItTo, ta informacija e se kodirati time ga inei teim za lopove
da ukradu informacije.
Ulanavanjem proxi servera koji ne otkrivaju podatke o originalnom
podnosiocu zahteva, mogue je zamraiti aktivnosti od oiju korisnikovog cilja.
Meutim, vie tragova e ostati na prelaznim skokovima, koji bi mogli da se koriste
Laslo Tot 410534/2011 - 39 -

ili da se ponude sve do tragova korisnikovih aktivnosti. Ako su nain rada i uprava
ovih drugih proxi servera nepoznati, korisnik moe da postane rtva lanog oseaja
bezbednosti samo zato to su ti detalji nevidljivi.
Donja linija ovoga je biti paljiv kada se koriste proxi serveri, i samo koristiti
proxi servere koji su poznatog integriteta (npr. vlasnik je poznat i pouzdan, ima ist
tajni nain rada, itd.), i nikad ne koristiti proxi servere nepoznatog integriteta. Ako ba
moraju da se koriste nepoznati proxi serveri, ne prenositi nikakvu linu informaciju
(ako nije pravilno kodovana) kroz proxi.
4.5.1. Proxi software-i
AlchemyPoint je proxi server koji moe i korisnik da programira. Slui da bi

prepisao web stranice, email-ove, instant messenger poruke, i druge mrene
prenose na putu.
Apache HTTP Server moe da se konfigurie tako da se ponaa kao proxi
server.
Blue Coat-ov (ranije Cacheflow-ov) izgraen SGOS su proxi serveri 15
protokola ukljuujui HTTPS/SSL, ima iroku politiku i pokree se na
irokom opsegu ureaja od ispostave do preduzea.
EZproxy je URL prepisujui web proxi koji je dizajniran prvenstveno za
snabdevanje udaljenog pristupa sajtovima koji overavaju korisnike po IP
broju.
JAP je lokalni proxi, software za anonimiziranje web-a koji se povezuje na
lance proxi servera razliitih organizacija.
Microsoft Internet Security i Acceleration Server je proizvod koji se pokree
na Windows 2000/2003 serverima i sastavljaju funkcije i proxi servera i
firewall-a.
Nginx je web i povratni proxi server koji moe da se ponaa kao POP3 proxi
server.
Privoxy je besplatan, open source web proxi sa osobinama poverljivosti i
blokiranja reklama.
Proxomitron je web proxi koji moe i korisnik da konfigurie. Slui da bi
prepisao web stranice na putu. Veina je poznata po blokiranju reklama, ali
ima i mnoge druge korisne osobine.
SafeSquid pravljen je u Linux okruenju,kompletan proxi za filtriranje
sadraja HTTP1.1, dozvoljava raspodelu profilne pristupe internetu.
Laslo Tot 410534/2011 - 40 -

SSH je sigurnosni oklop (Secure Shell)koji moe biti konfigurisan tako da

zastupa (proxify) vezu, postavljanjem SOCKS proxija na klijenta, i
kanalisanjem saobraaja kroz SSH konekciju.
Sun Java System Web Proxy Server je keirani proxi server koji se pokree na
Solaris-u, Linux-u i Windows serverima koji podravaju HTTP/S,NSAPI I/O
filtere, dinamiku rekonfiguraciju, SOCKSv5 i povratni proxi.
Squid cache je popularan HTTP proxi server u UNIX/Linux svetu.
inyproxy je brz i lak HTTP proxi koji je idealan za ugraeno korienje na
POSIX operativnim sistemima.
Tor je sistem na bazi proxija koji slui za anonimizaciju internet veze.
Varnish je dizajniran da bude kvalitetno izvren keirani povratni proxi.
WinGate je vie-protokolni proxi server i NAT reenje koji moe da se koristi
da preusmeri bilo koju vrstu saobraaja na Microsoft Windows serveru.
WWWOFFLE postoji od 1990-ih godina, i razvijen je za skladitenje online
podataka za offline korienje.
yProxy je NNTP proxi server koji pretvara yEnc dodatke u obliku kodiranih
poruka u UU Kodovanje , kompletan sa SSL podrkom klijenta.
Ziproxy je nekeirani proxi za svrhu ubrzanja. Ponovo smanjuje slike i
optimizira HTML kod.
Laslo Tot 410534/2011 - 41 -

5. REAVANJE PROBLEMA
5.1. Proxy Plus
Proxy+ (slika 1.) je program koji se moe pokrenuti na radnoj stanici ili na
server sa MS Windows9x, Windows NT, Windows ME, Windows 2000,Windows XP
ili Windows 7 i veza za internet. Proxy+ radi kao firewall proxy server i kao mail
server. Sve radne stanice mogu koristiti Proxy+ servise putem TCP/IP protokola.
Osnovne karakteristike su:
Firewall poveava bezbednost izdvajanjem LAN-a sa interneta

Disk ke sa naprednim upravljanjem
Mail server sa intranet mail sposobnocu
Automatsko razvrstavanje ulaznih poruka
Automatsko biranje/prekidanje prekidaa telefonske linije
Podrka istovremene (sinhronizovane) i neusklaene (asinhronizovane)
namenske linije
WWW server za intranet
Upravljanje svim funkcijama putem WWW interface-a
Doivotna besplatna dogradnja (upgrade), besplatna email podrka
Potpuna funkcija 3 korisnika besplatna verzija, 31 dan neogranicene besplatne
probne verzije
Slika 5. Izgled programa Proxy+
Laslo Tot 410534/2011 - 42 -

Potrebno je iskljuiti proxy u pretraivau jer se proxy posmatra (npr. Mozilla

Firefox) tools options advanced settings manual proxy configuration - HTTP
proxy: localhost; port: 8080; no proxy for: localhost.
Sva podeavanja programa su dostupna korienjem www pretraivaa.
Adresa interface-a je http://x.x.x.x:4400, gde je x.x.x.x ime ili IP adresa raunara sa
Proxy+ -em.
Proces povezivanja dva raunara u Ethernet mrei. Prvi raunar je server i on
se povezuje na internet sa unutranjom IP adresom. Drugi raunar je klijent i on je
povezan na gateway prvog raunara (slika 2.).
Slika 6. Prikaz povezivanja dva raunara na internet preko Proxy-a
5.1.1. Podeavanja za server raunar:

IP adresa 192.168.125.124
Subnet mask: 255.255.255.0
5.1.2. Podeavanja za klijent raunar:

IP adresa: 192.168.125.190
Subnet mask: 255.255.255.0
Default gateway: 192.168.125.124
Preferred DNS server: 192.168.125.124
Opcije programa: Status Info (slika 3.), Proxy Settings, Plugins
Proxy Settings:
Dial-up settings, Proxies Setup, Cascading General Setting, Cache General
Setup, DNS Cache General Setup, General Account Settings, General Mail Settings,
General Alarm Settings, Antivirus General Settings, Filter General Settings, General
Security Settings, Access List General Settings, WWW Server Settings, Log Files,
Utilities, Administrator General Settings.
Laslo Tot 410534/2011 - 43 -

Slika 7. Proxy+ Admin interface - Status info
5.1.3. Podeavanje programa (slika 4.):
Sva podeavanja idu kroz pretraiva.

Proxies General - http proxy port 8080
Kada se eli otvoriti neka web stranica, ide DNS upit. Kada pretraiva dobije
odgovor, (npr.www.subotica.com),dobija IP broj te web stranice, i vue sadraj sa te
adrese.
DNS Forwarder je omoguen, Server ima IP adresu: 147.91.175.98
Laslo Tot 410534/2011 - 44 -

Slika 8. Podeavanje programa
Cascading-Non-ICP cascading (ICP internet cache protocol)

Parent cache host (or IP address): proxy.ns.ac.yu
Port: 8080
Zbog akademske mree, proxy server se obraa ovom hostu (slika 5.).
Slika 9. Non-ICP Parent Server
Laslo Tot 410534/2011 - 45 -

U podeavanjima Cascading-a, za objekat metode pretraivanja biramo: via

non-ICP parent (slika 6.).
Slika 10. Cascading podeavanja
Biramo sigurnosne interface-e (slika 7.):

192.168.125.124
Slika 11. Sigurnosni interface

Laslo Tot 410534/2011 - 46 -
Biramo sigurnosne klijente: 192.168.125.190

Klijent ima izlaz samo na pretraiva (slika 8.).
Slika 12. Sigurnosne klijente
Log fajlovi: Access log, Proxy log, Dial log, Mail log, Error log, Security log.
Smetamo ih u direktorijum za log fajlove. C:\ProgramFiles\ProxyPlus\Logs\ (slika
9.)
Slika 13. Log fajlovi
Biramo u kom formatu elimo da primamo log fajlove (slika 10.). Log files -
Use this AccessLog.txt file format (squid logfile format).
Laslo Tot 410534/2011 - 47 -

Prilagodimo definiciju log fajla. Custom log file definition:

<sqtime> <dur> <ip> <sqcode> <bytes> <method> <url> - <sqhcode>
<ctype>
Slika 14. Biranje formata log fajlova
Treba omoguiti plugins i izabrati NOD32. Ovim smo podesili opciju da

prilikom prolaska nekog fajla kroz proxy plus, anti virus program (u ovom sluaju
NOD32) proverava da li taj fajl sadri neki virus (slika 11).
Slika 15. NOD 32 plugin provera
U podeavanjima www servera omoguujemo server i na taj nain moemo

stavljati neku web stranicu. Server root dir pokazuje putanju gde su smeteni fajlovi
Laslo Tot 410534/2011 - 48 -
koji generiu izvetaj. Pokretanjem localhost-a u pretraivau, ispisuje se u html

formatu (slika 12.).
Slika 16. www server podeavanje
Podeavanja za listu pristupa treba omoguiti. Objekti liste pristupa za klijenta

(slika 13.).
Laslo Tot 410534/2011 - 49 -

Slika 17. Podeavanje lista pristupa
Objekti liste pristupa za web stranicu www.subotica.com (slika 14.).
Slika 18. Objekti liste pristupa
Laslo Tot 410534/2011 - 50 -

Sa pravilima liste pristupa zabranjujemo pristup web stranici

www.subotica.com (slika 15.).
Slika 19. Zabranjivanje pristup web stranici

Pristup je zabranjen za ovu stranicu.
Opis: pristup nije dozvoljen zbog podeavanja liste pristupa u Proxy+ (slika 16.).20
Slika 20. Izgled zabranjenoj stranici

20
Proxy Plus - http://www.proxyplus.net
Laslo Tot 410534/2011 - 51 -

5.2. Webalizer Log Analizator
Webalizer je aplikacija koja generie analizu web stranica,na osnovu logova

pristupa i korienja. On zapisuje log fajlove koji prou kroz proxy plus. Slui da bi
napravio statistiku korienja odreenog raunara.
Pri instaliranju ovog programa treba da se pokrene fajl vcredist_x86.exe.
Zatim u webalizer_win_3_3_1_6 direktorijumu, treba da se napravi (prepie-rewrite
sample.conf fajl) webalizer.conf fajl i da se edituje: Log File, Log Type,Output Dir.
(LogFile c:\program files\proxyplus\logs\accesslog.txt; LogType squid; OutputDir
c:\program files\proxyplus\report)
Pokretanjem localhost-a u pretraivau, ispisuje se izvetaj u html formatu
(slika 17.). 21
Slika 21. Webalizer Log Analizator
21
Webalizer - http://www.snapfiles.com/get/webalizerwin32.html
Laslo Tot 410534/2011 - 52 -

5.3. Crna lista (Blacklist)
Crna lista (blacklist) je osnovni mehanizam kontrole pristupa koji dozvoljava

svaki pristup, osim za lanove crne liste (npr. lista zabranjenih pristupa). Suprotno od
ovog je bela lista (whitelist), koji znai dozvolu nikog drugog sem onih koji su
lanovi bele liste. Neka vrsta srednjeg tla, siva lista (greylist) sadri unose koji su
privremeno blokirani ili privremeno dozvoljeni. Stavke sive liste mogu biti
pregledane ili dalje testirane za ukljuivanje u crnu listu ili belu listu.
Organizacije mogu da zadre crnu listu software-a ili web stranica u svom
raunarskom sistemu. Naslovi na listi bi bili zabranjeni i sve ostalo bi bilo dozvoljeno.
Na primer, kola moe da stavi KaZaA i ICQ na crnu listu; ostali internet servisi bi i
dalje bili dozvoljeni.
Primeri
Software za kontrolu sadraja kao to je DansGuardian i SquidGuard mogu da
rade sa crnom listom da bi blokirali neke URL-ove web stranica koje smatraju
neprikladnim za posao ili obrazovno okruenje.
Filteri email spam-a mogu da zadre crnu listu adresa, bilo koji mail od kojeg
bi bili spreeni da dou do nameravanog odredita. Popularna tehnika za
izvravanje crne liste je DNS blacklisting (DNSBL).
Mnoge eme kopiranja spreavanja sadre software blacklisting.
lanovi web stranica za online aukcije mogu dodati druge lanove linoj crnoj
listi. Ovo znai da ne mogu da ponude cenu ili pitaju pitanja o vaim
aukcijama, niti mogu koristiti buy it now (kupite sada) funkciju na vaim
stavkama.
Jo jedan oblik liste je uta lista. To je lista IP adresa email servera koja
veinom alje dobre mail-ove ali takoe alje i neke spam-ove. Primeri su
Yahoo, Hotmail i Gmail. Server ute liste je server koji ne bi trebao biti
stavljen nikad na crnu listu. uta lista se prvo proverava i ako se nalazi tamo,
testovi crne liste se ignoriu.22
5.4. Squid
Squid je keirani proxy za web podrku HTTP, HTTPS, FTP. On ograniava

irinu opsega i poboljava vreme odgovora keiranjem i ponovnim korienjem esto
zahtevanih web stranica. Squid ima iroke kontrole pristupa i pravi veliko ubrzanje
servera. Pokree se na Unix i Windows platformi.
22
Blacklist - http://www.sharewareconnection.com/602lan-suite-content-filter.htm
Laslo Tot 410534/2011 - 53 -

Squid je korien od strane stotine internet provajdera irom sveta da bi

snabdeo svoje korisnike sa najboljim moguim pristupom internetu. On optimizuje
tok podataka izmeu klijenta i servera da bi poboljao izvravanje i ke sadraja koji
je esto korien da bi sauvao irinu opsega. Squid takoe moe da rutira zahteve
sadraja serverima na razliite naine da bi sagradio hijerarhiju ke servera koja
optimizuje prolaz kroz mreu.
Hiljade web stranica koristi Squid da bi drastino poveali dostave svojih
sadraja. On moe da ogranii teret servera i pobolja brzine dostava klijentima.
Squid takoe moe da se koristi za dostavu sadraja irom sveta kopirajui samo
sadraj koji se koristi, pre nego neuspeno kopirajui sve. Najzad, napredna
konfiguracija rutiranja sadraja dozvoljava da se grade grupe (klasteri) za rutiranje i
uitavaju zahtevi balansiranja putem mnogih web servera.
Stvaraoci HTTP protokola su rano primetili da e biti naglo poveanje
sadraja i zbog toga su dodali ovaj moni ke mehanizam.
Ovi mehanizmi omoguavaju stvaraocima sadraja i distributerima da oznae
serverima i korisnicima kako bi sadraj trebalo potvrditi, ponovo potvrditi, i keirati.
Ovo je imalo efekat drastinog ogranienja irine opsega zahtevane da se servira
sadraj i poboljanja vremena odgovora korisnika.
Squid je jedan od projekata koji su iznikli iz prvobitne distribucije i keiranja
sredinom devedesetih. Sadri posebne osobine kao to su mona kontrola pristupa,
autorizacija, logovanje, distribucija/podela sadraja, upravljanje saobraajem,
oblikovanje, itd.23
5.5. SquidGuard
SquidGuard je URL preusmeriva koji koristi crne liste sa Squid proxy

software-om. Sadri konfiguracione logove, bar (crta) napretka prilikom sastavljanja
crne liste, blokira URL-ove sa host imenima. Preusmeriva je program koji se
povezuje sa Squid-om i dozvoljava da se prevedu URL-ovi pre nego to se poalju
Squid procesu za: ograniene pristupe, za raspremanje banera da bi se ubrzalo
korienje mree, za preusmerenje URL-ova na lokalnoj kopiji (npr. Netscape
Navigator downloading ).
Crna lista je najbitniji deo svakog URL filtera.
Primeri crnih lista: MESD blacklists, Shalla's Blacklists, Universit Toulouse
blacklist collection, URLBlacklist.com.24
5.6. Network Guardian 2008
Network Guardian je inteligentna opcija koja dinamiki analizira, razume i

kategorie svaku web stranicu koja postoji.
URL filtriranje nije dovoljno. Potrebna je inteligencija da se proita i razume
svaka zahtevana web stranica sa kontrolom koja se bazira na ono to stranica zaista
sadri a ne samo obino blokiranje unapred kategorizovanog URL filtera. Dinamika
analiza sadraja je kljuna tehnologija koja Guardian ini efektivnijim od drugih
proizvoda za filtriranje. Filter dinamike analize sadraja skenira svaku web stranicu,
svaku re i fraze iz brojnih kategorija nepoeljnih sadraja, ukljuujui nedozvoljen
23
Squid - http://www.squid-cache.org
24
SquidGuard http://www.squidguard.org/
Laslo Tot 410534/2011 - 54 -

sadraj, nasilje, droge, rasne mrnje i kockanje. Bilo koja stranica koja sadri
neodgovarajui sadraj, bie blokirana, ak i ako dolazi iz uglednog izvora kao to je
vana stranica vesti ili pretraiva.25
5.7. Parental Lock Guard 1.1
Sa aktiviranjem Parental Lock Guard-a moete u potpunosti zatititi svoj raunar

zabraniti pristup odreenim folderima, programima i Internet adresama pa ak i
automatski ugasiti raunar ukoliko neko neovlaen pokua da radi na njemu.
Drugim reima, puna kontrola nad raunarom je samo u vaim rukama i niko drugi
nee moi da ga koristi u veoj meri nego to ste mu dozvolili. O tome da je u pitanju
dobra ideja i odlina realizacija govori i injenica da je Parental Lock Guard dobio
brojna priznanja na mnogim download sajtovima. Aktiviranje i iskljuivanje zatite
vri se samo jednim dugmetom. Administrator (vlasnik programa) moe da proveri
koliko je dugo i ta je koji korisnik radio za raunarom, koliko puta je Windows
restartovan itd.
Ukoliko pokuate da prevarite program runom izmenom vremena u Windowsu

(vraanjem vremena za nekoliko sati ili promenom datuma), Parental Lock Guard e
odmah otkriti vau prevaru i kaznie vas trenutnim gaenjem raunara.
Deo koji se odnosi na nadgledanje rada na Internetu nosi (logian) naziv Internet
pijun. On sakuplja informacije o Internet adresama koje korisnik poseuje i
proverava da li se adresa upisana u browser nalazi na tzv. crnoj listi. Ova lista,
pored kompletnih adresa, moe da sadri i samo neke njihove delove (kljune rei),
to je, ini nam se, mnogo efikasniji nain zatite. Interesantan je nain
manifestovanja ove zatite. Ukoliko korisnik ukuca adresu ili re koja se nalazi na
crnoj listi, Parental Lock Guard e istog trenutka automatski ugasiti browser. Na
raspolaganju vam je i sigurno brisanje programa koje zahteva njihovo prethodno
uklanjanje korienjem standardne opcije Add/Remove Programs iz Control Panela.
Zakljuavanje foldera onemoguie pristup podacima koji se u njemu nalaze. Zbog
preventive i eventualne mogue nestabilnosti sistema, folderi Root i Windows se ne
mogu zakljuati na ovaj nain.
Zakljuavanje programa je veoma korisna opcija. Njom, recimo, moete onemoguiti

pristup igrama instaliranim na raunaru dok se nalazite na poslu kako se vae dete ne
bi igralo umesto da ui. Slino kao kod pokuaja pristupa zatienim Internet
stranicama, zatieni program e se odmah nakon pokuaja startovanja ugasiti. 26
25
Network Guardian 2008 - http://www.smoothwall.net/products/networkguardian2008/
26
Branislav Bubanja, Patental Lock Guard, Sveobuhvatna zatita raunara
(http://www.sk.rs/2004/07/skpd01.html)
Laslo Tot 410534/2011 - 55 -

6. ISTRAIVAKI RAD
ANKETA KRDV
Potovani Roditelji!
Ovaj upitnik je sastavni deo istraivanja koje se bavi sagledavanjem Vaih iskustava, miljenja i
predloga ta je potrebno i mogue uiniti u razvijanju efikasnije strategije u zatiti dece od
neeljenih internet sadraja.
Molimo Vas da odvojite nekoliko minuta za ovu anketu i svojim odgovorima pomognete u
proceni koliko su uenici zatieni na internetu.
Uee u ovom istraivanju je dobrovoljno i anonimno, to znai ne treba da napiete svoje ime i
prezime. Ako imate bilo kakva pitanja, molimo Vas obratite se anketaru. Takoe Vas molimo da
paljivo proitate pitanja i da na svako iskreno odgovorite.
ZAHVALJUJEMO SE NA RAZUMEVANJU I SARADNJI!
Tisztelt Szlk!
A krdv rsze annak a kutatsnak, melynek clja, hogy feltrjuk hogyan tudjuk
leghatkonyabban megvdeni az interneten elfordul esetleges kros tartalmaktl a gyerekeket.
Szeretnnk megkrni, hogy sznjon a krdiv kitltsre nhny percet, gy segtve a gyerekek
biztonsgos internet hasznlatt. Krjk figyelmesen olvassa el a krdseket mieltt
megvlaszoln ket. Mivel a krdv anonm, nem kell feltntetnie a nevt.
KSZNJK MEGRTSKET S EGYTTMKDSKET!
Vaa godina starosti __________

1. Az n letkora ___________
Nezavrena osnovna kola

1.
Befejezetlen ltalnos iskola
Osnovna kola
2.
ltalnos iskola
Trogodinja srednja struna sprema
Vaa kolska sprema 3.
Hromves kzpiskola
2. Az n iskola vgzettsge etvorogodinja srednja kola
(Zaokruite samo jedan odgovor, 4.
Ngyves kzpiskola
Egy vlaszt karikzzon be) Via kola
5.
Fiskola
Fakultet
6.
Egyetem
Jedan
1.
Egy
Dve
2.
Koliko dece imate? Kett
3. Tri
Hny gyereke van? 3.
Hrom
Vie. Koliko? _______
4.
Tbb. Hny? _______
Laslo Tot 410534/2011 - 56 -

Da li imate raunar? Da
1.
Van-e szmtgpk? Igen, van
4.
(Zaokruite samo jedan odgovor, Ne
Egy vlaszt karikzzon be) 2.
Nem, nincs
Ne znam da koristim
1.
Nem tudom hasznlni
Najosnovnije stvari znam
2.
Vae znanje korienja raunara Az alapokat tudom
Mennyire tudja hasznlni a szmtgpet? Korisniki nivo
5. 3.
(Zaokruite samo jedan odgovor, Felhasznli szinten tudom
Egy vlaszt karikzzon be) Dobro
4.
Jl
Professionalno
5.
Professzionlisan
Nedeljno do 2 sati
1.
Heti 2 rt
Nedeljno 2 dana
2.
Koliko Vae dete koristi raunar? 2 napot hetente
Mennyi idt tlt gyermeke szmtgp eltt? Dnevno do 2 sata
6. 3.
(Zaokruite samo jedan odgovor, Napi 2 rt
Egy vlaszt karikzzon be) Dnevno do 4 sati
4.
Napi 4 rt
Dnevno vie od 5 sati
5.
Naponta tbb mint 5 rt
Da li Vae dete ima svoj raunar? Da
1.
Gyermeknek van-e sajt szmtgpe? Igen
7.
2.
Egy vlaszt karikzzon be) Nem
Ima li Vae dete smart telefon? Da
1.
Van-e gyereknek okostelefonja? Igen
8.
2.
Egy vlaszt karikzzon be) Nem
Imate li internet pristup u kui? Imam
1.
Van-e internet hozzfrse otthon? Van
9.
(Zaokruite samo jedan odgovor, Nemam
2.
Egy vlaszt karikzzon be) Nincs
Kakvu zatitu ima Va raunar? 1. Antivirus
Milyen vdelme van a szmtgpnek? 2. Firewall
10. (Moete zaokruiti vie odgovora, 3. Anti spyware / anti-malware
Tbb vlaszt is bekarikzhat) Pored ovih jo: _________________________
4.
Ezek mellett mg: _________________________
Za pretraivanje
1.
Keressre
Za ta koristi Vae dete raunar? Za druenje
2.
Mire hasznlja gyereke a szmtgpet? Bartkozsra
11.
(Moete zaokruiti vie odgovora, Za drutvene mree (facebook, twitter, itd.)
3.
Tbb vlaszt is bekarikzhat) Kzssgi hlkra (facebook, twitter, stb.)
Za gledanje filmova / muzike (youtube)
4.
Film nzsre / zenehallgatsra (youtube)
Laslo Tot 410534/2011 - 57 -

Da li neko iz porodice prati aktivnosti Vaeg

Da
deteta na internetu? 1.
Igen
Kveti-e valaki a csaldbl gyereke
12.
aktivitsait az interneten?
Ne
Nem
Egy vlaszt karikzzon be)
Puno priamo o opasnostima na internetu
1.
Sokat bszlgetnk az internet veszlyeirl
Kontrolom raunara (e-mailova, pregledavanjem
Ako je na 12. pitanje odgovor DA, onda facebook aktivnosti, chat poruka, itd.)
2.
kako? A szmtgp tnzsvel (e-mailek, facebook
Ha a 12. krdsre a vlasz IGEN, akkor beszlgetsek, chat zenetek, stb.)
13.
hogyan? Ograniavanjem korienja raunara
3.
(Moete zaokruiti vie odgovora, A szmtgp hasznlatnak korltozsval
Tbb vlaszt is bekarikzhat) Pomou nekih programa
4.
Klnfle programok segtsgvel
Verujem svom detetu, i ne treba da ga/je kontroliem
5.
Hiszek a gyerekemnek s nem kell, hogy ellenrizzem
Da li ste Vi upoznati sa opasnostima Da
1.
interneta? Igen
14. Ismeri-e n az internet veszlyeit?
Ne
Nem
Koliko se brinete za bezbednost Vaeg deteta Izuzetno se brinem
1.
kada koristi internet? Rendkvl aggdom
Mennyire aggdik gyermeke biztonsgrt, Jako se brinem
2.
amikor az internetet hasznlja? Nagyon aggdom
(Zaokruite samo jedan odgovor, Malo se brinem
15. 3.
Egy vlaszt karikzzon be) Kiss aggdom
Ne brinem se ba puno
4.
Nem nagyon aggdom
Uopte se ne brinem
5.
Egyltaln nem aggdom
Da e izdati svoje line podatke
1.
Hogy kiadja szemlyes adatait
Zbog ega se najvie brinete ? Da e upoznati nemoralne (opscene) sadraje
2.
Mi az, amitl leginkbb flti a gyermekt? Hogy szemremsrt (obszcn) tartalmakat ismer meg
16.
(Moete zaokruiti najvie tri odgovora, Da e nai agresivne sadraje
3.
Legtbb hrom vlaszt karikzhat be) Hogy agresszv tartalmakat tall majd
Da e ga/je neko online terorisati
4.
Hogy valaki online terrorizlja majd
Da e do njega/nje dospeti neki sadraji koji sugeriu
samopovreivanje (samoubistvo, anorexia, itd.)
5.
Hogy nkrostsra sztnz tartalmat vagy
tjkoztatsokat tall (ngyilkossg, anorexia, stb.)
Da e postati usamljen
6.
Hogy magnyoss vllik
Ne brinem se
7.
Nem fltem
Laslo Tot 410534/2011 - 58 -

Koristite li program za praenje ili program Da, program za filtriranje sardaja i program za praenje
1.
za filtriranje sadraja? Igen, szr s kvet (monitoring) szoftvert
Hasznl-e kvet s tartalomszr Samo program za filtriranje
2.
programot? Csak szr programot
17.
(Zaokruite samo jedan odgovor, Samo program za praenje (monitoring)
3.
Egy vlaszt karikzzon be) Csak felgyeleti (monitoring) programot
Ne
4.
Nem
Ako je na 17. pitanje odgovor NE, zato? Ne, jer ne znam gde mogu nai tako neto
1.
Ha a 17. krdsre a vlasz NEM, mirt? Nem, mert nem tudom hol lehet hozzjutni
(Zaokruite samo jedan odgovor, Ne, jer mislim da nije korisno
2.
Egy vlaszt karikzzon be) Nem, mert nem hiszem hogy hasznos
18. Ne, jer verujem svom detetu
3.
Nem, mert hiszek a gyerekemnek
Drugo: __________________________________
4.
Ms: ___________________________________
Znate li ta treba da radite u sluaju

Da
opasnosti? 1.
Igen
Tudja-e mit kell tennie veszly esetn?
19.
(Zaokruite samo jedan odgovor,
Ne
Egy vlaszt karikzzon be) 2.
Nem
Da li je Vae dete traio/traila pomo? Da, jer mu/joj je neko provalio profil na drutvenoj mrei
1.
Krt-e mr a gyereke segtsget? Igen, mert a kzssgi hln valaki feltrte a profiljt
(Moete zaokruiti najvie dva odgovora, Da, jer ga/ju je neko uznemiravao preko interneta
2.
Legtbb kt vlaszt karikzhat be) Igen, mert valaki zaklatta az interneten keresztl
20.
Da, jer ga/ju je neko pozvao na susret
3.
Igen, mert valaki tallkozra hvta
Nije jo traio/la pomo
4.
Mg nem krt segtsget
Po Vaem miljenju kako bi roditelji mogli Raznovrsnim aktivnostima roditenjima u kolama
1.
bolje da zatite svoju decu? Klnfle iskolai foglalkozsokkal szlknek
n szerint hogyan vdhetnk meg jobban a Redovnim medijskim kampanjama
2.
szlk a gyerekeiket? Tbb figyelmeztet kampnnyal a mdiban
(Moete zaokruiti najvie tri odgovora, Edukacijom roditelja
3.
Legtbb hrom vlaszt karikzhat be) A szlk felvilgostsval
Stroijim zakonima koji reguliu online sadraje
21.
4. Szigorbb trvnyi szablyozssal az online tartalmakkal
szemben
Aktivnostima gde su roditelji i deca zajedno
5.
Kzs (szl-gyermek) felvilgost programokkal
Lake dostupnim monitoring softverima
6. Monitoring szoftverek knnyebb, egyszerbb
elrhetsgvel
Laslo Tot 410534/2011 - 59 -

Prema Vaem miljenju, ima li potrebe za

firmom ili civilnom organizacijom koja bi Da, ima potrebe
instalirala monitoring softvere i davala 1. Igen, szksg van r
pomo roditeljima?
n szerint, szksg van-e olyan cgre, civil
22.
szervezetre amely monitoring szoftvereket
teleptene s segtsget nyjtana a Nema potrebe
szlknek? 2.
Nincs r szksg
(Zaokruite samo jedan odgovor,
HVALA NA SARADNJI!
KSZNJK A KZREMKDST!
6.1. Rezultati istraivakog rada
0%
3% 0%
1. Vaa godina starosti 196 100% 0%
6% 20-25
1. 20-25 0 0% 26-30
29%
2. 26-30 1 1% 18% 31-35
3. 31-35 56 29%
36-40
4. 36-40 86 44%
41-45
5. 41-45 36 18% 44%
6. 46-50 6% 46-50
12
7. 51-55 5 3% 51-55
8. iznad 55 0 0% iznad 55
Analiza prikazanih rezultata:
Najvei prosek godina staristi roditelja je izmeu 36 i 40 godina sa 44% , a posle

toga sledi izmeu 31 i 35 godina sa 29%.
Laslo Tot 410534/2011 - 60 -

Nezavrena
2. Vaa kolska sprema 196 100% osnovna kola
7% 3% 2%
Nezavrena osnovna Osnovna kola
1. 2% 15%
kola 4
2. Osnovna kola 29 15% Trogodinja SSS
3. Trogodinja SSS 62 32% 41% 32%
etvorogodinja srednja etvorogodinja
4. 41% srednja kola
kola 81
5. Via kola 13 7% Via kola
6. Fakultet 7 4%
Fakultet
Najvei prosek kolske spreme roditenji imaju zavrenu etvorogodinji srednju

kolu sa 41%, a toga sledi trogodinja srednja srtruna sprema za 32%, dok 15% ima
zavrenu osnovnu kolu i samo 4% ima zavren fakultet.
6%
3. Koliko dece imate? 196 100% 17%
18% Jedan
1. Jedan 33 17%
Dve
2. Dve 115 59%
3. Tri 35 18% 59% Tri
4. Vie 13 7% Vie
Od ukupnog broja ispitanika 59% ima dvoje dece, dok 18% tri dece, i samo 17% ima
samo jednu.
Laslo Tot 410534/2011 - 61 -

21%
4. Da li imate raunar? 196 100%
1. Da 154 79% Da
2. Ne 42 21% 79% Ne
Od ukupnog broja ispitanika 79% ima raunar, koji je dobar broj naspram stepena
obrazovanja.
Ne znam da
5. Vae znanje korienja 4% 5% koristim
196 100%
raunara Najosnovnije
1. Ne znam da koristim 10 5% 25% stvari
36%
2. Najosnovnije stvari 50 26% Korisniki nivo
3. Korisniki nivo 58 30% 30%
4. Dobro 70 36% Dobro
5. Professionalno 8 4%
Professionalno
Samo 36% od ukupno broja ispitanika zna da koristi raunar na dobrom nivou, a
samo 4% na profesionalni nivo. Ostali ne znaju da koriste, samo najosnovnije stvari
znaju ili samo na korsiniki nivo zna da koristi raunar.
Laslo Tot 410534/2011 - 62 -

Nedeljno do 2
8% 3% sati
6. Koliko Vae dete koristi
196 100% 18% Nedeljno 2 dana
raunar?
1. Nedeljno do 2 sati 36 18%
23% Dnevno do 2
2. Nedeljno 2 dana 45 23% 48% sata
3. Dnevno do 2 sata 94 48% Dnevno do 4 sati
4. Dnevno do 4 sati 15 8%
5. Dnevno vie od 5 sati 6 3% Dnevno vie od
5 sati
Dete od ukupnog broja ispitanika skoro pola, 48% sprovede dnevno do 2 sata ispred
svog raunar, dok samo 3% koristi vie od 5 sati dnevno.
7. Da li Vae dete ima svoj 44%

196 100%
raunar? Da
56%
1. Da 109 56% Ne
2. Ne 87 44%
Od ukupnog broja ispitanika 56% kae da deca imaju svoj raunar, a 44% koriste
raunar od roditelja.
Laslo Tot 410534/2011 - 63 -

38%
8. Ima li Vae dete smart
196 100% Da
telefon? 62%
1. Da 75 38% Ne
2. Ne 121 62%
Samo 33% dete od ukupnog broja ispitanika ima smart (pametni) telefeon, koji je
znaajno manji broj od oekivanog.
10%
9. Imate li internet pristup u

196 100%
kui? Imam
1. Imam 177 90% Nemam
90%
2. Nemam 19 10%
Od ukupnog broja ispitanika 90% ima internet pristup kui, koji je znaajno vei broj
od oekivanog, i samo 10% nema internet pristup.
Laslo Tot 410534/2011 - 64 -

11% 3%
10. Kakvu zatitu ima Va
217 100%
raunar?
Antivirus
1. Antivirus 146 67% 19%
2. Firewall 41 19% Firewall
67% Anti spyware
3. Anti spyware 23 11%
4. Pored ovih jo neto 7 3% Pored ovih jo
Poto kod ovog pitanja ispitanici su mogli vie odgovora da zaokrue, od ukupnog
broja ispitanika samo 67% ima najosnovniju zatitu raunara a to je Anitivirus, a
samo 19% ima Firewall zatitu, koji je veoma ispod oekivanog broja.
11. Za ta koristi Vae dete Za pretraivanje

275 100%
raunar?
28% 30%
1. Za pretraivanje 82 30% Za druenje
2. Za druenje 41 15%
3. Za drutvene mree 75 27% 27% 15% Za drutvene
4. Za filmove/muzike 77 28% mree
Za
filmove/muzike
I kod ove pitanje ispitanici su mogli vie odgovora za zaokrue, i vidimo da 30% od
ukupnog ispitanika koristi za pretarivanje, 28% koristi za filmove/muzike, 27% za
drutvene mree. Od ovih brojeva lepo se vidi da nema velika rastojanja imeu
odgovora, znai deca uglavnom ravnomerno koriste sve ponuene opcije.
Laslo Tot 410534/2011 - 65 -

12. Da li neko iz porodice

33%
prati aktivnosti Vaeg 196 100%
deteta na internetu? Da
1. Da 131 67% 67% Ne
2. Ne 65 33%
Od ukupnog broja ispitanika samo 67% prati aktivnosti deteta na internetu, koji je
znaajno manji broj od oekivanog. Avaj broj lepo pokazuje da roditenji ni ne znaju
za opsnostima kojima su izriena deca na virtuelnom svetu.
Puno priamo o
opasnostima na
internetu
13. Ako je na 12. pitanje Kontrolom
204 100%
odgovor DA, onda kako? 10% raunara
Puno priamo o 3%
1. 77 38%
opasnostima na internetu 38% Ograniavanjem
2. Kontrolom raunara 60 29% 20% korienja
Ograniavanjem raunara
3. 41 20% 29%
korienja raunara Pomou nekih
4. Pomou nekih programa 6 3% programa
Verujem svom detetu, i
5. ne treba da ga/je 20 10% Verujem svom
kontroliem detetu, i ne
treba da ga/je
kontroliem
Jedan od najinteresantnijih odgovra smo dobili na 13. pitanje, jer ispitanici, koji su
na 12. pitanje odgovorili da prate aktivnosti svog deteta na internet, kod ove pitanje
10% ipak je odgovorio da veruju svom detetu, i ne treba da ga/je kontroliu. Dok
38% kae da priaju o opsanostima na internet, 29% kontrolie raunar, i samo 3%
ispitanika koristi pomo nekog programa.
Laslo Tot 410534/2011 - 66 -

23%
14. Da li ste Vi upoznati sa

196 100% Da
opasnostima interneta?
1. Da 150 77% 77% Ne
2. Ne 46 23%
Jedan od najveih problema je da samo 36% od ukupno broja ispitanika zna da koristi
raunar na korisnikom nivou, a samo 4% na profesionalnom nivou, a 77% misli da
su upoznati sa opsanostima na internetu.
15. Koliko se brinete za Izuzetno se

brinem
bezbednost Vaeg deteta 196 100%
kada koristi internet? 11% 11% Jako se brinem
13%
1. Izuzetno se brinem 21 11%
32% Malo se brinem
2. Jako se brinem 25 13%
3. Malo se brinem 65 33% 33%
4. Ne brinem se 63 32% Ne brinem se
5. Uopte se ne brinem 22 11%

Uopte se ne
brinem
Nema velika razlika (1%) izmeu toga da se roditelji malo i da se ne brine o

bezbednosti deteta na internetu, dok samo 11% se brine izuzetno za bezbednost
njihovog deteta kada koriste internet.
Laslo Tot 410534/2011 - 67 -

16. Zbog ega se najvie

283 100% 6% 14% 17%
brinete?
Da e izdati svoje line 7%
1. 50 18%
podatke 22%
Da e upoznati 16%
2. 62 22% 18%
nemoralne sadraje
Da e nai agresivne
3. 50 18%
sadraje
Da e izdati svoje line podatke
Da e ga/je neko online
4. 45 16%
terorisati
Da e do njega/nje dospeti Da e upoznati nemoralne sadraje
5. neki sadraji koji sugeriu 19 7%
samopovreivanje Da e nai agresivne sadraje
6. Da e postati usamljen 17 6%
7. Ne brinem se 40 14% Da e ga/je neko online terorisati
Da e do njega/nje dospeti neki sadraji koji

sugeriu samopovreivanje
Da e postati usamljen
Ne brinem se
Roditelji procentualno isto toliko se boje (18%) da e dete izdate svoje line podatke i
da e nai agresivne sadraje. Za 4% vie se brine da e dete upoznati nemoralne
sadraje.
Laslo Tot 410534/2011 - 68 -

Program za
17. Koristite li program za filtriranje i
praenje ili program za 196 100% praenje
11%
filtriranje sadraja? 13% Program za
Program za filtriranje i filtriranje
1. 21 11%
praenje 12%
64%
2. Program za filtriranje 26 13% Program za
3. Program za praenje 24 12% praenje
4. Ne 125 64%
Ne
Ovaj podatak je oekivan da 64% od ukupni ispitanih roditelja ne koriste ni program

za praenje ni program za filtriranje sadraja, je vie od 60% roditelja do korisnikog
nivo znaju da koriste raunar.
18. Ako je na 17. pitanje 100% Ne, jer ne znam

125 0% gde mogu nai
odgovor NE, zato?
Ne, jer ne znam gde tako neto
1. 35 28% 32% 28%
mogu nai tako neto Ne, jer mislim da
Ne, jer mislim da nije nije korisno
2. 50 40%
korisno
40%
Ne, jer verujem svom Ne, jer verujem
3. 40 32% svom detetu
detetu
4. Drugo 0 0%
Drugo
Ono to je neoekivano da roditelji koji ne koriste program za praenje ili program za

filtriranje sadraja, od njih 40% misle da ovi programi nisu korisni.
Laslo Tot 410534/2011 - 69 -

19. Znate li ta treba da 47%

196 100% 53% Da
radite u sluaju opasnosti?
1. Da 104 53% Ne
2. Ne 92 47%
Jo jedan neoekivani rezultat je da 47% od ukupno ispitanih ne zna ta da radi u

sluaju opasnosti, ako je dete izdao svoje line podatke, ako ga neko uznemirava,
online terorie dete, ili slino.
Da, jer mu/joj je

neko provalio
profil na
20. Da li je Vae dete drutvenoj mrei
196 100%
traio/traila pomo? 11%
6% Da, jer ga/ju je
Da, jer mu/joj je neko
neko
1. provalio profil na 22 11% 0% uznemiravao
drutvenoj mrei preko interneta
Da, jer ga/ju je neko
83% Da, jer ga/ju je
2. uznemiravao preko 11 6% neko pozvao na
interneta susret
Da, jer ga/ju je neko
3. 0 0%
pozvao na susret Nije jo traio/la
4. Nije jo traio/la pomo 163 83% pomo
Po drugim istraivanjima je ispitano da oko 70% maloletnih osoba je ve preiveo

neku online teror, neko ga uznemiravao ili pretio preko interneta. Iz naeg istraivanja
moemo konsultovati da 83% od ispitanih ne zna ta se deava sa svojom detetom.
Laslo Tot 410534/2011 - 70 -

21. Po Vaem miljenju

Raznovrsnim
kako bi roditelji mogli bolje 245 aktivnostima
100%
da zatite svoju decu? 6%
9% Medijskim
Raznovrsnim
1. 14 6% 12% kampanjama
aktivnostima
2. Medijskim kampanjama 23 9% 22% 15% Edukacijom
rditelja
3. Edukacijom roditelja 37 15%
Stroijim
4. Stroijim zakonima 89 36% 36%
zakonima
Aktivnostima za roditelje
5. 54 22% Aktivnostima za
i dece
roditelje i dece
Lake dostupnim
6. 28 11% Lake dostupnim
softverima
softverima
Najvei procenat (36%) roditelja misle da sa stroijim zakonima roditelji bi mogli da

bolje zatite svoju decu u svetu interneta.
22. Prema Vaem miljenju,

ima li potrebe za firmom ili
civilnom organizacijom
196 100%
koja bi instalirala 27% Da, ima potrebe
monitoring softvere i davala
pomo roditeljima? 73% Ne, nema
1. Da, ima potrebe 144 73%
potrebe
2. Ne, nema potrebe 52 27%
Za pohvalu je taj podatak da 73% od roditelja misle da ima potreba za firmu ili civilnu
organizaciju koja bii davala pomo roditeljima u okviru ove problematike.
Laslo Tot 410534/2011 - 71 -

7. VREDNOVANJE REZULTATA
7.1. Zakljuak
Izuavanje ove problematike je poseban izazov teorijsko-empirijskih

istraivanja naunika iz razliitih nauka i naunih disciplina. Meutim, pregled
rezultata dosadanjih istraivanja upuuju nas na potrebu daljeg razvijanja prikladnih
naunih istraivanja i pristupa u vezi sa problemskim podrujem: Zatita dece od
neeljenih internet sadraja.
Prouavanje ovog problema u osnovnokolskom uzrastu se pokazalo kao
izrazito znaajan drutveni problem u ijem reavanju treba da uestvuje kola,
izrazito nastavnici informatike, roditelji a i ua i ira drutvena zajednica. Nedostatak
slinih istraivanja, uslovio je pomanjkanje naune osnove za prethodno blie
ralanjivanje i utvrivanje veza izmeu istraivakih faktora, kao i za pouzdanost
izvedenih zakljuaka.
U teorijskom delu rada nastojali smo da ukaemo na teorijska polazita, koja
smo smatrali posebno znaajnim za nae istraivanje. Zatita dece od neeljenih
internet sadraja kao drutvena pojava posmatra se iz razliitog ugla gledita, zbog
toga su i tumaenja fenomena razliita ali se u jednom slau da ovoj problematici
treba vie panje posvetiti poto se internet tehnologija ogromnom brzinom razvija i
iz tog razloga mnogi zaostaju i stvara se sve vei jaz izmeu roditelja i dece.Tu ima
najveu i najznaajniju ulogu kola a posebno nastavnici imformatike da ovu veliku
razdaljinu izmeu roditelja i uenika priblie.
U poslednje vreme pitanje koje se najee postavlja jeste da li roditelji
znaju ta im deca rade na internetu, s kim se dopisuju i koje veb-stranice poseuju?
Decu najee upozoravamo da nikada ne razgovaraju sa strancima i da budu oprezna
kada im prilaze nepoznate osobe. Ali, kako im objasniti da isto tako moraju da se
ponaaju i u svetu interneta. Od trenutka kada je dete zakorailo u virtuelni svet,
moramo znati kako ga moemo zatiti, jer uz brojne prednosti, globalna mrea krije i
pregrt opasnosti za najmlae.
Decu i maloletnike treba zatititi od nasilnih i pornografskih sadraja,
neprimerenih poruka, od osoba koje mogu zloupotrebiti deje poverenje, pokuaju da
ih nagovore da odaju privatne podatke, razmenjuju slike, ak i da sami, bez pratnje
roditelja ili nastavnika, dou i upoznaju onlajn prijatelja. Treba ih nauiti kako da
sigurno i primereno koriste internet.
Ovaj istraivaki rad pokazuje da u poslednje vreme sve vie dece koristi
internet, a da njihovi roditelji o tome nemaju pojma ili misle da su njihova deca
bezbedna i dovoljno zrela za korienje interneta. Ali je ipak osnovno pravilo - ne
ostavljajte decu, pogotovo onu mlau, samu za raunarom. Ako koriste kompjuter u
svojoj sobi, bez nadzora, i pri tom im je jo omogueno da to traje satima, decu e
surfovanje pre ili kasnije odvesti do nekog neprimerenog sadraja ili e dobiti
uznemirujuu poruku koja e poremetiti zdrav psihofiziki razvoj deteta.
Detetu svakako treba objasniti da su osobe s kojima se dopisuje moda lano
predstavile, i da obavezno prijavi svaki neprimereni nain komunikacije ili poruku
zbog koje se osea nelagodno. Istraivaki rad je, takoe, ukazalo da za decu koja
Laslo Tot 410534/2011 - 72 -

intenzivnije koriste internet, i ije su aktivnosti vie istraivaki usmerene, postoji

vei rizik za izlaganje nepoeljnom sadraju.
Dete se moe zatiti od najrazliitijih oblika onlajn zlostavljanja i korienjem
odgovarajuih, specijalizovanih programa koji blokiraju pristup neeljenim
stranicama. Na taj nain roditelji spreavaju odlazak na web-stranice u vreme kad ne
moe da nadgleda detetove aktivnosti na internetu, a ipak se moete pouzdati da za
raunarom nije izloeno uznemirujuim sadrajima i porukama. Programi za zatitu
najee nisu besplatni. Osnovna namena im je da filtriraju web-stranice, a pojedini
softveri omoguavaju i da se vremenski ogranii pristup internetu. Takoe, postoji
mogunost da se ogranii i vrsta datoteka i igrica koje dete sme da koristi.
Roditelji, nastavnici, institucije, strunjaci, moraju da preduzmu preventivne
mere zatite dece od nasilja i zlostavljanja putem interneta. Istraivaki rad je
pokazalo da 64% roditelja uopte ne koristi program za praenje ili program za
filtriranje sadraja. Ovaj podatak nas dodatno potvruje da se ovom problemu
moramo hitno, bez odlaganja da se posvetimo i da preduzmemo hitne korake u
edukaciji kompletne populacije za bezbedno korienje interneta.
Detetu treba objasniti da su osobe s kojima se dopisuje moda lano
predstavile, i da obavezno prijavi svaki neprimeren nain komunikacije, poruku zbog
koje se osea nelagodno.
Po drugim istraivanjima je dokazano da oko 70% maloletnih osoba je ve
preiveo neku vrstu online terora, neko ga je uznemiravao ili pretio preko interneta. Iz
naeg istraivakog rada moemo konstatovati da 83% ispitanika ne zna ta se deava
sa njihovim detetom odnosno dete jo nije zatraio pomo roditelja. Ovaj podatak je
isto alarmantan i upuuje nas na to da uz edukaciju roditelja moramo hitno da se
osvremo i deci jer iz nekog razloga (moe da bude tema jednog drugog istraivanja)
deca ne trae pomo odraslih. A jo jedan neoekivani rezultat ankete je da 47% od
ukupno ispitanih ne zna ta da radi u sluaju opasnosti, ako je dete izdao svoje line
podatke, ako ga neko uznemirava, online terorie, ili slino.
Osnovno pravilo - ne ostavljajte decu, pogotovo onu mlau, samu za
raunarom.
Ovaj istraivaki rad nije obuhvatilo uenike i nastavnike samo roditelje.
Anketiranjem uenika i nastavnika bi smo dobili kompletnu sliku stanja u osnovnim
kolama Srbije ali to iziskuje mnogo vei uloeni trud i vea materijalna ulaganja to
bi mogao da bude tema jednog velikog studioznog istraivanja.
Posledice nasilja preko interneta katkad mogu biti i ozbiljnije od posledica
nasilja u stvarnim situacijama. Nasilje preko interneta esto je mnogo ira od one na
kolskom igralitu, u razredu, ispred zgrade i dostupnija mnogo vecoj publici. Uz to,
kod nasilja na internetu postoji snaga pisane rei, jer rtva moe svaki put ponovno da
proita ta je nasilnik o njoj napisao, a u verbalnom obliku uvrede se lako mogu
zaboraviti. Pisana re deluje konkretnije i realnije od izgovorene. Veliki broj
korisnika kompjutera i interneta upravo su deca, a samim tim i mogua grupa koja e
se suoiti s ovim problemom je osnovnokolskog uzrasta.
Potreba za izradom ovog projekta nastala je kao rezultat elje za mojim
samostalnim napretkom i linom usavravanju iz ove oblasti kao i potrebe roditelja i
uenika mlaeg kolskog uzrasta za edukacijom iz oblasti bezbednog korienja
interneta i internet sadraja . Izrada projekta je trajala tri meseca i tokom ovog
vremena se stekao uvid u neke osnovne i napredne web tehnologije, kao i u upotrebu
alata za tu namenu. Stekla su se mnoga dragocena saznanja koja e se iskoristiti u
buduem radu i radu sa roditeljima i uenicima. Projektni zadatak nas je podstakao
da traimo uvek nove i nove mogunosti reavanja problema, a najvrednija koju smo
Laslo Tot 410534/2011 - 73 -

stekli tokom izrade ovog rada je iskustvo. Odrano je vie edukativnih predavanja gde
je glavni cilj bio edukacija roditelja i nastavnika o opasnostima koje prete deci sa
interneta.
Cilj ovog istraivakog rada je da roditelji dobro zatite svoj raunar, kako bi
njihova deca kao i razne informacije na raunaru bile dovoljno zatiene od
zloupotrebe.
Osnovna hipoteza ovog pristupnog rada, je da roditelji ne tite svoj raunar i
raznovrsne privatne inoformacije na adekvatan nain od zloupotrebe. Kako bi sa tim
istovremeno zatitili svoju decu od tetnih virtuelnih sadraja. Kod pitanja o tome da
kakvu zatitu imaju na raunaru ispitanici su mogli da zaokrue vie odgovora, od
ukupnog broja ispitanika samo 67% se izjasnio da ima najosnovniju zatitu raunara a
to je Anitivirus, a samo 19% ima Firewall zatitu, koji je znatno ispod oekivanog
broja. Na osnovu ovakvog rezultata moemo zakljuiti da je postavljena hipoteza
osnovana.
Podhipoteza je dokaz za osnovnu hipotezu, da roditelji nisu ni raunarski
dovoljno obueni da bih znali zatitit svoju maloletnu decu, a najvei problem je da
nisu ni svesni kojim opasnostima su izloena dananja deca. Dokaz za ovu tvrdnju je
pitanje o tome da kakvu zatitu ima koriste na raunaru, gde smo dobili odgovor da
64% anketiranih roditelja ne koristi ni program za praenje ni program za filtriranje
sadraja, iz tog razloga to vie od 60% roditelja koristi raunar samo na
korisnikom nivou. Meutim neoekivani podatak je da roditelji koji ne koriste
program za praenje ili program za filtriranje sadraja 40% misli da ovi programi nisu
ni korisni. Ovaj rezultat je zastraujui i treba da skrene panju strunjaka na
alarmantnu situaciju u kojoj se trenutno nalazimo. Veoma brzo treba da reaguju svi
relevantni faktori na to da se dodatno edukuju i roditelji iz ove oblasti da bi bili
upoznati sa opasnostima koje prete njihovoj deci na internetu.
Roditeljska kontrola je jedina potpuno sigurana metoda, nijedan od dostupnih
alata za automatsku zatitu nije 100 odsto pouzdan. Svaki od alata na neki nain
blokira pristup, ali sigurnosne prepreke mogu da se zaobiu i alati za zatitu esto
proputaju i tetan sadraj.
Iz tog razloga slobodno se moe rei da najveu i najefikasniju ulogu ima
preventivna aktivnost.
Zadatak je svakoga a naroito profesora informatike u kolama da pomae
roditeljima, uenicima i ostalim zaposlenima u koli kako da izbegnu kritine situacije
a ako se problem eventualno pojavi kako da ree nastalu situaciju.Samim tim smo
sastavili savete svim vanim iniocima sa namerom da za zajednikim delovanjem
zatitimo maloletnu decu od neeljenih internet sadraja.
Saveti za zaposlene:
- Naite mirno mesto za razgovor i paljivo sasluajte dete. Dajte detetu do

znanja da je uinilo dobru stvar jer je nekome reklo o svom iskustvu;
- Informiite roditelje i dajte im uputstva u skladusa preporukama za roditelje
- Informiite policiju ako se radi o ozbiljnijim oblicima nasilja, preteim
porukama ili moguem krivinom delu;
- Savetujte detetu da ne odgovara na provokativne, uvredljive poruke i sve
ostale poruke zbog kojih se osea loe. Vano je podsticati oseaj sigurnosti
kod deteta i ublaiti uznemiravajue emocionalne reakcije.
Laslo Tot 410534/2011 - 74 -

- Predloite neke od naina koji bi mogli spreiti ponavljanje nasilja: promena

broja mobilnog, e-mail adrese, naputanje internet strana (foruma, chat-a,
vebloga...) na kojima se nasilje dogaa ili promena nadimka kojim se dete
koristi;
- Upoznajte dete i roditelje da unutar komunikacijskih programa postoji
mogunost blokiranja i filtriranja neeljenih poruka, putem opcija ignore ili
block, kao i spreavanje pristupa odreenim poiljaocimana e-mail ili
detetov blog.
- Pomozite ueniku da sauva sve informacije vane za istragu
Rad sa onima koji ine elektronsko nasilje i posledice nasilnog ponaanja:
im se otkrije osoba koja ini nasilje, potrebno je preduzeti korake kako bi se
promenio njen stav i ponaanje. Ako se radi o odrasloj osobi, sluaj treba prijaviti
policiji. Ako se radi o ueniku, treba mu, osim posledica predvienih za nasilje u
koli, pruiti podrku i pomo u promeni ponaanja.
Faktori o kojima treba voditi rauna prilikom odreivanja adekvatnih

posledica na ponaanje:
stepen povreenosti;
da li se vinovnik skrivao?;
na koliko je adresa poruka poslata ili kolikoje uznemiravajui materijal (tekst,
fotografija, snimak...) uzburkao javnost;
motivacija osobe i razlozi za nasilje;
postoji li sukob i u stvarnom ivotu izmeu te dve osobe ili se radi o
zlostavljanju;
jeli nasilje bilo nenamerno ili namerno.
Saveti i pravila za decu:
Nikad nemojte davati podatke ni fotografije osebi, svojoj porodici I

prijateljima, jer se mogu zloupotrebiti.
Imajte na umu mogunost lanog predstavljanja.
Nemojte pisati nita ega biste se stideli ako to proitaju vai prijatelji u koli
ili u komiliku,
Ne aljite fotografije koje ne biste eleli pokazati drugima.
Niste vi krivi zbog toga to vam prete i vreaju vas.
Zatraite pomo od starijih ak i kad mislite da ste uinili neto nedoputeno.
Nemojte izbrisati podatke i fotografije koje vam je neko poslao jer e pomou
njih policija lake pronai osobu koja vam preti.
Nikad nemojte ii sami na sastanak s osobom koju ste upoznali na chat-u ili
putem bloga.
Saveti roditeljima:
Vaa deca mogu znati vie od vas o tehnologiji, ali Vi znate vieo ivotu,i u
ovoj oblasti oni treba od Vas da naue sigurno da hodaju svetom. Ako saznate da je
Vae dete bilo izloeno nasilju putem interneta, morate preduzeti ove korake:
nauite dete da ne odgovara na nasilne, pretee ili ikakve sumnjive poruke ili
pozive;
Laslo Tot 410534/2011 - 75 -
ne briite poruke ili slike jer mogu posluiti kao dokaz;

kontaktirajte provajdera internet usluga i prijavite primanje poruke;
kontaktirajte kolu i obavestite ih o neprihvatljivom ponaanju/zlostavljanju ili
eventualnim promenama raspoloenja i ponaanja kod deteta;
kontaktirajte policiju ako poruke sadre pretnje nasiljem, uhoenje,
napastvovanje, deju pornografiju i sl., ili kada prethodni koraci nisu dali
rezultate;
ako Vam je poznat identitet vinovnika, obavestite o tome kolu, policiju,
provajdere internet usluga
Ne moe se tvditi da sa ovim savetima moemo iskoreniti elektronsko nasilje

ali ako e se svi pridravati ovih saveta onda e biti puno manje onih koji e
eventualno stei loe iskustvo ili stradati zbog neznanja ili nedovoljne upuenosti.
Veoma je vano da se svi udruimo i na taj nain zatitimo nau decu od neeljenih ili
tetnih internet sadraja.
Laslo Tot 410534/2011 - 76 -

8. LITERATURA
[1] Zatita dece na internetu, izvor: zena.hr

http://www.poslovnazena.biz/porodica/zastita-dece-na-internetu-27-2785
[2] Dord Orvel, Filtriranje internet sadraja -
http://www.sk.rs/2009/02/sktr08.html
[3] Access Control List - http://c2.com/cgi/wiki?AccessControlList
[4] Proxy Server - http://www.publicproxyservers.com
[5] Proxy Plus - http://www.proxyplus.net
[6] Webalizer - http://www.snapfiles.com/get/webalizerwin32.html
[7] Blacklist - http://www.sharewareconnection.com/602lan-suite-content-
filter.htm
[8] Squid - http://www.squid-cache.org
[9] SquidGuard http://www.squidguard.org/
[10] Network Guardian 2008 -
http://www.smoothwall.net/products/networkguardian2008/
[11] Branislav Bubanja, Patental Lock Guard, Sveobuhvatna zatita raunara
(http://www.sk.rs/2004/07/skpd01.html)
[12] Milan Milosavljevi, Gojko Grubor - Istraga Kompjuterskog Kriminala
(Beograd, 2009)
[13] Milan Milosavljevi, Gojko Grubor Digitalna Forenzika Raunarskog
Sistema (Beograd, 2009)
[14] Gojko Grubor, Milan Milosavljevi Osnove Zatite informacija
Metodoloko tehnoloke osnove (Beograd, 2010)
[15] Mladen Veinovi, Aleksandar Jevremovi Raunarske Mree (Beograd,
2011)
[16] Infomrea, Zatita dece na internetu
(http://www.infomreza.com/tehnologija/zastita-dece-na-internetu/)
[17] Content Control - http://legal-dictionary.thefreedictionary.com/Content-
control
[18] Internet Filters - http://internet-filter-review.toptenreviews.com
[19] Crawler Parental Controll - http://www.crawlerparental.com/
[20] Cyber Angels- http://www.cyberangels.org
[21] CyberPatrol http://www.cyberpatrol.com
[22] Zatitimo decu na internetu - http://www.kliknibezbedno.rs/
[23] Damjan Pelemi, Odgovorna kriptografija -
http://www.sk.rs/2003/04/skin01.html
[24] Zatita dece na internetu, priredio: Redakcija -
http://www.personalmag.rs/it/e-uprava/zastita-dece-na-internetu/
[25] Microsoft Raunar u nastavi za decu sa posebnim potrebama (drugo izdanje,
2007.)
[26] Krstarica Pomo, Zatitite svoju decu na Internetu -
http://pomoc.krstarica.com/index.php?action=article&cat_id=002007&id=97
Laslo Tot 410534/2011 - 77 -

[27] Donna Rice Hughes, Protecting children in cyberspace -

http://www.protectkids.com/
[28] Microsoft, Age-based guidelines for kids' Internet use -
http://www.microsoft.com/security/family-safety/childsafety-age.aspx
[29] Zatita dece na internetu, izvor: zena.hr
(http://www.poslovnazena.biz/porodica/zastita-dece-na-internetu-27-2785)
(poseeno:02.01.2011)
[30] Aleksandar Arsenin, Spreavanje zloupotrebe u Srbiji, referenca:
www.netcentar.org
(http://www.internetservis.co.rs/zloupotreba/3.php?idtxt=134)
(poseeno:06.02.2011)
[31] Kako zatititi decu na internetu, izvor: BETA
(http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=02&dd=10&nav_
id=344237) (poseeno:16.01.2011)
[32] Prof. Dr Srbobran Brankovi - Uvod u metodologiju kvalitativni metodi
istraivanja drutvenih pojava (Beograd, mart 2007.)
(http://www.scribd.com/doc/23863224/Metodologija-naucnog-istrazivanja)
(poseeno:04.03.2012)
[33] Milan Milosavljevi, Gojko Grubor - Istraga Kompjuterskog Kriminala
(Beograd, 2009)
[34] Bezbednost i zatita dece na internetu I deo: Sajber zlostavljanje (Cyber
bullying, Virtuelno zlostavljanje)
(http://blog.positive.rs/2010/06/09/bezbednost-i-zastita-dece-na-internetu)
(poseeno:06.02.2011)
[35] Deja pornografija (http://sr.wikipedia.org/sr-el/_)
(poseeno: 04.05.2012)
[36] Wikipedia-Pedofilija(http://bs.wikipedia.org/wiki/Pedofilija) (poseeno:
04.05.2012)
[37] Nova bolest - internet zavisnost
(http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/14/Nauka/106481/Nova+bolest+-
+internet+zavisnost.html) (poseeno:12.04.2011)
[38] Internet zavisnost deo drugi (http://www.nikolinal.com/2010/04/internet-
zavisnost-deo-drugi/) (poseeno:12.04.2012)
[39] Wikipedija- Operacija Plava Orhideja (http://sr.wikipedia.org/sr-
el/__) (poseeno: 04.05.2012)
[40] Wikipedija-Operacija Delego (http://sr.wikipedia.org/sr-
el/_) (poseeno: 04.05.2012)
[41] Bezbednost prilikom upotrebe raunara i interneta, autor: HERMES
(http://serbianforum.org/obrazovanje/18037-bezbednost-prilikom-upotrebe-
racunara-i-interneta.html) (poseeno:08.05.2012)
Laslo Tot 410534/2011 - 78 -

[42] Verat.net, Zatita i edukacija dece na

internetu(http://www.verat.net/sr/novosti/2010-08-02/zastita-i-edukacija-dece-
na-internetu/) (poseeno:18.04.2011)
[43] Infomrea, Zatita dece na internetu
(http://www.infomreza.com/tehnologija/zastita-dece-na-internetu/)
(poseeno:18.04.2011)
[44] http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/125/Dru%C5%A1tvo/38276/Pravilnik+
o+kontroli+interneta+stupio+na+snagu.html (poseeno:18.04.2012)
Laslo Tot 410534/2011 - 79 -

MR - Zaštita Dece Od Neželjenih Internet Sadržaja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

MR - Zaštita Dece Od Neželjenih Internet Sadržaja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

UNIVERZITET SINGIDUNUM

DEPARTMAN ZA POSLEDIPLOMSKE STUDIJE I MEUNARODNU

Studijski program Savremene informacione tehnologije

ZATITA DECE OD NEELJENIH INTERNET SADRAJA

Beograd, mart 2013.

Zahvaljujem se svom mentoru, Prof. dr Gojko Gruboru jer je prihvatio da

Laslo Tot 410534/2011 -1-

Dananji roditelji i uitelji ele alatke i vetine za bezbednost na internetu.

Laslo Tot 410534/2011 -2-

Laslo Tot 410534/2011 -3-

4.1.1. Net Nanny .............................................................................. - 30 -

Laslo Tot 410534/2011 -4-

5.5. SquidGuard ................................................................................ - 54 -

Laslo Tot 410534/2011 -5-

PREGLED SLIKA, GRAFIKONA I TABELA

Slika 2 - Rezultat pretrage grupe Svi koji mrze....................................................... 13

Slika 3 - Prikaz gateway-a odnosno mrene kapije .................................................... 26

Slika 4 Ilustracija ..................................................................................................... 28

Slika 5 - Izgled programa Proxy+............................................................................... 42

Laslo Tot 410534/2011 -6-

Decu najee upozoravamo da ne razgovaraju sa strancima, da budu oprezna kada

Predmet istraivanja i obrazloenje rada

Ne postoji samo dobra ili samo loa tehnologija. U najveem broju

Ovo su rei Kalahana Kornaka, menadera meunarodne organizacije Inhope

U dananjem svetu Interneta, vreba mnogo opasnosti. Ljudi koji nemaju

Laslo Tot 410534/2011 -7-

dezinformacije. Pojedini slojevi korisnika interneta su jako osetljivi na kvalitet

U Srbiji je 2009. proglaena za godinu zatite dece na internetu, a nadleni

U tom cilju ministarstvo u saradnjom sa kompanijom Microsoft planira brojne

Direktor za odnose sa javnim sektorom Microsofta Milo Trkulja je istakao da

Laslo Tot 410534/2011 -8-

Osnovna hipoteza ovog pristupnog rada, je da roditelji ne tite svoj raunar i

U ovom pistupnom radu koriene su samo teorijske metode istraivanja

Upotrebom odgovarajuih tehnologija, mogu se zaobii razne neprijatnosti i

Laslo Tot 410534/2011 -9-

Pod kompjuterskim kriminalom u najirem smislu podrazumevaju se krivina

Laslo Tot 410534/2011 - 10 -

1. BEZBEDNOST I ZATITA DECE

Deca su raunarski pismenija od svojih roditelja i upravo su roditelji ti

POSITIVE se ukljuio u projekat Elektronske droge prevencija sajber

Laslo Tot 410534/2011 - 11 -

1.1. Sajber zlostavljanje (Cyber bullying, Virtuelno

Najea pojava u Srbiji u poslednjih godina i to od strane dece. Na meti su

Slika 1. Jedna od grupa: Svi koji mrze...

Ovakvo ponaanje na Internetu je niim izazvano odnosno grupe se

Laslo Tot 410534/2011 - 12 -

Slika 2. Rezultat pretrage grupe Svi koji mrze

1.2. Deja pornografija

Laslo Tot 410534/2011 - 13 -

Deja pornografija je meu najrasprostranjenijim vidovima kriminala na

Pedofilija (grpaids - dijete + fil - volim, ljubim) je spoljna nastranost, tj.

Laslo Tot 410534/2011 - 14 -

1.4. Internet zavisnost

Da bismo se iole priblizili objasnjenju pojma Internet zavisnosti hajde da

Laslo Tot 410534/2011 - 15 -

Da se vratimo na pocetak u cekanju da se najpsiholozi sveta dogovore oko

1.5. Sporazum protiv internet-siledija

Evropska unija je potpisala sporazum sa 17 internet mrea za druenje,

To e omoguiti korisnicima da prijave "neprikladne kontakte ili ponaanje" drugih

1.6. Operacija Plava Orhideja

Operacija Plava Orhideja je bila udruena akcija Sjedinjenih Amerikih

Laslo Tot 410534/2011 - 16 -

1.7. Operacija Delego