www.odbrana.mod.gov.

rs

Vojni muzej
u No}i muzeja
1,20 evra

Intervju
cena 100 dinara

Bri gad ni ge ne ral

Dan ko Jo va no vi},
na ~el nik Upra ve za
od bram be ne teh no lo gi je

Ume}e
15. maj 2009.

integrisanog
razvoja
Broj 88

29
Godina V

ARSENAL
 NOVINSKI CENTAR

Arsenal 1 i 2
650,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Deset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama, satelitima,
brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

NARUXBENICA
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 3241-995, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58
Naru~ujem (zaokru`iti)
1) ,,Arsenal ___ PRIMERAKA PO CENI OD 350,00 dinara po primerku
2) ,,Arsenal 2 ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU
3) Komplet ,,Arsenal i ,,Arsenal 2 ___ kom. po ceni od 650,00
dinara po kompletu.
CELOKUPNI IZNOS UVE}AN ZA IZNOS PO{TARINE OD 130,00 DIN. UP-
LATITI NA `IRO RA~UN 840-49849-58. DOKAZ O UPLATI I NARUXBENICU
POSLATI NA ADRESU NC ,,Odbrana
Kupac ________________________________________________________
Ulica i broj:__________________________________________________
Mesto ________________________________ telefon ____________
Potpis naru~ioca
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
20
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Radovan POPOVI]

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki},
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac,
SADR@AJ DOGA\AJI
Obele`en 9. maj dan pobede
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti},
dr Dragan Simeunovi} STVARAWE NOVE EVROPE 6
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik), Susret ministara odbrane Srbije i Bugarske
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
SNA@NA PODR[KA SRBIJI 7
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik) Ministar odbrane Dragan [utanovac u poseti Turskoj
Darimir Banda (fotoreporter) MOGU]NOSTI ZA JO[ BOQU
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski SARADWU 8
Korektor
Sla|ana Grba INTERVJU
Sekretar redakcije Brigadni general Danko Jovanovi},
Vera Denkovski
Dokumentacija
na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije
Radovan Popovi} (foto-centar) UME]E INTEGRISANOG
TELEFONI RAZVOJA 10
Direktor i glavni i odgovorni urednik
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808 Per aspera
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079 PESMA MOGA SELA 13
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995 Obele`en Dan Garde Vojske Srbije
TELEFAKS 3241-363 PRIMER VOJNI^KIH VRLINA 14
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail TEMA
odbrana@beotel.rs Bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet
PRESKUP DANAK 16
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un ODBRANA
840-49849-58 za NC Odbrana Baza Karaula
NA VISOVIMA KUKAVICE 20
Pretplata
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara.
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 15. maj 2009.

 25
re~ urednika

38
Pobeda
Deveti maj, dan pobede, sve~ano i dostojanstveno obele`en
u Srbiji polagawem venaca na spomenike oslobodiocima

D i `rtvama fa{isti~kog terora i nizom prigodnih

manifestacija. Bila je to prilika za podse}awe na najve}i
i po obimu stradawa najtragi~niji oru`ani sukob u istoriji
~ove~anstva.
Na Starom kontinentu se taj dan uglavnom obele`ava kao
Dan Evrope, imaju}i u vidu da je savremena Evropa zasnovana
na principima mira, razumevawa, tolerancije i saradwe,
kojima su se rukovodili borci protiv nacizma i fa{izma.
Tim pre Dan pobede predstavqa priliku da se odavawem po~asti
stradalima istakne opredeqewe za o~uvawe tekovina ostvarenih
tom veli~anstvenom pobedom.
Centar za obuku veze, informatike i elektronskih dejstava U Rusiji, koja je podnela najve}i teret i dala nemerqiv
VOJNICI ELEKTROMAGNETNOG
doprinos u pobedi nad fa{izmom, povodom Dana pobede
tradicionalno se na Crvenom trgu odr`avaju parade, na kojima se
SPEKTRA 22 u sve~anom defileu prikazuje vojna mo} te zemqe. Ove godine ruski
zvani~nici obnarodovali su planove za budu}nost. Reorganizacija
KULTURA i modernizacija vojske bi}e u vrhu dr`avnih prioriteta,
Vojni muzej u No}i muzeja a mnogo vi{e }e se ulagati i u odbrambenu industriju, posebno
ODA UMETNOSTI, u razvoj borbenih aviona. Vi{enamenski borbeni avion pete
posleratne generacije ima}e promociju na nekoj od narednih
KULTURI, BA[TINI... 25 ruskih parada povodom Dana pobede.
Predstoje}i ^etvrti me|unarodni sajam naoru`awa i vojne
DRU[TVO opreme Partner 2009 bi}e prilika za promociju dostignu}a
Sa galerije na{e odbrambene industrije, nau~nih i razvojnih kapaciteta
VIRUS S PREDUMI[QAJEM 29 sa kojima raspola`emo. Po~asno mesto u toj oblasti, svakako
pripada Vojnotehni~kom institutu, koji }e se na sajmu predstaviti
sa nekoliko izuzetno vrednih dostignu}a. U prvom redu to su
Pripreme za 25. letwu Univerzijadu
{kolski avion lasta, samohodna haubica 122 mm SORA, koju smo
TIM ZA BRZO REAGOVAWE 31 potanko predstavili u najnovijem Arsenalu, i naravno prva
robotizovana daqinski upravqana platforma na na{im
SVET prostorima, ~ime ta ustanova Ministarstva odbrane jo{ jednom
Paralele potvr|uje poziciju nacionalnog brenda.
LOVAC PETE GENERACIJE 33 Jo{ jednu pobedu zabele`ili smo ovih dana. Novak \okovi}
je, kako se i o~ekivalo, osvojio prvi ATP turnir u Srbiji.
Poqska nacionalna holding kompanija za proizvodwu i Iako ta titula ne spada u najzna~ajnije koje je do sada osvojio,
i wemu i nama je, ipak, najdra`a, jer se to desilo na doma}em
promet oru`ja terenu. Da veli~anstveni utisak sa sportskog kompleksa na obali
GRUPA BUMAR 34 Dunava bude potpuno zaokru`en doprinela je Garda Vojske Srbije
na ceremoniji sve~anog zatvarawa turnira.
FEQTON Pora`avaju}a je i ~iwenica da na na{im drumovima godi{we
Svet {ifara izme|u mita i stvarnosti (2) strada oko hiqadu qudi. Temu broja posvetili smo bezbednosti
RAT ZA INFORMACIJU 38 u saobra}aju i osvrtu na Nacrt zakona koji }e kona~no urediti
tu oblast. U vojnim redovima situacija je mnogo boqa, ali dokle god
postoji mogu}nost da se ukupno stawe bezbednosti poboq{a,
SPORT na tom planu se mora raditi. Konkretan doprinos jesu akcije koje
LETWA SPORTSKA PRVENSTVA 42 se ve} nekoliko godina u kontinuitetu sprovode u Ministarstvu
i Vojsci radi podizawa saobra}ajne kulture vojnih voza~a.
Primer desetara Gorana Tasi}a, najboqeg voza~a u kategoriji
vojnika po ugovoru, koji je pro{le godine pre{ao 55.614
kilometara bez ijednog saobra}ajnog prekr{aja i kvara
na vozilu, svakako je za ugled svima nama.

5
 O b e l e ` e n 9 . m a j d a n p o b e d e

Stvarawe
nove
Evrope
Ministar odbrane Dragan [utanovac,
u svojstvu izaslanika predsednika Republike
Srbije Borisa Tadi}a, polo`io je venac
na spomenik Neznanom junaku na Avali.
U delegaciji su bili i na~elnik General{taba
general-potpukovnik Miloje Mileti}
i komandant ViPVO Vojske Srbije
general-potpukovnik Dragan Katani}.

ovodom 9. maja dana pobede nad fa{izmom u Drugom svetskom

P ratu, u spomen-kwigu ministar [utanovac upisao je Na da-

na{wi dan zavr{ilo se najve}e stradawe 20. veka. Da pam-
timo i slavimo junake koji su doneli slobodu i prosperitet za sve
gra|ane Evrope. Za Srbiju u Evropi. Za Srbiju sre}nih i ponosnih
gra|ana. @ivela Srbija!
U ime Ministarstva odbrane i Vojske Srbije venac na spome-
nik Neznanom junaku na Avali polo`io je zamenik na~elnika Gene-
ral{taba VS general-potpukovnik Mladen ]irkovi}.
Venac su na spomenik Neznanom junaku na Avali polo`ili i
predstavnici diplomatskog kora u Republici Srbiji. Koncert Umetni~kog ansambla
Delegacija Ministarstva odbrane Republike Srbije i Vojske Sr- ,,Stanislav Bini~ki
bije, koju su ~inili brigadni general Mladen Vuruna, pukovnici Dra-
gan \ini i Branko Bo{kovi} iz Sektora za qudske resurse Ministar- Simfonijski orkestar Umetni~kog ansambla Ministarstva
stva odbrane, polo`ili su venac na spomen-obele`je oslobodiocima odbrane Stanislav Bini~ki, koncertom na Trgu republike u
Beograda u Drugom svetskom ratu i na Spomenik sovjetskom vojniku. Beogradu obele`io je Dan pobede i Dan Evrope 9. maj. Virtuo-
Uz zvuke orkestra Garde Vojske Srbije, senima palih boraca zi instrumentala, kojim diriguje Pavle Medakovi}, izveli su
poklonili su se i predstavnici Ministarstva za rad i socijalnu po- dvadesetak izabranih kompozicija iz srpske i evropske muzi~ke
litiku Vlade Republike Srbije, u ime grada Beograda predsednik ba{tine.
Skup{tine Aleksandar Anti}, predstavnici ambasada Ruske Fede- Veliki broj Beogra|ana i wihovih gostiju iskoristio je pri-
racije, Ukrajine i Belorusije u Beogradu, ~lanovi bora~kih organi- liku da zastane na platou ispred spomenika knezu Mihailu i po-
zacija i udru`ewa i brojni gra|ani. slu{a melodije Bini~kog, ^i`eka, Betovena, Vojkana Borisavqe-
Na Spomenik sovjetskim veteranima na Avali vence su polo- vi}a... Bilo je tu za svakog pone{to, od tradicionalne srpske
`ili ambasadori Ruske Federacije, Ukrajine i Belorusije u Beo- muzike, poput Mar{a na Drinu, Kraqevog kola, raznih mar{eva
gradu. Spomenik je podignut u znak se}awa na 17 pripadnika sovjet- i Vojni~kog potpurija, do najpopularnijih pesama April u Beo-
ske vojske, tragi~no nastradalih u avionskoj nesre}i 19. oktobra gradu, Samo jednom se qubi, Devojko mala...
1964. godine. U visokoj vojnoj delegaciji, koja je pose}ivala Beograd D. G.
povodom obele`avawa 20. godi{wice oslobo|ewa, pored {est ge-
nerala, nastradao je i heroj Sovjetskog Saveza mar{al Birjuzov.
D. G. M. I.

Po~asna paqba na Kalemegdanu

Na osnovu nare|ewa predsednika Republike Srbije Borisa
Tadi}a, povodom Dana pobede 9. maja, u Beogradu su na kale-
megdanskom platou ispaqeni po~asni artiqerijski plotuni.
Nare|ewe predsednika Republike o po~asnoj artiqerijskoj
paqbi pro~itao je kapetan Marko Marjanovi}, a zastavu Repu-
blike Srbije na jarbol je podigao poru~nik Slobodan Tresovi}.
Po~asnu paqbu, iz {est oru|a, sa {est plotuna, izveo je
Po~asni bataqon Garde Vojske Srbije, kojim je komandovao kape-
tan Wegu{ Radivojevi}.
Sve~anosti su prisustvovali brojni gra|ani srpske presto-
nice.
M. I.

6 15. maj 2009.

 S u s r e t m i n i s t a r a o d b r a n e S r b i j e i B u g a r s k e

Sna`na
podr{ka
Srbiji
Sa bugarskom vojskom imamo jako
dobru saradwu i visok stepen
razumevawa, istakao je ministar
odbrane Dragan [utanovac tokom
susreta sa bugarskim kolegom
Nikolajem Conevim
inistar odbrane Srbije Dragan [utanovac susreo se 8. maja u Ministri [utanovac i Conev iskazali su i visok stepen zain-

M Domu Garde na Top~ideru sa Nikolajem Conevim, ministrom teresovanosti za saradwu u oblasti vojnog zdravstva.
odbrane Bugarske. Dvojica zvani~nika razgovarala su o una- Bugarsko ministarstvo odbrane tako|e podr`ava saradwu Re-
pre|ewu bilateralne vojne saradwe, situaciji u regionu i zajedni~- publike Srbije u okviru Partnerstva za mir. Danas smo dobili uve-
kim ve`bovnim aktivnostima Srbije i Bugarske. ravawa da }e nam pomo}i u oblasti obrazovawa, kako bismo uspe-
U poseti na{em ministarstvu danas je delegacija Mini- {no okon~ali profesionalizaciju Vojske Srbije, {to predstavqa je-
starstva odbrane Republike Bugarske, koju predvodi ministar Co- dan od prioriteta na{eg sistema odbrane, ali i u treninzima i edu-
nev. Kao {to znate, sa bugarskom vojskom imamo veoma dobru sa- kaciji za u~e{}e u mirovnim operacijama naglasio je [utanovac.
radwu i visok stepen razu- Ministar odbrane Bu-
mevawa. Pre svega, izra`a- garske Nikolaj Conev ista-
vam zadovoqstvo zbog toga Srpski sanitetski tim u ^adu kao je da je intenzivirana
{to bugarska vlada podr`a- Odgovaraju}i na novinarsko pitawe o u~e{}u pripadnika Vojske Sr- ve} dobra saradwa koja po-
va evropski put Srbije. Da- bije u mirovnoj misiji u ^adu, ministar [utanovac rekao je da je Vlada stoji izme|u vlada i mini-
nas smo dobili i sna`na Srbije donela odluku o u~estvovawu na{eg sanitetskog tima u mirovnoj starstava dve dr`ave. Sa-
uveravawa da }e podr`ati i operaciji u toj zemqi. Tim }e brojati sedam medicinskih stru~waka, a bi- radwa jeste bitna me|u ze-
stavqawe Srbije na belu }e upu}en u misiju posle odluke Narodne skup{tine. mqama regiona i u Evropi.
{engensku listu, ~ime bi se @elim da naglasim da je re~ o mirovnoj misiji Ujediwenih nacija, u Prenosim podr{ku koju Bu-
prakti~no skinule sankcije kojoj se, u vojnom delu, anga`uje 36 zemaqa, a u civilnom, odnosno policij- garska daje Srbiji za ulazak
sa gra|ana Srbije rekao je skom delu, 20 zemaqa, me|u kojima su i Rusija i SAD, Austrija, Francuska, u Evropsku uniju, ali i u ak-
ministar odbrane Dragan ali i mnoge zemqe Evrope i Afrike. Smatramo da je neophodno da Vojska tivnostima Partnerstva za
[utanovac. Srbije u~estvuje u takvoj mirovnoj operaciji, imaju}i u vidu da je to jedna mir i mirovnim operacija-
Ministar odbrane na- od wenih definisanih misija. Podse}am da je Vlada, u vreme premijera ma, istakao je bugarski mi-
glasio je da je sa bugarskim Vojislava Ko{tunice 2006. godine, donela odluku i o u~e{}u na{eg medi- nistar. On je izrazio zado-
kolegom razgovarao o vi{e cinskog tima od 28 ~lanova u misiji u Avganistanu, u sastavu norve{kog voqstvo zbog u~e{}a srpskih
vidova saradwe u oblasti kontingenta. Takva odluka nije realizovana zbog promene politike Vlade u vojnika u zajedni~kim vojnim
odbrane, a i u oblasti borbe to vreme. ve`bama i pozvao ministra
protiv terorizma i organi- Ovoga puta }e pripadnici na{e vojske tako|e biti u sastavu norve- [utanovca da u toku jeseni
zovanog kriminala. {kih snaga, {to jeste na{a moralna obaveza, jer smo zajedni~ki izveli prisustvuje ga|awima na voj-
Sa velikim zadovoq- mnogobrojne treninge i pripreme, a od Norve`ana smo dobili i bolnicu, nom poligonu u Bugarskoj.
stvom saop{tavam da }e to- koja vredi oko milion dolara. Mnoge vojske sveta iskazale su interesova- Prihvatio je i poziv da pred-
kom godine pripadnici na- we da pripadnici Vojske Srbije u~estvuju u mirovnim misijama, posebno stavnici Bugarske u~estvuju
{ih PVO sastava u~estvova- weni sanitetski timovi, {to govori o poverewu koje nam ukazuju. Uveren sa srpskim vazduhoplovcima
ti na ve`bi u Bugarskoj, gde sam da }emo akredi taci jom Vojnomedicinske aka demije i formira wem Voj- na ovogodi{wem aeromitin-
nog univerziteta razviti posebnu struku lekara koji }e se baviti vojnim gu u Beogradu.
}e posle du`e vremena sta-
zdravstvom i koji }e imati i znawa i mogu}nosti da u~estvuju u mirovnim
re{ine 250. raketne briga- Ministar Conev polo-
operacijama, {to u budu}nosti mo`e biti brend Srbije van wenih granica.
de Vojske Srbije imati mo- `io je venac na spomenik bu-
Vojska Srbije je jo{ uvek nedovoqno iskori{}en spoqnopoliti~ki
gu}nost da ga|aju. Bugarska potencijal na{e zemqe. Moramo vi{e u~estvovati u mirovnim operacija- garskim dobrovoqcima u Ta-
vojska }e ugostiti jednu od ma ukoliko `elimo da podignemo ugled Srbije u inostranstvu. Jedan od sa- {majdanskom parku. Georgij
najpoznatijih PVO brigada dr`aja mo`e biti upravo na{ vojni sanitet. U proteklim ratovima na pro- Rakovski i Vasil Levski bo-
koja je oborila F-117. Tokom storu biv{e Jugoslavije potvrdili smo da imamo veoma stru~ne qude, koji rili su se 1862. godine rame
ove godine planirana je i zadatke mogu izvoditi u najte`im okolnostima. Na{e u~e{}e svakako zavi- uz rame sa srpskim ratnicima
trilateralna ve`ba, na ko- si od potreba, a u svetu danas postoji vi{e destinacija gde se na{ sistem protiv tada{weg turskog gar-
joj }e u~estvovati Srbija, Bu- odbrane mo`e anga`ovati i doprineti miru i stabilnosti u svetu zakqu- nizona u Beogradu.
garska i Rumunija istakao ~io je ministar [utanovac. V. PO^U^
je ministar [utanovac. Snimio N. SUBOTI]

7
Ministar odbrane Dragan [utanovac u poseti Turskoj
Mogu}nosti
za jo{ boqu
saradwu
Tokom dvodnevne posete Ankari
i razgovora sa najvi{im turskim
zvani~nicima, ministar [utanovac
izrazio je o~ekivawe da }e saradwa
dve zemqe u oblasti vojne industrije
biti podignuta na vi{i nivo i da }e
odnosi dve vojske i dva ministarstva biti
stub dobrih odnosa Srbije i Turske
inistar odbrane Dragan [utanovac izjavio je da je prizna-
M we jednostrano progla{ene nezavisnosti Kosova i Metohije
jedan od najve}ih problema koji uti~e na odnose izme|u Tur-
ske i Srbije.
S druge strane, Turska nije podnela podnesak Me|unarod-
nom sudu pravde ~ime je pokazala dobru nameru da daqe ne ugro-
`ava interese Srbije, odnosno da ne uti~e na rad suda, rekao je
Ministar odbrane Dragan [utanovac
sa predsednikom Turske Abdulahom Gulom
8 15. maj 2009.
[utanovac agenciji Beta nakon sastanka sa predsednikom Turske
Abdulahom Gulom i ocenio da se radi o dobrom signalu iz te
zemqe.
On je ocenio da je pitawe Kosova problem koji dve zemqe
trenutno ne mogu da re{e, ali da to ne zna~i da zvani~nici ne tre-
ba da re{avaju druge probleme na dobrobit gra|ana dve zemqe.
Ministar [utanovac po~eo je 12. maja dvodnevnu posetu An-
kari razgovorom sa ministrom odbrane Turske Mehmetom Vexdi-
jem Gonulom, sa kojim je potpisao Sporazum o za{titi poverqivih
informacija i materijala u oblasti vojne industrije.
Nakon sve~anosti potpisivawa Sporazuma u Ministarstvu
odbrane Turske, [utanovac je izjavio da o~ekuje da }e saradwa dve
zemqe u oblasti vojne industrije biti podignuta na vi{i nivo i da
}e odnosi dve vojske i dva ministarstva biti stub dobrih odnosa
Srbije i Turske.
Prema wegovoj oceni, postoji prostor za unapre|ewe sarad-
we ministarstava odbrane Srbije i Turske u vojnom {kolstvu i
zdravstvu, {to bi trebalo da omogu}i i strate{ko partnerstvo i
institucionalno ja~awe saradwe dve zemqe.
Koliko god da Srbija i Turska imaju svoje specifi~nosti, te
zemqe imaju iste probleme. Ube|en sam da ih mo`emo re{avati
kroz saradwu, a sa na{e strane postoji spremnost za takvu sarad-
wu, rekao je [utanovac i ocenio da }e se prvi rezultati potpi-
sanog sporazuma videti ve} slede}e godine.
Ministar odbrane Turske ocenio je da }e potpisivawem Spo-
razuma biti omogu}ena za{tita poverqivih informacija vojno-in-
dustrijske saradwe dve zemqe. Gonul je ocenio da Srbija i Turska,
osim istorijskih veza, imaju i jake ekonomske i kulturne odnose.
Iako Turska nema zajedni~ku granicu sa Srbijom, mi na tu
zemqu gledamo kao na suseda, i oberu~ke prihvatamo saradwu. Za-

la`emo se da ta saradwa, osim na bilateralnom nivou, bude una-
pre|ena i u me|unarodnim institucijama, rekao je Gonul.
Ministar odbrane Dragan [utanovac pozvao je, na kraju
sve~anosti, svog turskog kolegu da poseti Srbiju u septembru.
Posle razgovora u Ministarstvu odbrane Turske, [utano-
vac je polo`io venac na mauzolej Kemal-pa{e Ataturka i obi{ao
Vojnu akademiju.
Drugog dana posete, ministar odbrane Srbije sastao se sa
na~elnikom General{taba turske vojske Ilkerom Ba{bugom. Na-
kon razgovora [utanovac je ocenio da postoji obostrano razu-
mevawe za povezivawe dve dr`ave u oblasti odbrane i kao mogu-
}e zajedni~ke projekte pomenuo konverziju aerodroma La|evci.
To bi bilo vi{e nego dobro jer veliki broj gra|ana Srbije,
poreklom iz Sanxaka, putuje svakodnevno iz Pri{tine u Istanbul
i Ankaru, rekao je [utanovac i dodao da postoji sna`no intere-
sovawe za saradwu u oblasti odbrambene industrije.
Ministar je rekao da postoji interesovawe Turske za pro-
jekte razvijane u Vojnotehni~kom institutu u Beogradu poput ten-
kovskih motora, aviona za obuku ili baruta koji se proizvodi u
Lu~anima.
Ube|eni smo da }e se neki od tih planova realizovati i da
}emo ve} slede}e godine imati konkretne rezultate, rekao je on.
[utanovac je rekao da }e ove godine predsednik Turske Gul
posetiti Srbiju, a da }e i na~elnik General{taba Ba{bug u~e-
stvovati na sastanku 12 na~elnika general{tabova koji }e biti
odr`an u Beogradu.
Posetu Turskoj ministar [utanovac zavr{io je obilaskom
Komande specijalnih snaga.
Beta
Dr `av ni se kre tar Spa so je vi}
u po se ti Au stri ji i se di {tu Oebsa
In ten zi vi ra we
re gi o nal ne
sa rad we
elegacija Ministarstva odbrane, sa dr`avnim sekretarom
D Du{anom Spasojevi}em na ~elu, posetila je 5. maja Repu-
bliku Austriju i sedi{te Oebsa u Be~u.
Na sastanku sa na~elnikom Sektora za bezbednosnu poli-
tiku Ministarstva odbrane Austrije general-majorom Johanom
Puherom sa zadovoqstvom je re~eno da je saradwa u oblasti od-
brane u konstantnom usponu i razmotrene su mogu}nosti wenog
daqeg unapre|ewa. Zakqu~eno je da postoji prostor za intenzi-
virawe vojnoekonomske saradwe, razmewena su iskustva
ste~ena tokom anga`ovawa u mirovnim misijama i razmatrana
pitawa vezana za Evropsku bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Posebno je istaknut zna~aj predstoje}e posete ministra od-
brane Dragana [utanovca Republici Austriji i na~elnika Ge-
neral{taba Vojske Austrije generala Entahera Republici Sr-
biji, {to je potvrda odli~ne saradwe i dobrih odnosa dva mi-
nistarstva i nastavak kontinuiteta susreta na visokom nivou u
posledwih nekoliko godina.
Dr`avni sekretar Spasojevi} sastao se i sa generalnim se-
kretarom Oebsa Markom Perinom de Bri{anboom. Spasojevi} je
istakao da Srbija, kao pouzdan i kredibilan partner, ispuwava
sve obaveze iz doku-
menata, ugovora i
sporazuma o kon-
troli naoru`awa i
tako zna~ajno do-
prinosi regionalnoj
stabilnosti. Mini-
starstvo odbrane i
Misija Oebsa u Sr-
biji imaju razvijenu
saradwu, koja se od-
vija u vidu realiza-
cije projekata veza-
nih za reformu si-
stema odbrane.
Govore}i o be-
zbednosno-politi~-
koj situaciji u regi-
onu, Spasojevi} je
izneo stavove dr`avne politike o situaciji na Kosovu i Metohiji.
Posebno je naglasio da Misija Oebsa na KiM (OMIK) treba da
nastavi da deluje u skladu sa mandatom koji proizlazi iz rezolu-
cije SB UN 1244 i da je za nealbansko stanovni{tvo i interno
raseqena lica izuzetno va`no da se na teritoriji ju`ne srpske
pokrajine stvore uslovi u kojima se po{tuju standardi Oebsa.
U razgovorima sa predsednikom odbora za bezbednost
Parlamenta Austrije Peterom Fihtenbauerom i politi~kim di-
rektorom u Ministarstvu spoqnih poslova [tefanom Leneom
postignut je visok stepen saglasnosti o neophodnosti intenzivi-
rawa regionalne saradwe u oblasti odbrane i {to br`e rea-
lizacije aktivnosti koje predstoje Srbiji na wenom putu evrop-
skih integracija, u ~emu na{a zemqa ima potpunu podr{ku Repu-
blike Austrije.
9

Ako raz ma tra mo fi lo zo fi ju
pro iz vod we na o ru `a wa i
voj ne opre me u Sr bi ji, tre ba
zna ti da ne ma pro iz vod we bez
fun da men tal nih is tra `i va wa,
ba zne na u ke, raz vo ja i in te gra ci je
raz li ~i tih pri vred nih gra na.
Ne po sto ji ni jed no sred stvo
ko je se mo `e svr sta ti sa mo
u jed nu pri vred nu oblast.
Sto ga je za kva li tet neo p hod na
in te gra ci ja re sur sa, po naj pre
onih ko ji ma ras po la `e si stem
od bra ne. Pre po zna li smo
mo gu} no sti Voj no teh ni~ kog
in sti tu ta, we go vih la bo ra to ri ja,
od ko jih po je di ne po sto je
sa mo na ne ko li ko me sta u sve tu.
10
Brigadni general Danko Jo
Ume}e in
o~etkom juna u Beogradu se odr`ava ^etvrti me|unarodni sajam
naoru`awa i vojne opreme Partner 2009, ~iji je pokroviteq
P Ministarstvo odbrane Republike Srbije, suorganizator Javno
preduze}e Jugoimport SDPR, a realizator Beogradski sajam.
Manifestacija }e, pored ustanova sistema odbrane i fabrika
doma}e odbrambene industrije, okupiti veliki broj izlaga~a
iz zemqe i inostranstva koje posluju u toj oblasti.
Uprava za odbrambene tehnologije Sektora za materijalne
resurse Ministarstva odbrane, nadle`na za istra`ivawe, raz-
voj, proizvodwu, modernizaciju i remont naoru`awa i vojne opre-
me, prezentova}e projekte i proizvode koje je razvijala protekle
godine. Uprava se bavi i standardizacijom, vojnom kontrolom kva-
liteta i metrolo{kom delatno{}u. Treba pomenuti da su u wenom
sastavu Vojnotehni~ki institut i remontni zavodi, ali na vezi, ka-
ko se to vojni~kom terminologijom ka`e, i fabrike odbrambene
industrije Srbije.
O koncepciji sajma Partner, wegovom zna~aju i perspektivi,
ali i svojevrsnoj filozofiji razvoja, projektovawu i proizvodwi
naoru`awa i vojne opreme u na{oj zemqi, razgovarali smo sa na-
~elnikom Uprave brigadnim generalom doc. dr Dankom Jovanovi}em.
 Partner predstavqa rezultat dugogodi{weg rada vi{e
ustanova Ministarstva odbrane, najpre Uprave za odbram-
bene tehnologije. To je prilika da na{oj, ali i inostranoj
javnosti prika`emo sredstva koja se mogu uvesti u naoru`a-
we i vojnu opremu Vojske Srbije, da pojasnimo perspektive
istra`ivawa, te istaknemo zna~aj sinergije nau~noistra-
`iva~kog rada i bazne nauke, razvoja i proizvodwe.
Verujemo da ono {to treba srpskoj vojci mora biti priori-
tet u na{em radu. Uprava treba da ispo{tuje istra`ivawa, raz-
voj, proizvodwu, standardizaciju, metrolo{ku delatnost i vojnu
kontrolu kvaliteta. S obzirom na to da imamo poprili~ne rezer-
ve, zbog smawivawa Vojske, `elimo da osavremenimo postoje}a
sredstva, pratimo tehnolo{ki napredak, ali i razvijemo nove pro-
izvode, tako da Vojska Srbije bude popuwena najsavremenijom bor-
benom opremom.
Da bismo odr`ali ratne kapacitete proizvodwe, podsti~emo
izvozne poslove odbrambene industrije Srbije, jer su trenutne po-
trebe Vojske male, {to ne zna~i da ne}e biti ve}e u budu}nosti. To
radimo organizovano, ukqu~uju}i razli~ite dr`avne institucije,
posebno Ministarstvo odbrane sa postoje}im resursima. Nadle`ni
u Ministarstvu nastoje da prijateqskim zemqama, ali i onima koji
smatraju da su na{i proizvodi naoru`awa i vojne opreme dobrog
kvaliteta, prika`u i ponude saradwu.
Svakodnevno koristimo minuli rad prethodnih generacija, ko-
je su stvorile preduslove da imamo kredibilitet, kada je re~ o kva-
litetu na{ih proizvoda. Na taj na~in nastavqamo poslove koje su
zapo~eli prethodnici, nastoje}i da budemo korisni i poslujemo tr-
`i{no.
Svesni smo i ~iwenice da je, ako nema proizvodwe, dr`avni
buxet u problemu, posebno proizvodwa koja ima izvoznu orijentaci-
ju. S razvojem novog naoru`awa i vojne opreme treba, najpre, da do-
|emo do najboqih sredstava za na{u vojsku. Potom moramo sa~uvati
ratne kapacitete zemqe. Da bismo u tome uspeli, odbrambenoj indu-
striji Srbije treba da obezbedimo dovoqno izvoznih poslova.
15. maj 2009.
vanovi}, na~elnik Uprave za odbrambene tehnologije
tegrisanog razvoja
Ako razmatramo filozofiju proizvodwe naoru`awa i vojne
opreme u Srbiji, treba da znamo da we nema bez fundamentalnih
istra`ivawa, razvoja i integracije razli~itih privrednih grana.
Ne postoji nijedan proizvod naoru`awa i vojne opreme koji se mo`e
razvrstati samo u jednu privrednu oblast. Stoga je neophodna inte-
gracija razli~itih resursa.
 [ta to, zapravo, zna~i?
Na{a iskustva su takva da smo u prethodnom periodu bili
eksperti za integraciju najboqih komponenata naoru`awa i vojne
opreme Istoka i Zapada. Danas tehnolo{ki zaostajemo za mnogim
zemqama sveta, jer smo s raspadom biv{e Jugoslavije i smawiva-
wem tr`i{ta izgubili pojedine tehnologije. Primenom novog kon-
cepta modula sitnih komponenata mo`emo uspe{no integrisati
savremene platforme, odnosno spojiti znawa i komponente, koje su
nam za razvoj skupe, a postoje na inostranom tr`i{tu.
Savremena platforma podrazumeva univerzalnost na bojnom
poqu, dovoqnu probojnu mo}, ukqu~ivawe u komandno-informaci-
oni sistem i upotrebu sredstava sa {to mawe qudi, koji se izla`u
borbenim rizicima. Drugim re~ima, to zna~i da `elimo da imamo
platforme koje }e na znak zvukometrije, odgovaraju}eg senzora na
teritoriji, po automatizmu pokrenuti i usmeriti borbene cevi ta-
mo gde nas o~ekuje opasnost. Takve univerzalne platforme pogod-
ne su i za {ire aspekte od vojnih za{titu granica, borbu protiv
terorizma i organizovanog kriminala, spre~avawe trgovine
oru`jem, belim robqem, ali i za pomo} civilnom stanovni{tvu u
slu~aju razli~itih havarija. Na taj na~in realizuju se sve tri mi-
sije Vojske Srbije, naro~ito odbrana zemqe, a ostale u onoliko
koliko to dr`ava zahteva.
 Ima li sistem odbrane za to odgovaraju}e kadrovske
potencijale, dovoqno znawa i, naravno, finansijskih
sredstava?
Za sada imamo kriti~nu masu qudi, u smislu kadrovskih po-
tencijala, bez obzira na to {to smo u bli`oj pro{losti imali li-
nearni otpust stru~waka. Preko no}i otpu{teno je, na primer,
oko 500 pripadnika Vojnotehni~kog instituta. Te{ko}u je predsta-
vqalo i podmla|ivawe kadra. Suo~avali smo se i sa problemima
podfinansirawa pojedinih projekata, sa nerazumevawem nadle-
`nih kada je re~ o istra`ivawima, koja su ~esto obustavqana pred
sam kraj. Sre}om, prevazi{li smo takve te{ko}e.
Prepoznali smo kvalitet koji ima Vojnotehni~ki institut, je-
dinstven nacionalni brend, internacionalnog zna~aja, koji, uz pu-
no uva`avawe sli~nih institucija u Srbiji, nema sa kime da se po-
redi. Pojedine laboratorije koje ima Institut postoje samo na
nekoliko mesta u svetu aerotunel za ispitivawe podzvu~ne i nad-
zvu~ne brzine raketa i aviona, na primer.
Va`no je da smo u ranijem periodu odr`ali kontinuitet {ko-
lovawa kadra i na Istoku i na Zapadu, ali i na doma}im fakulte-
tima. Tako|e, da su postojale dobre projektne strukture, veliki
projekti, a na odgovaraju}i na~in finansirani, i {to je imix Voj-
notehni~kog instituta doveo do toga da nam danas dolaze mladi
stru~waci, koji u wemu `ele da rade. Malo je institucija u dr`avi
koje imaju takvu perspektivu.
Danas, kada je Ministarstvo odbrane u Vladi Republike Sr-
bije, pona{amo se onako kako dr`ava planira razvoj sistema od-
brane iniciramo nove, korisne stvari za Vojsku i privredu uop-
{te, razvoj sistema odbrane i bezbednost zemqe.
Trenutno postoje realne {anse da se mnogo vi{e poslova
uradi nego ranije. Zato smo pove}avali razvojni fond, odnosno
izdvojili vi{e finansijskih sredstava za potrebe projekata Voj-
notehni~kog instituta. U 2009. odobreno je skoro ~etiri puta vi-
{e novca za tu namenu nego pro{le godine, jer smatramo da }emo,
projektima i gotovim proizvodima, koji treba da se uvedu u naoru-
`awe i vojnu opremu Vojske Srbije, isplatiti i opravdati odo-
brena sredstva.
 Kako Vojnotehni~ki institut planira i razvija istra-
`iva~ke projekte?
Postoje fundamentalni projekti zasnovani na fundamen-
talnoj nauci, odnosno istra`iva~ki zadaci. Oni su u nadle`nosti
Uprave za odbrambene tehnologije. Wima se postavqa teorijska
osnova za razvoj pojedinih sredstava naoru`awa i vojne opreme.
Razvojni zadaci predstavqaju spoj na{ih mogu}nosti i zahteva Voj-
ske Srbije. Na osnovu toga nadle`ni u Upravi odlu~uju {ta mogu
realizovati. Tek onda se konkretno sredstvo dovodi od funkcio-
nalnog zadatka do prototipa, a potom i do proizvodwe. U tome se
i ogleda integracija istra`iva~kih zadataka i nauke, planova i
potreba, odnosno znawa Vojnotehni~kog instituta, fakulteta i
ostalih instituta u zemqi.
Osnovnu sponu predstavqa struka. Kada se zapo~ne razvoj,
integri{e se rad Instituta sa proizvo|a~ima. Potom se pravi
funkcionalni model, zatim prototip, koji se testira, kako bi se
ocenilo da li je pomenuto sredstvo ba{ ono koje se tra`i, na
osnovu takti~ko-tehni~kih zahteva korisnika. Ukoliko se sredstvo
verifikuje, usvaja se nulta serija i zapo~iwe wegova proizvodwa.
Tada se u posao ukqu~iju i fabrike odbrambene industrije Srbije
i ostali proizvo|a~i u zemqi ili inostranstvu. Kada zapo~ne pro-
izvodwa kre}e i tehnolo{ki razvoj zapo{qavawe i podmla|iva-
we kadra, investirawe u nova znawa i opremu. Tako se finansira
doma}a privreda, a smawuje buxetski deficit.
Postoje i ostali funkcionalni zadaci u koje se ukqu~uju is-
tra`iva~i Vojnotehni~kog instituta kada je potrebno da razre{e
pojedina tehni~ka pitawa i u sistemu odbrane i van wega. Prime-
ra radi, dogodila se havarija cevi na topu. Od Instituta se tra`i
da u stru~nom smislu objasni kako je do toga do{lo. Tek onda se na
bazi ekspertskih tehni~kih nalaza popravqa sistem ili pode{ava
upotreba, kori{}ewe ili odr`avawe pojedinog sredstva ili se
zakqu~uje da se ono mora unapre|ivati, modifikovati. Takva zna-
wa jedino mo`e da predo~i Institut, jer poseduje odgovaraju}e la-
boratorije, tehnologije i, naravno, kadar.
Vojnotehni~ki institut poma`e i u proizvodwi, odnosno, nad-
le`an je za uvo|ewe novih tehnologija. Tokom proizvodwe neretko
se javqaju problemi, tehnolo{ki, organizacioni, koji je usporava-
ju ili ko~e. Institut tada svoju konstrukcionu dokumentaciju mate-
rijalizuje u proizvodwi. Kako se to radi standardizacijom kvali-
teta, u posao se ukqu~uje i vojna kontrola kvaliteta, koja vrednuje
da li je ne{to ura|eno u skladu sa predvi|enim standardima. Ima-
mo sertifikate, jer nas je Akreditaciono telo Srbije verifiko-
valo za kontrolu kvaliteta. Taj posao obavqa Odeqewe za kon-
trolu kvaliteta Uprave.
11
 intervju

 Kada je re~ o proizvodima na{e od-

brambene industrije, koliko oni za-
dovoqavaju najvi{e svetske standar-
de kvaliteta?
Da bi se kompletan proces proizvodwe
naoru`awa i vojne opreme uspe{no zaokru-
`io, primewuje se odgovaraju}a standardiza-
cija. Mi imamo oko 10.000 razli~itih stan-
darda i tehni~kih preporuka, neophodnih da se
proizvodwa uspe{no odvija. Na osnovu tih
standarda kontroli{u se proizvodi. Na{i
standardi, u velikoj meri, prevazilaze stan-
darde Natoa, jer je Alijansa zahteve pravila
na osnovu ekonomskih mogu}nosti, a mi smo ih
zasnivali na kvalitetu, potrebi da nam vojnik
bude opremqen najkvalitetnijom opremom.
Pokazalo se u praksi da su na{i proiz- ko|e, prikazati svoje mogu}nosti. Sajam }e
vodi, napravqeni prema doma}im standardi- Pro jek ti pratiti i stru~ni skupovi, na kojima }e se, na
ma, veoma dobri automatska pu{ka, na pri- moderan na~in, prezentovati kako se do goto-
Vojnotehni~ki institut }e na
mer, tenk M-84, brojni minobaca~i, jer smo in- vih proizvoda dolazi.
Partneru 2009, pored ostalog, iz-
tegrisali znawa i standarde Istoka i Zapada. Vaqa pomenuti da }e na sajmu biti izlo-
lo`iti samohodnu haubicu 122 mi-
Prvi kvalitet koji se u biv{oj SFRJ i JNA po- `en i nedavno promovisani avion lasta 95,
limetra SORA, modele municije 122
javio jeste vojna kontrola kvaliteta, kada se o koji je rezultat istra`ivawa Vojnotehni~kog
milimetra pove}anog dometa i 12,7
tome malo pri~alo i u Evropi. Taj segment raz- instituta, prema doma}oj {koli razvoja vazdu-
milimetara, snajperski metak, ro-
vio je i dana{wu kontrolu kvaliteta u Srbiji. hoplova. Proizvodwa je poverena Utvi iz Pan-
botizovanu daqinski upravqanu
Prepoznali smo potrebu da se u fabrike po- ~eva. Sistem odbrane, na taj na~in, najpre do-
platformu, maqutku sa novim bojnim
novo vrate vojni kontrolori, kompetentni i bija kvalitetan i jeftin {kolski avion za po-
glavama, avion za po~etnu obuku pi-
osposobqeni za te poslove. ~etnu obuku pilota, za potrebe Vojske Srbije,
lota lasta 95, mini bespilotnu le-
Kada se napravi gotov proizvod naoru- a dr`ava ~uva vazduhoplovnu industriju. Mi-
telicu, zatim, protivoklopni raket-
`awa i vojne opreme, on se upu}uje na verifi- nistarstvo odbrane podr`ava razvojnu kompo-
ni sistem bumbar sa prototipom
kaciju u Tehni~ki opitni centar Vojske Srbije, nentu i ostalih firmi, koje imaju odgovaraju}e
lansirnog ure|aja, probni komad
koji proverava koliko proizvod odgovara tra- resurse, kao {to je Jugoimport SDPR. On }e
rakete vazduhzemqa sa TV glavom za
`enim takti~ko-tehni~kim karakteristikama. na sajmu, me|u ostalim proizvodima, prikaza-
samonavo|ewe grom, ali i funkci-
Uprava ne uti~e na nalaze vojne kontrole kva- ti oklopno vozilo lazar.
onalni model sistema za zvukome-
liteta i Opitnog centra, oni rade prema de- Japan je ove godine proizveo novi robot,
trijsko izvi|awe, komplet streli-
finisanim propisima, autonomno. zasnovan na {koli, modelu i sistemu robotike
{ne opreme sa radio upravqawem
akademika Miomira Vukobratovi}a, koji je
 Da bi se do{lo do gotovog proizvo- KORS, te laserski vo|enu bombu
svo jevremeno radio u Vojnotehni~kom institu-
da, mora se primeniti fundamental- klase 250 kilograma sa fugasnim
na nauka, ali i razvijati. [ta u tom tu. Nastoja}emo da odr`imo takav kontinuitet,
dejstvom na ciqu.
smislu preduzima Uprava za odbram- tako {to }emo projektovati znawa i stru~wake
bene tehnologije? u toj oblasti. Kada je re~ o robotizovanoj
platformi koju }e na sajmu prikazati Vojnotehni~ki institut, to je-
Da bi se nauka i gotov proizvod susreli, organizujemo brojne ste poku{aj da se gotovim proizvodom, odnosno prototipom, na neki
nau~ne skupove, {to je trend i u svetu. Tokom 2007. godine osmi- na~in odu`imo i akademiku Vukobratovi}u, ali i da poka`emo da
{qen je Simpozijum odbrambenih tehnologija OTEH, koji je tada takve poslove mo`emo uraditi sopstvenim resursima i pame}u, jer
bio najve}i nau~ni skup u Srbiji. Prezentovano je vi{e od 300 ra- su se robotizovani sistemi kod nas godinama unazad razvijali. To je
dova iz razli~itih nau~nih oblasti. Na sli~nim skupovima prikazu- prva robotizvana platforma na na{im prostorima i u regionu, a
jemo ono {to smo u odre|enom vremenu uradili, ali i na inostra- predstavqa novi tehnolo{ki kvalitet.
nim sajmovima naoru`awa i vojne opreme. Takav sistemski pristup * Koji su planovi Uprave u narednom periodu?
pokazao se korisnim. Kada je re~ o vremenu usvoji}emo nove razvojne tehnologije,
Na predstoje}em sajmu ima}emo priliku da prika`emo mnogo koje bi trebalo da obezbede dugoro~ni razvoj Vojske, kao {to su ro-
vi{e sredstava i projekata koje smo razvijali, ali i da sagledamo botizovane platforme, razli~iti elektronski sistemi, senzorske
domete fabrika iz inostranstva. platforme. Planiramo i modernizaciju postoje}ih sredstava, na-
Doma}e proizvo|a~e, {est fabrika odbrambene industrije, ro~ito kada je re~ o pove}awu dometa pojedine municije, unapre|e-
na sajmu }e objediniti Jugoimport. Bi}e prikazana municija Prvog we baruta i goriva, {to predstavqa i potrebu na{eg sistema od-
partizana, minobaca~ki raketni program Kru{ika iz Vaqeva, ba- brane i primenu savremenih svetskih tehnolo{kih tokova. Vojnoteh-
ruti Milana Blagojevi}a iz Lu~ana, zatim eksplozivi Prve iskre, ni~ki institut }e, posle Partnera 2009, nastaviti letna ispitiva-
naoru`awe Zastave oru`ja i artiqerijski i PVO proizvodi Slo- wa bespilotne letelice koju razvija. Nastavi}e i ispitivawa la-
bode iz ^a~ka. Na~in na koji odr`avaju proizvode, naoru`awe i serski vo|ene bombe, sistema zvukometrije, te primenu tandem-ku-
opremu demonstrira}e remontni zavodi Moma Stanojlovi}, ^a~ak i mulativnih bojnih glava na protivoklopnim sistemima, koje su, prvi
Kragujevac. Uz to }e se pojaviti i na{i saradnici, poput Remontnog put pro{le godine kod nas realizovane. Zavr{i}e i razvojna istra-
zavoda Orao, Utve iz Pan~eva, ali i institucije koje imaju dozvolu `ivawa potkalibarne municije, ta~nije tehnologiju izrade jezgra
za proizvodwu opreme, fakulteti i istra`iva~ke laboratorije. potkalibarnog projektila, koji na bazi kineti~ke energije uni{tava
O~ekuje se dolazak predstavnika fabrika naoru`awa i vojne oklopna sredstva. 
opreme iz Izraela, Francuske, Bugarske i Rumunije, koji }e, mahom, Vladimir PO^U^
izlo`iti telekomunikacionu opremu. Doma}a mala privreda }e, ta- Snimio Nemawa SUBOTI]

12 15. maj 2009.


Pesma moga sela
Pi{e vo bi mogao da bude jedan prili~no starovremski
Qubodrag
STOJADINOVI] O tekst. Svakoga od nas drmaju ili prohujale dece-
nije ili nostalgija. Naj~e{}e i jedno i drugo, pod
uslovom da vi{a sila nije uspela da obri{e se}awa.
Autor ovoga teksta je klasi~ar: slu`io je svoj oficir-
ski rok i na Triglavu i blizu \ev|elije. I na Pokquki i
na Krivolaku. Po svim surovim zakonima zanata.
Odmah da bude jasno: nemam ni{ta protiv civil-
nog obavqawa vojnog roka. Naprotiv! Vi|am neke mla-
|e kolege iz medija kako slu`e svuda po Beogradu. Rade
svoj posao ili poma`u obolelima. Ili deci sa poseb-
nim potrebama.
Neki od wih su stalni ~lanovi biblioteke. Deo
civilne vojske razme{ta rekvizite po teatrima u Beo-
gradu ili tamo gde ih ima. Znam jednoga koji je {apta~ u
Mnogi Srbi pozori{tu, dakle sufler. Pre toga bio saradnik neke
slu`be koja ga je udomila u umetni~ko svetili{te kako
vole svoju bi ostao pri kondiciji. Uglavnom su svi zadovoqni: i
otaxbina i vojska u civilu. Rado ide Srbin u vojnike,
zemqu iako ali ne mora ba{ uvek da se kostimira.
ne vole Kad su ono bile poplave pre dve godine, beograd-
ski civilni vojnici pokazali su se kao qubiteqi mutne
oru`je. Save i Dunava. To im je bila prva vodena mobilizaci-
ja, na kojoj su se ba{ pokazali. Videlo se da civilci
Te se dve nisu nikakvi meku{ci, nego da umeju sa stihijom i da su
sr~ani taman kao kolege koje nose uniforme. Kad se
kategorije voda povukla, povukli se i oni
U jednom gradu na obali Zapadne Morave, pro-
ne mogu
izjedna~avati,
{le jeseni je doma}inska porodica organizovala is-
pra}aj regruta u vojsku. Igrom slu~aja sam se zatekao
tamo kao zvanica, jer je ponosni otac stasalog brani-
kao ni qubav oca otaxbine moj drug iz klase Vojne akademije, te mi
pravovremeno poslao ukusno dizajniranu pozivnicu,
prema sve sa programom, koji se uglavnom sastojao od tradi-
cionalnog paganskog hedonizma. A to }e re}i tro{i po-
otaxbini nu|eno dok ne padne{ pod astal. [to je ovaj autor,
ipak, nekim slu~ajem uspeo da izbegne.
i pogibija ve bilo kako dolikuje: pokoq prasi}a i jagwadi,
za wu.
To je mo`da
S prisutna u`a i {ira rodbina, kom{iluk. Truba~i,
harmonika{i, tapanxije, dve peva~ice. Cisterne
rakije i piva, {atre, cijukawe i op{tenarodno veseqe.
E sad, usred velikog broja gostiju, moj klasni drug
jedan od nije stigao da mi pokloni pa`we koliko je mo`da `e-
leo, ali smo ipak stigli da popri~amo minut-dva. Na
pouzdanih
pitawe gde }e mali da slu`i svoje, vojni profesiona-
lac u penziji re~e: Sramota me, klaso, da ti ka`em.
znakova da }e Krijem od ovih gostiju, la`em na sve strane da ide u
artiqeriju. Evo, ve} vi{e od deset puta pevali ovi
Srbija uvek Jeremija pali topa i Ja sam ja Jeremija. Naru~ujem i
ja, jadnik, {ta da radim. Video si po sobama, svi na-
imati
{i preci bili brkati redovi, kaplari i podnaredni-
dovoqno ci. Nemam vi{e mesta gde da ih oka~im. A ovaj ma-
li...
vojnika za [ta ovaj mali?
Ovaj mali mo`e kowu rep da i{~upa, bika da
trupu, samo obali. Jak je kao volina, nije glup. Naprotiv! Ali, ka-
kva artiqerija, brajko, taj ti za oru`je mari kao baba
ako bude za skok udaq.
slobode Pa, gde ide?
U Beograd. Civilno slu`ewe. U stara~ki dom.
izbora. Moj sin nije artiqerac, nego stara~ki domac. Ako bih
P E R A S P E R A
to kazao gostima, razi{li bi se odmah uz moju nevi|e-
nu bruku i seir. Kakav Jeremija, kakvi bakra~i!
Nisam uspeo da ute{im doma}ina. Nije vredela
opaska da i starcima treba pomo}i. Pa makar to bio
i civilni vojnik, raspore|en me|u stara~ku populaci-
ju, recimo na Be`aniji.
Desetak dana posle ispra}aja, mali svrnuo na
vikend, bez uniforme, jakako, a svet koji se onomad ko-
lektivno raspi{toqio i gostio na ispratnici, proneo
glasove da su regruta otpustili, jer je malo na svoju
ruku, ~uknut, ~udan i samotan.
To je nateralo bri`nog oca da se ispovedi rodbini
i prijateqima, uz adut da mali za oru`je i~ ne mari i
da nije hteo ni da opepeli niti da vidi pu{ku ili bilo {ta
{to na wu li~i. Te je civilizovao svoj militarni rok. Ta-
ko je bilo, jer je tako moralo da bude.
Ako, ako! ~ulo se mi{qewe ~ar{ijskog konzi-
lijuma. Samo neka je mali `iv i zdrav!
Kasnije se ~ulo da je vojnik u civilu, koga je kao
jedinica zapao dom za vreme{ne gra|ane, pokazao za-
vidne kvalitete. Bio je uzoran, pa`qiv, dobar sarad-
nik stru~nom osobqu, omiqen me|u ostarelim `iteqi-
ma. Primeran vojnik u stara~kom objektu.
U ku}u je stigla zahvalnica, koju je doma}in, posle
du`e takti~ko-tehni~ke analize uramio, i oka~io pored
svih onih slika i medaqa koje su ~ukundedovi i wihovi
potomci doneli iz beskona~noh srpskih ratova.
o{ se se}am dedinih pri~a, ~iji je kadrovski rok
J trajao osam godina i koji mesec vi{e, ra~unaju}i
oporavak u Parizu. Kad sam bio dete, mobilisali
su stri~eve za odbranu Trsta. Na jednom kamionu je bi-
la podignuta cerada, a rezervisti iz okoline Ni{a i
Aleksinca su pevali: Mi ne}emo Trsta dati, za Trst
}emo ratovati! A u nastavku jo{: Trst Gorica i Rije-
ka, bi}e zemqa proleterska. Kao uostalom i Amerika
i Engleska, u nastavku iste umotvorine.
Kad smo odbranili Trst, vojni rok je trajao dve go-
dine u kopnenoj vojsci, a tri u mornarici. Regruti su slu-
`ili {to je mogu}e daqe od ku}e. Dolazak vojnika na od-
sustvo, to je bilo pravo ~udo i doga|alo se samo jednom.
Kasnije se smawilo i skratilo sve. Dr`ava vi{e
nije bila u stawu da se odr`ava od Triglava do \ev|e-
lije. Trst brane Italijani, uglavnom od balkanskih
{vercera. Do osamdesete obla~ili smo se na Ponte
rosu. A mogli smo da osvojimo Trst za Slovence, samo
da je neko oterao ju`nu Srbiju u severni rat.
Mnogi Srbi vole svoju zemqu, iako ne vole oru`-
je. Te se dve kategorije ne mogu izjedna~avati, kao ni
qubav prema otaxbini i pogibija za wu. To je mo`da je-
dan od pouzdanih znakova da }e Srbija uvek imati do-
voqno vojnika za trupu, samo ako bude slobode izbora.
Dokaz mo`e da bude i ovo. U jednoj beogradskoj
kafani malo, uzdr`ano slavqe. Sin iz lekarske dina-
stije, koja je po svojoj genetskoj definiciji pacifisti~-
ka odlazi u vojsku. Ali ne na civilno slu`ewe, to ni-
po{to. Nego u raketa{e, pa kud puklo! Vaqda }e uvis.
Nema `ive muzike. Ali se ~uje kako budu}i rake-
ta{ tiho peva daleku pesmu iz mladosti svoga dede:
Devojko mala, pesmo moga grada...!
A i devojka iz pesme je tu.
13
O b e l e ` e n D a n G a r

Primer
vojni~kih vrlina
U Gardu dolaze najboqe stare{ine
i vojnici i zato se od wenih pripadnika
uvek o~ekuje vrhunska osposobqenost,
odlu~nost, smelost i ~estitost,
{to jesu najva`nije vojni~ke vrline
ripadnici Garde Vojske Srbije 6. maja obele`ili su Dan jedi-
formi u odnosu na civilno slu`ewe. To dokazuje da je sistem odbra-
ne reformu sprovodio i sprovodi u dobrom pravcu i da se ugled
Vojske i poverewe u wu vratilo i me|u gra|anima Srbije i u ino-
stranstvu rekao je ministar odbrane, ~estitaju}i 6. maj, dan jedi-
nice, sada{wim i biv{im pripadnicima Garde.
Ministar [utanovac naglasio je da }e se u narednim godina-
ma zavr{iti reforma sistema odbrane i profesionalizacija Voj-
ske, {to trenutno predstavqa prioritet.

P nice. Sve~anom postrojavawu i defileu sastava Garde prisu-

stovali su ministar odbrane Republike Srbije Dragan [uta-
novac, na~elnik General{taba general-potpukovnik Miloje
Mileti} i predstavnici organizacijskih celina Vojske Srbije.
Od formirawa srpske garde, pre skoro 180 godina, slede se
re~i kwaza Milo{a Obrenovi}a da se u Gardu upute najstasitiji i
najboqi mladi}i, a da po mogu}stvu budu i pismeni. Danas pripad-
Presuda [qivan~aninu
neprimerena
Odgovaraju}i na novinarsko pitawe kako komentari{e no-
vu presudu Ha{kog tribunala Veselinu [qivan~aninu, kojom mu
je zatvorska kazna preina~ena sa pet na 17 godina, ministar od-
brane Dragan [utanovac rekao je da je presuda iznenadila sve
nici savremene srpske vojske moraju da govore strane jezike, da u
u sistemu odbrane.
radu koriste ra~unare, ali i da vladaju najmodernijim borbenim
Neprimereno je da drugostepeni organ donese presudu ko-
sredstvima. U protekle dve godine reforme sistema odbrane u~i-
ja je tri puta vi{a od prvostepene. Li~no ose}am nezadovoq-
weno je mnogo toga naboqe. To su prepoznali i gra|ani Srbije. Za
stvo, imaju}i u vidu da je Naser Ori} u Sarajevu uhap{en kao
upis na Vojnu akademiju, na primer, ima 40 puta vi{e kandidata ne-
kriminalac zbog posedovawa oru`ja, da Haradinaj slobodno {e-
go 2006. godine. Znatno je pove}ano i interesovawe za upis u~enika
ta Kosovom i Metohijom. Smatram da je ova presuda zaista ne-
u Vojnu gimnaziju. Za 2.400 slobodnih mesta profesionalnih vojni-
primerena i da, ni na koji na~in, ne doprinosi ugledu Tribuna-
ka u sastavima Vojske prijavilo se po tri kandidata na jedno mesto,
la, koji je kod nas veoma nizak. Bez obzira na to, Srbija ima
a poznato je da godinama unazad sistem odbrane nije mogao da popu-
svoje me|unarodne obaveze, koje moramo da ispo{tujemo. Mini-
ni ni planirani broj. Ovogodi{wi odziv mladi}a za slu`ewe voj-
starstvo odbrane }e nastaviti, u tom smislu, da radi posao pre-
nog roka je rekordan. Otkako je uvedena mogu}nost slu`ewa vojnog
ma zakonu i ispuwava svoje obaveze, rekao je [utanovac.
roka u civilnoj slu`bi, prvi put je ve}e zanimawe za slu`bu u uni-

14 15. maj 2009.

d e V o j s
Neu~estvovawe
na ve`bi u Gruziji
Povodom neu~estvovawa Vojske Srbije na
ve`bi Natoa u Gruziji, ministar [utanovac je iz-
javio da ve`ba Natoa u Gruziji, gde je u ime Voj-
ske Srbije trebalo da u~estvuju dvojica oficira,
jeste komandno-{tabna ve`ba. Tokom pro{le go-
dine u Srbiji je izvedena prakti~no najve}a ko-
mandno-{tabna ve`ba u istoriji Vojske Srbije, a
da niko od novinara i medija to nije znao sa
Nacionalnom gardom Ohaja, ali u kancelarija-
ma, zatvorenom prostoru. Po~etkom 2008. godine
izrazili smo `equ da prisustvujemo ve`bi u Gru-
ziji, kako bismo sagledali funkcionisawe u ta-
kvim situacijama. Imaju}i u vidu da je, zaista,
bio veliki me|unarodni politi~ki pritisak, ne
na Vojsku Srbije i Ministarstvo odbrane, ve} na
organizaciju pomenute ve`be, i situaciju koja se
trenutno de{ava u Gruziji, smatramo da Vojska
Srbije nema dovoqno veliki benefit da bi u~e-
stvovala na takvoj ve`bi, a ne `elimo ni da, ni
na koji na~in, kvarimo odnose sa prijateqskim
zemqama, ocenio je ministar [utanovac i na-
pomenuo da Vojska Srbije i Ministarstvo odbra-
ne ne odlu~uju gde }e se ve`be odr`ati, ve} dobi-
jaju plan razli~itih inostranih ve`bi, seminara
i kurseva, na osnovu kojih Vojska Srbije iskazuje
svoje potrebe, a tek naknadno saznaju gde se poje-
dine ve`be odr`avaju.
Va{a jedinica nije samo sticala ugled u okviru
Vojske Srbije i Srbije, ve} je poznata i priznata na svim
kontinentima sveta. Utoliko su va{a obaveza i uticaj
na poverewe gra|ana ve}i u odnosu na ostale sastave
Vojske. I ju~era{wim promenadnim koncertom orkestra
Garde pokazali ste da imate moderan pristup reformi,
uz po{tovawe tradicije. Reformu je mogu}e sprovesti
samo modernizacijom i po{tovawem tradicije. Sistem
odbrane }e slede}e godine zavr{iti i zaokru`iti re-
formu. Proces modernizacije i opremawa Vojske naj-
mawe zavise od nas. Ukoliko se okon~a trenutna eko-
nomska kriza ti procesi }e uspe{no biti nastavqeni, a
ukoliko se ona produ`i, koristi}emo raspolo`ive re-
surse da je dovedemo do kraja. Samo tako }e Vojska Sr-
bije biti jedna od najja~ih u regionu istakao je mini-
star [utanovac na sve~anosti povodom Dana Garde.
^estitaju}i praznik pripadnicima jedinice i po-
zdravqaju}i prisutne goste, brigadni general mr Go-
ran Radovanovi}, komandant Garde Vojske Srbije, is-
takao je da je Garda oduvek predstavqala simbol dr`a-
ve, a slu`ba u woj bila je najve}a ~ast i priznawe sva-
kom stare{ini Vojske i vojniku. Danas, na \ur|evdan,
gardisti obele`avaju 179 godina postojawa jedinice,
koja je poznata i priznata u Vojsci i Srbiji. U Gardu
dolaze najboqe stare{ine i vojnici i zato se od we-
nih pripadnika uvek o~ekuje vrhunska osposobqenost,
odlu~nost, smelost i ~estitost, {to jesu najva`nije voj-
ni~ke vrline.
Posle sve~anog defilea jedinica Garde, najuspe-
{nijim gardistima dodeqene su nagrade i priznawa.
V. PO^U^
Snimio Z. MILOVANOVI]
k e S r b i j e
Koncert povodom
Dana Garde
Koncertom Reprezentativnog orkestra Garde, koji je 5. maja uve~e odr`an
u Domu Garde na Top~ideru, sve~ano je obele`eno 179 godina Garde i 178 go-
dina vojne muzike u Srbiji.
Komandant Garde brigadni general Goran Radovanovi} pozdravio je na
po~etku koncerta sve prisutne, a posebno ministra odbrane Dragana [uta-
novca, na~elnika General{taba VS general-potpukovnika Miloja Mileti}a i
~lanove vojnodiplomatskog kora.
Na \ur|evdan 1830. godine u Po`arevcu je postrojena prva ~eta kwa`e-
ve Garde. Kwaz Milo{ Obrenovi} obratio se stare{inama da mu, po stasu i
ugledu, odaberu najboqe mladi}e iz svojih nahija, ... a svaki otac ili srodnik,
za ~ast da dr`i, kome se sin ili srodnik u Gardu primi.
Ve} naredne 1831. godine u sastav Garde ulazi i muzika, Kwa`evsko
-serbska banda. Prvu vojnu po~ast pe{adijska ~eta i ~eta Muzike Kraqeve Gar-
de davale su 7, 8. i 9. septembra 1904. na sve~anosti krunisawa kraqa Petra
Prvog Kara|or|evi}a. Tokom svoje duge i blistave istorije gardisti su negova-
li vojni~ko dostojanstvo, ratni~ku ~ast i najvi{e qudske vrline. To ~ine i da-
nas kao savremena i vrhunski obu~ena elitna jedinica Vojske Srbije.
Dana{wim Reprezentativnim orkestrom Garde rukovodi potpukovnik mu-
zi~ke slu`be Stanislav Stojiqkovi}, a koncertom povodom Dana Garde dirigo-
vao je poru~nik Aleksandar \urov. Izvedena su dela Dvor`aka, Alforda, Ger-
mana, kola`i popularnih filmskih numera, [trausa i neizostavnog Bini~kog u
sna`nom Mar{u na Drinu.
U holu Doma Garde, Vojni muzej je za ovu priliku pripremio izlo`bu po-
sve}enu Gardi i vojnoj muzici.
D. MARKOVI]
Snimio N. SUBOTI]
^estitke gardistima
Pripadnici Garde Vojske Srbije dobili su povodom 6. maja dana jedini-
ce, brojne ~estitke.
Predsednik Republike Boris Tadi} u svojoj ~estitki gardistima isti~e da
su u prethodnoj godini doprineli uspe{nom stvarawu moderne i funkcionalne
Vojske.
Uveren sam da }e pripadnici Garde i ubudu}e, svojim odnosom prema ra-
du, du`nostima i zadacima, pokazivati da samo najboqi, disciplinovani i ob-
u~eni pripadnici Vojske mogu biti deo ove po~asne i reprezentativne jedini-
ce, ka`e u ~estitki predsednik Tadi}.
Ministar odbrane Dragan [utanovac, ~estitaju}i praznik, isti~e da je
Garda danas savremena, dobro organizovana i uve`bana jedinica koja uspe-
{no izvr{ava zadatke iz svoje nadle`nosti i daje pun doprinos stvarawu mo-
derne i funkcionalne Vojske Srbije. Znawe, iskustvo, visok profesionalizam
i rezultati koje ste postigli svrstavaju vas u red elitnih jedinica na{e vojske
osposobqene za uspe{no izvr{avawe bezbednosnih zadataka i vojnog proto-
kola, isti~e u ~estitki ministar [utanovac.
15
 Bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju
Pre skup da nak
No vi Za kon o bez bed no sti
u sa o bra }a ju ima ve li ku
po dr {ku u Mi ni star stvu
od bra ne i Voj sci Sr bi je,
gde se sa o bra }aj noj kul tu ri
i po {to va wu pro pi sa
na pu te vi ma tra di ci o nal no
po kla wa ve li ka pa `wa
ako zvu~i neverovatno, podatak da svake godine na putevima u
Srbiji strada oko hiqadu qudi, odavno zvoni na uzbunu. Bo-
I qi poznavaoci saobra}ajne bezbednosti u Evropi, u kojoj se
iz godine u godinu smawuje broj nastradalih, uporno upozo-
ravaju da u saobra}ajnim nezgodama pogine vi{e qudi nego u
ratovima, uprkos poboq{awu putne infrastrukture i izgradwi
sve kvalitetnijih puteva. Razloga za to ima vi{e, ali su bahato
pona{awe u~esnika u saobra}aju, prvenstveno voza~a, i nepo{to-
vawe saobra}ajnih propisa me|u naj~e{}im.
Poku{avaju}i da se {to uspe{nije suprotstave nedisciplini
onih koji za upravqa~em sve br`ih i sve sna`nijih vozila zabora-
vqaju na mnogobrojne opasnosti nekontrolisane vo`we, stru~wa-
ci za bezbednost saobra}aja u svetu uporno donose sve o{trije
propise i mere protiv nesavesnih u~esnika u saobra}aju. Kod nas
takvi poku{aji, me|utim, traju nedopustivo dugo. Iako znamo da
nam disciplina, u mnogo ~emu, pa i u saobra}aju, nije ja~a strana
16
i mada nam iskustvo veoma ~esto nedvosmisleno potvr|uje staru
istinu da lo{e pona{awe mewamo jedino ako smo, makar opome-
nama i kaznama, naterani na to, usvajawe novog Zakona o bezbed-
nosti saobra}aja na putevima u Srbiji se tek o~ekuje. Nema sumwe
da }e cena te na{e, ina~e poslovi~ne, sporosti u poo{travawu
zakona i propisa biti pla}ena jo{ nekim izgubqenim `ivotom na
autostradama Srbije, ali optimisti upozoravaju da je i u tom
pogledu boqe ikad nego nikad.
Voj ni vo za ~i naj di sci pli no va ni ji
Isti~u}i da su vojni u~esnici u saobra}aju tradicionalno
me|u najdisciplinovanijim na srpskim putevima, pukovnik dr @eq-
ko Rankovi}, diplomirani in`ewer i na~elnik Odeqewa za tran-
sport u Sektoru za materijalne resurse, ka`e da nadle`ni u Mi-
nistarstvu odbrane i Vojsci Srbije od po~etka u~estvuju u izradi
novih saobra}ajnih propisa i zakona.
Ne treba posebno isticati da je Vojska uvek bila veoma ak-
tivna u naporima da se pove}a bezbednost saobra}aja na na{im
putevima. Akcije promovisawa dobre prakse, koje smo tokom po-
sledwih godina sprovodili u jedinicama, dovoqno svedo~e o zna-
~aju koji pridajemo tom delu na{ih aktivnosti. Setimo se samo ve-
oma uspele kampawe Ve`i pojas, daj {ansu `ivotu, ili one pro-
tiv kori{}ewa alkohola u toku vo`we... Ve} pet godina biramo
najbezbednijeg voza~a u Vojsci i Ministarstvu odbrane, {to sve
predstavqa na{ doprinos pove}awu bezbednosti na putevima.
Stoga je sasvim prirodno da je na{e ministarstvo, na ekspertskom
nivou, bilo ukqu~eno u izradu teksta Nacrta zakona o bezbedno-
sti u saobra}aju jo{ od 2005. godine, kada je nosilac tog posla
bilo dana{we Ministarstvo za infrastrukturu. I sada, kad je
pred usvajawem Nacrt koji je uradilo Ministarstvo unutra{wih
15. maj 2009.
poslova, uticaj Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nije bio
zanemarqiv ka`e pukovnik Rankovi} i isti~e da je prihva}ena
ve}ina predloga u vezi sa izmenama Zakona, posebno kad se radi-
lo o nekim specifi~nostima vojnog transporta.
Sada slobodno mo`emo re}i da imamo jako zakonsko upo-
ri{te za dono{ewe na{ih podzakonskih propisa, akata i pravil-
nika. Posle usvajawa Zakona tako|e nas o~ekuje mnogo posla, ne
samo na dono{ewu na{ih internih propisa ve} i na prilago|ava-
wu novonastalim okolnostima. Treba re}i da novi Zakon o bez-
bednosti u saobra}aju podrazumeva znatno vi{i nivo saobra}aj-
ne kulture od one na koju smo navikli. Ne mislim tu prvenstveno
na na{e profesionalne voza~e, koji se za upravqa~em vojnih vo-
zila ve} tradicionalno pona{aju veoma disciplinovano, ve} na
sve nas, na sve pripadnike MO i Vojske, kad smo u svojim vozili-
ma. Novi Zakon je mnogo o{triji od prethodnih, svakako zbog na-
mere da se smawe saobra}ajne nezgode, {to je u interesu svih nas
ka`e pukovnik Rankovi}.
Kva li tet ni je ob ra zo va we za vo za ~e
Vi{i nivo saobra}ajne kulture, koju podrazumeva i tra`i no-
vi Zakon o bezbednosti u saobra}aju, uslovi}e znatne promene i u
obrazovawu budu}ih voza~a. Podatak da tek ne{to vi{e od 30 od-
sto u~esnika u saobra}aju na putevima u Srbiji po{tuje saobra-
}ajne propise dovoqno je opravdawe i za najo{trije ka`wavawe
nedisciplinovanih. Iako ih je me|u vojnim voza~ima najmawe, ne
zna~i da ih uop{te nema. Zato u Odeqewu za transport isti~u da
}e se i u osposobqavawu vojnih voza~a ve}a pa`wa poklawati sa-
obra}ajnoj kulturi i pona{awu na putevima.
Novi Zakon nas obavezuje da u obrazovawu vojnih lica za vo-
za~e motornih vozila, jo{ u Vojnoj akademiji, ve}u pa`wu poklonimo
wihovom vaspitavawu. Potrudi}emo se da na{e studente, koji u toku
studirawa pola`u za voza~ku dozvolu, nau~imo da budu oprezni, da
u saobra}aju ~uvaju svoje i tu|e `ivote i da budu tolerantniji dok
voze. Sve to ne}e nam pasti te{ko, tim pre {to }emo, u izradi Pra-
vilnika o obuci i polagawu voza~kog ispita, uva`iti i sve speci-
fi~nosti MO i VS. Po{to iskreno verujemo da kvalitetnija sao-
bra}ajna kultura doprinosi podizawu nivoa bezbednosti u saobra-
}aju u na{oj zemqi, bi}emo, kao i do sada, jo{ rigorozniji od civil-
nih propisa nagla{ava Rankovi} i dodaje da se neke specifi~no-
sti, kad je re~ o vojnom transportu, defini{u i u novom Zakonu:
Tu pre svega mislim na definisawe vojnog vozila, prvi put
otkad se kod nas donose propisi o bezbednosti, na kontrolu i re-
gulisawe vojnih vozila u saobra}aju, {to }e biti osnova za dono-
{ewe na{ih internih uputstava za kontrolu i saobra}aj vojnih
vozila, na vremenski ograni~eno upravqawe vojnim vozilima i
obavezu odmora, na registraciju vojnih vozila i na posebne mere
bezbednosti vojnih u~esnika u saobra}aju. Sve te specifi~nosti
podrazumevaju uskla|ivawe brojnih podzakonskih akata, pa nas u
ne tako dugom narednom periodu o~ekuje izrada pravilnika o bez-
bednosti i registraciji, edukacija pripadnika Ministarstva i
Vojske Srbije u vezi sa izmenama Zakona, izrada strategije za po-
ve}awe bezbednosti vojnih u~esnika u saobra}aju do 2012. godine
ka`e pukovnik dr @eqko Rankovi}.
Pod mla |i va we vo znog par ka
Na pove}awe bezbednosti u saobra}aju, me|utim, ne uti~u sa-
mo o{triji propisi i vi{i nivo saobra}ajne kulture. Saobra}ajni
stru~waci odavno upozoravaju da je na na{im putevima i daqe pre-
vi{e nedopustivo starih vozila, kojima su istekli svi resursi. Ni
Vojska se, na`alost, ne mo`e pohvaliti mladim voznim parkom. Ne-
vericu izaziva podatak da se u saobra}aju s vojnim registarskim
tablicama mogu na}i i vozila starija od trideset godina. Pukovnik
mr Nikola Osmokrovi}, diplomirani in`ewer i {ef Odseka za
transport, ka`e da je u Vojsci ~ak 52 odsto neborbenih motornih
vozila starije od 25 godina.
Iako to nije podatak za pohvalu, treba re}i da starost voj-
nih vozila nije mnogo mawa ni u drugim armijama, gde je vek wiho-
ve upotrebe od 15 do 20 godina. Posledwih godina i mi ~inimo ve-
like napore da obnovimo vozni park, bar kad je re~ o neborbenim
vojnim vozilima, posebno onima za prevoz putnika. Doneta je odlu-
ka da se svi autobusi, minibusi i druga vozila za prevoz lica, sta-
rija od 20 godina, ponude na tr`i{tu. Kad je re~ o vozilima za
transport treba znati da i pored wihove starosti nisu sasvim iz-
raubovana. U proseku, na{a vojna vozila godi{we pre|u od 25.000
do 30.000 kilometara, {to nije tako mnogo. Naprotiv, veliki broj
vozila nam stoji, ne pre|e ni onaj minimum od desetak hiqada ki-
lometara. Oko 70 odsto vozila pre|e ne{to vi{e od 3.000 kilo-
metara godi{we, tako da na{i profesionalni voza~i tokom dva-
naest meseci voze oko 15.000 kilometara. Sve nam to govori da
sistem ima rezerve, koje ipak ne treba previ{e rastezati. Tim pre
jer su tro{kovi odr`avawa starijih vozila iz godine u godinu sve
ve}i, bez obzira na to da li se koriste ili ne. ^esto je neekono-
mi~no i samo wihovo zadr`avawe u Vojsci ka`e pukovnik Osmo-
krovi} i napomiwe da je pro{le godine nabavqeno 245 automobi-
la, kombibusa i sredstava integralnog transporta, {to predsta-
vqa uvod u poboq{awe starosne strukture vojnog voznog parka. A
time, naravno, i u podizawe bezbednosti na putevima na jo{ vi{i
nivo, bar kad je re~ o vojnim u~esnicima u saobra}aju.
Pro pa gan da sa o bra }aj ne kul tu re
Ipak, ono {to najvi{e ohrabruje jeste neprekidna i dosled-
na aktivnost Odeqewa za transport Sektora za materijalne re-
surse na podizawu saobra}ajne kulture vojnih voza~a. U tom
smislu, velika pa`wa poklawa se izboru najbezbednijeg vo-
za~a Vojske i Ministarstva odbrane. Pukovnik Slavoqub
Naj~e{}i uzroci
U 2008. godini dogodilo se ukupno 257 sao-
bra}ajnih nezgoda u kojima su u~estvovali pri-
padnici MO i VS. Od tog broja 111 nezgoda je
bilo sa vojnim vozilima.
Pri tome su pripadnici Vojske u~estvovali
u 80 nezgoda, dok su pripadnici Ministarstva
odbrane u~estvovali u 31 saobra}ajnoj nezgodi.
Me|u najbrojnijim uzrocima saobra}ajnih
nezgoda jesu nepropisna brzina, nepropisno
kretawe vozila (skretawe i okretawe), nepo{to-
vawe prvenstva prolaza, nepropisno kretawe
pe{aka, nepropisno preticawe i obila`ewe, te
nedozvoqena koli~ina alkohola u organizmu.
17
 tema
Markovi}, diplomirani in`ewer i rukovodilac Grupe za saobra-
}ajnu podr{ku, isti~e da ta akcija traje ve} pet godina i da je, za-
rad organizovanijeg i efikasnijeg rada na pove}awu bezbednosti
u saobra}aju, odlukom ministra odbrane osnovan i Savet za bez-
bednost saobra}aja.
Bezbednost vojnih u~esnika u saobra}aju u Vojsci prati se
jo{ od 1953. godine. Od tada do 2005. godine u saobra}ajnim ne-
zgodama vojnih vozila poginulo je 1.777 osoba, a povre|eno goto-
vo 20.000 lica. Odeqewe za transport, kao stru~ni nosilac po-
slova u oblasti bezbednosti saobra}aja u Sektoru za materijal-
ne resurse, u Savetu vidi mogu}nost da se problem (ne)bezbedno-
sti vojnih u~esnika u saobra}aju sagleda iz mnogo uglova, kako iz-
nutra, iz sistema odbrane, tako i spoqa, iz ugla najodgovornijih
institucija u toj oblasti. Mi znamo da bezbednost u saobra}aju na
kojoj insistiramo nije sama sebi ciq. U Vojsci to je uslov za iz-
vr{avawe svih zadataka isti~e pukovnik Markovi}.
Ako znamo da se pro{le godine dogodilo 111 saobra}aj-
nih nezgoda sa u~e{}em vojnih vozila i da je jedno lice u tim ne-
Pukovnici @eqko Rankovi}, Nikola Osmokrovi},
Slavoqub Markovi} i potpukovnik Gordan Jemuovi}
Goran Tasi}, desetar po ugovoru
Najbezbedniji voza~
Nedavno su dodeqene nagrade najbezbednijim voza~ima u Vojsci Srbije u
tri kategorije.
U kategoriji vojnika po ugovoru to priznawe pripalo je desetaru po ugovo-
ru Goranu Tasi}u, voza~u komandanta ^etvrte brigade iz Vrawa.
Moj radni dan po~iwe ranije od ostalih i zavr{ava se kasni-
je. Ve} pet godina sam voza~ brigadnog generala Milosava Simovi-
}a, komandanta ^etvrte brigade ka`e desetar po ugovoru Goran Ta-
si}, koji je nedavno progla{en za najbezbednijeg voza~a Vojske u kate-
goriji vojnika po ugovoru. On je pro{le godine pre{ao 55.614 kilo-
metara bez ijednog saobra}ajnog prekr{aja i kvara na vozilu, a sa
komandantom svake sedmice, najmawe tri puta obilazi Kopnenu zonu
bezbednosti.
Goran je voza~ 16 godina. Sa nepunih 19 oti{ao je na slu`ewe
vojnog roka, a posle je po~eo da radi kao vojnik po ugovoru voza~.
Deset godina proveo je u izvi|a~ko-diverzantskoj ~eti, potom u ko-
mandi 78. motorizovane brigade u Bujanovcu.
Godine 1998, u blizini karaule Morina kod \akovice, upra-
vqaju}i motornim vozilom nagazio je na protivtenkovsku minu i bio
rawen u nogu. Od tada je invalid sa 30 odsto trajnih o{te}ewa, ali
se volanu vratio kad su rane zale~ene. U svojoj karijeri vozio je pin-
cgaura, mercedesa, {kodu, danas puha, ali mu je pincgauer prirastao
za srce jer ga, kako ka`e, poznaje u du{u. To je brdski kow koji svuda
mo`e da se popne i za koga nema prepreka.
18
Statistika
Pro{le godine dogodilo se 67. 708 saobra}ajnih nezgo-
da. Poginulo je 897, a povre|eno 22 .275 lica.
Na putevima u Srbiji svakog dana prose~no poginu tri oso-
be, a povredi se wih vi{e od 60. Svakodnevno se dogodi oko
185 saobra}ajnih nezgoda. Naj~e{}i vidovi saobra}ajnih ne-
zgoda sa smrtnim ishodom jesu obarawe pe{aka, sletawe vozila
s puta, ~eoni sudar vozila iz suprotnih pravaca, bo~ni sudar.
Vi{e od 70 odsto poginulih strada u naseqenim mestima.
Najvi{e nastradalih je u starosnoj dobi izme|u 19 i 25 godi-
na. Najve}i doprinos smrtnom ishodu imaju velika brzina, ne-
vezivawe pojasa, vo`wa pod dejstvom alkohola i neno{ewe
kacige.
Saobra}ajne nezgode naj~e{}e izazivaju voza~i u prvoj i
{estoj godini voza~kog sta`a. ^ak 80 odsto nezgoda uzrokuje
pogre{no pona{awa ~oveka, odnosno qudski faktor.
Ukupna materijalna {teta na godi{wem nivou iznosi vi-
{e od 900 miliona evra.
zgodama izgubilo `ivot, a vi{e desetina je povre|eno, uz veliku
materijalnu {tetu, onda je svima jasno o ~emu govorim. Zato ne
smemo da se opu{tamo, zato nastavqamo da insistiramo na pove-
}awu bezbednosti na putevima. Trebalo je, naravno, ulo`iti mno-
go napora na dokazivawe stava da bezbednost putnog saobra}aja
u Vojsci i Ministarstvu odbrane nije stvar samo saobra}ajnih
stru~waka, ve} pre svega uslov svakodnevnog funkcionisawa i
kvalitetnog rada komandi, uprava, komandanata i komandira u je-
dinicama. Qudski i materijalni gubici u svakodnevnom ratu na
putevima prisiqavaju nas na stalno pronala`ewe novih i kva-
litetnijih sadr`aja i oblika preventivnog delovawa za wihovo
smawivawe. Zbog tog plemenitog ciqa mi ne smemo da posustane-
mo, uprkos smawewu broja saobra}ajnih referenata u jedinica-
ma, hroni~noj besparici, i ekonomskoj krizi. Na{ ciq je smawewe
broja nastradalih vojnih u~esnika u saobra}aju za 50 odsto do
2010. godine jasan je pukovnik Slavoqub Markovi}. 
Du{an GLI[I]
Pitali smo Gorana da li je lako biti dobar voza~, a on je odgo-
vorio kratko:
Nije. Putevi su lo{i i mora{ biti iskusan i pa`qiv voza~.
A kad se u ve~erwim satima vrati ku}i u selo Kordela pored
Vrawske Bawe, 13 km udaqeno od Vrawa, nestrpqivo ga o~ekuje we-
govo dvoje dece. Uku}ani `ive od wegove plate i o~eve penzije, supru-
ga ne radi, pa je svaki dinar dobrodo{ao.
Svi vanredni napori mnogo lak{e se istrpe ako se voli posao
koji ~ovek radi, a Goran ne krije da u`iva kada je za volanom. Da
u`ivaju i drugi i da cene wegovo voza~ko majstorstvo pokazuje i ne-
davno dobijena nagrada. 
M. [VEDI]
15. maj 2009.
 De le ga ci ja Se}awe na pukovnika pilota
Mi ni star stva od bra ne Milenka Pavlovi}a
u Por tu ga lu U Vaqevu je obele`ena desetogodi{wica pogibije pilota Voj-
ske Jugoslavije pukovnika Milenka Pavlovi}a, komandanta 204.
lova~kog avijacijskog puka, koji je 4. maja 1999. poginuo u neravno-
Delegacija Ministarstva odbrane, koju je predvodio pomo}-
pravnoj borbi sa avijaci-
nik ministra za materijalne resurse Ilija Pilipovi}, boravila jom Natoa na nebu iznad
je u Portugalu radi sagledavawa mogu}nosti za unapre|ewe sa- Vaqeva, i sa svojim migom
radwe u oblasti odbrane. 29 pao u okolini Petnice.
Pilipovi} se sastao sa dr`avnim sekretarom za odbranu Na spomenik pukov-
Ministarstva odbrane Portugala @oao Mira Gome{om, general- niku Pavlovi}u vence su
nim direktorom za politiku odbrane Paulom Piweirom i gene- polo`ili delegacija Va-
ralnim direktorom za naoru`awe i vojnu opremu viceadmiralom zduhoplovstva i protivva-
Viega{om Felipeom. zduhoplovne odbrane, koju
Prilikom posete potpisana su Pravila rada Me{ovite srp- je predvodio komandant ge-
sko-portugalske komisije i usagla{en je Plan bilateralne vojne neral-potpukovnik Dragan
saradwe za ovu godinu. Planirano je da se saradwa odvija u vidu Katani}, predstavnici Ko-
razmene iskustava u oblasti obrazovawa, vojne medicine, profe- mande za obuku, predstav-
sionalizacije oru- nici lokalne samouprave,
`anih snaga, upo- porodica i prijateqi.
trebe specijalnih General-potpukovnik
snaga i u~e{}a u Dragan Katani} zahvalio je
mirovnim opera- predstavnicima Vaqeva i
cijama. Ose~ine na dostojanstve-
Radi sagle- nom obele`avawu pogibije
davawa mogu}no- pukovnika Pavlovi}a.
sti uspostavqawa Na mestu gde je pao
voj no e ko nom ske avion pukovnika Milenka
saradwe, delega- Pavlovi}a slu`en je para-
cija je obi{la stos, u Domu kulture u Va-
kompaniju EMPOR- qevu prire|en je prigodan
DEF, koja se bavi kulturni program, a u Veli-
proizvodwom nao - kim Crqenima, gde se na-
ru `a wa i voj ne lazi dom Pavlovi}a, odr-
opreme. `an je memorijalni turnir
u malom fudbalu. A. P.

^lanovi Odbora za odbranu Planirawe i izvr{ewe nabavki

i bezbednost posetili
Vojnobezbednosnu agenciju
^lanovi Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup{tine
Republike Srbije posetili su, 5. maja, Vojnobezbednosnu agenciju
(VBA).
Direktor VBA Svetko Kova~ obavestio je narodne poslanike o
nadle`nostima, zadacima, organizaciji, funkcionisawu i ostalim
pitawima zna~ajnim za rad VBA.
Nakon toga rukovodioci VBA odgovarali su na pitawa ~lanova
Odbora, koja su se odnosila na rad Agencije u 2008. godini.
Tokom posete VBA poslanici su se zanimali za dono{ewe no-
vog Zakona o radu Vojnobezbednosne agencije i Vojnoobave{tajne
agencije i o drugim pitawima zna~ajnim za funkcionisawe mehani-
zama upravqawa, koordinacije i kontrole slu`bi bezbednosti.
Uprava za buxet i finansije Ministarstva odbrane Srbije, u
saradwi sa Sektorom za materijalne resusrse, organizovala je
stru~ne razgovore sa predstavnicima oru`anih snaga Nema~ke o
planirawu i izvr{ewu nabavki.
Teme razgovora bile su principi utvr|ivawa i pokrivawa
potreba i kori{}ewe usluga uz drugih struktura (outsourcing).
Posebno je analizirana izgradwa i organizaciona struktu-
ra informacionog sistema za tu namenu i primena odgovaraju}eg
programa za planirawe i izvr{ewe nabavki.
Kurs za {tabne oficire
U Centru za mirovne operacije General{taba VS po~eo je
Me|unarodni kurs za {tabne oficire u multinacionalnim opera-
cijama BALSOC 2009. Polaznici }e na kursu imati priliku da
saznaju kako rade {tabni oficiri u komandama ranga brigade u
me|unarodnim misijama.
Kurs, koji traje do 29. maja, CMO je organizovao u saradwi
sa NORDCAPS Koordinacionim aran`manom nordijskih zemaqa
za mirovne operacije i SWEDINT Me|unarodnim centrom oru-
`anih snaga Kraqevine [vedske.
Polaznici su oficiri iz Srbije i studenti Beogradskog uni-
verziteta, kao i oficiri iz Bosne i Hercegovine, Turske, [ved-
ske, Norve{ke, Danske, Crne Gore i SAD.
S. \.

19
 poligon

Na visovima
Baza Karaula
Kukavice
U toku meseca, na bazama edan od te`i{nih mirnodopskih zadataka Tre}e brigade Kopnene vojske jeste

Tre}e brigade, u Kopnenoj

zoni bezbednosti, obavi
se 22.000 puwewa
J obezbe|ewe 123 kilometra administrativne linije prema Kosovu i Metohiji i kon-
trola 600 kvadratnih kilometara Kopnene zone bezbednosti. Pripadnici brigade
zadatke izvr{avaju na bazama Trmka, [u{wak, Veliki Trn, Grli}, Mede-
vce, Vrapce i Karaula.
Za obezbe|ewe administrativne linije i za kontrolu Kopnene zone bezbednosti
svakodnevno se anga`uje oko 250 stare{ina i profesionalnih vojnika Tre}e brigade. U
toku meseca na bazama se obavi 22.000 puwewa i pra`wewa li~nog naoru`awa, a mo-
torna vozila na tom prostoru pre|u vi{e od 26.000 kilometara.
i pra`wewa li~nog
Kombinovani sistem
naoru`awa, a motorna Pripadnici Tre}e brigade obezbe|uju administrativnu liniju prema Kosovu i Meto-
hiji i Kopnenu zonu bezbednosti kombinovanim sistemom, u kome su zastupqeni sta-
vozila pre|u vi{e od cionarni elementi, osmatra~nice, patrole i zasede. U slu~aju da se pogor{a op{ta
bezbednosna situacija predvi|ano je intervenisawe odre|enih sastava na ugro`enim
26.000 kilometara. pravcima, objektima i rejonima.
Komanda Brigade svakodnevno prati situaciju u prostoru za koji odgovara i pre-
I pored toga {to duzima kompleksne mere kako bi pripadnike baza i lokalno stanovni{tvo za{titilo od
pojedinih bezbednosnih izazova i rizika, spre~ila bespravnu se~u {uma, razli~ite ob-
zadatke izvode like {verca i sli~ne nedozvoqene aktivnosti ka`e komandant Tre}e brigade pukovnik
^edomir Brankovi}
Slo`enost sistema obezbe|ewa iziskuje i specifi~nu obuku i me{ovitog sas-
u ote`anim uslovima, tava koji se anga`uje na bazama, i komandi ~eta, bataqona, brigade. Te`i{te
uve`bavawa predstavqa vatreno osposobqavawe pojedinaca, odeqewa i posluga,
jedinica Vojske na tom tako da profesionalni sastav pre odlaska na bazu izvodi kondicionirawe, ga|awa
iz li~nog i kolektivnog naoru`awa (minobaca~i 80 mm, automatski baca~i granata
prostoru nisu imali i snajperske pu{ke crna strela). Za anga`ovawe na bazama mora da se pro|e i
moralno-psiholo{ka priprema. Kontrole svih nivoa ukazuju da su anga`ovani sas-
vanredne doga|aje. tavi profesionalni, osposobqeni i motivisani 80 odsto qudstva koje je

20 15. maj 2009.

anga`ovano na bazama dolazi sa prostora na kome izvr{avaju VE@BA PR VE BRI GA DE
zadatke.
Komande brigade i bataqona imaju uhodan sistem kontrole i KOP NE NE VOJ SKE
obilaska baza u vreme pripreme za izvr{ewe zadatka, na dan smene
qudstva i u toku realizacije smene. Sve kontrole obavqaju se radi U improvizovanom takti~ko-operativnom centru, u sremskomi-
pravilnog i kvalitetnog izvr{avawa zadataka, unapre|ewa sistema trova~koj kasarni Bo{ko Palkovqevi} Pinki, Komanda Prve bri-
obezbe|ewa i stvarawa boqih uslova za `ivot i rad. Komandant gade Kopnene vojske prvi put je izvela pokaznu ve`bu na karti (VE-
Tre}e brigade pukovnik ^edomir Brankovi} bar jednom u dva meseca KAR) Odlu~an prelaz.
obi|e svaku bazu da bi se na licu mesta uverio kako pripadnici Ve`bom na karti, koju je pratio na~elnik {taba Komande Kop-
izvr{avaju zadatke i kakvi su im `ivotni i radni uslovi. nene vojske brigadni general Vojin Jondi}, i kojoj su prisustvovali
Iskustvo govori da su obilasci jedini pouzdan na~in da se komandanti brigada, bataqona i diviziona Kopnene Vojske, rukovo-
proveri osposobqenost qudstva za postupawe u stvarnim situacija- dio je brigadni general \okica Petrovi}, komandant Prve brigade
ma. U~estvuju}i u patrolama uz samu administrativnu liniju, ~esto Kopnene vojske.
sam imao priliku da zapazim civilna i uniformisana lica sa druge Zanimqivosti ve`be, pored primene informati~ke podr{ke i
strane administrativne linije i zateknem pojedince dok obavqaju kompjuterske animacije, doprinele su inovacije koje su osmislile
{verc ili bespravno seku {umu ka`e pukovnik Brankovi}. stare{ine Prve brigade.
Pripadnici Tre}e brigade u Kopnenoj zoni bezbednosti dobro
sara|uju sa policijskim upravama Prokupqe i Leskovac, Komandom
@andarmerije u Ristovcu i lokalnim samoupravama. Qudi u retko
naseqenim predelima posebno vole da vide in`iwerce, koji
popravqaju puteve do baza. Drugim re~ima, pripadnici prokupa~kog
310. in`iwerijskog bataqona vode brigu o putevima za nekoliko
hiqada me{tana i tako omogu}avaju da oni imaju komunikaciju sa os-
talim krajevima zemqe.
Izazov patrolirawa
Baza Karaula udaqena je 35 kilometara od Lebana. Zovu je
artiqerijska baza zato {to se u woj naj~e{}e anga`uju pripad-
nici prokupa~kog samohodnog haubi~kog artiqerijskog diviziona.
Prema re~ima komandira baze poru~nika Stevana Panteli}a,
pripadnici tog sastava obezbe|uju 17,5 kilometara administra-
tivne linije prema Kosmetu od vrha Kopiqak do visa [aji}ka
karaula. U zoni odgovornosti baze nalaze se sela Lipovica i
Okruglica, u ~ijim mahalama `ive uglavnom stara~ka doma}inst-
va. Uslovi za `ivot i rad na bazi su dobri, a stare{ine i vojnici
~ine sve {to je u wihovoj mo}i da ih jo{ vi{e poboq{aju. Profe-
sionalni vojnici su u wima mnogo toga dogradili, popravili,
napravili brojne nadstre{nice i objekte za odmor, ali i prostor Po re~ima generala Jondi}a, obuka u svim jedinicama Kopnene
oplemenili maketama aviona i topa, starim srpskim kolima sa vojske ove godine je intenzivnija nego prethodne, a jedan od osnovnih
etnodetaqima. zadataka je upravo osposobqavawe komandi za planirawe opera-
Vojnici i stare{ine na bazama provedu u proseku po tri mese- cija Kopnene vojske.
B. P.
ca godi{we. Desetar Dragan \or|evi}, koji je do sada na bazi bo-
ravio godinu dana, ka`e:
Ovde se odvija pravi vojni~ki `ivot. Moja supruga i dvoje SEMINAR GLAVNIH PODOFICIRA
dece su ve} navikli da nisam kod ku}e, a ja sam se navikao na pat-
role. U Domu Garde na Top~ideru odr`an je dvodnevni seminar o ulo-
Sla`e se i desetar Ivan Jovanovi}: [to se mora nije zi i zadacima podoficira u {tabovima zdru`enih borbenih snaga
te{ko. po standardima Natoa. Organizovan je radi usavr{avawa glavnih
Pripadnici baze Karaula obezbe|uju administrativnu lini- podoficira u komandama brigada i bataqona Vojske Srbije.
ju i kontroli{u Kopnenu zonu bezbednosti stalnim snagama i Seminar, na kome pored 25 pripadnika podoficirskog kora
upu}ivawem povremenih sastava. Patrolirawe po visovima planine Vojske Srbije u~estvuju i ~etvorica podoficira Vojske Crne Gore,
Kukavice nije lako, po{to pod punom borbenom opremom treba otvorio je zamenik na~elnika Uprave za obuku i doktrinu Gene-
pro}i od 12 do 36 kilometara brdsko-planinskog zemqi{ta. U to ral{taba VS, pukovnik Branko Deleti}.
smo se i li~no uverili, dok smo pratili patrolu ka Veqoj Glavi. Pa- Predavawa o ulozi i odgovornostima vode}ih podoficira u
trolu je predvodio stariji vodnik prve klase Miroqub Jovanovi}. U {tabovima zdru`enih snaga realizuju predstavnici Natoa i Evro-
woj su bili jo{ desetari Marko Jovanovi}, Radivoje Antanaskovi} pske komande SAD.
i Dejan Golubovi} i slu`beni pas Ved. Dru{tvo nam je pravio i ko- D. G.
mandant Brigade pukovnik ^edomir Brankovi}. Mar{rutu je te{ko
opisati planinski putevi, staze, {ipra`je, guste {ume, strmi
usponi, padovi, sun~ani i sne`ni predeli. U takvim uslovima svaki
KURS ZA OPE RA TIV CE
pojedinac mora izvu}i iz sabe maksimum psihofizi~kih sposobnosti Zavr{en je dvonedeqni kurs za osposobqavawe operativnih or-
kako bi savladao izazove patrolirawa. gana u komandama bataqona, diviziona i eskadrile, koji je organizo-
I tokom patrole pokazalo se da pripadnici Tre}e brigade vala Uprava za operativne poslove General{taba Vojske Srbije.
Kopnene vojske u`ivaju veliko poverewe lokalnog stanovni{tva u Kurs je poha|alo 15 oficira iz jedinica Vojske Srbije, a naj-
Kopnenoj zoni bezbednosti. Oni pru`aju me{tanima pomo} i po- boqe rezultate ostvarili su kapetan Jugoslav Krasi} iz Prvog cen-
dr{ku i predstavqaju jedan od najbitnijih faktora stabilnosti u tra za stacionarne veze, kapetan Ivica Stankovi} iz 2. skladi{nog
tom prostoru. bataqona i poru~nik Bo{ko Papi} iz 63. padobranskog bataqona.
Zoran MILADINOVI] S. S.

21
 Centar za obuku veze, informatike
obuka i elektronskih dejstava

Vojnici elektromagne
Iako projektovana i~e li sve kasarne jedna na drugu? Prepoznatqiv poredak objekata za sme{taj,
obuku, ishrana, o{tre linije gra|evina, disciplina oblika... Ambijent koji vaspi-

za 360 vojnika, kasarna

u Gorwem Milanovcu ima

L tava, rekao bi neko. U tom odsustvu svega suvi{nog, ~ovek je, vaqda, primoran da mu-
dro raspola`e malom koli~inom kreativne slobode u oplemewivawu `ivotnog pro-
stora. Kako je svaka kreativna samovoqa iskqu~ena, za kasarne se retko go-
vori da su dopadqive, osim ako u ono {to je razdvaja od nedopadqivog, nisu ulo`ene
desetine sati rada.
Komandanta Centra za obuku veze, informatike i elektronskih dejstava, istovreme-
no i komandanta kasarne Vojvoda Radomir Putnik u Gorwem Milanovcu pukovnika Sta-
oko 200 momaka vi{e. nimira Lazarevi}a nismo pitali koliko su wegovi qudi radili ne bi li posetilac ve}
na samom ulazu u taj vojni objekat odri~no odgovorio na pitawe s po~etka teksta. Na ko-
mentar da je krug lepo ure|en, na komplimente o lejama cve}a i travwacima, pukovnik
Veliki odziv za slu`ewe Lazarevi} odgovara Radi se, radi se...

vojnog roka nije ugrozio Ispuwavawe misija

Da se u milanova~kom centru za obuku mnogo radi, ne svedo~i samo wegova spoqa-
tok obuke. Disciplina {wost. Ukoliko je bilo ko imao zabludu da vezistima i elektroncima nije svojstvena di-
sciplina, u Gorwem Milanovcu bi veoma brzo promenio mi{qewe. Na samom ulasku u
kasarnu de`urni prijavnice pojavom i nastupom govori da ulazite na podru~je strogog
i organizacija vide se vojni~kog poretka. Zategnut i zakop~an, legitimi{e i odgovara kratko i odse~no, zatim
upu}uje gosta prema zahtevu i potrebi.
Ekipu Odbrane do~ekao je komandant pukovnik Stanimir Lazarevi}. Prema wego-
gotovo na svakom koraku. vom nastupu odmah se videlo da je vi{e nego uveren da }e malo ko u wegovoj jedinici pro-
na}i neku zamerku. Verovatno bi tako ne{to za rukom po{lo nekom iskusnijem od pukov-
nika Lazarevi}a, ali kada smo saznali da je vojni~ku karijeru proveo u Milanovcu, pro-
{av{i sve du`nosti, postalo je jasno ko nam je doma}in.
Na po~etku razgovora, komandant je podsetio da slu`ba, nekada rod veze, u Milanov-
cu ima bogatu tradiciju. Tu je do 1992. godine bio sme{ten 335. puk veze Prve armije, da bi
u periodu do 2001. jedinica nosila naziv 317. puk veze. Izme|u 2001. i 2006. godine u ka-
sarni Vojvoda Radomir Putnik bile su stacionirane jedinice 228. bataqona veze i 4.
bataqona brigade veze. Sa organizacijsko-formacijskim promenama koje su usledile 2006.
formiran je Centar za obuku i usavr{avawe kadra veze, informatike i elektronskih dej-
stava. Jedinica nosi sada{wi naziv od 30. novembra 2007. godine.
Centar je namewen prvenstveno
za stru~no-specijalisti~ku obuku voj-
nika slu`be telekomunikacija, za po-
trebe Vojske Srbije. Tako|e organizu-
jemo kurseve za usavr{avawe kadra
slu`bi telekomunikacija, elektronskih
dejstava i informatike. U na{oj nad-
le`nosti su i ocewivawe, odnosno
sertifikacija osposobqenosti vojni-
ka nakon stru~no-specijalisti~ke faze
obuke. Naravno, u na{e zadatke spada
i obavqawe garnizonih poslova ka-
`e pukovnik Lazarevi}.
On napomiwe da je te`i{te svako-
dnevnog rada u jedinici upravo rad sa
vojnicima koji u Centru provode mesec
i po dana tokom trajawa druge faze pr-
vog perioda obuke.
Momci kod nas dolaze sa usvoje-
nim osnovnim vojni~kim ve{tinama i
navikama, a stare{ine Centra sa wi-
ma nastavqaju individualnu obuku. Bu-
du}i da je period wihovog boravka ovde
prili~no kratak, vreme se mora kori-
stiti krajwe racionalno nagla{ava
Lazarevi} i dodaje da je projektovano
brojno stawe vojnika na redovnom od-
slu`ewu vojnog roka oko 360, a da je,

22 15. maj 2009.


tnog spektra
primera radi, u prethodnoj generaciji stiglo oko 440. Po{to jo{
oko 100 vojnika u Milanovcu ostaje i tokom drugog perioda obuke,
jasno je da su kapaciteti Centra nedovoqni. Komandant isti~e da
se, pored velikog broja vojnika koji slu`e vojni rok u Milanovcu,
odr`avaju i kursevi za usavr{avawe i prekvalifikaciju.
U toku je kurs prekvalifikacije podoficira raznih rodova i
slu`bi u slu`bu informatike, jer je ta specijalnost u Vojsci trenut-
no deficitarna. Do pre nekoliko dana imali smo kurs za oficire,
podoficire i vojne slu`benike koji su se osposobqavali za rukova-
we najsavremenijim sredstvima veze. Zadovoqstvo mi je da naglasim
da se u na{em centru ve} obu~avaju stare{ine za rukovawe najsa-
vremenijim radio-relejnim sistemima, koji su nedavno nabavqeni
ka`e pukovnik Lazarevi}.
Prilago|avawe organizaciji
Komandir 1. ~ete kapetan Vlada Miti} isti~e da je tempo rada
sa vojnicima `estok.
Mesec i po je veoma kratak period tokom kojeg morate i da
odr`ite zahtevanu disciplinu i da obu~ite vojnike. U su{tini, taman
upoznate te mladi}e, i li~no i kao kolektiv, kad do|e kraj obuke. Za-
to je mo`da i te`e odr`ati nivo reda u jedinici nego izvoditi obuku.
Naravno, obuka, sama po sebi, sa ovako velikim brojem vojnika pred-
stavqa problem. Imali ste priliku da vidite koliko vojnika ve`ba
rad na teleprinteru. Tokom pauze izme|u dve generacije vojnika za-
jedno sa svojim stare{inama montirali smo dodatne ure|aje ne bismo
li pove}ali broj radnih mesta u kabinetu ka`e kapetan Miti}.
Prema wegovim re~ima, dobrom organizacijom rada i podelom
odgovornosti kompleksna obuka kakve je, na primer za slu`bu tele-
komunikacija mo`e se uspe{no obviti i za kratko vreme.
Zaista, kabinet sa teleprinterima bio je krcat vojnicima koji
su u~ili slepo kucawe. Ni{ta se nije ~ulo osim udara prstiju po
tastaturi i poneki {apat vojnika koji su sricali nizove znakova iz
kwige za ve`bu.
Jedan od vojnika koji su lomili prste na teleprinteru, Lozni-
~anin @eqko Dobrosavqevi}, na pauzi nam je rekao da je wegova od-
luka da vojsku slu`i pod oru`jem, umesto civilno, bila prava. Iako ga
samo nekoliko nedeqa deli od odbrane master-rada na univerzitetu
Singidunum, @eqko ka`e da u Vojsci i te kako ima {ta da se nau~i.
Nemam na {ta da se `alim, iako nije lako biti u ma{ini od
jutra do mraka. Hrana je veoma dobra, bez obzira na to da od drugo-
va koji su slu`ili pre nekoliko godina nisam ~uo komplimente na tu
temu. Pretpostavqam da su se neke stvari od tada bitno popravile
smatra @eqko.
Na{i doma}ini poveli su nas u obilazak kasarne, koja je iz
postoje}e infrastrukture izvukla sve {to je mogla. Na{alili smo
se da je, ukoliko `elite da popravite stawe, jedino mogu}e sve poru-
{iti i izgraditi iz po~etka!
Kao {lagvort, doma}ini su nas poveli u obnovqeni vojni~ki
restoran. Ambijent u prostoriji za obedovawe, ~iji su zidovi ukra-
{eni fotografijama gastronomskih bravura tamo{wih kulinara,
kako ka`u na{i sagovornici, samo poboq{ava apetit mladi}a, koji
izgladneli posle obuke ~esto o~iste tawire. Ina~e, vojnici koji
su u ovoj kasarni proveli vojni rok, godinama unazad imaju samo re-
~i hvale za vojni~ki kazan. Danas je, sa ne{to boqim materijalnim
polo`ajem, kvalitet kuhiwe znatno poboq{an.
Ipak, na na{e pitawe o izboru izme|u vojni~ke i mamine kuhi-
we, jedan mladi Beogra|anin, bez mnogo razmi{qawa stavio je mi-
lanova~ku porciju na drugo mesto.
Aleksandar PETROVI]
Snimio Darimir BANDA
OBE LE @EN DAN CEN TRA
ZA OBU KU LO GI STI KE
U kru{eva~koj kasarni Car Lazar, 4. maja, sve~ano je obe-
le`en Dan Centra za obuku logistike.
^estitaju}i praznik brigadni general Miodrag Vukmirovi},
zamenik komandanta Komande za obuku, odao je priznawe pripadni-
cima Centra za postignute rezultate.
Komandant Centra pukovnik Milorad Dimitrijevi} istakao je
da su u prva ~etiri meseca ove godine u Centru odr`ana 53 kursa
na kojima je vi{e od 600 pripadnika Vojske Srbije steklo potreb-
na znawa za obavqawe zadataka logistike. Z. M.
MI ROV NA MI SI JA U OBA LI SLO NO VA ^E
U mirovnu misiju na Obali Slonova~e (UNOCI) upu}ena su
tri pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
Major Branko Medan iz Uprave logistike (J-4) General{taba
Vojske Srbije, major Sr-
|an Radivojevi} iz Koman-
de Kopnene vojske i ka-
petan Goran Topalovi} iz
Centra za mirovne ope-
racije, na Obali Slo-
nova~e zameni}e majora
Ivana Poqi~aka iz 119.
me{ovite helikopterske
eskadrile ViPVO, ma-
jora Nenada Milosa-
vqevi}a iz Uprave za
kadrove i Nikolu Ota-
{evi}a iz Druge brigade
Kopnene Vojske, koji su u
misiji proveli proteklu
godinu.
U~e{}e u misiji na
Obali Slonova~e Srbija je po~ela nakon poziva iz Departmana
UN za mirovne operacije u maju 2004. godine. Do sada je u misiji
anga`ovano 15 oficira.
S. S.
NO VI CI KLUS PRE KVA LI FI KA CI JE
U OKVI RU PRO GRA MA PRI SMA
[esti kurs obuke prekvalifikacije korisnika Programa
Prisma, sve~ano je otvoren 30. aprila u prostorijama Tehni~ke
{kole Novi Beograd. Sedamdeset pet polaznika }e u narednom
periodu, uz pomo} stru~nih predava~a, dobiti neophodna znawa
koja }e primewivati u nastavku wihove civilne karijere, i to na
poslovima kwigovo|e, voza~a autobusa, servisera rashladnih
ure|aja i stru~nog lica za instalaciju grejawa i vodovoda.
U ime Ministarstva odbrane, direktor Direkcije za prome-
nu karijere Prisma potpukovnik Miodrag Bogojevi} zahvalio je
predstavnicima Privredne komore Beograda, Me|unarodne orga-
nizacije za migracije i predstavnicima {kola na svesrdnoj pomo-
}i u realizaciji {estog kursa.
U Ni{u su potpisani ugovori sa obrazovnim institucijama
koje }e realizovati kurseve za prekvalifikaciju podoficira i
civilnih lica. To su Narodni univerzitet Ni{, Gra|evinsko-teh-
ni~ka {kola Neimar i Elektrotehni~ka {kola Nikola Tesla.
U naredna tri meseca u tim ustanovama bi}e izvedeni kursevi za
pedesetak polaznika, koji }e savladati programe za atestirane
varioce, servisirawe rashladnih ure|aja, poslovne sekretare i
kwigovo|e.
M. I.
23
 doga|aji

Stu den ti
Voj ne aka de mi je
u po se ti Ita li ji
Grupa od 15 studenata i studentkiwa Vojne akademije boravi- Studenti Vojne akademije posetili su i Operativnu komandu
la je od 6. do 11. maja u poseti Italiji. Zajedno sa stare{inama, Natoa u Napuqu i Vazduhoplovnu vojnu akademiju u tom gradu.
prva dva dana proveli su u Vojnoj akademiji Kopnene vojske Itali- Kolege iz Napuqa predstavile su im visoko{kolsku ustanovu
je u Modeni. Tom prilikom doma}ini su im predstavili organiza- wihove vojske, gde se, pored pilota, {koluju i vazduhoplovni in`e-
ciju i na~in rada te visokoobrazovne institucije sa vi{evekov- weri, ali i pripadnici medicinske i pravne slu`be.
nom tradicijom. Posebnu pa`wu srpskih
Delegaciju na{ih stare{i- studenata izazvala je poseta ka-
na, koje je predvodio izaslanik binetima gde su izlo`eni moto-
odbrane Republike Srbije u Ita- ri i ostala sredstva koja se
liji kapetan bojnog broda \or|e trenutno nalaze u vazduhoplovi-
Nik{i}, primio je na~elnik {ta- ma Natoa. Gosti iz Srbije tako-
ba akademije pukovnik \ordano |e su se zanimali za proces se-
]ikareli. Predavawe o istori- lekcije kandidata za Vazduho-
jatu akademije u Modeni, selek- plovnu vojnu akademiju Italije,
ciji i obrazovnom procesu odr- budu}i da za jedno slobodno me-
`ao je komandant studentskog puka sto konkuri{e od 60 do 70 kan-
pukovnik Ivan Karuso. didata.
Gosti iz Srbije posetili su Organizovano je i vi{e
muzej koji se nalazi u nekada- poseta kulturnim i arheolo-
{wem dvorcu vojvoda porodice {kim znamenitostima Napuqa.
Estensi, gde je sme{tena Akademi- Naravno, i dru`ewe uz razmenu
ja, potom i prostorije gde borave iskustava.
i u~e wihove kolege iz Modene. A. PETROVI]

Otvo re ni dan u Kru {ev cu,

Pan ~e vu i Va qe vu
U kru{eva~koj kasarni Car Lazar, 9. maja, odr`ana je ak-
cija Otvoreni dan, u kojoj je u~estvovalo vi{e od hiqadu gra|a-
na Kru{evca, uglavnom dece i omladine.
Pripadnici [estog centra za obuku, Centra za obuku logi-
stike, Centra za usavr{avawe kadrova ABHO i 246. bataqona
ABHO prikazali su naoru`awe i opremu svojih jedinica, kao i naj-
zanimqivije delove obuke.
Starijim posetiocima najzanimqiviji je bio prikaz obuke slu-
`benih pasa i ve`ba ga{ewa po`ara protivpo`arnim sredstvima,
dok su deca bila odu{evqena atraktivnom vo`wom motocikala.
U okviru akcije, gosti su obi{li prostorije za `ivot i rad voj-
nika, muzej atomsko-biolo{ko-hemijske odbrane i druge objekte.
Istog dana, u kasarni Narodni heroj Stevica Jovanovi} u
Pan~evu, brojni posetioci mogli su da vide kako `ive i rade pri-
padnici Drugog centra za obuku i Specijalne brigade.
Otvorenom danu u ovoj kasarni prisustvovala je i gradona-
~elnica Pan~eva, Vesna Martinovi}, koja je sa komandantom Drugog
centra za obuku potpukovnikom Stevom Radojni~ki}em, obi{la sve
sadr`aje akcije.
U Vaqevu je akcija Otvoreni dan odr`ana 13. maja, a
gra|ani, u~enici osnovnih {kola i deca pred{kolskog uzrasta, mogli
su da vide uslove `ivota i rada pripadnika ^etvrtog centra za obu-
ku, naoru`awe koje jedinica koristi, te spomen-sobu posve}enu Pe-
tom pe{adijskom puku kraqa Milana i jedinicama koje su postojale
u Vaqevu od 1883. godine.
Z. M. D. M.

24 15. maj 2009.

 VOJNI MUZEJ U NO]I MUZEJA
ODA UMET NO STI,
KUL TU RI, BA [TI NI...
od pokroviteqstvom Evropske komisije i Uneska,
muzeji Srbije otvaraju svoja vrata 16. maja, od 18 do
dva sata posle pono}i, mnogobrojnim posetiocima
ve} naviknutim na no}no razgledawe muzejskih
znamenitosti. Godinu za godinom pove}ava se
broj zemaqa, gradova i muzeja, koji se posebno potrude
da za tu no} pripreme {to zanimqiviju postavku,
performans, koncert, jednom re~ju atmosferu. To je,
svakako, no} u kojoj se slavi umetnost, kultura, ba{tina, a
Vojni muzej na Kalemegdanu nezaobilazna je ta~ka susreta
upravo sa takvim sadr`ajima.
Za ovogodi{wu No} muzeja pripremqena je specijalna
izlo`ba ratne karikature, stalna postavka ~uva tragove
14 vekova vojne istorije, eksterijer retke primerke
tenkova i topova iz 19. i 20. veka, a svemu tome onaj
poseban ton svetkovine doda}e muzika i ples.
25
IZLO@BA RATNE
KARIKATURE SM EH I
Ratna karikatura naziv je
izlo`be koju je ove godine u svojoj
Galeriji Vojni muzej specijalno
postavio za No} muzeja, sa `eqom
da qubiteqi kulture i umetnosti
{to vi{e saznaju koliko je
raznovrsna gra|a koja se
u wemu nalazi i ~uva.

Izlo`ba se oslawa iskqu~ivo na karikature koje su

na razli~ite na~ine prispele u Umetni~ku zbirku
Vojnog muzeja, bez pozajmica iz drugih srodnih ku}a ili
privatnih zbirki. Raznovrsne karikature raspore|ene
su u tri posebno obra|ene tematske celine.
Prvu celinu ~ine karikature koje su nastale za
vreme Prvog svetskog rata, a prva slika na izlo`bi
je slika Francuski vojnici, iz 1915. godine. To je
rad Bete Vukanovi}, prve umetnice koja se bavila
umetni~kom karikaturom u Srbiji.
Drama srpskog naroda u Prvom svetskom
ratu mogla se pre`iveti blagodare}i hrabrosti,
rodoqubqu, ali i uro|enom optimizmu i veri
u `ivot na{eg ~oveka. U najte`im danima
pogibije na barikadama slobode, gladovawa
i umirawa na stazama smrti, nada u boqe
dane i optimizam nisu napu{tali kolone
stradalnika. Meseci i godine rovovske
borbe i zati{ja na Solunskom frontu
te{ko bi se podneli da nije bilo duhovne
snage, pro`ete verom i vedrinom.

Sa rodoqubivom vedrinom
Podsticawe i odr`avawe optimizma i
vedrine vojnika bila je stalna briga vojnog
rukovodstva. Otuda, planska organizacija
priredaba razli~itog karaktera i posebno onih
sa rodoqubivom vedrinom. Novine i mawi listovi
pri {tabovima armija i divizija, pored teku}ih
vesti, imali su redovno rubrike sa {alama i
anegdotama iz vojni~kog `ivota. Izlazile su i neke
vrste zidnih novina, ~ak i u samim rovovima. Nazivi
humoristi~kih revija, Cokula, Klepetu{a i sli~no,
govore o duhu ovih publikacija. Zabavnik Srpskih novina
(pokrenut 1917. godine) bio je pun duhovitih priloga.
Mnogi zapisi, dnevnici, se}awa, pa i ve}a kwi`evna
dela, koja svedo~e o zbivawima u Prvom svetskom ratu,
bele`e duhovnu snagu i vedrinu srpskog ratnika.
Karakteristi~an je primer skicen-blok slikara Dragomira
Dragomir Gli{i}, Aca Gli{i}a. On je uradio dvadesetak izuzetno uspelih
Krsti}, 1917, olovka i karikatura. Ratni slikar Miodrag Petrovi} nije se bavio
akvarel karikaturom, ali u `eqi da u vojni~ke dane unese i malo

26 15. maj 2009.

 Vasilije Popovi}
Cico, Drug Abas,

SCEQUJE akvarel

vedrine, on je 1915. godine na dopisnoj karti nacrtao

karikaturu austrijskog vojnika, a na drugoj strani iste karte
izuzetno uspelu karikaturu srpskog vojnika, kojeg je nazvao
Maksim.
Vojni muzej je nedavno dobio na poklon od gospodina
\. Dini}a zanimqivu kolekciju od 11 dopisnih karata
{tampanih u Solunu 1918. godine, na kojima su izuzetno
duhovite karikature savezni~kih oficira.

Blok se}awa
Drugu celinu ~ine karikature koje su nastale za vreme
Drugog svetskog rata, radovi aktivnih u~esnika NOR-a.
Zanimqive su dve karikature koje je uradio Vasilije Popovi}a
Cico. Milinko Karanovi} je 1944. godine crtao likove
oslobodioca Beograda, koji su sakupqeni u album pod nazivom
Blok se}awa. To je dragocena gra|a o jednom vremenu i
wegovim naporima i idealima. Zastupqeno je i nekoliko
karikatura umetnika koji su godine rata proveli u
zarobqeni~kim logorima Mihaila Bo`i}a i francuskog
umetnika Cluseau Lanauve, koji je preko logorskih `ica
posmatrao i crtao zarobqene vojnike Kraqevine Jugoslavije.
Tre}u celinu ~ine radovi savremenog karikaturiste
Nikole Ota{a, koji je pored karikatura iz savremenog
vojni~kog `ivota uradio i nekoliko karikatura vezanih
za 1999. godinu i nesre}ni zavr{etak 20. veka.
Karikaturom se `igo{u sve dru{tvene mane i `estoko
kritikuju neprihvatqive karakterne osobine pojedinaca ili
grupa. Karikaturisti na osoben na~in slikaju stvarnost i uvek
su anga`ovani na strani pravde i istine; spadaju u borce za
progresivne i humane ideje za boqi svet dana{wice
i sutra{wice.
Dobra karikatura ima istu vrednost kao i dobar esej
ili najseriozniji novinski ~lanak. Mo`e da bude ubedqivija
od gomile re~i i re~enica i sigurna zamena za neki dosadni
referat. U sebi sadr`i naj{iru slobodu duha. Otuda se sa
razlogom ka`e: da nije ne{to u redu sa zemqom u kojoj nema
mesta karikaturi i karikaturistima.
Qubica DABI]

Karikature iz {tale

Kad je bila povu~ena Moravska divizija sa fronta,

pa smo do{li u oblast Bitoqa i Lerina u selo Kladaru,
ja i profesor Aca Krsti} smestili smo se u ku}u jednog
seqaka koji je bio ne{to obrazovaniji od ostalih, jer je
ranije bio u Americi. Ispod odaje u kojoj je patos bio
od prore|enih dasaka, nalazila se {tala sa
stokom. Iz {tale se vr{ilo isparavawe i to je bila
neka vrsta smrdqivog parnog grejawa. Tamo smo Aca i ja
slikali razne karikature na zidu. Bilo je tu
interesantnih slika u bojama. Posle je komandant
Moravske divizije tra`io da |eneral{tab uputi svoga
fotografa da snimi slike nacrtane u toj sobi.
I sve je to bilo snimqeno.
Iz dnevnika ratnog slikara Dragomira Gli{i}a

Ispred karikature sedi

slikar sa profesorom
Acom Krsti}em.
 AKCENTI STALNE POSTAVKE

ISTORIJA U
NO]I MUZEJA Mozaik anti~kih ratnika

odna linija tokom No}i muzeja za posetu Vojnom muzeju
mogla bi da se odvija na razli~ite na~ine, sve u
zavisnosti od afiniteta posetilaca. Vojni muzej }e u
svojoj galeriji, uz zvuke iz vojni~kog `ivota, kao to su
signali za pove~erje i smotru, predstaviti, kao to je
najavqeno, kolekciju karikatura iz Prvog i Drugog svetskog
rata. U 19 sati po~iwe koncert okteta Stanislav Bini~ki.
Karikaturista Nikola Ota }e sa kolegama izra|ivati
karikature posetilaca u periodu od 20 do 21 i od 22
do 23 sata.
Ako smo probudili radoznalost i zagolicali vau
matu, ostaje samo da do|ete 16. maja u Vojni muzej, izme|u 18
i dva sata posle pono}i. A u stalnoj muzejskoj postavci mo`ete
proetati kroz slavnu prolost, od praistorije do danas.
Na ulazu u Vojni muzej, u holu, nalazi se skulptura
Srpskog vojnika, rad vajara \or|a Jovanovi}a. To je prvi
umetnik koji je radio na ure|ewu prve postavke Vojnog muzeja
(1904), a prvi umetni~ki eksponat bila je Jovanovi}eva
Bista Kara|or|eva od bronziranog gipsa (nije sa~uvana).
Na stvarawu sadawe postavke Vojnog muzeja radilo je
oko sto akademskih slikara i vajara pet godina (19561961).
Wihov posao u Vojnom muzeju bio je te`ak i odgovoran,
trebalo je pomiriti slobodu umetni~kog stvarawa i stroge
istorijske zahteve, stvoriti to verniju sliku vremena,
ambijenta, doga|aja. Nova postavka ra|ena je po planu
arhitekte \uke Kavuri}a, a svoje likovne priloge, izme|u
ostalih umetnika, dali su Stanislav Belo`anski, Aleksandar
Deroko, Nandor Glid, Krsto Hegedui}, Ismet Mujezinovi},
Mladen Srbinovi}, Aleksandar Tomaevi}, i drugi.
U Muzej se ulazi kroz hol u kome je slikar Slobodan
Petrovi}, u staroj vizantijskoj tehnici, u mozaiku,
predstavio izgled i na~in odevawa i noewa oru`ja
ilirskog, keltskog, rimskog i vizantijskog ratnika. Ovaj
niz mozaika dovodi do sale koja prikazuje
Dolazak Slovena na Balkansko poluostrvo, to je
prikaz na istoimenoj umetni~ko-istorijskoj karti, na kojoj
su ozna~eni pravci kretawa starih Slovena u
VI i VII veku i sukobi sa Vizantijom. Kartu je naslikao
Duan Risti}. Na poznati slikar Mladen Srbinovi} u
istoj sali na zidu prikazao je izgled ratnika ranog sre-
dweg veka: ma|arskog, karolinkog, hrvatskog, slovenskog,
avarskog i germanskog. Q. DABI]

Izdvojili smo za vas

U Srbiji je ovo tre}a nacionalna No} muzeja.
Prole godine zabele eno je 450.000 ulazaka u mu-
zeje i galerije, to je ovu manifestaciju u~inilo i
jednom od najpose}enijih kod nas. U Beogradu }e se
na 80 lokacija odvijati razli~iti sadr aji. Prvi put
}e svoja vrata otvoriti i Kuhiwa Belog dvora, sa taj-
nama kulinarske prolosti od perioda Kraqevine
do vremena Josipa Broza Tita. Kako su tokom istori-
je ka wavani u~enici u kolama sazna}emo u Peda-
gokom muzeju. Dinastija Obrenovi} pogled kroz
objektiv ~eka vas u Miloevom konaku, Skadarsko
d ube u Etnografskom muzeju, a u Galeriji Kluba vaz-
duhoplovstva u Zemunu bi}e izlo ene fotografije
koje su snimali vazduhoplovni izvi|a~i, lete}i nad
Beogradom dvadesetih i tridesetih godina HH veka...
Pored Beograda, izuzetne sadr aje najavquju i
muzeji irom Srbije.
D. M.

15. maj 2009.


Virus
s predumi{qajem
Pi{e oli~nik izme|u radnih i prazni~nih dana
Branko KOPUNOVI]
K sumwiva je ra~unica. Neki bi da je ovih dru-
gih vi{e, jer vaqa predahnuti pre godi{wih
odmora, dok ve}ina smatra da posla nikada do-
sta ukoliko je vaqano vrednovan. Naravno, lako
je svima koji znaju gde }e, a pogotovo s ~im }e pu-
tovati. Egzoti~ne destinacije, izazovne ali sku-
pe, kao po pravilu odmah planu ~im se na|u u
ponudi turisti~kih agencija. Mesta u vojnim od-
marali{tima tako|e, ali zbog sasvim drugih, do-
bro poznatih razloga (cene, ~ekovi, odlo`eno
pla}awe...).
Ho}e li ne{to zaustaviti ili bar usporiti
turisti~ke apetite, ostaje da vidimo. U svetu sva-
kako ho}e. Najnovija pretwa nije terorizam, ve}
opaki virus, za sada poznat kao meksi~ki grip.
Ono sa sviwama ne zvu~i lepo, jer posle krava i
ptica, eto do|o{e na red i te nedu`ne `ivotiwe.
Pitawe koliko }e wih neslavno zavr{iti samo
zato {to su ih uzeli u evidenciju kao potencijal-
nog proizvo|a~a bolesti. Me|u prvima u spro-
vo|ewu radikalnih mera bila je vlada Egipta, ko-
ja je nalo`ila da se uni{ti 300.000 sviwa, ~ije
meso ionako nije na trpezi tamo{weg stanovni-
{tva, pa je i to, mo`da, jedan od razloga za takav
potez.
Nema {ale, zaraza se brzo {iri, {to je po
ko zna koji dokaz da je svet globalno selo, ~iji su
plotovi vi{e stvar tradicionalnog obele`ava-
wa poseda, a mawe zabrana kroz koji ni{ta ne
mo`e pro}i bez prethodne autorizacije doma}i-
na. Za sada je ugro`eno dvadesetak zemaqa, a
spisak se {iri novim ~lanicama potencijalne
epidemije. Stru~waci ka`u i skore pandemije.
[ta je po sredi, niko ne mo`e da pru`i posve ta-
~an odgovor, ali da je opasno opasno je. Mno-
go! Laboratorije i instituti {irom sveta dano-
no}no rade ne bi li najpre skinuli masku s lice
serijskog ubice, a odmah potom na{le spasono-
snu vakcinu.
odu{e, ~ula su se i prva opre~na mi{qewa.
D Neki imunolozi su bez pardona javnosti sta-
vili na uvid svoje tvrdwe da je re~ o ve{ta~-
ki stvorenom virusu, ~iji je zadatak da skrene pa-
`wu sa globalne ekonomske krize na pitawe za-
{tite golog `ivota. Pa neka ko{ta {ta ko{ta.
Ima neke logike koja neodoqivo podse}a na ko-
mentare posle pojave po{asti zvane AIDS. Jo{
onda su se ~ule kalkulacije u kojima je glavni ak-
ter sinteti~ki ubica, toliko savr{en da mu se
dugo ne}e stati na put. Jo{ vi{e pristalica ta-
kve teze bilo je posle seobe bolesti sa afri~kog
na ameri~ki, pa onda evropski i azijski konti-
nent.
Sada su sumwu podgrejala dva ameri~ka no-
vinara koji su razgovarali sa visokorangiranim
SA
galerije
osobama UN i Svetske zdravstvene organizacije,
a podatke objavili na sajtu Onlajn xomal. Nai-
me, zvani~nici su saop{tili kako je novi soj
sviwskog gripa rezultat ve{ta~ki proizvedenog
patogena koji mo`e da izazove pandemiju.
Opasnost se ne samo pribli`ila ve} je i
stigla na na{e granice. Sude}i po reakcijama
Ministarstva zdravqa, nema razloga za strah,
a narod je o~igledno poverovao autoritetima i
dobrano potamanio deo sviwskog podmlatka na
prvomajskom uranku i daqe potom. Po re~ima
ministra dr Tomice Milosavqevi}a, teku pri-
preme za odbranu od eventualnog naleta bole-
sti, a obezbe|eni su medikamenti dovoqni za je-
dan posto srpske populacije. Naravno, ako vi-
rus frontalno napadne te{ko ga je zaustaviti.
Razlog za optimizam dao nam je dr Zoran Ra{i},
predsednik Veterinarske privredne komore, ko-
ji tvrdi da meksi~ki grip ne}e sti}i na terito-
riju Srbije. Daj Bo`e! [ta nas je sve sna{lo
proteklih decenija, red je da nas neko zlo i zao-
bi|e.
Uvek kada smo zbijali {ale i tvrdili da ne-
}e to nas, stigla je surova opomena.
~igledno je da se vodi trka s vremenom u ko-
O joj je virus s predumi{qajem ve} osvojio
startnu poziciju. Na{ poznati epidemiolog
dr Predrag Kon ka`e da je takozvana `iva vakci-
na jedini pravi lek. Kod nas ga nema, ali postoje
drugi koji mogu umawiti efekte virusa. Te{ko je
predvideti {ta sve mo`e da se dogodi. Po naj-
sre}nijem scenariju, kako se pojavio, virus mo`e
misteriozno i da nestane. Qudi razli~ito reagu-
ju, od ravnodu{nosti do priprema za{titnih ma-
ski na gotovs.
Tema suprotna od ove jeste zdrav `ivot. Ka-
ko to izgleda u praksi, o~iglednu nastavu dr`e
nam Milena i Milan Davidovi}. Dosadio qudima
`ivot u velikom gradu, uzeli ono {to su imali, pa
pravac Tara. Hiqadu metara nadmorske visine i
selo, zaselak, kako ho}ete, a zove se Sokolina.
Po plemenitim pticama koje su se gnezdile u vr-
letima. Idealno mesto za qude koji vole priro-
du, ideju da od we i za wu `ive. Imaju udobnu ku-
}u, okru`eni su lepotom na svoja ~etiri hektara
imawa. Prave izuzetno kvalitetan koziji sir,
ka~kavaq, su{e vo}e i povr}e, lekovito biqe i
pe~urke. Sada im sve polazi za rukom. Kada su
pre dve godine stigli nisu umeli ni ni koze da po-
muzu. Skroman, ali vredan bra~ni par, ~ija su de-
ca oti{la svojim putem, zadovoqan je novim okru-
`ewem. Dolaze im prijateqi, ~udom ne mogu da se
na~ude. Milan se ~esto poziva na onu narodnu ko-
ja veli Nije sre}an onaj koji mnogo ima ve} onaj
kome malo treba. A wima treba taman to {to
imaju. Qubav, pre svega...
29
 zdravstvo
Obele`en Dan medicinskih
sestara i tehni~ara
ve~anim sastankom u amfiteatru VMA
S obele`en je 12. maj svetski dan se-
strinstva. Sastanku su prisustvovali
predstavnici Uprave VMA, sa general-ma-
jorom prof. dr Miodragom Jevti}em na ~elu,
i na~elnici organizacijskih celina VMA,
nekada{we glavne sestre te ustanove, odno-
sno nadle`ni predstavnici Ministarstva
Poseta ameri~kih
implantologa
Svetski stru~waci iz oblasti im-
plantologije i profesori Univerziteta u
Oklahomi i Wujorku prof. dr Ronald Bu-
lard i prof. Adi Palti posetili su Kli-
niku za maksilofacijalnu, oralnu hirur-
giju i implantologiju i Kliniku za stoma-
zdravqa Republike Srbije i Udru`ewa me- tologiju VMA. Tom su prilikom sa na{im
dicinskih sestara i tehni~ara Srbije.
Medicinske sestre i tehni~are VMA
pozdravila je i Milijana Matijevi}, savet-
stru~wacima razmenili stru~na iskustva i
razmotrili mogu}nosti saradwe u oblasti
implantologije.
nik ministra zdravqa za zdravstvenu negu. Profesor Palti i prof. Bulard u
amfiteatru VMA odr`ali su predavawe o
Potom je vojni slu`benik mr @arko Kri-
sistemima implantacije i rezultatima
vokapi}, vi{i medicinski tehni~ar sa klini~kih i eksperimentalnih istra`iva-
Klinike za anesteziologiju i reanimaciju wa u oblasti trodimenzionalne kompju-
VMA, odr`ao preda- terske navigacije u implantologiji. Pre-
vawe o Upravqawu davawu je prisustvovalo vi{e od 500
kvalitetom u zdrav- stru~waka za implantologiju i stomatolo-
stvenoj nezi. giju sa VMA i drugih zdravstvenih ustano-
Priznawe koje va u Srbiji.
sobom nosi odredni-
ca Sestra godine Saradwa VMA
VMA pripalo je vojnoj sa Zdravstvenim
slu`benici Violeti centrom Studenica
Savi} iz Odeqewa za
hemodijalizu Klinike Delegacija Zdravstvenog centra Stu-
za nefrologiju VMA. denica iz Kraqeva, koju je predvodio di-
rektor dr Dragan Arsi}, posetila je VMA
Pohvaqene su medi- radi uspostavqawa saradwe od interesa
cinske sestre Nada za obe strane. Delegaciju je primio na-
Jevti} iz Klinike za ~elnik VMA general-major prof. dr Mio-
plasti~nu hirurgiju i drag Jevti}.
opekotine, Mirhana Tokom razgovora iskazano je zado-
Prole iz Klinike za voqstvo zbog rezultata dosada{wih komu-
urologiju i Jelena nikacija u oblasti slu`be le~ewa i edu-
Petrovi} iz Klinike kacije kadrova, a poseban zanimawe gosti
za gastroenterologiju iz Kraqeva iskazali su za organizaciju
i hepatologiju. rada Odeqewa za zdravstvenu negu VMA

Kurs hirurgije sinusa

Medicinska za{tita od
biolo{kih i hemijskih agenasa
e|unarodna konferencija o medicin- u~ni saradnik dr sc. med. Elizabeta Ri-
M skoj za{titi od biolo{kih i hemij- stanovi} i vojni slu`benik dr Gordana
skih agenasa odr`ana je u Vojnomedi Ercegovi}-Vukovi}.
cinskoj akademiji u Sofiji od 26. do 29. Plenarno predavawe na temu
aprila. U radu skupa u~estvovali su stru~- Oprema dvostruke namene koja se kori-
waci iz Francuske, Bugarske, Gr~ke, Ru- sti u proizvodwi biolo{kog oru`ja odr-
sije, Nema~ke, Hrvatske i drugih zemaqa, `ala je dr Ristanovi}, koja je kopredseda- U organizaciji Klinike za uvo, nos i
koji se bave proble- vala sesijom o bi- grlo VMA, ORL Sekcije Srpskog lekarskog
mima detekcije, iden- olo{kom oru`ju. dru{tva i [vajcarskog dru{tva prijateqa
tifikacije i dijagno- Doktor Gorda- ORL, a u saradwi sa Centrom za patologi-
stike potencijalnih na Ercegovi}-Vuko- ju i sudsku medicinu VMA, u VMA je nedavno
biolo{kih i hemij- vi} sa Klinike za odr`an peti kurs funkcionalne endoskop-
skih agenasa, odno- urgentnu i klini~ku ske hirurgije sinusa. Direktor kursa bio je
sno merama preven- toksikologiju VMA prof. dr Andreas Leunig sa Univerziteta u
cije, profilakse, me- predstavila je na- Minhenu.
dicinskog zbriwava- {a iskustva i uka- Zapa`ena predavawa na kursu odr`a-
wa i tretmana eks- zala na klini~ki li su stru~waci Klinike za uvo, nos i grlo
poniranih osoba u zna~aj terapije VMA potpukovnik dr Milanko Milojevi},
slu~aju biolo{kih i oksinima i bikar- koji je izneo iskustva na{ih stru~waka na
hemijskih incidenata. bonatima u le~ewu poqu te vrste hirurgije, i dr Jelena Soti-
Delegaciju Sr- akutne intoksika- rovi}, koja je govorila o dijagnostici hro-
bije sa~iwavali su cije organofosfat- ni~nog rinosinuzitisa.
stru~waci VMA: na- Dr Elizabeta Ristanovi} nim pesticidima. Pripremila E. RISTANOVI]

30 15. maj 2009.


vadeset peta, jubilarna letwa Univerzijada bi}e odr`ana u
D Beogradu od 1. do 12. jula. To je najve}i sportski doga|aj ove
godine u svetu i, ujedno, najve}a sportska manifestacija or-
ganizovana u Srbiji. Beograd }e ugostiti oko devet hiqada
sportista akademaca iz oko 170 zemaqa, a takmi~ewa i
treninzi odr`ava}e se i u Novom Sadu, Pan~evu,
Obrenovcu i Smederevu, na vi{e od {ezdeset lokacija, od ko-
jih svaka mora da ispuni standarde Me|unarodne federacije
univerzitetskog sporta (FISU).
Tako veliki i masovan doga|aj iziskuje obimne pripreme, a
va`nu ulogu u normalnom funkcionisawu Beograda ima}e Grad-
ski centar za obave{tavawe i uzbuwivawe.
O planiranim poslovima tokom Univerzijade razgovarali
smo sa magistrom tehni~kih nauka Qubi{om Majstorovi}em,
na~elnikom Centra.
 Kako teku pripreme za predstoje}i obimni i zahtevni
zadatak?
Zadatak ovog centra u vreme odr`avawa Univerzijade
jeste da sva 64 sportska objekta uve`emo u sistem radio-veza,
dakle, da obezbedimo sisteme telekomunikacija. Na svakom
sportskom objektu postavi}emo po jedan radio-ure|aj, koji }e
biti veza sa nama. Svaki sportski objekat, ne samo na terito-
riji Beograda, nego i na teritoriji Pan~eva, Novog Sada, Vr-
{ca, Zrewanina i Smedereva, bi}e ukqu~en u taj sistem. Pored
toga, u svakoj sportskoj hali planiramo postavqawe ru~nih ra-
dio-stanica, a preko wih }e se dostavqati podaci na osnovu
kojih }emo prosu|ivati da li je na{a podr{ka potrebna.
Prvi deo posla, ispitivawe sistema radio-veza na svakom
objektu, ve} je zavr{en. Ono {to je jo{ va`no za nas jeste da }e u
ovom Centru biti {tab Univerzijade, sa~iwen od rukovodstva gra-
da i Univerzijade, predstavnika ministarstava i svih relevant-
nih slu`bi: policije, hitne pomo}i, VMA, inspekcija, komunalnih
slu`bi... Ako se dogodi ne{to vanredno, reagova}emo istog mo-
menta i re{iti problem. S obzirom na to da je potrebno nadgle-
dati 64 objekta, od toga osam van Beograda, bi}e neophodno mak-
simalno anga`ovawe. Va`an zadatak je da organizujemo taj {tab
Raz me na is ku sta va
Nedavno nas je, u organizaciji Ministarstvo odbrane, pose-
tila libijska delegacija. Wihovi oficiri i civilna lica bili su
kod nas na obuci. Najvi{e ih je zanimalo koji su vanredni postupci
u slu~aju hemijskog akcidenta ka`e Qubi{a Majstorovi}, na~el-
nik Gradskog centra za obave{tavawe i uzbuwivawe Beograd.
Pre tridesetak dana posetila nas je i delegacija Svetske
zdravstvene organizacije, koju je zanimalo kako bi grad Beograd, ali
i ~itava Srbija, reagovao u slu~aju pandemije. Naglasili smo da za
svaku vanrednu situaciju, bilo da je u pitawu hemijski akcident, po-
plava, podr{ka pri odr`avawu sportskih i kulturnih manifestaci-
ja, havarijski nestanak struje i vode, imamo razra|eno re{ewe i
na~in ukqu~ivawa u taj sistem.
To je za nas stvarnost, ovaj centar tako funkcioni{e. Mi ra-
dimo u interesu grada i na{e zemqe, svi smo jedan tim, svi smo in-
tegrisani i to odli~no funkcioni{e.
Pri pre me za 25. let wu
Uni ver zi ja du
za br zo
re a go va we
U Grad skom cen tru za oba ve {ta va we
i uz bu wi va we Be o grad pri ku pqa ju se
i ob ra |u ju sve do stup ne in for ma ci je,
pro ve ra va wi ho va po u zda nost, a za tim se
pro sle |u ju nad le `nim in sti tu ci ja ma.
Po {to su jav na ko mu nal na pred u ze }a
va `na za funk ci o ni sa we gra da, upra vo
u vre me odr `a va wa Uni ver zi ja de
sa rad wa Cen tra sa wi ma mo ra bi ti
na iz u zet nom ni vou u slu ~a ju bi lo
ka kvih ne pred vi |e nih okol no sti
ko je bi blo ki ra le funk ci o ni sa we
vi tal nih funk ci ja.
koji }e, na osnovu procene qudi u sportskim objektima, pru`iti neo-
phodnu pomo} u re{avawu komunalnih problema ili davawu neke dru-
ge vrste podr{ke.
 Koje su to krizne situacije u kojima Centar reaguje?
Na{ zadatak je da reagujemo na sve {to nije uobi~ajeno u to-
ku dana, a ti~e se pru`awa pomo}i, zbriwavawa ili normalnog
funkcionisawa grada. Mi smo osposobqeni da odmah reagujemo,
imamo direktne telefonske linije sa Vojskom, policijom, hitnom po-
mo}i, svim komunalnim slu`bama, svim domovima zdravqa... Van-
redna situacija je ako nestane struje u ve}em delu grada, ako nesta-
ne vode, ako se desi zastoj u saobra}aju. Bilo {ta {to ometa uobi-
~ajeno funkcionisawe Beograda svrstava se u vanredne doga|aje.
Pored mobilne telefonije i direktnih veza koje uobi~ajeno kori-
stimo, imamo sisteme specijalnih veza telefonije, a to zna~i mogu}-
nost da kontaktiramo sa javnim komunalnim preduze}ima, zdrav-
stvenim slu`bama na teritoriji Beograda, koje potom ukqu~ujemo u
re{avawe problema. Za sada raspola`emo sa ~etrnaest radio-
mre`a, od kojih je sedam iskqu~ivo u funkciji Gradskog centra za
obave{tavawe i uzbuwivawe. Ostale su funkcionalne mre`e poli-
cije, Vojske, zdravstvenih slu`bi, gde mo`emo da se tako|e pove`emo.
Imamo i kanal Hitne pomo}i, gde dispe~er ima radio-vezu sa svim
vozilima na terenu i vezu sa svim bolnicama. . T. ZE^EVI]
Mr Qubi{a
Majstorovi},
na~elnik Gradskog
centra za
obave{tavawe
i uzbuwivawe
Beograd
 Priprema Mirjana SANDI]
Po~ele ve`be Natoa u Gruziji
Vojne ve`be snaga Natoa
u Gruziji po~ele su u biv{oj
ruskoj vazduhoplovnoj bazi u
Vaziani, isto~no od Tbilisi-
ja. Na ve`bama koje }e trajati
do po~etka juna u~estvova}e
vi{e od 1.000 vojnika iz vi{e
od 12 zemaqa ~lanica Natoa
i partnerskih dr`ava, dok je
nekoliko zemaqa otkazalo
svoje u~e{}e.
Prvobitno je bilo plani-
rano da oficiri i vojske iz
19 dr`ava ~lanica zapadne
vojne Alijanse i dr`ava partnera iz Programa Partnerstvo za mir budu ukqu~eni u ve`bu,
ali je na kraju broj zemaqa u~esnica pao na 14, jer su Jermenija, Kazahstan, Moldavija, Sr-
bija i [vajcarska otkazale svoje u~e{}e.
Prva faza vojne ve`be, kojom }e se proveriti spremnost Komande Natoa i testirati
procedure i ciqevi u bliskoj interakciji me|u snagama na nivou me|unarodnih brigada, tra-
ja}e do 19. maja. U drugoj fazi, od 21. maja do 3. juna, ne}e biti ukqu~eno te{ko vojno naoru-
`awe.
BiH pove}ava u~e{}e na vojnim ve`bama
Bosna i Hercegovina ve}
tre}u godinu u~estvuje u ve-
`bama Cooperative Lancer i
Cooperative Longbow, pove-
}avaju}i svake godine nivo
participacije. Sada je jedan
od najozbiqnijih kandidata za
wihovu organizaciju 2011. go-
dine, saop{teno je iz Mini-
starstva odbrane BiH.
Realizacija ve`be je
kqu~na aktivnost, kojoj pret-
hode planske konferencije,
radionice i sli~ni priprem-
ni doga|aji. Stoga je Bosna i
Hercegovina, u skladu sa IPP-om (Individualni partnerski plan) za ovu godinu, ve} u~e-
stvovala na planskoj konferenciji, dok na ve`bi koja se realizuje u Gruziji u~estvuje sa osam
oficira, dva podoficira i sedam vojnika, ka`e se u saop{tewu.
Novi na~elnik General{taba Vojske Slovenije
Novi na~elnik General-
{taba Vojske Slovenije jeste
general-major Alojz [tajner,
koji je du`nost preuzeo od ge-
neral-potpukovnika Albina
Gutmana. General [tajner je
izjavio da preuzima Vojsku
Slovenije u vremenu koje nije
tako jednostavno i dodao da
poznaje stawe u Vojsci i zna
{ta treba raditi.
Ministarka odbrane Qu-
bica Jelu{i} naglasila je prilikom primopredaje da }e narednih dana na vode}im mestima
u slovena~koj vojsci biti izvr{en i niz drugih rotacija.
32
MERIDIJANI
O smawewu pripadnika
Kfora u junu
Ministri odbrane zemaqa ~lanica
Natoa preispita}e, na sastanku u Briselu
11. i 12. juna, mogu}nost smawewa broja
pripadnika me|unarodnih mirovnih snaga
Kfor na Kosovu i Metohiji, izjavio je
predsednik Vojnog komiteta Natoa admiral
\anpaolo di Paola. Odluka o budu}nosti
Kfora je politi~ke prirode, rekao je Di
Paola na konferenciji za novinare odr-
`anoj tokom sastanka na~elnika general-
{tabova ~lanica Alijanse i partnerskih
zemaqa.
General Di Paola je dodao i da su mi-
nistri ovlastili komandanta snaga Natoa u
Evropi, ameri~kog brigadnog generala Xo-
na Kredoka, da ponudi predloge o eventual-
nom smawewu broja pripadnika Kfora na
Kosovu. Prema zvani~nim izvorima, broj
pripadnika Kfora trebalo bi da bude sma-
wen sa 15.000 na 10.000.
Vlada produ`ila
mandat nema~kim
vojnicima na Kosovu
Nema~ka vlada produ`ila je mandat za
jednu godinu nema~kim vojnicima stacioni-
ranim na Kosovu u okviru me|unarodnih mi-
rovnih snaga. Trenutno se na Kosovu nalazi
2.200 nema~kih vojnika, {to je, posle misi-
je u Avganistanu, najve}i vojni anga`man Ne-
ma~ke u inostranstvu.
Posledwu re~, kada se radi o odluci
vlade da se produ`i mandatat nema~kih voj-
nika na Kosovu, u skladu sa zakonom, da}e
nema~ki Bundestag, odnosno, dowi dom par-
lamenta. Bundestag }e o produ`etku manda-
ta nema~kih vojnika na Kosovu odlu~ivati
krajem maja.
Osnova za misiju nema~kih vojnika na
Kosovu je, kako podse}aju nema~ki mediji,
Rezolucija 1244 UN iz 1999. godine, a iz-
daci za produ`etak mandata Bundesvera na
Kosovu od godinu dana iznose 156 miliona
evra.
15. maj 2009.

Lovac
Pi{e
Aleksandar RADI]
pete generacije
ovodom Dana pobede ruski zvani~nici obna-
P rodovali su planove za budu}nost. U prvom
redu va`nim se mo`e smatrati stav da se, i
pored ekonomske krize i pada cena nafte, ne}e odu-
stati od namere da se obnovi inventar ruske oru-
`ane sile. Novac za modernizaciju mora se prona-
}i i zbog politi~kih motiva, zbog poslova potrebnih
industriji i izvoznih referenci za novi talas pro-
daje ruskih proizvoda {irom sveta, o ~emu se stara
ruska politika.
Na paradi su pokazana sredstva ratne tehnike
iz inventara jedinica prve linije, a za idu}u godinu
ve} se obe}ava velika parada povodom 65. godina
od zavr{etka Otaxbinskog rata. Do tada u vazduh
treba da poleti prvi prototip lovca pete poslerat-
ne generacije. On verovatno ne}e biti na listi va-
zduhoplovnog e{elona parade 2010. godine, ali bi-
}e povod za mnogo pri~a o tome kuda ide ruska od-
brambena industrija i, posebno, vitalno va`an sek-
tor proizvodwe borbenih aviona.
Od sredine osamdesetih godina minulog veka
ruske fabrike proizvode avione porodica Su-27 i
MiG-29, nastale na osnovu zahteva s kraja {ezdese-
tih i po~etka sedamdesetih godina. Mora se prizna-
te da se poku{avalo sa modernizacijom, posebno
avionike, radilo se i na produ`etku me|uremontnih
resursa i `ivotnog veka, {to nisu bile dobre odli-
ke ruske {kole projektovawa i izrade borbenih avi-
ona. Nova re{ewa kori{}ena su na izvoznim mode-
lima aviona, a Ratno vazduhoplovstvo Rusije u vre-
menima mizernog buxeta za modernizaciju moralo
se osloniti na zate~eno stawe, odnosno tehniku
uglavnom nasle|enu iz vremena Sovjetskog Saveza.
Rusija se dr`i Na izlo`bama naoru`awa prikazivani su pro-
stare {kole totipovi modernizovanih letilica, ali na tome se i
ostalo. Skroman broj aviona ima novu avioniku, a
demonstracije namere da se Su-27 i MiG-29 pretvore u vi{enamen-
sile i zato su ske borbene avione ostale su na re~ima i na stra-
za Dan pobede, nicama stru~nih publikacija. Zato ruski lovci kori-
9. maja, preko ste samo poluaktivno radarski vo|ene rakete va-
zduhvazduh, a strani korisnici istih aviona di~e se
i iznad Crvenog aktivno vo|enim raketama, poznatim pod nazivom
trga pro{le amramski (ruski izgovorni oblik oznake ameri~ke
stotine aktivno vo|ene rakete AGM-120 AMRAAM). Posle
katastrofe jednog miga 29 decembra 2008. godine,
primeraka dovedena je u pitawe sudbina resursa od 291 preo-
novih proizvoda stalog miga 29 zbog korozije konstrukcije.
ruske ada ruske vlasti `ele da na~ine o{tar rez i
odbrambene
industrije
S da kona~no krenu u modernizaciju u kojoj }e po-
kreta~ prodora u nova tehnolo{ka re{ewa bi-
ti lovac, odnosno vi{enamenski borbeni avion pe-
kao poruka svetu te generacije. Zamenik premijera Rusije Sergej Iva-
da }e ta dr`ava nov 11. maja najavio je da }e uskoro poleteti novi
avion, uslovno nazvan PAK FA perspektivni avi-
poraditi na jacijski kompleks frontovske avijacije. Za projekto-
obnovi mo}i vawe zadu`eni su stru~waci biroa Suhoj. Tehni~-
P A R A L E L E
ka dokumentacija ve} se nalazi u rukama radnika
fabrike u Komsomolsku na Amuru, u kojoj su se do sa-
da proizvodili avione porodice Su-27 za doma}e
potrebe i izvoz i derivat Su-35, koji se u ruskim
izvorima predstavqa kao primer generacije 4++.
Ivanovu su ve} pokazali prototip lovca pete gene-
racije u zavr{noj fazi monta`e.
ovac, naravno, predstavqa glavni problem za
N PAK FA. Deo tereta Rusija deli sa Indijom,
koja `eli da u~estvuje u razvoju i da obezbedi
transfer tehnologija potrebnih za lokalnu proiz-
vodwu novog aviona. Bi}e to poseban derivat PAK
FA, prilago|en indijskim takti~ko-tehni~kim zahte-
vima. Ima}e dva ~lana posade, za razliku od ruskog
modela, koji }e primarno biti jednosed. Pregovore o
PAK FA Rusija vodi i sa Brazilom, koji `eli da po-
stane proizvo|a~ savremenih borbenih aviona, za
po~etak po licenci. Samo indijski posao vredi oko
deset milijardi dolara, a potencijalni dodatni po-
slovi udvostru~ili bi prihode od izvoza PAK FA i
stabilnu serijsku proizvodwu po~ev{i od 2012. do
2015. godine.
Na svetskom tr`i{tu Rusija se nada da }e ima-
ti prostora u konkurenciji borbenih aviona zato
{to }e za pristojnu cenu (za sada se ne zna kolika
}e ta~no biti) ponuditi avion bez limita na izvoz
visokih tehnologija. Ameri~ki avion F-22 predsta-
vqa izuzetnu borbenu platformu, ali cena i poli-
ti~ki limiti su nesavladivi za znatan broj potenci-
jalnih korisnika.
Ne samo za avione ve} i za sve ostale proiz-
vode odbrambene industrije Rusija vidi tr`i{te u
dr`avama koje `ele da vode politiku nezavisnu od
uticaja SAD. To su dr`ave koje se ne mogu tretirati
kao prostor za otvorenu trgovinu, jer su neke od wih,
na primer Iran i Sirija, konfrontirane interesi-
ma SAD i dela velikih sila EU. U takvim slu~ajevi-
ma ruski izvoz se pretvara u sredstvo za politi~ku
trgovinu, jer jedan od pokazateqa ameri~ko-ruskih
odnosa u nekoliko prethodnih godina bile su prome-
ne ruske odluke o tome da li }e Iran snabdeti sa-
vremenim raketnim sistemima PVO ili ne. U prili-
kama kada su odnosi dve velike sile bili lo{i, u
Moskvi se govorilo o tome kako nema rizika za glo-
balnu bezbednost ako Iran ima sistem S-300. Po-
sle susreta ameri~kih i ruskih zvani~nika obi~no bi
usledile zabrane izvoza u Iran.
Indija i Brazil su za Rusiju primer idealnih
korisnika wihovog naoru`awa. Potrebe novih sila
su velike, mere se desetinama milijardi dolara, po-
liti~ki rizici su niski i zato }e se PAK FA i osta-
la nova sredstva ratne tehnike prvo ponuditi tim
dr`avama. Sada Rusima treba referenca da su u
stawu da proizvode savremene proizvode i zato
PAK FA u`iva podr{ku i zaslu`enu pa`wu dr`avnog
vrha.
33
 marketing Poqska nacionalna holding kompanija
za proizvodwu i promet oru`ja

Gru pa
BU MAR
Gru pa BU MAR naj va `ni ji je
pro iz vo |a~ i do ba vqa~
na o ru `a wa za poq ske
oru `a ne sna ge. Taj hol ding
je vo qom poq skih vla sti
po ste pe no po stao cen tar
kon so li da ci je na ci o nal ne
od bram be ne in du stri je.
Po red zna ~aj ne po zi ci je
ko ju za u zi ma na do ma }em
tr `i {tu, te `i da us po sta vi
stra te {ku sa rad wu sa
mo der nim fir ma ma
ko je se ba ve na o ru `a wem
na svet skom tr `i {tu.
No va stra te gi ja Gru pe BU MAR
usme re na je na raz voj
dru {ta va u we nom sa sta vu,
usva ja we no vih teh no lo gi ja,
a sa mim tim i na po ve }a we
u~e {}a u iz vo zu ro be ko ju
pro iz vo di. Pr vi put u~e stvu je
na ovo go di {wem Saj mu Sistem PVO Kobra
naoru`awa Part ner 2009.

Edvard E. Novak,
predsednik i glavni direktor
BUMAR a. d.
dluku o osnivawu Grupe BUMAR donela je Vla-
da Republike Poqske 2003, na osnovu Stra-
tegije strukturnih promena u poqskoj odbram-
benoj industriji. Ta grupa sada okupqa 19
podre|enih i dva udru`ena akcionarska
dru{tva, koja zapo{qavaju ukupno oko 13.000 vi-
sokokvalifikovanih radnika. Holding je ostao
proizvodni i trgovinski gigant u poqskoj odbram-
benoj industriji, specijalizovan za municiju, ra-
dare, raketna i oklopna sredstva, te za gra|evin-
ske i poqoprivredne ma{ine i usluge u gra|evi-
narstvu.
Vi{egodi{we iskustvo, u svetu priznati i
prepoznatqiv brend, te dostignu}a u sferi uvo|e-
wa novih tehnologija, razlog su {to su partneri
Grupe svetski poznate firme iz oblasti
proizvodwe naoru`awa, kao {to su THA-
LES, SAAB, MBDA, RAFAEL, PATRIA, OTO
MELARA. U kooperaciji sa tim firmama
Grupa BUMAR realizuje velike i brojne
programe za potrebe poqske vojske, ali i
drugih armija. Obavqa usluge i dostavqa
opremu ne samo za oru`ane snage, ve}, ta-
ko|e, za potrebe civilnog sektora, i to
gra|evinske, rudarske i ma{ine za iz-
gradwu puteva, akcesorije za `eleznicu i
druge industrijske proizvode. Weni su
klijenti ukupno vi{e od 40 zemaqa u Evro-
pi, Africi, na Dalekom istoku, u Ju`noj
Americi, ali i SAD.

15. maj 2009

 Pozicija koju sada zauzima Grupa BU-
MAR nije, ipak, stvorena u posledwe vreme.
Uspehe na me|unarodnim tr`i{tima naoru-
`awa i vojne opreme postizala je jo{ se-
damdesetih godina pro{log veka.
Tri de set pet go di na
tra di ci je
Preduze}e za spoqnu trgovinu (PHZ)
BUMAR, ~iji je pravni naslednik dana{wi
BUMAR a.d. sa o.o., osnovano je 1. januara
1971. godine. Tada{wa poqska vlada ovla-
stila je Udru`ewe industrije gra|evinskih
ma{ina BUMAR za trgovinu sa inostran-
stvom. Prvobitno, firma je samo izvozila i
uvozila gra|evinske ma{ine i tehnolo{ke
linije vezane za gra|evinarsku industriju.
Uporedo sa ulaskom na strana tr`i{ta, PHZ
BUMAR po~ela je da {iri svoje kompetenci-
je sedamdesetih pro{log veka to preduze}e
postalo je najva`niji i ekskluzivni izvoznik
ma{ina za zemqane radove i dizali~no-
transportnih ure|aja. Dinami~nom razvoju
firme doprinela je bliska saradwa sa
stranim partnerima, pogotovu onim iz Ve-
like Britanije i Nema~ke. Zahvaquju}i tome
u Poqskoj je pokrenuta proizvodwa savre-
menih ma{ina za gra|evinarstvo, ~iji teh-
ni~ki i upotrebni parametri nisu zaostaja-
li za proizvodima vode}ih svetskih firmi.
Te`ak period za firmu bile su osam-
desete pro{log veka zbog kumulacije duboke
privredne, politi~ke i dru{tvene krize. Iz-
uzetno komplikovan bio je za firmu i po~e-
tak devedesetih, kada je, i pored sveop{teg
entuzijazma probu|enog ponovnim sticawem
suvereniteta i nezavisnosti nakon 45. go-
dina zavisnosti od Sovjetskog Saveza, Poq-
ska po~ela da gradi demokratsku dr`avu, ko-
ja je napu{tala sovjetski model centralnog
upravqawa privredom. Akcionarsko dru-
{tvo uspelo je da prebrodi taj izuzetno te-
`ak period.
Prelomni trenutak u poslovawu fir-
me, pogotovu u uvo|ewu radnih normi u uslo-
vima slobodnog tr`i{ta, predstavqala je
odluka poqskih vlasti da se usvoji Strate-
gija PHZ BUMAR a.d. sa ograni~enom odgo-
vorno{}u. Taj dokument bio je osnov za
osnivawe dru{tva, na ~ijem je ~elu bio PHZ
BUMAR. Oblast poslovawa Grupe postala je
izvoz poqskog naoru`awa i komercijalna
podr{ka procesima modernizacije oru`a-
nih snaga Republike Poqske.
Na sta nak kompanije
Kraj pro{log i po~etak ovog veka obe-
le`ilo je u Poqskoj tra`ewe sistemskih re-
{ewa za restrukturizaciju ~itave nacio-
nalne privrede. I centri poqske odbram-
bene industrije bili su ukqu~eni u to tra-
`ewe. Kao rezultat zajedni~kog rada vladi-
ne komisije i stru~waka iz bran{e, Mini-
starski savet Republike Poqske usvojio je
14. maja 2002. godine Strategiju struktur-
nih promena u industrijskom odbrambenom
potencijalu Republike Poqske za period
20022005. Na osnovu tog dokumenta
2002. osnovana je Grupa BUMAR, kao opera-
tivni holding. Firmi BUMAR, a.d sa o.o.,
pripala je dominantna uloga u odnosu na
druga dru{tva u grupi vezana za proizvodwu
naoru`awa i vojne opreme.
Dosada{wa misija Grupe BUMAR bila
je razvoj izdvojenog, organizovanog dela in-
dustrijskog odbrambenog potencijala Repu-
blike Poqske. Ciq te misije je da se oru`a-
nim snagama Republike Poqske obezbede is- Optoelektronski ure|aj
poruke modernog naoru`awa. Takav izazov
ne samo da je doprinosio ja~awu zna~aja
Grupe me|u doma}im firmama, zbog nemalog
uticaja na nacionalnu bezbednost, ve} i sve
ve}oj zastupqenosti firmi u wenom sastavu
na globalnom tr`i{tu odbrambenih, ali i
civilnih proizvoda. Zahvaquju}i sve dina-
mi~nijem rastu ugovora, kad je u pitawu
opremawe naoru`awem poqske armije, ali
i izvozu naoru`awa i usluga, u petogodi-
{wem periodu Grupa BUMAR vi{estruko je
pove}ala promet, koji se pribli`ava nivou
od 1,5 milijardi dolara godi{we.
Bu du} nost fir me
Novo rukovodstvo dominantne firme,
koje wome rukovodi od 2008, poku{ava da
stvori perspektive za daqi razvoj Grupe BU-
MAR. Zbog toga se smatralo da je neophodno
ja~awe wene pozicije na me|unarodnom tr- Pi{toq P 99
`i{tu, olak{awe pristupa novim tehnolo-
gijama, pove}awe sredstava namewenih is-
tra`ivawima, te poboq{awe konkuretno-
sti proizvoda i cena. Uslov za realizaciju
tih ciqeva jeste stvarawe boqih mogu}nosti
za delovawe i to po principu {to si ve}i,
to vi{e mo`e{. U prilog tome idu i dva
zna~ajna dr`avna dokumenta nedavno usvoje-
na u Poqskoj Strategija nacionalne bez-
bednosti Republike Poqske i Strategija
konsolidacije i pru`awa podr{ke razvoju
poqske odbrambene industrije u periodu
Automatski pi{toq PM 98
20072012.
Nova strategija Grupe BUMAR, koja se
naslawa na ta dva dokumenta, predvi|a po-
stizawe trajne rentabilnosti i finansij-
ske sigurnosti u svim podru~jima biznisa
firme. To ukazuje na potrebu identifika-
cije onih proizvoda u kojima }e Grupa BU-
MAR zahvaquju}i razvoju doma}eg inova-
torstva i dobijenim transferima mo}i
najpotpunije da realizuje svoju misiju. No-
va strategija, pored dinami~ne izvozne
ekspanzije na dosada{wa tr`i{ta i osva-
jawa novih, predvi|a i razvoj trgovine ci-
vilnim proizvodima (tehnologije, ma{ine,
ure|aji i usluge za wih vezane), kao ele-
U ponudi Grupe BUMAR je i {iroka lepeza municije
ment diverzifikacije i osigurawa delat-
nosti Grupe (ciq je da civilna prodaja go-
di{we poraste za 15 odsto).
Grupa BUMAR }e postepeno ja~ati
ukqu~ivawem preduze}a iz oblasti odbram-
bene industrije u kojima vlasni~ki nadzor
vr{i dr`ava razvojno-istra`iva~kih dru-
{tava, koja su dosad bila van Grupe, te voj-
nih remontnih i proizvodnih preduze}a.
Ciq je da se stvori konzorcijum, koji }e
funkcionisati kao Poqska grupa odbram-
bene industrije BUMAR, i koji }e okupiti
35 do 40 akcionarskih dru{tava u nekoli-
ko proizvodnih sektora, ukqu~uju}i sektor
za municiju (koji ve} funkcioni{e), sektor
za kopnenu vojsku, pa za elektroniku, sek-
tor vojnik (firme koje proizvode individu-
alnu opremu za vojsku), potom servis, te va-
zduhoplovni i pomorski sektor. Tako pro-
{irena Grupa zapo{qava}e oko 20.000
radnika, ne ra~unaju}i ogroman broj zapo-
slenih kod kooperanata. Ima}e i sopstveni
istra`iva~ko-razvojni centar sa ozbiqnom
pozadinom i sopstvenim finansijskim sred-
stvima.
Takvi planovi zahtevaju efikasne iz-
vore finansirawa. Taj problem imaju sve
firme koje `ele da se razvijaju. Grupa BU-
MAR je, ipak, u sre}nijem polo`aju. Naime,
pored dr`avnog buxeta, neophodan izvor
finansirawa posta}e specijalni fond
stvoren aktivnim privre|ivawem respekta-
bilnom trajnom imovinom u vlasni{tvu dru-
{tava, koja sa~iwava Grupu.
Resursi Grupe BUMAR dozvoqavaju joj
da optimisti~ki prognozira razvoj holdin-
ga wene rezerve se ne nalaze samo na iz-
uzetno atraktivnim lokacijama u Poqskoj,
nego imaju i veliku tr`i{nu vrednost, pa su
ve} sada predmet interesovawa mnogih do-
ma}ih i inostranih investitora.
Pored toga, strategija upravqawa
Grupom ne ograni~ava slobodu privrednog
delovawa podre|enih dru{tava. [tavi{e,
podre|eni subjekti su obavezni da tra`e
individualne strate{ke partnere. Zahva-
quju}i takvom prilazu, Grupa }e lak{e
funkcionisati na svetskim tr`i{tima nao-
ru`awa.
Navedeni ciqevi nove strategije Grupe
BUMAR realizuju se u tri etape. Trenutno,
zapo~et je proces uvo|ewa u Grupu akcio-
36
narskih dru{tava iz oblasti odbrambene
industrije, koja je preporu~ila dr`ava.
Istovremeno, planira se privo|ewe kraju
programa ispravqawa i reorganizacije u
svim dru{tvima, te stvarawe kompaktnog
sistema i efikasne organizacije upravqa-
wa Grupom (jedinstvena korporativna kul-
tura). U drugoj etapi, kako se predvi|a u sle-
de}e dve godine, trebalo bi da u podre|ena
dru{tva u|u i strate{ki partneri. Pored
toga, nastavi}e se konsolidacija upravqa-
wa proizvodno-uslu`nim sektorima. Posle
zavr{etka svih restrukturizacionih i or-
ganizacionih procesa, kao i onih vezanih
za kapital, Grupa BUMAR u}i }e u tre}u eta-
pu, koja }e, kako se predvi|a, trajati nared-
ne dve godine.
Po nu da
Grupa BUMAR nudi potencijalnim kup-
cima {irok asortiman naoru`awa, ukqu~u-
ju}i, izme|u ostalog: sisteme protivvazdu-
{ne odbrane, oklopna i motorna sredstva,
individualnu opremu za vojnike, opti~ku
elektroniku, municiju, a i ostale proizvode
(i to ne samo vlastite proizvodwe, ve} i
drugih poqskih firmi izvan Grupe, a i stra-
nih firmi). Vredi ista}i da su poqske oru-
`ane snage glavni kupac proizvoda i da ih
~esto naru~uju za potrebe misija u ino-
stranstvu sve donedavno u Iraku, a sada u
Avganistanu i drugim delovima sveta. Zato
su proizvo|a~i Grupe BUMAR prinu|eni da
robu, umesto u magacine i vojna skladi{ta,
upu}uju direktno na teritorije zahva}ene
vojnim dejstvima. Zahvaquju}i tome dolazi
se do veoma brze i prakti~ne verifikacije
parametara tih proizvoda. To istovremeno
doprinosi teku}em uskla|ivawu karakteri-
stika proizvedenog naoru`awa prema zah-
tevima modernog boji{ta. Visoka ocena
Artiqerijski PVO
kompleks LOARA
u~e{}a zasebnih kontingenata poqske voj-
ske u misijama u Iraku i Avganistanu deli-
mi~no je zasluga i visokog kvaliteta proiz-
voda Grupe BUMAR.
U okviru sistema protivvazdu{ne od-
brane Grupa BUMAR nudi artiqerijski pro-
tivavionski kompleks LOARA. U svom sasta-
vu on ima dva protivavionska topa kalibra
35 mm, radar za otkrivawe i pokazivawe
ciqeva, sistem automatskog opti~kog pra}e-
wa i IFF (sistem na{ ili tu|), municiju
AHEAD, APDS, FAPDS, te ugra|ene funkcije
automatizacije komandovawa i rukovo|ewa
za saradwu sa drugim jedinicama sistema
protivvazdu{ne odbrane.
Druga ponuda u okviru tog sistema jeste
protivavionski raketni sistem POPRAD sa
hidrauli~ki izbacivanom prate}om i ciqa-
ju}om glavom, koja sadr`i: optoelektronske
senzore (termovizijska kamera i laserski
mera~ daqine), ure|aj za raspoznavawe
na{ ili tu|, ~etiri lansera raketa
GROM, kompjuter za upravqawe vatrom, si-
stem navigacije i orijentacije, sistem veza
i prenosa podataka. Taj raketni sistem pri-
lago|en je raznim sredstvima transporta.
15. maj 2009.

Me|u oklopnim i mehanizovanim sred-
stvima, koje nudi Grupa BUMAR, jeste i sa-
vremeni oklopni transporter to~ka{ Roso-
mak. Transporter tog tipa, u zavisnosti od
verzije, te`ak je izme|u 14.000 i 26.000
kilograma. Wegovi drugi tehni~ki parame-
tri su slede}i: masa plivawa do 22.500 kg,
maksimalna snaga 360 kW, zasebno ve{a-
we svih to~kova, hidropneumatsko amorti-
zovawe, sa opcijom za regulisawe visine
ve{awa. [asiju je projektovala finska
firma proizvo|a~ naoru`awa PATRIA, a
kupolu sa topom kalibra 30 mm itali-
janska firma Oto Melara. Transporter se
proizvodi u Poqskoj, a proizvo|a~i su Ma-
{inski zavod u [jemjanovicama [qonskim
i Grupa BUMAR. To vozilo otporno je na mi-
ne, {to je vi{e puta dokazano za vreme voj-
ne misije u Avganistanu.
Grupa BUMAR je proizvo|a~ {iroke
lepeze individualne opreme za vojnike. Ta
oprema postala je prioritet u radu mnogih
firmi u sastavu Grupe, zbog potrebe opre-
mawa jedinica poqske vojske koje putuju u
zone odgovornosti poqskih vojnih kontin-
genata u mnogobrojnim misijama u ino-
stranstvu. Ponuda obuhvata: pi{toqe P-
99, kalibra 9 x 19 mm, automatske pi{to-
qe PM-98 GLAUBERYT, kal. 9 x 19 mm, juri-
{ne karabine BERYL i MINI BERYL 5,56 h
45 mm, karabine 12,7 x 99 mm i 7,62 x 51
Oklopni transporter Rosomak
amm WKM-B, te UKM-
2000, snajperske pu{ke
12,7 x 99 mm i 7,62 mm
BOR i ALEX, gas-maske, za-
{titnu ode}u, za{titne
prsluke, {lemove i druge
stvari koje ~ine opremu
pojedina~nog vojnika.
Ponuda optoelek-
tronske opreme Grupe BU-
MAR obuhvata sistem upo-
zoravawa na lasersko
zra~ewe, pasivne dnevno-
no}ne ure|aje za osmatra-
we i merewe, pasivne
dnevno-no}ne ni{anske
sprave i infracrvene nao~are. Pored toga,
proizvodi radare razli~itih vrsta i name-
na. U ponudi holdinga jesu i posmatra~ki
radari dalekog i sredweg dometa 3D, rada-
ri MPA, tihi radari FMCV, te niskoimpuls-
ni radari. Nekoliko akcionarskih dru{ta-
va iz sastava Grupe BUMAR specijalizova-
no se za proizvodwu municije i ubojitih
sredstava. Ponudom je obuhva}ena municija
za pi{toqe, karabine i minobaca~e raznih
kalibara i tipova, protivavionski sistem
GROM avionske bombe, ru~ne granate ra-
znih tipova, te razne vrste baruta i eks-
plozivnih sredstava.
Per spek ti va
U ponudi Grupe BUMAR nalazi se i
oprema koju proizvode firme izvan Gru-
pe, ali uz u~e{}e onih u wenom sastavu.
Obuhvata, izme|u ostalog, lako oklo-
pqen transporter DZIK, koji se izra|uje
u vi{e verzija, a izme|u ostalog kao
transporter, ambulantno vozilo, servi-
sno, kargo ili protivavionsko vozilo. To
je vozilo modifikovano potpuno u skladu
sa `eqama klijenata, te`ine 6.200 kg,
naoru`ano kupolom sa pu{komitraqezom
(daqinski pokretanim). U tom segmentu
ponuda sadr`i jo{ i lako oklopqeno pa-
trolno vozilo TUR II u dve varijante pa-
trolnoj i protivoklopnoj. Osnovni para-
metri tog vozila jesu: oklop
{asije nivoa 2 STANAG 4569
(mogu}a opcija sa nivoom 3 STA-
NAG 4569); oklop za minsku
za{titu nivoa 2A/2B STANAG
4569; ~etvorocilindri~ni di-
zel-motor 4.500 ccm, snage
220 KS; vozilo te{ko 9.400 kg;
nosivost 5 vojnika i 1.000 kg
tereta; naoru`awe: npr., si-
stem KOBUZ RCWS. Ponudom je
obuhva}ena i oprema za obuku:
kontejnerske streqane( raznih
marketing
tipova) i oprema za snabdevawe (kontej-
neri i cisterne za vodu i gorivo, poqske
kuhiwe i pekare i sl.).
Grupa BUMAR je najva`niji proizvo|a~
i dobavqa~ naoru`awa za poqske oru`ane
snage. Ta holding kompanija, jer je takva vo-
qa poqskih vlasti, postepeno postaje cen-
tar konsolidacije nacionalne odbrambene
industrije. Pored zna~ajne pozicije koju za-
uzima na doma}em tr`i{tu, te`i da uspo-
stavi strate{ku saradwu sa modernim fir-
mama koje se bave naoru`awem na svetskom
tr`i{tu. Nova strategija Grupe BUMAR
usmerena je na razvoj dru{tava u wenom sa-
stavu i usvajawe novih tehnologija, a samim
tim i na pove}awe u~e{}a u izvozu robe ko-
ju proizvode. Kako bi se taj ciq postigao,
moraju se uspostavqati novi kontakti i sa-
radwa sa zemqama Evrope i Sveta.
U Evropi je takva zemqa, bez sumwe, i
Srbija. Jo{ uvek `ivi u se}awu svakog Po-
qaka svest o tradicionalnim prijateqskim
vezama izme|u na{a dva naroda. To se ne
odnosi samo na daleku istoriju, kao {to je
period Drugog svetskog rata, kada su se Po-
qaci, u skladu sa nacionalnom filozofi-
jom borbe za va{u i na{u slobodu, bori-
li na mnogim evropskim frontovima i kada
je i poqska krv rosila i srpsku zemqu.
Istorija uzajamnih kontakata obuhvata, ta-
ko|e, i zna~ajan period saradwe poqskih i
jugoslovenskih industrijskih centara, ukqu-
~uju}i i proizvo|a~e naoru`awa. Na`a-
lost, taj je period naglo prekinut tu`nim i
tragi~nim doga|ajima iz polovine devede-
setih pro{log veka.
Rukovodstvo Grupe BUMAR, ipak, sma-
tra da ne postoje nikakve prepreke da se ti
kontakti obnove, jer }e to doneti korist i
jednoj i drugoj strani. S tim u vezi, a imaju-
}i na umu da proizvo|a~i Grupe BUMAR pr-
vi put u~estvuju na Sajmu odbrambene indu-
strije Partner 2009, srda~no pozivaju sve
zainteresovane da posete wihov {tand.
Tenk PT 91 eh
feqton Svet {ifara (2)

Pi{e
Milorad MARKAGI]
Rat za
informaciju
Iza kulisa Prvog Od samog po~etka, teoreti~ari, ali i qudi koji se {iframa i {ifarskim si-
stemima bave prakti~no, poku{avali su da osmisle apsolutno sigurne {ifre.
svetskog rata odvijala
se borba {ifrera i
de{ifranata, borba s
vremenom i sve
O Na izvestan na~in, u tome je najuspe{niji bio francuski diplomata Vi`ner,
tvorac istoimene {ifre, koja se u istoriji kriptografije najvi{e i najdu`e
koristila i poslu`ila kao osnova za daqu nadgradwu tih vrsta {ifara. Raz-
li~ite varijante Vi`nerove {ifre i danas nalaze svoju primenu. Iako je od
po~etka pru`ala mogu}nost ostvarewa apsolutno sigurnog {ifarskog sistema i
skoro tri veka (do pojave Kasiskog i Kerkhofsa) uspe{no odolevala dekriptovawu,
tek je u 20. veku, primenom neperiodi~nog slu~ajnog niza kqu~a sa jednokratnom
komplikovanijim upotrebom, omogu}ena wena apsolutna sigurnost. Postupak {ifrovawa i de{i-
frovawa tom {ifrom mo`e se svesti na matemati~ke relacije koje koriste sabi-
metodama i modelima rawe i oduzimawe po modulu 26. Zbog mogu}nosti realizacije na ure|aju, ova {i-
fra ima i prakti~nu vrednost.
za{tite poruka. Uspeh
Kodovi i kodni re~nici
u toj borbi neretko je Nastanak i razvoj diplomatije uslovili su daqe usavr{avawe {ifre. Prva di-
plomatska predstavni{tva uvedena su ve} polovinom 15. veka. Broj razmewenih in-
omogu}avao i pobedu formacija znatno se pove}avao, a poruke su, u formama raznih izve{taja, preporuka
na onom drugom, i direktiva, postajale sve du`e. Kriptografija, veran saveznik i pratilac diplomati-
je, nastojala je da da se uklopi u vreme. Tada nastaju kodovi re~nici {ifrata, {i-
vidqivijem frontu. fre kod kojih se slova, slogovi, re~i ili ~itave re~enice, predstavqaju zamenama, sa-

38 15. maj 2009.

stavqenim od jednog ili vi{e znakova.
Vreme sredweg veka (od 14. do 17. ve-
ka) predstavqa vreme razvijawa i sve
masovnijeg kori{}ewa kodova.
Pronalazak Morzeovog koda
(1884. godine) predstavqa pravu re-
voluciju u sistemu prenosa infor-
macija, kako u kablovskoj vrsti veza,
tako, kasnije, i u be`i~nom saobra-
}aju. Po{to taj kod, i wemu sli~ne
op{te poznate kodove, ~ine {ifre,
bilo je neophodno prona}i {ifre
koje bi zadovoqile uslove i iskori-
stile prednosti telegrafije, a ujed-
no uspe{no {titile informacije.
Cena prenosa bila je veoma zna~a-
jan faktor, pa se od {ifara zahte-
vala ekonomi~nost, odnosno {to ve-
}a kompresija poruka. To je upravo
razlog zbog koga se u prvoj polovini
20. veka na scenu vra}aju kodovi,
usavr{eni i po obimu i po sadr`aju.
Koriste ih diplomatija, vojska, po-
licija, i to je vreme poznato pod
imenom moda kodova.
U periodu pre Prvog svetskog
rata vode}u ulogu u kriptografiji
imaju zemqe s dugom tradicijom u ovoj
oblasti. Engleska preuzima primat,
ali se i u Francuskoj, Italiji, Ne-
ma~koj i Austrougarskoj intenzivno
KRIPTOLOGIJA
Kriptologija je nauka koja se bavi izu~avawem i de-
finisawem metoda za za{titu informacija (enkripcija) i
za otkrivawe {ifrovanih informacija (dekripcija). ^ine
je dve osnovne oblasti: kriptoza{tita i kriptoanaliza.
Objekti izu~avawa kriptologije su pisane (kripto-
grafija), govorne (kriptofonija), vizuelne (slike, karte,
{eme), ra~unarske i druge poruke.
Rezultate kriptologije kao nau~ne grane, isprva su
koristile samo diplomatija i vojska, a masovnim razvojem
telekomunikacionih sredstava, po~iwu da je koriste sko-
ro sve javne slu`be i veliki sistemi.
KRIPTOZA[TITA
Kriptoza{tita je jedna od dve glavne oblasti kripto-
logije. To je posebna delatnost vojnih, dr`avnih (diplo-
matskih, bezbednosnih, ekonomskih) i drugih organa i or-
ganizacija na poqu za{tite tajnosti informacija pri wi-
hovom preno{ewu telekomunikacionim kanalima.
Kriptoza{tita obuhvata nau~noistra`iva~ki rad na
pronala`ewu kriptolo{kih postupaka i sredstava, orga-
nizaciju kriptoza{tite i wenu primenu u praksi.
Za obavqawe poslova kriptoza{tite formiraju se
posebni stru~ni organi i timovi, a zbog izuzetnog zna~aja
koji imaju, sve oblasti kriptoza{tite svrstavaju se u red
vrhunskih tajni i obavezno se ure|uju posebnim zakonima i
posebnim propisima.
fri, dodequje se peto~lani binarni
niz, kao kodna zamena. Iz prakti~-
nih razloga, prvenstveno zbog brzi-
ne prenosa, poruka je ~esto preku-
cavana na bu{enu petokanalnu tra-
ku, koju je teleprinter ~itao i slao
na liniju.
Koriste}i se Bodoovim re{e-
wem, ameri~ki pronalaza~ Gilbert
Vernam ostvaruje ono {to je mnogi-
ma pre wega bio samo san istovre-
meno {ifrovawe i slawe {ifro-
vane poruke na daqinu. Prakti~nu
primenu taj sistem do`ivqava tek
posle Prvog svetskog rata. On se
zasnivao na izradi dve papirne
trake na kojima su, bu{ewem rupica,
nano{ene petozna~ne kodne zamene
znakova otvorenog teksta i znakova
kqu~a. [ifrovalo se slagawem od-
govaraju}ih impulsa dveju traka, a
{ifrat se, kao niz rezultuju}ih im-
pulsa, slao direktno na liniju. Na
suprotnoj strani obavqao se obr-
nuti postupak. Ovaj proces naziva
se {ifrovawe i de{ifrovawe na
liniji.
Novu dimenziju, vrhunski kva-
litet i ogroman komercijalni us-
peh, tom sistemu obezbe|uju veliki
kriptolozi Parker Hit, uvo|ewem

Primer jedne kodne tablice sa 10h10 poqa

prati i razvija kriptografija. No, u to vreme, kriptografske slu`be
nisu dobro pripremqene, pa {ifre nisu dovoqno sigurne. Nema~ka
pravi po~etni~ke gre{ke, a veliki uspeh engleske Sobe 40, koji se od-
nosi na dekriptovawe Cimermanovog telegrama, u potpunosti mewa
tok Prvog svetskog rata. Ta pojava navodi ve}inu zemaqa da ula`u
mnogo vi{e sredstava, energije i znawa u sna`nije i organizovanije
kriptoslu`be, pa ~ak i da ih udru`uju pred zajedni~kom opasno{}u.
Binarni kod
Francuski pronalaza~ Emil Bodo ostvaruje teleprintersku
verziju Morzeovog koda, prenos poruka promenom elektri~nih sta-
wa na liniji, danas poznat pod nazivom Me|unarodni kod No2. Dva
elementarna stawa, nosioca promena, predstavqaju se binarnim
znacima 0 i 1, a svakom slovu alfabeta, znaku interpunkcije i ci- Primer dela jedne stranice iz kodnog re~nika

39
 feqton
kqu~a za jednokratnu upotrebu, i
Vilijam Fridman, najpoznatiji
ameri~ki kriptolog, koji pronala-
zi kqu~ na bazi slu~ajnosti tako-
zvani slu~ajni kqu~. Kori{}ewe
ovakvih kqu~eva potpuno neutrali-
{e statisti~ke osobine jezika i
napokon obezbe|uje apsolutnu taj-
nost poruka.
Kriptoanaliza i dekriptova-
we, koji se u periodu izme|u dva
svetska rata i za vreme Drugog svet- posebne kwige kodova, u kojoj se slova, re~, re~enice i
skog rata sve vi{e oslawaju na slo-
`ene matemati~ke metode, pred ova-
kvim sistemima ostaju nemo}ni.
Ipak, po{to je u praksi neizvodqi-
vo kori{}ewe takve {ifre za {i-
frovawe svih poruka, wome se {ti-
te samo one visokog stepena pover-
qivosti, kojih je i danas relativno
mali broj.
Ubrzo po pronalasku telefo-
na nastale su i razli~ite ideje o za-
{titi qudskog govora, a prvo re{e-
we patentirano je nakon samo dve
godine, ve} 1881. Prakti~na prime-
na ovih ideja za`ivela je, me|utim,
tek izme|u dva svetska rata. U po-
~etku se govor {titio najjednostav-
nije, izobli~avawem putem inverto-
vawa niskih tonova u visoke i
obratno. Kasnije se pristupilo
transformaciji i drugih parameta-
ra koji odlikuju qudski glas, pa se
tako govor izobli~ava i pomakom
frekventnog opsega i vremenskom
podelom (skrembler).
Ra~unari
u kriptologiji
Da bi se rad sa {ifrom olak-
{ao {irem broju korisnika i u~i-
nio sigurnijim i otpornijim na de-
kriptovawe, qudi su iznalazili i
koristili mno{tvo interesantnih
sredstava i sprava ({tap Skitale
{ifre, Albertijev i Portin kolut,
Sensijerska regleta, partizanska
sprava...), ali i razne ma{ine i
ure|aje (ENIGMA najpoznatija ma-
{ina Drugog svetskog rata, OMI
CR, HAGELIN C-52, {ifrotele-
printer, i mnogi drugi ure|aji za
za{titu pisanih i govornih infor-
macija).
Za potrebe kriptoslu`bi kon-
struisan je i prvi ra~unar ENIAC
(1943. godine). Po~eci dose`u do 1937. godine, kada je odeqewe tologiju. Radi toga se i lingvistika i statisti~ka lingvistika ukqu-
za kriptoanalizu slu`be veze vojske SAD po~elo da koristi ma{i- ~uju u krug nauka, neophodnih pratilaca, pa i sastavnih delova
ne, Hotleritove tabulatore, u intenzivnim poku{ajima razbijawa kriptologije.
japanskih kodova. Vi{e nego o~igledno pokazala se prednost pri-
40
KRIPTOANALIZA
Kriptoanaliza je probijawe {ifrovanih sastava,
pronala`ewe metoda kojima se poku{ava od nerazumqi-
vih podataka do}i do izvornog oblika poruke.
Poruka se {titi kodovawem i enkripcijom ({ifro-
vawem).
[IFRA I KOD
U kriptologiji, {ifra je algoritam za {ifrovawe i
de{ifrovawe serija precizno definisanih koraka koji
slede jedan za drugim.
Iako u obi~noj upotrebi {ifra i kod imaju isto
zna~ewe, u kriptologiji su to bitno razli~iti pojmovi.
U klasi~noj kriptologiji, {ifra je odvojena od koda.
U na~elu, u kodovawu zamewivawe se vr{i na osnovu
fraze zamewuju slu~ajnim nizom znakova. Na primer,
AMHBG je kod za Stigli smo na ciq.
Kod ima svoju terminologiju, analognu onoj za {ifru:
kodirawe, kodni tekst, dekodirawe...
Me|utim, kod ima mnogo nedostataka, kao {to su os-
etqivost na kriptoanalizu i pote{ko}e u baratawu ~esto
preglomaznim kwigama kodova. Zbog toga je i zapostavqen
u modernoj kriptologiji, a {ifra je postala dominantna
tehnika.
Jedan od sa~uvanih primeraka legendarne enigme
(Nastavak u slede}em broju)
mene ovih ma{ina nad ru~nom ob-
radom. One su omogu}avale mnogo-
struko br`u statisti~ku obradu
presretnutih materijala i daleko
uspe{nije dekriptovawe. Kori{}e-
we standardnih, ali i specijalnih
ma{ina za statisti~ku obradu po-
dataka, postaje sve masovnije i pri-
mewuju ga sve strane u Drugom svet-
skom ratu. Sjediwene Ameri~ke Dr-
`ave u potpunosti shvataju zna~aj
dobre organizacije kriptoslu`be
tek posle napada na Perl Harbur,
koji se, na osnovu svih kasnijih ana-
liza, mogao o~ekivati i predvideti
na osnovu uspe{no dekriptovanih
kriptograma.
Od tada po~iwu da se izdvajaju
ogromna materijalna sredstva i an-
ga`uju najistaknutiji stru~waci za
po slove kriptoslu`be SAD. Do kraja
rata ta slu`ba izrasta u xinovsku
instituciju koja raspola`e sa 407
ra~unara (od po~etnih 13 IBM apa-
rata) i ogromnim brojem qudi koja ih
opslu`uje.
Moderna kriptologija danas se
ne mo`e zamisliti bez primene ma-
tematike (matemati~ke statistike,
teorije verovatno}e, teorije infor-
ma cija, algebre...). Matematika je
neophodna osnova kriptologije i we-
na {iroka primena upravo utemequ-
je kriptologiju u nau~nu disciplinu.
Mnogi matemati~ari ([enon, Mihaj-
lo Petrovi} Alas, Kardano, Vijet,
Valis,...) dali su svoj doprinos raz-
voju kriptologije, a savremeni nau~-
nici iz oblasti matematike uzdi`u je
do neslu}enih razmera.
Sa osnovom na intenzivnom
kori{}ewu matematike, kriptolo-
gija je danas nezamisliva i bez
primene elektronike i informati-
ke, kako u procesu {ifrovawa i
de{ifrovawa, u kojima omogu}uju
realizaciju slo`enih matemati~kih
algoritama, tako i u procesu de-
kriptovawa za{ti}enih poruka, gde
omogu}uje detaqne statisti~ke ana-
lize mno{tva kriptomaterijala,
realizaciju slo`enih dekripter-
skih algoritama i relativno brza
pretra`ivawa svih mogu}ih re{e-
wa. Bez primene ra~unara, ostva-
rewe ve}ine ovih zadataka zahte-
valo bi ogroman qudski potencijal
i vreme du`e od jednog prose~nog
qudskog veka.
S druge strane, prou~avawe je-
zika, i govora i pisma, poznavawe
svih wegovih svojstava i obele`ja,
a posebno statisti~kih, od nemer-
qivog su zna~aja i va`nosti za krip-
15. maj 2009.

V E R SK I P RAZ N I C I
15-31. maj
Pravoslavni
19. maj Prenos mo{tiju
Svetog Save Srpskog
21. maj Sveti apostol i jevan|elist
Jovan Bogoslov
22. maj Prenos mo{tiju Svetog oca
Nikolaja
24. maj Sveti ]irilo i Metodije,
Sveti Nikodin Srpski
28. maj Vaznesewe Gospodwe
Spasovdan
29. maj Teodor Vr{a~ki; mu~enik
Vuka{in
Rimokatoli~ki
21. maj Uza{a{}e Gospodinovo
31. maj Duhovi Pedesetnica
SVETI ]IRILO
I METODIJE
Ova dva brata ro|ena su u Solunu, u ku}i
znamenitih i bogatih roditeqa. Stariji brat
Metodije proveo je, kao oficir, deset godina me-
|u Slovenima (makedonskim) i tako nau~io slo-
venski jezik. Po povratku u Gr~ku zamona{io se,
a malo iza toga pridru`io mu se mla|i brat Ki-
rilo (Konstantin). Kada je hazarski car Kagan
tra`io od cara Mihaila propovednike hri{}an-
stva, car mu je poslao bra}u ]irila i Metodija.
Oni su prvo ubedili Kagana i wegove do-
glavnike, a zatim i mnogo naroda preveli u hri-
{}anstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su
slovensku azbuku od 38 slova, a po~eli da prevo-
de crkvene kwige sa gr~kog na slovenski. Na poziv
kneza Rastislava oti{li su u Moraviju da {ire
veru Hristovu, a umno`ene crkvene kwige podeli-
li su sve{tenicima da u~e omladinu. Na papin
poziv stigli su u Rim gde se ]irilo razboleo i
umro 14. februara 869. godine. Metodije se po-
tom vratio u Moraviju i nastavio {irewe vere
me|u Slovenima sve do smrti 6. aprila 885. go-
dine. Wegovo delo nastavili su wegovi u~enici sa
svetim Klimentom kao episkopom na ~elu. Pre-
{li su Dunav i spustili se na jug, u Makedoniju
(Ohrid) i tu produ`ili zapo~eti posao bra}e ]i-
rila i Metodija. [irili su veru i pismenost me-
|u Slovenima.
vremeplov
DOGODILO SE...
17. maj 1917. 24. maj 1860.
U Nici je umro srp- U vojsci Kne`evine Srbije ustano-
ski vojvoda Radomir vqena prva in`iwerijska ~eta. Po-
Putnik. U balkan- ~ev od 3. aprila 1888, ovaj datum
skim ratovima i Pr- proslavqan je kao dan Pionirskog
vom svetskom ratu, bataqona, a od 17. maja 1889. obe-
zakqu~no sa 1916. le`avan je kao dan Prvog i Drugog in-
godinom, bio je na- `iwerijskog bataqona vojske Kraqe-
~elnik {taba Vr- vine Srbije.
hovne komande. Po-
red du`nosti u tru- 30. maj 1992.
pi, bio je profesor na Vojnoj akademi- Doneta Rezolucija 757 Saveta bez-
ji (|eneral{tabna slu`ba, taktika). bednosti Ujediwenih nacija kojom su
uvedene sankcije Saveznoj Republici
21. maj 1894. Jugoslaviji. Savet bezbednosti je bio
Kraq Aleksandar Obrenovi} izvr- re{en da usvoji izvesne mere ~iji je
{io dr`avni udar. Oborio je va`e}i jedini ciq postizawe mirnog re{e-
Ustav iz 1888. godine i vratio na
snagu Ustav iz 1869. godine. Osnovna
wa i ohrabrivawa napora koje su
preduzeli Evropska zajednica i wene
zamisao kraqa bila je vladavina uz
pomo} neutralnih vlada.
zemqe ~lanice.
VOJNI SVE[TENICI U KRAQEVINI SRBIJI
Ministar vojni je 28. maja 1876. doneo Propis o du`nostima vojnih
sve{tenika pri Vrhovnoj komandi, komandi divizija i komandi brigada.
Pri vrhovnoj komandi nalazio se vojni vladika koji je bio na~elnik celog
sve{tenstva pri vojsci i nastojateq crkve Vrhovne komande. Wegova du-
`nost bila je da se slu`ba bo`ija u jedinicama odvija po crkvenim pravi-
lima i propisima. U toku bitke wegovo mesto odre|ivao je na~elnik {taba
Vrhovne komande, a du`nost mu je bila da se stara da svi sve{tenici budu
na svojim mestima radi molitve, bodrewa vojnika i pri~e{}ivawa onih ko-
ji su na samrti.
Du`nosti i prava vojnog sve{tenika pri diviziji bila su ista kao i
vojnog vladike u okviru cele vojske. Divizijski sve{tenik je u dogovoru sa
komandantom divizije odre|ivao dane i na~in odr`avawa ceremonija po-
vodom narodnih praznika, dobivenih bitaka, ili parastosa poginulim voj-
nicima.
Du`nosti vojnih sve{tenika pri brigadama odre|ene su u odnosu na
wihov polo`aj za vreme rata. U toku mar{a trebalo je da iskoriste svaku
priliku da iznemogle i klonule pobude da podnesu o~ekivani napor, u uslo-
vima logorskog `ivota ohrabrivali su qude da lak{e podnose oskudicu i
druge te{ko}e, a pre borbe ukazivali su vojnicima da }e, s verom u boga,
pobediti.
U toku bitke sve{tenici su se nalazili i kod previjali{ta kako bi te-
{ili rawenike i pri~e{}ivali one koji su na samrti.
Pripremio Miqan MILKI]
41
 Letwa
sportska
prvenstva
Druga brigada
Na atletskom stadionu u Kraqevu, bazenu hotela Breza u Vr-
wa~koj Bawi, streli{tu u Ra{koj i sportskim terenima kasarne
Ribnica u Kraqevu, 5. i 6. maja odr`ano je letwe sportsko prven-
stvo Druge brigade Kopnene vojske. Prvenstvo je otvorio komandant
Druge brigade KoV brigadni general Vidoje @ivkovi}.
U Kraqevu su se nadmetala 164 takmi~ara razvrstana u ~eti-
ri ekipe Ra{ka, Kraqevo 1, Kraqevo 2 i KraqevoVaqevo.
Posle dvodnevnih nadmetawa, titulu ukupnog pobednika po-
nela je ekipa Ra{ke, koja je trijumfovala i u atletici i malom
fudbalu. U odbojci je najboqa bila ekipa KraqevoVaqevo, u ori-
jentiringu su predwa~ili takmi~ari iz ekipe Kraqevo 1, dok je u
vojnom vi{eboju i streqa{tvu pobedila ekipa Kraqevo 2.
Najboqi pojedinac u vojnom vi{eboju jeste stariji vodnik Bo-
ban \uri~i}, dok su na ga|awima iz automatske pu{ke i pi{toqa
najboqi bili kapetan Milo{ Milenovi} i stariji vodnik Boris
[ekler.
Priznawa je uru~io zamenik komandanta Druge brigade KoV
pukovnik Du{an Stojanovi}.
Pripadnik 31. pe{adijskog bataqona, vojnik Milo{ Vje{ti-
ca, izborio se za prvo mesto u skoku udaq, dok je profesionalni
vojnik Marko Davidov, iz 30. komandnog bataqona, najdaqe ba-
cio bombu. Na poligonu pe{adijskih prepreka prvo mesto pripa-
lo je potporu~niku Nedeqku Karpi}u, iz 36. tenkovskog bataqona.
Zaslu`eno prvo mesto u odbojci osvojila je ekipa 37. i 38.
mehanizovanog bataqona, a u malom fudbalu najboqa je bila
ekipa 31. i 32. pe{adijskog bataqona.
U ekipnom i sveukupnom plasmanu prvo mesto pripalo je
ekipi 37. i 38. mehanizovanog bataqona iz Kur{umlije. Drugo
mesto osvojila je ekipa Komande brigade, 30. komandnog i 39. lo-
gisti~kog bataqona iz Ni{a, dok je na tre}em mestu ekipa 33.
samohodnog haubi~kog artiqerijskog diviziona, 34. diviziona
LRSV i 310. in`iwerijskog bataqona iz Prokupqa.
Najboqim ekipama nagrade je uru~io potpukovnik Zoran
Naskovi}, na~elnik {taba Tre}e brigade Kopnene vojske.
Z. MILADINOVI]

Tre}a brigada
U Ni{u je odr`ano letwe sportsko prvenstvo Tre}e brigade
Kopnene vojske. Vi{e od 300 oficira, podoficira i vojnika, svr-
stanih u {est ekipa, takmi~ilo se na sportskim terenima kasarne
Kwaz Mihailo, streli{tu Me|a i sportskoj hali [ivara u
Ni{u.
Pripadnici Tre}e brigade Kopnene vojske nadmetali su se u
{est disciplina: vojnom vi{eboju, streqa{tvu, atletici, ori-
jentacionom kretawu, odbojci i malom fudbalu. Obra}aju}i se
takmi~arima na otvarawu prvenstva, komandant brigade pukovnik
^edomir Brankovi} istakao je da su dobra kondicija i fizi~ke
sposobnosti polazna osnova za sticawe i razvijawe vojni~kih
ve{tina.
U sprintu na 100 metara najbr`i je bio vojnik Aleksandar
@or`iki}, iz 34. diviziona LRSV, dok je deonicu od 400 metara
najbr`e pretr~ao stariji vodnik Dragan Jov~i} iz 30. komandnog
bataqona. Na stazi od 3.000 metara pobedu je odneo profesio-
nalni vojnik Jasmin ]ati}, iz 31. pe{adijskog bataqona.

42
 se takmi~ile u klasi jedrilica J 24. Pored vojnih reprezentaci-
ja, na regatnom poqu u~estvovalo je i 25 ekipa iz Italije i cele
Evrope, me|u wima i olimpijski i svetski prvaci.
Trofej pomorske akademije i grada Livorna, kako se zove
regata, predstavqa najboqe organizovanu regatu na Mediter-
anu, koja svake godine okupqa vi{e od 2.000 jedrili~ara iz cel-
og sveta. Oni se takmi~e na oko 1.000 brodova u 12 razli~itih
klasa jedrilica. To je najve}a jedrili~arska manifestacija u
Italiji, a odr`ava se u akvatoriji Tirenskog mora.
Ekipa Vojne akademije dobila je poziv da slede}e godine
u~estvuje na evropskom i svetskom prvenstvu u klasi jedrilica
J 24, koje se odr`ava u Turskoj, a planirano je da u avgustu nas-
tupi na svetskom vojnom prvenstvu u Poqskoj.
S. L.
Veliki uspeh
jedrili~ara
Vojne akademije
Jedrili~arska ekipa Vojne akademije vratila se iz Livor-
na u Italiji, gde je u~estvovala na internacionalnoj regati
Trofej pomorske akademije i grada Livorna, na kojoj je osvo-
jila tre}e mesto u konkurenciji mediteranskih i crnomorskih
zemaqa i 13. mesto u svetu.
U posadi Vojne akademije bili su kapetan korvete Sveti-
slav [o{ki}, trener i vo|a tima, poru~nik korvete Jovan Kri-
vokapi}, skiper, i potporu~nik Aleksandar \or|evi} i studen-
ti Ilija Kolarski, Zoran Jovanovi} i Dragan Lazi}.
Prvo mesto osvojila je ekipa Bahreina, za drugo su se iz-
borili Italijani, a tre}e mesto pripalo je ekipi [vedske. U
klasifikaciji Mediterana i Crnog mora prvo mesto osvojila
je Italija, dok je drugo mesto zauzela ekipa Slovenije.
Pozivu italijanske pomorske akademije i grada Livorna,
ove godine odazvalo se 19 zemaqa, sa ukupno 20 ekipa koje su
I II
III IV
 Aktom 96642 od 2. 03. 2009. godine, Gra|evinska direkcija Srbije obavestila je Ministarstvo odbrane da su u vreme zakqu~ewa Ugovora o prenosu prava kori{}ewa izme|u Gra|evinske direkcije Srbije i Mini-
starstva za infrastrukturu, stanovi u Novom Sadu i ^a~ku bili u fazi izgradwe. Nakon zavr{etka i eta`irawa stanova, do{lo je do izmena povr{ina, struktura i numeracije stanova koji su Zakqu~kom Vlade 05 broj 360-
5141/2008-1 od 6. 12. 2008. godine opredeqeni Ministarstvu odbrane.
Navedenim zakqu~kom za re{avawe stambenih pitawa zaposlenih u Ministarstvu odbrane, u Novom Sadu je opredeqeno ukupno 20 stanova i to: tri jednosobna, sedam dvosobnih i deset trosobnih stanova, a u ^a~ku
ukupno 9 stanova i to: tri jednosobna i {est dvosobnih stanova.
Prema dobijenim podacima iz gore navedenog akta, do{lo je do izmena u odnosu na tabelarni pregled stanova po Konkursu objavqenom u ,,Slu`benom vojnom listu dana 10. 02. 2009. godine, tako da su sada za raspo-
delu u Novom Sadu stanovi slede}e strukture: tri jednosobna, tri jednoiposobna, ~etiri dvosobna i deset trosobnih stanova a u ^a~ku devet dvosobnih stanova.

V VI
 MINISTARSTVO ODBRANE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE
raspisuje
KONKURS
za prijem profesionalnih pripadnika Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na vanredno {kolovawe za sticawe
stru~nog naziva specijaliste u`e specijalizacijeu Vojnomedicinskoj akademiji
Profesionalni pripadnici VS i MO mogu konkurisati za prijem na van-
redno {kolovawe za sticawe stru~nog naziva specijaliste u`e specijali-
zacije u Vojnomedicinskoj akademiji u {kolskoj 2009/2010. godini iz sle-
de}ih oblasti:
1. endokrinologije,
2. hematologije,
3. kardiologije,
4. kardiovaskularne hirurgije,
5. ishrane zdravih i bolesnih qudi,
6. klini~ke toksikologije,
7. klini~ke farmakologije,
8. medicinske mikologije,
9. nefrologije,
10. parazitologije,
11. reumatologije,
12. virusologije,
13. klini~ke neurofiziologije,
14. gastroenterologije.
Za prijem na {kolovawe za sticawe stru~nog naziva specijaliste u`e spe-
cijalizacije u Vojnomedicinskoj akademiji mogu konkurisati kandidati koji
ispuwavaju slede}e uslove:
OP[TI USLOVI:
da su dr`avqani Republike Srbije;
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog krivi~-
nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|i-
vani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci;
da imaju stru~ni naziv specijaliste u odre|enoj nau~noj oblasti, odno-
sno disciplini.
POSEBNI USLOVI:
da su zavr{ili odgovaraju}u specijalizaciju sa najmawe vrlo dobrim
uspehom, za u`u specijalizaciju:
na rednom broju 1. iz interne medicine, ginekologije ili pedijatrije;
na rednom broju 2. iz interne medicine, pedijatrije ili transfuziologije;
na rednom broju 3. iz interne medicine, pedijatrije ili infektologije;
na rednom broju 4. iz op{te hirurgije ili de~ije hirurgije;
na rednom broju 5. iz higijene, pedijatrije, interne medicine, medicine
rada ili op{te medicine;
na rednom broju 6. iz interne medicine, pedijatrije, infektologije, kli-
ni~ke farmakologije, neurologije, psihijatrije, neuropsihijatrije, kli-
ni~ke fiziologije ili medicine rada;
na rednom broju 7. iz bilo koje grane medicine;
na rednom broju 8. iz mikrobiologije;
na rednom broju 9. iz interne medicine ili pedijatrije;
na rednom broju 10. iz mikrobiologije ili infektologije;
na rednom broju 11. iz interne medicine ili pedijatrije;
na rednom broju 12. iz mikrobiologije ili infektologije;
na rednom broju 13. iz neurologije;
na rednom broju 14. iz interne medicine ili pedijatrije.
da poznaju engleski jezik na nivou prvog stepena prema kriterijumu Cen-
tra za strane jezike Vojne akademije, odnosno na nivou 1-1-1-1 STANAG
6001;
da su u toku slu`be imali povoqne sve slu`bene ocene, a da za dva po-
sledwa ocewivawa imaju ocenu najmawe vrlo dobar;
da su postavqeni (raspore|eni) na formacijsko (radno) mesto za koje je
predvi|ena u`a specijalizacija i da su na tom mestu proveli najmawe dve
godine.
NA^IN KONKURISAWA:
Kandidati iz Vojske Srbije molbe dostavqaju pretpostavqenim komandama
ranga brigade i vi{eg, a kandidati iz Ministarstva odbrane svojim orga-
nizacionim jedinicama ranga uprave i vi{eg, najkasnije do 1. juna 2009.
Uz molbe za prijem na usavr{avawe kandidati prila`u slede}a dokumenta:
pravilno popuwen Upitnik za {kolovawe, prilog broj 3. Uredbe o sta-
wima u slu`bi profesionalnih vojnih lica i o unapre|ivawu oficira i
podoficira (Slu`beni glasnik Republike Srbije, br. 112/08 i 9/09);
overeno uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak
ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti,
odnosno da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du`em
od {est meseci;
overenu fotokopiju diplome o zavr{enoj specijalizaciji (ako u diplomi
nema prose~ne ocene uspeha, prila`e se izvod iz mati~ne kwige slu{ala-
ca specijalizacije u VMA);
overen sertifikat o stepenu poznavawa engleskog jezika po STANAG
6001, odnosno uverewe Vojne akademije.
Pretpostavqene komande organizacione jedinice definisane za prijem
molbi kandidata za prijem na usavr{avawe, vr{e popuwavawe Upitnika
za {kolovawe u rubrikama pod brojem 10. do 12. i kompletiraju predloge
dokumentima iz slu`benih evidencija po slede}em:
od{tampan i overen obrazac KOLP kandidata,
potvrdu da u prethodnom periodu nije upu}ivan na {kolovawe istog nivoa.
Kopije dokumenata koje se prila`u moraju biti overene od strane nadle-
`nog stare{ine.
Molbe svih kandidata sa kompletnom dokumentacijom, dopuwenom sa osta-
lim potrebnim dokumentima iz slu`benih evidencija i predlozima pretpo-
stavqenih stare{ina, nadle`ne organizacione jedinice Ministarstva od-
brane i Vojske Srbije dostavqaju Upravi za kadrove Sektora za qudske
resurse Ministarstva odbrane, najkasnije do 10. juna 2009. godine.
Nepotpune i nekompletne molbe ne}e se uzimati u razmatrawe.
Uprava za kadrove ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji nisu izabrani.
Na sistematske lekarske preglede, radi utvr|ivawa zdravstvene sposob-
nosti za {kolovawe, bi}e upu}eni samo oni kandidati, koji budu izabrani
za prijem na vanredno {kolovawe za sticawe stru~nog naziva specijali-
ste u`e specijalizacije u Vojnomedicinskoj akademiji.
Nakon izbora kandidata za upu}ivawe na usavr{avawe Uprava za kadro-
ve }e nadle`ne organizacione jedinice Ministarstva odbrane obavestiti
o rezultatima konkursa.
Po~etak usavr{avawa izabranim kandidatima bi}e regulisan naknadno,
posebnom naredbom o prijemu izabranih kandidata na poslediplomske stu-
dije oblika u`e specijalizacije. Me|usobne obaveze Ministarstva odbrane
Republike Srbije i lica upu}enih na usavr{avawe reguli{u se ugovorom.
Testirawe kandidata radi odre|ivawa stepena poznavawa engleskog jezi-
ka realizova}e se u Centru za strane jezike Vojne akademije, 26. maja
2009. godine, sa po~etkom u 08.30 ~asova. Prijave kandidata za testira-
we dostaviti Vojnoj akademiji do 25. maja 2009. godine. Kandidati sa so-
bom treba da ponesu pribor za pisawe i li~na dokumenta.
Odlukom ministra odbrane poni{ten je Konkurs za prijem profesional-
nih pripadnika MO i VS na vanredno {kolovawe za sticawe stru~nog na-
ziva specijaliste u`e specijalizacije u Vojnomedicinskoj akademiji, obja-
vqen u magazinu Odbrana'' broj 78 od 15. decembra 2008. godine. Uprava
za kadrove ne}e vra}ati konkursnu dokumentaciju.
Kandidati koji `ele da konkuri{u za navedeno usavr{avawe, a ve} su ra-
nije konkurisali po poni{tenom konkursu, potrebno je da u skladu sa uslo-
vima ovog konkursa izvr{e dopunu ranije dostavqene konkursne dokumen-
tacije podno{ewem molbe sa Upitnikom za {kolovawe.
Ostalu ranije dostavqenu konkursnu dokumentaciju ne treba ponovo do-
stavqati.
Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u: Sektoru za
{kolovawe i NIR Vojnomedicinske akademije, na telefon: 31-511, odno-
sno 011/2668-624, i Upravi za kadrove Sektora za qudske resurse Mi-
nistarstva odbrane, na telefon: 23-513, odnosno 011/3201-513.
47
 MINISTARSTVO ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE
SEKTOR ZA QUDSKE RESURSE
UPRAVA ZA KADROVE

raspisuje

KONKURS
za prijem kadra MO i VS na redovne poslediplomske studije iz medicine
u Vojnomedicinskoj akademiji

Profesionalni pripadnici MO i VS mogu konkurisati za 1. koji je zavr{io medicinski fakultet i polo`io stru~ni
prijem na redovne poslediplomske studije u Vojnomedi- ispit (prednost za dobijawe specijalizacije }e imati
cinskoj akademiji u {kolskoj 2009/2010. godini radi sti- kandidati sa ve}om prose~nom ocenom u toku studija);
cawa stru~nog naziva specijaliste u oblasti medicine iz: 2. koji u toku slu`be ima sve povoqne ocene, ~iji je pro-
sek ocena u toku slu`be najmawe vrlo dobar i koji za
a) oficiri: posledwi period ocewivawa pre upu}ivawa na usavr{a-
1. anesteziologije sa reanimatologijom 1 vawe ima ocenu najmawe vrlo dobar;
3. koji je u vojnoj slu`bi proveo najmawe dve godine
2. interne medicine 1 efektivne slu`be, a izuzetno i kra}e ako je osnovne aka-
demske studije zavr{io sa prose~nom ocenom 8,51 i vi-
3. neurologije 1 {om;
4. koji poznaje engleski jezik najmawe na nivou 1-1-1-1
4. op{te hirurgije 2 STANAG 6001 ili na nivou prvog stepena prema kri-
terijumu Vojne akademije;
5. op{te medicine 5 5. koji u 2009. godini nije stariji od 35 godina za hirur-
{ke grane, a 40 godina za ostale grane medicine;
6. ortopedije 2 6. koji u prethodnom periodu nije upu}ivan na {kolovawe
istog nivoa.
7. patolo{ke anatomije 1

8. psihijatrije 2 b) Za prijem na usavr{avawe mo`e konkurisati

vojni slu`benik:
9. radiologije 1 1. koji je zavr{io medicinski fakultet i polo`io stru~-
ni ispit (prednost za dobijawe specijalizacije }e imati
10. sudske medicine 1 kandidati sa ve}om prose~nom ocenom u toku studija);
2. koji je u MO i VS proveo najmawe dve godine efektiv-
11. urologije 1 ne slu`be;
3. koji u toku slu`be imao najmawe vrlo dobre slu`bene
12. vazduhoplovne medicine 2 ocene;
4. koji poznaje engleski jezik najmawe na nivou 1-1-1-1
STANAG 6001 ili na nivou prvog stepena prema kriteri-
b) vojni slu`benici: jumu Vojne akademije;
1. anesteziologije sa reanimatologijom 1 5. koji u 2009. godini nije stariji od 40 godina;
6. koji u prethodnom periodu nije upu}ivan na {kolova-
2. interne medicine 2 we istog nivoa.

3. neurologije 1
NA^IN KONKURISAWA:
4. radiologije 1
Kandidati iz Vojske Srbije molbe dostavqaju pretpostavqe-
Na konkurs se mogu javiti kandidati ako ispuwavaju sle- nim komandama ranga brigade i vi{eg, a kandidati iz Mini-
de}e uslove: starstva odbrane svojim organizacionim jedinicama ranga
Uprave i vi{eg, najkasnije do 1. juna 2009. godine.
OP[TI USLOVI KONKURSA:
Uz molbe za prijem na usavr{avawe kandidati prila`u slede-
da su dr`avqani Republike Srbije,
}a dokumenta:
da se protiv wih ne vodi krivi~ni postupak ili postupak zbog
krivi~nog dela za koje se goni po slu`benoj du`nosti, odnosno
pravilno popuwen Upitnik za {kolovawe, prilog broj 3.
da nisu osu|ivani za takva dela kaznom zatvora u trajawu du- Uredbe o stawima u slu`bi profesionalnih vojnih lica i o
`em od {est meseci. unapre|ivawu oficira i podoficira (Slu`beni glasnik Re-
publike Srbije, br. 112/08. i 9/09);
overeno uverewe o dr`avqanstvu Republike Srbije,
POSEBNI USLOVI KONKURSA:
potvrdu nadle`nog organa da se protiv wih ne vodi krivi~ni
a) Za prijem na usavr{avawe mo`e konkurisati ofi- postupak ili postupak zbog krivi~nog dela za koje se goni po
cir: slu`benoj du`nosti, odnosno da nisu osu|ivani za takva de-
la kaznom zatvora u trajawu du`em od {est meseci;

48 15. maj 2009.

 overenu kopiju diplome uverewa o zavr{enom prethod-
nom {kolovawu (ako u diplomi uverewu nema prose~ne
ocene uspeha, prila`e se izvod iz predmetnih ocena);
overenu kopiju diplome o polo`enom stru~nom ispitu;
sertifikat o stepenu poznavawa engleskog jezika po STA-
NAG 6001, odnosno uverewe Vojne akademije.
Pretpostavqene komande organizacione jedinice definisane
za prijem molbi kandidata za prijem na usavr{avawe, vr{e po-
puwavawe Upitnika za {kolovawe u rubrikama pod brojem 10.
do 12. i kompletiraju predloge dokumentima iz slu`benih evi-
dencija po slede}em:
od{tampan i overen obrazac KOLP kandidata,
potvrdu da u prethodnom periodu nije upu}ivan na {kolova-
we istog nivoa.
Kopije dokumenata koje se prila`u moraju biti overene od stra-
ne nadle`nog stare{ine.
Molbe svih kandidata sa kompletnom dokumentacijom, dopuwe-
nom sa ostalim potrebnim dokumentima iz slu`benih evidencija
i predlozima pretpostavqenih stare{ina, nadle`ne organiza-
cione jedinice Ministarstva odbrane dostavqaju Upravi za ka-
drove Sektora za qudske resurse Ministarstva odbrane, najka-
snije do 10. juna 2009. godine.
Nepotpune i nekompletne molbe ne}e se uzimati u razmatrawe.
Uprava za kadrove ne}e vra}ati dokumenta kandidatima koji ni-
su izabrani.
Na sistematske lekarske preglede, radi utvr|ivawa zdravstvene
sposobnosti za vojnu slu`bu, bi}e upu}eni samo oni kandidati ko-
ji budu izabrani za prijem na redovne poslediplomske studije iz
medicine u Vojnomedicinskoj akademiji.
Mali oglasi
Pitomci i stare{ine 32. klase Vojne akademije
Kopnene vojske obele`i}e jubilarnu 30. godi{wicu zavr{et-
ka klase 30. maja 2009. godine u 10.00 ~asova, na Vojnoj
akademiji u Beogradu.
Radi organizacije aktivnosti i izrade programa sve~anosti,
potrebno je dolazak potvrditi, najkasnije, do 20. maja 2009.
godine.
Za bli`e informacije mo`ete kontaktirati nekog od ~lanova
Organizacionog odbora:
- general-majora dr Bo`idara Forcu
(telefon: 011/20-63-833 ili 064/83-29-031);
- general-majora Petra Radoj~i}a
(telefon: 011/20-63-836 ili 064/83-29-045);
- general-majora Radivoja Vukobradovi}a
(telefon: 011/36-03-005 ili 064/83-29-005);
- pukovnika dr Dragana Gostovi}a
(telefon: 011/20-63-516 ili 064/56-22-749);
- pukovnika mr Dragi}a Mari}a
(telefon: 011/36-03-314 ili 064/23-06-288) ili
- pukovnika Milutina Vuja{evi}a
(telefon: 011/20-63-267 ili 064/145-86-78).
Obele`avawe 26 godina zavr{etka {kolovawa 31. klase
Vazduhoplovnotehni~ke vojne akademije Rajlovac odr`a}e se
u Ni{u, 6. juna 2009. godine, u 11 ~asova, u Klubu Vojske Sr-
bije. Zainteresovani pripadnici klase treba da potvrde do-
lazak najkasnije do 25. maja 2009. na telefon 018/522583
ili vojni lokal 20-251.
Nakon izbora kandidata za upu}ivawe na poslediplomske
studije oblika specijalizacije Uprava za kadrove }e nadle`ne
organizacione jedinice Ministarstva odbrane obavestiti o re-
zultatima konkursa.
Poslediplomske studije oblika specijalizacije obavqa}e se u
Vojnomedicinskoj akademiji, po Nastavnom planu i programu Voj-
nomedicinske akademije, pred ~ijom komisijom }e slu{aoci po-
lagati specijalisti~ki ispit. Po~etak usavr{avawa izabranim
kandidatima bi}e regulisan naknadno, posebnom naredbom, kada
im se obezbedi zamena na du`nosti. Me|usobne obaveze Mini-
starstva odbrane Republike Srbije i lica upu}enih na usavr{a-
vawe reguli{u se ugovorom.
Testirawe kandidata radi odre|ivawa stepena poznavawa en-
gleskog jezika realizova}e se u Centru za strane jezike Vojne
akademije, 26. maja 2009. godine, sa po~etkom u 8.30 ~asova.
Prijave kandidata za testirawe dostaviti Vojnoj akademiji do
25. maja 2009. godine. Kandidati sa sobom treba da ponesu pri-
bor za pisawe i li~na dokumenta.
Ostala obave{tewa u vezi sa Konkursom mogu se dobiti u:
Sektoru za {kolovawe i NIR Vojnomedicinske akademije, na
telefon: 31-511, odnosno 011/2668-624, i
Upravi za kadrove Sektora za qudske resurse Ministarstva
odbrane, na telefon: 23-513, odnosno 011/3201-513.
O D L U K A
o poni{tewu konkursa
za prijem
profesionalnih pripadnika
Ministarstva odbrane
i Vojske Srbije
na vanredno {kolovawe
za sticawe stru~nog naziva
specijaliste u`e specijalizacije
na Vojnomedicinskoj akademiji
Poni{tava se konkurs za prijem profesi-
onalnih pripadnika Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije na vanredno {kolovawe za sti-
cawe stru~nog naziva specijaliste u`e speci-
jalizacije na Vojnomedicinskoj akademiji, ob-
javqen u magazinu Odbranabroj 78 od 15.
decembra 2008. godine.
49
 [AH

IZABRANA PARTIJA To je taj osvetni~ki potez, s kojim jer je boqe bilo vratiti pe{aka sa STUDIJA
je u zasedi ~ekao tako dugo! 19... e4.
OSVETA 7..gf6 8. Dh4 dc4 9. Td1 Ld7 10. 19...ef4 20. Dd4! f6 21. Df4 Dc5 E. Dobresku, 1956.
IZ ZASEDEE e3 Se5 22. Se5 Le8 23. Sg4
Pilsberi Lasker Suo~en sa novinom, ni veliki La- Tempo za tempom, forsiranim
Kembrix Springs, 19004. sker ne nalazi pravi put. Kasniji potezima beli prisiqava protivni-
1. d4 d5 2. c4 e6 3. Sc3 Sf6 4. analizatori su s pravom naveli ka na iznu|ene poteze otkako je crni
Sf3 c5 5. Lg5 kao boqe alternative 10...Le7 ili uzeo pe{aka na b2.
S vremena na vreme odaberemo 10...f5. 23...f5 24. Dh6 Kf7
za na{u rubriku poneku klasi~nu 11. Se5 fe5 12. Dc4 Db6 13. Le2
partiju. Ovo je duel velikana s po- Db2
~etka 20. veka. Taj duel ima svoju Bilo je to vreme kada je Lasker
predistoriju. Osam godina ranije ve} bio izgradio legendu o sebi, a
Pilsberi je u Petrogradu do`iveo deo te legende bio je i wegov obi~aj
katastrfolan poraz igraju}i ovu da prihvata `rtve. I sada je ugra-
varijantu Tara{eve odbrane. bio pe{aka, ali }e ravnote`a
5...cd4 6. Dd4 Sc6 uskoro biti naru{ena - na wegovu
{tetu. Beli: Kc6, Dg2, Te1, La5, c3
Lasker ponavqawe varijante Crni: Kd3, Le3
smatra principejilnim pitawem, 14. 0-0 Te8 15. Dd3 Tc7 16. Se4
ali... Le7 17. Sd6 Kf8 18. Sc4 Db5 19. f4 Mat u dva poteza.
7. Lf6! I daqe Lasker tera mak na konac, 1. c4!
Iznudica. 1...L bilo gde 2. De4
CITATI mat.
U~io sam ruski u vojnoj {koli u Danskoj. Ina~e znam dosta i srp- Beli: Kg1, Dh6 Td1, Tf1, Le2, Sg4, a2, Na 1...Ld4 2. De2 mat.
skohrvatskih re~i, pa redovno prelistavam va{e novine jer ~itam }i- e3, g2, h2
Crni: Kf7, Dc5, Tc7, Th8, Le7, Le8, Na 1...Kd4 2. Dd5 mat.
rilicu. Nedavno sam video na prvoj strani naslov Stop za cene.
Pro~itao sam tekst, ali mislim da cene niko ne mo`e da zaustavi. One a7, b7, e6, f5, h7
ska~u u celom svetu Ina~e, do ludila me dovodi ~iwenica da mnogi glu-
paci u svetu imaju veliku mo}. 25. Lc4! Tc6 26. Tf5 Df5 27.
(Bent Larsen u razgovoru s Branislavom Tf1 Df1 28. Kf1 Ld7 29. Dh5 Kg8 Pripremio
Raki}em vo|enim 2001. godine.) 30. Se5 Rade MILOSAVQEVI]
1:0 majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: katastarski, do, Alt-

saraj, ogrizak, agnati, artikl, platinasto, se, stanovi, aerati, PI,

man, aneroid, Ta, konobarice, ma{ina,tarpan, gavijal, Amiga, ban,
luks, savane, Tito, alpaka, ALU, bat, k, NTI, prekriti, odron, Na, ai,
Danka, zalagati, mir, s, Air, Awa, molovi, reka, Tigran, Elio, Ivi,
A
B
R
O X [
Zorica Mini}.
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
17. ^ovek sklon pesimizmu, 18. Direktiva, uputstvo, 19. [ibqe, `bun, 1. Vrsta morskog dupqara, 2. Vodi~ slonova, kornak, 3. Inicijali pisca
Q

20. Nosioci najvi{e nagrade (lat.), 21. Supstance za izvo|ewe hemijske

S
reakcije, 23. Mu{ko ime, Lionard, 24. Za kratko vreme, 25. Mlin na vo-
di, 26. Povrh, povi{e, 27. Vrsta lipe, 28. Ugrofinski pade`, 29. Vodene
Andri}a, 4. Vojni~ka odela, monture, 5. @ensko ime, Irena, 6. Admini-

N
strativni slu`benik, 7. Planina u Srbiji, 8. Malen, si}u{an, 9. Tre}a
A
Betovenova simfonija, 10. Nota solmizacije, iza do, 11. Selo kod Le-
S
A
pra`ivotiwe, 30. Nagli preokret re~enice (gram.), 31. Mu{ko ime, Mio-
A skovca, 12. Francuski pisac, Viktor, 13. Curiti iz ne~ega kap po kap,
K

drag, Mija, 32. Upala zglobova (med.), 33. Svitati, razdawivati se 34. Sto- 14. Naseqe i op{tina u severnoj Francuskoj, 15. Islamska politi~ka sek-
ti deo hektara, 35. Sportsko dru{tvo (skr.), 36. Sredwevekovni vojnici ta suprostavqena sunitima, 16. Vrsta ymijolikog gu{tera, 18. @ensko ime,
O

sa grudnim oklopom, 37. Tu|, stran, 39. Verdijeva opera, 40. Pripadnik 19. Namerno, imaju}i nameru (izr.), 20. Napraviti, na~initi ,21. Sport-
arijevske rase, 41. Srpski fudbaler, Marko, 42. Vrsta minerala, 43. Ma- ski klub iz Ceqa (Slovenija), 22. Jediwewa cijana sa metalima, 24. Srp-
li no}ni insekti dvokrilci, sli~ni komarcima, 44. Jediwewa amonijaka,
w
45. Nekada{wi porez na vino, 46. Erotika, eroti~nost 47. Biv{a
peva~ica, Amanda, 48. Pisac re~nika (lat.), 49. Vikarijati, kapelanstva,
R G
50. Izumrla ptica trka~ica, moavka, 51. Mali {e{iri, 52. Norve{ki
polarni istra`iva~, ruald.
M
ska TV stanica, 25. Pu{tati klicu, 27. Vr{iti izbor me|u sobom, 28. Uto-

L
pisti~ka na~ela, utopija, 30. Prosipati te~nost iz suda, 31. Vrsta tkani-
ne, 32. U punoj meri, potpuno, 33. Visinske ta~ke (str.), 34. Grad u {paniji,
36. Delo Radoja Domanovi}a, 37. Kowi (pesn.), 38. Mu{ko ime, irilo
odmila, 40. Kico{, fi}firi}, 41. Stariji ~ovek, ~i~a odmila, 43. Koji

\
R

pripada nama, 44. Ostrvqe kod Nove Gvineje, 46. Auto-oznaka Oregona,
47. Inicijali pesnika Du~i}a.

50 15. maj 2009.


CENE
U VOJNOM ODMARALI[TU
VRWA^KA BAWA ZA 2009. GODINU
VOJNA
TURISTI^KA AGENCIJA
Beograd, Resavska 34A
Hotel BREZA
USLOVI PRODAJE:
1. Doplata za pansionski ru~ak u VU
VRWA^KA BAWA je 330,00 din. po osobi
dnevno za sve kategorije korisnika do
1. 5. 2009, a od 1. 5. iznosi 350,00 din.
po osobi dnevno.
2. Usluge rezervacija u Vojnoj
turisti~koj agencijiBeograd napla}uju se
u iznosu od 1.062,00 din, po jednoj
sme{tajnoj jedinici. U cenu je ura~unat
PDV.
3. Gosti pla}aju jo{ i boravi{nu taksu,
koja je odre|ena odlukom republi~kih
organa i osigurawe.
deponovawem ~ekova na recepciji hotela ili
tel. 011/2636-535 ;
tel. 011/32-03-342; 011/32-01-887;
fax 011/36-16-155
prve usluge, odobrava se 5% popusta na cenu
pisanoj formi uz prilagawe rezervacije i
slu`bena spre~enost i sl. ), {to se mora i
turizam
4. Za izvr{ene rezervacije, u
odmarali{tu Vrwa~ka Bawa gosti, pored
jednokratne uplate aran`mana, mogu usluge
pla}ati u vi{e rata:
VU VRWA^KA BAWA u 5(pet)
rata: prva rata, prilikom rezervacije u
iznosu od 20 % vrednosti aran`mana, druga
rata u iznosu od 20 % vrednosti aran`mana ,
u toku boravka u hotelu. Preostali iznos
deli se na tri jednake rate i to: tre}a rata
30 dana po odlasku iz hotela, ~etvrta rata
60 dana po odlasku i peta rata 90 dana
po odlasku iz hotela. Za 3, 4 i 5. ratu
~ekovi se deponuju u hotelu.
Na 7 rata, za boravak od 7 i vi{e
dana, samo za pripadnike Vojske
Srbije i Ministarstva odbrane,
putem administrativne zabrane preko RC
Ministarstva odbrane i to: prva rata u
visini 30% vrednosti aran`mana, prilikom
rezervacije, a preostalih {est mese~nih rata
deponovawm ~ekova na recepciji hotela ili
putem administrativne zabrane preko RC
Ministarstva odbrane.
Za avansnu uplatu kompletnog
aran`mana, najkasnije sedam dana pre
pansiona/ polupansiona, za boravak od
sedam i vi{e dana.
U VU V. BAWA odobrava se van-
sezonski popust od 10 % na objavqene
cene u periodu od 1. 4. do 1. 7. 2009.
za boravak od nedeqe do ~etvrtka.
U istom periodu deca do sedam godi-
na starosti borave gratis.
6. POPUSTI ZA DECU: deca do tri
godine, ukoliko ne koriste poseban le`aj i
hranu, ne pla}aju usluge boravka, osim
osigurawa. Deca od tri do deset godina imaju
slede}i popust:
30 % ako koriste hranu i poseban
le`aj,
50 % ako koriste ili le`aj ili hranu i
70 % ako koriste zajedni~ki le`aj sa
roditeqima i ne koriste hranu.
Deca od tri do deset godina mogu
koristiti samo jedan popust.
7. OTKAZI: otkazi se dostavqaju u
original uplatnice. Povra}aj iznosa je
regulisan prema Posebnim uputstvima za
primenu cena u vojnim odmarali{tima.
U slu~aju vi{e sile (smrt u porodici, bolest,
dokazati odgovaraju}im dokumentom,
upla}eni iznos se vra}a u celosti
uz odbitak manipulativnih tro{kova.
Iznos na ime tro{ka rezervacije
se ne vra}a.
Uz ovaj program va`e Posebna uputstva
za primenu cena u vojnim odmarali{tima.
51
 Od prvog susreta i prezentacije proizvoda, preko potpisivawa ugovora, do isporuke posledweg
poru~enog proizvoda, koristimo na{e iskustvo zasnovano na skoro 40 godina prisustva na
me|unarodnom tr`i{tu. To je razlog za{to uspevamo da odgovorimo va{im zahtevima.
 ARSENAL29
S p e c i j a l n i p r i l o g

LOVAC BOMBARDER F-84G U NA[EM VAZDUHOPLOVSTVU

Dolazak
tanderxeta

SAMOHODNA HAUBICA 122MM D-30/04

SORA

SAVREMENE RAKETNE TOPOVWA^E

Naoru`ane
do zuba
 S A M O H O D N A H A U B I C A

SADR@AJ
Samohodna haubica 122 mm
D-30/04 SORA
Spoj dva dobra sistema 2
Ameri~ko-hrvatski pi{toq XD
Ekstremno slu`beni 7
Kineski baca~i granata
Standardno vodno
i ~etno oru`je 10
Laka takti~ka vozila - JLTV
Boqa za{tita
u vru}im zonama 12
Savremene raketne topovwa~e
Naoru`ane do zuba
Novi sjaj prvog galeba
16 Spoj dva dob
O`ivqavawe istorije 20
Lovac bombarder F-84G u na{em Samohodna haubica SORA nastala je otvorenom ugradwom
vazduhoplovstvu delova i sklopova pokretnih po pravcu haubice 122 mm D-30J
Dolazak tanderxeta 22 na modifikovanu osnovu terenskog automobila FAP 2026 BS/AV.
Savremene bespilotne i bespilotne Takvo re{ewe spoj je dva proverena sistema, koja se nalaze
borbene letelice u operativnoj upotrebi na{ih oru`anih snaga du`e vreme.
Nebeski izvi|a~i 28
Za wih je veoma dobro organizovan sistem logistike i obuka.
Funkcionalni model modernizovane haubice nedavno je
Priprema
Mira [vedi} pro{ao vatrenu proveru na poligonu TOC-a u Nikincima.

2 15. maj 2009.

1 2 2 M M D - 3
ra sistema
anas u na{im oru`anim snagama ve}i-
nu klasi~nog oru|a vatrene podr{ke
D ~ine vu~na artiqerijska sredstva. Kako
bi taj rod Kopnene vojske mogao da od-
govori novim zahtevima boji{ta, neop-
hodno je da se, izme|u ostalog, pove}a we-
gova takti~ka i strategijska pokretqivost.
Tako razvoj samohodnih artiqerijskih oru-
|a mo`e da se odvija u dva pravca: na guse-
ni~noj ili na to~ka{koj osnovi. Izra`enije
su prednosti to~ka{ke osnove ni`a cena
razvoja i odr`avawa, ve}a brzina i slo-
boda kretawa po putevima (pokretqivost
0 / 0 4 S O R A
van puteva uporediva je sa guseni~nim osno-
vama), mawa masa sistema, te jednostavnija
i br`a obuka poslu`ilaca.
To su bili presudni argumenti da pre
pet godina zapo~ne modernizacija haubice
122 mm D-30J. Odnedavno, posle zavr{etka
funkcionalnog modela, i uspe{nih kontrol-
nih ispitivawa na poligonu Tehni~kog opit-
nog centra u Nikincima, mo`emo samo pra-
titi daqe faze razvoja tog sistema, koji je
dobio oznaku D-30/04 i naziv SORA.
Nosilac razvoja te samohodne haubi-
ce jeste Vojnotehni~ki institut, a za izra-
29
du je zadu`en IMK 14. oktobar, Fabri-
ka ma{ina, specijalnih vozila i sistema
Kru{evac.
Nastanak
funkcionalnog modela
Sve je po~elo marta 2004. godine, ka-
da je na osnovu sagledavawa postoje}eg sta-
wa i tendencija razvoja i uvo|ewa u opera-
tivnu upotrebu artiqerijskih sistema za va-
trenu podr{ku u svetu, a i opredeqewa da
se u naoru`awu artiqerijskih jedinica ta-
da{we VSCG zadr`i kalibar 122 mm, tak-
ti~ki nosilac (tada{wa Uprava artiqerije
G[ VSCG) doneo odluku da se pristupi mo-
Upravqawe vatrom
Radi opremawa modernizovane ha-
ubice 122 mm D-30/04 SORA savreme-
nim podsistemom za upravqawe vatrom
predlo`eno je da se ugradi balisti~ki
ra~unar u svaku haubicu. On bi trebalo
da ima mogu}nost rada u dva moda. Prvi
predstavqa rad balisti~kog ra~unara i
ostalih elemenata SUV na oru|u u slu-
~aju da samohodna haubica 122 mm SO-
RA dejstvuje samostalno, nezavisno od
ostalih oru|a. U tom slu~aju balisti~ki
ra~unar sra~unava}e elemente za ga|a-
we unetog ciqa za to oru|e, uz prethod-
no unete sve potrebne podatke za oru|e,
municiju i meteorologiju.
U drugom modu balisti~ki ra~unar
na oru|u radi kao pokaziva~ elemenata
ga|awa, prima podatke koji ukqu~uju i
elemente za ga|awe od komandnog ra~u-
nara koji se nalazi na komandnom mestu
ili na mestu rukovaoca vatrom i {aqe
neophodne podatke o stawu i polo`aju
oru|a komandnom ra~unaru.
dernizaciji haubice 122 mm D-30 (D-30J).
Na osnovu zakqu~aka sa sastanka u tada{woj
Upravi za istra`ivawe, razvoj i proizvodwu
NVO (UIRP) i zahteva Uprave artiqerije,
UIRP NVO odobrila je otvarawe zadatka u
planu NIR-a kod nosioca planirawa Upra-
ve artiqerije, Sektora KoV G[ VSCG, za
Modernizaciju haubica 122 mm D-30 i D-
30J (SORA D-30/04). Onda je sklopqen ugo-
vor izme|u VTI i 14. oktobra, kao izvr-
{ioca za izradu funkcionalnog modela.
Daqi razvoj diktirale su mogu}nosti
proizvo|a~a, `eqe da se snizi cena proiz-
vodwe i, naravno, izmene koje su uobi~ajene
za bilo koju modernizaciju.
Oktobra 2005. potpisan je prvi aneks
ugovora, kojim je predvi|eno da se umesto
terenskog automobila kamaz, formule po-
gona 6h6, koristi FAP 2026 BS/AV. Tokom
3
aprila naredne godine ispitivana je ot-
pornost kabine ga|awem tog terenca i za-
kqu~eno da nema potrebnu ~vrsto}u koja bi
omogu}ila da osnovni sektor dejstva nao-
ru`awa bude u smeru vo`we. Na osnovu tog
ispitivawa izmewena je koncepcija moder-
nizovane haubice 122 mm D-30/04 SORA i
predlo`eno da osnovni sektor dejstva nao-
ru`awa bude suprotan od smera vo`we.
Zbog toga je VTI oktobra 2006. predlo`io
takti~kom nosiocu za artiqeriju, tada{woj
Upravi za razvoj General{taba Vojske Sr-
bije, da izmeni po~etne takti~ko-tehni~kih
zahteve.
U me|uvremenu su se, zbog odlaska u
penziju, u VTI-u smewivali rukovodioci
radnog tima. Prvi rukovodilac radnog ti-
ma i ~ovek koji je zapo~eo rad na tom si-
stemu bio je pukovnik Novak Mitrovi},
ina~e zaslu`an za razvoj samohodne hau-
bice 152 mm NORA-B, od koje je kasnije na-
stala i samohodna haubica 155 mm NORA-
B52. Posle wega za rukovodioca radnog
tima postavqen je potpukovnik Srboqub
Ili}, koji je u svojoj karijeri bio zadu`en i
za razvoj protivoklopnog topa 100 mm TO-
PAZ. Kada je on oti{ao u penziju, decem- U mar{evskom polo`ju
bra 2007, formiran je novi radni tim, sa-
stavqen od pripadnika Sektora za klasi~- FAP 2026 BS/AV. Takvo re{ewe predsta-
no naoru`awe i Sektora za motorna vozi- vqa spoj dva proverena sistema, koja se na-
la, a za rukovodioca radnog tima posta- laze u operativnoj upotrebi na{e vojske du-
vqen je Mihajlo Trailovi}. `e vreme. Za wih je veoma dobro organizo-
Do sredine 2008. kru{eva~koj fabri- van sistem logisti~ke podr{ke, te obuka ko-
ci predata je konstrukciona dokumentacija risnika.
za sve podsklopove oru|a, ali su zavr{e-
tak izrade funkcionalnog modela SORA-e
diktirali drugi neo~ekivani problemi. Pove}awe dometa
Po~etkom ove godine anga`ovan je i
TRZ ^a~ak. Nakon pregleda protivtrzaju}eg Ve}e efikasno dejstvo projektila na
ure|aja i izravwa~a osnovnog naoru`awa, ciqu, veliki domet i preciznost stalni su
te monta`e svih neophodnih podsklopova na zahtevi kada se razvija nova ili modifi-
modifikovanu osnovu terenskog automobi- kuje postoje}e municije.
U odnosu na osnovni projektil (TF- Sredstvo ima ugra|en
la, u TRZ-u su najpre sklopili, a potom ugra- mehanizam za podizawe rezervnog to~ka
dili osnovno naoru`awe na vozilo. 462) za tu haubicu, novi }e imati ve}i do-
met i bi}e efikasniji na ciqu, uz zadr`a-
Kada je u IMK 14. oktobar komple- Namewena je za op{tu vatrenu podr-
vawe postoje}e cevi. Laborisana ko{u-
tiran funkcionalni model, mogla su da za- qica tih projektila je ista, pa samim tim {ku sopstvenih jedinica nivoa brigade.
po~nu konstruktorska ispitivawa u Nikin- projektili ostvaruju isto par~adno-ru{e- Dobra pokretqivost i manevarska svoj-
cima. Ciq je bio da se proveri pouzdanost }e dejstvo na ciqu. Su{tinske razlike ne- stva, respektivna vatrena mo}, domet i
sistema, svih sklopova i utvrdi uticaj vi- ma, sem u zadwem delu projektila. Kada se efikasnost projektila na ciqu ~ine SO-
bracija, naprezawa i natpritiska na vozi- na laborisanu ko{uqicu ve`e (navije) RA-u dobrim re{ewem za sada{we i budu-
lo, a samim tim i na posadu. upu{teno ({upqe) dno projektila, bi}e }e potrebe artiqerijskih jedinica KoV
Prva ga|awa pokazala su da je do- formiran projektil HEERHB XM08, a sa Vojske Srbije.
bijeno izuzetno stabilno i pouzdano ar- jedinicom generatora gasa formira se U mar{evskom polo`aju cev je usme-
tiqerijsko oru|e, ~ija je budu}nost zaga- projektil HEERBB XM09. rena u smeru vo`we i postavqena pod ele-
rantovana. Cena jedinice generatora gasa sva-
vacijom od +10. Glavni sektor dejstva
kako je ve}a od cene upu{tenog ({upqeg)
osnovnog naoru`awa suprotan je od smera
Mo di fi ka ci je dna, pa }e, u normalnim uslovima upotre-
vo`we. Na taj na~in zadr`ano je puno poqe
be, projektil sa generatorom gasa biti
Samohodna haubica SORA nastala je namewen za ga|awa na dometima ve}im dejstva po visini (od -5 do +70), omogu-
otvorenom ugradwom delova i sklopova po- od 18.000 metara isti~e Mihajlo Tra- }eno neposredno ga|awe u punom poqu dej-
kretnih po pravcu haubice 122 mm D-30J na ilovi}. stva po pravcu (po 25 levo i desno) i nije
modifikovanu osnovu terenskog automobila bilo potrebe za ugradwom nove oklopne

4 15. maj 2009.


Na vatrenom polo`aju:
poqe dejstva po visini
je od -5 do 70 stepeni
kabine. Sve to uticalo je na smawewe mase
sredstva i skra}ewe vremena razvoja, a
samim tim i na umawewe tro{kova razvoja
ka`e Mihajlo Trailovi}, rukovodilac
radnog tima.
Terenski automobil FAP 2026 BS/AV
jeste vozilo nosivosti 6.000 kg i formule
pogona 6h6 (pogon je realizovan na sva tri
mosta, a prva osovina je upravqa~ka). U au-
tomobil su ugra|eni dizel-motor snage 188
kW, sistem elasti~nog oslawawa i pneuma-
tici sa centralnom regulacijom pritiska,
koji obezbe|uju visoku pokretqivost i pro-
Dopunski oja~an hodnost oru|a na putevima sa razli~itom
osnovni ram podlogom i van puteva.
Mihajlo Trailovi} ka`e da su radi
ugradwe osnovnog naoru`awa na poznatom
terencu izvr{ene izvesne modifikacije.
Ukloweno je postoje}e hidrauli~no vitlo, a
umesto wega su u modifikovanu hidrauli~nu
instalaciju ukqu~eni kraci i oslona stopa,
te mehanizam podiza~a rezervnog to~ka. Iza
kabine voza~a ugra|ena je kabina za tri ~la-
na posluge sa pripadaju}om opremom i li~-
nim naoru`awem. Tu se, tako|e, nalazi i ma-
gacin za municiju sa borbenim kompletom od
24 metka. Osa projektila, odnosno ~aura sa
barutnim puwewem, paralelna je sa uzdu-
`nom osom vozila.
Magacin je koncipiran tako da omo-
gu}ava lako preuzimawe municije i izra|en
je od pancirnih limova kako bi bila obez-
Iza kabine voza~a ugra|eni su kabina za poslugu be|ena odgovaraju}a za{tita od natpritiska
i magacin za municiju barutnih gasova pri ga|awu. Ispod magacina
29
Novo balisti~ko
re{ewe
Novo balisti~ko re{ewe podra-
zumevalo bi projektovawe novog sklo-
pa cevi, du`ine najmawe 45 kalibara
i barutne komore pove}ane zapremi-
ne, novu municiju (projektili optimi-
zovanih aerodinami~kih karakteri-
stika ERFB, sa generatorom gasa i
upu{tenim dnom), nosa~ tereta za po-
trebe pro{irewa namene, tj. izvr{a-
vawa posebnih takti~kih zadataka, te
nova barutna puwewa.
Eventualno, bi}e rekonstruisani
protivtrzaju}i ure|aj i izravwa~a, zbog
dejstva ve}ih optere}ewa prilikom
opaqewa, koja bi se javila kao posle-
dica novog balisti~kog re{ewa.
Uvo|ewe u upotrebu takvog re{ewa
omogu}ilo bi pove}awe najve}eg dometa
na oko 30 km, uz istovremenu mogu}nost
kori{}ewa postoje}ih, jeftinijih, pro-
jektila za mawe domete.
za municiju ugra|ena su dva hidrauli~ki po-
kretana kraka. Oni se u borbenom polo`aju
spu{taju kako bi se obezbedila stabilnost
oru|a prilikom ga|awa isti~e rukovodi-
lac radnog tima.
Dopunski je oja~an osnovni ram auto-
mobila. Ispod zvona, koje nosi osnovno na-
oru`awe, ugra|ena je oslona stopa na koju
se oslawa oru|e prilikom opaqewa. Ta sto-
pa se pri prelasku iz mar{evskog u borbeni
polo`aj spu{ta, dok se u obrnutom slu~aju
podi`e. Na ergonomski pogodnom mestu ugra-
|en je hidrauli~ki razvodnik sa komandama
koji omogu}ava prevo|ewe krakova i oslone
stope iz mar{evskog u borbeni polo`aj i
obrnuto, te rad mehanizma za podizawe re-
zervnog to~ka.
Da qe fa ze raz vo ja
Kada se ispitivawima poka`e da ta-
ko koncipirano oru|e zadovoqava zahte-
ve u pogledu stabilnosti pri ga|awu i one
vezane za pona{awe u toku vo`we, pre}i
}e se u drugu fazu razvoja. Prototip }e
imati ugra|en sistem za upravqawe va-
trom i bi}e automatizovane neke funkcije
sistema.
Radi skra}ewa vremena potrebnog
za otvarawe vatre i ukupnog vremena za-
dr`avawa na vatrenom polo`aju SORA }e
imati automatski sistem za prevo|ewe iz
mar{evskog polo`aja u borbeni, i obrnu-
to, te za zauzimawe elemenata za ga|awe.
5
 Roboti umesto
vojnih lekara
meri~ki istra`iva~i izradili su prototip robotizo-

A vane vojne poqske bolnice sa daqinskim upravqa-

wem, Trauma Pod, za koju ka`u da }e uskoro mo}i da
u potpunosti zameni tim vojnih lekara na rati{tu.
Prototip se sastoji od trorukog robota hirurga koji je za-
mi{qen kao novi Benxamin Pirs, poznatiji kao Hokaj ili So-
kolovo oko, lik iz popularne ameri~ke serije M.A.S.H. o vojnoj
bolnici za vreme rata u Vijetnamu.
Robota hirurga asistira sistem od 12 drugih robota,
ukqu~uju}i i govorni automat nazvan Hot lips (Vrele usne)
po nadimku koji je u seriji imala glavna sestra Margaret Hu-
lihen.
Roboti-sestre dodaju robotu hirurgu instrumente, a kre-
vet-robot, kome je pripala uloga anesteziologa, bele`i vital-
ne znake, ubrizgava te~nosti i daje kiseonik.
Izgled zvona koje nosi osnovno naoru`awe Zadatak Trauma Pod-a je brzo zbriwavawe vojnika ra-
wenih u borbi pre wihovog prebacivawa u bolnicu.
Da bi se pove}ala brzina ga|awa i smawio zamor posluge i broj Sistem ima za ciq odr`avawe vitalnih funkcija pacij-
poslu`ilaca bi}e ugra|en automatski puwa~ za projektile i ~au- enta. Wegov primarni zadatak je da u~ini minimum neophodan za
re sa barutnim puwewima, koji }e biti koncipiran tako da omo- stabilizaciju stawa rawenog, na primer da zaustavi krvare-
gu}ava puwewe osnovnog naoru`awa pri svim elevacijama cevi, we, objasnio je Pablo Garsija, jedan od stru~waka kalifornij-
obja{wava Mihajlo Trailovi}. ske istra`iva~ke grupe SRI Interne{enel koja radi na raz-
U toj fazi razvoja predvi|ena je i ugradwa podsistema za voju sistema.
odre|ivawe polo`aja i orijentaciju oru|a sa ra~unarom za vo- Robot hirurg ima tri ruke. U jednoj dr`i endoskop koji omo-
|ewe i navigaciju voza~a. Taj podsistem ukqu~uje sistem za glo- gu}ava osobi koja upravqa robotom na daqinu da vidi unut-
balno pozicionirawe (GPS), ure|aj za orijentaciju oru|a u ra{wu sliku rawenog, dok druge dve ruke dr`e hirur{ke in-
osnovni pravac, ure|aj za odre|ivawe uzdu`nog i bo~nog nagiba strumente.
oru|a, te navigacioni ra~unar kod voza~a kako bi mogao da se Robot hirurg }e mo}i da obavqa pojedine jednostavne za-
kre}e po ve} zadatoj putawi ili da prati kretawe do zauzimawa datke bez qudske pomo}i kao {to je postavqawe kop~i.
polo`aja. Ceo sistem trebalo bi da stane u jedan kofer.
Ugradwom sistema za upravqawe vatrom sa balisti~kim ra-
~unarom i odgovaraju}im senzorima eliminisa}e se uticaj qudskog
faktora iz procesa upravqawa vatrom, smawiti vreme reagova-
wa, pove}ati verovatno}a poga|awa prvim metkom i {tedeti muni-
cija. Bi}e mogu}e ga|awe u svim meteorolo{kim uslovima dawu i
no}u, jednostavnije i lak{e povezivawe sa ra~unarskim i ostalim
delovima sistema, i stvori}e se mogu}nost povezivawa i komuni-
kacije sa pretpostavqenim komandama.
U slede}oj fazi predvi|eno je da se pove}aju domet i efika-
snost na ciqu, a zadr`i postoje}a cev (du`ine 32,75 kalibara).
Na kraju, bi}e razvijeno novo balisti~ko re{ewe, koje podrazume-
va du`u cev i nove projektile sa optimizovanim aerodinami~kim
karakteristikama (ERFB) i generatorom gasa ~ime }e najve}i do-
met biti pove}an na oko 30 kilometara.
Rok za zavr{etak tre}e faze razvoja je do kraja 2014.
Ako se uka`e potreba, a na zahtev naru~ioca, bi}e mogu}a
konverzija tog oru|a u kalibar 105 mm, ugradwom cevi kalibra
105 mm, koja ima unutra{we balisti~ko re{ewe istovetno kao kod
haubice M56, M56/33, M101, M101/33 i M101A1/33. Iz tog oru-
|a treba da se realizuje najve}i domet oko 19.000 m sa razornim
projektilom 105 mm ER-BB M02, mase 13,7 kg, ~iji je razvoj zavr-
{en za potrebe izvoza.
Mira [VEDI]
Foto dokumentacija Vojnotehni~kog instituta

6 15. maj 2009.

 A M E R I ^ K O
Zahvaquju}i jasnim i dobro
vidqivim ni{anima,
dobro odre|enoj te`ini,
kvalitetnom i konstantnom
okidawu, iz pi{toqa XD
veoma se lako, precizno
i ta~no ga|a. Nema ve}ih
nedostataka i svakako je
dobar izbor za slu`beno
i samoodbrambeno oru`je,
naro~ito kad se ima u vidu
wegova, za ameri~ke pojmove,
relativno skromna cena
od 498 dolara.
- H R V A T S K I P
Ekstremno
slu`beni
i{toq HS 2000 prvi je hrvatski pi-
{toq sa polimerskim ramom, koji se
P pojavio na svetskom tr`i{tu 2000 go-
dine. Iako nije nudio nikakva origi-
nalna re{ewa, ve} je gotovo bio kopi-
ja gloka, stru~wacima se ipak svideo zbog
visokog kvaliteta. U Americi su ga Nacio-
nalna garda i nekoliko policijskih organi-
zacija odabrali kao slu`beno oru`je, ali je
interesovawe na tr`i{tu naglo opalo zbog
pojave novih modela pi{toqa. Me|utim, da
je re~ o kvalitetnom pi{toqu potvr|uje i ~i-
wenica da se po~etkom 2002. na tr`i{tu
Amerike pojavio ponovo HS 2000, ali sada
kao proizvod nadaleko ~uvene ameri~ke fa-
brike oru`ja Springfield Armory iz Ilinoisa.
Ta fabrika je jo{ od po~etka 20. veka
jedna od vode}ih proizvo|a~a ru~nog vatre-
nog oru`ja u Americi i uglavnom je orijenti-
sana na proizvodwu pu{aka i mitraqeza iz
vojnog programa. U posledwe vreme ~uvena je
i po tome {to su u woj znali da otkupe goto-
ve modele pi{toqa, pa ih posle kozmeti~kih
doterivawa prodaju kao svoje. Tako su i u HS
I [ T O Q X D
29
2000 videli idealnu priliku da bez skupih
i komplikovanih ulagawa obezbede sebi mo-
del posledwe generacije. Hrvati se nisu bu-
nili i to im je i{lo u prilog jer serijska
proizvodwa u domovini nije daleko odmakla.
Pi{toq HS 2000 je preko no}i pre{ao
okean i postao ameri~ki model XD (Extreme
Duty ekstremno slu`beni). Naravno, re-
nomiranoj fabrici kao {to je Springfield Ar-
mory nije bilo te{ko da na tr`i{te odmah
izbaci tri trenutno najpopularnija pi{toq-
ska kalibra u sferi slu`benog oru`ja. Tako
su svetlost dana ugledali XD-9 (9 mm para),
koji ima kapacitet okvira od 15 metaka; XD-
40 (.40 S&W) kapaciteta 12 metaka, i XD-
357 (.357 SIG), koji tako|e ima kapacitet od
12 metaka.
Ko re ni
Put do pi{toqa XD zapo~eo je 1991. u
fabrici pored Slavonskog Broda gde se
proizvodio prvi hrvatski pi{toq PHP, ko-
ji je predstavqao adaptaciju ~uvenog nema~-
7
kog valtera P-38 iz Drugog svetskog rata.
Prema mi{qewu nekih, kopija slavnog pi-
{toqa ura|ena je na veoma skup na~in. Nai-
me, original je pred Drugi svetski rat i u
toku rata proizvo|en metodom presovawa
~eli~nog lima (~ime je omogu}ena brza i ma-
sovna proizvodwa koja je nema~kim jedini-
cama tada bila preko potrebna), dok je PHP
izra|en glodawem iz jednog komada.
Pi{toq PHP je veoma dobro izbalan-
sirano oru`je koje se odreklo nekih eleme-
nata koji su krasili legendu indikatora
metka u le`i{tu i mogu}nosti spu{tawa uda-
ra~a putem poluge ko~nice na zatvara~u. Me-
|utim, dugme dr`a~a okvira je na pravom me-
stu za strelce koji se slu`e desnom rukom u
predwem korenu {titnika obara~e. Kod PHP
modela, kada se metak nalazi u cevi, ko~nica
se mo`e spustiti u polo`aj zako~eno i pri-
likom povla~ewa obara~e aktivira}e se
udara~, koji u takvom slu~aju ne dohvata udar-
nu iglu pa shodno tome nema ni opaqewa.
Vra}awem ko~nice u polo`aj otko~eno u
dab eksn modu mo`e se ispaliti prvi metak.
Pi{toq ima dobro ura|enu cev, a bra-
vqewe je odra|eno sa proverenim Waltherim
sistemom padaju}om blok-bravom.
Na po~etku proizvodwe PHP je nu|en
u tri osnovne verzije modela: standard-
ni, koji raspola`e sa cevi du`ine od 125
mm (ukupna du`ina je 205 mm i te`ina mu je
957 grama sa praznim okvirom), kompaktni
sa du`inom cevi od 100 mm i takmi~arski
sa cevi od 152 milimetara.
Kod slede}eg modela, koji je dobio ozna-
ku HS-95, pre{lo se sa valterovog sistema
bravqewa na modifikovani brauningov.
Posle velikih medijskih promocija pi-
{toq se veoma brzo na{ao na tr`i{tu, ali
tamo nije zabele`io neki ve}i uspeh. ^ak su
ga u toku ratnih dejstava hrvatski vojnici
rado mewali i to u odnosu tri PHP za jedan
CZ-99.
Po ugle du na glo ka
Za vreme stare Jugoslavije namenska
proizvodwa bila je podeqena po biv{im
republikama. U Hrvatskoj nije postojala fa-
brika za proizvodwu kratke i sredwe cevi,
pa su se uvozile sve vrste streqa~kog nao-
ru`awa. Me|utim, kako je uvoz bio drama-
ti~no skup, ukazala se potreba za namenskom
proizvodwom za hrvatsku vojsku. Tako se po-
javquje i pi{toq HS 2000 hrvatski samo-
kres 2000. On je u potpunosti proizvod
firme IM metal iz Oziqa kod Karlova-
ca. Realizovan je tokom 1999, ali je simbo-
li~no za novi milenijum nazvan HS 2000.
Iza tog, ali i prethodna dva poku{aja
PHP (prvi hrvatski pi{toq) sa po~etkom de-
vedesetih i koju godinu kasnije HS 95, stoji
ista firma koja se danas zove HZ produkt
i in`iwerijski tim Vukovi} i Zap~i}.
8 15. maj 2009.
Efikasnost
Bez obzira na kalibar i vrstu muni-
cije, XD modelom na streli{tu ostvaruju
se sasvim zadovoqavaju}i rezultati. Na
daqini od 25 m pravi grupu pogodaka
pre~nika uglavnom izme|u 70 i 120 mm,
{to je sasvim solidno za ovo oru`je. Naj-
boqe se pokazao u kalibru 9 mm para sa
municijom Magtech JHP od 115 grs, sa ko-
jom je postignuta grupa pogodaka pre~nika lugom, {to zna~i da su komande za izbaciva-
63 mm. Najgori rezultat postignut je sa
istim kalibrom ali sa municijom Cor-Bon
HP od 90 grs.
Pojavom pi{toqa HS 2000 na ameri~-
kom tr`i{tu osetila se blaga pometwa. Iz-
uzetnim potencijalom, dizajnom, kvalitetom
i ni`om cenom na tr`i{tu SAD ozbiqno je
postao konkurent gloku, koji je tada va`io
za najuspe{niji i najprodavaniji pi{toq na
tom tr`i{tu.
Ve} prilikom razgledawa oru`ja neke
wegove karakteristike padaju u o~i: izuzet-
no je kompaktnih dimenzija ukupna du`ina
178 mm, cev du`ine 104 mm i masa od svega
710 grama (bez okvira). Ni samo bravqewe
nije novo za qubiteqe oru`ja jer je pozajm-
qeno od vrhunske Sig-Saureve serije 220
sa siluetnom navlakom. Hrvati su radi po-
jeftiwewa proizvodwe primenili jo{ jedno
jednostavno re{ewe kod izrade cevi iz-
ra|ena je iz dva dela. Ram je polimerski i
poseduje ~eli~ne usadnike (napravqene u
predwe vo|ice navlake i vo|ice brave, {to
predstavqa prvoklasno re{ewe). Sistem
okidawa i pasivni sistem osigurawa prvo-
klasno je re{en.
Hod obara~a kod HS nesporno je lak-
{i, kra}i i ~istiji bez grebawa ({to je po-
java kod prvog i jo{ nekih modela glokovih
pi{toqa). Sigurnosni sistem je kog tog mo-
dela standardni sigurnosni blok na udarnoj
igli, gde je delimi~no opu{tena udarna
opruga, sve dok se sam obara~ ne povu~e i
nategne je do maksimuma. Na zadwoj strani
rukohvata sme{tena je automatska ko~nica,
koja podse}a na ameri~ku legendu kolt
M1911.
Pored tih detaqa treba spomenuti i
izuzetno kvalitetne hromirane ~eli~ne
okvire ~iji kapacitet jeste 15 metaka. Po-
klopac, izra|en od polimera, malo je debqi,
radi lak{e manipulacije i za{tite prilikom
ispadawa municije pri prepuwavawu okvira.
Okvir je u dr{ci utvr|en sa obostranom po-
we okvira obostrane i pi{toq mogu uspe{no
da koriste i levoruki strelci. Poluga utvr-
|iva~a okvira ne{to je dubqe sme{tena u
odnosu na gorwu povr{inu dr{ke, {to done-
kle tra`i i malo privikavawe za wenu upo-
trebu prilikom promene okvira. Shodno to-
me, okvir je potpuno za{ti}en od slu~ajnog
ispadawa.
Kada se pogledaju konstrukcijska re-
{ewa lako se mo`e primetiti da je HS 2000
do krajwih granica ispratio savremeni
koncept: lako, jednostavno i pouzdano. Kod
tolerancije pokretnih delova uop{te ne za-
ostaje za naj~uvenijim pi{toqima dana-
{wice. A i sama zavr{na kontrola jeste
izuzetno visoka, delimi~no pozajmqena od
gloka.
Prilikom prve upotrebe HS 2000 izne-
nadi}e vas wegovo balansno re{ewe i udob-
nost rukohvata. Me|utim, ve} kod novijih mo-
dela HS 2000 dr{ka je redizajnirana, {to je
pove}alo udobnost dr`awa pi{toqa. To je
dobijeno obi~nim smawivawem bo~nih {iri-
na rukohvata u delu branika obara~e. Sti~e
se utisak da je dizajn rukohvat pozajmqen od
gloka, {to se danas smatra za normalnu po-
javu prilikom preuzimawa tu|ih re{ewa.
Na samom poligonu pokazao se odli~-
no, iako ima ne{to kra}u ni{ansku liniju.
Kontrola pi{toqa bila je izuzetna, a pre-
ciznost, mo`e se re}i, prvoklasna. Prili-
kom brze paqbe pi{toq se pona{ao smireno
i strelac ga je bez posebnih problema kon-
trolisao.
No, pored svih dobrih i odli~nih kon-
strukcijskih re{ewa kod nekih sistema, HS
2000 ima i jednu manu. Re~ je o rasklapawu i
sklapawu. Samo rasklapawe je dovoqno kom-
plikovano i zahteva zadr`avawe navlake u
zadwem polo`aju, osloba|awe poluge nago-
re, kroz prorez na bo~noj strani, posle ~ega
je tek mogu}e razdvajawe osnovnih delova.
Prilikom pojave na ameri~kom tr`i-
{tu naoru`awa kratke cevi, napravio je
malu pometwu. Svojim karakteristikama i
osobinama, naro~ito niskom cenom, mnoge
qubiteqe oru`ja, posebno glokovog prvog
modela, doveo je u isku{ewe. Tada je HS
2000 imao cenu od 530 dolara u odnosu na
670 dolara koliko je ko{tao glok 17. U SAD
se taj pi{toq proizvodi po licenci od
2000. u ~uvenoj fabrici Springfield Armory

pod na-
zivom XD
(Ekstreme
Duty) u tri
konfigura-
cije: Com-
pact sa ce-
vi od 79 mm,
Standard sa cevi od 104 mm i najve}i Takti-
cal sa cevi od 130 mm.
Kada se pojavio, HS 2000 u{ao je u
konkurenciju najboqeg pi{toqa godine i
osvojio to laskavo mesto. Ameri~ka asoci-
jacija NRA proglasila ga je 2003. jednim od
najpopularnijih i najcewenijih borbenih pi-
{toqa ~etvrte generacije.
Pi{toq ~etvrte generacije
Svakako, XD je veoma moderno i pri-
li~no jednostavno oru`je sa svim karakte-
ristikama pi{toqa ~etvrte generacije.
Ram mu je od livenog polimera, raspola`e
sa automatskom ko~nicom i okidawe je po-
mo}u udara~a, a ima i sistem DAO (samo
dvostrukim dejstvom). Novi pi{toq koristi
bravqewe modifikovanim Browning siste-
mom.
Osnovni takti~ko-tehni~ki podaci
Ras po la `e
sa ~eli~nom navla-
kom sa ravnim gor-
wim i bo~nim stra-
nama u dva nivoa.
Navlaka je ma{inski
obra|ena i u zavr{nici je ura|ena za{tita
od korozije mat crnom parkerizacijom. Sa
gorwe strane navlake nalaze se niski i {i-
roki ni{ani, montirani lastinim repom, a
ima i indikator metka u cevi u vidu poluge ko-
ja izlazi nagore iza otvora za izbacivawe
~aura. Povr{ina navlake, gde se uglavnom
hvata kada se repetira, krupno je narezana
{irokim, malo isko{enim linijama. I na
predwoj strani navlake nalaze se iste takve
narezane linije. Po mi{qewu nekih stru~wa-
ka, pi{toq je tim isko{enim linijama dobio
na estetici, a ne samo na funkcionalnosti.
Ipak, konstruktorima tog izuzetnog pi-
{toqa najve}i problem je bio da ga vizuelno
u~ine razli~itim od gloka, u ~emu su prili~no
uspeli. Tako su neki sitni detaqi, poput po-
luga za rasklapawe na levoj gorwoj strani
rama, ali i poluga ko~nice navlake, narecka-
ni pravougaonim i velikim povr{inama. Ni-
ske siluete dosta doprinose originalnom iz-
gledu tog modela. I rukohvat ima ne{to dru-
ga~iji oblik sa zaobqenom zadwom stranom.
Rukohvat i ram su ono najboqe kod tog
pi{toqa. Izliven je veoma precizno, bez
ikakvih tragova na spoju. Sa predwe strane,
na delu ispod vo|ice navlake postoji {ina
za montirawe laserskog ni{ana ili takti~-
kog svetla. Branik obara~e je ravan, {irok
i ima blagi ispust koji slu`i za oslonac
druge ruke. Na samom spoju sa rukohvatom
nalaz se utvr|iva~ okvira, koji je u visini
29
samog rukohvata. Rukohvat je rela-
tivno tanak i izuzetno udoban
prilikom rukovawa, a sa pred-
we strane krupno je {rafiran,
~ime je spre~eno proklizavawe.
Na navlaci je, pored oznake mo-
dela, urezana i zemqa porekla
(Croatia), {to je jedina veza sa
poreklom pi{toqa.
Grupa delova za okidawe i au-
tomatska ko~nica ulivene su u ram za-
jedno sa ~eli~nim vo|icama navlake. Na taj
na~in ostvareno je mnogo lak{e i preciznije
kretawe navlake po ramu, ali i lak{i ram
mehanike. Ko~nica je automatska i deluje na
kretawe obara~a, ali i na blok sme{ten
preko udara~a, {to prvenstveno onemogu}a-
va kretawe udarne igle pre nego {to se oba-
ra~a povu~e do kraja. Kod ko~nice neobi~no
je to da se ona sama deaktivira kako povla-
~ewem poluge (sme{tene u prorezni obara~
kao kod gloka), tako i pritiskom na polugu sa
zadwe strane rukohvata (u stilu kolta M
1911). Na taj na~in nije mogu}e opaqewe dok
obe poluge nisu do kraja pritisnute, {to taj
pi{toq ~ini gotovo savr{eno obezbe|enim
od slu~ajnog opaqewa.
Pouzdanost
Uz sigurnu i pouzdanu ko~nicu, pi{toq
ima veoma jednostavan sistem okidawa.
Prilikom povla~ewa obara~a, poluga po-
vu~e unazad zub udara~a, nategne oprugu, za-
tim ga pusti usled ~ega on poleti napred, a
igla, sa wegovim predwim krajem, izvr{i
opaqewe. Za to je potrebno da obara~ pre-
|e put du`ine od 12,5 mm, a sila neophodna
za okidawe iznosi svega tri kilograma.
Pouzdanosti u rukovawu sigurno do-
prinose i jaki okviri izra|eni od lima koji
su spoqa za{ti}eni hromirawem i opre-
mqeni debelim plasti~nim dnom, radi {to
lak{eg i pouzdanijeg ulagawa.
Rukovawe sa XD modelom pi{toqa uop-
{te nije komplikovano, {to ga ~ini zani-
mqivim za slu`beno oru`je. Te`ak je 780 g
(sa praznim okvirom), lako podnosi trzaj i
najsna`nijih puwewa u sva tri kalibra, bu-
du}i da ispod 140 mm duge cevi ima ugra|en
teleskopski amortizer sa dve opruge, umesto
klasi~ne vo|ice opruge. Zahvaquju}i jasnim
i dobro vidqivim ni{anima, dobro odre-
|enom te`inom i kvalitetnom i konstantnom
okidawu (koje na`alost zahteva odre|eno
privikavawe) tim pi{toqem se veoma lako,
precizno i ta~no ga|a.
Prvi utisak govori da taj 180 mm dug pi-
{toq nema krupnije nedostatke i dobar je iz-
bor za slu`beno i samoodbrambeno oru`je,
naro~ito kad se ima u vidu wegova, za ame-
ri~ke pojmove, relativno skromna cena od
498 dolara.
I{tvan POQANAC
9
K I N E S K I B A C A ^ I
Standardno
vodno
i ~etno
oru|e
rajem osamdesetih Kina je krenula u
umereno osavremewivawe oru`anih
snaga. Tada je oslonac jo{ bio na broj-
nosti kopnene vojske i masovnim tenkov-
sko-pe{adijskim udarima. Kako su do-
tada{wa iskustva pokazala, ukazala se po-
treba sa individualnim lakim artiqerijskim
oru|em koje }e imati domet ru~nog baca~a
RPG-7, a mo}i }e da se upotrebqava iz za-
klona, zatvorenih prostora i iz le`e}eg po-
lo`aja. Ciq je da pripadnik voda mo`e sa-
borcima pru`ati vatrenu podr{ku, neutra-
lisati lakooklopqene i neoklopqene ciqe-
ve i zaklowene mete, mitraqeska gnezda i ne-
prijateqevu `ivu silu.
Laki minobaca~i 50 mm i 60 mm poka-
zali su se kao nepodesni za te namene, jer su
zahtevali minimalnu poslugu od dva ~lana,
ga|awe iz wih bilo je posredno i trebalo je
10
G R A N A T A
Baca~ granata 35 mm sa oznakom
Tip-87 Kinezi su uveli u naoru`awe
sredinom devedesetih, kada su bili
na~isto da }e morati da smawe
i osavremene vojsku, posebno
pe{adijsko naoru`awe. To oru`je
se izra|uje u dve osnovne varijante
standardnoj i te{koj. Standardna
ima ugra|ene no`ice i dobo{
sa redenikom od {est granata,
a te{ka dobo{ od 15 granata
i postavqena je na trono`ac.
wihovoj relativno visokoj ceni i u ogromnoj
komponenti KoV, za koju bi vaqalo napraviti
tako|e velike koli~ine tog naoru`awa. Jed-
nostavno, bilo je neisplativo.
Deset godina kasnije korporacija NO-
RINKO gradi svoju verziju, koja nailazi na
odobravawe u vojnim krugovima i dobija slu-
`benu oznaku Tip-87. To oru|e izra|uje se u
dve osnovne varijante standardnoj i te{koj.
Standardna varijanta te{ka je prihva-
tqivih 12 kg, i za wu je dovoqan jedan izvr-
{ilac. Slu`i za ga|awe meta do 600 m efi-
kasnog dometa, mada se mogu ga|ati i daqi ci-
qevi, ali sa mawom precizno{}u. Te{ka va-
rijanta ima 20 kg, slu`i za ga|awe ciqeva do
1.700 metara i poslu`uju je dva poslu`ioca.
Kalibar je ruski, 35 mm, a sistem rada je ga-
sni pritisak.
Jednostavnost
Oba oru|a su gotovo identi~na, a raz-
likuju se po tome {to standardni ima ugra|e-
ne no`ice i dobo{ sa redenikom od {est gra-
nata, a te{ki ima dobo{ od 15 granata i po-
stavqen je na trono`ac.
Baca~ granata Tip-87, 35 mm, postao je
standardno vodno i ~etno oru|e i sada se
mnogo vremena da se iz transportnog polo-
`aja dovedu u borbeni polo`aj.
Kao idealno oru`je nametnuo se laki
baca~ granata. Kinezi su razvili baca~ gra-
nata 35 mm, koji su usvojili u naoru`awe
sredinom devedesetih godina XX veka, kada su
bili na~isto da }e morati da smawe i osa-
vremene vojsku, posebno pe{adijsko naoru-
`awe.
Dve varijante
Tokom sedamdesetih godina pro{log ve-
ka Kinezi su u mno{tvu savremenih stranih
sistema pregledali i automatske baca~e gra-
nata 40 mm M-79 ameri~kog i 35 mm AGS-
17 sovjetskog porekla. Me|utim, i pored is-
pitivawa, ta sredstva nisu u{la u serijsku
proizvodwu. Razloge bi trebalo tra`iti u
15. maj 2009.
 29
uvodi u naoru`awe u ve}oj koli~ini. Za to je
zaslu`na wegova konstruktivna jednostav-
nost. Naime, u osnovi re~ je o cevi koja na
jednom kraju ima kundak a na drugom gasnu ko~- Novi F-15
nicu. Odmah posle kundaka, a pre rukohvata,
ugra|en je opti~ki ni{an, sledi rukohvat, a
ispred opti~kog ni{ana je ~eli~na ru~ka za
no{ewe.
Tihi orao
Veoma je zanimqivo kako je re{eno ma-
nipulisawe dobo{em sa granatama koji od- meri~ka kompanija Boing, prikaza- stva. Ostale performanse aviona su za-
nosi veliki deo te`ine oru|a. Kod ruskog au- la je najnoviju varijantu besmrtnog dr`ane. F-15SE je opremqen najsavremeni-
tomatskog baca~a granata AGS-17 dobo{ se F-15, nazvanu F-15SE Silent Eagle ti- jim radarom sa elektronskim skenirawem
nalazi sa strane, ali je oru|e u relativnoj hi orao. Re~ je o modernizaciji na- (AESA), tipa APG-63(V)3, te novim digital-
stabilnosti, jer je postavqeno na trono`ac. staloj radi smawewa radarske vidqivosti. nim oru`anim sistemom DEWS.
Me|utim, kada je re~ o dvono{cu Tip-87, do- Aerodinami~ki profilisani bo~ni rezer- U perspektivi se o~ekuje uvo|ewe ve-
bo{ prete`e u levu stranu. Kinezi su dozvo- voari za gorivo dobili su po dva unutra- }eg udela radarski apsorbuju}ih materi-
lili da zakoni fizike u~ine svoje, pa se do- {wa prostora za naoru`awe. U svaki mo`e jala, ~ime }e se dodatno smawiti radar-
bo{ nalazi na dowoj strani, dok je rukohvat da stane po jedna raketa vazduhvazduh ski odraz, koji bi, prema re~ima qudi iz
vodoravno na desnoj strani. To zvu~i kompli- AIM-9 ili AIM-120, dakle, ukupno ~etiri. Boinga, trebalo da se svede na nivo F-35.
kovano, ali nije tako. Rukohvat je postavqen Od naoru`awa vazduhzemqa mogu se po- Trebalo bi da ta varijanta produ`i vek
na dobro sra~unatoj udaqenosti i ni{anxija neti do ~etiri GPS navo|ene bombe JDAM, tog aviona i, u odre|enoj meri, moder-
nema nikakvih problema da tako upravqa i mase 227 ili 454 kg, ili dvostruko vi{e nizacijom F-15E, obezbedi odr`avawe
ga|a oru|em, jer mu dobo{ daje stabilnost bombi SDB Small Diameter Bomb. Pored dovoqnog broja borbenih aviona vrhun-
pri manipulaciji, a rukohvat je zakrivqen toga, vertikalni repni stabilizatori za- skog kvaliteta, jer su pod znakom pitawa
malo nadole radi lak{eg ga|awa. ko{eni su za 15o, ~ime se smawuje radar- daqe poruxbine za F-22, a cena F-35 je
Brzina ga|awa je 45 granata u minuti, a ski odraz aviona sa boka. Naravno, pod- vi{a nego o~ekivana (mada zvani~no mo-
granate na ustima cevi dosti`u brzinu od 200 ve{avawe tereta ispod trupa i krila osta- difikacija nije namewena kao alterna-
m/s, dok je elevacija 10 do 70 stepeni. je kao opcija i konvertovawe u ne-stelt tiva F-22 i F-35).
konfiguraciju traje oko dva ~asa. Naravno, o~ekuju se i zna~ajni izvo-
Verzija za izvoz U odnosu na nemodifikovani F-15E, zni rezultati. Kao prvi korisnici vrlo la-
U pore|ewu sa ameri~kim baca~em gra- zbog unutra{wih prostora za naoru`awe ko se mogu na}i Izrael, Japan i Saudijska
nata Mk 19-30 mm, tip-87 ima kra}i domet, se, u odre|enoj meri, smawuje radijus dej- Arabija.
po~etnu brzinu i brzinu ga|awa. Me|utim, ve-
lika prednost postignuta je u ubojnom dejstvu S. B.
granate 7:11 metara, probojnosti oklopa
51:80 mm i znatno je lak{i od ameri~kog (ko-
ji je nemogu}e koristiti bez trono{ca i dva
poslu`ioca).
Pro{le godine predstavqena je nova
verzija QLB06, koja se priprema za izvoz. U
osnovi to je isto oru|e, ali radikalno redi-
zajnirano i sa malo druga~ijim takti~ko-teh-
ni~kim svojstvima. Naime, izgled je prozapad-
ni radi lak{eg proboja na tr`i{tu oru`ja.
Najpre se prime}uje duga~ak rukohvat za no-
{ewe sa gorwe strane
oru|a, po ugledu na
M16, iza koga je sa le-
ve strane ugra|en op-
ti~ki ni{an. Dobo{ od
{est granata nalazi se
kao i kod Tip-87 sa do-
we strane, ali je ovog
puta malo uvu~en u te-
lo. Ru~ka je sa dowe
strane, a ne sa desne.
Tu su i dvono`ac i ga-
sna ko~nica. Nude se
opti~ki i no}ni ni{an.
Brzina na ustima cevi
je 190 m/s, a masa 9,1
kilogram.
Aleksandar KI[

11
L A K A T A K T
Boqa za{tita
u vru}im zonama
Pretwe koje dolaze
od improvizovanih
eksplozivnih naprava,
posebno u ratnim
scenarijima poput onih
u Avganistanu i Iraku,
naterale su ameri~ku
kopnenu vojsku i marinski
korpus da pokrenu program
razvoja vozila JLTV,
koje bi odlikovala velika
mobilnost i oklopna
za{tita.
12
I ^ K A V O
ao {to je u Drugom svetskom ratu bio
popularan legendarni xip, danas je
K Humvee (High Mobility Multipurpose
Wheeled Vehicle), jedan od glavnih sim-
bola ameri~ke vojske u Iraku i Avgani-
stanu. To vozilo, a i wegovi prethodnici,
me|utim, slu`ilo je za laki transport ili
za upotrebu u ve} mirnim oblastima. Me-
|utim, najnoviji sukobi u svetu, poput onih u
Iraku ili Avganistanu, karakteristi~ni su
po tome {to prakti~no ne postoji definisan
front, a samim tim ni pozadina u pravom
smislu re~i. Isto tako, ta boji{ta su pozna-
ta po velikoj upotrebi improvizovanih eks-
plozivnih naprava IED (Improvised Explosi-
ve Device), pa je logi~ki odgovor ameri~ke
vojske bio opremawe Humvee dodatnim
oklopnim plo~ama (up-armour), budu}i da ni
Z I L A - J L T V
verzija M1114, razvijena posle tragi~nih
iskustava iz Somalije, nije mogla da pru`i
odgovaraju}u za{titu. Ipak, ni ta solucija
nije bila idealno re{ewe, tako da je odlu-
~eno da se, po~ev{i od 2006, hitno nabavi
ukupno oko 16.000 vozila MRAP (Mine Resi-
stant Armour Protected), koja sa svojom {asijom
u obliku slova V, nude boqu za{titu, osim
kada su u pitawu EFP (Explosively Formed Pe-
netrator), rasuti u ogromnim koli~inama u
Iraku. Zbog wih je u toku i program MRAP.
Uvo|ewe takvog tipa vozila omogu}ilo
je da se odgovori na potrebe pove}awa si-
gurnosti trupa prilikom transporta po glav-
nim putevima. Ipak, ta te{ka vozila ne mogu
pokriti zadatke koji su od po~etka nameweni
vozilu Humvee. Naprotiv, MRAP vozila su
velikih dimenzija, ~esto i prevelikih da bi
15. maj 2009.
 29
se mogla lako kretati po urbanim zonama i Tokom testirawa simuliraju se
zbog wihove visine te{ko ih je koristiti po uslovi na putu koji postoje
lo{im terenima. Naime, u najve}em broju u misijama
nesre}a sa tim vozilima, razlog je bio pre-
vrtawe.

Raz voj
O~igledna potreba da raspola`u vo-
zilom koje bi ujediwavalo mobilnost hame-
ra i pru`alo odgovaraju}u za{titu, natera-
li su ameri~ku kopnenu vojsku i marince da
zajedni~ki lansiraju program JLTV (Joint Light
Tactical Vehicle), sa namerom da zamene hame-
re u vru}im zonama. Ciq je bio razvoj vo-
zila sa {asijom oblika V, te`ine izme|u se-
dam i deset tona, mawih dimenzija kako bi
mogli biti transportovani avionima C-130
i, pomo}u centralne kuke, helikopterima
CH-47 i CH-53.
Ameri~ka kopnena vojska i marinski
korpus pokazali su zanimawe za oko 60.000
primeraka, ukupne vrednosti od oko ~etrde-
set milijardi dolara za period od osam go-
dina, od kojih bi prvi trebalo da u|u u ope-
rativnu upotrebu 2013. godine. Prva vari-
janta, nazvana Payload Category A, namewe-
na za zadatke patrolirawa i osmatrawa
(Battlespace Awareness) i mo}i }e da prevozi
pet vojnika, mo}i }e da nosi 1.600 kg kori-
snog tereta i bi}e naoru`ana jednim mitra-
qezom ili telekomanduju}om kupolom. Ta va-
rijanta ima}e i konfiguraciju op{te name-
ne sa ~etiri mesta, bez naoru`awa, ali sa
ve}im teretnim prostorom.
Druga varijanta, Payload Category B,
bi}e kori{}ena za misije Force Application.
Mo}i }e da transportuje korisni teret iz-
me|u 1.800 i 2.000 kg i bi}e proizvedena u
osam konfiguracija. Glavna konfiguracija
bi}e Infantry Carrier, sa mogu}no{}u tran-
sporta {est vojnika, odnosno jedne streqa~-
Mobilnost
Potreba da raspola`u vozilom koje
bi ujediwavalo mobilnost hamera i pru-
`alo odgovaraju}u za{titu, naterali su
ameri~ku kopnenu vojsku i marince da za-
jedni~ki lansiraju program JLTV (Joint Li-
ght Tactical Vehicle), sa namerom da zamene
hamere u vru}im zonama. Ciq je bio
razvoj vozila sa {asijom oblika V, te`i-
ne izme|u sedam i deset tona, mawih di-
menzija kako bi mogli biti transportova-
ni avionima C-130 i, pomo}u centralne
kuke, helikopterima CH-47 i CH-53.
Ameri~ka kopnena vojska i marinci
pokazali su interesovawe za oko 60.000
primeraka, ukupne vrednosti od oko 40
milijardi dolara za period od osam go-
dina, od kojih bi prvi trebalo da u|u u
operativnu upotrebu 2013. godine.
ke grupe marinaca ili pripadnika kopnene
vojske. Tu je zatim i konfiguracija Com-
mand and Control on the Move (sa ~etiri me-
sta), zatim Heavy Guns Carrier (sa ~etiri
mesta, plus jedan rukovalac oru`jem) za za-
datke pra}ewa konvoja, vojne policije i pa-
trolirawa; Close Combat Weapons Carrier
(~etiri mesta) i Ambulance (tri mesta i dva
kreveta).
Tim osnovnim varijantama za ameri~-
ku kopnenu vojsku i marince, dodaju se jo{,
na zahtev marinaca, verzija Utility (dva me-
sta), i za izvi|awe Reconnaissance ({est
mesta) predvi|ena za KoV, u dve razli~ite
podverzije (Scout i Knight).
Na kraju, predvi|ena je i tre}a vari-
janta, Payload Category C, koja }e mo}i da
nosi do 5.100 kg, za potrebe specificne
logisti~ke podr{ke. U toj kategoriji trenut-
no su predvi|ene dve konfiguracije: Shelter
Carrier/Utility/Prime Mover, sa dva mesta tipa
pik-ap, i Higher Capacity Ambulance, sa tri
mesta i ~etiri kreveta.
Sva vozila JLTV, po zahtevu kopnenih
snaga i marinaca trebaju biti opremqena
osnovnom radio-elektronskom opremom ko-
ja }e omogu}iti integraciju informativne
mre`e ameri~kih oru`anih snaga, ukqu~uju-
}i radio-sisteme, kompjutere za obradu po-
dataka, monitore za prikaz digitalnih mapa
ili pak slika prikupqenih od vawskih sen-
zora i sisteme GPS.
Radi {to br`eg razvoja, Pentagon je
potpisao ugovor sa Nevada Automotive Test
Center (NATC), za razvoj jednog tehnolo{kog
demonstratora nazvan Combat Tactical Ve-
hicle. Rezultat je bio vozilo sa {est mesta u
borbenoj verziji. Wega sada ispituju pri-
padnici marinskog korpusa u centru za is-
tra`ivawa NATC. Ispituje se wegova mo-
bilnost van puteva, opituju razne solucije
oko balisti~ke za{tite, a pe{adijske jedi-
nice proveravaju kako se pokazuje prili-
kom upotrebe.
Tro ji ca fi na li sta
U toku procesa izbora novog vozila za
KoV i marince, kori{}ena su iskustva iz
programa MRAP. Me|utim, tokom tog progra-
ma vojnim snabdeva~ima `urilo se da trupe
na boji{tu opreme sigurnim vozilima, {to
je bio razlog za nabavku raznih modela vo-
zila (Cougar, RG-31, RG-33, MaxPro, Guar-
dian i Alpha) i kupovine od onih koji su uspe-
li da ih zavr{e u roku. Tako raznovrstan
vozni park doneo je ogromne te{ko}e logi-
sti~koj slu`bi. Kod JLTV je, naprotiv, name-
ra da se izabere samo jedno vozilo, ali po-
godno za dodatnu nadogradwu, koje bi pro-
izvodila maksimalno dva proizvo|a~a.
Princip pobednik uzima sve naterao je
razne proizvo|a~e, koji bi da uberu deo tog
unosnog posla (pri~a se o sumi od oko 70

13
milijardi dolara), da osnuju timove sa do-
punskim partnerima, kako bi maksimalno
smawili rizik ste~aja.
Proizvo|a~ koji, bar na karti, ima
najve}u {ansu da pobedi jeste britanski BAE
Systems. Oni pak, nastupaju u saradwi sa
firmama Lockheed Martin i Navistar, {to
zna~i da u~estvuje na konkursu sa dve ponu-
de. Do sada se rezultat te strategije pokazao
odli~nim, budu}i da su oba projekta u koji-
ma u~estvuje BAE Systems izabrana za upra-
vo pokrenutu fazu razvoja.
Timovi iskqu~eni iz ove faze, Northrop
Grumman-Oshkosh i Boeing-Textron, podneli
su `albu General Accounting Office, ali su
wihovi zahtevi odbijeni. Treba podvu}i da,
ako ti proizvo|a~i nastave samostalno sa
proizvodwom svojih vozila, mogu ipak da
u~estvuju u trci za jo{ va`niji ugovor za
razvoj projekta SDD (System Design and De-
velopment) koji }e dva tima po~eti da raz-
vijaju po~ev{i od 2011. godine.
Sa svakim od tri finalista (progla-
{enim oktobra 2008) potpisan je ugovor o
nastavku razvoja i proizvodwe najmawe se-
dam prototipova i ~etiri prikolice, sa ko-
jima }e u~estvovati na daqim fazama ispi-
tivawa, ukqu~uju}i i balisti~kim testovima,
do kraja 31. januara 2011. godine.
Grupacija koju vodi BAE System Land &
Armaments (glavni kontraktor) i Navistar,
dobila je oko 40,5 miliona dolara za razvoj
wihovog prototipa vozila nazvanog Valanx,
koncipiranog po onome {to klijent defini-
{e kao gvozdeni trougao korisna nosi-
vost, osobine i za{tita. Prvi prototipovi
u razli~itim varijantama vozila Valanx bi-
}e realizovani tokom 2009, tako da ispiti-
vawa mogu otpo~eti 2010. godine. Razvoj Va-
lanxa bi}e pojednostavqen zahvaquju}i ra-
nije ste~enim iskustvima firme Navistar sa
raznim verzijama vozila MRAP MaxxPro.
Projektanti bi trebalo da inkorpori-
{u u to vozilo sve {to je novo na poqu lake
oklopne za{tite, kako bi dobili vozilo sa
ve}om oklopnom za{titom od one kod vozila
MRAP, koja su trenutno u upotrebi. Modular-
ni dizajn omogu}i}e da se maksimalizuje op-
{tost izme|u raznih verzija i pojednostavi-
ti uvo|ene budu}ih tehnologija. Motor je ti-
pa Navistar MaxxForce D V8 od 6.000 kubika,
sposoban da razvije 325 kowa.
BAE System isporu~uje i integri{e kom-
ponente C41SR (Command, Control, Commu-
nications, Computers, Intelligence, Surveillance
and Reconnaissance), automatski sistem za di-
jagnostiku i sistem za upravqawe energijom
koja vozilu Valanx omogu}uje da proizvede ve-
}u koli~inu energije nego {to je to potrebno.
U razvoju vozila Valanx u~estvuje i Ar-
vin Meritor, zadu`en za realizaciju sistema
nezavisnog ve{awa i za prenos. Prvi pro-
totip tog vozila predstavqen je javnosti fe-
bruara pro{le godine.
14
Oko 36 miliona dolara dodeqeno je
projektu koji su predstavili Lockheed Mar-
tin (glavni kontraktor) i BAE System Mobility
& Protection Systems. U daqoj trci, od tri
preostala, taj tim je onaj koji raspola`e sa
najmawe iskustva u tom specifi~nom sekto-
ru, a BAE System Mobility & Protection System
bi}e orijentisan samo na proizvodwu
oklopa. Vozilo je projektovala firma Loc-
kheed Martin Systems Integration, u saradwi
sa Alcoa Defense, zadu`enom za dizajn i
proizvodwu komponenti od aluminijuma, i
JWF Industries, zadu`enom za proizvodwu
glavnih strukturalnih komponenti. Strate-
gija firme iz Owegoa je da, za razliku od
ostalih, te`i ka zrelijoj soluciji. Nije slu-
~ajno {to je wihov prvi prototip JLTV bio
prikazan jo{ oktobra 2007. i od tada je
pre{ao desetine hiqada kilometara u
okviru raznih tipova testirawa.
Prototipovi
Prvom prototipu, u verziji Infantry
Carrier (Payload Category B), karakteristi~-
nom po tome {to ima ~ak {est bo~nih vra-
ta, plus jedna zadwa opciona (zbog {to lak-
{eg ulaza i izlaza sedam vojnika), pridru-
`ila su se jo{ tri: jedan u konfiguraciji
Utility (Payload Category C) predstavqen fe-
bruara 2008; jedan u konfiguraciji Gene-
ral Purpose (Payload Category A), predsta-
vqen oktobra 2008; i jedan Infantry Carrier
(Payload Category B), predstavqen februara
2009. godine.
Posebna pa`wa je posve}ena smawe-
wu mase, uz upotrebu aluminijuma za izra-
du raznih komponenata karoserije i oklopa
od kompozitne keramike, kako bi se dobila
posebno laka balisti~ka solucija. Varijan-
te vozila Payload Category B i C pokre}e
motor zapremine 6.700 cc turbo-dizel, sa
{est cilindra Cummins ISB od 340 kowskih
snaga, dok kategoriju A pokre}e motor za-
premine 4.500 cc od 220 kowskih snaga.
Prototip koji su
u saradwi razvili
BAE Systems
i Navistar International
Corporation
Oprema
Sva vozila JLTV, po zahtevu ameri~-
ke kopnene vojske i marinaca trebaju biti
opremqena osnovnom radio-elektron-
skom opremom koja }e omogu}iti integra-
ciju informativne mre`e ameri~kih oru-
`anih snaga, ukqu~uju}i radio sisteme,
kompjutere za obradu podataka, monitore
za prikaz digitalnih mapa ili pak slika
prikupqenih od vawskih senzora, te si-
steme GPS.
Mewa~ je tipa Allison 2500 SP koji se kori-
sti i na vozilima MRAP RG-31 BAE Systems i
Eagle {vajcarske MOWAG.
Da bi se vozilo nesmetano kretalo po
neravnom terenu, firma AxelTech razvila je
poseban sistem ve{awa sa pode{avaju}om
visinom. Najva`nija ta~ka tog vozila bi}e
integrisana elektronika, nastala od siste-
ma razvijenog za program Future Combat Sy-
stem US Army, a ukqu~uje i sistem networking
wireless kao podr{ku C4 (komanda, kontrola,
komunikacija, kompjuter), koji je integrisan u
instrument tabli. Iznad voza~a nalazi se
spu{taju}i TV ekran koji putem odgovaraju}eg
senzora prikazuje put no}u. Na taj na~in je
omogu}eno da se, u slu~aju potrebe, mo`e
upravqati vozilom no}u bez ukqu~ivawa
farova i bez upotrebe NVG (Night Vision
Goggles).
U pogledu naoru`awa, kod prvog i tre-
}eg prototipa ispitivane su mogu}nosti upo-
trebe oru`ja iz kabine i sa balisti~kom za-
{titom za mitraqesca, dok je kod verzije Uti-
lity isprobana pokretna kupola sa lakim mi-
traqezom.
Uprkos odli~nim ponudama BAE Systems
Navistar i Lockheed Martin, favoritom se
15. maj 2009.
 29
smatra ponuda GTV, budu}i da tim, koji je za
razvoj JLTV-a dobio ugovor vredan ne{to
vi{e od 45 miliona dolara, obuhvata
snabdeva~a aktuelnih verzija Humvee (AM
General) i glavnog kontraktora ameri~ke
vojske (General Dnamics).
JLTV General Tactical Vehicles nastalo je
od tehnolo{kog demonstratora tehnologija
Advanced Ground Mobility Vehicle (AGMV),
koji je grupa prikazala javnosti marta
2007. Predstavqa sistem poluaktivnih pa-
ralelnih ve{awa ~ija visina mo`e biti po-
desiva, uglavnom ako je potrebno sniziti
vozilo kako bi mu se omogu}io ulazak u
transportni avion C-130. Motor je u sta-
wu da razvije 300 kowskih snaga, daju}i vo-
zilu raport snagate`ina izme|u 27 i 29
kowskih snaga po toni, i, isto tako, omogu-
}ava mu dobre osobine i u te`im konfigu-
racijama ili posle montirawa dodatnog
oklopa. I u ovom slu~aju se u instrument ta-
bli nalazi integrisani komunikacijski si-
stem C4.
^ini se da je, ipak, glavna osobina Najva`nija ta~ka vozila firme
vozila koje je ponudio GTV wegova visoka Lockheed Martin bi}e integrisana elektronika
modularnost. Koncipirano je tako da inte-
gri{e u vozilo, ne samo budu}e tipove
oklopa, ve} i sve ostale sisteme koji }e se
vi|aju nabavku prve tran{e (serije) od 1.385 okviru programa Future Command and Li-
JLTV i 755 prikolica za KoV do kraja 2015, aison Vehicle) i isto tako vozila MRAP
uskoro na}i na tr`i{tu, ukqu~uju}i i even-
tualni dizel-elektri~ni motor (hipoteza
ukupne cene od oko 1,3 milijardi dolara, dok Cougar.
su marinci, ~ini se, odlo`ili nabavku vozi- Do sada je samo Australija potvrdila
koju su uzimali u obzir i mawe sre}ni pro-
izvo|a~i poput Northrop Grumman-Oshkosh
la da bi se fondovi preusmerili ka hitni- da `eli da u~estvuje u razvoju programa JLTV,
jim programima. jo{ od samog po~etka razvoja. Namera Au-
i Boeing-Textron).
Kako bi smawili cenu programa, Pen- stralije je da nabavi ukupno 4.200 JLTV kao
tagon je otvorio vrata saradwi sa drugim zamenu za neblindirane Land Rovere. U toj
Pa pre na ce na zemqama. Najve}e interesovawa pokazale saradwi, Australija bi ulo`ila novac u
Prema predvi|awima proizvodwe su Australija, Kanada i Velika Britanija. razvoj novih tehnologija i materijala na po-
JLTV ko{ta}e oko 418.000 dolara po vozi- Me|utim, ~ini se da je Britanija odusta- qu oklopne za{tite. A ako bi se donela od-
lu, {to je previsoka cifra uzimaju}i u ob- la od nabavke, jer je nedavno nabavila luka o nabavci tih vozila, australijske fir-
zir da jedan Humvee up-armored ko{ta oko veoma kvalitetna vozila IVECO LMV (u me bi mogle u~estvovati u proizvodwi pri-
150.000 dolara. Ujedno, to je 70 odsto vi- kolica, ali ne i vozila, i u odr`avawu vo-
{e sredstava predvi|enih planom iz 2006. Dizel-elektri~ni motor zila. Zato se ~ini da }e JLTV ipak ostati ve-
godine. Trenutni planovi naruxbine pred- }im delom ameri~ko vozilo.
Posebno je interesantna ideja koju Ako Pentagon `eli da smawi tro{ko-
su razvili i ponudili Nortrhop Grumman ve, najverovatnije }e morati da preispita
i Oshkosh. Re~ je o jednom inovativnom svoje zahteve. U ovom slu~aju rizik bi bio
re{ewu motora kome nije potreban aku- da se dobije neka vrsta vozila tipa MRAP
mulator. Za razliku od op{tih hibridnih lite, koje ne bi odgovaralo mnogobrojnim
motora, ~iji dizel agregat radi u stalnom potrebama identifikovanim posledwih
re`imu i tako akumulira energiju u aku- godina.
mulator koji posle pokre}e elektri~ni U tom pogledu zanimqivo je napomenu-
motor, sa tim novim sistemom, sli~nim ti da je septembra pro{le godine komanda
onim koji se koriste za pokretawe loko- marinaca potpisala ugovor sa Navistar,
motive, dizel motor, visoke snage, di- vredan 752 miliona dolara, za razvoj i
rektno snabdeva jedan elektri~ni genera- proizvodwu 822 vozila MaxxProDash (lak-
tor koji prenosi energiju u linearni ak- {a verzija MRAP), koji bi trebalo da budu
tuator, a on potom pokre}e predwu i zad- predati na upotrebu krajem januara 2009.
wu osovinu. Na ovaj na~in elimini{u se A wima treba dodati i drugi ugovor vredan
te`ina celokupne instalacije prenosa i 362 miliona dolara za dodatnih 400 vozi-
akumulatora, a sve u korist pove}awa la istog tipa, potpisan decembra 2008. To
oklopne za{tite ili korisne nosivosti mo`emo tuma~iti i kao odgovor marinaca
(payload). Me|utim, ameri~ka armija i na soluciju cena-efikasnost za potrebe
marinci smatrali su tu tehnologiju nedo- mobilnosti i bezbednosti trupa u Iraku i
voqno zrelom. Avganistanu.
Zoran MILO[EVI]

15
S A V R E M E N E
Posledwih nekoliko
decenija raketne topovwa~e
do`ivele su, uz korvete,
mo`da najdinami~niji razvoj
od svih ratnih brodova.
Razli~ite ratne mornarice
poku{avaju da ih prilagode
sopstvenim, specifi~nim
zahtevima, dodavawem
borbenih sistema i senzora
koji su do nedavno bili
nezamislivi na brodovima
tog deplasmana.
16
R A K E T N E
Naoru`ane
do zuba
aketne topovwa~e razvijene su sedam-
R desetih godina pro{log veka iz topov-
wa~a, jednostavnim dodavawem protiv-
brodskih raketa, koje su u me|uvremenu
pokazale visoku efikasnost. Primera
je vi{e. Tako su egipatski raketni ~amaca
klase Komar, odnosno protivbrodske rakete
R-15 termit (SS-N-2 Styx) potopile izraelski
razara~ Eilath u ratu 1967. godine. Drugi,
drasti~niji primer upotrebe protivbrodskih
raketa jeste Foklandski rat 1982, kada su
Argentinci francuskim raketama Exocet po-
topili britanske razara~e Sheffield i Coven-
try, o{tetili Glamorgan i potopili tran-
sportni brod Atlantic Conveyor. Nakon tih su-
koba, mnoge ratne mornarice (RM) stavqaju
akcenat na bliskoj protivraketnoj odbrani
brodova kao prvu meru, a druga je bazirana
na gradwi brodova koji }e se boriti upravo
protiv tih protivni~kih brodova koji nose
protivbrodske rakete.
Po{to je SSSR tokom hladnog rata raz-
vio, proizveo i izvezao veliki broj raketnih
~amaca, naoru`anih protivbrodskim raketa-
T O P O V W A ^ E
ma, Zapad je na to odgovorio upravo raketnim
topovwa~ama, koje su uz to mogle da se efi-
kasno bore i protiv jednako opasnih torped-
nih ~amaca. Kako su obalne topovwa~e, pre-
te~e raketnih topovwa~a, bile brodovi re-
lativno malog deplasmana, brze i pokretqi-
ve, ali relativno jednostavne i jeftine,
upravo su takve bile i prve raketne topov-
wa~e. Senzorski sistemi bili su prilago|e-
ni borbi protiv drugih brodova, dok su se od
podmornica branile brzinom i pokretqivo-
{}u, a od aviona i helikoptera zadr`anim
artiqerijskim naoru`awem.
Ra zno vr sni ar se nal
Kao po nekom {ablonu, ti brodovi ima-
li su jedan, a ~e{}e dva topa kalibra 40, 57
ili 76 mm, odnosno ne{to re|e 30 ili 35 mm
i dve do osam protivbrodskih raketa. Osim
toga, neke su zadr`avale i mogu}nost no{e-
wa torpeda za iskori{}ewe eventualne
{anse da pri|u i dejstvuju po ve}im protiv-
ni~kim brodovima, naro~ito u onim RM koje
15. maj 2009.
 Norve{ka topovwa~a klasa Hauk
operi{u oko razu|enih obala. Norve{ka i
[vedska RM pravi su primer tog gledi{ta,
koje se kasnije prenelo i na no{ewe sna`nog
torpednog protivpodmorni~kog naoru`awa i
senzorskog kompleta.
Norve{ka RM imala je tokom hladnog
rata zadatak da ~uva severnu kapiju Na-
toa, odnosno da sadejstvuje sa britanskom i
drugim evropskim RM u spre~avawu prodora
brodova sovjetske RM kroz Severno more. Iz
tog razloga potencirane su raketne topovwa-
~e, sposobne za no{ewe me{ovitog raketno-
torpedno-artiqerijskog naoru`awa. Tipi~an
primer bili su brodovi klase Snogg, gra|eni
na istom trupu kao i klasi~ne raketne topov-
wa~e Storm. Snogg, umesto {est lansera za
protivbrodske rakete Penguin ima samo ~eti-
ri, ali i ~etiri torpedna aparata za torpeda
533 mm, ~ine}i ih opasnim ne samo po pro-
tivni~ke raketne ~amce, protiv kojih su raz-
vijene rakete Penguin (dometa preko 34 km, sa
bojnom glavom od 120 kg), ve} i protiv najve}ih
ratnih brodova, dejstvom torpedima.
S druge strane, [vedska je zbog odbra-
ne svoje neutralnosti, prvenstveno od Isto~-
nog bloka u Baltiku, tako|e forsirala sna-
`no naoru`ane raketne topovwa~e, gotovo
dvostruko ve}eg deplasmana u odnosu na Nor-
ve{ke, tako|e opremqene me{ovitim naoru-
`awem. Osnovno naoru`awe klase Norrko-
ping (ozna~avane i kao Spica II, razvijene na
bazi torpednih ~amaca Spica sa {est torpe-
da) je do osam protivbrodskih raketa RBS-15
(domet Mk I ve}eg od 70 km i bojna glava 200
kg) i do {est torpednih aparata 533 mm. Sa-
mo dva predwa torpedna aparata su stalna,
dok se ostali mogu zamewivati raketama i
obrnuto, shodno zahtevima, daju}i tim brodo-
vima izuzetnu fleksibilnost.
Prvi nagove{taj protivpodmorni~ke
uloge tih relativno malih brodova bilo je
postavqawe te{kih dalekometnih torpeda
Type-613 (navo|ewe `icom, domet 20 km, br-
zina 40 ~vorova), namewenih za dejstvo pro-
tiv brodova i protiv pli}e zarowenih pod-
mornica. Me|utim, kako nisu raspolagali so-
narom, protivpodmorni~ka komponenta bila
je u najmawu ruku ograni~ena na eventualno
sadejstvo sa ve}im brodovima, helikopterima
i avionima Natoa.
I kona~no, zajedni~ke te`we i interesi
dve mornarice kulminirale su razvojem klase
Hauk. Ti brodovi jesu razvijeni i gra|eni u
Norve{koj, ali su prihva}eni i u slu`bu RM
[vedske, kao klasa Hugin. Prema deplasmanu
sli~niji su norve{kim klasama Storm i Snogg
nego {vedskim brodovima raketno naoru-
`awe sastoji se od {est norve{kih raketa
Penguin 2 i dva torpedna aparata 533 mm.
Ono po ~emu su superiorni u odnosu na
sve prethodne norve{ke i {vedske raketne to-
povwa~e jeste prisustvo sonara Simrad
SA950, a neki {vedski brodovi umesto zadweg
para raketa Penguin 2 imaju sonar promenqi-
ve dubine Simrad ST750, {to ih ~ini i te ka-
ko sposobnim da sami izvode protivpodmor-
ni~ke akcije, naro~ito u plitkom Baltiku. Da
bude jo{ interesantnije, [ve|ani su na svoje
brodove naknadno postavili jedinstveni ne-
ubojiti protivpodmorni~ki baca~ Elma.
Norve`ani su, pak, osetili potrebu da
svoje raketne topovwa~e opreme raketnim si-
stemom za blisku PVO broda Simbad, sa dvo- (399 t), te najnovijom Visby (650 t). Iako su
A-301 Huracan, klase Saar 4.5 u slu`bi meksi~ke RM.
Na pramcu je sistem Vulcan Phalanx, a iza wega lanseri
za rakete Gabriel. U izraelskoj slu`bi, ovi brodovi nosili su
29
ELMA
[ve|ani su na svoje brodove na-
knadno postavili jedinstveni neubojiti
protivpodmorni~ki baca~ Elma. To sred-
stvo ispaquje relativno male mine, sa ku-
mulativnim puwewem, koje pri udaru u
podmornicu bu{e malu rupu u wenom tru-
pu, tako da posadi ne preostaje ni{ta
drugo nego da izroni. Na taj na~in izbe-
gava se politi~ki neprihvatqivo potapa-
we podmornice, koja je s obzirom na pra-
ksu, vrlo lako mogla biti nuklearna, {to
dodatno komplikuje situaciju.
strukim lanserom raketa Mistral malog dome-
ta. Time je znatno poja~ana PVO broda, jer
ti brodovi, pored toga, raspola`u i sa dva
topa Bofors 40 mm ({vedski Hugin imaju jedan
top Bofors 57 mm).
Ipak, prva klasa raketnih topovwa~a
koja je dobila rakete brodvazduh bila je ne-
ma~ka klasa Gepard (Tip 143), gra|ena na ba-
zi francuskog tipa La Combattante III. Iako su
ti brodovi gra|eni krajem sedamdesetih, po-
~etkom devedesetih su umesto krmenog topa 76
mm dobili 21-cevni lanser raketa RAM (Side-
winder sa glavom za samonavo|ewe sa rakete
Stinger, dometa 7,5 km). Treba re}i da je de-
plasman tih brodova 390 t, dakle znatno iznad
prethodnih raketnih topovwa~a (Storm/Snogg
135 t, Hauk 148 t, Hugin 170 t, Norkopping
230 t i Rauma 248 t). Osnovno naoru`awe su
~etiri rakete MM38 Exocet, dometa 48 km, sa
bojnom glavom od 165 kilograma.
No ve kla se bro do va
Sve spomenute {vedske raketne topov-
wa~e danas su rasprodate i zamewene kor-
vetama klasa Stockholm (335 t) i Goteborg
i osam raketa Harpoon ispred hangara.
17
prve dve klasifikovane kao korvete, wihov
je deplasman i te kako unutar granica savre-
menih raketnih topovwa~a. Ne treba ni na-
pomiwati da je re~ o vrlo sposobnim brodo-
vima, opremqenim sa osam raketa RBS-15,
nove varijante Mk2, a postoje indicije da mo-
gu da nose i najsavremenije rakete verzije
Mk3, dometa 200 km i mogu}no{}u dejstva po
ciqevima na kopnu. Brodovi nose i topove 40
i 57 mm, torpedne aparate 400 mm za pro-
tivpodmorni~ka torpeda Type-43/45 ili
A244/S Mod.2 (domet 6 km, brzina 30 ~v), te,
sada ve} standardne, baca~e Elma. Posebna
vrednost tih brodova je prisustvo dva sona-
ra jedan u trupu, Simrad SA950 i jedan te-
gqeni Thales TSM2643.
Geografski, vrlo bliska finska RM ta-
ko|e se u velikoj meri oslawa na raketne to-
povwa~e. Najinteresantnije su posledwe dve
klase, uvedene u operativnu upotrebu devede-
setih godina pro{log veka. Prva, Rauma, po
veli~ini odgovara {vedskoj klasi Norrkoping,
pored {est protivbrodskih raketa RBS-15,
nosi lanser Sadral sa {est raketa brodva-
zduh Mistral, poseduju protivpodmorni~ki lan-
ser Elma i sonar Simrad Subsea. Poboq{ana
klasa Rauma dobila je naziv Hamina. U odno-
su na Rauma, protivpodmorni~ka komponenta
poja~ana je dodavawem tegqenog sonara, odu-
stajawe od lansera Elma uz zadr`avawe du-
binskih bombi i poja~awe protivbrodske i
protivavionske komponente. Imaju vertikal-
ni lanser za ju`noafri~ke rakete brodva-
zduh Umkhonto-IR, dometa 12 km i visine dej-
stva do 10 km, te ~etiri rakete RBS-15 Mk3.
Osim toga, poboq{ane su stelt karakteristi-
ke, {to te brodove ~ini optimalnim re{ewem
u granicama deplasmana tradicionalno re-
zervisanih za raketne topovwa~e.
[am pi o ni u grad wi
Apsolutni {ampioni u gradwi raket-
nih topovwa~a velikog deplasmana i izuzetno
te{kog naoru`awa jesu Izraelci. Oni imaju
dugu tradiciju upotrebe raketnih topovwa~a i
bogato borbeno iskustvo, po~ev od brodova
FNS 83 Pori klase Hamina u oblaku dima
lansira raketu Umkhonto-IR
18
Revolucionarne
karakteristike
Op{te karakteristike klase Skjold,
naro~ito u priobalnim operacijama, to-
liko su revolucionarne da ih je ameri~ka
mornari~ka istra`iva~ka slu`ba NAV-
SEA trinaest meseci koristila za ispiti-
vawa, koja su kasnije iskori{}ena u pro-
gramu LCS (Littorial Combat Ship) za brod
namewen operacijama u priobalnom pod-
ru~ju. Za sada je u operativnoj upotrebi
jedan brod te klase, tri bi trebalo da u|u
u upotrebu 2008, a dva 2009. godine.
klase Saar 2/3 (La Combattante II opremqene
doma}im raketama Gabriel), Saar 4 (produ`e-
na varijanta Saar 3, ozna~ena i kao klasa Res-
hef), pa do jo{ ve}e klase Saar 4.5. Ti brodovi
imaju deplasman od ~ak 488 t, ve}i ~ak i od
{vedskih korveta klasa Stockholm i Goteborg
ili ruskih Tarantul. Prva dva broda, nazva-
ni i klasa Aliya, imala su platformu i hangar
za helikopter AS-365 Dauphin, ~etiri rakete
Gabriel (domet 36 km, bojna glava 100 kg) i os-
am raketa Harpoon (domet 93-120 km, bojna
glava 227 kg), te artiqerijski sistem za bli-
sku PVO broda Vulcan Phalanx.
Ti brodovi su 2004. prodati Meksiku,
a zamenili su ih modifikovana varijanta bez
helikoptera i hangara, klasa Hetz, sa topom
76 mm Oto Melara Compact na krmi i raketa-
ma brodvazduh Barak I, koje se nalaze u ver-
tikalnim lanserima. U pore|ewu sa raketa-
ma Mistral, sa norve{kih i finskih raketnih
topovwa~a, u su{tini identi~nih raketama
koje pripadaju kategoriji raketa koje se lan-
siraju sa ramena (strela-2, igla i Stinger),
Barak predstavqa vi{estruko te`u raketu (98
18,7 kg), dvostruko ve}eg dometa (10 do 12
6 km po daqini i 5,5 do 3 km po visini) i sna-
`nije bojne glave (22 3 kg). U PVO odbrani
broda zadr`an je {estocevni autonomni si-
stem za blisku PVO Vulcan Phalanx, kalibra
20 mm. Kada je re~ o protivbrodskim raketa-
ma, one su jo{ sna`nije i sastoji se od osam
ameri~kih protivbrodskih raketa Harpoon i
~ak do {est doma}ih Gabriel.
Prema mi{qewu izraelskih stru~waka
potreba su dva tipa raketa jer bi se u even-
tualnom sukobu rakete Harpoon koristile
protiv ve}ih ciqeva na ve}im daqinama (ti-
pa fregata, razara~), dok bi se Gabriel kori-
stio protiv mawih ciqeva na mawim daqi-
nama (tipa raketnog ~amca i topovwa~e).
Klasa Hetz poseduje, pored izuzetno sna-
`nog naoru`awa, i veliku autonomiju od, za
tu vrstu ratnih brodova, neverovatnih 4.800
nm, brzinu od 19 ~vorova, {to je apsolutno na
nivou fregata i razara~a deplasmana ve}ih
od 3.000 tona. Ni naoru`awe ne zaostaje
protivpodmorni~ko je slabije, ali je protiv-
brodsko sna`nije. O~igledno je da je trup
produ`en i deplasman pove}an kako bi se do-
bili ve}a autonomije i konfor posade pri
dugotrajnim misijama u odnosu na klasu Res-
hef, a to je, tako|e, iskori{}eno za postavqa-
we sna`nijeg naoru`awa. Naravno, `ilavost
tih brodova nikako nije na nivou fregata i
razara~a, ali je i sama ~iwenica da se oni
mogu u bilo kojem pogledu sa wima uspe{no
meriti, do nedavno bila nezamisliva.
Mo du lar na plo vi la
U kategoriju raketnih topovwa~a mogu se
ubrojati dve klase brodova danski Flyvefi-
sken i norve{ki Skjold. Flyvefisken je potpuno
modularni brod, sa standardnim trupom, u ko-
ji se mo`e smestiti najrazli~itija oprema,
postavqena u standardnim kontejnerima di-
menzija 3,5x3x2,5 m, nakon ~ega brod mo`e
15. maj 2009.
 29
dobiti slede}e namene: izvi|a-
we, borba sa povr{inskim ci-
qevima, protivpodmorni~ka
uloga, lovac mina, minopolaga~,
patrolni brod i kontrola zaga-
|ewa. Standardan je samo top
76 mm Oto Melara Super Rapid.
Kao raketna topovwa~a,
za borbu protiv povr{inskih
ciqeva, nosi osam raketa Har-
poon i vertikalne lansere za
rakete brodvazduh Sea Spar-
row, dometa 14 km (prisutne i
u varijanti lovca mina i minopolaga~a), kao
protivpodmorni~ki brod nosi dva torpedna
aparata 533 mm za torpeda FFV-613, sonar
Saab CTS-36 (standardan za sve evrzije) i do-
datni tegqeni sonar promenqive dubine Tha-
les TMS2640, a kao minopolaga~, mo`e poneti
do 60 mina na dva kliza~a. Kao lovac mina,
brod je opremqen dodatnim sonarom za bo~-
no skenirawe Thales 2054, a nosi i dve pro-
tivminske ronilice PAP-104 ili MRD1-6. Br-
od mo`e u potpunosti zameniti namenu za 48
~asova. Iako je deplasman tih brodova oko
450 t, dakle pribli`no jednako izraelskoj
klasi Hetz, autonomija je upola mawa i izno-
si, jo{ uvek za taj deplasman respektabilnih
2.400 nm, pri brzini od 18 ~vorova. nim stelt brodovima danas u operativnoj pid, sa izmewenim, stelt poklopcem mehani-
Drugi revolucionarni brod koji se mo- upotrebi. Stelt osobine obezbe|uju se obli- zma.
`e ubrojati u tu klasu je, ipak, bitno druga- kom trupa i nadgradwe, te upotrebom mate- Iz svega izlo`enog, mo`e se zakqu~iti
~iji norve{ki Skjold. Re~ je o kombinaciji rijala koji apsorbuju radarsko zra~ewe. da su raketne topovwa~e pre{le ne ba{ dug
katamaranskog broda sa lebdelicom, odno- Osnovno naoru`awe je osam najnovijih razvojni put, ali su za tri decenije postoja-
sno brodom koji se kre}e na vazdu{nom ja- protivbrodskih raketa NSM (Norvegian Strike wa iz prili~no jednostrano opremqenih
stuku koji se obezbe|uje izme|u dva trupa. Missile) dometa 160 km, visoke subsoni~ne br- brodova, prerasle u vrlo sposobne vi{ena-
Pogon se umesto tradicionalnim propele- zine i sa bojnom glavom od 125 kg. Te najsa- menske brodove, koji slu`e ne samo za pro-
rima posti`e vodenim pumpama, {to sve za- vremenije rakete predstavqaju zamenu za Pen- tivbrodsku borbu, ve} i za protivpodmorni~-
jedno obezbe|uje brzinu od 60 ~vorova, dakle guin 2. Najinteresantnija wihova karakteri- ku borbu, borbu protiv ciqeva u vazduhu, te
dvostruko vi{e nego brodovi sa klasi~nim stika su stelt osobine, koje uz manevre po za dejstvo po kopnenim ciqevima. Kao posle-
pogonom, a gaz je svega 0,9 m, ~ak trostruko slu~ajnom kompjuterski generisanom zakonu dica, primetan je porast deplasmana, ali je
mawe u odnosu na konkurente. Me|utim, eg- u velikoj meri uslo`wava zadatak bliske to, uz boqu opremqenost, rezultiralo i u
zotici nije kraj: brod ima vrlo izra`ene protivraketne odbrane broda. Pored tih ra- zna~ajnom pove}awu autonomije.
stelt osobine, {to ga uz francuske fregate keta, za blisku samoodbranu koristi se i Mi- U budu}nosti se o~ekuje da }e se poseb-
La Fayette i {vedske korvete Visby ~ini jedi- stral na dvostrukom izvla~e}em lanseru. na pa`wa posvetiti poboq{awu stelt oso-
Artiqerijska komponenta obezbe|ena bina i daqem pro{irewu spektra senzora i
je topom kalibra 76 mm Oto Melara Super Ra- naoru`awa, pa se sve ~e{}e na tim brodovi-
ma nalaze i sonari, posebno tegqeni sona-
ri, nekad privilegija specijalizovanih
protivpodmorni~kih fregata i razara~a.
Sebastian BALO[

19
N O V I S J A J
Prvi galeb br. 001 bi}e
restauriran i dobi}e
zaslu`eno mesto
u Muzeju jugoslovenskog
vazduhoplovstva. Za razliku
od ve}ine drugih eksponata,
avion }e biti potpuno
funkcionalan, sa svim
operativnim sistemima,
ukqu~uju}i i motor ~ije je
paqewe planirano
po zavr{etku radova.
Muzej je posao restauracije
poverio Aeroklubu Galeb. ponekad nazivali G2, u {kolskim eskadrila-
20
P R V O G G A L E B A
O`ivqavawe
istorije
ran|el Mihi} Aco, iz Stoca, danas
A Novobeogra|anin, prva je generacija
aviolimara, zanimawa koje je nastalo
razvojem industrije vazduhoplova i
uslo`avala tehnologija obrade mate-
rijala za wene proizvode. Kao mladi maj-
stor, krajem pedesetih, on je u mostarskoj
fabrici Soko u~estvovao u izradi prvog
prototipa doma}eg mlaznog {kolskog aviona
G2 galeb (vojna oznaka N-60). Posle ispiti-
vawa izra|ena je serija od preko dve stoti-
ne primeraka tog aviona, koji je, bez ustru-
~avawa, najuspe{niji proizvod avionske in-
dustrije SFRJ, uz naslednika po imenu G4
supergaleb. U decenijama koje su usledile,
na galebovima su svoja znawa i zvawa sti-
cale generacije pilota doma}eg RV i PVO, a
i wihove kolege u Zambiji i Libiji, koji i
daqe lete na tim avionima.
Karijera mlazne jedrilice, kako su
ma RV i PVO prekinuta je prole}a 1999. ka-
da su tokom bombardovawa aerodroma Go-
lubovci kod Podgorice uni{teni avioni iz
tada{we 172. avijacijske brigade u okviru
koje je sprovo|ena obuka studenata pilota.
Danas neki obnovqeni galebovi lete u ci-
vilstvu, registrovani kao oldtajmeri, odno-
sno specijalna kategorija starih aviona, i u
okviru novosadske privatne akrobatske gru-
pe Zvezde, a jedan primerak i daqe verno
slu`i u Vojsci Srbije, u Sektoru za letna is-
pitivawa Tehni~kog opitnog centra.
Pola veka kasnije, Aco Mihi}, danas u
penziji, i posle, kako sam isti~e, 42 godine,
tri meseca i 28 dana rada u Sokolu, Utvi,
JAT-u i VZ Moma Stanojlovi}, ponovo dru-
guje sa svojim starim poznanikom proto-
tipom galeba br 23001. Po zavr{etku ope-
rativne upotrebe taj avion nalazio se na
somborskom aerodromu, u okviru tada{weg
975. vazduhoplovno-nastavnog centra, gde je,
15. maj 2009.
 29
bar nominalno, bio postavqen kao u~ilo.
No, s godinama, bio je prepu{ten zubu vre-
mena i propadawu. Taj svojevrstan svedok va-
zduhoplovne istorije nalazio se pod vedrim
nebom i bio ostavqen na milost i nemilost
regruta plavaca, od kojih su mnogi na wemu
ostavili neku uspomenu u obliku potpisa
urezanog u oplatu. Tokom bombardovawe
1999. dodatno je o{te}en od gelera projek-
tila koji su pogodili aerodrom.
Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduho-
plovstva (MJRV) preuzeo je galeb br. 001 i
krajem aprila prevu~en je u radionicu na
sportskom aerodromu u Lisi~ijem jarku po-
red Beograda, gde je po~ela restauracija
koju po ugovoru sa Muzejom obavqa Aero- Aran|el Mihi} Aco
klub Galeb. Ekipu za restauraciju, pored sa svojim galebom 001
Ace Mihi}a, koga kolege zovu i 001 zbog
svojevrsne veze sa prototipom galeba, ~i- bi mogao i da poleti kada bi imao neophod-
ne Dragan Mitrovi}, Du{an Bastl i Mla- ne administrativne dozvole.
den Vola{. Sva ~etvorica su prekaqeni Kako napreduje to svojevrsno o`ivqa-
tehni~ari, koji su posle godina slu`bovawa vawe istorije bi}e prikazano na sajmu na-
u avijaciji i vazduhoplovnim zavodima svo- oru`awa Partner 2009 na Beogradskom
je znawe, iskustvo i entuzijazam nastavili sajmu u okviru prezentacije Muzeja JRV. Mu-
da primewuju na obnavqawu starih vazdu- zeju }e pak biti predat za ~etiri do pet me-
hoplova. seci. Tada }e prvi galeb dobiti svoj novi
Po zavr{etku restauracije, za koju je stari sjaj i zaslu`eno mesto pod kupolom tog
potrebno oko 8.000 radnih ~asova, G2 001 svojevrsnog hrama avijacije pored beograd-
svoje zaslu`eno mesto dobi}e u Muzeju jugo- skog aerodroma. Tamo }e 23001 generaci-
slovenskog vazduhoplovstva. Za razliku od jama koje dolaze i onima koje se sa setom
ve}ine drugih eksponata, prvi galeb bi}e prise}aju istorije na najboqi na~in svedo-
potpuno funkcionalan, sa svim operativnim ~iti o qudskim kvalitetima industrije i va-
sistemima, ukqu~uju}i i motor ~ije je zapu- zduhoplovstva koji su ulo`eni u wegov raz-
{tawe (ukqu~ivawe) planirano po zavr{et- O{te}ewa od gelera projektila voj, izradu i upotrebu.
ku radova. U Aeroklubu ka`u slikovito da Natoa na avionu G2 23001 Tekst i fotografije Igor SALINGER

Oldtajmerska
eskadrila
Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduho-
plovstva i Aeroklub Galeb predstavili
su pro{le godine projekat Eskadrila sta-
rih vazduhoplova, pod pokroviteqstvom
Ministarstva odbrane, s ciqem da avione
i helikoptere prizemqene i povu~ene iz
upotrebe restauriraju, osposobe za lete-
we i prikazivawe na aeromitinzima i ma-
nifestacijama. Privatnom inicijativom
restauriran je odre|en broj vazduhoplova,
ukqu~uju}i po jedan galeb, kraguj i utva 66,
koji su u{li u sastav oldtajmerske eska-
drile, a stavqawem pod svojevrstan dr-
`avni okvir, namera je da se do 2020. re-
staurira dvanaest aviona. Ponovo leti: oldtajmer utva 66
Projekat ukqu~uje i izradu replike ~u-
venog doma}eg lovca rogo`arski RK-3. On je smatran samim Jugoslovenski, odnosno srpski oldtajmeri rado su vi|eni
svetskim vrhom kada je proizveden u predve~erje Drugog svet- gosti na aeromitinzima {irom sveta kao svojevrsni `ivi svedo-
skog rata i na wemu su se piloti Jugoslovenskog kraqevskog ci, ali i ambasadori istorije i tradicije. Do sada su prikaziva-
ratnog vazduhoplovstva herojski suprotstavili nacisti~kom ni u okviru Aerokluba Galeb, ali i drugih vlasnika takvih le-
napadu 6. aprila 1941, oboriv{i (po nekim izvorima) 11 avi- telica, pred doma}om publikom ali i {irom sveta u Engleskoj,
ona Luftwaffe. SAD, ^e{koj, Slova~koj, Ma|arskoj, Sloveniji, Hrvatskoj...

21
L O V A C B O M B A R D E R F - 8 4 G U N A [ E M V A Z

Mlazni avioni F-84G

tanderxet stigli su u

Jugoslovensko ratno

vazduhoplovstvo

u okviru programa

Vojne pomo}i koji su

organizovale SAD

1951. godine.

Isporuka je po~ela

1953, a zavr{ena 1957.

godine. Wihova pojava

predstavqala je

prelomni momenat

u tehnolo{kom razvoju.

Taj avion je punih

dvadeset godina bio

osnovna snaga lova~ko

-bombarderske avijacije
Dolazak tand
vion tipa F-84 tanderxet (Republic F- dantski kurs (Squadron Leader Course) na mla-
i na wemu su se 84G Thunderjet) bio je ameri~ki stan- znoj avijaciji. Bili su to potpukovnik Milo-

obu~ile generacije

jugoslovenskih pilota.

Pouzdan i relativno
A dardni lovac bombarder kori{}en u
Korejskom ratu 19501953. godine.
Potom je isporu~ivan u okviru progra-
ma Vojne pomo}i zemqama Natoa, ali i onim
koje su bile direktno ugro`ene sovjetskim
ili kineskim pritiskom. Godine 1953. avio-
ne verzije F-84G dobila su vazduhoplovstva
Belgije i Holandije, a ne{to ranije (1952)
jednostavan Danske, Francuske, Gr~ke, Italije i Portu-
galije, te ameri~ke vazdu{ne snage u Evropi.
Za wima ne}e zaostajati ni Jugoslovensko
u eksploataciji,
ratno vazduhoplovstvo (JRV).
Radi preobuke na mlazne borbene avi-
osvojio je simpatije one tipa F-84G tanderxet, koje je JRV treba-
lo da primi, septembra 1952. trojica isku-
vazduhoplovaca. snih pilota upu}ena su na specijalni koman-
rad Ivanovi}, komandant 117. puka, pilot na
doma}em S-49A, i kapetani Veqko Luki} i
Stevo Leka, koji su ve} pro{li obuku u SAD
na F-47D. Kurs je bio pri 48. lova~ko-bom-
barderskom vingu Ameri~kog vazduhoplov-
stva u bazi [omon (Chaumont) u Francuskoj.
(Ta jedinica }e u ratu protiv Srbije 1999.
biti nosilac glavnih dejstava avijacije na
ciqeve oko Beograda i severne Srbije. Neki
weni piloti posti}i }e i vazdu{ne pobede
obaraju}i jugoslovenske pilote!)
Pre o bu ka
Na upu}ivawe na{ih pilota na preobu-
ku uticala je i ocena ameri~kih stru~waka da
je leta~ki i tehni~ki sastav JRV uspe{no ovla-

22 15. maj 2009.

D U H O P L O V S T V U
Piloti i avioni 88. lova~ko-bombarderskog
puka koji je bazirao na aerodromu
u Batajnici od 1960. do1964.
erxeta
dao klipnim avionima zapadnog porekla. Tro-
jica Titovih pilota, prvih Jugoslovena (Srbi,
Crnogorci) koji }e leteti na mlaznim avio-
nima, raspore|eni su u tri eskadrile tog vin-
ga, opremqene mlaznim avionima F-84G tan-
derxet. Oni su najpre pro{li obuku u tehni~-
koj u~ionici za {kolski mlazni avion T-33A,
kojim je trebalo prvo da polete, zatim i za
tanderxet. Leta~ka obuka se sastojala od
osnovnog, figurno-akrobatskog i navigacij-
skog letewa. Usledili su i borbena obuka: ga-
|awe, raketirawe i bombardovawe ciqeva
na zemqi i ga|awe ciqeva u vazduhu.
Ta trojka imala je dotada za jugosloven-
ske pilote jedinstvenu priliku da sa svojim
ameri~kim kolegama leti u svim mogu}im me-
teorolo{kim uslovima iznad centralne
Evrope, te da sa ostalim pilotima 48. vinga
patrolira u blizini ~ehoslova~ke granice.
Krajem 1952. toj trojki pridru`ilo se
jo{ deset pilota koji su posle izvr{ene pre-
obuke sa~iwavali osnovni nastavni~ki ka-
dar u Jugoslaviji za preobuku pilota JRV na
mlaznu tehniku. Sve te grupe imale su prili-
kom odlaska na {kolovawe probleme u pri-
lago|avawu na obuku i `ivot po zapadnim
standardima, peripetije poput zabrane da
nose crvene petokrake, ali i te{ko}e oko
ulaznih viza. Me|utim, posle zavr{enih kur-
seva, ocene stranih instruktora bile su po-
voqne za Titos jet jockeys, kako su nazvani u
jednom vazduhoplovnom magazinu.
Smena generacija
Prva grupa borbenih mlaznih aviona
F-84G tanderxet stigla je u Jugoslaviju 9.
juna 1953. godine. Te srede u ranim jutar-
wim ~asovima, na batajni~ki aerodrom sle-
telo je osam aviona iz jedne ameri~ke baze
u Nema~koj. Ameri~ki piloti, koji su dole-
teli tim avionima, demonstrirali su nepo-
sredno pred sletawe neke od letnih sposob-
nosti tog aviona nad aerodromom Batajni-
ca. Letelice su primqene i dodeqeni su im
jugoslovenski evidencijski brojevi od
10501 pa nadaqe.
Kao i prilikom dolaska prvih aviona
tipa T-33A, gotovo da nije bilo novina u Ju-
goslaviji koje nisu sa ushi}ewem prokomen-
tarisale taj doga|aj. Dolazak mlaznih tan-
derxeta opisan je simboli~ki: Na na{em
nebu vr{i se smena generacija.
Obuku je zapo~eo prvo batajni~ki 117.
lova~ki puk, a zatim i susedni 204. puk. Oba
iz prestoni~ke 44. divizije. Po~etkom jeseni
otpo~eo je preobuku i 198. puk, koji je u Ba-
tajnicu do{ao iz Skopqa, bez aviona. Posle
dobre teorijske pripreme i najmawe pet jed-
Pojedini avioni tipa RF-84G sa ugra|enim kamerama bili su raspore|eni u okviru
lova~ko-bombarderskih jedinica. Na slici, avion sa znakom leoparda u sastavu
lova~ko-bombarderske eskadrile iz 82. avio-brigade u Cerkqu.
29
Utisci
U uvodniku Krila armije zapisano
je: Stigli su tanderxeti. Sad bez pre-
terivawa mo`emo re}i i mi smo najsa-
vremenija vazduhoplovna sila. Imamo
veliku, nesrazmerno veliku snagu, pre-
ma onome {to smo imali pre par godi-
na. Sproveli smo ve} i novu modernu
organizaciju... idemo napred, to je vi-
dqivo, opipqivo, nepobitno.
Drugi autor je zapisao kako je skok
koji je u~iwen uvo|ewem mlazne tehnike
sad kad su primili tanderxete jo{ zna-
~ajniji. U Borbi je objavqeno: Pove}a-
va se odbrambena sposobnost JRV i
JNA. Fotografija grupe tih aviona u
letu potpisana je re~ima sa `eqom smo
o~ekivali da se na na{em nebu pojavi
ovakva formacija.
Prijem prvih tanderxeta pratile
su i Titove re~i:
Ovo nije prvi put da smo primili
pomo} od na{ih saveznika. I u dva ve-
lika rat oni su nam davali. A mi smo im
verno uzvra}ali i na wihovu pomo} i
savezni{tvo uvek smo odgovarali ver-
no{}u. U najte`im ~asovima uvek smo
stajali nepokolebqivo uz wih... i da-
nas kad smo primili jedan deo ratne
tehnike, mi s punom sve{}u mo`emo po-
noviti: Mi nikad ne}emo ostaviti na-
{e saveznike dokle god oni za{ti}uju i
bore se za pravednu stvar i pravedne
odnose na svetu.
23
no~asovnih letova na dvosedu T-33A, prela-
zilo se na borbeni jednosed tanderxet.
Do po~etka Tr{}anske krize, oktobra
1953. godine, u JRV je stiglo ukupno 54 tan-
derxeta. Taj krizni trenutak po Jugoslaviju
desio se iznenada i zatekao je pukove sa
mlaznim avionima usred preobuke. Kako je
ukqu~ewe tih aviona u stroj JRV bilo nu`no
zbog nedostatka mlazne avijacije na zapadu
zemqe, odlu~eno je da nekompletno obu~eni
117. puk sa 14 mlazwaka preleti u Zagreb,
14. oktobra, {est dana posle eskalacije
krize i pomerawa snaga JNA ka italijanskoj
granici. U puku je letewe zapo~elo dva dana
kasnije.
Pripadnici 37. divizije, koji su se ta-
da zatekli na aerodromu Cerkqe, se}aju se
prvog naleta mlazwaka iz Batajnice nad tim
slovena~kim aerodromom i panike nastale
me|u vazduhoplovcima, koji su pomislili da
je to nalet italijanske avijacije!
Taj puk ubrzo je dobio zadatak za{ti-
te Zagreba, uz lokalne snage protivvazdu-
{ne odbrane. Radi prilago|avawa aero-
droma Pleso i stvarawa odgovaraju}ih
uslova za letewe tanderxeta, qudstvo 379.
in`iwerijskog bataqona po~elo je da pro-
{iruje pistu zagreba~kog aerodroma za po
200 metara, sa svake strane. Specijalna
ekipa JRV pregledala je krajem oktobra de-
onicu autoputa, sa kojeg je bilo predvi|eno

Prvi javni nastup

Novi mlazni avioni prvi put su pri-
kazani javnosti na prvomajskoj paradi
1954. u Beogradu. E{elon avijacije pred-
vodio je komandant 44. lova~ke divizije
pukovnik Nikola Leki} sa dvojicom pra-
tilaca na avionima F-84G, a iza e{elo-
na tanderbolta i moskitosa, proletelo je
i 32 mlazna tanderxeta, {to je svakako
predstavqalo najatraktivniji deo vazdu-
hoplovnog programa.
dejstvo mlazwaka, u slu~aju otvorenog suko-
ba sa Italijom.
Treba napomenuti da u toku eskalacije
Tr{}anske krize (od oktobra 1953. do sre-
dine februara 1954) nije bilo isporuka
tehnike iz sistema MDAP Jugoslaviji. Ob-
navqawe isporuka omogu}ilo je nastavak
preobuke 198, a zatim 94. puka u Skopqu,
{to je sprovedeno tokom 1954 . godine.
Januara meseca 1954, mar{al Tito je
na sednici Vlade FNRJ pohvalio pilote ko-
ji su izvr{ili preobuku na mlazne avione i
tom prilikom istakao da nije zabele`en ni-
jedan udes.
Tito je 31. marta te godine posetio
Centar za preobuku u Batajnici i li~no se
uverio u kvalitete teorijske i prakti~ne
obuke pilota i tehni~kog sastava. Obi{ao je
u~ionice i salu sa link-trenerom. Tom pri-
likom je Titu prikazana simulacija instru-
mentalnog (no}nog) leta u trajawu od pet mi-
nuta. Izveden je i leta~ki program u kojem su
piloti Veqko Luki} i Vladimir Vodopivec
prikazali letne i manevarske osobine avi-
ona F-84G, a posle toga su iznad aerodroma
proletele tri ~etvorke aviona F-84G.
Avgusta 1954. zapo~ela je preobuka na
mlazne F-84G i u zadarskoj 21. diviziji. Naj-
pre je 172. puk predao svoje F-47D i izvr-
{io preobuku do oktobra 1954. u Batajnici.
Taj puk se sa 16 tanderxeta vratio u Zadar,
gde im je 21. novembra prire|en sve~ani do-
~ek. Usledila je preobuka 83. puka sa istog
aerodroma. Novi avioni F-84G, koji su sti-
zali tokom 1955, dodeqivani su 21. divizi-
ji, i za wih je to bio izuzetno aktivan leta~-
ki period. Pukovi te divizije su do leta
1955. zavr{ili kompletnu obuku i bili
osposobqeni za sve leta~ke zadatke. Tako|e, Pred odobrewe za izlazak na pistu
ve}i broj pilota bio je osposobqen i za in- i poletawe: F-84G iz sastava
strumentalno i no}no letewe, a delom i za 204. lova~kog puka

24 15. maj 2009.


Karakteristi~na slika JRV pedesetih:
grupni let aviona F-84G iz sastava
44. lova~ke divizije
izvi|awe. U tom pogledu posebno se isticao
172. puk, iz ~ijeg sastava su svi piloti uspe-
{no zavr{ili leta~ku obuku za no}na dejstva.
Tokom 1955. avioni F-84G iz 21. di-
viziji izveli su vi{e ve`bovnih zadataka,
sadejstvuju}i sa jedinicama Kopnene vojske i
Ratne mornarice. U septembru je izvedena
ve`ba 3. vazduhoplovnog korpusa, u uslovi-
ma, po nekim parametrima, pribli`no rat-
nim. Tu diviziju posetio je od 1. do 4. novem-
bra 1955. i vojnodiplomatski kor akredi-
tovan u Jugoslaviji. Iste godine su na nekim
avionima F-84G iz te divizije ispod trupa
ugra|ene i kamere za izvi|awe, koje su ka-
snije podeqene i drugim pukovima 21. i 39.
divizije za potrebe izvi|awa.
Pro blem
re zer vnih de lo va
Jedan od problema koji se pojavio u tom
periodu, upravo zbog dolaska ve}eg broja
mlaznih aviona, bili su opravka i remont
29
Standardizacija
oznaka
Nakon preuzimawa izvestan broj
primqenih letelica leteo je sa raznoli-
kim oznakama, a neki ~ak nisu imali evi-
dencijske brojeve na repu. Fotografije iz
tog vremena pokazuju da su pojedini F-84G
leteli neozna~eni kad su skinute ame-
ri~ke oznake nisu stavqene odgovaraju}e
jugoslovenske. De{avalo se da na{i pi-
loti lete i sa oznakama ameri~kog vazdu-
hoplovstva na avionima, naro~ito u Cen-
tru za preobuku. U vreme pre sprovo|ewa
nare|ewa o standardizaciji oznaka, u 21.
diviziji su na nosevima mlaznih aviona
ispisivani brojevi ameri~kim {abloni-
ma (takozvani Buzz-brojevi). I kona~no,
tokom 1956. standardizovano je ozna~a-
vawe tih aviona u JRV.
tih aviona i wihovih motora. I pored stal-
nih jugoslovenskih insistirawa da se dobiju
neophodna dokumentacija, rezervni delovi i
oprema za redovno odr`avawe i generalni
remont, Vlada SAD je re{avawe tih zahteva
odlagala i upu}ivala na wihove zavode za
remont aviona, koji su postojali u Francu-
skoj i Maroku. Tek je novembra 1955. dobi-
jena tehni~ka dokumentacija za IRAN pre-
glede, a i neka druga za proizvodwu i oprav-
ku izvesnog broja delova za avione i deli-
mi~no za motore.
Avioni su opravqani u mostarskom
Sokolu, od kada je jedna ameri~ka komi-
sija obi{la tu fabriku (9. novembra
1955) i verifikovala wene mogu}nosti.
Opravka motora bila je poverena fabri-
ci 21. maj u Rakovici. U woj je 14. febru-
ara 1955. zapo~ela izrada rezervnih de-
lova za mlazne motore. Bez obzira na pro-
bleme koji su takore}i re{avani u hodu,
generalna revizija prva dva aviona tipa
F-84G uspe{no je zavr{ena 26. februara
1956. godine. Posle toga su isporu~eni u
svoje jedinice.
Prve modifikacije na avionu F-84G
izvr{ene su juna 1957. godine. Fabrika
Soko }e u slede}em periodu ovladati
tehnologijom remontovawa i proizvodwe
rezervnih delova toliko da je od ameri~-
kog vazduhoplovstva dobila licencu gene-
ralnog proizvo|a~a delova i sklopova
aviona. Vredan pa`we je i podatak da je
u narednom periodu ta fabrika proizve-
la 44 para krila za avione F-84G, na ko-
jima je izvedeno nekoliko mawih modifi-
kacija.
Tokom 1957. zavr{ene su isporuke
aviona F-84G. To se poklopilo sa jugoslo-
venskim otkazivawem Programa vojne po-
mo}i, tako da je ukupan broj isporu~enih
25
aviona tog tipa za JRV bio 167. Svi su do
tada uvr{teni u sastav {est borbenih i
jednog {kolskog puka (preuzeo je du`nosti
rasformiranog Centra za preobuku). Is-
poruke lova~kih aviona tipa F-86E sejbr
(Sabre), u periodu od 1956. do 1957, ozna-
~ile su definitivno preusmerewe aviona
F-84G na lova~ko-bombarderske zadatke,
koje }e taj tip sa uspehom obavqati do
1973, ta~nije dok je bio u upotrebi u Jugo-
slaviji.
U proceni Komande JRV, iz 1958. Za-
kqu~eno je da su za taj tip problem rezer-
vni delovi. To je re{eno komercijalnim
nabavkama iz Gr~ke 19591960. godine.
Tada je uvedena dodatna koli~ina od 60
komada F-84G. Kupqeni su i potrebni re-
zervni delovi, pa je resurs tog tipa bio u
potpunosti obezbe|en do sredine {ezde-
setih. Gr~ko kraqevsko vazduhoplovstvo

Zapa`awa pilota
To su stvarno bili avioni, op{ti
je komentar ve}ine izvi|a~a koji su sa
wima leteli. Veoma dugo moglo je da se
ostane u vazduhu, kako bi se ubio rekord
i do pet sati. Na wima su piloti sticali
i najve}i nalet u svojoj karijeri po tipu,
jer se na primer kod 353. eskadrile le-
telo i do 200 sati godi{we.

koristilo je F-84G u ukupno osam svojih

skvadrona, od 1952. do 1957. godine. Ta-
da su povu~eni iz upotrebe jer su dobijeni
savremeniji avioni tipa F-84F tander-
strek (Thunderstreak). To je na neki na~in
verovatno olak{alo Jugoslovenima na-
bavku aviona F-84G.
U to vreme bilo je dovoqno tanderxeta
da se preoru`aju dva puka koja su do tada
imala klipne avione. Tokom jeseni 1959. sa
preobukom je po~eo 88. puk sa aerodroma
Cerkqe, koji je umesto klipnih aviona ika-
rus S-49C dobio 25 mlaznih F-84G. Po~et-
kom 1960. preobuku na mlazne avione po~eo
je i 109. puk, tako|e baziran u Cerkqu, ra-
nije opremqen avionima S-49C. Kada je ot-
po~ela teoretska i zemaqska preobuka, 15.
aprila 1960, u 109. puk stigli su prvi avi-
oni F-84G. U naredna tri meseca zavr{eni
su leta~ki deo preobuke pilota i kompletna
obuka tehni~kog sastava, dok je borbena obu-
ka po~ela avgusta 1960. godine. Na drugoj
Fotografije F-84G u koloru retki su izvori informacija o wihovom kamufla`nom
strani su, iz jo{ dva puka (83, 94), povu~eni
bojewu u JRV
avioni tipa F-84G, jer su preoru`ani na
lova~ke avione tipa sejbr. Borbene mogu}nosti lova~ko-bombarder- na moru dawu, pod vizuelnim instrumental-
skih pukova sa F-84G ocewene su kao vrlo nim uslovima u sastavu kompletnog puka, a
Iz vi |a~ ka ver zi ja dobre. Zavr{ena je kompletna obuka u ju- no}u, uz osvetqavawe ciqeva pod vizuel-
ri{nim, ali i lova~kim dejstvima, kao po- nim i instrumentalnim uslovima u sastavu
Od 1960. do 1964. ukupno su ~etiri mo}na namena. Najimpresivnije mogu}no- odeqewa.
borbena puka i jedan {kolski puk u svom sti imao je 172. puk, koji je bio osposobqen Zanimqivo je da je tada jugoslovensko
naoru`awu imali avione tipa tanderxet. za juri{na dejstva po ciqevima na kopnu i RV bilo jedino u Evropi koje je zadr`alo u

26 15. maj 2009.

 29
koso-predwe snimawe i jedna u trupu
vertikalna.
Jo{ od sredine pedesetih odre|en broj
tanderxeta imao je u trupu ugra|enu jednu ka-
meru K-24. Tu modifikaciju predvideo je
proizvo|a~. Jugoslovenska modifikacija sa
kamerama u trupu i tip tankovima, jo{ jedan
je doprinos razvoju izvi|a~ke avijacije u na-
{oj zemqi, iako je u su{tini bila re~ o iz-
nu|enom projektu. Navedeni modifikovani
avioni ozna~eni su kao RF-84G i dodeqeni
su 184. izvi|a~kom puku tokom 1961. godine.
Te godine ih je bilo 14 u sastavu puka, potom
1962. godine 23 komada, {to je i najve}i
broj po jednoj godini u upotrebi. Kasnije, po-
sle 1966, broj RF-84G kretao se od 14 do
18 godi{we.

Povla~ewe iz upotrebe
Posle reorganizacije vazduhoplovstva
19641966. godine, tanderxeti nisu gubili
na va`nosti u planovima, iako je broj eska-
drila smawen sa jedanaest na osam. Eska-
drile F-84G ~inile su osnov dve avijacijske
brigade koje su formirane na glavnim ope-
racijskim pravcima u Cerkqu i Skopqu.
Vazduhoplovna vojna akademija oja~ana je
172. pukom, i do uvo|ewa galeba (1968),
odnosno jastreba u wen sastav (1970) pi-
tomci nekoliko klasa obu~avali su se u le-
tewu na F-84G.
Kulminaciju upotrebe taj tip aviona
upotrebi lovce bombardere F-84G. Vazduho- 20 aviona F-84G. Modifikacija je izvr- do`ive}e na velikim manevrima 1971 i
plovstvo Portugalije, koristilo je taj tip sa- {ena u remontnom zavodu Jastreb, a 1972, kada su se posebno istakle eskadri-
mo u kolonijama, a u svetu su ga jo{ upotre- predstavqala je ugradwu opreme za aero- le lovaca bombardera iz Cerkqa i izvi-
bqavala vazduhoplovstva Irana i Tajlanda. foto snimawe u nosu aviona i tip tanko- |a~a iz Mostara. Tek je uvo|ewe doma}ih
Pove}awem broja F-84G u upotrebi vima. Na taj na~in su modifikovani F-84G jastrebova 19701973. ozna~ilo kraj
omogu}eno je da se tokom 1960. prvi avio- sa po tri ugra|ene kamere tipa K-24, i to: upotrebe tog uspe{nog lovca bombardera u
ni tog tipa modifikuju u izvi|a~e. Odlu~e- dve u tip tankovima, koje su mogle da se po- Jugoslaviji. Ono {to je brinulo doma}e
no je da se u prvom kontingentu modifikuje de{avaju za bo~no-koso, vertikalno ili vojne planere bio je drasti~an pad ubojne
mo}i izlaskom tog aviona iz upotrebe, jer
je nosivost ubojnog tereta na doma}em ja-
Karakteristike ripablik F-84G tanderxeta strebu bila znatno mawa u odnosu na
slavnog prethodnika.
U naoru`awu JRV: od 1953 do 1974. godine U periodu posle 1966, sa izvi|a~kom
verzijom tanderxeta ostaje naoru`ana samo
poreklo: SAD
353. eskadrila u Mostaru. Ona }e biti i
vrsta: lovac, lovac-bombarder i izvi|a~ posledwa jedinica u kojoj }e leteti taj tip
konstrukcija: metalna aviona. Tanderxet kao izvi|a~ bio je omi-
posada: 1 qen me|u pilotima.
pogonska grupa: jedan turbomlazni motor Allison J-35-A-29 potiska 2.540 kp, Avion F-84G bio je punih dvadeset godi-
na osnovna snaga lova~ko-bombarderske avi-
te`ine: prazan 5.250 kg; maks. poletna 10.158 kg jacije. Na wemu su se obu~ile generacije i ge-
performanse: maksimalna brzina 1.001 km/~, plafon 13.000 m, dolet 1.700 km neracije jugoslovenskih pilota. Bio je pouza-
naoru`awe: {est mitraqeza Colt Browning cal 12,7 mm, bombe do ukupno 900 kg, dan i relativno jednostavan u eksploataciji.
do 24 RZ HVAR-5 in, maksimalni spoqni teret 1.528 kg; Posle povla~ewa iz upotrebe, raspo-
oprema: radio-stanica AN/ARC-3, radio-kompas AN/ARN-6, `iro-ra~unarski ni- re|eni su po aerodromima i poligonima za
{an A-4 i radarski daqinomer AN/APG-30; Izvi|a~ka verzija RF-84G opremqena sa tri obuku i upotrebu kao makete. ^etiri aviona
kamere K-24 F-84G nalaze se i danas u Muzeju jugosloven-
skog vazduhoplovstva, a jedan od wih F-84G
dimenzije: razmah krila 12,65 m (sa rezervoarima), du`ina 11,62 m, povr{ina
(10525) u stalnoj je izlo`benoj postavci.
krila 24,15 kvadratna metra
Dr Bojan DIMITRIJEVI]

27
SAVREMENE BESPILOTNE I BESPILOTNE BORBENE LETELICE
U po~etku su bespilotne
letelice zami{qene kao
idealno izvi|a~ko sredstvo.
Malih su dimenzija i te{ko
uo~qive, imaju malu brzinu
leta, daju kvalitetniji
snimqeni materijal,
ekonomi~ne su zbog niske
proizvodne cene i, {to je
najbitinije bezbedne jer
nema pilota. Posledwih
godina dobijaju sve vi{e
ulogu borbenih sredstava kao
bespilotne borbene letelice.
28
Nebeski
izvi|a~i
Do sada je dosta toga re~eno o bespi-
lotnim vazduhoplovnim, podvodnim i
D povr{inskim sredstvima, kao nezaobi-
laznom delu borbenih sistema i proje-
kata u skorijoj budu}nosti (FCS, Future
Combat Systems). Svaka se izdvaja svojim iz-
gledom, mogu}nostima i pre svega svojom na-
menom. Najdaqe su, u tehnolo{kom smislu,
napredovale, vazduhoplovne bespilotne le-
telice (BPL), koje su podeqene u nekoliko
kategorija, limitiranih naj~e{}e konstruk-
cijskim, letnim i softverskim kapacitetima.
U po~etku zami{qene kao idealno iz-
vi|a~ko sredstvo (male dimenzije te{ko
uo~qive, mala brzina leta kvalitetniji
snimqeni materijal, ekonomi~ne mala pro-
Global Hawk RQ-4
Block 10
izvodna cena, bez cene pilota, i ono {to je
najbitinije, bezbedne nema pilota), posled-
wih godina dobijaju sve vi{e ulogu borbenih
sredstava kao bespilotne borbene letelice
BPBL, u ~emu svakako predwa~e Boingovi
sistemi X-45 J-UCAS (Joint Unmanned Combat
Air Systems), X-48B, X-50, YB-49 i druge.
Specijalizovane kompanije, poput ame-
ri~kih Northrop Grumman-a, General Ato-
mics-a i Boeing-a, britanskog General Dyna-
mics-a, nema~kog EADS, izraelskog Israel Ae-
rospace Industries-a (IAI), sklopile su brojne,
vi{e stotina miliona dolara vredne ugovo-
re o razvoju i isporuci {irokog spektra, mi-
nijaturnih, mini, malih, sredwih i bespilot-
nih letelica visoke klase. Najvi{e proizve-
15. maj 2009.
 29
dene i istovremeno najbrojnije u operativ-
noj upotrebi jesu BPL i BPBL male i sred-
we klase, s obzirom na to da se sa wihovim
razvojem najranije i krenulo.
Bespilotne letelice tipa Shadow UAV,
Hunter, Predator B UAV, RQ-1 Predator Medium
Altitude UAV, RQ-2 Pioneer UAV, RQ-4A/B Glo-
bal Hawk, RQ-7 i kona~no RQ-9 Reeper, naj-
poznatiji su predstavnici navedenih katego-
rija BPL i BPBL, koje zahvaquju}i svojim
mogu}nostima, pokrivaju takti~ki i opera-
tivni prostor borbenog okru`ewa, ali i,
zahvaquju}i satelitskim linkovnim re{ewi-
ma, globalni i geoinformacioni prostor. Nakon ~etiri ru{ewa,
od 11 poku{aja leta,
Pr vi pro jek ti zbog problema sa motorom,
MQ Hunter izba~en je
Razvoj bespilotnih letelica zapo~eo je iz upotrebe 1996.
1979. sa programom Aquila. Prema podacima
Ministarstva odbrane SAD u periodu od
1979. do 1997. po~eo je razvoj osam progra- Bespilotna borbena letelica Predator MQ-1 ~esto je
ma BPL, od kojih je do 1997. prekinuta pro- kori{}ena u multinacionalnim operacijama
izvodwa i daqa upotreba ~etiri sistema
(Aquila, Hunter, BPL sredwe klase i Pioneer),
tri su nastavila da se daqe razvijaju (Outri-
der, Global Hawk, DarkStar), dok se sistem Pre-
dator nalazi i daqe u operativnoj upotrebi,
sa tendencijom zamene sa novim programima.
Prema podacima Ministarstva odbrane
SAD, to ministarstvo je tokom osamnaestgo-
di{weg rada na razvoju i opremawu navede-
nih programa utro{ilo vi{e od dve milijar-
de dolara.
Potkomitet MO SAD je u dokumentu od
9. aprila 1997. podneo izve{taj o razvoju
BPL i utro{ku sredstava, ukqu~uju}i siste-
me Aquila, Pioneer, BPL sredwe klase (visine
i doleta), Hunter, Outrider, Predator, Global ameri~kih i izraelskih kompanija. Tokom
Podr{ka operacijama u 1986. proizvedeno je devet sistema koji su
Hawk i Darkstar. U izve{taju se navodi da je Iraku i Avganistanu
ciq razvoja izvi|a~kih BPL bio da efekti imali po osam letelica, ukupno 72 BPL.
BPL dopune postoje}e efekte i popune pra- Elektromagnetska interferencija sa
Do sada su u urazli~itim delovima brodova iz sastava UG NA bila je osnov
znine u radu izvi|a~kih aviona. Prva tri sveta u postoje}im multinacionalnim ope-
postvijetnamska programa BPL Aquila, Pio- brojnih smetwi, gre{aka i problema tokom
racijama najvi{e kori{tene Predator i
neer i BPL sredwe klase, nastala su kao re- poletawa BPL, {to se vrlo ~esto zavr{a-
Global Hawk. [est letelica Global Hawk
zultat napora MO SAD da se ti sistemi or- valo padom i trajnim o{te}ewima. Dodat-
bilo je anga`ovano radi podr{ke snagama
ganizacijski stave pod jednu celinu UAV Jo- nih pedeset miliona dolara ulagawa nije
u operaciji Enduring Freedom, u Afganista-
int Projects Office (pod ingerencijom je dr`av- nu 2002, i Iraqi Freedom 2003, i imale su dovelo do poboq{awa letnih karakteristi-
nog sekretara za odbranu SAD), 1988, kako 4.300 sati borbenih letova. Wihova mi- ka BPL, ali je sistem, bez obzira na nedo-
ne bi do{lo do preklapawa u nastojawu po- sija u Iraku, od jula 2005. do juna 2006, statke, kori{ten u vi{e borbenih operaci-
jedinih rodova da do|u do novih sistema. ogledala se u 242 odvojena napada, od ja u kojima su u~estvovale RM i MK OS SAD
Prvi program BPL Kopnene vojske OS ukupno 2.073 poletawa, 132 kombinovana Pustiwskoj oluji, Somaliji i BiH.
SAD jeste Aquila i na wemu se radilo vi{e napada sa trupama na terenu. Ispaqeno je Nakon vi{egodi{wih problema tokom
od tri i po godine. Za prvih pet godina iz- 59 Hellfire projektila, uo~eno i snimqeno operativne upotrebe tog sistema, MO SAD
ra|eno je ukupno 780 komada BPL, sa prate- oko 16.500 razli~itih ciqeva. otpo~elo je wegovu zamenu 1997. uvo|ewem
}om opremom, na {ta je utro{eno ukupno Outrider-a, BPL sistema novije generacije.
563 miliona dolara, odnosno oko 722.000 Bespilotna letelica sredwe klase, re-
dolara po aparatu. Do kraja 1987. kopnena li su razlog da se ratna mornarica (RM) OS zultat zajedni~kog rada RV i RM OS SAD, na-
vojska SAD obustavila je daqi na rad na le- SAD opremi sistemima BPL, za potrebe stala je kao zamena za tada{wi izvi|a~ki
telici, budu}i da je te godine cena po jednom osmatrawa rezultata ga|awa (do 100 km), sa avion RF-4C, pred kraj hladnog rata, radi iz-
aparatu prema{ila cifru od 2,9 miliona brodova iz sastava udarnih grupa nosa~a vi|awa brzim preletom prostora protivnika,
dolara. aviona (UG NA), i za podr{ku jedinica ma- na dubini do 500 km. Opremqena je mlaznim
Impresivni rezultati, koje je postigla rinskog korpusa (MK) OS SAD. motorom, koji je omogu}avao postizawe veli-
izraelska vojska upotrebom BPL u arapskim Pioneer RQ-2A/B/C tako|e je bio mali kih brzina i dostavqawe podataka u vremenu
ratovima sedamdesetih godina 20. veka, bi- BPL sistem sa klipnim motorom, proizvod bliskom realnom, putem TV linka. Kori{tena

29
je za snimawe i procenu rezultata izvedenih
borbenih misija avijacije RV SAD u dubini
protivnika. Me|utim, zbog velike cene opre-
me sistema i nepo{tovawa roka wihove is-
poruke, te nekoliko padova tokom ispitivawa
i operativnog rada, prekinuta je proizvodwa
i izba~ena je iz operativne upotrebe.
Hunter RQ-5A jeste prvi projekat BPL
kratkog doleta, iz 1988. u realizaciji Joint
Projects Office, MO SAD. Vrednost razvoja i
opremawa 52 sistema (416 letelica) iznosi-
la je oko dve milijarde dolara, do 1995.
Namena te BPL bile su aktivnosti
ISR-a za potrebe komande i divizije i kor-
pusa, odnosno za izvr{avawe zadataka na
daqini do 200 km, opciono, u zavisnosti od
opti~ke vidqivosti, u trajawu do maksimal-
nih osam sati leta. Zbog toga je za predaju
materijala sa ve}ih udaqenosti upotrebqa-
van istovremeno jo{ je-
dan Hunter BPL, kao me-
|ustanica za prenos po-
dataka do operativnog
centra komande. I pored
takvih iznu|enih re{e-
wa, sistem nije bio pou-
zdan kada je re~ o preno-
su podataka, posebno ne
data link za prenos sli-
ke sa terena. ^ak ni do-
datna ulagawa i poku{a-
ji da se sistem poboq{a,
tokom 1993, nisu dala
re{ewa. Nakon ~etiri
ru{ewa od 11 poku{aja
leta, zbog problema sa motorom, izba~en je
iz upotrebe 1996. godine.
Tokom faze zabrane upotrebe Hunter-a,
MO SAD odobrilo je pokretawe novog pro-
jekta BPL, vrednog 57 miliona dolara
(1996). Ugovor je podrazumevao razvoj i
opremawe {est sistema takti~kog BPL Outri-
der. Ta BPL ~esto je testirana radi postizawa
`eqenih perfomansi i izbegavawa gre{aka
iz pro{losti na prethodnim sistemima.
Osnovni zahtev bio je izvi|awe i osmatrawe
do 50 km (tokom maksimalna ~etiri sata leta)
za potrebe brigada i bataqona mornari~kog
korpusa i borbenih grupa RM OS SAD.
Od 1996. do 2003. na razvoj 60 siste-
ma (240 BPL) utro{eno je oko 270 miliona
dolara, dok su za opremawe (TV kamere i IC
senzori) utro{ena oko 583 miliona dola-
ra. Sistem se i daqe nalazi u operativnoj
upotrebi u RM SAD i marinskom korpusu.
Na pred na teh no lo gi ja
Predator MQ-1jeste bespilotna letelica
za misije na sredwim visinama. Nastao je kao
rezultat trogodi{weg razvoja napredne teh-
nologije, tokom koga je utro{eno oko 580 mi-
liona dolara za 13 sistema (80 BPL). U okvi-
ru kopnene komponente sistema, nalazi se si-
stem za distribuciju podataka Trojan Spirit II.
30
Istorijski iskorak
Istorijski iskorak u razvoju Global
Hawk RQ-4 sistema u~iwen je kada je
aprila 2001. izvr{en prvi prekookean-
ski let te letelice. Ona je letela bez
prekida preko Pacifika od avio-baze
Edvards, Kalifornija (SAD), do avio-ba-
ze Edinburg, Australija, u~estvuju}i u ne-
koliko planiranih ve`bi za tu namenu
Kraqevskog RV i RM OS Australije. Tada
je na~iwen i Ginisov rekord, jer je pre-
{la 13.840 km u jednom letu. To je pomoglo
da ta BPL, kao prva u istoriji, avgusta
2003. dobije licencu za let u nacional-
nom vazdu{nom prostoru SAD od fe-
deralne Agencije za Avijaciju.
Global Hawk Hale UAV
Sistem Predator sastoji se od ~etiri
BPL, zemaqske kontrolne stanice, satelit-
skog linka, 6,5 metarske satelitske antene.
Letelica RQ-1A opremqena je kolor-kame-
rom, IC kamerom, sa mogu}no{}u pravqewa
slika i video-zapisa i SAR radarom, za gle-
dawe kroz dim, maglu i oblake, sa mogu}no-
{}u izrade radarske slike. Samo jedan od
navedena tri senzora mogao je biti monti-
ran i kori{ten istovremeno.
Letelica u verziji (MQ-1B) opremqe-
na je sa dva laserski vo|ena (pomo}u MTS
sistema) Hellfire protivoklopna projektila.
Ima radio-ure|aj ARC-210 i sistem za raz-
menu podataka APX-100 IFF/SIF, koji radi u
~etiri moda. Motor je turbomlazni, a sistem
za sletawe opremqen je i ure|ajem protiv
proklizavawa.
Tokom razvojne faze, 1995. godine (jed-
na BPL je pala tokom testirawa), sistem od
~etiri BPL bio je razme{ten u Albaniji,
odakle je upotrebqavan za potrebe opera-
cije u BiH, pri ~emu je jedan oborila Vojska
RS, a drugi je pao zbog gre{ke na motoru.
Nakon poboq{awa na motornom delu, si-
stem od ~etiri BPL ponovo je razme{ten za
potrebe operacije Natoa u BiH, u Ma|arskoj
(od marta 1996. do februara 1997. godi-
ne). Iskustvo iz upotrebe BPL pokazala su
da su najve}i problemi te BPL lo{i vre-
menski uslovi. Zato su 1996. izvr{ene mo-
difikacije upravqa~kih delova radi po-
boq{awa letnih osobina.
Ratno vazduhoplovstvo SAD uvelo je
Predator u operativnu upotrebu septembra
1996. godine. Osnovana su tri izvi|a~ka
skvadrona BPL.
U za~etku je formirawe skvadrona sa
BPBL tipa MQ-9V Reaper.
Iz serije Predator jeste RQ-4 A/B Glo-
bal Hawk, sistem koji je nastao daqim raz-
vojem napredne tehnologije. Namewen je da
bude operativan na velikim visinama i iz-
dr`qiv tokom dugotrajnih letova, u pre~ni-
ku od 5.000 km.
Global Hawk je ura|en, kao i wegov
prethodnik, u dve varijante izvi|a~koj
RQ-4 A, i vi{enamenskoj RQ-4 B. I jedna i
druga nemaju posebnu za{titu od protivni~-
kih radara i PVO sistema, te se zato kori-
ste u borbenom okru`ewu malog i sredweg
rizika.
Prvi let te BPL bio je planiran za
februar 1997, ali je zbog finansijskih
razloga odlo`en za kraj te godine. Sistem
je namewen da dopuni praznine nacional-
nih strategijskih izvi|a~kih kapaciteta i
komponenata {irokim spektrom rezolucije
video-zapisa, te za podr{ku vojnim opera-
cijama. RQ-4 A je opremqen kolor kamerom,
IC kamerom, sa mogu}no{}u pravqewa sli-
ka i video-zapisa i SAR radarom (synthetic
aperture radar).
Za vreme operativnog rada, osnovna
verzija te letilice razvija brzinu od 345
~vorova (oko 900 km/~), na visinama od oko
32 km. Mo`e neprekidno da leti od 1,5 do
oko dva dana (do 40 sati leta). Preko ze-
maqske kontrolne stanice (GCS) kontroli-
{e se lansirawe i povratak letelice u ba-
zu, a obavqaju se i kontrola tokom misije,
Dve letelice
RQ-4A
Global Hawk
predate su
nau~noistra-
`iva~kom
centru
NASA
15. maj 2009.

daqinsko upravqawe i razmena obave{taj-
nih podataka sa letelicom.
I DarkStar je sistem BPL nove genera-
cije, nastao, tako|e, na razvoju napredne
tehnologije. Za razliku od RQ-4 A/B Global
Hawk, operativan je na velikim visinama i
izdr`qiv tokom dugotrajnih letova, u bor-
benom okru`ewu sredweg i visokog rizika.
Osnovna odlika te letelice jeste slaba
uo~qivost i smawen radarski odraz, {to
pove}ava stepen otpornosti na protivni~-
ke radare i PVO sisteme. To omogu}ava ste-
alth dizajn ravne povr{ine su okomito po-
stavqene i premazane slojem kojim upija
radarske zrake.
Operativan je na visinama od oko 22
km, sa radijusom od oko 1.250 km i mogu}-
no{}u da ostane u vazduhu do osam sati.
Prvi let te BPL realizovan je marta
1996, drugi je aprilu iste godine zavr{en
padom (zbog pogre{nih aerodinami~nih re-
{ewa na letelici), a tre}i je, nakon modi-
fikacije, realizovan u oktobru 1997. Ukup-
no je izra|eno {est sistema BPL, za koje je
utro{eno oko 330 miliona dolara.
Da qi raz voj
Iskustvo iz prethodnih 20 godina raz-
voja BPL za potrebe OS SAD potvrdilo je
postojawe problema koji su se pokazivali u
po~etku. Ispostavilo se da je najve}i pro-
blem veliki raskorak izme|u zahteva kori-
snika i mogu}nosti proizvo|a~a da te zahte-
ve ostvari. Postala je evidentna potreba da
ugra|eni brojni softveri i senzori na si-
stemu, pre uvo|ewa u operativnu upotrebu i
izlagawa brojnim zahtevima u realnim uslo-
vima, pro|u mnogo vi{e provera i testira-
wa u laboratorijskim i terenskim uslovima,
radi zadovoqewa osnovnog proizvodnog,
tehnolo{kog i upotrebnog ciklusa, nego {to
je to bilo u prethodnom periodu razvoja.
Na osnovu tih obrazlo`ewa predstav-
nici ZG[ OS SAD su 9. januara 2007. ob-
javili nameru o odlagawu radova na razvo-
ju novih sistema BPL, kao delu borbenog si-
stema budu}nosti (FCS). Program moderni-
zacije sistema BPL predvi|ao je razvoj ~e-
Okomito postavqene repne povr{ine
i premaz slojem koji upija radarske zrake
~ine DarkStar stelt letelicom
tiri varijante FCS UAV sistema: 1, 2, 3. i
4. klase. Me|utim, zbog finansijskih razlo-
ga i nedovr{ene doktrine upotrebe BPL u
novim bezbedonosnim uslovima i okru`ewu,
odlu~eno je da se nastavi razvoj 1. i 4. kla-
se, a da se na neodre|eno vreme obustavi
razvoj 2. i 3. klase. To je dovelo do odlagawa
i delimi~ne realizacije planova RV SAD o
formirawu flote BPL u okviru RV. Time
ipak nije zatvoren put radu na daqem razvo-
ju novih varijanti velikih BPL i BPBL.
Posledwih nekoliko godina ameri~ka
kompanija Boing razvijala je projekat veli-
kih borbenih letelica BPBL. Jedna od va-
rijanti koristi}e te~ni hidrogen (LH2) kao
pogonsko gorivo. Projekat je zasnovan na na-
prednoj tehnologiji koja omogu}ava BPL le-
tove na velikim visinama i veliku izdr`qi-
vost i autonomnost leta (high-altitude and
long-endurance, HALE). Po~etne varijante ta-
kve BPBL razvijene su u prvoj polovini
2007. godine.
Nova BPBL bi}e karakteristi~na po
velikoj izdr`qivosti (vi{e od 10 dana ne-
prekidnog leta), {to }e omogu}iti uspe{no
neprekidno pokrivawe velikog borbenog
prostora i trenutno dejstvo po uo~enim ci-
qevima. Zahvaquju}i izvi|a~kim sredstvi-
ma i senzorima najnovije generacije, te ra-
ketnim projektilima, kojima }e biti opre-
mqena, bi}e sna`an oslonac izvi|a~ko-
borbenih misija, budu}ih prekookeanskih
operacija.
Dva BPL RQ-4 A Global Hawk predata
su nau~noistra`iva~kom centru NASA, u
avio-bazi u Edvards, Kalifornija, januara
2008. godine.
Novorazvijena BPBL, MQ-9V Reaper
ili Predator RQ-1B, nastala je razvojem BPL
Predator RQ-1A, odnosno MQ-1B. Osim znat-
no ve}ih gabarita, ima sasvim druga~iji ka-
rakter zadataka: usmerena je za napad na
brze lete}e objekte na velikim visinama,
{to }e biti glavna odlika nekoliko novih
29
Opremawe Natoa
Savet Natoa je u septembru 2007.
izabrao i odlu~io da za potrebe svojih
saveznika opremi Alijansu upravo siste-
mom korporacije Northrop Grumman, Glo-
bal Hawk RQ-4B (MP-RTIP) Block 40 vari-
jantom, i na taj na~in re{i vi{egodi{wu
neodlu~nost ~lanica Natoa oko izbora
osnovnog programa za osmatrawe i nad-
gledawe. Australijske oru`ane snage pla-
niraju tako|e nabavku skvadrona tog si-
stema za nacionalne potrebe, kao zamenu
za poznati P-3C Orion sistem.
ofanzivnih, odnosno juri{nih skvadrona
BPBL. Mo}i }e da obavi sve potrebne rad-
we do eventualnog dejstva na ciqeve: prona-
lazak, identifikaciju, pra}ewe trajektori-
je, odre|ivawe ciqa i dejstvo na ciq.
Planirana je nabavka devet Reaper si-
stema, za potrebe RV SAD, od kojih }e svaki
biti opremqen sa po ~etiri BPBL, kodira-
nog naziva, a koje }e prvenstveno biti name-
wene za blisku vazdu{nu podr{ku, blokadu
vazdu{nog prostora, podr{ku specijalnim
operacijama i ISR.
Me|utim, trenutno najve}i izazov, u
svetu izvi|a~kih BPL visoke klase, predsta-
vqa RQ-4, u varijanti A (izvi|a~ka) i RQ-4 V
(vi{enamenska), Global Hawk HALE UAV, od-
nosno BPL namewena za dugotrajan let na
izrazito velikim visinama.
Taj projekat odobrilo je Ministarstvo
odbrane SAD (National Security and Internati-
onal Affairs Division, Advanced Concept Tec-
hnology Demonstration, ACTD). Nosioc dugo-
godi{weg projekta jeste kompanija Northrop
Grumman, a u projekat su ukqu~en i ugova-
ra~i poput korporacija Raytheon (za razvoj
i ugradwu SIGINT i senzorske opreme), Rolls-
Royce (razvoj i ugradwa motora na mlazni
pogon i novog pogonskog goriva), Boeing (iz-
31
rada delova trupa BPL od karbonskog vlak-
na, za izdr`qivost na velikim visinama) i
L3 Communications (komunikacijski deo).
Va zdu {ni bro d
U decembru 2005. ameri~ka kompanija
Lockheed Martin sklopila je ugovor (vrednost
oko 150 miliona dolara), kojim je dogovoren
razvoj letelice, sli~an konceptu BPL Global
Hawk HALE (High Altitude Long Endurance). Re~
je o razvoju prototipa vazdu{nog broda (ni-
je bespilotni) za velike visine (High Altitude
Airship, HAA) za potrebe Agencije za odbra-
nu od projektila (Missile Defense Agency).
High Altitude Airship, HAA planiran je za le-
tove na visinama ve}im od 20 km), uz kori-
{}ewe solarne energije, koja bi mu dala ne-
merqivu dugotrajnost leta. O~ekuje se da
prototip bude spreman za prvo poletawe
sredinom ove godine.
Projekat RQ-4A/B Global Hawk HALE
(High Altitude Long Endurance) razvija se pod
nadzorom Agencije za razvoj napredne teh-
nologije u oblasti odbrane (DARPA) i RV OS
SAD.
U martu 2001. ameri~ka kompanija Glo-
bal Hawk Development Northrop Grumman
sklopila je ugovor za razvoj prve faze siste-
ma Block 0, koji se februara 2003. zavr{io
proizvodwom sedam BPL probne serije, za-
tim je za seriju Block 10, do oktobra 2004.
sklopqen ugovor za {est letelica, ~ija je
proizvodwa okon~ana do juna 2006. godine.
Ratna mornarica OS SAD, kojoj su
2005. isporu~ene dve BPL u osnovnoj izvi-
|a~koj verziji, 2008. opredelila se za na-
bavku RQ-4N, mornari~ku varijantu vi{ena-
menske BPL Global Hawk RQ-4B, Block 20, sa
prate}im kopnenim kontrolnim elementima.
Bi}e opremqena savremenim komunikacij-
skim, izvi|a~kim, radarskim i sredtvima
elektronske podr{ke. Prvi let tako opre-
mqene BPL planiran je za 2011, a uvo|ewe
u operativnu upotrebu 2014. godine.
Model RQ-4B, kao BPL nove generaci-
je, ima}e mogu}nost da ponese 50 odsto vi-
{e tereta od sada{we varijante, {to je
omogu}eno ve}im rasponom krila i prosto-
32
Tri segmenta
Sistem BPL Global Hawk sastoji se
iz tri segmenta. Pored lansirnog dela sa
letelicom, razvijaju se jo{ dva elementa
na zemqi, kontrolni element i element
za odr`avawe letelice.
Sva tri elementa su kontejnerskog ti-
pa, dimenzija 3 h 3 h 8 m, i svi su opremqe-
ni sa data-linkom (UVF FO) za komunika-
ciju sa letelicom. BPL Global Hawk (14,6
tona po opremqenoj letelici) mogu}e je
rasklopiti na delove, ~ime se omogu}ava
transport avionima C-5B i C-17, do naju-
daqenijih delova sveta, za potrebe misija.
Novorazvijena BPBL MQ-9B Reaper
predvi|ena je za napad na brzo lete}e
objekte na velikim visinama
rom za gorivom, te za 150 odsto ja~im moto-
rom.
Prvi ugovor od osam letelica iz no-
vembra 2005. po~eo je da se realizuje sa za-
vr{etkom i prvim letom prve letelice, iz
sistema Block 20, aprila 2007, koja je ispo-
ru~ena RV OS SAD juna 2008. godine.
Ratno vazduhoplovstvo OS SAD plani-
ra uvo|ewe u upotrebu 54 letelice, po~ev{i
od 2011, i to 26 komada Block 30 u SIGINT va-
rijanti, i 15 komada u dogra|enoj Block 40 va-
rijanti, sa multinamenskom platformom za
radarske sisteme, u milimetarskom fre-
kventnom opsegu.
Global Hawk mo`e da izvr{ava izvi-
|a~ke misije u svim vrstama operacije, sa
doletom od oko 14.000 km, i 42 sata nepre-
kidnog leta, kombinovana satelitskim i re-
lejnim linkom sa snagama i centrima na kop-
nu, omogu}ava anga`ovawe u bilo kom delu
sveta. Senzori visoke osetqivosti, video i
IC kamere visoke rezolucije, SAR radar, i
druga E-O oprema, omogu}avaju uspe{no
pra}ewe situacije na terenu.
Primarni navigacioni i kontrolni si-
stem, sastoji se od dva KN-4072 INS/GPS
(inertial navigation system/global positioning
system), koja su re{ewe korporacije Kearfott
Guidance & Navigation, iz Vejna, Wu Xersi.
KN-4072 sadr`i monolitni laser/`iro-
skop, integrisan sa kodiranim GPS prijem-
nikom, za potrebe kvalitetnije navigacije i
br`eg odre|ivawa ciqeva preko satelita.
Northrop Grumman (Litton-ov) navigaci-
oni sistem instaliran je za potrebe funk-
cionisawa IR/TV/SAR senzorske opreme. Ka-
da radi u modu za pokrivawe ta~kastih obje-
kata (ciqeva), povr{ine 2km, mo`e da po-
kriva do 1900 ta~kastih pozicija, na dan, sa
gre{kom do 20 m u pre~niku. Kada radi u mo-
du za pretra`ivawe, pokriva prostor {i-
rine 10 km, i mo`e da pokrije 40.000 km
dnevno, sa visine od preko 20 km.
Kompanija Raytheon ima obavezu da
ugradi poboq{ani integrisani senzorski
sklop (enhanced integrated sensor suite, EISS)
koji }e dati 50 odsto ve}i efekat SAR rada-
ru i IC senzoru. Raytheon-ov prijemni deo
na kopnu prima sliku visokog kvaliteta, koju
prosle|uje do komandnog centra i drugim ko-
risnicima na kopnu.
Northrop Grumman i Raytheon su, kao
primarni ugovara~i, sa RV OS SAD, zadu-
`eni za ugradwu prilagodqive multinamen-
ske platforme i za druge letelice, a za po-
trebe aktivnog radarskog sistema sa pre-
brisavawem (active electronically scanned ar-
ray, AESA). Takva platfortma ura|ena je samo
za tri BPL Global Hawk i za tri E-10A, mul-
tisenzorska aviona nove generacije, za
strategijske potrebe u sistemu S2, OS SAD.
Opremawe nema~ke flote
U januaru 2006. BPL Global Hawk izvr-
{ila je prvi let, opremqena sa Northrop
Grumman-ovim SIGINT sistemom, koji pokri-
va visoke FO (high-band system HBS). Uvo|e-
we u operativnu upotrebu i opremawe te BPL
tim sistemom, otpo~elo je sredinom pro{le
godine. Deo te opreme (za ELINT) eksperimen-
talno je ugra|en na BPL Global Hawk, za po-
trebe OS Nema~ke, u novembru 2003.
Nakon ispitivawa, RV OS Nema~ke, u
februaru 2007. odobrilo je realizaciju
projekta Eurohawk GmbH, nastalog zajedni~-
kim radom Northrop Grumman-a i nema~kog
EADS-a. Ugovor predvi|a izradu i opremawe
jednog aparata do 2010. i jo{ ~etiri od
2011. do 2014. godine. Time }e RV Nema~ke
zameniti flotu dosta starijih izvi|a~kih
aviona Breguet Atlantic, koja je izvr{avala
zadatke za potrebe nacionalnog SIGINT-a.
Northrop Grumman kompanija je odgo-
vorna i za ugradwu hiperspektralnog senzo-
ra za detekciju biohemijskih agenasa, na
BPL Global Hawk.
U bespilotnu letelicu Global Hawk RQ-
4B ugra|en je Rolls-Royce-ov, turbomlazni
motor, AE 3007H. Kompanija Smiths Aerospa-
ce razvila je nov generator koji obezbe|uje
duplo vi{e elektri~ne energije od prethod-
ne ugra|ivane varijante, u po~etnom modelu
BPL Global Hawk.
Goran KALAUZOVI]