www.odbrana.mod.gov.

rs

30

ARSENAL
1,20 evra

Ve`ba studenata Vojne akademije

Intervju
cena 100 dinara
1. jun 2009.

Intervju
Ili ja Pi li po vi},
Broj 89

po mo} nik mi ni stra od bra ne

za ma te ri jal ne re sur se

U interesu
Godina V

dr`ave
 CITRON SE PONOVO RAA...

VITRO GROUP, OVLAENI UVOZNIK I DISTRIBUTER ZA SRBIJU, RADNIKA 22, ADA, BEOGRAD, 011/35 38 555
BEOGRAD - Karaoreva 69, 011/20 22 300; NI - 09. brigade 59, 018/20 22 08; JAGODINA - Slovenski put bb, 035/25 25 97
TENAX MOTORS - Katanieva 18, Beograd, 011/2436 402; ASTOR AUTO - Vladimira Popovia 48, Novi Beograd, 011/260 1515; BEL CAR - Bulevar
Vojvode Stepe bb, Novi Sad, 021/679 1004; AUTOSTIL-M - Arsenija arnojevia 16, Subotica, 024/571 111; AUTO AS - Jovana Mikia 42, Baka
Topola, 024/715 414; A&C GROUP - Prislonica bb, aak, 032/485 401; OFFICE CENTAR - Koste Racina 1, Podgorica, Crna Gora, 081/627 780;
COMPANY D.A.J.M.I. - Sava Ilia 6, Igalo, Crna Gora, 082/88 678 148; DELFIN LTD - Zona industriale p.n. Veternik, Pritina, Kosovo, 038/550 556
 Magazin Ministarstva odbrane Srbije
Odbrana nastavqa tradicije Ratnika,
~iji je prvi broj iza{ao 24. januara 1879.
Izdava~
8
Novinski centar ODBRANA
Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
Direktor i glavni i odgovorni urednik
Slavoqub M. Markovi}, potpukovnik
Zamenik glavnog urednika

Snimio Radovan POPOVI]

Radenko Mutavxi}
Urednici
Dragana Markovi} (specijalni prilozi)
Mira [vedi} (arsenal)
REDAKCIJA:
Du{an Gli{i} (feqton, istorija i tradicije),
mr Sne`ana \oki} (svet),
Branko Kopunovi} (dru{tvo),
Aleksandar Petrovi}, poru~nik,
Vladimir Po~u~, major (odbrana)
Stalni saradnici
Stanislav Arsi}, Sebastian Balo{,
Igor Vasiqevi}, Jugoslav Vlahovi}, mr Slavi{a Vla~i},
Milosav C. \or|evi}, Aleksandar Lijakovi},
dr Milan Mijalkovski, mr Zoran Miladinovi},
Predrag Mili}evi}, Miqan Milki}, SADR@AJ U FOKUSU
Krsman Milo{evi}, dr Milan Milo{evi},
Nikola Ostoji}, Nikola Ota{, I{tvan Poqanac, Susret ministra odbrane Dragana [utanovca
Budimir M. Popadi}, Vlada Risti}, i potpredsednika SAD Xozefa Bajdena
PODR[KA EVROPSKOJ
dr Dragan Simeunovi}

INTEGRACIJI SRBIJE 6
Dizajn i prelom
Enes Me|edovi} (likovni urednik),
Stanislava Struwa{, Branko Siqevski
(tehni~ki urednici)
Ve`ba studenata Vojne akademije Diplomac 2009
FAKTOR REGIONALNE STABILNOSTI 8
Fotografija
Goran Stankovi} (urednik)
Darimir Banda (fotoreporter)
Jezi~ki redaktori
Mira Popadi}, Sla|ana Mir~evski INTERVJU
Korektor Ilija Pilipovi}, pomo}nik ministra odbrane
Sla|ana Grba za materijalne resurse
Sekretar redakcije
Vera Denkovski
U INTERESU DR@AVE 12
Dokumentacija
Radovan Popovi} (foto-centar) POVODI
TELEFONI Jubilej fabrike Milan Blagojevi} Namenska
Direktor i glavni i odgovorni urednik IZVOZNA ORIJENTACIJA
ODBRAMBENE INDUSTRIJE 15
3241-258; 23-809
Zamenik glavnog urednika 3241- 257; 23-808
Sekretar redakcije 3201-809; 23-079
Prelom 3240-019; 23-583
Marketing 3241-026; 3201-765; 23-765 INTERVJU
Pretplata 3241-009; 3201-995; 23-995
Stevan Nik~evi}, generalni direktor Jugoimport SDPR
GODINA VELIKOG UGOVORA 16
TELEFAKS 3241-363
ADRESA
11000 Beograd, Bra}e Jugovi}a 19
e-mail Ministar [utanovac i general Mileti}
odbrana@beotel.rs u Centru za obuku u Po`arevcu
redakcija@odbrana.mod.gov.rs
Internet VOJSKA ZA PO[TOVAWE 20
www.odbrana.mod.gov.rs
@iro-ra~un
840-49849-58 za NC Odbrana
POLIGON
Pretplata Tisa 2009
Za pripadnike MO i Vojske Srbije preko RC ODGOVOR NA OPASNOST 22
mese~no 160 dinara.
Za pretplatnike preko Po{tanske {tedionice
mese~no 180 dinara. Per aspera
[tampa POLITIKA AD, Beograd,
Makedonska 29 KRATKI DOMET 25
ODBRANA ISSN 1452-2160
Magazin izlazi svakog 1. i 15. u mesecu

Odbrana" je ~lan
Evropskog udru`ewa vojnih novinara

4 1. jun 2009.
 22
re~ urednika

48
Partner
Ne tako davno, osnovna obele`ja stawa u odbrambenoj indus-

N triji Srbije bila su: razru{eni pogoni posle bombardovawa

Srbije 1999. godine, zastarela tehnologija, pad proizvodwe,
nelikvidnost, {trajkovi, otpu{tawe radnika i se}awe na
zlatno doba sedamdesetih i osamdesetih godina pro{log veka,
kada su ta preduze}a ostvarivala rekordan devizni priliv i u
velikoj meri bila generator nau~nog i tehnolo{kog razvoja zemqe.
Godine krize u toj industrijskoj grani, sada se to definitivno
mo`e zakqu~iti, jesu pro{lost. Restrukturisawem preduze}a, pri-
lago|avawem zahtevima kupaca i novom filozofija nastupa na
tr`i{tu otvorene su nove perspektive, ~iji konkretan izraz jeste
~iwenica da je pro{la poslovna godina bila najboqa u posledwe
gotovo dve decenije. Vrlo zna~ajnu ulogu u tom procesu imalo je,
naravno, Javno preduze}e Jugoimport SDPR, kao pokreta~ srpske
SARADWA odbrambene industrije i sistem integrator razvoja i proizvodwe
slo`enih borbenih sistema. Da je Jugoimport najzna~ajniji akter u
Uo~i Tre}e konferencije na~elnika prometu naoru`awa i vojne opreme u Srbiji govori i podatak
general{tabova balkanskih zemaqa Privredne komore da je u prvom kvartalu ove godine to preduze}e
PLATFORMA POVEREWA 26 bilo najve}i izvoznik u Srbiji.
Ni podr{ka dr`ave nije izostala. Naprotiv. Veliki napori
ZDRAVSTVO ulo`eni su da ta preduze}a kona~no stanu na zelenu granu i da se
VMA SERTIFIKOVALA stvori povoqan privredni ambijent za wihov rad. U toj oblasti
najzna~ajniji je doprinos Ministarstva odbrane, koje je na raspo-
NOVE STANDARDE KVALITETA 27 lagawe stavilo sve raspolo`ive nau~ne, razvojne i remontne
kapacitete i spremno je da finansijski podr`i svaki projekat koji
Polaznici 52. klase [kole nacionalne se poklapa sa zahtevima i potrebama Vojske Srbije kao osnovnog
odbrane u Belgiji korisnika proizvoda i usluga preduze}a odbrambene industrije.
STICAWE NOVOG ISKUSTVA 28 Taj partnerski odnos proizvo|a~a, nau~nih i razvojnih insti-
tucija, korisnika i izvoznika morao je da da dobar rezultat.
Plodovi te saradwe se najboqe }e videti na predstoje}em
Studenti Vojne akademije u Italiji me|unarodnom sajmu naoru`awa i vojne opreme Partner 2009, koji
POGLED SA DRUGE STRANE 30 se po ~etvrti put odr`ava pod pokroviteqstvom Ministarstva
odbrane.
To je, mo`e se slobodno re}i, ove godine centralni doga|aj u
DRU[TVO oblasti naoru`awa i vojne opreme u Srbiji ali i u regionu
Civilno slu`ewe vojnog roka u Privrednom dru{tvu Jugoisto~ne Evrope. Pored, maltene, svih doma}ih firmi koje
Univerzijada posluju u toj oblasti, na sajmu nastupaju i brojni strani izlaga~i
INICIJATIVA DVOSTRUKE koje zajedno predstavqamo u Arsenalu, specijalnom prilogu
KORISTI 32 Odbrane, koji smo u celosti posvetili ovogodi{wem sajmu
naoru`awa. I ne samo to, Partner }e jo{ jednom biti nezaobi-
lazno mesto za privrednike i stru~wake koji `ele da ostvare
Briga o porodicama poginulih pripadnika 250. raketne aktivnu ulogu u proizvodwi i prometu naoru`awa i vojne opreme
brigade PVO na ovim prostorima.
ZAPIS U SRCU 36 Priliku da se jo{ jednom predstave stru~noj i {iroj javnosti
ima}e i ustanove Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u prvom
redu Vojnotehni~ki institut, Tehni~ki opitni centar i remontni
FEQTON zavodi, ali i Vojna akademija, Vojnomedicinska akademija,
Svet {ifara (3) Vojnogeografski institut, Vojni muzej, Muzej vazduhoplovstva,
TAJNA CRNIH KABINETA 42 Vojnoizdava~ki zavod, Vojnofilmski centar Zastava film i
Novinski centar Odbrana.
Ne propustite ni vi ovu mogu}nost da na jednom mestu sagle-
SPORT
date dostignu}a doma}e i strane odbrambene industrije. Nova je
LETWA SPORTSKA PRVENSTVA 48 tek za dve godine.
O~ekujemo vas, naravno, i na {tandu Odbrane sa novim
izdawima i bogatom ponudom vojnih suvenira.

5
S u s r e t m i n i s t r a
Podr{ka evropskoj
integraciji Srbije
Mi ni star od bra ne Dra gan [u ta no vac
i pot pred sed nik SAD Xo zef Baj den
sa gla si li su se da Voj ska Sr bi je,
u sa rad wi sa SAD i we nim sa ve zni ci ma,
mo `e pred sta vqa ti kqu~ ni fak tor
sta bil no sti na Bal ka nu i raz go va ra li
o zna ~a ju we nog bu du }eg an ga `o va wa
u odr `a va wu glo bal nog mi ra u sve tu.
Ia ko po sto je ne sla ga wa o od re |e nim
pi ta wi ma iz me |u dve ze mqe, neo p hod no
je us po sta vi ti bo qe od no se i kva li tet ni ju
voj no e ko nom sku sa rad wu, pre sve ga
ula skom u za jed ni~ ke pro jek te
obra zo va wa, obu ke, tre nin ga, pro gra ma
za mo der ni za ci ju voj ske i una pre |e wa
od li~ ne sa rad we, ko ju Voj ska Sr bi je
ve} ima sa Na ci o nal nom gar dom Oha ja.
6 1. jun 2009.
o d b r a n e D r a g a n a [ u t a n o v
Snimio J. MARJANOV
premnost SAD za otpo~iwawe nove ere u odnosima sa Srbijom
i stav da priznavawe Kosova ne}e biti uslov za daqi razvoj
S ameri~ko-srpskih odnosa, ali ni za evropsku integraciju Srbi-
je, glavne su poruke ameri~kog potpredsednika Xozefa Bajdena,
koji je 20. maja boravio u poseti Srbiji u okviru balkanske
turneje, tokom koje je posetio Sarajevo, Beograd i Kosovo.
Ameri~ki potpredsednik je tokom jednodnevne posete, koju su
pratile opse`ne mere bezbednosti i veliko zanimawe medija, naj-
pre u Palati Srbija razgovarao sa predsednikom Borisom Tadi-
}em, zatim u Vladi sa premijerom Mirkom Cvetkovi}em i u Domu
garde na Top~ideru sa ministrom odbrane Draganom [utanovcem.
Ministar [utanovac je predo~io potpredsedniku Bajdenu do-
kle se stiglo sa reformama sistema odbrane, te daqe planove i
na{e stavove o evroatlantskim integracijama, odnosno globalnoj
borbi protiv terorizma.
Ja~awe saradwe
U saop{tewu Ministarstva odbrane navodi se da je pot-
predsednik Bajden istakao da SAD pru`aju podr{ku realiza-
ciji reforme sistema odbrane radi dostizawa najvi{ih stan-
darda.
c a i p o t p r e d s e d n i k a S A D
Sagovornici su se saglasili da Vojska Srbije, u saradwi sa
SAD i wenim saveznicima, mo`e predstavqati kqu~ni faktor sta-
bilnosti na Balkanu i razgovarali o zna~aju wenog budu}eg anga-
`ovawa u odr`avawu globalnog mira u svetu, navodi se u saop-
{tewu i isti~e da iako postoje neslagawa po odre|enim pitawi-
ma izme|u dve zemqe, neophodno je uspostaviti boqe odnose i kva-
litetniju vojnoekonomsku saradwu, pre svega preko zajedni~kih pro-
jekata obrazovawa, obuke, treninga, programa za modernizaciju
vojske i unapre|ewa odli~ne saradwe, koju Vojska Srbije ve} ima
sa Nacionalnom gardom Ohajo.
Ministar [utanovac je zahvalio potpredsedniku SAD Bajde-
nu na sredstvima koja ameri~ka administracija izdvaja za {kolo-
vawe pripadnika Vojske Srbije, uz saglasnost da postoji obostra-
ni interes za nastavak kontakata na najvi{em nivou izme|u pred-
stavnika Srbije i SAD, ka`e se u saop{tewu Ministarstva od-
brane.
Tokom razgovora ministra [utanovca i potpredsednika Baj-
dena, kome je prisustvovao i na~elnik General{taba Vojske Srbije
general-potpukovnik Miloje Mileti}, bilo je re~i o saradwi Mi-
nistarstva odbrane i Vojske Srbije sa oru`anim snagama SAD,
evropskom putu Srbije i pro{irewu saradwe u okviru Partner-
stva za mir, regionalnoj saradwi na Balkanu, globalnoj bezbedno-
sti i mirovnim misijama.
U izjavi posle sastanka ministar [utanovac je ocenio da je
poseta potpredsednika SAD gospodina Bajdena Ministarstvu od-
brane i Vojsci Srbije svakako izraz velikog po{tovawa prema
Poseta Visokim De~anima
Tokom boravka na Kosovu potpredsednik SAD Xozef Bajden
posetio je manastir Visoki De~ani. U ime igumana Teodosija, ko-
ji nije bio prisutan, visokog gosta primio je zamenik igumana
protosin|el Sava, sa bratijom manastira.
Protosin|el Sava predo~io je Bajdenu kakav je `ivot u
manastiru i situaciju u kojoj `ive Srbi na Kosovu i Metohiji.
Posebno je ukazano na potrebu za{tite qudskih i imovinskih
prava, o~uvawa srpske duhovne i kulturne ba{tine i povrat-
ka raseqenih lica, navedeno je u saop{tewu iz manastira
De~ani.
Vojsci Srbije i svim reformskim potezima koje je Ministarstvo
odbrane u~inilo u proteklom periodu".
Slo`ili smo se da je vojnovojna saradwa jedna od osnovnih
i najboqih saradwi izme|u dve dr`ave i da u budu}nosti treba da
radimo na ja~awu bilateralne vojne saradwe i ja~awu saradwe u
okviru Partnerstva za mir, istakao je [utanovac i dodao da je
potpredsednik SAD izrazio `equ da saradwa sa Vojskom Srbije i
ubudu}e bude na visokom nivou i da se iska`e u jo{ ve}em broju po-
seta i zajedni~kih ve`bi.
Tokom posete bilo je re~i o regionalnoj stabilnosti, uz za-
jedni~ki zakqu~ak da je Ministarstvo odbrane izgradilo dobre
odnose sa ministarstvima i vojskama zemaqa u okru`ewu.
Potpredsednik Bajden je pozitivno ocenio ~iwenicu da se ve-
liki broj oficira i kadeta iz zemaqa u okru`ewu {koluje na Voj-
noj akademiji u Srbiji, isti~u}i to kao jednu od va`nih strate{kih
stvari u budu}oj saradwi, jer se na taj na~in qudi boqe upoznaju i
vezuju ~vr{}im prijateqstvom.
Ministar [utanovac je naveo da je na sastanku bilo re~i i o
globalnoj bezbednosti i onome {to SAD rade u svetu, sa `eqom da
obezbede mir i stabilnost. Posebno smo istakli na{e pripreme
i budu}e anga`ovawe u mirovnoj misiji u ^adu i tom prilikom je
potpredsednik SAD iskazao po{tovawe pripadnicima Vojske Sr-
X o z e f a B a j d e n a
bije i medicinskim timovima koji }e u~estvovati u toj mirovnoj ope-
raciji, rekao je [utanovac.
Ministar odbrane je naglasio da je potpredsednik Bajden
izrazio sna`nu podr{ku nastojawima Srbije da se ukqu~i u
evropske integracije. On je pri tom potpuno odvojio pitawe
Kosova i Metohije od evropskog pitawa Srbije, insistiraju}i
da Srbija treba da ide u pravcu integracija kao i ceo zapadni
Balkan.
Izra`eno je obostrano zadovoqstvo saradwom u okviru
Partnerstva za mir, uz konstataciju da ta saradwa treba da se
pro{iri. Gospodin Bajden je podr{ku saradwi dao bez ikakve na-
mere da vr{i pritisak na dono{ewe bilo koje odluke Srbije veza-
ne za na{e budu}e integracije, izjavio je ministar [utanovac
posle sastanka sa ameri~kim potpredsednikom Bajdenom.
Po ru ke
Potpredsednik Xozef Bajden najvi{i je ameri~ki zvani~nik
koji dolazi u Srbiju u posledwih trideset godina. Wegov dolazak
je najzna~ajnija diplomatska poseta nekog zvani~nika Sjediwenih
Ameri~kih Dr`ava jo{ od juna 1980. godine, kada je SFRJ posetio
tada{wi ameri~ki predsednik Ximi Karter.
Bajden je 47. potpredsednik SAD u administraciji Baraka
Obame. ^lan je Demokratske stranke i od 1973. do 2009. senator
dr`ave Delaver. Profesor je prava na vi{e ameri~kih univerzi-
teta.
U Beogradu je Bajden posledwi put bio pre 16 godina, kao
predsednik pododbora za Evropu ameri~kog Senata.
Sada je do{ao kao predstavnik administracije koja time po-
kazuje da Balkan vra}a na listu svojih prioriteta.
Bajden je tokom posete Beogradu istakao da SAD ne o~ekuju
od Srbije da prizna nezavisnost Kosova, poru~iv{i da stav Be-
ograda o tom pitawu ne}e biti prepreka izgradwi srpsko-ame-
ri~kih odnosa, niti uslov za daqe evroatlantske integracije Sr-
bije, ali da o~ekuju konstruktivni pristup Beograda u procesu us-
postavqawa boqih uslova za `ivot na Kosovu. On je istovreme-
no izrazio sna`nu podr{ku evroatlantskim integracijama na{e
zemqe.
SAD ne o~ekuju od Srbije da prizna nezavisnost Kosova. To
nije preduslov za na{u podr{ku Srbiji da postane deo EU. SAD }e
nastaviti da insistiraju da Srbi na Kosovu dobiju najve}u mogu}u
za{titu i o~ekuju od Srbije da na Kosovu sara|uje sa EU i drugim
me|unarodnim faktorima", rekao je Bajden.
Do{ao sam u Srbiju sa porukom da Sjediwene Ameri~ke Dr-
`ave `ele da unaprede saradwu sa Srbijom, sa regionom, i da po-
mognemo Srbiji da postane faktor stabilnosti u regionu", rekao
je Bajden posle razgovora sa predsednikom Borisom Tadi}em.
Predsednik Tadi} je istakao da su se on i Bajden slo`ili da
je sada prilika da se uspostavi potpuno novi nivo komunikacije
izme|u dve zemqe, ali je istovremeno naglasio da Srbija nikada
ne}e priznati nezavisnost Kosova i da }e nastaviti da se za za-
{titu svojih interesa bori mirnim, demokratskim i pravnim
sredstvima.
Potpredsednik Bajden se sastao i sa premijerom Srbije Mir-
kom Cvetkovi}em, s kojim je zajedni~ki ocenio da je neophodno da-
qe intenzivirawe ekonomske saradwe, pove}awe obima investi-
cija i unapre|ewe trgovinske razmene izme|u SAD i Srbije. Na-
kon sastanka, potpredsednik SAD polo`io je, u prisustvu premije-
ra Cvetkovi}a i Ru`ice \in|i}, venac na spomen-plo~u ubijenog
premijera Srbije Zorana \in|i}a.
Na ve~eri, koju je u ~ast visokog gosta priredio predsednik
Tadi}, bili su predstavnici dr`avne vlasti, nevladinog sektora i
privrednog i kulturnog `ivota Srbije.
R. MUTAVXI]
7
V e ` b a s t u d e n a t a
Srbija je apsolutno
nezaobilazni ~inilac
uspostavqawa stabilnosti
u jugoisto~noj Evropi. Na{a
geopoliti~ka pozicija je
takva da podi`e i nivo
odgovornosti na{e zemqe,
na{ih oru`anih snaga
i na{e spoqne politike
istakao je predsednik
Srbije Boris Tadi} posle
ve`be na Pasuqanskim
livadama i naglasio da }e
Srbija nastaviti da vodi
nezavisnu i miroqubivu
spoqnu politiku
8 1. jun 2009.
V o j n e a k a d e m i j e
Na intervidovskom poligonu Pasuqanske livade 26. maja izve-
dena je ve`ba studenata Vojne akademije Diplomac 2009, ko-
N joj su prisustvovali predsednik Srbije Boris Tadi}, ministar
odbrane Dragan [utanovac, na~elnik General{taba VS gene-
ral-potpukovnik Miloje Mileti}, najodgovornije li~nosti iz
sistema odbrane, predstavnici vojnodiplomatskog kora, ver-
skih zajednica i delegacije vojnih akademija Kraqevine Holandije i
Republike Egipta.
Posle ve`be predsednik Tadi} je izrazio zadovoqstvo nivoom
obu~enosti studenata za prve oficirske du`nosti koje }e uskoro
primiti. Mislim da je ova ve`ba jo{ jednom pokazala visok poten-
cijal Vojne akademije, ali i stepen obu~enosti i pripremqenosti
pripadnika Centra za mirovne operacije, ukupni kvalitet na{ih
komandi, spremnost Vojske Srbije za izvo|ewe najte`ih i najkom-
pleksnijih operacija, rekao je predsednik Tadi}.
Mi ro qu bi va spoq na po li ti ka
Srbija je apsolutno nezaobilazni ~inilac uspostavqawa sta-
bilnosti u jugoisto~noj Evropi. Na{a geopoliti~ka pozicija je takva
da podi`e i nivo odgovornosti na{e zemqe, na{ih oru`anih snaga
i na{e spoqne politike istakao je Tadi} i naglasio da }e Srbija
nastaviti da vodi nezavisnu i miroqubivu spoqnu politiku.
Predsednik Tadi} je ponovio da je strate{ki ciq Srbije ~lan-
stvo u Evropskoj uniji. U domenu bezbednosti mi smo ~lanica pro-
grama Partnerstvo za mir. Na{a je namera da u okviru tog progra-
 D i p l o m a c 2 0 0 9
PUNA PA@WA OBUCI
Ministar odbrane Dragan [utanovac istakao je da je ve-
`ba bila veoma slo`ena i komplikovana, naro~ito sa aspekta
bezbednosti, jer je kori{}ena bojeva municija. I pored toga,
rekao je ministar, sve je pro{lo u najboqem redu.
[utanovac je rekao da Ministarstvo odbrane i Vojska
Srbije poklawaju veliku pa`wu obuci, podsetiv{i da se danas,
pored hiqadu anga`ovanih pripadnika na Pasuqanskim livada-
ma, izvodi i ve`ba Prve brigade u Vojvodini, sa petsto u~esni-
ka. Ve`bovnim aktivnostima i ubudu}e bi}e posve}ena puna pa-
`wa, rekao je [utanovac, kako bi se postigao vi{i nivo obu~e-
nosti i nastavio proces profesionalizacije.

SPREMNOST ZA SVE MISIJE

Na~elnik General{taba VS general-potpukovnik Miloje
Mileti} izrazio je uverewe da }e Vojska Srbije sa novom gene-
racijom potporu~nika za nekoliko meseci dobiti znatno osve-
`ewe u svojim jedinicama.
Ve`ba je potvrdila da su studenti zavr{ne godine Vojne
akademije osposobqeni za izvr{avawe zadataka iz svih misija
Vojske Srbije, rekao je general Mileti} i istakao da je to re-
zultat zajedni~kog anga`ovawa General{taba VS, Vojne akade-
mije i menaxmenta Ministarstva odbrane na stvarawu koncep-
ta novog oficira.

ma daqe radimo sa na{im bezbednosnim partnerima, da razvijamo

programe, podi`emo nivo obu~enosti na{ih oru`anih snaga i ~ita-
vog sistema bezbednosti. U tom smislu veoma su va`ni koordinaci-
ja i sadejstvo pripadnika Vojske, policije i svih obave{tajnih slu-
`bi, jer ukupan sistem bezbednosti Srbije jeste i garancija stabil-
nosti ~itavog prostora jugoisto~ne Evrope.
Tadi} je podsetio da je progla{ewe nezavisnosti Kosova bio
veliki izazov za Srbiju. On je podvukao da je doktrina politike Sr-
bije o~uvawe integriteta i celovitosti dr`ave. Iako se sada nala-
zimo na vojnoj ve`bi, jo{ jednom }u podsetiti da je su{tina odbrane
teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, uprkos svim isku-
{ewima sa kojima se suo~avamo, vo|ewe miroqubive politike i upo-
 poligon

treba iskqu~ivo diplomatskih i pravnih sredstava. Zbog toga i odlu-

ka Srbije da se problem re{avawa budu}eg statusa Kosova i Meto-
hije iz domena politike i odbrane premesti na pravni teren ima da-
lekose`ni zna~aj, istakao je predsednik Republike. On je podvukao
da je to doprinos Srbije mirnom i diplomatskom re{avawu sukoba
gde god oni u svetu bili.
Predsednik Srbije je ukazao da je svetska ekonomska kriza pret-
wa svetskom miru i stabilnosti i i da je va`no da sve zemqe sveta,
naro~ito one najrazvijenije i najmo}nije, vode miroqubivu politiku.
Vojska Srbije va`an je instrument spoqne politike zemqe, zna-
~ajan resurs wene ekonomske obnove i va`an nau~noistra`iva~ki
potencijal, naglasio je Tadi} i izrazio zadovoqstvo zbog akredita-
cije Vojne akademije u sistem visokog obrazovawa Srbije i velikog
zanimawa mladih qudi za upis u tu visoko{kolsku ustanovu. i vatrene obuke koja se izu~ava na toj visoko{kolskoj ustanovi. Ove
Tadi} je rekao da }e ekonomska kriza usporiti proces moder- godine tema ve`be bila je Mehanizovani bataqon oja~an tenkov-
nizacije Vojske, ali je podsetio da je dosta ura|eno na moderniza- skom ~etom u napadu sa izvr{ewem bojnog ga|awa. Kao i prethodnih
ciji Vazduhoplovstva i slu`bi telekomunikacije i informatike. U godina, studenti ~etvrte i pete godine, uz pomo} mla|ih kolega, ali i
uslovima ekonomske krize, kako je rekao, naglasak }e biti na obuci nastavnika, pokazali su sposobnost da izvr{avaju slo`ene borbene
i {kolovawu pripadnika Vojske. radwe i da komanduju, odnosno obavqaju ostale du`nosti u takti~kim
jedinicama odeqewu, vodu, ~eti (bateriji), bataqonu, tj. divizionu.
De mon stra ci ja vi so ke ob u ~e no sti U ve`bi su u~estvovali avioni i helikopteri Vazduhoplovstva
Predsednik Tadi} je naglasio zna~aj u~e{}a na{eg sanitetskog i protivvazduhoplovne odbrane, koji su prikazali dejstvo izvi|a~ke
tima, zajedno sa norve{kim kontingentom, u mirovnoj misiji u ^adu, i lova~ko-bombarderske avijacije. Ve`ba je po~ela upravo naletom
naglasiv{i da }e pri tom biti po{tovane sve demokratske procedu- aviona G4, da bi nekoliko minuta kasnije simulaciju lova~ke za{ti-
re. On je dodao da Srbija treba da bude spremna da brani mir i te prikazao par aviona MiG 29.
stabilnost ne samo na svojoj teritoriji, ve} i van svojih granica gde Iz helikoptera gama prikazano je dejstvo vo|enim raketama po
je to neophodno. oklopnim borbenim vozilima protivnika, dok su po istim ciqevima
Predsednik Republike izrazio je podr{ku reformskim procesi- sa zemqe dejstvovali odeqewe fagota i odeqewe maqutki. U~inak na
ma koje u Vojsci Srbije traju ve} nekoliko godina i poru~io gra|anima ciqu bio je prema izve{taju osmatra~a uni{tewe.
da se sa reformama nastavqa. On je izrazio o~ekivawe da }e se kra- Vatrenu podr{ku napada pe{adije prikazao je vod minobaca-
jem 2010. i po~etkom 2011. godine, sa zaka{wewem zbog ekonomske ~a. Posle korekture i pogodaka u obele`enu prostoriju na brdu Kr-
krize, gotovo sigurno okon~ati profesionalizacija Vojske Srbije.
Zavr{na ve`ba studenata Vojne akademije na intervidovskom
poligonu Pasuqanske livade objedinila je ve}inu sadr`aja takti~ke

10
~or, usledilo je dejstvo pe{adijskog voda naoru`anog automatskim
pu{kama, mitraqezima, dalekometnim snajperskim pu{kama 12,7
milimetara i automatskim baca~ima granata.
Dejstvo tenkovskih i mehanizovanih jedinica usledilo je nakon
zadimqavawa boji{ta. Tenkovi M84 i borbena vozila pe{adije
uspe{no su poga|ali ciqeve na udaqenosti ve}oj od 1.000 metara.
Grupa za odr`avawe puteva predstavila je in`iwerijska dejstva pri
nailasku na prepreku.
Posmatra~i ve`be mogli su da vide i prikaz izvla~ewa rawe-
nika i kontrole teritorije, odnosno rad punkta Ujediwenih nacija,
koji spada u elemente tre}e misije Vojske. Tom prilikom predsta-
vqena je situacija sukoba mirovnih snaga sa lokalnim stanovni-
{tvom.
Na drugoj radnoj ta~ki predstavqena je delatnost tehni~kore-
montnih zavoda iz Kragujevca i ^a~ka, dok je na tre}oj prikazan rad
poqske bolnice koju je postavilo osobqe Vojnomedicinske akademije.
Intendanti su se potrudili da i ve`ba ne protekne bez speci-
jaliteta spremqenih u poqskim i improvizovanim kuhiwama i od
namirnica koje se mogu na}i u prirodi.
Na ve`bi je u~estvovalo ukupno oko 1.000 qudi, studenata za-
vr{nih godina Vojne akademije smerova pe{adije, oklopnih i me-
hanizovanih jedinica, artiqerije, telekomunikacija i informatike,
intendantske, saobra}ajne, tehni~ke i slu`be logistike. U~estvova-
li su tako|e i pripadnici [kole rezervnih oficira pe{adije,
oklopnih jedinica, in`iwerije i logistike, a iz Vojske Srbije pri-
padnici Komande KoV, Komande za obuku, Centra za mirovne opera-
cije, Komande ViPVO i pripadnici brigade veze. Sanitetsku podr-
{ku organizovala je Vojnomedicinska akademija.
Aleksandar PETROVI]
Snimili Radovan POPOVI] i Jovan MARJANOV

11

Ili ja Pi li po vi},
po mo} nik mi ni stra
od bra ne
za ma te ri jal ne
re sur se
Mi ni star stvo od bra ne
fi nan sij ski }e po dr `a ti
sva ku na me ru fa bri ka
na men ske in du stri je
u Sr bi ji da una pre de
teh no lo {ki pro ces,
uko li ko se to po kla pa
sa in te re si ma
i po tre ba ma Voj ske
Sr bi je, ali i wi ho vu
iz vo znu ori jen ta ci ju,
part ner ske pro jek te sa
osta lim do ma }im ili
ino stra nim fir ma ma.
U slu ~a ju da se zah te vi
na {ih ko ri sni ka Voj ske
po klo pe sa in te re si ma
pro iz vo |a ~a iz vo zni ka,
pri stu pi }e mo si ner gi ji i
fi nan si ja i ka pa ci te ta
u ze mqi.
12
Snimio Goran STANKOVI]
U in te resu
dr `a ve
okroviteq ^etvrtog me|unarodnog sajma naoru`awa i vojne opreme u Beogradu
Partner 2009 jeste Ministarstvo odbrane. Sistem odbrane Republike Srbije
P prikaza}e, tom prilikom, tehni~ko-tehnolo{ke mogu}nosti doma}ih remontnih ka-
paciteta, tehni~kih remontnih zavoda ^a~ak, Kragujevac i Vazduhoplovnog zavoda
Moma Stanojlovi}. Tako|e }e na smotri prezentovati istra`iva~ke i razvojne
projekte Vojnotehni~kog instituta, najve}e nau~noistra`iva~ke ustanove u Srbiji u
oblasti odbrane, Tehni~kog opitnog centra, institucije koja ispituje i ocewuje kva-
litet naoru`awa i vojne opreme, prvenstveno za potrebe na{e vojske.
Na ovogodi{wem Partneru u~estvova}e i Vojnomedicinska akademija, Vojna akade-
mija, ali i brojne organizacijske celine Ministarstva odbrane i Vojske Srbije. Javno
preduze}e Jugoimport SDPR, ~iji je osniva~ Vlada, integrisa}e na sajmu nastup celo-
kupne odbrambene industrije Srbije. Sem toga, Jugoimport }e izlo`iti i proizvode ko-
je je samostalno projektovao i razvijao.
Pomo}nika ministra odbrane Republike Srbije za materijalne resurse Iliju Pi-
lipovi}a pitali smo o perspektivi Partnera, ulozi remontnih zavoda Srbije u sistemu
odbrane, ali i mogu}nostima da na{a odbrambena industrija realizuje projekte Vojno-
tehni~kog instituta, odnosno da se savremeno naoru`awe i vojna oprema za Vojsku Sr-
bije kupuju prvenstveno od doma}ih proizvo|a~a, o ~emu je pro{le godine Vlada donela
uredbu.
Sajam, zapravo, jeste mesto za promociju najpre proizvoda odbrambene indu-
strije, ali i prilika da se susretnu korisnici, svi oni koji se bave naukom, raz-
vojem, proizvodwom i prometom naoru`awa i vojne opreme. Koje je, u tom smi-
slu, mesto Partnera?
1. jun 2009.
 Svaki pokroviteq, organizator, ali i suorganizator nekog Dakle, predstoji ozbiqna reforma, uz dodatna ulagawa, kako
sajma te`e da manifestacija koju su osmislili postane {to zna~aj- bi se skratilo vreme reagovawa zavoda u odnosu na potrebe na{ih
nija, odnosno prepoznatqiva na mapi sli~nih. Krajwi korisnici jedinica, ali i potrebe partnera u inostranstvu. Poznato je, naime,
proizvoda odbrambene industrije, pre svega Ministarstvo odbrane da su na{a sredstva i oprema ~ijom tehnologijom remonta vladamo,
i Ministarstvo unutra{wih poslova, suvi{e su mali kupci da bi {iroko rasprostrawena u svetu.
Kada je planirano uvo|ewe pomenutih novina?
stalno privla~ili globalne lidere, koji bi se samo zbog toga poja-
vili na na{oj manifestaciji. Me|utim, odbrambena industrija Sr-
bije postaje sve ozbiqniji tehnolo{ki partner i sama po sebi za- Ne mo`emo govoriti o vremenu kada }e se zavr{iti refor-
slu`uje pa`wu. ma. Transformacija predstavqa proces koji traje. Nijedno mini-
Kretawa koja smo posledwih godina prepoznali da se zani- starstvo odbrane u svetu niti vojska nisu zavr{ili, niti }e okon~a-
mawe za proizvode na{e namenske pove}ava treba odr`ati i una- ti procese unapre|ewa. Nesumwivo }e se i taj segment rada inte-
prediti, jer svako mora da odmeri svoje interese u budu}nosti. Or- grisati dugoro~nim planovima.
ganizator, mo`da, povezuju}i sli~ne Predstoji i transformacija Teh-
manifestacije u regionu, mogao bi ni~kog remontnog zavoda Kraguje-
prepustiti da se svaka druga smotra vac...
odr`i u nekoj od zemaqa jugoisti~ne Zahtev koji se postavqa pred na{e
remontne zavode jeste da maksimalno Ona je ve} zapo~ela. Osposo-
Evrope, obezbe|uju}i doma}oj indu- bqen je kadar koji radi na ubojnim
striji povoqniji tretman. Takve rota- skra te vre me re mon ta teh ni~kih sred sta va
koja im se upute iz operativnih jedinica. sredstvima, modernizovana labora-
cije omogu}ile bi da se svake ~etvrte torijska oprema. Nedavno smo imple-
godine u Beogradu organizuje vrlo Na taj na ~in, oni di rekt no po dr `a va ju i
uti~u na sposobnost operativnih jedinica, mentirali i softverski paket za stal-
efektan i zapa`en sajam naoru`awa i no pra}ewe stawa ubojnih sredstava.
vojne opreme. Bila bi to prilika da se jer ih ras te re}u ju ta kvih za da ta ka, {to je
u nadle`nosti Uprave za odbrambene Pro{le godine pripadnici Zavoda u
doma}a odbrambena industrija prika- Kragujevcu uni{tili su oko 5.000 to-
`e u pravom svetlu regionalnim kori- teh no lo gi je.
na ubojnih sredstva i time dodatno
snicima, velikim svetskim izlaga~ima, rasteretili na{a skladi{ta neper-
koji bi u srpsku prestonicu dolazili i spektivne municije. Planiramo i da
zbog na{ih proizvoda, ali i zbog osta- O~ekujemo da }e se mesto i uloga Vojnoteh- uravnote`imo stawe na{e municije.
lih iz regiona. Na taj na~in imali bi- ni~kog instituta vratiti na nivo koji je Tada }e se kapaciteti Remontnog za-
smo i boqi pregled ponude na svetskom imao u vreme SFRJ. Kqu~nu re~ u tehnolo- voda Kragujevac mo}i koristiti i za
tr`i{tu. {ko-ekonomskim i prethodnim analizama potrebe zemaqa u regionu Crne Go-
potreba, koje iskazuje srpska vojska, da}e
Pro{le godine, Ministar- re, Bosne i Hercegovine, ali i Au-
stvo odbrane okon~alo je Uprava za odbrambene tehnologije i Insti- strije, jer su one za to ve} iskazale
transformaciju dva od tri re- tut. Oni }e procewivati tehnolo{ke i teh- zanimawe. U budu}nosti Partner
montna zavoda u ^a~ku i Va- ni~ ke mogu}nosti za razvoj doma}ih sred- 2009 bi}e dobra prilika za afirma-
zduhoplovnog zavoda Moma stava naoru`awa i vojne opreme ili se ciju Zavoda kao regionalnog centra.
Stanojlovi} u Batajnici jer opredeqivati za kooperaciju sa inostra-
nisu odgovarali potrebama nim partnerima ili kupovinu na svetskom Za celovite promene u toj obla-
sistema odbrane. Oni su da- tr`i{tu. sti neophodna su i odgovaraju}a
nas u sastavu Uprave za od- finansijska sredstava. Ima li
brambene tehnologije Mini- Ministarstvo odbrane dovoqno
starstva. Kakva }e, ubudu}e, Zbog trenutne ekonomske situacije u svetu, novca?
biti wihova uloga? finansijska kriza doti~e i Ministarstvo Naravno. Remont je zadatak ko-
U svetu se, generalno, mewaju odbrane smawena su dodeqena buxetskih ji se unapred planira. Na osnovu zah-
ciq i filozofija logistike. Ima ~ak sredstva. Zato je neophodno, u prvim teva Vojske Srbije, blagovremeno su
primera da se re|e koristi i termin momentima krize, izdvajati vi{e novca za izdvojena potrebna nov~ana sredstva
logistika. U savremenim sistema od- nauku i razvoj. Prepoznali smo da se, samo za remont naoru`awa i vojne opreme
brane te`i se transformaciji logi- tako, nov~ana sredstva mogu vi{estruko Kopnene vojske i ViPVO u 2009. godi-
sti~kih i funkcija podr{ke u ope- vratiti sistemu odbrane. Takva politika, ni. Rebalansima buxeta remont nije
ratvno-logisti~ke jedinice i nabavku. zbog sistemskog pristupa razvoju, ugro`en. Najskupqe je neispravno
Zahtev koji se, u tom smislu, postavqa daje rezultate. Posle vi{e godina, kona~no, sredstvo, van stroja i na koje ne mo-
pred na{e zavode, jeste da maksimal- ima mo za vr {e ne po jedi ne pro jekte Vojno teh - `e te ra~unati. Isto se odnosi i na
no skrate vreme remonta tehni~kih ni~kog instituta. remont i demilitarizaciju ubojnih
sredstava i onih koja im se upute u sredstava u Kragujevcu.
zavode i onih koja se remontuju u jedi- Ho}e li se aktuelna finansijska
nicama. Samo {est meseci posle transformacije Remontnog zavo- kriza odraziti na planove Vojnotehni~kog instituta, wihove
da ^a~ak imamo situaciju da je, prose~no, oko deset odsto wegovih razvojne i istra`iva~ke projekte, ali i na tempo moderniza-
pripadnika anga`ovano na terenu. Po{to vi{e nema staja}e voj- cije i opremawa Vojske?
ske, ne}e biti ni staja}e logisitike. Zbog trenutne ekonomske situacije u svetu, finansijska kri-
Posledwih {est meseci pristupili smo sveobuhvatnoj ana- za doti~e i Ministarstvo odbrane smawena su dodeqena buxet-
lizi stawa i planirali brojne promene u toj oblasti. Jedinice i ska sredstva, koja se pre svega odra`avaju na opremawe. Zato je
zavodi, najpre, treba da imaju odgovaraju}u remontnu infra- neophodno, u prvim momentima krize, izdvajati vi{e novca za na-
strukturu i da modernizuju tehnolo{ke postupke nema potrebe uku i razvoj. Prepoznali smo da se, samo tako, nov~ana sredstva
planirati generalni remont tehni~kih kapaciteta, ve} remont mogu vi{estruko vratiti sistemu odbrane. Na primer, to se odno-
na osnovu zate~enog stawa. Osposobqen kadar, tako|e, vaqa an- si na dodatna ulagawa u Vojnotehni~ki institut, odnosno wegove
ga`ovati u tehni~koj slu`bi, a ne za administrativne i ~uvarske projekte, koji su ove godine ~etiri puta vi{a od prethodne. Takva
poslove. Tome treba dodati i kupovinu savremene remonte opre- politika, zbog sistemskog pristupa razvoju, daje rezultate. Posle
me, rezervnih delova, koji su popisani i markirani novim teh- vi{e godina, imamo niz zavr{enih projekata Instituta. Oni }e
ni~kim re{ewima, poput radio-frekventne identifikacije. biti prikazani na Partneru 2009.

13
 intervju
Posle usvajawa Zakona o odbrani i Vojsci, jedan od doktri-
narnih dokumenata predstavqa i dugoro~ni plan razvoja na{eg si-
stema odbrane. U okviru wega postoji i dugoro~ni plan opremawa
Vojske Srbije. Sektor za materijalne resurse, na osnovu toga, mo}i
}e blagovremeno da projektuje nau~noistra`iva~ku delatnost, koju,
pre svega, realizuje Vojnotehni~ki institut, ali i ostale doma}e na-
u~noistra`iva~ke i razvojne ustanove. Na taj na~in lak{e se mogu
projektovati i planirati i proizvodni kapaciteti.
Nekoliko meseci unazad, nadle`ni u Ministarstvu odbrane
rade izmene Pravilnika o opremawu Vojske naoru`awem i vojnom
opremom, koji je star vi{e od petnaest godina. O~ekujemo da }e se
mesto i uloga Vojnotehni~kog instituta vratiti na nivo koji je imao u
vreme SFRJ. Prirodno je da krajwi korisnik odredi koja su mu sred-
stva neophodna, prema odre|enim takti~kim zahtevima, ali ne i na
koji na~in }e se opremiti. Kqu~nu re~ u tehnolo{ko-ekonomskim
analizama potreba dava}e Uprava za odbrambene tehnologije i In-
stitut. Oni }e procewivati tehnolo{ke i tehni~ke mogu}nosti raz-
voja, modifikaciju i proizvodwu doma}ih sredstava naoru`awa i
vojne opreme ili se opredeqivati za kooperaciju sa inostranim
partnerima ili kupovinu na svetskom tr`i{tu.
Koji }e razvojni i istra`iva~ki projekti u narednom
periodu imati prioritet?
To }e zavisiti od dugoro~nog plana opremawa Vojske Sr-
bije. Jasno je da tradiciju dugu sto godina u konstruisawu aviona
ne smemo zapostaviti zbog kadra, opreme i infrastrukture, ko-
ja je jedinstvena u Evropi, kretawa u svetu, ali i potreba na{e
vojske. Planira se i razvoj mini i takti~kih bespilotnih plat-
formi, koje }e uspe{no parirati savremenim svetskim re{ewi-
ma, a na}i }e i odgovaraju}e mesto i ulogu u na{em ISTAR-u.
Savremena boji{ta ne mogu se zamisliti bez automatizaci-
je. Na{oj artiqeriji i oklopnim jedinicama predstoji moderni-
zacija postoje}ih oru|a. Planiramo i istra`ivawa u oblasti vo-
|enih projektila. Danas je i vazduhoplovstvo nezamislivo bez vo-
|ene municije. Stoga }e se Vojnotehni~ki institut narednih godi-
na baviti i temama poput TV, IC, GPS, inercijalnog i laserskog
vo|ewa.
 Nezaobilazno pitawe u sada{we vreme, kada je re~ o
proizvodwi naoru`awa i vojne opreme, jeste doma}a od-
brambena industrija weni materijalni i kadrovski re-
sursi, podr{ka izvoznoj orijentaciji fabrika namenske,
uvo|ewe novih tehnologija u proizvodwu, smawewe broja
zaposlenih, ali i mogu}nost da realizuje projekte Vojno-
tehni~kog instituta, shodno potrebama na{e vojske.
14
Prisetimo se stawa od nekoliko go-
dina unazad kada, su {trajkovali oru`ari,
kada su bili poreme}eni odnosi preduze}a
odbrambene industrije i Jugoimporta SD-
PR, Vojske i Ministarstva odbrane, vre-
mena kada je Vojnotehni~ki institut napro-
sto tavorio, a remontni zavodi ^a~ak i
Moma Stanojlovi} kuburili zbog bespari-
ce. Posvuda je bilo re~i o konverziji vojne
u civilnu industriju. [ta se to dogodilo, pa
u periodu najve}e krize Institut ostvaruje
zapa`ene rezultate, Moma Stanojlovi} i
^a~ak posluju bez problema, preduze}a od-
brambene industrije imaju vi{e poslova
nego posledwih dvadesetak godina, a Jugo-
import je u prvom kvartalu ove godine, pre-
ma podacima Privredne komore, postao
najve}i izvoznik u Srbiji? To je pitawe na
koje bi analiti~ari trebalo da daju odgo-
vor. Pronalazim ga u osmi{qenoj dr`av-
noj strategiji, koja ostvaruje dobre efekte.
Zastava Oru`je }e ove godine rea-
lizovati ve}i broj ugovora sa partnerima
i kupcima iz inostranstva, a ve} ugovara
poslove za 2010. godinu. Kapaciteti Slobode iz ^a~ka, Prvog par-
tizana iz U`ica i Kru{ika iz Vaqeva tako|e su uposleni u 2009.
izvoznim ugovorima. Ukoliko te fabrike dobro rade mo`e se o~eki-
vati i da proizvo|a~ baruta Milan Blagojevi} iz Lu~ana ima do-
voqno poslova. Sli~no je i sa Prvom iskrom iz Bari~a, koja radi
za potrebe doma}e industrije, ali i sistema odbrane, uvezuju}i la-
nac demilitarizacije ubojnih sredstava tako {to preuzima eks-
plozive iz Tehni~kog remontnog zavoda Kragujevac i pretvara vojne
eksplozive u privredne.
Takvi pokazateqi ohrabruju, ali se ne mo`emo opu{tati.
Menaxment svih {est fabrika namenske proceni}e koliko je
potrebno da restrukturi{e kadar, odnosno smawi broj radnika
u administraciji, a pove}a u proizvodwi. To se posebno odnosi
na Zastava-oru`je.
Ministarstvo odbrane }e finansijski podr`ati svaku nameru
fabrika odbrambene industrije Srbije da unaprede tehnolo{ki
proces ili razviju odre|eno sredstvo ukoliko se to poklapa sa in-
teresima i potrebama Vojske Srbije. Time }e se oja~ati tehnolo{ka
baza i pospe{iti razvoj Vojske, a istovremeno oja~ati i izvozna
pozicija odbrambene industrije. To, naravno, ne}e vi{e biti bes-
povratno ulagawe. U slu~aju da se oprema, alati i tehnologije osmi-
{qene na Vojnotehni~kom institutu finansiraju iz buxeta, a kori-
ste za izvozne aran`mane, Ministarstvo odbrane }e od toga dobi-
jati odre|en procenat nov~anih sredstava iz republi~ke kase.
Ukoliko se interesi na{ih korisnika Vojske poklope sa in-
teresima proizvo|a~a izvoznika, pristupi}emo sinergiji i finan-
sija i kapaciteta u zemqi. U slu~aju da se interesi razlikuju, indu-
strija }e imati priliku da na osnovu odluke Vlade Republike Srbi-
je povu~e investicione kredite, koje }e dr`ava subvencionisati.
Uredbom Vlade, iz juna pro{le godine, precizirano je da se
naoru`awe i vojna oprema, neophodni na{oj vojsci, kupuju iskqu~i-
vo od doma}ih proizvo|a~a. Ako to nije mogu}e, sredstva se mogu
uvoziti. Nemamo iluzije da sve mo`emo sami proizvoditi, ali nam
je ciq da doma}im razvojem podstaknemo one tehnologije koje su da-
nas dostupne u zemqi, ukoliko im malo nedostaje da ih dofinansi-
ramo, uvedemo u proizvodwu. To obezbe|uje ve}u autonomnost na{eg
sistema odbrane, a time i pove}ava izvozne potencijale srpske od-
brambene industrije.
Vojnoekonomski i vojnotehni~ki aspekt, u okviru me|unarodne
vojne saradwe, mogu zna~ajno da u~vrste odnose dve vojske, ekono-
mije i dr`ave, bez obzira na to da li je re~ o zemqama regiona
ili {ire. Ministarstvo odbrane o tome ravnopravno razgovara
i sa Al`irom, Turskom, Italijom, Francuskom, ali i sa Kinom,
SAD i Rusijom.
Vladimir PO^U^
1. jun 2009.
J u b i l e j f a b r i k e M i l a n B l a g o j e v i } N a m e n s k a

Izvozna
orijentacija
odbrambene
industrije
Snimio J. MARJANOV

Obra }a ju }i se pri sut ni ma na
sve ~a noj aka de mi ji po vo dom
obe le `a va wa 60. go di {wi ce ra da
fa bri ke Mi lan Bla go je vi} Na men ska
Lu ~a ni, mi ni star od bra ne
Dra gan [u ta no vac na gla sio je da
me nax ment Mi ni star stva pri li kom
sva ke po se te ino stran stvu na sto ji da
pro mo vi {e, a ti me i osna `i na {u
od bram be nu in du stri ju
roslavi jubileja u Lu~anima, 15. maja prisustvovali su pred- Milovanovi} rekao je tom prilikom da je izvesno da }e preduze-
stavnici organizacijskih celina Ministarstva odbrane, Mi- }e ove godine ostvariti izvoz u vrednosti od oko 27 miliona do-
privredi dr`ave. Osvajawe novih tehnologija i asortimana, po-
sebno trobaznih baruta, trebalo bi da znatno pro{iri spisak
kupaca. Izvozom tehnologija Milan Blagojevi} Namenska
predstavqa Srbiju u 26 zemaqa sveta rekao je ministar [uta-
novac i dodao da Ministarstvo odbrane zna~ajnu pa`wu pokla-
wa odbrambenoj industriji.
Govore}i novinarima posle sve~anosti, ministar je nagla-
sio da ekonomska kriza najverovatnije ne}e uticati na na{u od-
brambenu industriju i da }e ovogodi{wi izvoz biti u vrednosti
oko 300 miliona dolara. On je dodao da sistem odbrane ne}e
mo}i da bude kupac za sve proizvode namenske, ali }e omogu}iti
odgovaraju}i tretman preduze}ima odbrambene industrije u Mi-
nistarstvu ekonomije i kod inostranih partnera. [utanovac je
istakao da }e subvencionisani krediti Vlade Srbije, sa kamatom
od tri posto, umesto dosada{wih 24 posto, omogu}iti ostvariva-
we boqih poslovnih rezultata u preduze}ima namenske industri-
je koja ih budu koristila.
Direktor fabrike Milan Blagojevi} Namenska Rado{

P nistarstva ekonomije i regionalnog razvoja, lokalne samou- lara, {to je rekord u posledwoj deceniji. Fabrika nastoji da
prave, ostalih fabrika namenske industrije, partneri iz pro{iri kapacitete i osavremeni tehnologiju. Milovanovi} je
inostranstva i brojni gosti.
Na sve~anosti, ministar
odbrane Dragan [utanovac
naveo je primere partnera iz
zahvalio Ministarstvu odbrane i ministru [utanovcu na pomo-

Turske, Iraka, Kenije i Indije
i istakao da se izvozom proiz-
voda namenske industrije sma-
wuje ukupan spoqnotrgovinski
deficit Srbije. Izrazio je
o~ekivawe da }e mere pomo}i
Vlade izvozno orijentisanim
preduze}ima pomo}i i fabri-
ci u Lu~anima.
Fabrika je godinama
zauzimala zna~ajno mesto u
Ser ti fi ka ti kva li te ta
}i u promociji i zakqu~ewu
izvoznih poslova.
Ministar [utanovac sa
Preduze}e Milan Blagojevi} Namenska A. D. Lu~ani saradnicima obi{ao je i
deo je odbrambene industrije Srbije i danas u oblasti baruta proizvodne pogone fabrike u
i eksploziva predstavqa u svetu priznatog proizvo|a~a. Po- Lu~anima, gde je sagledao we-
sluje kao akcionarsko dru{tvo zatvorenog tipa, u kome je 67,78 ne kapacitete i savremenu
procenata kapitala u vlasni{tvu dr`ave. Ima oko 1.000 rad- tehnologiju proizvodwe baru-
nika. ta. U ime Ministarstva od-
Firma izvozi u 26 zemaqa sveta Evropu, Aziju, Severnu brane primio je zahvalnicu
i Ju`nu Ameri ku. Priznawe za kva li tet proizvo da, kao najja~i fa brike Milan Blagojevi}
argument za dobar plasman na svetskom tr`i{tu, potvr|eno je Na menska sa plaketom za do-
Sertifikatom sistema menaxmenta kvalitetom ISO 9001. prinos razvoju i izvanrednu
saradwu.
A. PETROVI]

15

Za Ju go im port SDPR 2008. bi la je
naj bo qa po slov na go di na u po sled wih 18
ka len dar skih le ta, po svim po ka za te qi ma
po slo va wa i po ni vou ugo va ra wa po slo va
i po ni vou re a li za ci je i na pla te re kao je
ge ne ral ni di rek tor te uspe {ne kor po ra ci je
za na{ ma ga zin, u in ter vjuu po sve }e nom
ju bi lar noj {e zde se toj go di ni we nog
po sto ja wa
16
S t e v a n N i k ~ e v i } ,
va godina je za Jugoimport SDPR jubilarna,
{ezdeseta. Sa kakvim rezultatima su u{li u
O wu i {ta o~ekuju u narednom periodu, razgo-
varali smo, uo~i izlo`be naoru`awa i vojne
opreme Partner 2009, sa generalnim direk-
torom Stevanom Nik~evi}em.
Dve hiqade osma bila je izuzetno uspe{na
ne samo za Jugoimport SDPR ve} i za celu od-
brambenu industriju. Za Jugoimport SDPR ona je,
konkretno, najboqa poslovna godina u posledwih
18 kalendarskih leta. Po svim pokazateqima po-
slovawa i po nivou ugovarawa poslova i po ni-
vou realizacije i naplate. Tako|e, tu godinu je obe-
le`ilo i potpisivawe drugog najve}eg robnog ugo-
vora u {ezdeset godina dugoj istoriji Jugoimporta
SDPR ugovora sa Ministarstvom odbrane Re-
publike Irak. Taj ugovor je mobilisao ukupne re-
surse na{e odbrambene industrije, koja je nakon
potpisivawa morala da organizuje proizvodwu i
pove}a upo{qavawe kapaciteta pojedinih fabri-
ka. Nekima je to donelo mnogostruko pove}awe pro-
izvodwe u jednoj godini. I mi smo u Jugoimportu iz-
uzetno zadovoqni. Naravno, velika je obaveza da
ubudu}e odr`imo nivo poslovawa koji bi mogao da
se meri sa ovogodi{wim. Da li }emo u tome uspeti,
vreme }e pokazati.
 Kojim tempom se odvija realizacija Ira~-
kog ugovora i postoje li mogu}nosti da se ta
saradwa pro{iri?
Za ve}i deo robe koja je predmet nekoli-
ko ugovora potpisanih sa Ministarstvom odbra-
ne Republike Iraka, realizacija se zavr{ava
veoma brzo, u naredna dva meseca. Ostaje nam
jo{ da realizujemo projekat lasta-95, odnosno
isporuku tog lakog borbenog aviona. Prakti~no,
sprovo|ewe Ira~kog ugovora je pri kraju i mogu
re}i da je tempo isporuke dobar. Proizvo|a~i-
ma nije bilo lako da pove}aju proizvodwu. Po-
sebno je taj problem imao Kru{ik, koji je morao
vi{estruko da pove}a proizvodwu u jednoj godi-
ni. S druge strane, zadovoqni smo i mi, jer su
izuzetno kvalitetno tekle sve druge radwe koje
je bilo neophodno izvr{iti do prijema robe.
Redovno su dolazile inspekcije kupca, kvalitet-
no je tekla naplata.
Uporedo sa realizacijom tog ugovora, na-
stavili smo pregovore sa ira~kim kupcima o no-
vim poslovima. Parafirani su za nas izuzetno
zna~ajni ugovori i nadam se da }emo uskoro ima-
ti zadovoqstvo da objavimo da su ti ugovori zva-
ni~no potpisani i da }e stupiti na snagu. Na taj
na~in uspeli smo da odr`imo pozitivnu atmos-
feru koja je vladala u toku realizacije pomenu-
1. jun 2009.
g e n e r a l n i d i r e k t o r
tog posla sa konkretnim kupcem i da do|emo do novih programa
i ugovora.
 Da li su Ira~ani, mo`da, zainteresovani za novo borbe-
no oklopno vozilo lazar?
Svakako jesu. To je bio predmet interesovawa jo{ od dolaska
wihovih prvih delegacija. Vozilo lazar im je i zvani~no predsta-
vqeno ovde, prilikom jedne od poseta. Dogovorili smo se da u na-
rednom periodu do|e tim wihovih stru~waka iz Kopnene vojske, koji
bi testirao vozilo, i nadam se da }e to biti novi predmet na{e voj-
noekonomske saradwe.
 Za koje jo{ proizvode iz va{eg proizvodnog programa po-
stoji zanimawe i ne samo Ira~ana?
Jugoimport SDPR je pored svoje osnovne, spoqotrgovinske
delatnosti, posledwih godina znatno posve}en razvoju, a u posled-
we vreme i proizvodwi slo`enih borbenih sistema. Smaweno inte-
resovawe za ranije osvojena sredstva, nametalo je potrebu da se
registrujemo i kao proizvo|a~ morali smo da ula`emo u razvoj
pojedinih borbenih sistema i municije kako bismo osvojili ono za
{ta postoji realna tra`wa na tr`i{tu.
Kao rezultat, finalizirani su pojedini razvojni projekti, a
prvenstveno oni za koje su zanimawe pokazali inostrani kupci. Kon-
kretno, Jugoimport SDPR nije samo razvio vozilo lazar ve} }e
biti i wegov proizvo|a~.
Za ve}i deo robe koja je predmet nekoliko ugovora pot-
pisanih sa Ministarstvom odbrane Republike Iraka,
realizacija se zavr{ava veoma brzo, u naredna dva me-
seca. Ostaje nam jo{ da realizujemo projekat lasta-95,
odnosno isporuku tog lakog borbenog aviona. Prakti~no,
sprovo|ewe ira~kog ugovora je pri kraju i mogu re}i da
je tempo isporuke dobar.
Pojavili smo se u toj ulozi kada smo finalizovali davno za-
po~eti razvojni projekat samohodne haubice nora. Podr`avali
smo i razvoj laserski vo|ene protivoklopne rakete alas. Postoji
i niz drugih razvojnih projekata: modernizacija municije, protiv-
vazduhoplovnih sistema odbrane, artiqerijskih sredstava...
Naj~e{}e smo to radili u saradwi sa VTI, kada su u pitawu
bila borbena sredstva koja je trebalo da se razviju i unaprede i
koja su kasnije uvedena u naoru`awe na{e vojske. Me|utim, saradwa
je uspostavqena i sa nau~nim ustanovama izvan Ministarstva od-
brane, na projektima gde smo osetili da postoji potreba inokupca,
a gde nije bilo interesovawa na{e vojske.
 [ta je bilo sa modernizovanim tenkom M-84?
Taj projekat je zamrznut. Treba re}i da je do sada u potpu-
nosti osvojen razvoj modernizovanog tenka M-84. Definisan je
i modernizacioni kit za tenk, koji ima niz naprednih i osavre-
mewenih sistema po~ev{i od protivoklopne za{tite, sistema
za upravqawe vatrom, do vo|enih raketa. Me|utim, za sada on
nije uveden u naoru`awe na{e vojske, ali se nadam da }e se u
budu}nosti za tim ukazati potreba. Objektivno, taj tenk je na
nivou najsavremenijih u svetu.
J u g o i m p o r t a S D P R
 Na koji na~in se spremate za Partner 2009, budu}i da
je Jugoimport SDPR jedan od suorganizatora te manife-
stacije. [ta }ete predstaviti na wemu?
Tradicionalno, mi smo sa Ministarstvom odbrane i Beo-
gradskim sajmom nosioci te manifestacije, koja realno ima regio-
nalni karakter. Ove godine o~ekujemo posete vi{e stranih delega-
cija, koje }e prvenstveno na poziv Ministarstva odbrane, do}i i
Vlada Srbije }e finansijskim sredstvima podr`ati od-
brambenu industriju, budu}i da je vi{e od 90 odsto wene
proizvodwe usmereno ka izvozu. Tim fabrikama }e se po-
mo}i da putem subvencioniranih, jeftinih kredita, oja~aju
kapacitete, lak{e prebrode probleme likvidnosti i pove-
}aju izvoz.
prona}i teme od obostranog interesa i za unapre|ewe postoje}e
saradwe. Kako smo obave{teni iz Ministarstva odbrane, odziv je
izuzetno dobar i o~ekuje se nekoliko vrlo visokih delegacija. Koin-
cidencija je da se ta manifestacija gotovo preklapa sa obele`ava-
wem jubileja na{e firme. Zbog toga }emo i mi pozivati goste, pa
o~ekujemo da }e biti potencijalnih kupaca zainteresovanih, pre sve-
ga, za najmodernija sredstva.
Od eksponata koji }e biti predstavqeni, istakao bih vi{ena-
mensko borbeno vozilo lazar.
 Kako se odvija saradwa sa preduze}ima odbrambene in-
dustrije danas? To vas pitam jer je donedavno bilo raznih
negativno intoniranih napisa u {tampi.
Saradwa sa fabrikama odbrambene industrije ima svoje ci-
kluse. Svakako da postoje periodi kad je ona kvalitetna, ali i oni
kada mo`e biti kvalitetnija, onakva kakvu bismo i fabrike i mi `e-
leli. Kako je ove godine bilo veoma mnogo posla, samim tim i mnogo
`eqe i napora da se uspostavi proizvodwa na vi{em nivou, bilo je
i momenata koji su uticali da se javi nervoza, da to tako nazovem,
jer je stalno u vazduhu lebdelo pitawe da li se mo`e realizovati
ne{to ili ne mo`e.
Mi smo se pojavili ne samo kao neko ko je bio ugovorna strana,
komisionar ili kupac robe odbrambene industrije, ve} smo ~esto
pru`ali i finansijsku podr{ku fabrikama. Onda se dogodilo da su u
jednom momentu neki poku{ali pogre{no da protuma~e i da poremete
ono {to je bio pove}an radni ritam unutar cele namenske industrije
i Jugoimporta SDPR. To smo predupredili tako {to smo, uz prisu-
stvo predstavnika Ministarstva odbrane, odr`ali sastanke sa ru-
kovodstvom svih fabrika i sagledali odredbe potpisanih ugovora,
pojedina~no i detaqno. Ocena sa tih sastanaka je da je nivo saradwe
izuzetno dobar. Nastavi}emo da unapre|ujemo te odnose.
Posebno bih istakao, kao novi momenat, nedavno odr`ane sa-
stanke u Vladi Srbije sa najve}im izvoznicima iz Republike, u koje
svakako, spada i sektor odbrambene industrije. Kona~ni je zakqu~ak
da }e u narednom periodu Vlada finansijskim sredstvima podr`ati
odbrambenu industriju Srbije, budu}i da je vi{e od 90 odsto wene
proizvodwe usmereno ka izvozu. U svakom slu~aju, tim fabrikama }e
17
 intervju prihoda, po~ev{i od menaxmenta preduze}a, do svih zaposlenih.
Ono ~ime se ponosimo je podatak da u strukturi ukupnih rashoda na-
{eg preduze}a, izdaci za bruto plate u~estvuju sa svega 3,8 odsto. To
se pomo}i da putem subvencioniranih, jeftinih kredita, oja~aju ka- je ~iwenica koja sama po sebi govori koliko se ovde racionalno
pacitete, lak{e prebrode probleme likvidnosti i pove}aju izvoz. prilazi potro{wi i koliko se bri`qivo vodi ra~una o svakom di-
Jugoimport SDPR u~ini}e sve {to mo`e i pru`i}emo punu podr{ku naru. Siguran sam da takve pokazataqe nema nijedno javno preduze-
fabrikama da do|u do sredstava koja je Vlada namenila za stimula- }e, a pogotovo ne preduze}e koje se bavi prometom, a ve} nekoliko
ciju pove}awa izvoza. godina i proizvodwom, sredstava NVO na svetskom nivou.
Ne bih, ipak, mogao a da ne komentari{em ~iwenicu da }e
 Od Fonda za preporod odbrambene industrije tako|e se ove godine, odlukom Vlade, 100 odsto neto dobiti svih javnih pred-
mnogo o~ekivalo, ali jo{ nije formiran? uze}a biti usmereno u buxet Srbije. To }e stvoriti probleme Jugo-
O tome je bilo re~i ranije, i to je dobra ideja, ali se Fond importu, prvenstveno kada je re~ o planovima za investirawe u
mora formirati odlukom Vlade i moraju se definisati sredstva iz pro{irewe kapaciteta i obnovu proizvodwe u pojedinim fabri-
kojih bi se napunio i na osnovu kojih bi po~eo da radi. Do sada za to kama odbrambene industrije, sa kojima smo se dogovorili da ob-
nisu opredeqena sredstva. novimo neke proizvodne li-
nije kako bismo pove}ali
 Po sto je li da nas
paletu proizvoda za svet-
problemi oko izdava-
wa dozvola za izvoz sko tr`i{te. Ove ambicio-
sredstava NVO, kao zne projekta nameravali
{to je ranije bilo? smo da finansiramo iz do-
biti, pa }emo sada morati
Od usvajawa najnovi- da prona|emo nove model
jeg Zakona o spoqnoj trgovi- kako da to u~inimo.
ni naoru`awem, vojnom
opremom i robom dvostruke  Jugoimport SDPR ima
namene, odnosno od 2005, status primarnog izvozni-
prevazi|eni su neki od pro- ka, ali je poznato da na do-
blema. Naime, proces izda- ma}em tr`i{tu postoji naj-
vawa dozvola proti~e dosta mawe 80 firmi koje trguju
dobro i sa na{eg stanovi{ta sredstvima NVO. Jesu li
odvija se u rokovima. Narav- vam konkurencija?
no, mi smo uvek tra`ili mo- Brojnost tih firmi,
dele kojima bi se taj proces na `alost, nije dovoqno do-
ubrzao i jo{ vi{e pojedno- prinela da se otvore neka
stavila procedura, a da pri nova tr`i{ta za doma}u od-
tom dr`ava posredstvom brambenu industriju. Tako-
institucija koje daju sagla- Kriza se, sigurno, ogleda i u prometu naoru`awa i vojne opreme, |e, zanimqivo je da gotovo
snost ili kontroli{u taj iz- mo`da ne na na~in na koji se ogleda u nekim drugim vrstama robe, nije bilo primera da su te
vozni posao uvek zadr`i ali se ose}a. Mogu re}i da mi nije poznata gotovo nijedna zemqa u firme spremne da same
potreban nivo kontrole. svetu koja zbog ekonomske krize nije smawila sopstveni buxet, a osvoje neke nove proizvode
I daqe je na{a osnov- samim tim i sredstva za opremawe ministarstava odbrane i mini- ili da zajedno sa proizvo|a-
na primedba na Zakon to starstava unutra{wih poslova, institucija koje su glavni kupci na- ~ima ula`u u razvoj nekih
{to se izdaju dve dozvole, {e odbrambene industrije. novih sistema i sredstava.
a smatramo da bi trebalo Bilo je i mnogo prime-
izdavati jednu za promet, izvoz, i za prevoz sredstva. ra nelojalne konkurencije, kada su pojedine kompanije poku{ale da
Na`alost, mi ni daqe ne mo`emo da iza|emo na tr`i{ta koja koriste na{e odranije uspostavqene kontakte, kako bi se prosto
imaju na{e proizvode i koja su na{i tradicionalni partneri. To je ume{ale u poslove. Tada su se javqali problemi.
objektivno jedan od limita i na{e odbrambene industrije. Istovre- Zato je jedna od na{ih inicijativa, koji se odnose na zakonsku
meno, to je odluka dr`ave, na{eg osniva~a i ona diktira pravila. regulativu, da se sve kompanije koje u~estvuju u spoqnotrgovinskom
 Kako svetska ekonomska kriza uti~e na tr`i{te naoru`a- prometu NVO licenciraju kako bi se adekvatno, u odre|enom periodu,
wa i vojne opreme? merili rezultati wihovog poslovawa. Re~ je, naime, o robi posebne
namene i specifi~noj saradwi koja se tokom prometa ostvaruje. Li-
Kriza se, sigurno, ogleda i u prometu naoru`awa i vojne cencirawe bi omogu}ilo da se na pravi na~in uspostavi kvalitetna
opreme, mo`da ne na na~in na koji se ogleda u nekim drugim vrstama kontrola svih kompanija koje su registrovane za tu delatnost.
robe, ali se ose}a. Mogu re}i da mi nije poznata gotovo nijedna ze-
mqa u svetu koja zbog ekonomske krize nije smawila sopstveni buxet,  Recite na kraju da li je Jugoimport osvojio neko novo tr`ite?
a samim tim i sredstva za opremawe ministarstava odbrane i mi- Ove godine imali smo nekoliko uspe{nih tr`i{nih prodora. Za-
nistarstava unutra{wih poslova, institucija koje su glavni kupci dovoqni smo poslovima koji su sklopqeni u Keniji, gde je potpisan
proizvoda odbrambene industrije Srbije. zna~ajan ugovor, ali je bilo ugovorawa i u drugim zemqama afri~-
U na{em slu~aju, efekte krize je predupredila ili lokalizova- kog kontinenta.
la ~iwenica da je u ovoj oblasti re~ o dugotrajnim ugovorima, ~ija Tako|e, primetno je pove}ano interesovawe za na{e proizvo-
realizacija nekad traje od jedne do dve godine. Drugim re~ima, bit- de u Latinskoj Americi. Mo`e nas u~initi zadovoqnim i ~iwenica
nije efekte krize mo`emo o~ekivati tek u drugoj polovini 2009. da smo uspeli da zadr`imo tr`i{ta na Bliskom i Dalekom istoku. U
 Vladine preporuke za ovu godinu jesu {tedwa i smawewe svakom slu~aju, na{e potencijalno tr`i{te je gotovo ceo svet. Mo-
plata u javnom sektoru. Koliko se va{a kompanija pridr`a- ramo imati takvu biznis strategiju i trudimo se da zadr`imo ko-
va toga? mercijalne pozicije svuda. Orijentacija na samo jedan region ne ga-
Jugoimport SDPR nikada nije bio kompanija koja je imala rantuje sigurnu poslovnu budu}nost.
menaxerske ugovore, za razliku od nekih drugih javnih preduze}a. Mira [VEDI]
Mi nikada nismo imali bonuse za ostvarene rezultate po visini Snimio Goran STANKOVI]

18 1. jun 2009.
 Dr`avni sekretar Spasojevi}
primio ~e{ke senatore
Delegaciju Odbora za spoqne poslove, odbranu i bezbednost
Senata ^e{ke Republike, koju je predvodio predsednik odbora Jir-
`i Dinsbir, primio je 19. maja dr`avni sekretar Ministarstva
odbrane Du{an Spasojevi}.
Zvani~nici su razgovarali o politi~ko-bezbednosnoj situaci-
ji u regionu i bilateralnoj saradwi dve zemqe u oblasti odbrane.
Prema re~ima sekretara Spasojevi}a, Ministarstvo odbra-
ne i Vojska Srbije u~estvuju u svim regionalnim bezbednosnim ini-
cijativama, doprinose}i stabilnosti i izgradwi poverewa me|u
zemqama regiona, {to je jedan od prioriteta spoqne politike Re-
publike Srbije.
Govore}i o
situaciji na Ko-
sovu i Metohiji,
dr`avni sekretar
iskazao je osnov-
ne stavove dr`av-
ne politike o tom
problemu i nagla-
sio da je va`no
po{tovati osnov-
ne principe me|u-
narodnog prava i
Rezoluciju Saveta
bezbednosti Uje-
diwenih nacija
1244.
Sagovornici
su se slo`ili da je potrebno sara|ivati u sprovo|ewu zadataka
odbrane i predlo`ili konkretne oblasti u kojima je mogu}e u~ini-
ti napredak.
Jir`i Dinsbir naglasio je zna~aj regionalne saradwe i is-
takao mesto Srbije u tom procesu. Izrazio je punu podr{ku we-
nim evropskim integracijama i integraciji zemaqa regiona u
Evropsku uniju.
Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} govorio je gostima iz
^e{ke o rezultatima reforme na{eg sistema odbrane i aktuel-
nim pitawima u oblasti bezbednosti i spoqne politike Srbije.
Voj na sa rad wa Sr bi je
i Nor ve {ke
Dr`avni sekretar Spasojevi} primio je 27. maja general-
nog direktora za bezbednosnu politiku Ministarstva spoqnih
poslova Kraqevine Norve{ke Stefena Kongstada.
U otvorenom razgovoru razmatrana su aktuelna pitawa
bilateralne saradwe u oblasti odbrane i politi~ko-bezbed-
nosna situacija u regionu.
Zajedni~ki je konstatovano da veoma dobra bilateralna
vojna saradwa zna~ajno doprinosi dobrim bilateralnim odno-
sima dve zemqe i da treba nastaviti saradwu na svim aktivno-
stima i te`i{nim oblastima u kojima su do sada postignuti do-
bri rezultati.
Razmatraju}i situaciju u regionu, Spasojevi} je izneo sta-
vove dr`avne politike vezane za situaciju na Kosovu i Metohi-
ji i naglasio zna~aj regionalne saradwe u oblasti odbrane za
postizawe regionalne stabilnosti.
Zajedni~ki je konstatovano da je za stabilnost u regionu
neophodno intezivirati integrativne procese i u tom smislu
izra`ena je puna podr{ka evropskim integracijama Srbije.
Ge ne ral Mi le ti}
na sa stan ku na ~el ni ka
ge ne ral {ta bo va u Tirani
Na~elnik General{taba Vojske Srbije general-potpukovnik
Miloje Mileti} u~estvovao je 21. maja na Desetom sastanku na~el-
nika general{tabova Ameri~ko-jadranske poveqe u Tirani. U toj
regionalnoj inicijativi su Albanija, Hrvatska, Makedonija, Bosna
i Hercegovina i Crna Gora, a Srbija ima status posmatra~a.
U~esnici skupa razmatrali su mogu}e oblike saradwe me|u
zemqama Inicijative, ali i anga`ovawe pojedinih ~lanica u ope-
racijama podr{ke miru.
Posle sastanka, general Mileti} susreo se sa viceadmira-
lom Ri~ardom Galagerom, zamenikom komandanta Evropske komande
oru`anih snaga SAD. Ad-
miral Galager izrazio je
podr{ku reformskim
procesima sistema od-
brane Republike Srbije i
ponudio konkretnu pomo}
Evropske komande u obla-
sti obuke i obrazovawa
radi dostizawa defini-
sanih standarda i inter-
operabilnosti.
Ja~awe regionalne
bezbednosti
Dr`avni sekretar Du{an Spasojevi} primio je 25. maja
dr`avnog sekretara Ministarstva spoqnih poslova Rumunije
Bogdana Aureskua.
U srda~nom razgovoru razmatrano je pitawa politi~ko-
bezbednosne situacije u regionu.
Spasojevi} je zahvalio za principijelan stav Rumunije da
ne prizna jednostrano progla{enu nezavisnost Kosova i podr-
{ku koju Rumunija daje Srbiji u wenoj borbi za po{tovawe
osnovnih principa me|unarodnog prava.
Zajedni~ki je zakqu~eno da je neophodno ja~awe regional-
ne saradwe u svim oblastima. Spasojevi} je istakao da Mini-
starstvo odbrane i Vojska Srbije, u~e{}em u svim regionalnim
bezbednosnim inicijativama, daju zna~ajan doprinos izgradwi
regionalne stabilnosti.
Dr`avni sekretar Auresku izrazio je punu podr{ku Rumuni-
je evropskim integracijama Srbije i saglasio se sa stavom da je
evropska perspektiva regiona garancija wegove stabilnosti.
19
M i n i s t a r [ u t a n o v a c i g e n e r a l M i l e

Vojska
za po{tovawe
Moto ove kasarne da samo vojnika, Centar za samostalno u~ewe engleskog jezika i kabinete
obu~en vojnik mo`e da pobedi, naoru`awa i opreme.
Ministar [utanovac i general Mileti} prisustvovali su i
u potpunosti podr`avamo. evaluaciji i sertifikaciji obuke i pratili ga|awa vojnika iz malo-
Ube|eni smo da ako je vojska kalibarskog oru`ja.
dobro osposobqena i ima Tokom posete izveden je prikaz osposobqenosti vojnika u pose-
dovoqno nov~anih sredstava u dawu polo`aja mitraqezom, minobaca~ima i artiqerijskim sred-
stvima, u upotrebi ogwa 128 mm i sadejstvu jedinica u napadu.
buxetu, vrlo je lako mo`emo
organizovati prema najvi{im Na sta vak pro fe si o na li za ci je
standardima, istakao je Moto ove kasarne da samo obu~en vojnik mo`e da pobedi, u
potpunosti podr`avamo. Ube|eni smo da ako je vojska dobro osposo-
ministar odbrane prilikom bqena i ima dovoqno nov~anih sredstava u buxetu, vrlo je lako mo-
posete vojnicima martovske `emo organizovati prema najvi{im standardima. Danas smo se uve-
generacije u po`areva~koj rili da je sve ono {to se odnosi na obuku u Centru na visokom nivou
rekao je ministar [utanovac posle obilaska vojnika najmla|e ge-
kasarni Pavle Juri{i} neracije na obuci u Po`arevcu.
[turm Odgovaraju}i na novinarsko pitawe o profesionalizaciji
Vojske, ministar je rekao da se profesionalizacija nastavqa i to
inistar odbrane Dragan [utanovac i na~elnik General{taba jeste prioritet Ministarstva odbrane.
Vojske Srbije general-potpukovnik Miloje Mileti} posetili su Visok je stepen interesovawa za profesionalnu vojnu slu-

M 25. maja vojnike martovske generacije u Centru za obuku Kop-

nene vojske u Po`arevcu.
O radu Centra za obuku govorio je komandant pukovnik Vinko
Markovski. Gosti su potom obi{li objekte za sme{taj podoficira i
`bu, ali i za slu`ewe vojnog roka u jedinicama Vojske. Obaramo
rekorde i po broju onih koje nakon prijema otpu{tamo iz srpske
vojske. Za martovsku klasu, na primer, taj broj je ispod pet od-
sto, {to je vi{estruko mawe nego prethodnih godina rekao je

20 1. jun 2009.
e t i } u C e n t r u
[utanovac i dodao da se ~ine maksi-
malni napori kako bi se planirani ro-
kovi kada je re~ o profesionalizaciji
ispo{tovali.
Ali, moram ista}i, na`alost, da
memorandum Vlade Republike Srbije o
2,4 odsto bruto dru{tvenog proizvoda
koji treba da se izdvoji za sistem odbra-
ne ove godine nije ispo{tovan. Zato, uko-
liko prekora~imo planirano vreme za
profesionalizaciju Vojske, najmawe }e
za to biti krivo Ministarstvo odbrane,
odnosno Vojska Srbije istakao je mini-
star odbrane i ponovio da veliko inte-
resovawe za profesionalnu vojnu slu`bu
i slu`ewe vojnog roka u jedinicama govo-
ri o poverewu koje gra|ani Srbije imaju
u Vojsku.
[utanovac je istakao da se smawewe
buxeta najvi{e odnosi na smawewe in-
vesticija i operativne tro{kove, {to je
bio nalog Vlade Srbije, a na to mi ne mo-
`emo da uti~emo.
z a o b u k u
SA RAD WA SA GRA DOM
U Po`arevcu su se ministar [utano-
vac i general Mileti} susreli i sa pred-
stavnicima lokalne vlasti na~elnikom
Brani~evskog upravnog okruga Goranom Pe-
trovi}em, gradona~elnikom Po`arevca Mi-
odragom Milosavqevi}em i predsednikom
Skup{tine grada Miomirom Ili}em, sa ko-
jima su razgovarali o saradwi Centra za
obuku Kopnene vojske i lokalnih vlasti.
USPE [NA GA \A WA
Vojnici martovske generacije iz Cen-
tra za obuku Kopnene vojske iz Po`arevca,
na poligonu Peskovi, realizovali su pri-
premna ga|awa iz poluautomatske snajper-
ske pu{ke 7,9 mm M76 na rednom broju 4 i
mitraqeza 7,62 mm M84 na rednom broju 4.
Vojnici su postigli odli~ne rezultate i
pokazali izuzetnu uve`banost prilikom ga-
|awa.
u P o ` a r e v c u
[to se modernizacije ti~e, rekao je
ministar odbrane, ukoliko dobro obu~imo
vojnike, pripremimo oficire i podofici-
re, veoma je lako modernizovati vojsku i ku-
piti savremena borbena sredstva kad ima-
mo novac.
I nedavna poseta potvr|uje da i najo-
zbiqnije sile sveta respektuju na{u vojsku.
Pro{le godine, na primer, odbrambena in-
dustrija Srbije izvezla je oko 400 miliona
dolara proizvoda, a u tome je Ministarstvo
odbrane dalo nemerqiv doprinos. To poka-
zuje da mi pravimo velike prodore i za na{u
privredu, odnosno donosimo sredstva na{oj
zemqi istakao je [utanovac.
Na pitawe da li se mo`e podi}i i odr-
`ati standard pripadnika Vojske ukoliko su
izdvajawa za vojni buxet mawa, ministar
[utanovac je najpre napomenuo da u sistemu
odbrane postoje odre|eni gubici zbog nasle-
|enih problema iz prethodnog vremena.
U toku 2009. godine nastoja}emo da
re{imo pitawe vojnih ustanova, koje nam
tro{e velika finansijska sredstva. Ono
{to na taj na~in u{tedimo mo}i }emo da
usmerimo na poboq{awe standarda pri-
padnika Vojske. Na`alost, sve to zavisi od
visine vojnog buxeta. Pogre{no je ukoliko
neko misli da Vojska mo`e sama sebe da iz-
dr`ava. Ipak, nastavi}emo zapo~etu pro-
fesionalizaciju i u~initi sve da ove godine
makar o~uvamo standard pripadnika, koji
nije lo{ onako kako je nekada bio rekao
je ministar.
Go di na obu ke
General Miloje Mileti} je istakao da
je Vojska Srbije i pro{lu i 2009. godinu pro-
glasila za godinu obuke, odnosno da je te`i-
{te na osposobqavawu pripadnika Vojske za
izvr{avawe definisanih misija i zadataka.
Obuka jeste oblast koju je Vojska u
proteklom vremenu najvi{e razvijala, po-
sebno tokom transformacije. Na~in na koji
se stare{ine i vojnici osposobqavaju i
uve`bavaju, {to se danas videlo, potvr|uje
da smo na dobrom putu. Promene u oblasti
obu~avawa ne odnose se samo na vojni~ku
obuku, ve} podrazumevaju druga~iji pristup
osposobqavawu i kada je re~ o stare{ina-
ma Vojske rekao je general Mileti}, uz na-
pomenu da ciq jeste da vojnici u centrima
za osnovnu i specijalisti~ku obuku budu do-
bro pripremqeni za zadatke koje }e izvr-
{avati u jedinicama Vojske.
Obuci vojnika na redovnom slu`ewu
vojnog roka u po`areva~kom Centru za obu-
ku KoV i prikazu wihove osposobqenosti
prisustvovali su i general-majori Aleksan-
dar @ivkovi}, komandant Komande za obuku,
Petar ]ornakov, na~elnik Uprave za dok-
trinu i razvoj, i Qubomir Samarxi}, na-
~elnik Uprave za logistiku General{taba
Vojske Srbije.
V. PO^U^
Snimio R. POPOVI]
21
 Tisa 2009

U Titelu, na obali Tise, 14. maja

odr`ana je trilateralna ve`ba Srbije,
Ma|arske i Rumunije - Tisa 2009.
U~esnici su demonstrirali postupke
za pomo} sta novni{tvu koje je pogo|eno
katastrofalnim poplavama. Ve`ba
predstavqa deo zajedni~kog i koordiniranog
odgovora oru`anih snaga tri susedne
dr`ave na opasnosti koje nose poplave.

e`bi na Tisi, na kojoj je u~estvovalo vi{e od 300 qudi iz tri dr`ave,

prisustvovali su na~elnici general{tabova vojski Srbije i Ma|arske -
general-potpukovnik Miloje Mileti} i general Laslo Tombol, komandant
Kopnene vojske oru`anih snaga Rumunije general-major Dan Giku-Radu, naj-
odgovornije stare{ine na{e vojske, pripadnici vojnodiplomatskog kora i
predstavnici Autonomne Pokrajine Vojvodine, op{tine Titel i Crvenog krsta.
U {tabnom delu ve`be u~estvovali su pripadnici oru`anih snaga Srbi-
je, Ma|arske i Rumunije, dok su prakti~ni deo izveli pripadnici Re~ne floti-
le Vojske Srbije, uz sadejstvo vojne policije i 246. bataqona ABHO.

22
 Na~elnik General{taba srpske vojske general Mileti} na-
glasio je da strategijska dokumenta, koja se nalaze pred usvaja-
wem, nedvosmisleno potvr|uju opredeqewe nedeqive bezbedno-
sti i potrebu da se na sve vrste pretwi, uklju~uju}i i prirodne,
odgovori kolektivno. Rekao je da je ve`ba bila prilika da se sa
kolegama iz Ma|arske i Rumunije proveri spremnost za strate-
{ke zadatke na{e vojske.
General Laslo Tombol, na~elnik General{taba ma|arske
vojske, istakao je da postoji dugogodi{wa saradwa sa vojskama
Srbije i Rumunije u oblasti in`iwerijskih jedinica. Tako|e je
naveo da su katastrofalne poplave 2006. godine potvrdile po-
trebu da se deluje brzo i zajedni~ki. Pohvalio je obu~enost
srpskih vojnika i stare{ina koji su prikazali deo operativnih
sposobnosti.
General-major Giku-Radu napomenuo je da se sve tri zemqe
susre}u sa istim izazovima i da je neophodno da oru`ane snage
izgrade kredibilitet u delovawu u takvim prilikama. Zahvalio
je doma}inu na prilici da prisustvuje, kako je rekao, izvanred-
noj ve`bi.
Na Tisi 2009 uve`bavani su postupci za zajedni~ko de-
lovawe ma|arske, rumunske i srpske vojske, zatim, rad [taba
bataqona me{ovitog sastava i komandira pot~iwenih jedinica
za planirawe, organizovawe i vo|ewe operacije odbrane od
poplava.
Drugi deo trilateralne vojne ve`be, na kojoj su anga`ovane
snage Re~ne flotile, odeqewe ABHO iz sastava 246. bataqona
ABHO i odeqewe vojne policije, kojim je rukovodio kapetan fre-
gate Venko Mehanxiski, izveden je u Titelu, blizu u{}a reke Begej
u Tisu. Pripadnici Re~ne flotile Vojske Srbije prikazali su
deo mogu}nosti za pru`awe pomo}i civilnom stanovni{tvu u ka-
tastrofama izazvanim poplavama.
Posle ve`be organizovan je takti~ko-tehni~ki zbor na kome
je, uz sredstva Vojske Srbije anga`ovana za ve`bu Tisa 2009,
prikazana i oprema Mobilnog sela, kojom raspola`e Uprava
za vanredne situacije Ministarstva odbrane Republike Srbije.
A. PETROVI]
Snimio R. POPOVI]

23
 doga|aji
VESTI
Ven ci na spo me nik >>> Po se ta ~la no va Od bo ra za od bra nu i bez bed -
nost ^lanovi Odbora za odbranu i bezbednost Narodne skup-
po gi nu lim gar di sti ma {tine Republike Srbije posetili su nedavno Vojnoobave{tajnu
agenciju, gde im je zastupnik direktora brigadni general Zdravko
Pre deset godina, 20. maja, u bombardovawu Natoa raketiran Jelisav~i} pri~ao o funkcijama, nadle`nostima, zadacima i vizi-
je Klini~ki bolni~ki centar Dr Dragi{a Mi{ovi}. U napadu, ko- ji daqeg razvoja Agencije.
ji se dogodio pedeset minuta posle pono}i, poginula su sedmorica Rukovodioci Vojnoobave{tajne agencije odgovarali su i na
vojnika i tri pacijenta. pitawa narodnih poslanika koja su se odnosila na rad Agencije u
Venac na spomenik poginulim gardistima i pacijentima polo- protekloj godini, a posebno vezano za bezbednost Republike Sr-
`io je gradona~elnik Beograda Dragan \ilas. bije i stawe u regionu.
Mi danas `ivimo u
>>> Most za Despotovac Na~elnik General{taba VS gene-
vreme kada Srbija poku{ava
ral-potpukovnik Miloje Mileti} i predsednik op{tine Despoto-
da postane deo Evropske uni-
vac, Mali{a Alimpijevi}, potisali su ugovor o ustupawu na traj-
je, da obnovi i poboq{a od-
no kori{}ewe bez naknade pokretnih sredstava za izradu lansir-
nose sa SAD. To radimo zbog
nog mosta Bejli M-1.
boqeg `ivota generacija koje
Most }e biti na reci Resava, u rejonu sela Strmosten.
dolaze, ali je obaveza svih
nas koji smo bili svedoci ovih >>> Se mi nar o im ple men ta ci ji re zo lu ci je SB UN
doga|aja da te nove generacije 1325 u Srbiji Ministarstvo odbrane Republike Srbije u~e-
zauvek pamte ono {to je Srbi- stvovalo je u realizaciji projekta Implementacija rezolucije SB
ji u~iweno pre deset godina. UN 1325 u Srbiji, zajedno sa Beogradskim fondom za politi~ku
Pre svega zbog vi{e od 2.000 izuzetnost i Misijom Oebsa u Srbiji.
poginulih, zbog velikih raza- Rezolucija SB UN 1325 odnosi se na pove}awe prisustva `e-
rawa, zbog svega {to je u~iwe- na na svim nivoima odlu~ivawa u nacionalnim, regionalnim i me-
no na{oj zemqi rekao je tom |unarodnim institucijama i mehanizmima za spre~avawe, vo|ewe
prilikom \ilas i istakao da i re{avawe sukoba.
}e gradska uprava nastaviti Ciq niza aktivnosti u okviru ovog projekta je da se inicira
da poma`e Udru`ewe porodi- izrada Nacionalnog akcionog plana za realizaciju rezolucije SB
ca nastradalih i ~uvati uspo- UN 1325 u Republici Srbiji, ~ime bi Srbija postala prva zemqa
menu na wihovu `rtvu. u isto~noj Evropi koja bi izradila taj plan i implementirala od-
Vence su polo`ili i redbe rezolucije u doma}e zakonodavsto.
predstavnici Vojske Srbije Ministarstvo odbrane ugradilo je osnovne odredbe rezolu-
i porodice nastradalih. cije 1325 u predloge Strategije nacionalne bezbednosti i Stra-
tegije odbrane.
Seminar je u ime Ministarstva odbrane otvorio brigadni
general Mitar Kova~, na~elnik Uprave za strategijsko planirawe
Formiran Odsek za Internet Sektora za politiku odbrane.
Zamenik na~elnika General{taba Vojske Srbije general-pot- >>>De le ga ci ja In spek to ra ta od bra ne Hr vat ske u
pukovnik Mladen ]irkovi} otvorio je 25. maja Odsek za Internet po se ti Sr bi ji U okviru bilateralne vojne saradwe, delega-
u Centru za komandno-informativne sisteme i informati~ku po- cija Inspektorata odbrane Republike Hrvatske boravila je od 18.
dr{ku sistema odbrane, Uprave za telekomunikaciju i informati- do 20. maja u poseti Inspektoratu odbrane Republike Srbije.
ku General{taba Vojske Srbije. Goste iz Hrvatske primio je direktor Inspektorata vicead-
Formirawe Odseka i wegovo anga`ovawe na poslovima veb miral Jovan Grbavac. Razgovarali su o unapre|ewu saradwe u
hostinga pru`i}e potpunu kontrolu servisa neophodnih za prisu- oblasti odbrane i razmeni iskustava kada je re~ o inspekcijama.
stvo Ministarstva odbrane i Vojske Srbije na Internetu, i obez- Delegacija hrvatskog inspektorata susrela se, tokom borav-
bediti organizacionu celinu koja }e znawem i iskustvom pove}ati ka u Srbiji, i sa dr`avnim sekretarom Ministarstva odbrane Zo-
sigurnost i za{titu servisa na Internetu. ranom Jefti}em.
General-major Radivoj Vukobradovi}, na~elnik Uprave za te- >>> Seminar o vazduhoplovnim operacijama U Ko-
lekomunikacije i informatiku G[ VS, naglasio je da su Ministar- mandi vazduhoplovstva u Zemunu odr`an je trodnevni seminar Iz-
stvo odbrane i Vojska Srbije do sada bili korisnici komercijal- vo|ewe vazduhoplovnih operacija u zdru`enom okru`ewu, koje su
nih hosting provajdera, {to je ~esto dovodilo do problema u odr- izveli ~lanovi radne grupe vazduhoplovnih snaga SAD u Evropi.
`avawu sadr`aja prezentacija i wihove sigurnosti. Sistem od- U~esnici seminara bili su pripadnici Komande ViPVO, 98.
brane je, kako isti~e general Vukobradovi}, zato i formirao Od- i 204. avijacijske baze, 126. centra Vojin i 250. raketne brigade
sek, koji }e kvalitetnim kadrom i savremenim tehni~kim sredstvi- PVO.
ma uspe{no odgovoriti na sve oblike naru{avawa sigurnosti si- Seminar je otvorio brigadni general Jovica Dragani}, na-
stema. ~elnik {taba Komande vazduhoplovstva i PVO.
Odsek za Internet u svom sastavu ima osam pripadnika Voj- Ciq seminara je podizawe nivoa interoperabilnosti vazdu-
ske, tri oficira, in`ewera informatike, i pet podoficira, teh- hoplovstva u odnosu na procedure i na~in sprovo|ewa operacija
ni~ara za informati~ku podr{ku. In`eweri rade na analizi eve- vazduhoplovnih snaga SAD. Ste~ena znawa pomo}i }e da u nared-
ntualnih naru{avawa sigurnosti sistema i na formirawu siste- nom periodu sprovodimo zajedni~ke aktivnosti i ve`be, a podse-
ma za detekciju neispravnosti i napada na sistem. Podoficiri }am da smo pre dve godine organizovali sli~an seminar, na kom su
imaju zadatak da nadgledaju rad servisa. Nadle`nosti Odseka su nas oficiri vazduhoplovnih snaga SAD upoznali sa osnovnim pro-
uspostavqawe servisa, odr`avawe i wihova za{tita. cedurama u planirawu vazduhoplovnih operacija, istakao je ge-
M. I. neral Dragani}.

24 1. jun 2009.

Kratki domet
Pi{e ok je bio mlad i `iveo u senci oca Kim il Sun-
Qubodrag
STOJADINOVI]
D ga, zvali su ga Dragi vo|a. Tamo gde je stariji
Sung kora~ao, Severnokorejci su wegove stope
opto~ili zlatom.
Ve} vi{e godina, posle te{ke borbe za apso-
lutnu vlast, Dragi vo|a, koji nema ni o~evu visinu, ni
delo a ni harizmu, dobio je dinasti~ku odrednicu ve-
liki. Uz mogu}nost da wegov sin nasledi socijali-
sti~ki presto, kao {to je on, Kim Xong Il po~eo da
U velikom caruje posle o~evog odlaska u istoriju. Dinastija je
ratu za stvorena napisao je jedan japanski novinar. Pi-
korejsko tawe je samo ~im }e ona biti sa~uvana, ako je mogu}e
sa~uvati!
poluostrvo U velikom ratu za korejsko poluostrvo pedesetih
pedesetih godina posledweg veka pro{loga milenijuma, poginu-
godina
posledweg
lo je vi{e desetina hiqada qudi. To je tegobna mate-
matika u kojoj i pobednici i pora`eni uzimaju `rtve
samo kao statisti~ku meru. Budu}nost postoji samo za
veka `ive, ako uop{te pojme o ~emu je re~. I tako, ju`ni
pro{loga deo korejskog poluostrva danas `ivi u blagostawu i
prostire se tamo dokle je svojom ~izmom nagazio
milenijuma, general Daglas Makartur: do ~uvene 46 paralele.
poginulo je Severno odatle je zemqa sre}e, koja je ovih
vi{e dana, neopisivo nerviraju}i a bogami i pla{e}i svoj
desetina ju`ni kom{iluk, lansirala tre}u raketu kratkog do-
meta za pet dana. To je posledwe poluostrvo egali-
hiqada qudi. tarnog socijalizma, u kome, kako se ~ini, ima vi{e
I to je bio siroma{tva nego jednakosti. Ali, ose}awe zavisti
pokoq prema ju`nom susedu, koji gradi ne{to sasvim drugo
od severne bra}e, mo`e se nadoknaditi gajewem nad-
uslovqen mo}i i gospodarewem nad spokojem. A ta se prednost,
ideolo{kom ma kako bila skupa i zastra{uju}a, mo`e ostvariti
podelom samo neprekidnom nuklearnom pretwom.
poluostrva: u{ova administracija je u svoje vreme odredila
ko }e i {ta
biti u
B bar tri |avolske vladaju}e garniture u svetu,
koje, navodno, donese opasnost uni{tewa. Takva
vrsta licitirawa jeste bila prili~no cini~na, bar ako
budu}nosti. I se ima u vidu uloga Bu{ove Amerike u globalnoj destruk-
ciji. Ali, dobro, ovde je re~ o otvorenom inventarisa-
za koga }e wu neprijateqa. Pa je li~no Xorx Bu{ mla|i, na jednoj
ona biti konferenciji za novinare na travwaku Bele ku}e, pro-
svetla. zvao re`ime u Iraku, Severnoj Koreji i Iranu kao ne-
posrednu opasnost po svet.
Uop{te, Bilo je to iza 11. septembra 2001. a pre nego {to
utopija o se Sadam, posle operetskog su|ewa, zawihao na konopcu.
svetloj Kim Xong Il se jedno vreme sakrivao i od doma-
budu}nosti, }e, a pogotovo od strane javnosti. To nije spre~ilo
severnokorejske medije da budu ukqu~eni u {irewe
koja se bezgrani~ne qubavi prema vo|i, iako je bilo sve vi{e
ostvaruje godina koje nisu rodne, i sve vi{e gladi, pred potre-
nametawem bom da se osigura atomska nezavisnost.
Negde krajem 2006. kao da je naslu}eno izvesno
ideje, otopqewe. Dve bratske Koreje, podeqene na opisani
ko{tala je na~in, postepeno su razbla`ile svoje odnose. To je
svet vi{e moglo da zna~i samo dve stvari: ili je dragi, veliki
stotina vo|a ne{to zanemo}ao, ili je odlu~io da napornu ver-
ziju narogu{enosti, gajenu vi{e od pola veka, negira
miliona naglom saradwom sa bogatijom bra}om, {to bi done-
`ivota. kle ubla`ilo siroma{tvo i gladne godine.
P E R A S P E R A
^ak su se nasmejane delegacije slikale, pa se le-
po videlo da tu nema nikakve razlike, i da su na obe
strane sasvim sli~na lica. Amerika je povukla i svo-
ju |avolsku ocenu za Severnu Koreju i Kim Xong Ila,
pa je izgledalo da se dolazak boqih vremena napro-
sto ne mo`e zaustaviti.
Ali, ne{to je ponovo krenulo po zlu. Ideologija
je ipak uspela da uzdrma razum, i sever se ponovo raz-
vio u strelce. Najpre je jedna raketa velikog dometa
preletala Japan i zarila se u Pacifik. Taj uvredqi-
vi prelet jeste jako naqutilo Tokio, da je ~ak malo i
pripretio. Ali, to je bio tek po~etak u seriji ratnih
raketnih letilica raznih dometa, koje su sve ~e{}e
poletale u raznim pravcima.
rhunac je bio podzemna nuklearna proba, izve-
V dena pre neki dan. Ona je izazvala zemqotres
na poluostrvu i okolnim ostrvima, i zbunila
kom{iluk, ali i veliki svet. Svejedno, spiker dr`avne
severnokorejske televizije je revolucionarnim glasom
saop{tio vest o novim uspesima u odbrani otaxbine!
U Pjongjangu zaista misle da im vi{e niko ni{ta
ne mo`e. Osim wih samih, naravno. To je strategija bli-
zine, zasnovana na rawivosti ju`nog dela poluostrva.
Prakti~no, svaki udar sa distance na severnokorej-
ska nuklearna postrojewa doveo bi u opasnost Ju`nu
Koreju i ameri~ku vojnu ekspediciju koja se tamo nalazi.
O drugim, daqim objektima da se i ne govori, jer je o~i-
gledno domet nosa~a bojnih glava dovoqno veliki da
ugrozi ~ak i neke, do ovog ~asa, nedosti`ne ciqeve.
Izgleda da su Ujediwene nacije jedino mesto u ko-
me se mo`e pacifikovati Severna Koreja. Dakle, po-
o{trewe sankcija, koje bi, po pretwama iz Pjongjanga,
mogle da izazovu rat. A to bi zna~ilo da se najmo}niji
deo sveta na{ao u pat poziciji i pred problemom koji
je bez rata nere{iv, a sa ratom jo{ mawe.
Veruje se da bi stvari mogle biti druga~ije posle
promena na ~elu Severne Koreje. Ali, Kim Xong Il je
ve} spremio sebi naslednika, bar tako pi{u japanski
i ameri~ki listovi. To je wegov sredwi sin, koji ima
kapaciteta da vodi zemqu putem mira i nezavisnosti.
Nuklearni stru~waci su procenili da je ispod
zemqe onomad eksplodirala bomba ravna onoj koja je
uni{tila Hiro{imu.
Veliki vo|a se nije oglasio. On ne voli javnost,
i vreme provodi gledaju}i holivudske filmove.
Na drugoj strani, ira~ki {ef Mahmud Ahmadine-
`ad putuje po svetu i govori kako je holokaust mit, i
da ga nikada nije bilo. U Jerusalimu se strahuje da
Iran sprema nuklearni arsenal za uni{tewe Izrae-
la. O tome ina~e Mahmud pri~a gde stigne.
Ho}e li Barak Obama revidirati ili mo`da po-
ve}ati spisak globalnih Lucifera? Ili }e nekada i
negde neizbe`no da se pojavi pe~urka. Lepo je rekao
^ehov: ako je u prvom ~inu dvocevka oka~ena o klin u
hodniku, mora do tre}eg da pukne!
Za razliku od klasi~nog pi{toqskog duela, u nu-
klearnom nije najva`nije da potegne{ prvi. Ono je-
ste, ali pirov pobednik je ipak onaj ko bude u stawu
da ispali posledwi.
25
 saradwa

Uo~i Tre}e konferencije na~elnika general{tabova balkanskih zemaqa

Platforma
poverewa
Zna~ajni vojni forum
Tre}a konferencija na~elnika
general{tabova balkanskih zemaqa,
kojoj }e Beograd uskoro biti
doma}in, pokazuje da i partneri sa
razli~itim interesima mogu da na|u
zajedni~ki jezik. Bi}e to prilika da
se jo{ jednom potvrdi spremnost
da se na vojnom planu, uz konkretne
aktivnosti, doprinese unapre|ewu
bezbednog okru`ewa.
re}a konferencija na~elnika general{tabova balkanskih
qa je novouspostavqena regionalna inicijativa, koju ~ine na~elni-
ci general{tabova Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Gr~ke, Ma-
kedonije, Rumunije, Turske i Srbije. Inicijativa za uspostavqawe
ovog regionalnog foruma potekla je od tada{wih na~elnika gene-
ral{tabova Gr~ke i Turske, generala Hinofotisa i generala Bujuka-
nita. Prva koferencija odr`ana je 2007. u Solunu, u Gr~koj.
Forum usmerava, ja~a i koordinira vojnu saradwu me|u ze-
mqama ~lanicama i doprinosi ukupnom unapre|ewu bezbednosti i
stabilnosti regiona. Konferencija se odr`ava jednom godi{we, a
predsedava na~elnik general{taba zemqe doma}ina. Sve odluke u
radu foruma donose se konsenzusom.
Okvirni dokumenat predvi|a formirawe koordinacione
grupe koju ~ine nacionalni predstavnici, sa osnovnim zadatkom
da pripremaju konferenciju i iniciraju aktivnosti koje }e se rea-
lizovati. U zakqu~cima sa prve konferencije definisano je i for-
mirawe dve podgrupe koje ~ine nacionalni predstavnici, a koje }e
se baviti izradom pregleda konkretnih aktivnosti koje }e koordi-
nirati i usmeravati Koordinaciona grupa. Tako su formirane

T zemaqa odr`a}e se u Beogradu od 8. do 10. juna. Pored na-

~elnika general{tabova Albanije, Bosne i Hercegovine, Bu-
garske, Crne Gore, Gr~ke, Makedonije, Rumunije, Turske i Sr-
bije, konferenciji }e pri-
sustvovati predsedavaju}i Voj-
nog komiteta Natoa admiral Di
Paola, predsedavaju}i Vojnog
komiteta EU general Beten`e i
komandant savezni~ke komande
Zdru`enih snaga u Napuqu, ad-
miral Ficxerald. Wihovo
prisustvo nedvosmisleno poka-
zuje da Nato i EU podr`avaju
takve forume.
Tre}a konferencija pri-
prema se u skladu sa odredbama
Okvirnog dokumenta, uz rad dve
podgrupe i koordinacione grupe.
Podgrupa za asimetri~ne pret-
we i podgrupa za obuku, obrazo-
vawe i ve`be, u periodu od dru-
ge konferencije, odr`ale su po
dva, dok je koordinaciona grupa
odr`ala tri sastanka. Ura|eni
su godi{wi izve{taji koji }e
biti prezentovani na~elnicima
general{tabova i a`uriran
pregled aktivnosti odobren na
prethodnoj konferenciji. Pose-
ban akcenat dat je izve{taju o
asimetri~nim pretwama, imaju-
}i u vidu savremene izazove sa
kojima se svet, ali i region, sve cione grupe Tre}e konferencije potpukovnik Mirjana Milenko-
vi{e suo~ava.
Konferencija na~elnika ge-
neral{tabova balkanskih zema-
podgrupa za asimetri~ne pretwe i podgrupa za obuku, obrazovawe
i ve`be. Podgrupama i Koordinacionom grupom uvek predsedava
predstavnik zemqe doma}ina naredne konferencije.
Druga konferencija na~el-
nika general{tabova balkanskih
zemaqa odr`ana je u Antaliji u
Turskoj 2008. godine. Na woj su
na~elnici general{tabova odo-
brili dve liste aktivnosti iz
oblasti obuke, obrazovawa i
ve`bi (oko 50 aktivnosti) koje }e
se realizovati izme|u zemaqa
u~esnica. Ipak, na odre|eni
broj aktivnosti mogu biti pozva-
ni i predstavnici zemaqa koje
nisu ~lanice foruma. Tako|e,
ustanovqena je lista kontakata
na nivou na~elnika general{ta-
bova i operativnih centara sa
mogu}no{}u neposredne komuni-
kacije u hitnim slu~ajevima, pre
svega prirodnih katastrofa.
Ja~awe bezbednosti Po`ari koji su zahvatili Gr~ku
2007. godine, poplave na terito-
riji Srbije i Rumunije 2006. go-
Predstoje}a konferencija je prilika da na~elnici gene- dine, ukazali su na neophodnost
ral{tabova jo{ jednom potvrde spremnost da na vojnom planu, brze, neposredne komunikacije
konkretnim aktivnostima, doprinesu stvarawu, ja~awu i unapre- radi razmatrawa mogu}nosti za
|ewu bezbednog okru`ewa. Osim toga, forum predstavqa efika- pru`awe konkretne pomo}i. Na-
snu platformu za izgradwu poverewa u regionu. Aktivnosti koje ~elnici general{tabova balkan-
planira i odobrava forum, iz godine u godinu dobijaju na kvali- skih zemaqa, u toku te druge kon-
tetu, i po obimu i po sadr`aju isti~e predsedavaju}a koordina- ferencije, jednoglasno su pri-
hvatili da Srbija bude doma}in
vi}, na~elnik Odseka za me|unarodnu vojnu saradwu General- tre}e konferencije.
{taba Vojske Srbije. S. \OKI]
Snimio Z. MILOVANOVI]

26 1.jun 2009.

VMA sertifikovala Kongres Balkanskog
nove standarde kvaliteta komiteta vojne medicine
Vojnomedi-
cinska akademi-
ja je, od 18. ma-
ja, zvani~no
uvela nove stan-
darde kvalite-
ta menaxmenta
ISO 9001, sis-
tema menaxmen-
ta za{tite `iv-
otne sredine
ISO 14001, sis-
tema menaxmen-
ta bezbednosti i
zdravqa na radu ISO 18001 i menaxmenta bezbednosti pripreme
hrane ISO 22000.
Dobila je i akreditacije laboratorija Instituta za
transfuziologiju, Instituta za medicinsku biohemiju, Institu-
ta za farmaciju, Instituta za toksikologiju i farmakologiju i
Instituta za higijenu.
Obra}aju}i se tim povodom predstavnicima medija, na~elnik
VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti} rekao je da je Vojnomed-
icinska akademija prva institucija u zemqi koja je integrisala sve
me|unarodne standarde kvaliteta i stavila ih u funkciju.
Direktor Akreditacionog tela Srbije doc. dr Dejan Krwaji}
istakao je da je takvo postignu}e rezultat vi{edecenijskog rada za-
poslenih na VMA, te da je akreditaciona komisija sa zadovoqstvom
zakqu~ila da su ispuweni svi zahtevi za izdavawe ukupno pet serti-
fikata o akreditaciji laboratorija po standardu 17025.
Predstavnik ameri~ko-nema~ke sertifikacione ku}e DQS Zo-
ran An|elkovi}, nakon {to je na~elniku VMA dodelio sertifikate,
izjavio je da }e tokom razvoja najve}a vojnomedicinska ustanova
predstavqati reper ostalim klinikama u Srbiji.
Konferenciji za medije i sve~anosti uru~ewa sertifikata
prisustvovali su, pored rukovodstva VMA, predstavnici Min-
istarstva odbrane, akreditacionih ku}a i brojni gosti.
A. P.
Trening kurs
za osobqe OPCW
Prvi medicinski stru~waci Organizacije za zabranu hemij-
skog oru`ja (OPCW) iz Haga Kimberly Jo-Anne Putinta iz Kanade i
Shaun Keith Camp sa Novog Zelanda, zapo~eli su sta`irawe u
VMA, u okviru saradwe Ministarstva odbrane Srbije i ove orga-
nizacije koja se sprovodi od 2007. i obuhvata organizaciju tre-
ning kurseva za medicinsko osobqe Inspektorata OPCW u Vojno-
medicinskoj akademiji.
Tokom dve sedmice, po dva zdravstvena radnika sa visokim
ili sredwim medicinskim obrazovawem, borave u VMA gde usva-
jaju sti~u nova znawa iz urgentne, toksikolo{ke, hirur{ke i in-
fektolo{ke oblasti.
zdravstvo
Delegacija srpskog vojnog saniteta, koju je predvodio na~el-
nik VMA general-major prof. dr Miodrag Jevti}, u~estvovala je
na 14. kongresu balkanskog komiteta vojne medicine, koji je od
10. do 14. maja odr`an u Burgasu, u Bugarskoj. U delegaciji su bili
stru~waci sa VMA, Vojne bolnice Ni{ i predstavnici Uprave za
zdravstvo Ministarstva odbrane.
Na kongresu su u~estvovali lekari i medicinsko osobqe iz
Bugarske, Gr~ke, Rumunije, Srbije i Turske, zemaqa koje su puno-
pravni ~lanovi te asocijacije.
Na sve~anom otvarawu general Jevti} je istakao da je Voj-
nomedicinska akademija most preko koga se uspostavqa sara-
dwa na poqu planetarizacije medicinske struke i nauke. Svoja
znawa i iskustva u oblastima hirurgije, posebno ratne, in-
terne medicine, neuropsihijatrije, preventivne medicine, u
zbriwavawu povre|enih i obolelih u uslovima masovnih kata-
strofa, stomatologiji, farmaciji, spremni smo da podelimo
sa drugima za op{te dobro ~ove~anstva, rekao je Jevti}.
Tokom radnog dela kongresa prezentovano je ukupno 247 radova.
Glavne teme kongresa bile su iz oblasti vojne hirurgije, interne
medicine, vojne psihijatrije i preventivne medicine.
Jubilej Instituta
za nuklearnu medicinu VMA
Pedeset godina postojawa Instituta za nuklearnu medici-
nu VMA obele`eno je prigodnom sve~ano{}u u amfiteatru VMA
u prisustvu najodgovornijih stare{ina VMA, specijalista nu-
klearne medicine iz svih klini~ko-bolni~kih i univerzitetskih
centara Srbije sa kojima stru~waci VMA ostvaruju uspe{nu sa-
radwu.
Goste su pozdravili na~elnik VMA general-major prof. dr
Miodrag Jevti} i na~elnik Instituta prof. dr Boris Ajdinovi},
koji je istakao da je Institut opremqen najsavremenijom tehno-
logijom i rasadnik je stru~nog i nau~nog kadra.
Na sve~anosti su institucijama i zaslu`nim pojedincima
uru~ena priznawa i nagrade.
Povodom pedeset godina postojawa Instituta za nuklearnu
medicinu VMA iz {tampe je iza{la i monografija o istorijatu,
razvoju i perspektivama ove organizacijske celine VMA.
Pripremila E. RISTANOVI]
27
 saradwa
Sticawe
Polaznici 52. klase [kole nacionalne odbrane u Belgiji
novog iskustva
Studijsko putovawe oficira
na general{tabnom usavr{avawu
u [koli nacionalne odbrane,
koje se po tre}i put organizuje,
pokazalo se vi{estruko korisnim.
Tokom posete Sektoru za javnu
diplomatiju i Komandi za
operacije, oboga}ena su postoje}a
znawa i ste~ena nova iskustva.
Obilazak legendarnog Vaterloa
tako|e je deo prijatnih uspomena
na boravak oficira u Belgiji.
Za na{eg oficira, onog od prakse i {irokog obrazovawa, stu-
dijska putovawa su dragocen oblik sticawa iskustva. Pogotovo
Z ukoliko je po sredi tako zna~ajan centar, poput Sektora za jav-
nu diplomatiju i Komande za operacije.
Brisel i potom Mons, odrednice su ~etvorodnevnog studijskog
putovawa polaznika 52. klase [kole nacionalne odbrane, odnosno
oficira na general{tabnom usavr{avawu. Delegaciju je predvodio
pukovnik doc. Miloqub Sretenovi}, na~elnik [kole nacionalne
odbrane.
U centru pa`we bila je tema bezbednost, globalna i regional-
na, stepen wene ugro`enosti, potom operacije i u~inak Natoa kao
28
vojnog faktora, situacija na Balkanu, odnos prema kosovskoj stvar-
nosti...
Pukovnik doc. Vladisav Obrenovi}, zamenik na~elnika [NO,
isti~e da su na{i oficiri iskazali visok stepen zanimawa za ra-
zne teme i sadr`aje, a doma}ini su nastojali da im iza|u u susret.
Moram re}i, veoma korektno i visoko profesionalno. Poseta
je vi{estruko opravdala o~ekivawa i potvrdila da su na{i oficiri
ravnopravni sagovornici sa kolegama iz sveta ka`e Obrenovi}.
Razgovori su se odvijali u formi panel diskusija. Jedna je
nosila naslov Pogled na Balkan, a vodili su je eksperti Markos
Alonso iz {panske delegacije, Frode Andersen iz Norve{ke i Rob
Konktraktor iz delegacije Ujediwenog Kraqevstva u Natou. Brifing
i diskusiju na temu odnosa Nato i Balkana vodio je dr Jaroslav Sko-
nijecka iz Direktorata za evroatlantske integracije. Operacije
Natoa pribli`io nam je Erik Sandal iz Sektora za operacije, a o
odnosima Natoa i Rusije govorila je Radoslava Stefanova iz Sek-
tora za politi~ke odnose i bezbednost. Svi oni veoma dobro po-
znaju prilike na Balkanu jer su boravili na tom prostoru u raznim
ulogama ka`e Obrenovi}.
Prvi ~ovek delegacije i na~elnik [kole nacionalne odbrane,
pukovnik Sretenovi}, iz panel diskusije izdvaja situaciju u Iraku,
Avganistanu i Balkanu.
Pogotovo u prva dva regiona gde se, na`alost, jo{ gine, stra-
daju civili. Na{e oficire je zanimalo da li je mogu}e re{ewe si-
tuacije vojni~kim putem. Dobijen je negativan odgovor. Naprotiv, re-
{ewe se vidi u izgradwi demokratskog dru{tva, ja~awu civilnih
struktura, ekonomije, lokalnih vlasti.
1. jun 2009.
 UTISCI
Idealna prilika da se sazna i vidi ne{to novo, znawe
uporedi, iskustvo odmeri. To su, uglavnom, mi{qewa u kojima
se sla`u svi koji su boravili u Belgiji.
Pukovnik Mladen Bo{kovi} ka`e da mu je, sem ostalog, bio
zanimqiv susret s kolegama iz biv{ih jugoslovenskih republi-
ka koji su predstavnici svojih zemaqa u Natou. Zanimqivo je i
korisno sagledati rad u komandi najmo}nijeg vojnog saveza gde
do izra`aja dolazi timski pristup re{avawa pojedinih zada-
taka, uz po{tovawe pojedina~nih ideja i nastojawa da ga u~ini
delotvornijim.
Potpukovnik Zoran Lazarevi} je pripadnik Vojske Crne
Gore koji se nalazi na {kolovawu u Beogradu. Isti~e veliku
zahvalnost [koli nacionalne odbrane, sjajnu organizaciju stu-
dijskog putovawa kao neprocenqivog oblika sticawa znawa i
iskustva. Posebno su ga zanimale perspektive bezbednosnih
integracija.
Sretenovi} izdvaja i susret sa Branislavom Milinkovi}em,
na{im ambasadorom u Natou, koji im je pomogao po mnogim pitawi-
ma, kao i potpukovnik Branko Mi{i}, pomo}nik vojnog izaslanika u
Briselu.
Polaznici 52. klase general{tabnog usavr{avawa imali su
priliku da obi|u popri{te jedne od najve}ih bitaka 19. veka. Re~ je
o spomen-kompleksu Vaterlo, koji se nalazi dvadesetak kilometara
od Monsa. Posle dobrog uspona (preko 226 stepenika), sti`e se na
plato legendarnog popri{ta gde je u prole}e 1815. godine potu~ena
slavna Napoleonova vojska a on posle toga oti{ao zauvek s bojnog
poqa.
Zaista, sve deluje impresivno ka`e pukovnik Sretenovi}.
Nama oficirima je neverovatno da se na relativno malom pro-
storu na{lo 300.000 vojnika koji su poveli takore}i zakazanu bor-
bu. U amfiteatru koji smo obi{li, nalik planetarijumu, vide se pri-
zori bitke, ~uju se kanonade topova, komande, topot kowa, trube... U
muzeju vo{tanih figura defiluju slavne vojskovo|e, generali, zna-
menite li~nosti tog vremena.
Me|utim, zanimqivost svoje vrste odigrava se svakog juna.
Tada entuzijasti iz celog sveta sti`u na Vaterlo, obla~e svoje
uniforme i igraju svojevrsnu ratni~ku predstavu. Vodi se bit-
ka, a sve radi ~uvawa uspomena na taj doga|aj i, naravno, dobrog
dru`ewa.
Branko KOPUNOVI]
Donacija za unapre|ewe
slu`be tragawa i spasavawa
Predstavnik Vazduhoplovstva Kraqevine Danske kapetan
Falk Adamsen boravio je nedavno na aerodromu u Ni{u, gde je
posetio eskadrilu koja }e izvr{avati zadatke slu`be tragawa i
spasavawa. Eskadrila je uz pomo} donacije Kraqevine Danske
od 60.000 evra opremqena multimedijalnom u~ionicom, opera-
tivnom salom i prostorijama za sme{taj de`urne posade na ni-
{kom aerodromu.
Gosta iz Danske do~ekali su na~elnik referata za tragawe
i spasavawe u Komandi ViPVO potpukovnik Stanislav Geler,
komandant 119. me{ovite helikopterske eskadrile potpukovnik
Sini{a Stamenov i komandant 161. bataqona za obezbe|ewe
aerodroma potpukovnik Miroqub Do{ovi}. Posle obilaska
razmotrena su pitawa daqeg tehni~kog opremawa za potrebe po-
slova za{tite i tragawa i spasavawa.
Z. M.
Otvoreni dan u Zaje~aru,
Jakovu, Gorwem Milanovcu
i Leskovcu
Peti centar za obuku, u zaje~arskoj kasarni Nikola Pa{i},
u okviru nedavno organizovane akcije Otvoreni dan, posetilo je
vi{e od pet stotina gra|ana, mahom omladine i dece iz Zaje~ara i
okoline. Posetioce su pozdravili komandant Centra potpukovnik
Dragi{a Stankovi} i zamenik gradona~elnika Sre}ko Nikoli}. Za
goste je organizovan takti~ko-tehni~ki zbor, na kome su pratili pri-
kaz osposobqenosti stare{ina i vojnika za namenske zadatke.
Akciji Otvoreni dan prikqu~ili su se i |aci Sredwe medi-
cinske {kole. Demonstrirali su pru`awe prve pomo}i. Na turni-
ru u malom fudbalu u~estvovale su ekipe garnizona Zaje~ar, Jav-
nog preduze}a Vodovod, policijske stanice Sokobawa i organi-
zacije rezervnih stare{ina Bora.
Brojni gra|ani iz op{tine Sur~in i okoline posetili su ka-
sarnu Major Milan Tepi} u Jakovu. Pripadnici Centra za obuku
prikazali su uslove `ivota i rada u kasarni, pojedine sadr`aje voj-
ni~ke obuke i naoru`awe kojim raspola`u. Najvi{e interesovawa
privukla su optoelektron-
ska sredstva, dalekometna
pu{ka crna strela i au-
tomatski baca~ granata, te
raketni sistem neva.
Gra|ani Gorweg Mi-
lanovca i okoline pose-
tili su tokom akcije ka-
sarnu Vojvoda Radomir
Putnik. Sagledali su
osposobqenost pripadni-
ka tog sastava za izvr{a-
vawe namenskih zadataka.
U Centru za obuku veze informatike i elektronskih dejstava
u Gorwem Milanovcu prisutnima je demonstrirana ve`ba ga{ewa
po`ara, a izlo`eni su pe{adijsko naoru`awe, radio-relejni i
radio-teleprinterski sistemi. Odr`ano je i takmi~ewe u streqa-
{tvu i {ahu, gde su u~estvovale ekipe Centra i rezervne stare{i-
ne iz ^a~ka i Gorweg Milanovca i Udru`ewa vojnih penzionera.
Sedmi centar za obuku Vojske Srbije Otvoreni dan je organi-
zovao u svojoj kasarni Vojvoda Petar Bojovi} u Leskovcu.
Susreti kao {to je ovaj imaju za ciq da na{e aktivnosti pri-
bli`e gra|anima Leskovca i okoline, rekao je komandant Sedmog
centra za obuku, pukovnik Mijodrag \urovi}. Veliki odziv gra|ana
nije iznenadio organizatore, jer, kako ka`u, vojska i gra|ani u
Jablani~kom okrugu oduvek su me|usobno negovali dobre odnose.
Z. M. M. L.
Zajedni~ka obuka Kobri
sa francuskim specijalcima
Na inicijativu Ministarstva odbrane Srbije, a u organiza-
ciji Uprave vojne policije i bataqona VP specijalne namene Ko-
bre, nedavno je izvedena dvonedeqna zajedni~ka obuka sa fran-
cuskim specijalcima iz jedinice GIGN, koja je u sastavu francuske
`andarmerije. U~estvovali su i pripadnici specijalnih jedinica
MUP-a Srbije SAJ, PTJ i Uprave za obezbe|ewe.
Obuka je izvo|ena na poligonima specijalnih snaga u Beogra-
du. Te`i{ne aktivnosti bile su na obezbe|ewu li~nosti od poseb-
nog zna~aja, a uve`bavane su i brojne aktivnosti u okviru antite-
roristi~kih dejstava. Izvedeno je i vi{e ga|awa iz naoru`awa
kojima raspola`u specijalne jedinice.
Ovo je bila prva zajedni~ka aktivnost sa francuskim speci-
jalcima iz jedinice GIGN, a razgovarano je i o nastavku saradwe.
Pripadnici Kobri u~estvovali su i u zajedni~koj obuci koju
je sa francuskim specijalcima iz jedinice RAID organizovao MUP
Srbije, a zavr{na ve`ba izvedena je u Kuli.
R. M.
29
sa lica mesta

Studenti Vojne akademije

u Italiji

Pogled
sa druge
strane
Petnaestoro studenata Vojne akademije, qudima sa ovih prostora svojstveno da u neznawu sve strano uzi-
maju za boqe, savremenije i efikasnije.
tokom petodnevnog boravka u Modeni Srpski studenti koji se {koluju u Modeni Danijel Menkovi} i
i Napuqu, imalo je priliku da se Radovan Ili}, koji je za vreme posete kolega iz domovine le`ao u
upozna i uporedi sa kolegama i budu}im stacionaru zbog povrede, bili su informatori iz prve ruke za
sve {to je zanimalo kolege iz Beograda.
oficirima jedne savremene vojske. Vojna akademija kopnene vojske Italije u Modeni smatra se
To }e doprineti ne samo razumevawu jednom od najstarijih institucija te vrste na svetu. Sa kra}im pre-
sistema vojnog {kolstva u inostranstvu kidima, {kola komandanata, kako je weni pripadnici nazivaju,
postoji od 1669. godine i sme{tena je u dvorcu vojvodske porodice
nego i boqem sagledavawu uslova Estensi koja je vekovima vladala Modenom.
i resursa koji su im stavqeni Osim natpisa i putokaza u okolini, gotovo ni{ta na spoqa-
na raspolagawe u Beogradu. {wosti dvorca Estensi ne ukazuje na wegovu dana{wu namenu. Pre-
ma ovda{wim merilima, zdawe u centru Modene mnogo vi{e podse-
}a na muzej. Istina, polovina palate zaista i jeste svojevrstan le-
azvijena me|unarodna vojna saradwa doprinela je da genera- gat posve}en jednim delom wegovim nekada{wim vlasnicima, a dru-
cije koje se danas {koluju za profesionalne oficire, putova-

R wa u inostranstvo vide kao neodvojivi deo sticawa visokog

obrazovawa. Uprkos finansijskoj krizi, odvaja se dovoqno
novca kako studenti Vojne akademije ne bi bili uskra}eni za
iskustva koja wihove starije kolege nisu stekle togom godina sankci-
ja i izolacije.
Po~etkom maja, petnaestoro studenata Vojne akademije bora-
gim bogatoj istoriji Akademije. U deo palate gde kadeti borave i u~e
dolazi se preko mosta uzdaha zastakqene pasarele koja gleda na
jednu od glavnih modenskih ulica. To je, prema delimi~no istinitoj
anegdoti, jedino mesto sa koga kadeti za vreme ispitnih rokova ili
zabrane izlaska mogu videti civilni `ivot.
Posve}enost tradiciji i stroga vojni~ka disciplina na Vojnoj
akademiji ostavili su sna`an utisak na goste iz Beograda od prvog
vilo je u Italiji, gde su u dva grada, Modeni i Napuqu, obi{li Vojnu
akademiju Kopnene vojske i Vazduhoplovnu vojnu akademiju. Wihov
boravak na Apeninima bila je jedinstvena prilika da u polufor- POHVALE ZA STUDENTE IZ SRBIJE
malnoj atmosferi steknu iskustvo, podjednako vredno kao i znawe
koje sti~u tokom {kolovawa. I u Modeni i u Napuqu jednoglasno hvale studente iz Srbi-
Poru~nik Goran Buji{i}, koordinator za me|unarodnu vojnu sa- je. Budu}i da su oni maturanti Vojne gimnazije, jasno je da su do-
radwu VA i vo|a delegacije, insistirao je da studenti putovawe is- bro potkovani znawem, ali to je tek deli} onoga po ~emu se meri
koriste za sticawe saznawa i iskustva kako bi na kraju putovawa i rangira. Zadivquje i wihovo znawe italijanskog jezika, koje je
imali jasniju sliku o zemqi koju su posetili i o zemqi i vojsci u koju na veoma visokom nivou.
se vra}aju. Utisci posle povratka svedo~e da je poseta imala smisao. Milo{ Milo{evi} jedan je od 20 studenata tre}e godine
koji na ramenu, pored ~ina, nosi tamnoplavu traku. Objasnio nam
Od me ra va we sa Za pa dom je da je to obele`je instruktora, najboqih studenata koji oba-
Studenti Vojne akademije iz Beograda su tokom dvodnevnog bo- vqaju neku vrstu funkcije komandira studentima najmla|e godine.
ravka u Modeni i trodnevnog u Pucoliju kod Napuqa imali priliku Od wega smo saznali i za slede}i slu~aj.
da steknu sliku o svojim budu}im kolegama, oficirima jedne savre- Kada je zavr{eno intervjuisawe tek upisanih bruco{a na
mene oru`ane sile. Mo`da i va`nija od zvani~nih brifinga i pre- akademiju u Pucoliju, u kome je u~estvovao i Milo{evi}, ofici-
davawa bila je prilika da sagledaju i uporede uslove `ivota, rada ri su grupi prvaka postavili pitawe Jedan od 20 instrukto-
i studija italijanskih kolega, kako bi sve to jednoga dana uneli u ko- ra koji je radio sa vama nije Italijan. Znate li ko je to?
na~an zakqu~ak o kvalitetu koji poseduju oficiri jedne i druge voj- Niko iz grupe nije pokazao na Milo{a.
ske. Kona~no, bila je to prilika i da se razbije predube|ewe koje je

30 1. jun 2009.

trenutka posete. Studenti prve godine u
grad mogu iza}i iskqu~ivo u tradicio-
nalnoj uniformi, koja vekovima nije me-
wala izgled, dok studenti druge godine
van kruga kasarne izlaze u sve~anom ode-
lu sa obaveznom kravatom. Student Da-
nijel Menkovi} tako|e je morao da se po-
vinuje istom principu kada je po{ao u
{etwu sa kolegama iz Srbije. Tokom obi-
laska Akademije, Menkovi} je, kao student
prve godine, morao da po{tuje zabranu
prolaska stepenicama ~asti, pa je tr-
~e}im korakom stizao srpsku delegaciju
koja je koristila pomenutu pre~icu.
Dve godine studija, koliko one i
traju u Modeni da bi se nastavile u Rimu
ili Torinu, zavisno od roda ili slu`be,
obele`ene su ve}im delom sticawem jake
vojni~ke podloge budu}ih oficira. Iako
teorijski predmeti nose zna~ajan deo na-
stavnog plana, prakti~ni oblici nastave
i fizi~ka obuka preovla|uju. Kuriozitet
je da svi studenti, pored obuke u alpini-
zmu, kilometarskih mar{eva, obuke u
zimskim i polupustiwskim uslovima, mo-
raju da pro|u i padobransku obuku.
I pored toga, oko 60 kandidata konkuri{e na jedno slobodno
mesto za upis, dok se za {kolovawe za karabiwere, prijavquje sko-
ro po 200 puta vi{e od broja studenata koji upi{u studije.
Eli ta kod Na pu qa
Vazduhoplovna akademija u Pucoliju kod Napuqa po svom polo-
`aju i arhitekturi uliva divqewe i po{tovawe. Sa litice iznad
obale Sredozemnog mora gleda na pu~inu i obli`wa ostrva. Kao i u
Modeni, red i disciplina vidqivi su na svakom koraku, a hijerarhi-
ja me|u samim studentima veoma je jasno nagla{ena. Studenti ~etvr-
te godine ve} nose ~in potporu~nika, a posle pete, zavr{ne godine
unapre|uju se u ~in poru~nika.
Milo{ Milo{evi}, mladi} koji je posle Vojne gimnazije stu-
dije vazduhoplovne tehnike po~eo u Pucoliju, trebalo bi ove jese-
ni da upi{e ~etvrtu godinu. Godinu dana mla|i Du{an Ran|elovi}
tako|e se bori sa napornim gradivom i iscrpquju}im rasporedom
rada. Wih dvojica su, zahvaquju}i izvanrednim rezultatima koje
posti`u, imali mogu}nost da tri dana bez prekida borave sa ze-
mqacima.
Dnevni raspored rada veoma je zgusnut, naro~ito na po~et-
noj godini. Posle predavawa i ru~ka cela klasa izlazi na sport-
ske terene i tamo provodi vreme do ve~ere. Nakon ve~ere slede
~asovi u~ewa, koji se povremeno odu`e do kasno u no}, budu}i da
je gradivo veoma obimno, naro~ito za budu}e vazduhoplovne in-
`ewere.
S prelaskom u stariju klasu, obaveze se srazmerno smawuju, dok
se prava i privilegije pove}avaju. To je, kako su doma}ini objasni-
li, glavni motivacioni element tokom {kolovawa polo`iti ispi-
te i skinuti teret s vrata!
Jedinstven utisak koji ostavqaju italijanske vojne akademije je-
ste posve}enost tradiciji i istorijskom pam}ewu. Od na~ina po-
zdravqawa, no{ewa uniforme, pa do pevawa himne prilikom diza-
wa dr`avne zastave sve ostavqa utisak duboke vezanosti za naci-
onalni duh. Ipak, motivacija, koje je nesporno glavni preduslov da
bi se zavr{ila tako te{ka {kola, nije bazirana samo na patrioti-
zmu. Mese~na plata studenta prve godine iznosi oko 1.000 evra i
drasti~no raste s prelaskom u stariju godinu, dok li~na primawa
oficira u italijanskoj vojsci vi{estruko prema{uju dr`avni pro-
sek. Kada se tu ubroje i brojne privilegije, kao {to je veoma jeftin
odmor u vojnim hotelima na Mediteranskoj obali, jasno je za{to se
tako veliki broj mladih opredequje da konkuri{e za upis u vojne
akademije.
Aleksandar PETROVI]
VESTI
>>> Ma|arska delegacija u Centru ABHO u Kru-
{evcu Centar za usavr{avawe kadrova ABHO bio je doma}in
{esto~lanoj delegaciji oru`anih snaga Republike Ma|arske sa pu-
kovnikom Laslom Molnarom na ~elu. Ciq posete bila je razmena
iskustava iz oblasti atomsko biolo{ko hemijske odbrane, ali i
razmatrawe predloga mogu}ih oblika saradwe u narednom periodu.
Gostima je tokom posete prikazana infrastruktura Centra, a
prisustvovali su i dinami~koj prezentaciji Upotreba sredstava
za simulaciju efekata nuklearnog i hemijskog oru`ja, prikazu ra-
da voda za obezbe|ewe nuklearnih i hemijskih udesa i dejstvu pri-
padnika 246. bataqona ABHO na dekontaminaciji prostora po ko-
me je dejstvovano municijom sa osiroma{enim uranijumom.
Tokom razgovora pru`ena je podr{ka projektu Regionalni
centar ABHO i pokazano interesovawe za obuku i {kolovawe
pripadnika ma|arskih oru`anih snaga. Posledweg dana posete,
delegacija OS Ma|arske boravila je i u Nacionalnom centru za
kontrolu trovawa VMA.
Z. M.
>>> Vojni okrug Ni{ o uputu regruta Pripadnici
Vojnog okruga Ni{ odr`ali su u Bujanovcu radni sastanak na kome su
razmatrali pitawa uputa regruta na slu`ewe vojnog roka sa oru`jem.
Komandant Vojnog okruga Ni{ pukovnik Qubi{a \or|evi}, wegovi
najbli`i saradnici i komandanti vojnih odseka Ni{, Vrawe, Zaje-
~ar, Kru{evac i Kraqevo, jo{ jednom su ukazali na potrebu poboq-
{awa metodologije uputa i tesne saradwe MUP-a, po{te, lokalnih
samouprava i vojnoteritorijalnih organa na tim zadacima.
U~esnici sastanka su zatim obi{li spomen-sobu ^etvrte bri-
gade i bazu Dobrosin na administrativnoj liniji prema Kosovu i
Metohiji. Tom prilikom, komandant ^etvrte brigade brigadni gene-
ral Milosav Simovi} informisao ih je o stawu u zoni odgovorno-
sti, dok je komandant 41. pe{adijskog bataqona potpukovnik Sla|an
Stamenkovi} govorio o bezbednosnoj situaciji u rejonu baze Do-
brosin i na~in izvr{avawa zadataka u Kopnenoj zoni bezbednosti.
Z. M.
>>> Obuka za upravqawe projektima U organiza-
ciji Uprave za planirawe i razvoj General{taba Vojske Srbije, uz
podr{ku izaslanstva odbrane Velike Britanije u Beogradu, odr-
`ana je dvodnevna obuka za upravqawe projektima. Predavawa je
dr`ao prof. dr Milan Kukrika sa Beogradskog univerziteta, jedan
od vode}ih eksperata u oblasti upravqawa projektima. Obuci je
prisustvovalo petnaest oficira iz organizacijskih celina Gene-
ral{taba VS i iz Uprave za strategijsko planirawe Ministar-
stva odbrane.
Obuku za upravqawe projektima otvorio je pukovnik dr Bojan
Zrni} iz Uprave za planirawe i razvoj G[ VS, a prisutne je po-
zdravio i izaslanik odbrane Velike Britanije u Beogradu pukov-
nik Najxel Fen.
A. A.
>>> Kurs za referente kontrole U General{tabu
Vojske Srbije zavr{en je, 15. maja, petodnevni kurs za osposobqa-
vawe referenata za kontrole. Na kursu, koji je organizovala
Uprava za operativne poslove, trideset oficira nadogradilo je
znawa o planirawu, organizovawu i kontrolama, u komandama, je-
dinicama i ustanovama Vojske.
Na~elnik Uprave za operativne poslove general-major
Dragan Kolunxija ocenio je da seminar omogu}ava da se boqe
sagleda kontrolna funkcija u Vojsci. Na svojevrsnoj obuci, po-
laznicima su predava~i govorili o izradi zapa`awa i predlo-
ga za otklawawe ustanovqenih propusta i slabosti, pisawu oce-
na o izvedenim kontrolama, te rokovima za realizaciju posta-
vqenih zadataka.
A. A.
31
 Civilno slu`ewe vojnog roka u Privrednom

Inicijativa dvostruke
koristi
Tokom priprema i trajawa za upu}ivawe na civilno slu`ewe vojnog roka u dr`avna preduze}a
i ustanove i ovom slu~aju je u potpunosti ispo{tovana.
25. letwe Univerzijade bi}e Na osnovu zakqu~aka na sastanku dr`avnog sekretara
anga`ovano oko 600 mladi}a Zorana Jefti}a sa predstavnicima Univerzijade i molbe ko-
koji su se opredelili da vojni ju su oni potom uputili Ministarstvu odbrane, stvorili su se
uslovi da se u to privredno dru{tvo upute mladi}i na
rok odslu`e u civilstvu. odslu`ewe vojnog roka u civilstvu obja{wava pukovnik Lack-
Oni su do sada pru`ili ovi}. On ka`e da je Univerzijada dobila dobar deo martovske
zna~ajnu pomo} organizatoru, partije, dok }e u junu ceo kontingent od oko 450 omladinaca
oti}i u to privredno dru{tvo.
a u predstoje}ih nekoliko
Prema re~ima Sne`ane Bubalo, ~lana Operativnog tima
nedeqa wihov rad bi}e MO i VS, najve}i broj mladi}a na civilnom slu`ewu du`nosti
jo{ vredniji. u Univerzijadi obavqa}e do kraja jula, kada }e se prekoman-

inistarstvo odbrane i Vojska Srbije uveliko se pripremaju za

ulogu jednog od glavnih partnera u organizaciji 25. letwe Uni-
verzijade. Zapravo, veliki deo tog posla ve} je obavqen, {to
zna~i da }e kapaciteti koje sistem odbrane stavqa na uslugu
dr`avi u svrhu tog velikog sportskog doga|aja biti spremni
po~etkom juna.
Budu}i da Univerzijada predstavqa manifestaciju globalnog
zna~aja, menaxment sistema odbrane aktivno se ukqu~io u
re{avawe problema koje organizacija takmi~ewa te vrste nosi.
Jedan od wih bio je i potreba za anga`ovawem dodatne radne snage
na {irokom spektru poslova i zadu`ewa. Ministarstvo odbrane
odlu~ilo je da najve}i deo martovske i junske partije mladi}a na
civilnom slu`ewu vojnog roka stavi na raspolagawe privrednom
dru{tvu Univerzijada 2009.
Komanda Vojnog okruga Beograd u martovskom uputnom roku
Univerzijadi je poslala 134 mladi}a. Prema re~ima komandanta
VOK-a pukovnika Dragoslava Lackovi}a, procedura koja je va`ila
Odgovorni poslovi
Sead Delifi, Marko Paji} i Pavle Risti} vojni rok od mar-
ta slu`e u PD Univerzijada. Wima je zbog obrazovawa pripala
obaveza da se bave poslovima veoma bliskim menaxmentu kom-
panije.
Sead je diplomirani in`ewer arhitekture i aktivno je bio
ukqu~en u proces javnih nabavki kojih je, kao {to je poznato, u
Univerzijadi bilo mnogo. Izme|u ostalog, on je bio jedan od qu-
di koji je sproveo tender za rekonstrukciju atletskih staza na sta-
dionu Crvene zvezde i stadionu Vojne akademije.
Marko i Pavle su pravnici, raspore|eni u finansijski sek-
tor. Sla`u se u oceni da je atmosfera u kolektivu veoma dobra,
ali da }e im iskustvo koje su stekli zna~iti u budu}em poslu. Zan-
imqivo je da su upravo wih dvojica napisali re{ewa o
raspore|ivawu na radna mesta svojim mla|im kolegama koji su u
preduze}e do{li u junskom uputnom roku.

dovati u preduze}a i us-

tanove prema planu uputa.
Budu}i da Univerzijada
ima apsolutan prioritet kada
je u pitawu upu}ivawe na
civilno slu`ewe vojnog roka
mnoge institucije u tom perio-
du bi}e uskra}ene za
uobi~ajenu pomo}, ali mi veru-
jemo da svi oni imaju dovoqno
razumevawa za zadatak od na-
cionalnog zna~aja ka`e
Sne`ana Bubalo.
U Komandi Vojnog okruga
Beograd saznali smo da je zbog
potreba organizatora oko 230
mladi}a na odslu`ewe vojnog ro-
ka u civilstvu upu}eno vanredno
ranije 15 dana. Razlog je, kako
ka`e pukovnik Lackovi}, potre-
ba da se sprovedu odre|ene
obuke za specifi~ne du`nosti
koje }e im biti poverene.

32 1. jun 2009.

dru{tvu Univerzijada
Rukovodilac Slu`be qudskih resursa PD Univerzijada
Jasminka Mili} isti~e da je saradwa sa mladi}ima koji su do
sada bili anga`ovani u tom privrednom dru{tvu bila vi{e nego
zadovoqavaju}a.
Od 134 momka koji su kod nas od marta, tek dvojica su imala
primedbu i to vezanu za preraspodelu radnog vremena. Ostali su
bili veoma zadovoqni. Smatram da je ovo prilika da se steknu do-
bre reference za neko budu}e zanimawe i ostvare kvalitetni kon-
takti budu}i da je raspon poslova koji je ovim momcima poveren veo-
ma {irok i kre}e se od poslova logistike, pa do neke vrste polu-
upravnih funkcija, naravno u skladu sa wihovim obrazovawem i in-
teresovawem ka`e Jasminka Mili}. Prema wenim re~ima, tim
psihologa sproveo je intervju i testirawe mladi}a pa je na osnovu
toga doneta odluka ko }e biti anga`ovan na kojoj vrsti posla.
U Univerzijadi o~ekuju da uz pomo} mladi}a na civilnom
slu`ewu, kojih }e ukupno biti oko 600, ostvare sve zadatke. Pravi-
la i mere bezbednosti, kako smo ~uli, strogo se po{tuju bez obzira
na to {to je atmosfera na radnim mestima veoma prijatna, jer
ve}inu zaposlenih i volontera ~ine mladi.
A. PETROVI]
Snimio J. MARJANOV
Vojna kancelarija
u Univerzitetskom
selu
Kancelarija Operativnog
tima Ministarstva odbrane i
Vojske Srbije za Univerzijadu
otvorena je pro{le nedeqe u
Univerzitetskom selu u novo-
beogradskom bloku 67. Pros-
tor namewen qudima koji se u
sistemu odbrane bave organi-
zacijom tog velikog sportskog
doga|aja nalazi se na istom
spratu gde i menaxment predu-
ze}a.
Potpukovnik Zoran Simi},
koordinator Operativnog tima,
isti~e da je kancelarija veoma
va`na za efikasno ostvarivawe Potpukovnik Zoran Simi}
dnevnih kontakata sa qudima ko-
ji rade na organizaciji Univerzijade, a takvih je mnogo.
U toku jednog dana odr`i se po nekoliko sastanaka sa pred-
stavnicima Univerzijade. Zato je veoma va`no da postoji mesto i
vrata na koja mogu da pokucaju i potra`e pomo}. Jednostavno, u
poslovima slo`ene organizacije problemi neo~ekivano i brzo
dolaze, pa tako moraju i da se re{avaju. Treba re}i da na{i part-
neri imaju veliko poverewe u vojnu organizaciju jer smo do sada
uvek efikasno ispuwavali svoj deo posla ka`e potpukovnik Simi}.
Prema wegovim re~ima, Operativni tim MO i VS svakodnevno ra-
di na zadacima koje su mu poverili Radna grupa Ministarstva i
dr`avni sekretar Zoran Jefti}.
Kancelarija Operativnog tima tokom trajawa takmi~ewa bi}e
mesto gde }e se svakodnevno koordinirati rad slu`bi koje }e u Uni-
verzitetskom selu biti u nadle`nosti vojske, a to je prevashodno
zdravstvena za{tita, logisti~ka podr{ka i bezbednost.
A. P.
Zlatno turisti~ko srce
za Vojnu ustanovu Tara
Vojna ustanova Tara dobila
je specijalno priznawe Zlatno turi-
sti~ko srce 2008. za primenu viso-
kih standarda kvaliteta ISO 9000 i
HACCP u ugostiteqstvu i turizmu.
Priznawe je dodelio Me|unarodni
centar za razvoj turizma i ugosti-
teqstva SACEN International na
sve~anosti odr`anoj u hotelu Kon-
tinental u Beogradu.
Prema re~ima direktora VU
Tara potpukovnika mr Jovana
Mijatovi}a, ta ustanova je pro{le
godine uspe{no zavr{ila uvo|ewe
standarda ISO 9000 (sistem menaxmenta kvalitetom), ISO 14000
(sistem za{tite `ivotne sredine), ISO 18000 (sistem bezbednosti
i zdravqa na radu) i HACCP (sistem bezbednosti hrane). Hotel-
sko-ugostiteqski kompleks, sa hotelima Omorika i Beli bor, prvi
je u regiji Jugoisto~ne Evrope svoj rad zasnovao na tim principi-
ma i tako uveo jedinstveni integrisani sistem menaxmenta kvali-
teta u oblast ugostiteqstva i turizma.
Specijalno priznawe Zlatno turisti~ko srce dodequje se po 17.
put, i dobijaju ga najboqi pojedinci i organizacije u oblasti turizma i
ugostiteqstva Jugoisto~ne Evrope. Nosioci ovogodi{weg priznawa su,
pored VU Tara, Turska kao turisti~ka destinacija godine, Ana Iva-
novi} (ambasador turizma i sporta), Eurosong 2008 (turisti~ka mani-
festacija godine), regija Istre ({ampion primorskog turizma),
^ate{ke toplice ({ampion zdravstvenog turizma), Herceg Novi (zlatna
~a{a gostoqubqa), restoran Lovac iz Bijeqine (najuspe{niji
turisti~ki objekat), Vekolturs kao najuspe{nija turisti~ka agencija,
Don~o Tanevski (li~nost godine u turizmu) i Vito{a u Bugarskoj ({am-
pion planinskog turizma).
S. \.
Nagrade inovatorima
iz sistema odbrane
Tehni~ki remontni zavod ^a~ak dobio je ove godine na 29. me|una-
rodnoj izlo`bi Pronalaza{tvoBeograd 2009 specijalno priznawe
sa velikom medaqom Nikola Tesla za vi{e re{ewa.
Taj skup odr`an je od 18. do 22. maja u Centralnom domu Vojske.
Bilo je izlo`eno 125 radova, a u~estvovalo je vi{e od 250 izlaga~a.
Organizator skupa bio je Savez pronalaza~a i autora tehni~kih una-
pre|ewa Beograda, a jedan od pokroviteqa Uprava za strategijsko pla-
nirawe Ministarstva odbrane.
Na sve~anoj ceremoniji dodeqene su nagrade u tri oblasti pro-
nalasci, nove tehnologije i industrijski dizajn.
Inovatori iz Vojnotehni~kog institute dobili su ~etiri medaqe.
Dve zlatne medaqe sa likom Nikole Tesle iz oblasti pronalazaka do-
deqene su za Multifunkcionalni avionski akvizicioni sistem
MFAS-AE1, autorima Miodragu Markovi}u, Dragani Spasi}, Momi-
ru Nikoli}u, i za Sistem za za{titu borbenih vozila od eksplozije go-
riva i po`ara prof. dr Mladenu Panti}u, mr Dragiju Laki}evi}u, Qi-
qani Galik i Miroslavu Polovineou.
Bronzanu medaqu sa likom Nikole Tesle iz oblasti pronalazaka
dobili su autori Dragan Ili} i mr Ivana Ili} za Uglomer za merewe
otklona komandnih povr{ina, a srebrna medaqa iz oblasti novih teh-
nologija pripala je prof. dr Mladenu Panti}u, Goranu Jankovi}u i
Milenku Tajevi}u za Vatrogasno vozilo specijalne namene na osnovi
tenka T-55.
Upravi za strategijsko planirawe Ministarstva odbrane dode-
qena je zahvalnica za razvoj inovativne delatnosti u Srbiji.
Autorima je nagrade uru~io \uro Borak, predsednik Saveza pro-
nalaza~a i autora tehni~kih unapre|ewa Beograda.
M. [.
33
 dru{tvo
Studenti Vojne akademije na Nacionalnom takmi~ewu
u me|unarodnom humanitarnom pravu
Horizonti
tre}e misije
[ampionat znawa iz oblasti
me|unarodnog humanitarnog prava
deo je aktivnosti Crvenog krsta Srbije.
Ove godine takmi~ewe je organizovano
uz podr{ku ambasade Kraqevine
Norve{ke u Beogradu i Me|unarodnog
komiteta Crvenog krsta, regionalnom
delegacijom u na{em glavnom gradu.
Studenti Vojne akademije pokazali su
zavidno znawe i nagovestili da se
budu}i oficiri vaqano pripremaju za
tre}u misiju svoje profesije.
I na nedavno odr`anom svetskom
takmi~ewu vojnih akademija
sa svih kontinenata u San Remu,
osvojeno tre}e mesto je
zavidan rezultat.
34
tudenti su tokom nacionalnog takmi~ewa u me|unarodnom humanitarnom pra-
S vu, koje je odr`ano osmi put u Beogradu, re{avali situaciju po scenariju za-
mi{qanog sukoba dve fiktivne dr`ave.
Tokom pet dana, pet takmi~arskih timova sa ukupno petnaest ~lanova, imali
su zadatak da okvalifikuju oru`ane sukobe izme|u strana, a potom da u svoj-
stvu stru~waka presu|uju o akcijama aktera i pravilima me|unarodnog humanitar-
nog prava, koja se primewuju u svakom pojedina~nom slu~aju, oslawaju}i se pri tom
na svoje poznavawe teorije i prakse. U~estvovale se ekipe studenata Pravnog fa-
kulteta iz Beograda i Novog Sada, Fakulteta bezbednosti, Fakulteta politi~kih
nauka iz Beograda, Kriminalisti~ko-policijske akademije i Vojne akademije.
Za studente Vojne akademije susret sa kolegama i odmeravawe znawa iz ove
oblasti je vi{estruko korisno. Vo|a ekipe bio je Branko Vu~i}evi}, student ~etvr-
te godine Smera ViPVO. Ali, on se nije takmi~io, ve} Todor Goranovi}, student
pete godine smera Logistike, Filip Sto{i}, student ~etvrte godine Smer KoV, i
Milo{ Risti}, student tre}e godine istog smera.
Za razliku od prethodnih godina uvedene su neke novine. Pored re{a-
vawa slu~aja ratnog sukoba, pra}ewa i razvoja doga|aja, od studenata se
tra`ilo da se na|u u raznim ulogama (pravni savetnici, delegati, posmatra-
~i...). Ove godine uvedena su predavawa o faktoru motivacije, ulozi Crve-
nog krsta, razvoju humanih vrednosti... Pristupilo se interaktivnom re{a-
vawu slu~aja, realnijem pristupu mogu}im doga|awima, kvalifikacijama iz-
bora ciqeva strana u sukobu... Studenti su, sem ostalog, obi{li Tu`ila{tvo
1. jun 2009.
za ratne zlo~ine gde su se informisali o wegovom radu, zada-
cima, ciqevima...
Novina je i poseta zatvorenicima na terenu. U jednoj prosto-
riji imali su priliku da razgovaraju sa wima a potom napi{u izve-
{taj o tome kako su tretirani, koliko su im ugro`ena prava garan-
tovana me|unarodnim konvencijama, da li im je obezbe|en osnovni
nivo zdravstvene za{tite...
Doma}ini takmi~ewa iz Crvenog krsta Srbije u~inili su veli-
ki napor da svim u~esnicima obezbede sve uslove da poka`u znawe,
snala`qivost i ve{tinu govorni{tva. Kako bi situacija izgledala
{to verodostojnija slu`bena lica nosila su uniforme koje je za tu
priliku organizatorima obezbedila Vojna akademija. Takmi~arima
su bila na raspolagawu savremena informati~ka sredstva radi
lak{eg re{avawa zadataka, dobijawa vesti sa terena i pra}ewe
razvoja doga|aja koji su se smewivali kao u stvarnom oru`anom su-
kobu.
Pa ra le la sa San Re mom
Pre ovog takmi~ewa ekipa Vojne akademije (u izmewenom sa-
stavu) boravila je u San Remu. @ivopisni italijanski gradi} nije
poznat samo po ~uvenom festivalu kancone ve} i po tradicional-
nom {ampionatu vojnih akademija sa svih kontinenata. Opet je po
sredi poznavawe i primena me|unarodnog humanitarnog prava. Ko-
liko je skup zna~ajan a konkurencija jaka, svedo~i podatak da su SAD
poslale ekipe sa ~etiri vojne akademije. Jake sastave imale su Ka-
nada, Australija, Kolumbija, Holandija...
Naravno, govorilo se i pisalo na engleskom jeziku, {to je
predstavqalo prednost za u~esnike iz zemaqa sa tog govornog pod-
ru~ja. Mnogo je stru~nih izraza, fraza, jezi~kih konstrukcija... Za
na{u vojnu akademiju nastupali su studentkiwa Aleksandra Ili} i
kolege Branko Vu~i}evi} i Milo{ Vojinovi}.
Koncepcija takmi~ewa zami{qena je na poznavawu obi~ajnog,
krivi~nog i humanitarnog prava. Koje su sli~nosti i razlike izme|u
takmi~ewa u San Remu i Beogradu?
Svakako da postoje. Pre svega, mi smo samo uslovno re~eno
ekipa. Ta~no je da se tako vodimo i vrednujemo, ali svaki dan je sva-
ko od nas deo nekog drugog tima sa kolegama iz ostalih zemaqa. Pra-
timo razvoj ratnog sukoba zami{qenih zemaqa, eskalaciju u rat {i-
rih razmera, me{awe drugih zemaqa... Ocewujemo da li se po{tuju
pravila ratovawa, ugro`avawe civila, konstatujemo ratne zlo~ine.
Na kraju im sudimo ka`e Branko Vu~i}evi}.
Aleksandra, Milo{ i Branko ostavili su sjajan utisak, na naj-
boqi na~in su branili ugled na{e akademije i pokazali da stasava-
ju u oficire savremene Vojske Srbije. Dokazali su kako i koliko se
spremaju i za tre}u misiju koja se podrazumeva u wihovoj budu}oj
profesiji. Tre}e mesto je veliki uspeh jer je takmi~ewe bilo veoma
zahtevno.
Kada su govorili o uslovima za pripremu, studenti Vojne aka-
demije listom su ponavqali iste probleme: mawak vremena, pri-
premawe pored obimnih obaveza i nedovoqna zastupqenost me|u-
narodnog humanitarnog prava u nastavnim planovima i programi-
ma. Ka`u da ga izu~avaju samo u prvoj godini u okviru predmeta
javno pravo. U odnosu na kolege sa drugih fakulteta imaju i mawe
literature, mawe mogu}nosti za konsultacije sa stru~wacima iz
te oblasti. Sve to nadokna|uju velikim entuzijazmom, intenzivnim
u~ewem, me|usobnom razmenom iskustava sa kolegama koji su bili
na nekom od takmi~ewa. Jedan od mladih oficira koji im je mnogo
pomogao izrasta u stare{inu kakvog bi svako po`eleo. Re~ je o
poru~niku Nemawi Brati}u, postdiplomcu, odli~nom poznavaocu
humanitarnog prava.
Od li ~an uti sak
Do samog kraja nacionalnog takmi~ewa, ekipa Vojne akademije
visoko je kotirala me|u u~esnicima takmi~ewa. Prema wihovim re-
~ima, u samu zavr{nicu u{li su sa podjednakim {ansama za visok
plasman. Odlu~ivale su nijanse. Pobeda je zaslu`eno pripala stu-
dentima Pravnog fakulteta iz Beograda, ispred kolega sa Fakulte-
ta bezbednosti. Prema mi{qewu sudija, najboqe je govorila Mari-
ja [}eki}, ~lanica pobedni~ke ekipe.
Tre}e mesto studenata Vojne akademije i odli~an utisak koji
su ostavili jeste uspeh. Opravdali su ugled ustanove u kojoj studi-
raju i ~ast profesije za koju su se opredelili. Naravno, wihova
iskustva bi}e dragocena naslednicima, jer tri od ~etiri pomenu-
ta mladi}a zavr{avaju studije i na wihova takmi~arska mesta do-
}i }e drugi.
Beogra|anin Branko Vu~i}evi} je najpre zavr{io Vojnu gim-
naziju. @eleo je da postane pilot, ali je bio svestan prevelikih
zahteva i strogih uslova. Opredelio se za raketne jedinice, smer
kub. Uskoro }e postati potporu~nik. Od tog uspeha dele ga ~eti-
ri ispita i diplomski. Wegova prose~na ocena kre}e se oko 8,5,
{to na svoj na~in govori koliko je bio marqiv student. Ka`e da
mu je zavr{na godina bila posebno zanimqiva. Sa kolegama je
Zvani~nici i sudije
Crveni krst Srbije, organizator susreta, u`iva veliki
ugled u svetu. Ovogodi{we takmi~ewe odr`ano je uz podr{ku
Ambasade Kraqevine Norve{ke u Beogradu i u saradwi sa Me-
|unarodnim komitetom Crvenog krsta, regionalnom delegaci-
jom u Beogradu.
Na otvarawu takmi~ewa bili su predstavnici ambasada
SAD, Japana, [vajcarske i Holandije, Ministarstva odbrane
i General{taba Vojske Srbije, nevladinih organizacija iz ze-
mqe i inostranstva, udru`ewa, humanitarnih organizacija...
Sudije su ocewivale u~inak svakog pojedinca i ekipe a me-
|u wima su bila poznata imena: Vinka Beraha-Niki}evi} iz
Suda za ratne zlo~ine, prof. dr Vesna Kne`evi}-Predi} sa
Fakulteta politi~kih nauka iz Beograda, prof. dr Miodrag
Star~evi}, pukovnik u penziji, i Ivan Jovanovi}, nacionalni
pravni savetnik u Oebsu.
jedno vreme proveo na terenu me|u pripadnicima ~uvene 250. ra-
ketne brigade. Oku{ao se na radaru, potom kao de`urni bateri-
je. Stare{ine jedinice imale su puno strpqewa da mu pojasne sve
detaqe vezane za slo`eni sistem. O wima i svom budu}em pozivu
misli sve najboqe...
Student Milo{ Ra{i} dolazi iz Zaje~ara, odabrao je pe{a-
diju. Zavr{ava tre}u godinu, ali kada je do{ao na Vojnu akademi-
ju bio je planiran za studije u inostranstvu. Nije oti{ao i ne ka-
je se, ima sjajne drugove iz klase i nastavnike. Ka`e da mu po~iwe
dinami~niji deo studija sa mnogo vi{e logorovawa, ga|awa, mno-
go vi{e primewene taktike i kontakta sa naoru`awem. Ina~e,
wegova klasa odli~no sara|uje sa Fakultetom organizacionih
nauka i Fakultetom bezbednosti, {to mu pru`a mogu}nost za sti-
cawe novih iskustava.
Milo{ je imao priliku da obi|e ~uvenu ameri~ku akademiju
Vest Point. Deset nezaboravnih dana u okviru razmene studenata.
Impresivno zdawe, tvr|ava podignuta 1802. godine gde se {koluje
4.500 budu}ih oficira.
Pan~evac Filip Sto{i} je godinu dana stariji od Milo{a.
Jo{ nekoliko ispita i posta}e potporu~nik pe{adije. Naslov wego-
vog diplomskog rada glasi: Srbija i Program partnerstvo za mir.
Isti~e da su studije pru`ile {iroko obrazovawe pa }e uz rad na-
staviti studije na Fakultetu politi~kih nauka.
Stasiti Nik{i}anin Todor Goranovi} priznaje da se pomalo
slu~ajno obreo na Vojnoj akademiji, ali isto tako tvrdi kako je na~i-
nio pravi izbor. Studije privodi kraju na Smeru logistika (finan-
sijske slu`be). Iz Beograda }e poneti ne samo lepe uspomene ve} i
znawe neophodno za prvu du`nost.
Jedno takmi~ewe je zavr{eno, novi izazovi se o~ekuju dogodi-
ne. U isto vreme, ali s nekim novim u~esnicima.
Branko KOPUNOVI]
35
 povodi
Briga o porodicama poginulih
pripadnika 250. raketne brigade PVO
Zapis
u srcu
To kom ra ta 1999. go di ne po gi nu lo je
28 ofi ci ra, pod o fi ci ra i voj ni ka sla vom
oven ~a ne je di ni ce. Da nas se ~la no vi wi ho vih
po ro di ca sma tra ju pri pad ni ci ma Bri ga de.
Istin ska po mo}, bri ga o de ci, ose }aj da
je voj ni~ ki sa stav uvek uz wih,
ve li kim emo ci ja ma pre va zi la zi pu ke od red be i
pa ra gra fe pra vil ni ka. Jer to {to se do go di lo,
osta lo je za pi sa no u sr cu...
aketa{i... Tako ih je jednostavno zvao narod, onda kada je
bilo najte`e. Poveli su veliku bitku i nisu se povla~ili
R do posledweg dana bombardovawa 1999. godine. Ima tome
ravno decenija...
Tokom surovih 78 dana ratovali su znala~ki, hrabro, dr`ali
se do kraja vojni~ki i ~asno. Nikada ih nije sputao strah od tehni~ki
superiornijeg protivnika niti su ikada pomislili da prekinu ot-
por. Naprotiv. Stizali su i prestizali vreme, bivali su sve sigur-
niji, odva`niji, precizniji... Narod im se radovao, ma gde bili.
Imali su pomo} i podr{ku, u`ivali su beskrajno poverewe i ne-
skrivenu emociju. Postojali su da bismo opstali...
Kada su s neba skinuli nevidqivog, postali su jo{ po`eqnija
meta. Na wih su se obru{avali najsavremeniji borbeni avioni, ~u-
da vazduhoplovne tehnike, projektili... Zbog wih su se mewale tak-
tike napada, letova, borbenog rasporeda...
Beskrajno po`rtvovawe
Rat koji su oni vodili nije obi~an. Sve se meri sekundama, do-
ga|a se u desetinkama... Nema stroge granice fronta i pozadine, is-
turenih juri{nika i {tabova na sigurnoj udaqenosti. Ne, svi su u
prvoj liniji, jedan do drugog, komandant i vojnik. Dele istu sudbinu,
pobednika i `rtve. To je osobenost wihovog poziva i mera vite{tva.
Wihove o{tre, vatrene strele terale su grabqivice s na{eg neba.
Branili su se i napadali, uporno, do krajwih granica po`rtvova-
wa. U takvom odnosu snaga, gde ih je saletalo na hiqade aviona, te-
{ko je bilo sa~uvati sve `ivote. Takav je rat... Dvadeset osam ofi-
cira, podoficira i vojnika nije do~ekalo wegov kraj. Pre toga oti-
{li su u legendu...
U sastav 250. raketne brigade u{le su sve jedinice koje na taj
na~in ~uvaju na{e nebo. Od wenog formirawa 26. aprila 2007, po-
rodice poginulih postale su, po ideji svih pripadnika, deo kolekti-
va, wegove svesti i savesti.
Bili su to mladi qudi, najmla|i je imao 20, najstariji jedva 40
godina. Danas bi bili komandiri i komandanti, o~evi, mu`evi,
oslonci svojih porodica. Wih vi{e nema, ali `ive su uspomene i pa-
`wa. Wihovi najbli`i se ne okupqaju u Brigadi samo da bi obele`i-
li ovaj ili onaj datum, setili se i pomolili. Oni su wihovi pripad-
nici u najplemenitijem smislu. Jer `ivot, danas pogotovo, nosi mnoga
isku{ewa i opisuje se uglavnom te{ko}ama razne vrste. Ali tu su
drugovi i saborci da pomognu prilikom preseqewa, upisa deteta u
36
{kolu, oko le~ewa, oporavka, kada ponestane sredstava za `ivot...
Ni{ta se ne zaboravqa i nikada se ne pre}utkuje. Postoji problem,
hajde da ga re{avamo...
Jedna od ideja koja je osvojila sva srca jeste da se svim pogi-
nulim podigne spomen-obele`je na mestu pogibije. U pomo} su pri-
tekle i lokalne samouprave poginulima u ~ast, rodbini jo{ je-
dan oblik pa`we.
Vojnik Du{an Ivan~evi}, operater na radaru, iz Stare Pazo-
ve, poginuo je 9. aprila 1999, kraj sela Tabanovi}i u okolini [ap-
ca. Plo~a s wegovim likom i imenom bi}e novo mesto okupqawa po-
rodice i ratnih drugova.
Mesna zajednica Glu{ci, nadomak Bogati}a, odmah je prihvati-
la ideju da se sa~uva od zaborava mesto pogibije potporu~nika Mi-
lana Mijatovi}a i desetara Mali{e Milovanovi}a.
Kragujevac se odu`io svom vojniku Du{anu Uro{evi}u, ~iji se
`ivot ugasio na Kosovu. Ulica u kojoj je `iveo nosi wegovo ime.
Vi{e od spomenika
U toku je ostvarewe inicijative da se ulice nazovu po imenima
potpukovnika Blagoje Radi}a i kapetana prve klase Roberta Laj~aka.
Grad Ni{ pamti mnoge ratove i stradawa. U duhu slobodarske tra-
dicije ~uva uspomenu na vojnika Dejana Man~i}a, nezaboravnog
momka, sjajnog studenta, umetnika, vrhunskog sportistu... Poginuo je
4. aprila 1999. kod Pe}i, na du`nosti veziste operatera. Wego-
vu mladost i dar presekla je kasetna bomba. Fond za mlade talen-
te nosi wegovo ime, postoji deset godina, a plamen rodoqubivog
umetni~kog stvarala{tva, ka`u, ne}e nikada zgasnuti. Opra{taju-
}i se od Dejana, ne{to sli~no izreklo je wegovo preosve{tenstvo
gospodin Irinej.
Mladi} se zove Atila, sin je poginulog majora [andora Na|a
iz Be~eja. Bio je komandir Dejanu Man~i}u. @equ da se posveti o~e-
vom pozivu saop{tio je komandantu Brigade. ^vrsto je odlu~io da se
upi{e na Vojnu akademiju. Bi}e oficir, raketa{...
Ni`u se se}awa, isprepletana pro{lost i sada{wost. Stariji
vodnik Dragoqub Bandi} iz ^eneja poginuo je na svoj 28. ro|endan...
Mara Rado{ je `ivela u tro{noj ku}i na periferiji Beograda. U ra-
tu je izgubila sina jedinca Bobana i ostala bez krova nad glavom.
Pripadnici Brigade su sa~uvali uspomenu na wenog sina, ku}u obno-
vili, pomogli joj da se preseli...
Svaki gubitak je bolan, ali kada pogine dete... Koliko peku te
rane zna Mara, ali i zastavnik Josip Masnec. Wegov sin, razvodnik
Petar, bio je na polo`aju, nekoliko kilometara daleko, kraj Baraje-
va. U jednom udaru bomba je pokosila mladog operatera na agregati-
ma. Otac kao da je osetio, odmah je pozvao wegovog komandanta...
Dolaze nove generacije vojnika i stare{ina, smewuju se posete,
delegacije iz zemqe i inostranstva. Jedinica za ponos, ~iji je ratni
u~inak oven~an Ordenom narodnog heroja. Ve} na prvom koraku put
vodi u Spomen-sobu Brigade. Likovi ratnika na ~ijim se licima ~ita
vojni~ka ~ast. Nisu potrebne re~i. Sve je re~eno...
Branko KOPUNOVI]
1. jun 2009.

Vratile se rode
Pi{e etwe vru}ine su do{le nekako prerano, bez
Branko KOPUNOVI]
L uvoda u najtoplije godi{we doba. Prole}a
kao da nije ni bilo. Dobro je, bar su nas po-
plave mimoi{le. Zato je zdru`ena ve`ba rumun-
skih, ma|arskih i na{ih jedinica pokazala za{to,
sem ostalog, treba imati vi{enamenski obu~enu
vojsku. Sve tri zemqe su proteklih godina osetile
{ta zna~i kada reke podivqaju, izliju se van ko-
rita, pa udare preko plodne oranice, imawa i pu-
teva. Svoj zloslutni pir obavezno nastave po ku-
}ama i dvori{tima, ostavqaju}i oja|ena doma-
}instva bez onoga {to su decenijama gradila i
sticala. Onda sledi pomo} dr`ave, a fondovi su
sve tawi kako ekonomska kriza uzima maha. Izve-
dena ve`ba mogla je, mirne du{e, da nosi naziv:
boqe spre~iti...
Naravno, Vojska je u najnezahvalnijoj ulozi
kada se bavi posledicama. Bila bi znatno delo-
tvornija kada bismo ih predupredili. Saradwa
sa institutima, visoko{kolskim ustanovama, {ta-
bovima civilne za{tite i svih delova dru{tva ko-
ji mogu pomo}i, preko je potrebna. Neka vojska,
wene in`iwerijske i ostale jedinice budu u pri-
pravnosti, ali znak za pravovremenu akciju o~e-
kuje se od onih koji ~itaju reke. Tako ne{to stoji
u zakqu~ku ve`be gde su se sreli vojnici koji ima-
ju istog (potencijalnog) neprijateqa...
Ve~ni ~ovekov san da se vine u nebo i bar
tamo potra`i slobodu uma i tela mamila je pro-
stor wegovog duha do nemogu}ih granica. Poku{a-
vali su da lete i visokoumni i krajwe neuki, ge-
nijalci i naivci, sa razli~itim uspehom dodu{e,
ali s istim nadahnu}em. Ikar je lepio krila, pa
su mu se istopila, ka`e legenda, te je glavom pla-
tio svoju iskonsku `equ. I mnogo je takvih u pro-
verqivoj istoriji. Danas je avioindustrija ozbi-
qan posao, a konstrukcija letelica zahteva
ogromno znawe i prethodno velike {kole. Pole-
tela je na{a lasta i, prema prvim ocenama, bi-
}e od neprocenqive koristi mladim pilotima u
sticawu neophodnog iskustva i samopouzdawa.
Na{ proizvod sto posto.
bi~no ~itavi timovi planiraju izgradwu avi-
O ona. Ozbiqan je to posao. Me|utim, dogodi se
i da je ~ovek sam svoj majstor. Eto, Nestor
Slep~ev na skromnom sala{u kraj ^eneja proiz-
vodi zaboravqene nema~ke rode sa oznakom
Made in Srbija. Nestor je odrastao u ravni-
ci, me|u mirisnim poqima, `ivopisnim ritovi-
ma, raznobojnim cve}em... Ali, wegov san nije
bio vezan za zemqu, ve} za nebo. Sudbina ga je
odvela u daleku Australiju, gde su mu se preseli-
li roditeqi, a on marqivo u~io. Posle je napor-
no radio i stekao veliki ran~ u primorskom gra-
du Port Makoriju. I, umesto da uzgaja kowe ili
gaji egzoti~no vo}e, Nestor je po~eo da pravi
avione. Ka`e da se opredelio za rodu jer je po
SA
galerije
mnogo ~emu neprevazi|ena letelica. Zahvaquju}i
pretkrilcima mo`e da leti veoma sporo, pa i
bez motora kao jedrilica. A za uzletawe i sle-
tawe dovoqno joj je pedesetak metara. Wegove
ptice su se brzo pro~ule po svetu, tako da je na
listi ~ekawa bilo premijera dr`ava, guvernera,
menaxera, poznatih li~nosti iz sveta zabave i
sporta.
Me|utim , ni{ta od popularnosti i bla-
gostawa nije moglo da zameni wegov zavi~aj.
I vra tio se u svoj kraj, pa na sta vio pro iz -
vod wu. Do sa da je na pra vio vi {e od 150
avi o na ko ji le te ne bom iz nad Ame ri ke, Au -
stralije, Italije, Francuske... Ako je kupac
iz Evrope, Nestor sedne za komande i posle
ne ko li ko sa ti prob nog le ta, oti sne se mu -
{teriji na noge. Ukoliko je preko okeana,
opet ima re{ewe: rastavi letelicu, spakuje
je u brod ski kon tej ner i po {a qe. Ni ko mu
nikada nije stavio nijednu primedbu. Napro-
tiv, brzo su stizale zahvalnice i pozdravi.
Kada je 1944. godine Italija podeqena, pa
ju`ni deo ostao pod Nema~kom, a severni se pri-
kqu~io Amerikancima, ubrzo je uhva}en zloglasni
nacisti~ki vo|a Musolini. Utamni~ili su ga u
Bren Safou, na tri hiqade metara nadmorske vi-
sine. Iako je i Hitleru u to vreme gorelo pod pe-
tama, odlu~io je da spase svog istomi{qenika. Za
podvig osloba|awa bili su planirani komandosi
a jedino je roda mogla da sleti me|u litice i ma-
li na prostor. Znamo kako je pro{ao Musolini,
ali osta}e zabele`eno da se roda ipak spusti-
la me|u vrleti.
osle 56 godina, Nestor je po istom scenariju
P izveo sletawe na istom mestu. Atrakciju su
pratile brojne televizijske stanice i sredsva
informisawa, a publika nije krila odu{evqewe
{to je na{ ~ovek sleteo na nemogu} teren. Posle
izlaska iz aviona, pra}en burnim ovacijama, Ne-
stor je izjavio da mu je pomoglo pilotsko iskustvo,
ali mnogo vi{e sposobnosti nema~ke rode, pro-
izvedene od srpskog majstora u wegovoj radionici
kraj ^eneja.
A na drugom kraju zemqe, u kur{umlijskom
ataru, umesto da sle}u rode navalili vukovi.
Kakve li ironije za vreme lovostaja. Namno`ili
se preko svakog o~ekivawa, pa krenuli da hara~e
po stadima i stajama, i sve tako redom do pred-
gra|a. Ni najstariji `iteqi tog kraja o~ima ne
veruju, jer se ne pamti takva pojava. [teta u io-
nako siroma{nom kraju je neprocenqiva. Nema
druge nego da se narod lati oru`ja. U lokalnom
lova~kom dru{tvu spremaju hajku, propisi ih ko-
~e, a seqaci da svisnu od muke. Krvo`edne zveri
kidi{u i na krave. Nije ~udo kada gladni ~opori
napadaju zimi, ali mora da se ne{to krupno de-
silo kada su krenuli u prole}nu ofanzivu...
37
 Priprema Mirjana SANDI]
MERIDIJANI

Mere {tedwe u austrijskoj vojsci Ruska mornarica na

ve`bi FRUKUS - 2009
Globalna ekonomska kriza pogodila
je u Austriji i vojsku, koja je prinu|ena na
op{tu {tedwu. Na~elnik general{taba
Edmund Entaher najavio je mere {tedwe i
istakao da }e armija smawiti tro{kove
rada, izgradwe i nabavke opreme za 8,9
odsto. Tako|e, planirano je smawewe
broja vojnika u me|unarodnim misijama
sa 1.400 na 1.100.
Prema re~ima Entahera, {tedwa }e
te{ko pogoditi vojsku, jer nema mnogo mo-
gu}nosti za restrukturisawe.
Mnoge stvari koje su hitno potrebne vojsci ne}e biti ostvarqive objasnio je on, do-
daju}i da }e na osnovu novog buxeta investicije biti veoma male. Ruska mornarica u~estvova}e u godi-
Na samom vrhu liste prioriteta je dopuna flote helikoptera, koju Entaher `eli da {wim me|unarodnim pomorskim manevrima
ostvari uz upotrebu posledwih ostataka i rezervi. Na drugoj strani, zamena zastarelih Frukus-2009, koji }e od 21. do 27. juna
aviona tipa SAAB 105 i nabavka vozila tipa dingo ne}e mo}i da se ostvare. biti odr`ani na severozapadu Francuske,
[to se ti~e sposobnosti vojske za odr`avawe zadataka, Entaher je objasnio da za unu- saop{tila je u Moskvi slu`ba za informi-
tra{we potrebe u svako doba austrijska vojska mo`e staviti na raspolagawe 5.000 vojnika, sawe i odnose sa javno{}u. U ve`be }e biti
a u slu~aju potrebe i do 10.000 vojnika. ukqu~en protivpodmorni~ki ratni brod
Severomorsk, kao i brodovi mornarica
Poqska o~ekuje sisteme PATRIOT do kraja 2009. Francuske, Velike Britanije i SAD, naja-
vio je portparol Ruske mornarice. On je re-
Poqska o~ekuje da Sjediwene Ame- kao da }e Severomorsk 19. juna pristati
ri~ke Dr`ave tokom ove godine postave u francusku luku Brest.
na wenoj teritoriji sistem Patriot za
odbranu od raketnih napada, bez obzira Lavrov veruje u dogovor
na to da li }e predsednik SAD Barak o naoru`awu sa SAD
Obama nastaviti sprovo|ewe plana o
razme{tawu antiraketnog {tita u Evro- Ministar
pi, saop{tio je visoki zvani~nik poqske inostranih poslo-
vlade. va Rusije Sergej
Poqska vlada pristala je pro{le Lavrov izjavio je
godine da na wihovoj teritoriji bude po- da je wegova ze-
stavqeno 10 presreta~a raketa, kao deo mqa spremna na
plana SAD o antiraketnom {titu u Evro- kompromis sa SAD
pi, kojem se Rusija o{tro protivi. Zauzvrat, Va{ington je obe}ao da }e pomo}i poqskoj vazdu- o postizawu spo-
{noj odbrani, izme|u ostalog, postavqawem baterija sistema Patriot. O~ekujemo da bate- razuma o kontroli
rije Patriota budu postavqena u Poqskoj do kraja 2009, kao {to je ranije dogovoreno sa SAD. nuklearnog oru`ja
To je veoma va`no za poqsku javnost, rekao je zamenik ministra odbrane Stanislav Komorov- i izrazio nadu da
ski. Bez obzira na odluku (o antiraketnom {titu), predsednik Obama je rekao da }e se drugi }e dogovor biti postignut do kraja godine.
vidovi saradwe s Poqskom, ukqu~uju}i i strate{ke projekte kao {to je modernizacija na{ih Lavrov je pohvalio konstruktivnu ulogu no-
oru`anih snaga, sigurno nastaviti, dodao je on. Prema dogovoru izme|u Poqske i SAD, bate- ve ameri~ke administracije u pregovorima
rije sistema Patriot, u kojima se nalazi oko 100 projektila, bi}e sme{tene u Poqskoj na od- sa Rusijom i dodao da diplomate na obema
re|eno vreme tokom 2009, 2010. i 2011. godine, kako bi omogu}ile obuku vojnika. stranama rade na detaqima sporazuma o
kontroli oru`ja.
Lavrov, koji je boravio u poseti SAD,
Ve}i buxet za Avganistan nego za Irak rekao je ruskim novinarima da su prvi kon-
takti pokazali da postoje dobre {anse da se
Ameri~ki buxet namewen vojnim operacijama u Avganistanu prvi put }e idu}e godine pribli`e pozicije SAD i Rusije. Obama i
nadma{iti sumu namewenu ratu protiv terorizma u Iraku, saop{tio je Pentagon. Nezavi- Medvedev su se na sastanku u Londonu u
sno od buxeta za odbranu koji iznosi 533,7 milijardi dolara, Bela ku}a zatra`ila je za aprilu saglasili da pregovori o novom spo-
2010. godinu dodatnih 130 milijardi dolara za finansirawe vojnih snaga u Iraku i Avga- razumu po~nu ubrzanim tempom. Novi spo-
nistanu. Od te sume za operacije u Avganistanu nameweno je 65 milijardi, a u Iraku 61 mi- razum trebalo bi da zameni Ugovor o ogra-
lijarda dolara. ni~ewu strate{kog oru`ja (START) iz 1991.
U Iraku je trenutno raspore|eno 136.000 ameri~kih vojnika, koji treba iz te ze- godine, ~ije va`ewe isti~e u decembru. Na-
mqe da se povuku do kraja 2011. godine, u skladu sa pro{logodi{wim sporazumom Va- damo se da }emo do kraja godine usaglasiti
{ingtona i Bagdada. Predsednik SAD Barak Obama nalo`io je slawe dodatnih 21.000 tekst sporazuma koji }e biti prihvatqiv za
vojnika u Avganistan, pa }e broj ameri~kih trupa u toj zemqi brojiti 68.000 qudi do sve strane, iako je ostalo malo vremena,
kraja godine. rekao je Lavrov.

38 1. jun 2009.
 P A R A L E L E

Kraj tamilskih
Pi{e
Aleksandar RADI]
tigrova
osle 26 godina rata vladine snage savla- Tamili su bili jedina gerila na svetu sa tro-

Pokret {irom sveta

poznat po imenu
P dale su posledwe ostatke Tigrova oslobo-
|ewa Tamil-Ilama, oru`ane formacije ko-
ja se odlu~no borila za samostalnost svog etni~kog
vidovskom strukturom.
Na po~etku vladine ofanzive pre tri godine,
pod wihovom kontrolom nalazilo se pribli`no
prostora. 15.000 kvadratnih kilometara. Posledwe borbe
Tamilski tigrovi U zavr{nom ~inu na listi poginulih na{ao se vodile su se na samo jednom kvadratnom kilometru,
osnovan je 1976. komandant i osniva~ pokreta, Prabakaran, i ve}i- gde su bili sabijeni posledwi ostaci nekada mo}-
godine, sa glavnom na komandanata takti~kih sastava, koji su do pre nih Tamilskih tigrova.
misijom da se bori neku godinu dr`ali pod kontrolom tre}inu terito- Procene o `rtvama tokom rata mogu se pri-
za stvarawe rije [ri Lanke. hvatiti samo uz velike rezerve i one idu do 80.000
nezavisne dr`ave Iz Ministarstva odbrane te ostrvske dr`ave poginulih, a ponekad i do ~itavih 100.000. Vlada
Tamila na severnom pohvalili su se, 18. maja, da su likvidirali lidera priznaje da su slomili Tamilske tigrove po cenu od
protivnika, mada su Tamili prvo tvrdili da se on 6.261 poginulog pripadnika oru`anih snaga. Pre-
delu ostrva izvukao iz okru`ewa vladinih snaga. Kona~no su ma proceni Ministarstva odbrane [ri Lanke, za
[ri Lanka. sedam dana kasnije priznali da su ostali bez vo|e. to vreme poginula su oko 22.000 pripadnika Ta-
Oru`ani incidenti Zamene za sada nema. milskih tigrova. U zavr{nici rata vladini bata-
uveli su dr`avu Nestanak sna`nog autoriteta Prabakarana u qoni izolovali su male grupe pobuwenika koje su
u spiralu nasiqa, [ri Lanki smatra se za kona~nu potvrdu pobede nad se odlu~no borile do kraja. Deo pobuwenika odlu-
koja je 1983. godine davno pokrenutom pobunom. U ve}inskom sinhale- ~io se za samoubila~ke napade u koje su kretali sa
{kom delu [ri Lanke burno su proslavili pobedu bombama u rukama. Cenili su da nema razloga da
dovela do otvorenog pre`ive poraz.
vatrometima i velikim proslavama na ulicama.
gra|anskog rata Kqu~nim elementom posledwe ofanzive mo`e ada se sve zavr{ilo, iz politi~kog tela Ta-
u kojem nijedna
strana nije imala
milosti za
se smatrati dobro osmi{qena politi~ka pripre-
ma na {irokom frontu, od aktivnog rada sa stra-
nim vladama do ponuda za pomirewe unutar dr`a-
K milskih tigrova na Internetu, jedinom ka-
nalu za komunikaciju sa svetom, postavili
su tekst: Ova bitka je do{la do svog te{kog kraja.
protivnike, ni one ve. [ri Lanka se ozbiqno pozabavila pitawem su- Ostaje nam samo jedan izbor uklawawe posled-
u uniformi, `ivota sa Tamilima. Izme|u ostalog, formirali weg, slabog izgovora za neprijateqa da ubija na{e
su Ministarstvo za integraciju [ri Lanke, na ~ije qude. Odlu~ili smo da odlo`imo oru`je.
ni civile. Rat ~elo su doveli Muralitharana, jednog od istaknu- Rat se zavr{io i sada }e vlada [ri Lanke da
protiv Tamilskih tih komandanata gerilskih snaga koji se preobra- se nosi sa vrlo slo`enim problemom nezadovoq-
tigrova uslovno se tio i postao jedan od glavnih oslonaca vladine po- stva Tamila, koji su od progla{ewa samostalnosti
mo`e podeliti na litike gu{ewa pobune. nekada{weg Cejlona 1948. godine tvrdili da su pod
tri faze razdvojene ru`ane snage [ri Lanke dobro su se nao- pritiskom sinale`anske ve}ine. Kada su krenuli u
primirjima koje
nisu po{tovale
ni vladine
O ru`ale pre kona~ne ofanzive. Novac su
ulo`ili u sofisticirana sredstva veze i
sisteme za osmatrawe. Zatim u borbene avione i
pobunu tra`ili su potpunu samostalnost. U vreme
primirja 2003. godine pristali su na regionalnu
autonomiju. Nakratko, u vreme katastrofalnog uda-
transportne avione i helikoptere. Teren su ~isti- ra cunamija decembra 2004. godine, obe konfron-
ni pobuweni~ke li postepeno, uz detaqne pretrese tamilskih sela tirane strane ponegde su sara|ivale u pomo}i
jedinice. Vlada se i gradova. Tamili su se tvrdoglavo branili. ^ak su stradalima.
posle pomnog preduzeli vrlo smele prepade sa simboli~nom avi- Kada se rat 2006. godine nastavio, vi{e ni-
prou~avawa jacijom, sastavqenom od nekoliko {kolskih aviona su bili u prilici da vode pregovore oko budu}eg
iskustava iz zlin 143. politi~kog statusa. Pora`eni ne}e imati izbora,
Vlada nije prihvatala ponude primirja i na ali }e na pobednicima biti teret procene kako
prethodnih godina, svaki poku{aj Tamila da poka`u inicijativu reago- da potvrde rezultate rata i politi~kom stabil-
jula 2006. godine, vala je `estoko iz vazduha i sa tla. Ratna morna- no{}u. U vrlo senzibilnom me|unacionalnom ba-
odlu~ila za ulazak rica [ri Lanke, sa vi{e od 100 brzih plovnih je- lansu vlada iz Kolomba mora}e da Tamilima po-
u dugotrajnu dinica, pobrinula se da uni{ti sve brze patrolne nudi dovoqno da ostanu mirni, ali ne i previ{e
ofanzivu, u kojoj ~amce Tamila, kakvi su u pro{losti naneli velike da bi bilo potpuno jasno ko ima u rukama pobed-
su se politi~ki gubitke vladinim jedinicama u prepadima koje su ni~ku zastavu.
smelo preduzimali prakti~no du` ~itave obale. Ge- Garancije za mir su vrlo krhke, jer su iskustva
potezi preplitali rilska mornarica na{la se na dnu mora, na tlu i u iz dugotrajnog rata pokazala da su Tamili fana-
sa primenom sile, vazduhu, uni{teni su avioni i tako su Tamili osta- ti~ni ratnici. Mo`da ubudu}e ne}e imati gerilu,
sve do potpunog li bez ofanzivnih sredstava, svedeni samo na laku ali rizik od pojedina~nih teroristi~kih akata mo-
poraza pobuwenika. pe{adiju koja se borila za sve u`i prostor. `e da se proceni kao vrlo visok.

39
marketing
Qu bo mir Jo va no vi}, di rek tor Sek to ra spe ci jal nih pro gra ma J u g
Ime kome se ver
Ju go he mi ja se ba vi i pro me tom na o ru `a wa
i voj ne opre me. Kao spoq no tr go vin ska fir ma,
bi la je za stup nik re no mi ra nih svet skih
kom pa ni ja ko je pro iz vo de so fi sti ci ra nu
elek tron sku i sli~ nu opre mu Ra cal
i Mar co ni. Sa ra |i va la je sa do ma }om voj nom
in du stri jom, mi ni star stvi ma od bra ne
i unu tra {wih po slo va, In sti tu tom za
bez bed nost, te mno gim ci vil nim
in sti tu ci ja ma ko je
su ne go va le i raz vi ja le pro iz vo de
spe ci jal ne na me ne. Ima tra di ci ju
i za vid no is ku stvo u pro me tu
sred sta va na o ru `a wa i voj ne opre me.
40
Na ^etvrtom me|unarodnom sajmu naoru`awa i vojne opreme
N Partner 2009 prvi put otkako se manifestacije organizu-
je u Beogradu, u~estvuje i Jugohemija, srpska firma koja na do-
ma}em i inostranom tr`i{tu posluje ve} pedeset i sedam go-
dina. Tim povodom, o delatnostima kompanije u oblasti
prometa kontrolisanom robom i proizvodima dvostruke namene za
potrebe Ministarstva odbrane i Ministarstva unutra{wih po-
slova Republike Srbije, Vojske Srbije, wihovih remontnih zavoda,
ustanova i agencija, konsalting za vojne, civilne i razvojne projek-
te, ali i izvozu specijalnih sredstava proizvedenih u srpskim i
fabrikama regiona, razgovarali smo sa Qubomirom Jovanovi-
}em, direktorom Sektora specijalnih programa.
Poznavaocima prometa robe u oblasti naoru`awa i voj-
ne opreme poznata je uloga Jugohemije. Delatnosti kom-
panije, me|utim, daleko su brojnije i raznovrsnije.
Ime Jugohemije nikada nije bilo previ{e eksponirano u
oblasti prometa proizvoda naoru`awa i vojne opreme, odnosno
robe specijalne namene, kako se to obi~no ka`e. Posledica toga
1. jun 2009.
 jeste da pojedine dr`avne institucije i pro-
izvo|a~i naoru`awa u Srbiji malo znaju o
aktivnostima kompanije u tom segmentu rada.
Partneri
Partner 2009 bi}e prilika da Ju-
gohemija prika`e vi{e proizvo|a~a
opreme namewene na{im korisnicima
naoru`awe ~uvenog FN Herstal iz Bel-
gije, opreme za protivpo`arnu za{titu,
diverzantske jedinice i ronioce firme
Interspiro iz [vedske, elktronske komu-
nikacione opreme za borbena vozila
proizvo|a~a Intracom iz Gr~ke, za{ti-
tne i balisti~ke opreme nema~ke grupa-
cije Mehler, za{titne opreme Firex-
press...
Pro jek ti
Jugohemija a. d. izvozi proizvo-
de srpske namenske industrije
oru`je i municiju raznih kalibara
u vi{e zemaqa sveta, a me|u wima
posebno mesto zauzima Izrael, zbog
zna~ajnih poslova kooperacije sa we-
govim firmama.
U proteklih desetak godina kori-
snicima u Srbiji ponudila je i ispo-
ru~ila robu brojnih firmi koje za-
stupa, u oblasti elektronike, visoke
tehnologije, ali i renomiranih pro-
izvo|a~a iz Nema~ke, [panije, Izra-
ela, Ju`ne Afrike, SAD, Rusije.
Tako|e realizuje i projekte koji
se odnose na remont i modernizaciju
vazduhoplova Vojske Srbije i na{e
policije.
a Ju go he mi je a. d.
I naziv Jugohemija ne upu}uje dovoqno na po-
uje slove u domenu odbrane izvoz i uvoz nao-
ru`awa i vojne opreme.
Jugohemija a. d. osnovana je 1952. godi-
ne i jedna je od retkih kompanija koje su pre-
`ivele turbulenciju prethodnih ratova na
na{em prostoru i raspad nekada velikog tr`i{ta. Do danas je osta-
la stabilna i uspe{no je poslovala u istim oblastima kao i na po-
~etku rada. Prvenstveno se bavila prometom robe u oblasti hemije,
o ~emu najboqe svedo~i weno ime, potom farmacije, odnosno opre-
me razli~ite namene.
Po~etkom novog milenijuma, Jugohemija je te`i{te rada usme-
rila na farmaciju, tako da je danas jedna od vode}ih veletrgovina
u prometu lekova i sanitetskih proizvoda. Iako je, izmenila
oblast osnovnog poslovawa, zadr`ala je naziv Jugo, iako je u me-
|uvremenu postao arhai~an. Smatramo da ime takvog ugleda nije
potrebno mewati.
Kompanija se bavila i prometom naoru`awa i vojne opreme.
Kao spoqnotrgovinska firma bila je zastupnik renomiranih svet-
skih kompanija koje proizvode sofisticiranu elektronsku i sli~nu
opremu Racal i Marconi, na primer. Jugohemija je sara|ivala sa do-
ma}om vojnom industrijom, ministarstvima odbrane i unutra{wih
poslova, Institutom za bezbednost, te mnogim civilnim institucija-
ma koje su negovale i razvijale proizvode specijalne namene. Ta sa-
radwa traje i danas, na obostrano zadovoqstvo. Re~ju, Jugohemija
ima tradiciju i zavidno iskustvo u prometu sredstava naoru`awa i
vojne opreme.
Ipak, prvi put izla`ete na sajmu naoru`awa i vojne opreme
Partner. Zbog ~ega niste ranije nastupali na toj smotri, bu-
du}i da imate {ta da poka`ete javnosti?
@elim da istaknem da je Jugohemija, kao ozbiqna kompanija,
nekoliko godina u vreme sukoba na prostoru biv{e SFRJ poslova-
la u toj oblasti, iskqu~ivo po{tuju}i tada va`e}e unutra{we i
spoqne propise. Oni su bili rigorozni kada je re~ o prometu nao-
ru`awa i vojne opreme, uz brojne zabrane. Me|utim, i u tom perio-
du je kompanija bila zna~ajan snabdeva~ na{e vojske i policije.
Izmenom zakonskih regulative i politi~ke klime od 2000. go-
dine, nakon {to su ukinute pojedine zabrane poslovawa sa na{om
zemqom, Jugohemija ponovo dobija priliku da srpskom tr`i{tu po-
nudi proizvode visoke tehnologije na{ih i inostranih partnera, te
da proizvode doma}e vojne industrije plasira u svetu. Istovremeno,
reorganizovana su i na{a ministarstva odbrane i unutra{wih po-
slova, do{li su mladi i obrazovani qudi koji mogu na vaqan na~in
prepoznati prednosti visoke tehnologije u sistemu odbrane i pot-
puno ravnopravno razgovarati sa partnerima u inostranstvu.
Proizvodwa se postepeno oporavqala, pribli`avala svet-
skim standardima, a raslo je i interesovawe partnera Jugohemije
za robu iz Srbije. Istovremeno, sazrevala je i odluka firmi sa
kojima sara|ujemo da javno prezentiraju svoje proizvode. Wih smo
i pozvali da zajedni~ki u~estvujemo na sajmu Partner 2009, {to je
ve}ina sa zadovoqstvom prihvatila. O~ekujemo da }e za dve godine
wihov broj biti znatno ve}i. Ove godine pojedini partneri, s obzi-
rom na ranije ugovorene obaveze nastupa na nekim od svetskih saj-
mova, nisu mogli da se uklope u termin na{eg Partnera.
[ta Jugohemija a. d. danas mo`e ponuditi doma}im i
inostranim partnerima?
Iako mo`da zvu~i kao fraza, Jugohemija, pre svega, ima
ogromno iskustvo u poslovawu, veoma visok nivo obrazovawa i pre-
danost kadra. Sektor specijalnih programa, uz podr{ku menaxmen-
ta kompanije, kreira mnogobrojne poslove za koje su zainteresova-
ni krajwi korisnici, ve} pomenuta ministarstva, ali i inostrani
kupci. Oni se iskqu~ivo odnose na sredstva specifi~ne namene
proizvedena u Srbiji.
Inostranim proizvo|a~ima elektronske opreme visoke tehno-
logije Jugohemija nudi saradwu za plasman robe krajwim korisni-
cima u Srbiji, pre svega kooperacijom sa doma}im firmama i in-
stitutima.
Jugohemija a. d. izvozi proizvode srpske namenske industrije
oru`je i municiju raznih kalibara u vi{e zemaqa sveta, a me|u
wima posebno mesto zauzima Izrael, zbog zna~ajnih poslova koope-
racije sa wegovim firmama.
U proteklih desetak godina korisnicima u Srbiji ponudila je i
isporu~ila robu brojnih firmi koje zastupa, u oblasti elektronike,
visoke tehnologije, ali i renomiranih proizvo|a~a iz Nema~ke,
[panije, Izraela, Ju`ne Afrike, SAD, Rusije.
Tako|e, Jugohemja a. d. realizuje i projekte koji se odnose
na remont i modernizaciju vazduhoplova Vojske Srbije i na{e
policije.
Partner 2009 bi}e prilika da Jugohemija prika`e vi{e pro-
izvo|a~a opreme namewene na{im korisnicima naoru`awe ~uve-
nog FN Herstal iz Belgije, opreme
za protivpo`arnu za{titu, di-
verzantske jedinice i ronioce
firme Interspiro iz vedske, el-
ktronske komunikacione opre-
me za borbena vozila proiz-
vo|a~a Intracom iz Gr~ke, za- Jugohemija a. d.
Sektor specijalnih programa
{titne i balisti~ke opreme
nema~ke grupacije Mehler, za- Resavska 29, Beograd, Srbija
{titne opreme Firexpress... Tel: ++381 11 3234 017
Vladimir PO^U^
Snimio Radovan POPOVI] Fax: ++381 11 3232 617
www.jugohemija.com
41
 Svet {ifara (3)

Pi{e
Milorad MARKAGI] Tajna crnih
kabineta
Uprkos masovnom rni kabineti nastali su jo{ u sredwem veku zbog prakti~nih razloga, jer su
dr`avne strukture bile prinu|ene da prate prepisku protivni~ke strane, a
kori{}ewu ra~unara,
sve dostupnijim tajnama
matematike i statistike,
sve jednostavnijoj borbi
protiv logaritama
C docnije i wen saobra}aj razli~itim sredstvima komunikacije. U sastav tih ka-
bineta raspore|ivano je vrhunski osposobqeno qudstvo iz oblasti kriptoa-
nalize, koje se hvatalo u ko{tac sa problemima prepoznavawa poruke, wenog
dekriptovawa, ili otkrivawa tajnog vida pisawa.
Nije postojala nijedna zna~ajnija dr`ava koja nije imala svoju slu`bu za pra-
}ewe rada inostrane diplomatije, ili vojske, a neretko i politi~kih protivnika u
sopstvenoj dr`avi. Wen zadatak je bio da probija protivnikove {ifre, koriste}i
i aritmeti~kih se pionirskim iskustvima, oskudnom literaturom i poznavawem nekih statisti~kih
obele`ja jezika.
zakonitosti, {ifrovawe
Belo mastilo
i de{ifrovawe ostaju Brojni su primeri sa~uvani u arhivama Engleske, Nema~ke, SAD, Rusije, Fran-
tajanstvene ve{tine cuske, Italije i mnogih drugih zemaqa, preko kojih se vidi da je dekriptovawe poru-
ka ~esto odlu~ivalo o toku i ishodu veoma va`nih doga|aja.
koje se i danas, Svoj vrhunac crni kabineti dosti`u u toku Prvog svetskog rata, kada primat u
kao i vekovima ranije, toj oblasti preuzimaju SAD i Engleska i posti`u o~aravaju}e rezultate u pra}ewu
po{tanske korespondencije i telegrafske prepiske neprijateqskih dr`ava. Qud-
obavqaju daleko od o~iju stvo u wima bilo je posebno birano i postavqano na veoma va`na mesta, kojima se
i u{iju javnosti maskiralo postojawe centara za dekriptovawe. Za podsticaj rada pripadnika tih

42 1. jun 2009.
slu`bi ulagana su ogromna finan-
sijska sredstva, naj~e{}e iz tajnih
fondova nekog od ministarstva ili
obave{tajnih slu`bi.
O zna~aju tih slu`bi govori i
podatak da evropskim crnim kabi-
netima nije bilo ispod ~asti da
probijaju kriptosisteme (kodove,
tablice i {ifre) ni tada mlade i
daleke nacije (SAD). Ve} krajem
18. veka Britanci su presretali
prepisku izme|u ameri~kog pred-
sednika i wegovih emisara u Evro-
pi. Deo tih presretnutih i dekrip-
tovanih poruka bio je pisan tada
popularno nazivanim belim ma-
stilom, odnosno tajnim nevidqi-
vim mastilom.
Nevidqivi vid tajnog pisawa
javqa se jo{ u doba starog Rima, ali
postoje neke pretpostavke da je taj
na~in prikrivawa poruke kori{}en
i u drugim starim civilizacijama. To
je, u stvari, na~in komunicirawa ko-
ri{}ewem tajnih mastila i drugih
materija koje ne ostavqaju trag na
nosiocu poruke (papirusu, pergamen-
tu, papiru...).
Pouzdano se mo`e tvrditi da je DE[IFROVAWE I DEKRIPTOVAWE Era ra~unara
taj vid tajnog sporazumevawa kori- U eri kompjuterizacije sveta,
{}en u sredwem veku, a punu prime- De{ifrovawe je pretvarawe {ifrata u otvoreni kada se informacije generi{u, pre-
nu i maksimalan proboj posti`e to- tekst kad je osobi kojoj je informacija namewena kqu~ po- nose i {tite naj~e{}e u digitalizo-
kom dva svetska rata. U svom delu znat. vanom obliku, otvorene su nove mo-
Magija prirode, veliki kriptolog Dekriptovawe je poku{aj pretvarawa {ifrata u gu}nosti za{tite, primenom tehnika
Porta prvi put javno navodi na~ine otvoreni tekst kad kqu~ nije poznat wega obavqaju osobe steganografije.
tajnog pisawa i otkrivawa tajnih kojima poruka nije namewena. Dekriptovawe ~ini sastav- Jedan vid takve tajne korespon-
mastila. ni deo kriptoanalize. dencije jeste i utiskivawe poruka u
Materije za tajna mastila bi- obi~ne multimedijalne sadr`aje
la su raznovrsne organske i neorganske strukture (limun, mleko, be- (sliku, skicu, tabelu, zvu~ni ili video-zapis).
li luk, qudski sekreti, soli kobalta, prah nekih metala ...). Poruka Kriptografske tehnike obezbe|uju sredstva koja osiguravaju
se pisala ili izme|u redova otvorenog pisma, ispod prostora za tajnost i integritet, kao i druga srodna svojstva za o~uvawe sigur-
markicu, na samoj koverti sa unutra{we strane, ili na nekom nosi- nosti informacija. S vremenom, komercijalne i civilne kripto-
ocu informacije koji je unapred dogovoren (u kwizi, re~niku , izme- grafske aplikacije su napredovale od aplikacija klasi~nih komuni-
|u novinskih redova...). Za otkrivawe sadr`aja od organskih mate- kacionih sistema, kao {to su kablovska telefonija, telegrafija,
rija bilo je dovoqno postaviti ga blizu izvora toplote, dok je za televizija i be`i~ne komunikacije, do modernih sistema za mobilnu
neorganske materije kori{}en niz posebnih reaktiva, pomo}u kojih be`i~nu telefoniju i razli~itih servisa na integrisanim komuni-
se sadr`aj izazivao ponekad u obliku trajne slike, ali veoma ~esto kacionim mre`ama (Internet), kao i aplikacija vezanih za elek-
i kratkotrajno, te su dekripteri tajni tekst morali najpre da foto- tronske medicinske datoteke, elektronsku razmenu podataka, elek-
grafi{u, ili prepi{u, za daqu upotrebu. tronsko bankarstvo i trgovinu, ukqu~uju}i takozvane smart (pamet-
U toku Prvog svetskog rata austrijski obave{tajni biro slao je ne) kartice i elektronski novac. To zaista ogromno podru~je, odno-
svojim obave{tajcima u okupiranim zemqama pisma pisana kobal- sno skoro kompletna aktivnost najzna~ajnijih svetskih tokova, nu`no
tovim hloridom, koji je ostajao nevidqiv dva do tri dana. Naravno zahteva pove}anu bezbednost informacija.
da je veliki broj tih poruka posle izvesnog vremena postajao vi- Na osnovu poznatih ~iwenica svi kriptosistemi se mogu pri-
dqiv, te je ~esto zavr{avao na pogre{noj strani. kazati jednom op{tom {emom {ifara.
Veliki rat je vreme pove}anih nadmetawa izme|u sila osovine
i savezni~kih obave{tajnih slu`bi u otkrivawu novih vidova tajnog [IFRA
pisawa, novih mastila i sredstava za wihovo otkrivawe. Veliki
broj vode}ih stru~waka hemijskih nauka radio je u posebnim labo-
ratorijama za proizvodwu i otkrivawe tajnih mastila. Koriste}i Klasi~na {ifra Rotor ma{ine Moderna {ifra
~iwenicu da svako pisawe mewa strukturu papira, savezni~ki nau~-
nici otkrili su i takozvani op{ti reagens. Kada se takav papir iz-
lo`i dejstvu jodove pare, ona se talo`i na dla~icama i poruka po- [ifra zamene [ifra pomerawa Tajni kqu~ Javni kqu~
staje vidqiva. Nemci su poku{ali da pariraju tom otkri}u: koristi- (supstitucije) (transpozicije)
li su neorganska jediwewa, hartiju potom ispirali destilovanom
vodom i temeqno je peglali.
Sa razvojem drugih, posebnih reaktiva (kvarcna lampa, gra- [ifra niza [ifra bloka
fit, pare amonijaka, joda...) umnogome je smawilo upotrebu tajnih
mastila.
[ema {ifara

43
 feqton
ALGORITAM RIJANDEL
U SAD je 2000. godine zavr{en konkurs, na kome je
od vi{e kandidata za AES (Advanced Encription Standard)
izabran belgijski algoritam Rijndael. Autori najboqe
ocewenog re{ewa su Joan Daemen i Vincent Rijmen. Ozbi-
qan nedostatak prethodnog standarda, algoritma DES, bi-
Originalna informacija je la je nedovoqna veli~ina kqu~a (svega 56 bita), {to je
poznata kao otvoreni tekst, a {i- omogu}ilo efektivno dekriptovawe (saznavawe kqu~a po-
frovani oblik kao {ifrovani tekst laze}i od ulaznog i izlaznog bloka).
ili {ifrat. [ifrovana poruka sa- Algoritam Rijndael ima promenqivu du`inu kqu~a
dr`i sve informacije iz otvorenog (128, 192 ili 256 bita), kao i promenqivu du`inu bloka
teksta, ali nije u obliku prepozna- (128,192 ili 256 bita) nezavisno od du`ine kqu~a. Osta-
tqivom za tre}e lice, ili ra~unar, le prednosti ovog algoritma su simetri~na i paralelna
bez primene odgovaraju}eg mehani- struktura, kao i pogodnost za realizaciju modernim pro-
zma za wegovo de{ifrovawe tre- cesorima, specijalizovanim hardverom ili u pametnim
ba da predstavqa nerazumqive i karticama (smart kartice karakteri{e mala memorija).
nasumi~ne znakove za sve kojima ni- Dosada{wi poku{aji kriptoanaliti~kih napada na ovaj
je namewena. algoritam ostali su bez rezultata.
Operacija {ifrovawa obi~no
zavisi od dodatne informacije, od-
nosno kqu~a. Procedura {ifro-
vawa varira u zavisnosti od iza-
branog i kori{}enog kqu~a, koji me-
wa detaqe algoritma. Po{to je bez
poznavawa kqu~a izuzetno te{ko, a
ponekad i skoro nemogu}e, dekrip-
tovati {ifrat u ~itqiv otvoreni
tekst, kqu~ mora da se izabere pre
{ifrovawa poruke.
Tajnost poruke se zasniva is-
kqu~ivo na tajnosti kqu~a. Nijedan
ozbiqan algoritam za kriptologi-
ju ne zasniva tajnost poruke na taj-
nosti ili nedostupnosti algorit-
ma. Naprotiv, svi algoritmi za
kriptografiju koji se danas upo-
trebqavaju su javni i veoma lako dostupni. To, naravno, ne zna~i kodirane poruke sa bitom kqu~a. Defini{imo jo{ operaciju hor za
da su i {ifrovane poruke lako dostupne. Da bi se do poruke do- proizvoqnu du`inu bita tj. bajtova i tada H, odnosno Y mo`emo sma-
{lo potrebno je, najpre, otkriti me|usobni odnos para kqu~ trati bajtom, re~ju, odnosno porukom. PRNG kodirawe koristi isti
{ifrat. Prema postupku nala`ewa para kqu~ {ifrat razliku- na~in, s tim {to, radi dobijawa kqu~a, koristi generator pseudo
jemo simetri~no i asimetri~no {ifrovawe. Ako je, poznavawem slu~ajnih brojeva.
{ifrata, jednostavno odrediti kqu~, tada ceo par mora biti taj- Pored o~iglednih nedostataka, kao {to je distribucija kqu-
na i radi se o simetri~nom algoritmu, tj. o kriptografiji tajnih ~a, poruke {ifrovane ovim metodama ~esto mogu biti provaqe-
kqu~eva. Ukoliko, znaju}i samo {ifrat, nemamo prakti~nog na~i- ne vrlo lako. Kod PRNG-a, dokle god se slu~ajni brojevi dobi-
na da odredimo kqu~, re~ je o asimetri~nom algoritmu, tj. o krip- jaju primenom bilo kog algoritma, oni mogu biti samo pseudoslu-
tologiji javnih kqu~eva. U ovom slu~aju samo treba obezbediti ~ajni i kao takvi postaju lak plen za sve one koji se bave razbi-
tajnost kqu~a. jawem {ifri.
Stoga se struktura rada na {ifrovawu, odnosno de{ifrova- Algoritam DES (Data Encryption Standard) naj~e{}i je algori-
wu, mo`e uslovno podeliti na tri celine, odnosno {ifrovawe taj- tam za kriptovawe na svetu. Dugo je DES bio sinonim za sigurno
nim kqu~em, {ifrovawe javnim kqu~em i kvantno {ifrovawe, koje, {ifrovawe. Uprkos naporima za kreirawe ma{ine za razbijawe
dodu{e, spada u simetri~no {ifrovawe, ali je metod generisawa DES - {ifrovanih poruka, taj algoritam je pre`iveo i u bankama
kqu~eva bitno druga~iji, pa se stoga, me|u kriptolozima, tretira kao i u javnim institucijama, naravno, u pro{irenoj verziji koju na-
posebna celina. zivamo tripl DES, ili trostruko {ifrovawe, gde se originalna
[ifrovawe tajnim kqu~em poruka {ifruje prvim kqu~em, zatim se DES-de{ifruje drugim
(koji je razli~it od prvog), a onda se ponovo {ifruje prvim kqu-
Simetri~no {ifrovawe, ili {ifrovawe tajnim kqu~em, pred-
~em. Tripl-DES mo`e biti na~iwen i sa tri razli~ita kqu~a, ume-
stavqa najprostiji vid kriptovawa informacija koga odlikuje veli-
sto sa dva, ali, u svakom slu~aju, prostor u koji kqu~ upada je
ka propusna mo} algoritma, {to zna~i da je slo`enost tih algorita-
ma niska i da se lako mogu rekonstruisati. ogroman 2112.
Pomenimo ovde HOR i PRNG (pseudo random number generator) Maja 1973. godine ameri~ka nacionalna uprava za standar-
kodirawe, kao najosnovnije simetri~ne algoritme, koji se zasnivaju de (NBS) izdala je obave{tewe u kojem tra`e propozicije za krip-
na svojstvu logi~ke operacije hor (ekskluzivno , ili) za koju va`i: tografske algoritme, radi za{tite podataka tokom prenosa i
H hor Y hor Y=H. skladi{tewa. Po~etkom avgusta 1974. godine IBM podnosi svog
Naime, mo`emo zamisliti da nam je H jedan bit originalne po- kandidata pod imenom Lucifer. Posle procewivawa algoritma,
ruke a Y jedan bit kqu~a. Tada (H hor Y)=Z prestavqa jedan bit {i- uz pomo} ameri~ke vladine ustanove zadu`ene za bezbednost, NBS
frata koji putuje javnim kanalima i koji neko mo`e prislu{kiva- je jula 1977. usvojio modifikaciju algoritma Lucifer i nazvao
ti, dok je Z hor Y originalni bit H koji se dobija horovawem bita ga DES.

44 1. jun 2009.

Najozbiqnija primedba se odnosila na veli~inu kqu~a (128
za Lucifera, 56 bita za DES), {to je, na kraju, omogu}ilo wego-
vo slamawe, odnosno razbijawe. Sredinom jula 1998. godine ob-
javqeno je da je 56-bitni kqu~ probijen za 56 sati. Aparat kojim
je to u~iweno nazvan je Deep Crack i sadr`ao je 27 plo~a sa po
64 ~ipa. Wime se uspe{no testiralo 90 biliona kqu~eva u se-
kundi.
Ve} je spomenuto da je DES blokovski {ifrat, odnosno da {i-
fruje blokove od 64 bita i daje blokove od po 64 bita {ifrata. Du-
`ina kqu~a je 56 bita. Osnovni elemenat DES-a je runda, koja pred-
stavqa kompoziciju dve transformacije (smene i permutacije) teksta,
odre|ene kqu~em. DES ima 16 rundi i istu kombinaciju transfor-
macija primewuje na tekst 16 puta. Nakon po~etne permutacije, blok
se razdvaja na levu i desnu polovinu, du`ine po 32 bita. Postoji
ukupno 16 identi~nih rundi u kojima se koristi funkcija koja je ozna-
~ena kao funkcija za kombinovawe podataka sa kqu~em. Posle 16.
runde leva i desna polovina se objediwuju, pa zavr{na permutacija
zakqu~uje obradu bloka.
Po~etna permutacija, koja preme{ta bite u okviru ulaznog blo-
ka, zadaje se gotovom tabelom. Prvi korak u transformisawu 64-
bitnog kqu~a jeste izbacivawe svakog osmog bita. Izostavqeni bi-
tovi se koriste za proveru ispravnosti unesenog kqu~a. Zatim se
56-bitni kqu~ deli na dve 28-bitne polovine, koje se cikli~ki po-
meraju ulevo za jednu ili dve pozicije, zavisno od rednog broja run-
de kao {to je ilustrovano u tabeli:
Pored samog algoritma DES, standardizovani su i wegovi na-
~ini kori{}ewa. Osnovni je u podeli teksta koji se {ifruje na blo-
kove od po 64 bita , {ifrovane istim kqu~em. Nedostatak ovog na-
~ina {ifrovawa je u tome {to }e, ako se u otvorenom tekstu pojave
dva ista bloka, i wihovi {ifrati biti potpuno isti. Da bi se to iz-
beglo, predlo`eni su neki drugi na~ini kori{}ewa, ali i novi al-
goritam.
Slabosti sistema
Jedna od slabosti sistema {ifrovawa tajnim kqu~evima, od-
nosno simetri~no {ifrovawe je {to se tajnost i autenti~nost poru-
ke zasnivaju na autenti~nosti kqu~a, {to pokazuje da su sistemi bez-
bedniji, ukoliko se kqu~ generi{e {to slu~ajnije.
Postoji i {ifrovawe tzv. slu~ajnom {ifrom, me|utim ona je
isto kao i HOR metoda, savr{eno bezbedna jedino u slu~aju kada je
kqu~, du`ine poruke, potpuno slu~ajno izgenerisan i kori{}en samo
jednom.
Problem koji se ovde javqa jeste distribucija kqu~a od po{i-
qaoca do primaoca, jer oni mogu biti udaqeni jedan od drugog.
S pove}awem wihove razdaqine pove}ava se i mogu}nost razbijawa
kqu~a, ili wegovog otkrivawa. Uza to, ako po{iqalac poruke `eli
da komunicira sa vi{e primalaca, mora da obezbedi razli~it kqu~
za svakog primaoca, {to uslo`wava ceo postupak.
Re{ewe ovih problema je prona|eno u vidu sistema {ifrova-
wa javnim kqu~em (asimetri~ni {ifarski sistem) u kome svaki kori-
snik u enkripciji koristi dva kqu~a. Jedan kqu~ je javni i mo`e da se
slobodno publikuje, dok je drugi tajni i dostupan je samo wegovom
vlasniku. Iako razli~iti, kqu~evi su povezani odre|enim tran-
sformacijama. Poznavawe jednog kqu~a i algoritma transformaci-
je ne omogu}ava dobijawe drugog kqu~a.
Najbitnije je da tajni kqu~ u celom postupku komunikacije nigde
ne treba slati jer ne postoji potreba da bilo ko, sem wegovog vla-
snika, bude upoznat s wim.
Najpoznatiji primer asimetri~nog {ifarskog sistema je ta-
kozvani RSA, objavqen je 1978. godine. Ime je dobio po svojim
pronalaza~ima (Rivest, Shamir i Adleman). Wegova sigurnost za-
sniva se na slo`enosti faktorizacije velikih brojeva. Smatra se
da je odre|ivawe originalne poruke na osnovu {ifrata i kqu~a
za {ifrovawe ekvivalentno faktorizaciji proizvoda dva velika
prosta broja.
U pore|ewu sa simetri~nim algoritmima, asimetri~ni su zna-
~ajno sporiji, dakle propusna mo} im nije velika, pa se uglavnom ko-
riste za {ifrovawe kra}ih poruka, dok im je osnovna prakti~na
primena u generisawu efikasnih potpisa i upravqawu kqu~evima.
Tako|e, mo`e se uo~iti da je du`ina kqu~a kod asimetri~nog algo-
ritma znatno ve}a nego kod simetri~nog, ali je prednost u tome {to
se samo privatni kqu~ mora dr`ati u tajnosti.
(Kraj)
45
 Obave{tewe
Obave{tavaju se stambeni interesenti da govorni
automat (tel. 011/3201-715, vojni broj 23-715) do da-

qweg ne}e biti u funkciji zbog tehni~kog kvara. Predu-
zete su mere da se u saradwi sa proizvo|a~em opreme

SAGA Beograd, govorni automat dovede u funkciju.

Jubilej 22. klase Vazduhoplovne

podoficirske {kole veze

Biv{i pitomci 22. klase Vazduhoplovne podoficirske {kole
veze i tehni~ke slu`be grane veze obele`ili su 23. maja u Kraqevu
40 godina od zavr{etka {kolovawa. Proslavi je prisustvovalo 49
oficira i podoficira u penziji iz Srbije, Makedonije, Hrvatske,
Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.
Vazduhoplovna {kola radila je od 17. februara 1947, a u sep-
tembru 1973. pripojena je {koli u Rajlovcu. Od 25 generacija koje je
{kolovala, 22. klasa bila je jedna od najboqih. R. D.

-
-

...
, 14
: 013/ 344 - 321, 063/ 370 - 138
: 013/ 345 - 930

V E R SK I P RAZ N I C I
1-15. jun
Pravoslavni
2. jun Prepodobni Stefan Piperski
3. jun Sveti car Konstantin i carica
Jelena; prepodobna Jelena
De~anska
4. jun Sveti mu~enik Jovan Vladimir,
knez Srpski
6. jun Zadu{nice
7. jun Silazak Svetog Duha apostola
pedesetnica trojice
8. jun Duhovni ponedeqak
9. jun Duhovni utorak
15. jun Erazmo Ohridski (po~etak posta)
Rimokatoli~ki
7. jun Presveto trojstvo
11. jun Tijelovo
SVETI CAR
KONSTANTIN
I CARICA JELENA
Odmah po
dolasku na pre-
sto, imao je
Car Konstantin
tri velika ne-
prijateqa: ti-
ranina Mak-
sencija u Rimu,
Skite na Duna-
vu i Vizantiju.
Pred borbu sa
Mak sen ci jem,
po predawu, na
nebu mu se uka-
zao sjajan krst
kao znak pobe-
de. On je naredio da se iskuje veliki krst koji je
no{en pred vojskom, a borbu je okon~ao svojom
velikom pobedom. Odmah potom Konstantin je iz-
dao znameniti Elikt u Milanu 313. godine kojim je
prestao progon hri{}ana.
Posle pobede nad Vizantijom, sagradio je
veliki prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Kon-
stantinopoqem. Kada se car te{ko razboleo, ja-
vili su mu se apostoli Petar i Pavle i savetova-
li da ga episkop Silvester krsti. Posle toga,
stra{na bolest nestala je sa wegovog tela.
Kada je u crkvi nastao razdor zbog jeretika
Arija, Konstantin je sazvao Prvi vaseqenski sa-
bor u Nikeji 325. godine. Taj Sabor je osudio je-
res i utvrdio pravoslavqe.
Sveta Jelena, Careva majka, radila je mno-
go za veru Hristovu, a kada je bila u Jerusalimu
prona{la je ^asni Krst Gospodwi i sazidala cr-
kvu Vaskrsewa na Golgoti, a potom i mnoge druge
crkve na Svetoj Zemqi. U svojoj 80. godini umrla je
ova sveta `ena. Bilo je to 327. godine. Car Kon-
stantin je po`iveo jo{ deset godina iza svoje maj-
ke. Umro je u gradu Nikomedija 337. godine, a sa-
hrawen je u crkvi Svetih apostola u Carigradu.
vremeplov
DOGODILO SE...
1. jun 1913. }a za kneza. Ve-
lika narodna
Sklopqen Ugovor izme|u Srbije i
Gr~ke za rat protiv Bugarske. skup{tina u Top-
~ideru, pod pri-
2. jun 1955. tiskom vojske i
ministra vojnog,
nije birala kne-
za ve} je utvrdi-
la da je Milan Obrenovi} jedini na-
slednik prestola.
10. jun 1999.
Generalni sekretar Natoa Havijer
Solana saop{tio je da prestaje bom-
bardovawe Savezne Republike Jugo-
slavije. Predsednik SRJ Slobodan
Milo{evi} je izjavio da je tokom
Jugoslovenski i sovjetski lider Josip agresije Natoa poginulo 462 pripad-
Broz Tito i Nikita Hru{~ov potpisa- nika Vojske Jugoslavije i 114 polica-
li Beogradsku deklaraciju, kojom su jaca. Pokazali smo da imamo nepo-
normalizovani odnosi Jugoslavije i bedivu vojsku i siguran sam, najboqu
vojsku na svetu, rekao je on i nagla-
SSSR, naru{eni rezolucijom In-
formbiroa iz 1948. sio da je zemqa odbrawena i da je sa-
~uvan wen suverenitet i teritorijal-
5. jun 1917. ni integritet.
Pred Vojnim sudom u Solunu izre~ena
13. jun 1878.
je presuda oficirima u okviru tzv.
Solunskog procesa. Pukovnik Dragu-
tin Dimitrijevi} Apis, major Qubo-
mir Vulovi} i dobrovoqac Rade Ma-
lobabi} streqani su u blizini Solu-
na 26. juna 1917, dok su {est ofici-
ra, jedan civil i jedan dobrovoqac
osu|eni na vremenske kazne zatvora.
Po~eo sa radom Berlinski kongres na
6. jun 1944. kome je Kne`evina Srbija dobila te-
ritorijalno uve}awe i postala me|u-
narodno priznata dr`ava. Predstav-
nik Srbije na kongresu bio je Jovan
Risti}. On je u toku trajawa kongresa
imao nekoliko diplomatskih susreta,
ali nije u~estvovao u wegovom radu
jer vazalne dr`ave nisu imale pravo
u~e{}a.
15. jun 1982.
Iskrcavawem savezni~kih snaga u
Normandiji po~eo najve}i pomorski
desant u Drugom svetskom ratu.
9. jun 1922.
Formiran Centar vojnomedicinskih
ustanova Beograd. U Vojsci Srbije
ovaj datum obele`ava se kao Dan
Centra.
Argentinske snage, koje su poku{ale
10. jun 1868. da okupiraju Foklandska ostrva u ju-
Ubijen knez Mihailo. Dan nakon we- `nom Atlantiku, predale su se Bri-
govog ubistva, ministar vojni Mili- tancima. Time je okon~an rat u kojem
voje Blaznavac izdao je naredbu voj- je na obema stranama poginulo oko
sci o priznavawu Milana Obrenovi- hiqadu qudi.
Pripremio Miqan MILKI]
47
Letwa sportska prvenstva
General{tab
Vojske Srbije
Na letwem sportskom prvenstvu
General{taba Vojske Srbije nadmeta-
le su se ~etiri ekipe ekipe Jedan i
Dva ~inili su pripadnici Uprava Ge-
neral{taba, ekipu Tri pripadnici
Garde, a za ekipu ^etiri nastupili su
pripadnici Uprave vojne policije.
Pobednik u sveukupnom plasmanu
bila je ekipa Tri, koju su ~inili pri-
padnici Garde, drugo mesto zauzela je
ekipa ^etiri, a tre}e ekipa Dva. Pri-
znawa najboqe plasiranim ekipama i
pojedincima uru~io je na~elnik Upra-
ve za telekomunikacije i informatiku
G[ VS general-major Radivoj Vuko-
bradovi}.
Tokom prvenstva, sportisti iz
General{taba i jedinica neposred-
no pot~iwenih General{tabu odme-
rili su snage u vojnom vi{eboju,
streqa{tvu, orijentiringu, xudou,
atletici, odbojci i malom fudbalu.
Najvi{e uspeha u vojnom vi{eboju
imala je ekipa Tri, iz koje je do{ao
i najuspe{niji pojedinac u toj disci-
plini, kapetan Marko Marjanovi}.
Gardisti su trijumfovali i u atleti-
ci i malom fudbalu, dok je u odbojci
pobedila ekipa Jedan.
Ekipa ^etiri o~ekivano je ostvarila
najboqe rezultate u streqa{tvu. Wen
48
~lan major Dejan Miliki} bio je prvi
u ga|awu iz automatske pu{ke, dok je u
ga|awu iz pi{toqa najvi{e bodova
osvojio ~lan ekipe ^etiri stariji
vodnik Vukota \uki}. Na ovogodi-
{wem sportskom prvenstvu prvi put je
organizovano i takmi~ewe u ga|awu iz
pi{toqa za `ene, a najpreciznija je
bila stariji vodnik Nata{a Jovano-
vi} iz Garde. U uspehe ekipe ^etiri
ubrajaju se i prvo mesto u orijenti-
ringu, koje je pripalo potporu~niku
Vuka{inu Mijailovi}u, i pobeda sta-
rijeg vodnika prve klase Bojana Bran-
de u xudou.
B. K.
Vazduhoplovstvo
i PVO
Najboqi sportisti ViPVO oku-
pili su se na sportskom prvenstvu u
Kragujevcu. Doma}in je bio 310. sa-
mohodni raketni divizion PVO iz sa-
stava 250. raketne brigade PVO.
Plavci, podeqeni u ~etiri ekipe,
takmi~ili su se u vojnom vi{eboju,
streqa{tvu, atletici , orijentirin-
gu, fudbalu i odbojci.
Ukupni pobednik je ekipa Bawi-
ca I, koju su ~inili pripadnici 250.
raketne brigade PVO. Druga je bila
ekipa pro{logodi{weg pobednika, 98.
avijacijske baze. Odbojka{ki tim 98.
avijacijske baze ostavio je odli~an utisak,
a me|u pojedincima istakli su se kapetan
Dejan Popovi} u orijentiringu, stariji vod-
nik Dalibor Jovanovi} u streqa{tvu i voj-
nik Dragan Bukvi}, koji se takmi~io u neko-
liko disciplina. U pobedni~koj ekipi isti~u
da je uspeh plod dobre selekcije takmi~ara
i kvalitetnih priprema za {to su najzaslu-
`niji major Ivica Vuli} i profesor Pre-
drag Lekani}.
D. @.
Komanda
za obuku
U Prvom centru za obuku, u sombor-
skoj kasarni Aerodrom, odr`ano je Dru-
go sportsko prvenstvo Komande za obuku
koje je otvorio zamenik komandanta Ko-
mande za obuku brigadni general Miodrag
Vukmirovi}.
Preko 500 sportista iz 11 takmi~ar-
skih ekipa: Gorwi Milanovac, Sombor,
Pan~evo, Jakovo, Vaqevo, Zaje~ar, Kru{e-
vac-1, Kru{evac-2, Leskovac, Po`arevac
i Batajnica, u pet takmi~arskih dana stavi-
lo je na probu svoju snagu, izdr`qivost i
ume{nost, bore}i se u sedam zahtevnih
sportskih disciplina streqa{tvu, ori-
jentiringu, vojnom vi{eboju, atletici, od-
bojci, malom fudbalu i xudou.
Sportisti su se nadmetali na vi{e
lokacija, od Fru{ke gore gde se takmi~i-
lo u orijentiringu, do sportskih objekata
1. jun 2009.
u somborskoj kasarni i gradovima Sombo-
ru, Apatinu i Vrbasu. Nakon petodnevnih
sportskih borbi i sumirawa ostvarenih
rezultata, na pobedni~ko postoqe u stre-
qa{tvu se ispred ekipa Sombora i Vaqe-
va popela ekipa Po`arevca, u orijenti-
ringu su najboqu fizi~ku pripremqenost
i obu~enost pokazali takmi~ari ekipe
Gorweg Milanovca, dok su na atletskim
stazama dominirali atleti~ari iz ekipe
Batajnice.
U pojedina~nom plasmanu najzahtevni-
je discipline, vojnom vi{eboju, najvi{e bo-
dova sakupio je poru~nik Dubravko Mari}
iz ekipe doma}ina, iza koga su sledili pot-
poru~nik Sr|an \uri} (Kru{evac-2) i voj-
nik Ogwen Kuki} iz ekipe Pan~eva. U ukup-
nom plasmanu vojnog vi{eboja prvo mesto
osvojila je ekipa Sombora, drugo Kru{e-
vac-1 i tre}e Pan~evo.
Odbojka{i iz ekipe Pan~eva bili su
najboqe uigrani, pa su u trci za prvo me-
sto eliminisali sve protivnike, dok se
na pobedni~ko postoqe u malom fudbalu
popela ekipa Sombora. Velika borba se
vodila i na parteru, na kome su xudisti
iz ekipe Vaqeva, ispred ekipa Jakova i
Sombora, ipak imali najvi{e uspeha i
sportske sre}e i zaslu`eno osvojili pr-
vo mesto.
Za sveukupnog pobednika Drugog sport-
skog prvenstva Komande za obuku progla{e-
na je, po drugi put za redom, ekipa doma}i-
na Prvog centra iz Sombora, ~ijem je pred-
stavniku komandant Komande za obuku gene-
ral-major Aleksandar @ivkovi} predao
pobedni~ki pehar. Drugo mesto u sveukup-
nom plasmanu izborila je ekipa Kru{evac-
1, a tre}e ekipa Pan~eva.
B. M. P.
^etiri prva mesta na polumaratonima
u Hrvatskoj za atleti~are iz Srbije
Memorijalna jedrili~arska
regata Zoran Radosavqevi}
Pod pokroviteq-
stvom Grada Beograda,
23. i 24. maja na U{}u
i Adi Ciganliji odr-
`ana je 11. memorijal-
na jedrili~arska re-
gata Zoran Radosa-
vqevi}. Regata je po-
sve}ena jedrili~aru i
pilotu lovcu elitne
127. eskadrile Ratnog
vazduhoplovstva Voj-
ske Jugoslavije, koji je,
brane}i vazdu{ni pro-
stor na{e zemqe, po-
ginuo 26. marta 1999.
godine.
U klasi M-550 i
krsta{, svoje jedri-
li~arsko ume}e pokazale su posade 24 plo- Od pro{le godine, Zokijeva regata
vila, dok je na regati za klasu optimist do predstavqa najve}u jedrili~arsku mani-
14 godina u~estvovalo 41 plovilo. festaciju na na{im rekama. Na beograd-
U klasi krsta{, prvi na ciq stigao skom delu regate 2008. godine u~estvova-
je brod Akademac, kojim je upravqao po- lo je 26 posada sa preko 80 takmi~ara u
ru~nik korvete Jovan Krivokapi}, dok je u
klasama M-550 i krsta{ i 40 najmla|ih
klasi M-550, najuspe{niji bio brod Po- takmi~ara u klasi optimist. S obzirom
vetarac sa kormilarom Brankom Vidovi- na zna~aj takmi~ewa, manifestacija je
}em. Van konkurencije nagradu za prvo me-
svrstana u doga|aje od zna~aja za Grad Be-
sto osvojio je brod [quka sa kormila-
ograd.
rom Svetislavom [o{ki}em.
Memorijalna jedrili~arska regata Pored organizatora regate, Udru`e-
Zoran Radosavqevi} prvi put je odr`ana wa Regata Zoran Radosavqevi}, Jedri-
u Herceg Novom, 13. septembra 1999. godi- li~arskog saveza Srbije i Sekretarijata
ne. Regata se tradicionalno odr`ava prvog za omladinu i sport Grada Beograda, zna-
vikenda u septembru u Boki Kotorskoj, u Cr- ~ajnu pomo} u organizaciji pru`ila je
noj Gori, a od maja 2007. godine deo regate Vojska Srbije.
organizuje se i u Beogradu. M. IVANOVI]
Atleti~ari Vojske Srbije uspe{no su pred-
stavqali Srbiju na polumaratonima odr`anim u
Hrvatskoj, osvojiv{i prva mesta u mu{koj i `en-
skoj kategoriji. Vojnik Mariana Luki} i stariji
vodnik Goran ^egar iz Vojne akademije nastupili
su na polumaratonu povodom Dana Evrope u Za-
grebu i tradicionalnom polumaratonu u Slavon-
skom Brodu.
Na oba takmi~ewa u~estvovalo je oko 100
takmi~ara iz 10 zemaqa, {to uspeh ~ini jo{ ve-
}im.
Polumaratonsku stazu u Slavonskom Brodu,
Goran je tr~ao u {tafeti sa takmi~arem Zdrav-
kom Mi{ovi}em iz Apatina. Oni su ubedqivo po-
bedili predstavnike 12 {tafeta sa preko osam
minuta prednosti, dok je Mariana Luki}, u izu-
zetno jakoj konkurenciji, uspela da pobedi pred-
stavnice Slovenije i Ma|arske.
49
 [AH

IZABRANA PARTIJA nomiran i igra tre}i potez koji to i KOMBINACIJA

potvr|uje. Taj lovac je prerano kre-
BESKOMPROMISAN nuo u akciju i do{ao na polo`aj sa Blekbern Cukertort, 1881.
BORAC kojeg lako mo`e biti oteran. Crni
A. Kovalov Ilin~i} bi imao jednaku igru i posle 3...Sf6
Beograd, 1998. 4. De2 Sc6 5. c3 Lg4.
1. e4 c5 2. Sf3 d6 3. Lc4 e6 4. 0-0 Sf6 5. Te1 Le7 6. c3 0-0
Ovogodi{wi prvak Jugoslavije 7. Lb3 b5
Zlatko Ilin~i} (ne treba ni na- Ovde se igralo 7..b6, pa ovo pred-
gla{avati da je re~ o velemajstoru) stavqa novost.
beskompromisan je borac, koji uvek 8. d4 cd4 9. cd4 Lb7 10. Lc2 b4! 11.
igra na pobedu. Iako {kolovan Sbd2 Dc7 12. e5 de5 13. de5 Sfd7!
igra~, ne dr`i mnogo do sitnih sla- 14. Se4 Tc8 15. Ld3 Se5 16. Lf4
bosti u svojoj poziciji, kao {to su Ilin~i} nije komentarisao pro-
usamqeni, udvojeni ili vise}i tivnikovu `rtvu pe{aka, {to je malo Beli: Kg1, Dd1, Ta1, Te1, Ld3, Lf4,
~udno, jer je to jedan od onih prelom- Se4, Sf3, a2, b2, f2, g2, h2
pe{aci. On igra na napad, na kom- Crni: Kg8, Dc7, Ta8, Tc8, Lb7, Le7,
binaciju. Wegov protivnik nije re- nih trenutaka u partiji.
Sb8, Se5, a7, b4, e6, f7, g7, h7 Beli: Ke2, Se3, g4
16...Sf3 Crni: Kf4, g6
ZANIMQIVOSTI Nametalo se 16... Sbd7, za koji je Crni na potezu.
Ilin~i} naveo op{iran komentar,
UMRO ZA TABLOM ~iji je zakqu~ak da bi crni jedva 1. Kg3, 2. Kd1, Kf3! 3. Kd2 Kf2!
Ivan ^etvrti Vasiqevi~ (1530 1584), car od 1533. do 1547. godi- imao jednaku igru. 4. Kd3 Kf3 5. Kd4 Kf4 6. Kd5 Ke3 7.
ne, sa atributom imenom Grozni, potomak je na{ih Jak{i}a po `enskoj 17. Df3 Dd7 18. Tad1 Ld5 19. Dh5 Ke5 Kf3 8. Kf6 Kg4 9. Kg6
liniji. Bio je okrutan prema bojarima, ali i prema svom sinu, koga je g6 20. Dh6 Sc6 21. Lb5 f6 22. Te3 Me|utim, kad bi na potezu bio be-
ubio u besu. Ali je na dvor dovodio u~ewake, umetnike i zanatlije, {to je, Tf8 23. Lc6 li, on bi dobio ovako: 1. Kf2! g5
razume se, bilo korisno za napredak dru{tva. Ovo je gre{ka posle koje partija (1...Ke4 2. Sg2) 2. Ke2 Ke4 3. Kd2
[ah je u Rusiju dopro verovatno iz Vizantije. Cara je op~inila ta mi- ne}e dugo trajati. Trebalo je 23. Lc4 Kf4 4. Kd3 Kf3 5. Kd4 Kf4 6. Kd5!
saona igra do te mere da je, kako se tvrdi, ~ak i umro za {ahovskom ta- Tad8 24. Th3 Tf7 25. Thd3 Lf8, ali
blom. Ne raspola`emo, na`alost, detaqima. U kwi`evnosti je wegov lik bi crni i tu bio za nijansu boqi. Pripremio
obradio li~no L. N. Tolstoj, a u muzici @. Bize. 23...Dc6 24. Sg5 fg5 25. Th3 Tf7 Rade MILOSAVQEVI]
26. Le5 Le4 27. f3 Dc2 0:1 majstor Fide

T
UKR[TENE RE^I

RE[EWE IZ PRO[LOG BROJA - VODORAVNO: pesimist, smernica,

{ib, laureati, reagensi, Lio, nakratko, vodenica, iznad, rana lipa,
ilativ, praribe, anakolut, Mijo, artritis, daniti se, ar,. SD, kirasi-
ri, inostran, Aida, arijevac, Perovi}, stanit, papata~i, amidi, vina-
rina, erotizam, Lir, glosator, vikarije, moa, {e{iri}i, Amundsen.
A
B
R
O X [
V
S

Pripremio @arko \OKI]

VODORAVNO: USPRAVNO:
17. Pustiti pupoqke, 18. Sopstveni, 19. Luka u holandiji, 20. Stanovnica 1. Lanci, okovi, 2. Tkanine, 3. Uzvik negodovawa, 4. Prili~no tanak,
Q

laosa, 21. Srebrni nov~i}, 23. Gigavoltamper (skr.), 24. Koja se odnosi na
S
Tatare, 25. Osobina onog koji ima rep, 26. Plamen, ogaw, 27. Pristalice
i pobornici arijanizma, 28. Vrsta leka, acetisal, 29. Ime naroda (gr~.),
5. Uzvik za terawe `ivine, 6. Majstor za sve (fig.), 7. Rusko mu{ko ime,

N
Inarko, 8. Mu{ko ime, 9. Ameri~ki filmski glumac, Arman, 10. Svojeru~-
A
no (skr.), 11. Vrsta sinteti~ke tkanine, 12. Mesto u Turskoj, 13. Nametati
S
A
30. Vrsta minerala, 31. Nadimak biv{eg peva~a Vladimir Sav~i}, 32. Sta-
A se, 14. Dirigent i muzi~ki pedagog, Milena, 15. U kosom pravcu, 16. Ime
K

novnici Makarske, 33. Vrsta slatkovodne ribe, 34. Upi{ite: l, n, 35. Tre- glumice Tarner, 18. Koje je u opasnom stawu, 19. Stanovnice Atike, 20. Me-
}i i drugi vokal, 36. Lutala~ki, skitala~ki, 37. Rakija za~iwena anisom, ra~i snage elektri~ne struje, 21. Onaj koji pali kandila, 22. Nakaza, ru-
O

39. Mesto u italiji, 40. Vrsta ve{ta~kog |ubriva, 41. Kavkaski narod, goba, 24. @ensko ime, 25. Italijanski scenarist, ]ezare, 27. Veza jeze-
42. Deo jednog zajma , 43. Veliki kotar, 44. Srdit, qut, 45. Najju`nije fili- ra Iri i reke Hadson, 28. Stanovnice Iraka, 30. Op{ta anestezija (med.),
pinsko ostrvo, 46. Borci u areni (lat.), 47. Oznaka za Ontario, 48. Crna
w
groznica (med.), 49. Ton male frekvencije, 50. Ameri~ka profesionalna

G
ko{arka{ka liga, 51. Poznata pe}ina u [paniji, 52. Snabdevawe sve`im
vazduhom (lat.).
R M
31. Biv{i tip trgova~kog broda u Mediteranu, 32. Ameri~ki pisac, Maks,

L
33. Zapaqewa sluzoko`e (med.), 34. Zvona za podvodne radove, 36. @ensko
ime 37. Ime biv{e glumice Papas, 38. Unutra{wi (lat.), 40. Duhovita
pri~a, dosetka, 41. Ameri~ka astronauti~ka organizacija, 43. Alfaanti-
tripsin (skr.), 44. Grad u libanu, 46. Simbol americijuma, 47. Obrazov-
\
R

ni centar (skr.).

50 1. jun 2009.
 NOVINSKI CENTAR popu
st
Bra}e Jugovi}a 19

preporu~uje
50%
kapitalno izdawe
Veliku enciklopediju

MANASTIRI
SRBIJE
mr Slobodana Mileusni}a

{tampanu u suizdava{tvu sa
Pravoslavnom re~i
iz Novog Sada

Dvotomna, bogato ilustrovana enciklopedija pisana uporedo na srpskom i engleskom jeziku,

na 1040 strana, sa vi{e od hiqadu fotografija u boji , predstavqa 253 manastira podignutih
u prethodnom milenijumu na tlu Srbije.
Delo od izuzetnog zna~aja za kulturnu i duhovnu ba{tinu srpskog naroda.

NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd tel: 011/3241-009,

telefaks: 011/3241-363; `iro-ra~un: 840-49849-58

NARUXBENICA
Naru~ujem ..................... primeraka kwige: MANASTIRI SRBIJE

po ukupnoj ceni od ................................. dinara.

Kwige sa popustom od 50% mo`ete nabaviti
kod izdava~a, Bra}e Jugovi}a 19, Beograd,
i u kwi`ari NC ODBRANA u Beogradu
(Vase ^arapi}a 22-24).
Kwige mo`ete kupiti i na kredit,
na pet rata - ~ekovima sa odlo`enim
Kwige }u platiti (zaokru`iti broj): 1) odjednom (pla}awe unapred)
2) na kredit u .................. mese~nih rata (najvi{e 5)
po .................... dinara, uz overenu administrativnu zabranu.
Kod pla}awa unapred uz naruxbenicu poslati dokaz o uplati celokupnog iznosa
uve}anog za po{tarinu u iznosu 300 dinara. Kupci na kredit dostavqaju
administrativnu zabranu (obarazac se dobija od NC ODBRANA")
overenu u Vojnoj po{ti ili preduze}u u kome su zaposleni.
Reklamacije u slu~aju neuru~ivawa kwiga primamo u roku od 30 dana.
Kupac..........................................................................................................................
(ime, o~evo ime, prezime)
Mati~ni broj gra|ana ...................................... Broj li~ne karte ........................
izdate u MUP ........................................
Ulica i broj ..............................................................................................................
Mesto i broj po{te ............................................................ Telefon ....................
Datum ......................................... Potpis naru~ioca

pla}awem ili re{ewem Imenovani je stalno zaposlen u ..........................................................................

(naziv VP ili preduze}a)
o administrativnoj zabrani.
Ulica i broj .............................................................................................................
telefon ............................. Mesto i broj po{te ...................................................
Cena: 7.290,00 dinara MP Overa ovla{}enog lica

Ostavite svojima u nasle|e kapitalno delo

o kulturnom i duhovnom blagu srpskog naroda
PRODAVNICA VOJNA KWIGA

magazin "Odbrana"
vojnostru~ni ~asopisi
"Novi glasnik", "Vojno delo" i
"Vojnotehni~ki glasnik"
kwige u izdawu Novinskog centra
"Odbrana", "Vojnoizdava~kog zavoda"
audio kursevi stranih jezika
izdawa na kompakt-diskovima
posteri, geografske karte i planovi
makete tenkova, aviona i brodova
replike naoru`awa i vojne opreme
sabqe i bode`i
pribor za boravak u prirodi
baterijske lampe, busole i dr.
vojna obu}a i ode}a
majice i ka~keti, privesci, zna~ke,
futrole za olovke i vizitkarte,
perorezi, hemijske olovke i upaqa~i
sa oznakama Vojske Srbije
suveniri sa nacionalnim simbolima

U BEOGRADU
Ulica Vase ^arapi}a 22
Tel/faks 011 21 84 925
Radno vreme od 8 do 21 ~asova
subotom od 8 do 16 ~asova
S p e c i j a l n i p r i l o g

ARSENAL
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009

PARTNER 2009
^etvrti me|unarodni sajam
naoru`awa i vojne opreme Partner
2009, u organizaciji Beogradskog
sajma i Jugoimporta SDPR,
a pod pokroviteqstvom Ministarstva
odbrane Republike Srbije, odr`ava se
od 2. do 5. juna 2009. godine na
Beogradskom sajmu. Kao na prethodnim
manifestacijama, i na ovoj bi}e
predstavqene tehnolo{ke i proizvodne
mogu}nosti odbrambene industrije
Srbije, savremena nau~na dostignu}a
i tehnolo{ka re{ewa i ponude stranih
proizvo|a~a naoru`awa i vojne
opreme. Sem toga, bi}e omogu}eno
ugovarawe kupoprodaje naoru`awa
i vojne opreme, uspostavqawe
industrijske i poslovne kooperacije,
te razmena nau~nih, stru~nih
i poslovnih informacija.
Izlaga~ki program Sajma obuhvata
pe{adijsko i artiqerijsko naoru`awe,
borbena i neborbena vozila, oklopna
vozila i tenkove, sredstva elektronskog
izvi|awa i osmatrawa,
optoelektronike, telekomunikacija
i radio veza, C4I sisteme, zatim
radarsko-ra~unarska, in`iwerijska
i sredstva za protivoklopnu borbu,
za{titna i intendantska sredstva,
vojnu logistiku, opremu i naoru`awe
za vozila, vazduhoplove i plovila,
diverzantsku opremu i opremu
VOJNOTEHNI^KI
za protivteroristi~ka dejstva,
te municiju i mine.
INSTITUT
V
U~estvuje vi{e od 70 izlaga~a.
Jugoimport SDPR nastupi}e kao ojnotehni~ki institut (VTI) prva je i Sistem za
integrator vode}ih srpskih fabrika najve}a vojna nau~noistra`iva~ka zvukometrijsko
odbrambene industrije, a {est ustanova u Srbiji koja se bavi is- izvi|awe
dr`avnih preduze}a iz te grupacije tra`ivawem, razvojem novih i mo-
dernizacijom postoje}ih sredstava naoru-
posebno }e predstaviti vlastiti `awa i vojne opreme (NVO). Nau~noistra-
proizvodni asortiman. Svoje `iva~ka delatnost obuhvata veliki broj
mogu}nosti prikazuju i instituti, razvojnih istra`ivawa, koja se realizuju
tehni~ko-remontni zavodi, obrazovne, u vi{e od 28 laboratorija, od kojih su ne-
zdravstvene i ostale institucije ke jedinstvene u zemqi, a neke prevazila-
sistema odbrane, zatim doma}i ze nacionalne potrebe i imaju me|unarod-
proizvo|a~i NVO, trgovinske firme ni zna~aj. U Vojnotehni~kom institutu raz-
iz oblasti naoru`awa, te zna~ajni vijeno je oko 75 odsto sredstava NVO, ko-
inostrani partneri. jima je trenutno opremqena Vojska Srbije,
i oko 90 odsto proizvoda na{e odbrambe-
Pored izlo`benog, Sajam ne industrije.
ukqu~uje i prate}i stru~ni program Na Partneru 2009 bi}e izlo`en pro-
u organizaciji Ministarstva odbrane totip aviona lasta-95 (nakon zavr{enih
Republike Srbije i Jugoimporta letnih i razvojnih ispitivawa). Posebno }e
SDPR, te komercijalne biti predstavqeni podsistemi te letelice
prezentacije u~esnika. kao {to su sistem padobrana za zaustavqa-

2 1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
30
Prvi put na sajmu
izlo`e se mini
bespilotna letilica

Avion lasta-95

we autorotacije, sistem za se~ewe kabinskog

stakla, oja~ano krilo naoru`ane verzije
aviona i ure|aj za merewe otklona komand-
nih povr{ina.
O tome kako su protekla prva letna is-
pitivawa tog aviona govori}e diplomirani
in`ewer Vojislav Devi}, a bi}e prikazan i
promotivni film.
Prvi put na sajmu izlo`e se i mini
bespilotna letilica (takti~ke namene) i to
zmaj letelice sa ugra|enom prate}om opre-
mom i mogu}no{}u demonstracije wenog ra-
da, i zmaj letelice rastavqen na sastavne
celine.
Novina je i samohodna haubica 122
mm SORA, koja je modernizovana varijan-
ta haubice 122 mm D-30, ugra|ene na mo-
difikovanu osnovu terenskog vozila FAP
2026 (6h6). Bi}e prikazan funkcionalni
model.
U VTI je razvijen i snajperski metak
12,7 mm. Na sajmu }e biti predstavqeni
uzorci iz prototipske partije te municije
(koja se trenutno nalazi u fazi zavr{nih is-
pitivawa u Tehni~kom opitnom centru).
Atraktivni eksponati su maqutka sa
novim bojnim glavama, probni komad rakete
vazduhzemqa grom-B sa TV glavom za samo-
navo|ewe i laserski vo|ena bomba LVB
Maqutka
sa novim
bojnim
glavama
Snajperski
metak 12,7 mm
-250F klase 250 kg sa fugasnim dejstvom na
ciqu, koja se samonavodi na laserom ozra-
~en ciq.
Novina je i funkcionalni model siste-
ma za zvukometrijsko izvi|awe, namewen za
locirawe i identifikaciju razli~itih oru-
|a, oru`ja i vazduhoplovnih platformi.
Prototip kompleta streli{ne opreme
sa radio upravqawem KORS, koji }e biti
izlo`en na sajmu, namewen je za opremawe
Raketa vazduhzemqa grom-B sa TV glavom
za samonavo|ewe
streli{ta i drugih objekata na kojima se
sprovodi obuka u ga|awu iz streqa~kog nao-
ru`awa.
Na {tandu VTI nalazi}e se i univer-
zalni modem koji slu`i za prenos ra~unar-
skih podataka VOJ. Koristi za rad iz zgrada,
skloni{ta ili kabina na vozilu.
Funkcionalni model vozila autoci-
sterne za dekontaminaciju ACD-M78 sa
ugra|enim ure|ajem za dekontaminaciju SA-
NIJET C.921 tako|e }e biti promovisan na
ovogodi{wem Partneru. Realizovan je po
idejnom re{ewu Vojnotehni~kog instituta,
ugradwom ure|aja za dekontaminaciju SANI-
JET C.921 na autocisternu ACD-M78, na vo-
zilu TAM 150 T11.
Ure|aj za dekontaminaciju SANIJET
C.921 usvojen je u naoru`awe Vojske Srbije
i ide u red modernijih sredstava za dekon-
taminaciju koja se nalaze u naoru`awu ar-
mija zemaqa u okru`ewu.

3
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
JUGOIMPORT
SDPR
U
godini u kojoj obele`avaju {est dece-
nija poslovawa, u Jugoimportu SD-
PR sa ponosom isti~u da je u toku re-
alizacija drugog po vrednosti pojedi-
na~nog robnog ugovora u istoriji preduze}a,
koji im obezbe|uje da ostvare najboqi po-
slovni rezultat u posledwih 18 godina, od
raspada SFRJ. Zahvaquju}i uspe{noj rea-
lizaciji svoje marketin{ko-razvojne stra-
tegije i intenzivnoj saradwi sa osnovnim
strate{kim partnerima srpskom odbram-
benom industrijom i ustanovama i institu-
cijama Ministarstva odbrane Republike
Srbije, preduze}e je upravo ove godine do-
stiglo lidersku poziciju na listi najve}ih
srpskih izvoznika u prva tri meseca 2009.
godine.
4 1. jun 2009.
Danas je Jugoimport SDPR javno
preduze}e u dr`avnom vlasni{tvu Republi-
ke Srbije, koje posluje u saglasnosti sa svo-
je tri osnovne misije: integratora nastupa
srpskog odbrambeno-industrijskog komplek-
sa na svetskom tr`i{tu naoru`awa i vojne
opreme; razvoja i proizvodwe slo`enih
borbenih sistema u ulozi sistem integrato-
ra, i misije uvoznika slo`enih borbenih si-
stema za potrebe Ministarstva odbrane Re-
publike Srbije.
Na me|unarodnoj izlo`bi Partner
2009. nastupaju, pre svega, u saglasnosti sa
svoje prve dve navedene osnovne poslovne
misije.
Partner se od 2005. odr`ava svake
druge godine i u ovom trenutku ima izra`en
nacionalni karakter, sa tendencijom da po-
stane i regionalna manifestacija, pre sve-
ga na bazi pokrivawa zemaqa regiona biv-
{e Jugoslavije, odnosno zapadnog Balkana,
budu}i da na teritoriji tih zemaqa jo{ nije
ustanovqena nijedna druga nacionalna iz-
lo`ba NVO.
Nacionalni karakter izlo`be isti~u
dva osnovna pokazateqa integrisana po-
nuda proizvo|a~a NVO srpske odbrambene
industrije i nagla{eno prisustvo inostra-
nih kompanija koje imaju prvenstveni ciq
da odabrani deo svoje ponude, na osnovu
rezultata istra`ivawa srpskog tr`i{ta,
namenski usmere, pre svega, prema poten-
cijalnim korisnicima iz sastava Vojske
Srbije i MUP-a Republike Srbije i jedi-
nicama MUP-a.
Jugoimport SDPR nastupa, saglasno
uobi~ajenoj praksi sa do sada realizovanih
izlo`bi, kao integrator nastupa odbrambe-
ne industrije Republike Srbije, s tim {to
svaki od wihovih suizlaga~a ima status u~e-
snika na izlo`bi.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
Osim {est preduze}a sa ve}inskim
dr`avnim kapitalom (Zastava Oru`je,
Kru{ik, Sloboda, Milan Blagojevi} Lu~a-
ni, Prva iskra i Prvi partizan), na {tan-
du Jugoimporta SDPR prisutni su i pred-
stavnici preduze}a ~iji su pojedini kapa-
citeti (tehnolo{ke celine) ili organiza-
cione celine u tehnolo{kom i/ili organi-
zacionom smislu orijentisani prema pro-
izvodwi sredstava NVO, sredstava dvo-
struke namene (vazduhoplovi, vozila), od-
nosno komponenata, sistema i podsistema
namewenih ugradwi u proizvode odbram-
bene industrije. To su Prva petoletka, UT-
VA, Teleoptik-@iroskopi, EI-Opek, San-
dra corpico, Gepard, EDEPRO, Elektronski
fakultet Ni{, Senzor Infiz, IRITEL,
BELOP, INSA a. d., Zastava-Kamioni, Va-
trosprem.
Sa druge strane Ministarstvo odbra-
ne RS, kao pokroviteq izlo`be, na svom sa-
jamskom prostoru integri{e nastup ustano-
va i remontnih zavoda Vojske Srbije, a to
su pre svega VTI, TOC, tehni~ki remontni
zavodi Kragujevac i ^a~ak i VTRZ Moma
Stanojlovi} iz Batajnice, te nekoliko pred-
uze}a neposredno ukqu~enih u realizaciju
nekih razvojnih projekta. Takav koncept po-
dele prinadle`nosti izme|u Jugoimporta
SDPR i Ministarstva odbrane ustanovqen
je od po~etka odr`avawa Partnera i u su-
Prisustvo na svetskim izlo`bama naoru`awa
Jugoimport SDPR je
ustanovio strategiju prisu-
stva na dve globalne izlo`be
EUROSATORY (Pariz) i
DSEI (London). Tako|e, izla-
`e i na regionalno-global-
noj izlo`bi IDEX (Abu Dabi
UAE), zatim na regionalnim
izlo`bama DSA (Malezija),
DEFEXPO (Indija), LAAD
(Brazil), SOFEX (Jordan), a
povremeno prisustvuje na iz-
lo`bama DEFENCE ASIA (Taj-
land) i ASIAN AEROSPACE
AND DEFENCE (Singapur).
Od ove godine izla`e prvi
put na izlo`bi SITDEF koja se
odr`ava u Peruu.
{tini se ne{to razlikuje od koncepta na-
stupa Jugoimporta na stranim izlo`bama.
Tamo Jugoimport SDPR nastupa ne samo
kao integrator odbrambene industrije Sr-
bije ve} i kao zastupnik tih instituta i re-
montnih zavoda.
Navedeni dualizam bi}e na Partne-
ru 2009. prevazi|en fizi~kim rasporedom
konfiguracijom, oblikom i orijentacijom
sajamskog ambijenta i eksponata na sajam-
skom prostoru MO i Jugoimporta SDPR.
To je posebno zna~ajno kad se ima u vidu kon-
tinuitet u procesima razvoja i proizvodwe
sistema NVO, te wihovog remonta, moder-
nizacije i modifikacije, tako da bi sva
sredstva iz proizvodnih i razvojnih progra-
ma srpske odbrambene industrije uslovno
trebalo svrstati u jednu organizacionu ce-
linu odbrambeni industrijski kompleks
Republike Srbije.
Na do sada odr`anim izlo`bama
Partner zabele`eno je relativno ograni-
~eno prisustvo vode}ih proizvo|a~a slo`e-
nih i visokosofisticiranih sistema NVO
iz visokorazvijenih zemaqa, sa izuzetkom
veoma zapa`enog nastupa italijanske grupa-
cije FINMECANICA na izlo`bi Partner
2005, te relativno skromnijeg nastupa
francuskog giganta THALES.
Na ovogodi{wem sajmu NVO u~estvuje
ne{to ve}i broj zna~ajnih svetskih proizvo-
30
|a~a NVO, ukqu~uju}i izraelski ELBIT, koji
slovi za doajena u elektronici i informa-
cionim tehnologijama u odbrani, ECI Tele-
kom, francuski gigant THALES, poqska gru-
pacija odbrambene industrije BUMAR, i
druge.
Izostanak svetskih giganata u razvoju
i proizvodwi NVO, ~ije je u~e{}e na ve}im
me|unarodnim izlo`bama NVO veoma zapa-
`eno, jednostavno se mo`e objasniti jo{ re-
lativno niskim planiranim ulagawima VS u
nabavku visokosofisticiranih podsistema
i sredstava NVO, a i slo`enih sistema na-
oru`awa iz inostranstva. Posledwih godi-
na u~iweni su pomaci na tom planu, te se po-
lako odvajaju zna~ajnija materijalna sred-
stva, {to }e znatno doprineti ve}em odzivu
svetskih proizvo|a~a NVO.
Tu se mo`e jo{ jednom naglasiti i ulo-
ga Jugoimporta SDPR kao sistem-integra-
tora, koja podrazumeva i integraciju nekih
vitalnih visokosofisticiranih podsiste-
ma proizvedenih u halama vode}ih svetskih
proizvo|a~a u slo`ene sisteme NVO iz
projekata razvoja i proizvodwe preduze-
}a, u kojoj je ostvarena saradwa sa vode-
}im svetskim proizvo|a~ima, ali i tre}a
navedena misija preduze}a uvoznika slo-
`enih borbenih sistema za potrebe Mini-
starstva odbrane Republike Srbije. U obe
ove poslovne misije Jugoimporta SDPR
5
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009

ostvareni su do sada zna~ajni pomaci ka

Projekti razvoja i proizvodwe intenzivirawu saradwe sa vode}im svet-
skim proizvo|a~ima.
Jugoimport SDPR prikazuje na izlo`bi Partner 2009 najzna~ajnije i aktuelne U Jugoimportu o~ekuju da }e uporedo sa
projekte razvoja i proizvodwe NVO: oklopno borbeno vozilo lazar, samohodnu top-hau- razvojem takvih oblika saradwe izlo`ba
bicu nora-B/52 155 mm, modernizovanu haubice 105 mm M-56/33 i M2A1, vi{enamenski Partner prerasti u istinski zna~ajnu regio-
raketni sistem velikog dometa ALAS, komandno-informacioni sistem za OMJ, artiqe- nalnu smotru naoru`awa i vojne opreme na
riju i pe{adiju BMS, univerzalnu optoelektronsku multisenzorsku stanicu (TOMS), prostoru zapadnog Balkana.
oru`nu stanicu sa mitraqezom 12,7 mm, podvesni kontejner sa mitraqezom 12,7 mm za Jugoimort SDPR }e na ovogodi{woj
helikopter Mi-8/17, avion lasta-95, podvesni kontejner sa topom 20 mm za helikopter izlo`bi, kao i do sada, imati dobru priliku
Mi-8/17, izvi|a~ko-borbeno vozilo kurjak, sa podi`u}om optoelektronskom platformom za visokointegrisanu, kvalitetnu i detaqnu
i oru`nom stanicom sa mitraqezom 12,7 mm, te{ki mitraqez sa integrisanim optoelek- prezentaciju na{ih ukupnih tehnolo{kih po-
tronskim SUV-om, sa balisti~kim ra~unarom ugra|enim na vratima helikoptera, top 20 tencijala u oblasti odbrambenih tehnologi-
mm sa integrisanim optoelektronskim SUV-om sa balisti~kim ra~unarom, namewen ugrad- ja, svim potencijalnim inopartnerima, ukqu-
wi na helikoptere, plovne objekte i vozila, artiqerijski SUV, ru~ne baca~e granata ~uju}i naravno i zvani~ne delegacije oru`a-
RBG07 i BGJ 40, samohodni hibridni PVO sistem (artiqerijsko-raketni), laserski mera~ nih snaga, te {iri krug komercijalnih pose-
daqine. tilaca, me|u kojima je uvek prisutan i zna~a-
Bi}e prikazan i Projekat vojnika za 21. vek, koji obuhvata razvoj uniforme, bali- jan broj dugogodi{wih partnera Jugoimporta
sti~kog borbenog prsluka, {lema, podsistema naoru`awa na bazi pu{aka M77 ABX, kali- SDPR.
bra 7,62 mm Nato i i M21 kalibra 5,56 h 45 mm, i ni{ansko-ra~unarsko-komunikacioni Jugoimport SDPR nastupa na {tandu
podsistem, koji obuhvata dnevni ni{an sa TV kamerom, no}ni ni{an, refleksni ni{an, povr{ine od 500 do 650 kvadratnih metara
laserski daqinomer, pokaziva~ monitor na {lemu, ra~unar sa softverom pe{adijskog
unutra{weg prostora, dok je znatno ve}i
KIS-a, komunikacione setove
prostor na otvorenom rezervisan za prikaz
sredstava krupne tehnike, a to je znatno ve-
}i izlo`beni prostor u odnosu na onaj na
izlo`bama NVO u inostranstvu.
Srpska odbrambena industrija, kao
osnovni strate{ki partner Jugoimporta
SDPR, prestavi}e, u vidu pojedina~nih za-
okru`enih izlo`benih celina, sa sopstve-
nim vizuelnim identitetom za svakog izla-
ga~a posebno, svoje najnovije proizvode iz
razvojnih i proizvodnih programa, ukqu~u-
ju}i i grafi~ke i multimedijalne prezenta-
cije.
Uvek treba imati u vidu i zna~ajnu ulo-
gu takve izlo`be za budu}nost srpske od-
brambene industrije, te sistema odbrane u
celini, u smislu edukacije i popularizacije
odbrambenih tehnologija me|u mladima, po-
sebno {kolskom i studentskom populacijom,
te u {iroj javnosti. Upravo je ta {ira jav-
nost, po iskustvu sa do sada odr`anih izlo-
`bi, pokazala veliko zanimawe i entuzija-
zam za proizvode srpske odbrambene indu-
strije.
Kada se govori o potencijalnom pro-
{irewu sadr`aja Partnera, mo`e se po-
menuti raspolo`iva poligonska infra-
struktura u okru`ewu. To su pre svega
objekti Tehni~kog opitnog centra u Kumo-
dra`u i Nikincima, te streli{te u Bubaw
Potoku, prostor koji predstavqa solidnu
osnovu za izgradwu savremenih namenskih
kapaciteta za izvo|ewe kvalitetnih funk-
cionalnih demonstracija, pre svega pokre-
tqivosti borbenih i neborbenih vozila i
demonstraciju bojnih ga|awa raznih siste-
ma naoru`awa, po~ev{i od pe{adijskog
naoru`awa, protivoklopnih raketnih si-
stema, do sistema artiqerije. Uvo|ewem
tih demonstracija u program manifestaci-
je znatno bi se pove}ao kvalitet i sadr`aj
kompletne izlo`be.

6 1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
TEHNI^KI
R E MO N T I
ZA VOD
^A^ A K
Vi{e od 82 godine TRZ ^a~ak uspe{no
sara|uje sa Vojskom na poslovima remonta,
modernizacije, modifikacije i odr`avawa
sredstava KoV, tehni~ke pomo}i i obuke kadra.
Osnovna delatnost te ustanove jeste
odr`avawe sredstava borbene tehnike i
specijalnih sredstava KoV, ukqu~uju}i i od-
govaraju}e pripadaju}e sisteme, agregate i
ure|aje. Zavod proizvodi i rezervne delo-
ve, specijalne alate, pribor i specijalne
nadgradwe vozila. Sem toga, pru`a usluge
ma{inske i termi~ke obrade, regeneracije
delova, opravke i verifikaciju mernih
sredstava, a i tehni~kog pregleda radio i
radio-relejnih stanica i odr`avawe anten-
skih sistema. Tako|e, u toj ustanovi obavqa-
ju se i poslovi in`eweringa na projektova-
wu i opremawu objekata za odr`avawe sred-
stava KoV-a. U TRZ-u se izvodi konverzija i
modifikacija sredstava Kopnene vojske.
Od septembra 2007. imaju sertifiko-
van sistem menaxmenta kvalitetom prema
standardima SRPS ISO 9001:2001 i SNO
9000/05.
Iz wihovog proizvodnog programa iz-
dvajamo izradu rezervnih delova za remont
borbenih i neborbenih vozila, a{ov~i} kao
li~nu opremu vojnika, lova~ki karabin sa
vojni~kim ni{anom, digitalni endoskop, ure-
|aj za rektifikaciju naoru`awa i drugo.
TEH N I ^ K I
REMONT N I
ZA VOD
K RA GUJ E VAC
Pod ovim nazivom Tehni~ki remontni
zavod Kragujevac postoji od 1950. godine,
iako su mu koreni dubqi. To je specijalizo-
vana, savremeno opremqena vojna ustanova
sa visoko razvijenom
tehnologijom remonta
i proizvodwe munici-
je, municijskih eleme-
nata i drugih ubojnih
sredstava, koja ima
potpuno zaokru`en
sistem odr`avawa
ubojnih sredstava
od ispitivawa i pra-
}ewa stawa do gene-
ralnog remonta, po-
~ev{i od municije za
li~no naoru`awe,
preko artiqerijske
municije, svih kali-
bara, i mina svih vrsta, do nevo|enih rake-
ta za vi{ecevne lansere.
Kontrolnim ispitivawem i ispitiva-
wem hemijske stabilnosti baruta, u Zavodu
se nadzire kvalitet uskladi{tenih ubojnih
sredstava i na osnovu dobijenih rezultata
predla`e i realizuje sva tri nivoa wihovog
odr`avawa.
Kragujeva~ki remonteri izra|uju i
remontuju drvnu ambala`u za ubojna sred-
stva i saniraju mesta masovnih eksplozija
ra{~i{}avaju i uni{tavaju opasna uboj-
na sredstva.
U Zavodu se izra|uju alati i ure|aji za
odr`avawe ubojnih sredstava, kompletnih
tehnolo{kih linija, obavqa prenos tehno-
logija i pru`a stru~na pomo} i nadzor. Ujed-
no, pru`aju usluge prevoza i skladi{tewa
ubojnih sredstava. U toj ustanovi projekto-
vani su i izra|eni pokretna municijska ra-
dionica za odr`avawe klasi~ne municije
PMR M85 i in`ewerijski komplet za mini-
rawe i razminirawe KMR-3, a u saradwi sa
VTI izra|ena je jedinica generatora gasa
155 mm HE ERFB-BB.
Standard kvaliteta JUS ISO
9001:2001 i SNO 9010:2005 uveden je
2005. godine i sertifikovan sistem menax-
menta kvalitetom (QMS).
30
VAZDU HO PLO V N I
Z A VOD
MO M A STA N OJLO V I ]
Tradicija ovog remontnog zavoda je du-
ga i povezana je sa osnivawem aeroplanske
radionice na Krfu 1916. godine. Spektar
delatnosti kojom se danas bavi {irok je i
obuhvata remont, proizvodwu i usluge.
Vazduhoplovni zavod Moma Stanojlo-
vi} remontuje nadzvu~ne letelice MiG-21
i MiG 29, mlazne avione supergaleb, ga-
leb i orao, transportne avione (An-26,
An-2), klipni avion utva-75, lake helikop-
tere gazela i Mi-2, transportni helikop-
ter Mi-8. Zavod je osposobqen i za sve vr-
ste remonta klipnih, turbo-elisnih i tur-
bo-vratilnih pogonskih grupa OTO i dizel
motora. Motori i reduktori za sve tipove
aviona i helikoptera ispituju se, nakon
opravke, na ispitnim stanicama, gde se do-
bijeni rezultati najpre verifikuju i nakon
toga ugra|uju na vazduhoplove. Kao motori,
tako se i svi agregati i sklopovi vazduho-
plova proveravaju, remontuju i ispituju.
Ovaj delikatan posao obavqa se u specija-
lizovanim odeqewima uz pomo} visoko-
stru~nog kadra i pomo}u savremenih ure-
|aja, od kojih je veliki broj proizvod stru~-
waka Zavoda.
Pored remonta vazduhoplova, helikop-
tera, motora i protivvazduhoplovnih sred-
stava, Zavod remontuje i sva ostala vazdu-
hoplovnotehni~ka i tehni~ka materijalna
sredstva za vazduhoplovstvo i protivvazdu-
{nu odbranu, kao {to su sredstva za opslu-
`ivawe vazduhoplova, protivpo`arna sred-
stva, cisterne za gorivo, transporteri,
elektrocentrale i elektroagregati, elek-
tropokreta~i, sredstva raketne tehnike, ze-
maqska navigaciona sredstva...
7
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
Remont vazduhoplova podr`an je sofi-
sticiranim kompjuterskim programima, po-
mo}u kojih stru~waci Zavoda, u konstruktor-
skim i tehnolo{kim biroima vrlo brzo i
precizno konstrui{u potrebne delove.
U oblasti proizvodwe, kao podr{ke re-
montu, izra|uju gumeno-tehni~ku robu od gume
ili kombinacije materijala
guma-metal, a u okviru ma-
{inske obrade izra|uju re-
zervne delove od metala i
drugih materijala. Zavod
ima mogu}nost da proizvodi
delove i sklopove od kom-
pozitnog materijala, ali i
da izra|uje alate za obli-
kovawe delova od akrilnog
stakla i polikarbonata.
Osim za potrebe VS,
Moma radi i za civilni
sektor u zemqi i svetu. U
toj ustanovi izvodi se spe-
cijalisti~ka obuka i doo-
buka kadra u vazduhoplov-
no-tehni~ka zanimawa, vr-
{i transfer tehnologije u
oblasti vazduhoplovne in-
dustrije i drugo.
Kompanija Orao sa sedi{tem u Bije-
qini, Republika Srpska (BiH), jeste proiz-
vodno-uslu`na ustanova koja postoji od
1944. godine. Rade za vojno i civilno va-
zduhoplovstvo. Obavqaju remont i ispiti-
vawe turbomlaznih motora, proizvodwu,
KOM PA N I JA O RAO monta`u i testirawe turbomlaznih motora
i drugih sklopova i delova u oblasti vazdu-
hoplovstva i ma{inske industrije. Dizajni-
raju i proizvode opremu za testirawe, te
specijalne alate.
U okviru kompanije radi i Metrolo{ka
laboratorija, ovla{}ena od nadle`nih in-
stitucija za metrologiju elektri~nih i nee-
lektri~nih veli~ina.
U Orlu se uspe{no remontuju slede}i
turbo-mlazni motori: dozvu~ni viper (22-6,
531, 632-41, 632-46, 633-41), nadzvu~ni
(MM) 95 (R13-300), R25-300, 88-2c(RD33), ga-
sne turbine tipa ALLISON 501-KA, 501-KB,
PROTEUS 15M/529.
Pored remonta turbo-mlaznih motora,
bave se projektovawem i opremawem re-
montnih kapaciteta i izradom know-how do-
kumentacije.

O savremenim materijalima koji se Od niza metoda ispitivawa koje su

koriste u proizvodwi sredstava za za{titu stru~waci Tehni~kog opitnog centra ustano-
TEHNI^KI tela prisutnima }e govoriti major dr Ra- vili, izabran je model radi prezentacije me-
OPITNI dovan Karkali} i kapetan Predrag Stoji- rewa obrtnog momenta, to jest snage na vra-
CENTAR savqevi}. O razvoju metoda i aplikacionog tilu beskontaktnim putem. Kompetentnost
softvera u domenu ispitivawa sistema Tehni~kog opitnog centra, pored ostalog, po-
upravqawa vatrom izlagawe su pripremi- tvr|ena je ste~enim sertifikatima o akredi-
Tehni~ki opitni centar je savremena li autori major Slobodan Mati}, vojni slu- taciji kod Akreditacionog tela Srbije i do-
vojna nau~noistra`iva~ka ustanova Gene- `benici Zoran Erdeqanin i Dejan Firulo- bijenim ovla{}ewima kod nadle`nih insti-
ral{taba Vojske Srbije nadle`na za ispi- vi}, a o ispitivawu raketnog naoru`awa tucija Republike Srbije. Tehni~ki opitni
tivawe i ocewivawe kvaliteta sredstava govori}e Qubomir Mati} i Svetlana Ra- centar }e na Sajmu prikazati celokupni obim
naoru`awa i vojne opreme i metrolo{kog dinovi}-Pa{trakuqi}. iz va`e}ih akreditacija i ovla{}ewa.
obezbe|ewa sistema odbrane.
Za potrebe ispitivawa i etalonira-
wa Centar je razvio 25 laboratorija i je-
dan poligon Nikinci, a poseduje i odgova-
raju}i visokostru~ni kadar.
Koncepcija ovogodi{weg nastupa Teh-
ni~kog opitnog centra na sajmu naoru`awa
i vojne opreme Partner 2009 zasniva se
na promovisawu kadrovskih potencijala,
opreme i metoda ispitivawa prikazanih
putem izabranog filmskog, video i prezen-
tacionog materijala.
U okviru stru~nog prate}eg programa
pripremqene su odre|ene teme koje }e iz-
lagati na sajmu. O metodologiji ispitiva-
wa savremenih telekomunikacionih sred-
stava govori}e autori kapetani Mi}a Pa-
vlovi} i Du{ko Pijev~evi}, i vojni slu`be-
nik Milica \okovi}. Sektor metrologije,
kao akreditovane metrolo{ke laborato-
rije prema SRPS ISO/IEC 17025, predstavi-
}e major Predrag Rakowac i kapetan Ivica
Milanovi}.

8 1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
P R V A I S K RA
N A M E N S KA
P RO I Z VOD WA A . D .
Kompanija Prva iskra Namenska pro-
izvodwa a. d. Bari~, osnovana je 1939. go-
dine pod okriqem fabrike VISTAD iz Va-
qeva, koja se bavila proizvodwom naoru-
`awa i municije (na ~ijim osnovama je po-
dignut dana{wi vaqevski Kru{ik), kada je
otvoren pogon za proizvodwu eksploziva.
Nalazi se nadomak Beograda i predstavqa
jedino preduze}e doma}e odbrambene indu-
strije koje se bavi razvojem, proizvodwom,
regeneracijom i marketingom, vojnih i indu-
strijskih (komercijalnih) eksploziva. Wiho-
vi proizvodi nameweni su granama privrede
koje koriste eksplozive kao {to su rudar-
stvo, industrija nafte i gasa, industrija za
preradu metala, putna industrija, te proiz-
vo|a~ima minsko-eksplozivnih sredstava i
privrednih eksploziva.
U ovoj kompaniji je sedamdesetih godi-
na pro{log veka zapo~et intenzivan tran-
sfer znawa, koji je obuhvatao obuku stranog
kadra razli~itog profila (po~ev{i od teh-
nologa anga`ovanih na razvoju i laborato-
rijskoj kontroli, preko pogonskih in`ewe-
ra, sve do izvr{ilaca koji neposredno u~e-
stvuju u proizvodwi eksploziva) i isporuku
originalnih tehnologija za proizvodwu eks-
ploziva (prvenstveno TNT), {to je i danas
aktuelno.
Pro{iruju}i svoj asortiman proizvoda
i usluga Kompanija Prva iskra Namenska
proizvodwa a. d. zapo~ela je, u saradwi sa
TRZ Kragujevac, a pod pokroviteqstvom agen-
cije NAMSA (koja je sastavni deo Natoa), re-
alizaciju projekta uni{tavawa zaostalih
protivpe{adijskih i protivtenkovskih mina,
pri ~emu se eksploziv dobijen tom prilikom
daqe koristi prvenstveno u civilne svrhe.
Procesu delaboracije, odnosno demilita-
rizacije municije, pored navedenih mina,
podlo`ni su i artiqerijski projektili raz-
li~itih kalibara, minobaca~ke mine, a i
avionske bombe.
ZASTA VA O RU@ J E
Zastava Oru`je, na{a
najstarija fabrika oru`ja koja
postoji od 1853. godine. U svom
proizvodnom programu ima
kompletan asortiman lova~kog,
sportskog i oru`ja za li~nu od-
branu, ~ime se mo`e pohvaliti
retko koja fabrika u svetu. Sa
wenih proizvodnih linija izla-
ze i oru`ja i oru|a namewena
potrebama redovnog sastava
Vojske Srbije i specijalnih je-
dinica MUP. Zahvaquju}i tra-
diciji i dokazanom kvalitetu,
kragujeva~ko oru`je prisutno je
na svim kontinentima sveta.
U saradwi sa Vojnotehni~-
kim institutom ili samostalno,
stru~waci te fabrike osvojili
su konstrukciju poluautomatske
pu{ke i familiju automatskog
oru`ja Zastava (FAZ), nekoli-
30
ko generacija snajperskih pu{aka (M69,
M76, M91, M93) i konstrukciju dalekomet-
ne 12,7 mm AMR pu{ke. Osvojena je i proiz-
vodwa nove generacije doma}ih automata
(M92), automatskog baca~a granata M93, a
ve} posebno je popularna pu{ka u kalibru
Natoa M-21.
Me|u najuspe{nije Zastavine proizvo-
de svakako se ubraja borbeni pi{toq veli-
ke vatrene mo}i CZ 99, ~ija je serijska pro-
izvodwa po~ela 1991. godine.
Zastava u potpunosti podmiruje potre-
be Vojske i istovremeno ima uspe{an pla-
sman u inostranstvu. Posle 2000. godine,
kad su Srbiji ukinute sankcije na izvoz nao-
ru`awa i vojne opreme, lova~kog i sport-
skog oru`ja, fabrika je prisutna na svim
najve}im sajamskim manifestacijama u sve-
tu. U Americi je to sajam u Las Vegasu Shot
Show, a u Evropi nirnber{ki sajam IWA, ko-
ji se odr`ava u martu.
Na sajmovima izla`u zajedno s firmom
Prvi partizan iz U`ica, koja proizvodi lo-
va~ku municiju, tako da zajedno predstavqaju
kompletan program, oru`je i municiju.
Od 2006. stupio je na snagu Memoran-
dum o razumevawu koji je Zastava potpisala
sa najstarijim ameri~kim proizvo|a~em lo-
va~kih karabina i sa~marica. Na|en je zajed-
ni~ki interes za plasman Zastavinih lova~-
kih karabina s mauzer sistemom, tako da se od
tada na svim modelima karabina i maloka-
libarskih kragujeva~kih pu{aka, koje se pro-
daju preko Remingtona, utiskuje wihova robna
marka Remington, made in Zastava Serbia.
Neprekidno ulagawe u novi, mladi ka-
dar, iskustvo sticano oko dva veka, savre-
mena tehnologija i stroga kontrola, koja je
kompatibilna sa ISO 9001 standardom, te
potpuna samostalnost (oko 95 odsto) u pro-
izvodwi, garant su neprekidnog budu}eg raz-
voja ove fabrika.
9
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
KOM PA N IJA
SLO BODA
Kompanija Sloboda iz ^a~ka, od osni-
vawa 1948. godine posluje kao dr`avno, od-
nosno vojno preduze}e.
U proteklih {est decenija postala je
jedna od najve}ih kompanija metalskog kom-
pleksa u ovom delu Evrope.
Poseduje modernu proizvodnu
opremu, kvalitetne stru~wake u
svim fazama proizvodwe, od
planirawa do projektovawa, la-
boratorije i centri za ispitiva-
we i testirawe izuzetno su opre-
mqeni, a tehnolo{ki i poslovno
povezana je sa vode}im svetskim
firmama koje se bave istom de-
latno{}u.
Od nekada{we jednostavne
proizvodwe realizovane na sta-
rim strugovima, danas stru~wa-
ci iz Slobode, zahvaquju}i zna-
wu i iskustvu ve} dokazanom na
tr`i{tima, pru`aju usluge iz
oblasti in`ewering poslova, od
nabavke i instalirawa proiz-
vodne opreme, preko izrade kon-
strukcione i tehnolo{ke doku-
mentacije po zahtevima kupaca,
do transfera tehnologije po si-
stemu kqu~ u ruke.
Asortiman proizvoda Kom-
panije broji oko 150 artikala i
ima naj{iri vojni proizvodni
program. Samo je u proteklih de-
set godina fabrici zabele`en
najve}i razvoj u istoriji osvo-
jeno je 85 novih proizvoda.
Proizvodni program ~ine
PA municija kalibra od 20 do
57 mm, avionska municija kali-
bra od 23 do 30 mm, tromblon-
10
ske mine svih tipova, ru~ni baca~ raketa
kalibra 64, 90 i 120 mm, municija za au-
tomatske baca~e granata 30 i 40 mm, ar-
tiqerijska municija od 76 do 155 mm,
upaqa~i svih tipova za sredstva iz svog
programa i za potrebe remonta munici-
je. Proizvode specijalnu municiju za po-
licijski program, ve`bovna sredstva, iz-
ra|uju i prera|uju sme{e i eksplozive i
drugo.
S aspekta savremenosti i fleksibil-
nosti, tehnologija koju je usvojila Sloboda
u rangu je sredwe razvijenih sa tendenci-
jom daqeg razvoja. Kod pojedinih tehnolo-
gija zastupqene su veoma savremene tehno-
lo{ke metode: u oblasti obrade deforma-
cijom primer je hladno istiskivawe na vi-
{estepenim presama, duboko izvla~ewe sa
redukcijom debqine zida na automatskim
horizontalnim presama, rotaciono izvla-
~ewe i drugo.
U oblasti obrade rezawem zastupqena
je savremena CNC oprema, a u preradi eks-
ploziva oprema je na nivou savremenih svet-
skih dostignu}a.
Kvalitet vi{e toj fabrici garantuje
~iwenica sa su uspostavili i sertifikova-
li Sistem menaxmenta i kvaliteta saglasno
Standardu JUS ISO 9001:2001.
M ILA N
BL AGO J E V I ]
NA M E N S KA
Preduze}e Milan Blagojevi} Namen-
ska, Lu~ani, osnovano je 1949. godine iskqu-
~ivo za vojnu proizvodwu. I danas je 80 odsto
proizvodwe te fabrike ukqu~e-
no u vojni program, a samo 20
odsto u civilni, ali sa jednom
razlikom danas se 85 odsto
vojne proizvodwe Milana Bla-
gojevi}a izvozi u vi{e od 30 ze-
maqa sveta. Izvanredan proiz-
vodni program, po~ev od klasi~-
nih do najsavremenijih speci-
fi~nih tipova baruta koji se
proizvode po Wincesther Olin
tehnologiji, uz me|unarodno
priznat i proveren kvalitet svih
proizvoda, zatim proizvodwa
sagorivih elemenata i dodatni
program namenskih i komerci-
jalnih tipova nitroceluloze,
aduti su za daqi uspe{an pla-
sman wihovih proizvoda u svetu.
Osnovni vojni programi
te fabrike rade se po me|una-
rodnim standardima MIL, GOST
i STANAG, a preduze}e je vla-
snik sertifikata kojim se po-
tvr|uje da je sistem menaxmen-
ta kvalitetom proveren i usa-
gla{en sa standardima kvali-
teta JUS ISO 9001:2001. Taj
sistem menaxmenta kvalitetom
odnosi se na nitrocelulozu,
celuloid i proizvode od celu-
loida, rastvara~e, barute, ba-
rutna puwewa, sagorqive ele-
mente za municiju 125 i 155
milimetara.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
P R V I PA RT I ZAN
U@ I C E
Od osnivawa radionice oru`ara, na-
zvane FOMU, na ~ijim temeqima je nikla
fabrika Prvi partizan iz U`ica, pro{lo je
osam decenija. Bila je to prva privatna fa-
brika na Balkanu, koja je imala svoju {kolu
za obuku majstora. Zahvaquju}i stru~nom
radu i znawu majstora, proizvodi te fabri-
ke bili su uvr{teni u prve svetske kataloge
naoru`awa i municije tog vremena.
I Prvi partizan je izrastao u svet-
ski priznatog proizvo|a~a municije. Pre-
poznatqiv znak PPU utisnut na dnu ~aure
postao je sinonim za dobar kvalitet {i-
rom sveta. Danas, sa proizvodnim progra-
mom od preko 300 vrsta pi{toqske, kara-
binske i streqa~ke municije, uspeva da za-
dovoqi sve zahteve kupaca iz Amerike, Au-
stralije, Novog Zelanda, Afrike i svaka-
ko Evrope.
Osnovu proizvodnog programa Prvog
partizana, kad se govori o vojnoj municiji,
godinama su predstavqali kalibri ruskog
porekla 7,62 h 39 mm (kod nas poznat pod
oznakom 7,62 mm M67) i 7,62 h 54 mm (po-
znatiji kao 7,62 mm DT). Municija je pravqe-
na uglavnom za potrebe VJ, ali i za potrebe
stranih armija. Danas je osnovni kalibar u
proizvodwi municije za vojne potrebe 5,56
h 45 mm. Od kalibara koji se nalaze u nao-
ru`awu Natoa, pored 5,56 h 45 mm, Prvi
partizan proizvodi i municiju kalibra 7,62
h 51 mm i 9 h 19 mm. U proizvodnom progra-
30
mu nalaze se i drugi kalibri koji su danas
mawe u vojnoj upotrebi, kao {to su 7,9 h 57
mm, 7,62 h 63 mm, pi{toqski metak 7,65 mm
i mnogi drugi.
Prvi partizan je danas i jedan od naj-
zna~ajnijih proizvo|a~a sportske i lova~ke
municije u svetu, kad je u pitawu asortiman
i kvalitet, ali isto tako i koli~ine. Va`an
segment predstavqa razvoj specijalne (obe-
le`avaju}e i probojno-zapaqive) municije.
Zna~ajno je naglasiti da je Prvi parti-
zan proizvodwu uvek osvajao prema origi-
nalnim standardima i, u skladu sa tim, uvek
proizvodio municiju ~ije su karakteristike i
kvalitet odgovarali svetskim standardima i
municiji proizvo|a~a vojne municije na Is-
toku i Zapadu.
Tradicija u izradi vrhunske municije,
{irina asortimana, iskusni kadar i opti-
malna tehnologija izrade municije omogu}i-
li su fabrici da se osposobi za uspe{an
transfer znawa, tehnologija i opreme po
sistemu kqu~ u ruke. Nude svoje in`ewe-
ring usluge u proizvodnim poqima sportske,
lova~ke, streqa~ke municije, a i artiqerij-
ske potkalibarske municije.
11
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
HOL D I N G
KORPO RA C IJA
K RU[ I K
Ova fabrika osnovana je davne 1937.
godine, a dana{wi naziv Kru{ik nosi od
1948. kada je od privatne firme postala
dru{tveno preduze}e.
Kru{ikov osnovni program bio je i os-
tao minobaca~ka municija i to u kompletnom
asortimanu razorna, dimna, osvetqavaju-
}a i ve`bovna municija. Posebno mesto za-
uzima namenska proizvodwa sa visokokva-
litetnim tehnologijama raketnog programa,
koji je godinama bio okosnica razvoja pred-
uze}a i izvoznih rezultata.
Danas se u Kru{iku proizvode sred-
stva NVO za sve vidove Vojske. Pored mi-
nobaca~kog i raketnog programa, za potre-
be vazduhoplovstva osvojen je ve}i komplet
piropatrona i raketnih motora za kata-
12
pultirawe pilotskog sedi{ta. U artiqerij-
skom programu preovladava proizvodwa
artiqerijskih zrna sa upaqa~ima i topov-
skim kapislama, a od balisti~kih artiqe-
rijskih raketa proizvode raketu plamen,
koja unapre|ena i pod nazivom plamen-D
posti`e daleko ve}i domet. U fabrici su
osvojeni i proizvedeni i minobaca~ki upa-
qa~i, koji su unificirani za sve kalibre
mina.
Planiraju da u narednom periodu ob-
nove linije za kovawe ko{uqica minoba-
ca~kih mina, ko{uqica za bojne glave rake-
ta, te za artiqerijske projektile do kali-
bra 125 mm. Kapaciteti te kova~nice bi}e
godi{we 800.000 komada ko{uqice mino-
baca~ke mine 60 mm.
Pove}avaju se i obnavqaju kapaciteti
opreme za preradu duroplasta koji }e se ko-
ristiti za izradu specijalnih pancirnih
plo~a. Osavremewava se i pove}ava kapa-
citet tehnologija izrade dimne municije po-
stavqawem pogona za nalivawe belog fos-
fora.
U skladu sa zahtevima tr`i{ta i svet-
skim kretawima, stalno se modernizuju i
modifikuju proizvodi, naro~ito iz minoba-
ca~kog programa, koji trenutno ~ine okosni-
cu proizvodwe fabrike. Naglasak je na usa-
vr{avawu specijalne municije dugog dometa,
osvetqavaju}ih i dimnih kalibara 60 mm i
81/82 mm, u ~ijoj je proizvodwi Kru{ik li-
der na svetskom tr`i{tu. Akcenat je i na
kompletnom razvoju nove generacije mina du-
gog dometa, kalibra 120 milimetra.
Kada je re~ o proizvodwi, intezivno se
sprovodi modernizacija protivoklopne ra-
kete maqutka razvijaju se tri vrste novih
bojnih glava: tandem, termobari~na i bojna
glava pove}ane probojnosti u odnosu na
standardnu. Paralelno sa tim razvija se i
poboq{ana varijanta pogonskog puwewa u
raketnom motoru.
U ovoj godini posebna pa`wa bi}e po-
klowena razvoju savremenih lakih minoba-
ca~a 60 mm i 81/82 mm za nove generacije
mina. Neprekidno se osavremewava munici-
ja kalibra 40 mm, za potcevne baca~e gra-
nata pro{iruje se asortiman novim vari-
jantama.
Danas u fabrici radi 1.589 zaposle-
nih. Kru{ik je podmla|en i primqeno je kra-
jem 2008. nekoliko stotina mladih i stru~nih
qudi.
I ova korporacija je uspostavila i
sertifikovala Sistem menaxmenta i kvali-
teta saglasno Standardu JUS ISO
9001:2001 i SNO 9000/05.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
PRVA
PETOLETKA
NAMENSKA
Industrije hidraulike i pneumatike
Prva petoletka iz Trstenika osnovana je pre
60 godina kao dr`avno preduze}e za proiz-
vodwu borbenih aviona i aviona za obuku.
Nakon formirawa, doneta je odluka da se
avioni proizvode u Mostaru (SOKO), a Pe-
toletki je poverena proizvodwa hidroin-
stalacija i stajnih trapova za avione. Da bi
se uposlili svi proizvodni kapaciteti, fa-
brika je pravila i druge proizvode za po-
trebe JNA kao {to su: le|ni plamenobaca-
~i, mitraqeska postoqa, baca~i bombi, ra-
~unari za artiqerijska oru|a itd.
Danas je osnovna delatnost Prve peto-
letke Namenska a. d. projektovawe, proiz-
vodwa, ispitivawe i remont razli~itih hi-
drauli~kih, pneumatskih i gorivnih ure|aja
i sistema za vazduhoplovstvo, Kopnenu vojsku
i mornaricu.
Proizvode stajne trapove, pumpe, mo-
tore, cilindre, razvodnike, servopokreta-
~e, elektrohidrauli~ke servorazvodnike,
agregate. U wihovom proizvodnom asorti-
manu je i proizvodwa minobaca~a, vazdu-
{nih pu{aka, pu{aka za policiju, ru~nih ba-
ca~a granata, zemaqske opreme.
U Prvoj petoletki se, sem toga, remon-
tuju, odr`avaju i ispituju weni i proizvodi
drugih proizvo|a~a.
Proizvode se i razvijaju najslo`eniji
ure|aji i sistemi sa veoma strogim tehni~-
kim zahtevima, {to zahteva vrlo kvalitetne
materijale i uske tolerancije izrade. Svi
proizvodi se detaqno ispituju i homologuju
14
prema zahtevima svetskih standarda (MIL,
ARP, GOST), {to govori da proizvodi razvi-
jeni u PPT Namenska imaju nivo i kvalitet
poznatih svetskih proizvo|a~a. To se potvr-
|uje i proizvodima koje realizuje za strane
kupce, a koji u svemu odgovaraju navedenim
svetskim standardima.
SANDRA COR PICO
Privatno preduze}e Sandra Corpico iz
Po`arevca osnovano je 1977, i od tada do
danas bavi se iskqu~ivo proizvodwom obu-
}e. Mukotrpnim i predanim radom, te stal-
nim ulagawem u kvalitet proizvodwe, tokom
burnih godina predanog rada, Sandra Corpi-
co je od proste manufakture prerasla u
firmu koja je stekla odre|ena priznawa i
pozicioniranost na doma}em i inostranom
tr`i{tu.
Sandra Corpiko proizvodi specijalnu i
modernu mu{ku i `ensku obu}u, a najve}i
kupci su MUP Republike Srbije i Vojska Sr-
bije.
Razvojna strategija firme jeste odr-
`avawe trenutnog i stalno poboq{awe kva-
liteta izrade novih proizvoda, u ovom slu-
~aju obu}e, te unapre|ewe proizvodnih pro-
cesa. Napredak }e obezbediti, pre svega,
stalna kontrola proizvodwe na samim pro-
izvodnim linijama, neprekidna obuka rad-
nika za najmodernije proizvodne procese,
te ulagawe u novu i savremenu opremu.
Kvalitet proizvoda obezbedi}e kori-
{}ewe najkvalitetnijih sirovina u izradi
proizvoda, te saradwa sa zvani~nim insti-
tucijama kontrole kvaliteta proizvoda.
Nakon svih napora da se kvalitet odr-
`i i unapredi, zavr{nu re~ uvek }e imati
krajni korisnik proizvoda. To }e uticati na
pove}awe proizvodwe i dovesti do osvaja-
wa novih tr`i{ta.
S E N ZO R
INFIZ
Preduze}e Senzor INFIZ d. o. o. iz
Zemuna, osnovano je 1994. tako {to se La-
boratorija za senzore izdvojila iz Insti-
tuta za fiziku Srbije, pri ~emu je Institut
za fiziku ostao ve}inski vlasnik.
Programska orijentacija i proizvodni
program preduze}a uglavnom su vezani za
vojne programe. Bave se odr`avawem i re-
montom sistema za upravqawe vatrom ten-
kova M-84 i T-72.
Jedan od prvih proizvoda preduze}a
bio je meteorolo{ki senzor za sistem za
upravqawe vatrom (SUV) tenka M-84. Naj-
pre je razvijen jednoosni, a ubrzo zatim i
dvoosni. Pre nekoliko godina ti meteoro-
lo{ki senzori su digitalizovani, tako da im
je sada izlazni signal u formatu RS-485.
Osim na tenkovima, mogu se koristiti i na
drugim borbenim vozilima.
Jedan od va`nijih proizvoda je sa op-
segom merewa do 20 km. U toku je i razvoj
ru~nog laserskog daqinomera sa eye-safe
laserom (1540 nm).
Za SUV tenka M-84 to preduze}e pro-
izvodi i podsistem laserskog daqinomera.
Pored ovoga, proizvode vi{e tipova laser-
skih obele`iva~a ciqeva u vidqivom i ne-
vidqivom spektru, ali i kombinovani. U
proizvodnom programu nalaze se i reflek-
sni (red dot) ni{ani. U saradwi sa svojim
kooperantima Senzor INFIZ proizvodi i
sistem za komandu i kontrolu artiqerijske
vatre za oru|e NORA-B 155mm/52 kalibra.
U toku je i razvoj snajperskog ni{ana sa
laserskim daqinomerom i balisti~kim kom-
pjuterom.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
Senzor INFIZ u saradwi sa svojim
strate{kim partnerom Jugoimportom SD-
PR nastavqa osvajawe novih proizvoda, i
modernizaciju postoje}ih. Jedan od takvih
projekata je i modernizacija DNNS-2 tenka
M-84 u koju }e se za no}ni kanal ugraditi
termovizijska kamera. Uporedo sa tim bi}e
modernizovan i SUV.
EI OPEK
Ei Opek iz Ni{a je akcionarsko dru-
{tvo za istra`ivawe, razvoj i proizvodwu
optoelektronskih komponenata. Pored te
osnovne delatnosti, pru`a i usluge iz obla-
sti elektronike i telekomunikacija. Ei Opek
proizvodi regulatore i mera~e, opti~ke en-
kodere, foto}elije, vremenske releje svih
tipova, kontrolore raznih procesa po zah-
tevu, prenaponsku za{titu za telekomunika-
cionu opremu, procesorske ure|aje iz obla-
sti medicine.
Proizvodi sve tipove vatrogasnih vo-
zila za potrebe civilnih i vojnih jedinica,
te vozila za ga{ewe po`ara u industriji i
na aerodromima. Do sada je u toj firmi pro-
izvedeno vi{e od 5.000 vozila svih vrsta i
namena na {asijama Mercedes-Benc, FAP,
IVECO, MAN, tatra, kamaz, zastava, Scam-
mel, FAUN.
Proizvodi i cisterne za pitku vodu, za
transport goriva i druge nadgradwe. Tako-
|e, u svom proizvodnom programu imaju pro-
tivpo`arnu opremu i stabilne sisteme za
ga{ewe po`ara.
IRITEL A. D.
Iritel a. d. je danas vode}a firma u
na{oj zemqi u oblasti istra`ivawa, raz-
voja, proizvodwe i in`eweringa u teleko-
munikaciji i elektronici. Proizvode radio-
komunikacione sisteme, sisteme prenosa,
komutacione sisteme i energetsku elektro-
niku. U okviru specijalnih programa proiz-
vode i vojne i radarske sisteme, te sisteme
za elektronski rat.
30
foniju, optiku i preciznu mehaniku. Od
1928. po~iwu sa izradom vazduhoplovnih
instrumenata. Na po~etku su avio-instru-
menti, avio-oprema, avio-hladwaci i re-
flektori izra|ivani po licenci, a od 1935.
i po sopstvenim re{ewima. Neposredno
pred rat, 1940. fabrika je preseqena u Ze-
mun, gde se i danas nalazi.
Godine 1985. iz sastava Teleoptika iz-
dvaja se namenski deo fabrike pod nazivom
Teleoptik @iroskopi, koji od 1989. posta-
je samostalno preduze}e. Pod tim nazivom
fabrika radi i danas, s tim {to je izuzetno
pro{irila svoju delatnost. Bave se razvo-
jem, proizvodwom i remontom elektro-opto-
mehani~kih sistema i proizvoda za potrebe
Vi PVO, KoV i Mornarice.
I N SA I N DUST R IJA
SATOVA
Akcionarsko dru{tvo Insa industri-
ja satova, osnovano je 1950. u Zemunu.
Osnovna delatnost te firme je proizvodwa
vodomera i satnih mehanizama.

G E PA RD D . O . O .
Wihov proizvodni program koriste
mobilni i fiksni telekomunikacioni ope- Gepard d. o. o. proizvodi namensku obu-
rateri, vladine agencije, vojska, policija, }u prete`no za potrebe vojske i policije,
transportne kompanije.. za{titnu obu}u za sve uslove rada i takti~-
U tom institutu radi vi{e od dvadeset ku obu}u za slu`be obezbe|ewa.
doktora i magistara nauka. Veliku pa`wu
posve}uju kvalitetu i pouzdanosti svojih
proizvoda i usluga.

V AT RO S P R E M A . D .
Vatrosprem je osnovan pre 60 godina u
Beogradu radi unapre|ewa protivpo`arne
za{tite na teritoriji biv{e SFRJ. Nared-
nih godina zauzima jedno od vode}ih pozici- T E L EOP T I K
ja u proizvodwi, prodaji i servisirawu va-
trogasne opreme, vozila i protivpo`arnih
@I RO S KO P I
sredstava, a potom i trgovine protivpo`ar- Teleoptik je osnovan 1922. godine i
nom i za{titnom vatrogasnom opremom. bio je prva jugoslovenska fabrika za tele-

15
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009

ZASTA VA
KA M IO N I
Zastava Kamioni iz Kragujevca je-
ste dru{tvo sa ograni~enom odgovorno{}u
za proizvodwu i promet privrednih vozi-
la. Proizvodwa privrednih vozila u Za-
stavi zapo~ela je pred Drugi svetski rat,
kada je proizvedeno 400 kamiona firme
CHEVROLET za potrebe jugoslovenske voj-
ske. Po~ev od monta`e 162 terenska vozi-
la marke WYLUS (od 1953) pa do dana{wih
dana, razvijala se proizvodwa privred-
nih vozila.
Od 2002, posle transformisawa i
konsolidacije Grupe Zastava, Zastava Ka-
mioni posluju u sastavi novoformiranog
hoplovne industrije Srbije svakako je iz-
rada dva prototipa klipnog aviona za holdinga Zastava Vozila. Preduze}e je od
osnovnu i prelaznu leta~ku obuku lasta-95 2001. sertifikovano prema standardu JUS
na osnovu projekta koji je radio Vojnoteh- ISO 9001.
ni~ki institut. Zastava Kamioni su jedini proizvo-
UT VA
|a~ lakih komercijalnih vozila u Srbiji sa
vode}om pozicijom u kategoriji ukupne nosi-
A V I O I N DUST R IJA
E U RO KO M E R C D . O . O .
vosti izme|u 1,2 5t.
Utva je fabrika aviona u Pan~evu Pored osnovne delatnosti proizvod-
blizu Beograda, koja je osnovana juna Eurokomerc d. o. o proizvodi hidrau- we novih kamiona, u tom preduze}u popra-
1937. godine kao Jedrili~arsko dru{tvo li~na creva visokog i supervisokog priti- vqaju kamione i specijalna vozila sa nad-
UtvaZemun. Poznata je po proizvodwi la- ska za hidrauliku i pneumatiku neborbenih gradwom iz svog proizvodnog programa na
kih, sportskih aviona i aviona za obuku. U i borbenih vozila i avio-industriju. industrijski na~in.
svojoj, za vazduhoplovstvo izuzetno dugoj i
respektabilnoj istoriji, pre{la je put od
nekada{weg proizvo|a~a jedrilica do
proizvodwe delova za svemirske letili-
ce. Danas je jedini preostali proizvo|a~
vazduhoplova u Srbiji, koja je svakako svo-
jom bogatom vazduhoplovnom tradicijom
dostigla neke od najvi{ih dometa svog teh-
nolo{kog razvoja i povezivawa sa svet-
skom privredom.
Na vrhuncu razvoja Utva je zapo{qa-
vala oko 1.700 radnika. Na`alost, ubr-
zo se raspala SFRJ, ~ime je prestala
proizvodwa aviona orao i G4, a ekonom-
ski embargo doveo je do prekida usposta-
vqenih poslova sa stranim proizvo|a~i-
ma vazduhoplova. Tokom bombardovawa
sru{eni su objekti, uni{tena oprema u
wima i ponovo je prekinut proizvodni
proces u fabrici. U periodu od dve godi-
ne, uz ogromna naprezawa i `rtve zapo-
slenih, sopstvenim sredstvima delimi~no
su opravqeni objekti i oprema koja nije u
potpunosti uni{tena, ~ak su nabavqene i
nove ma{ine.
Program koji bi mogao biti tra~ak
nade u o`ivqavawe nekad zna~ajne vazdu-

16 1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
30
PREDUZE]E EDEPRO
Preduze}e EDePro (Engine Development and Production) ima du-
gogodi{wu tradiciju u razvoju, projektovawu i proizvodwi turbo-
mlaznih i raketnih motora. Koreni preduze}a se`u trideset godina
unazad, kada je osnovana Laboratorija za mlaznu propulziju Ma-
{inskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Danas je preduze}e
EDePro preraslo u uspe{nu, me|unarodno priznatu firmu koja se
bavi istra`ivawem, razvojem, proizvodwom i prometom novih, mo-
dernizacijom postoje}ih sredstava naoru`awa i vojne opreme
(NVO), te primenom visokotehnolo{kih re{ewa u protivgradnoj za-
{titi i drugim civilnim namenama.
Te`i{te delovawa preduze}a je stalno oslawawe na vrhunski
stru~ni kadar u aktuelnim oblastima i filozofiju sopstvenog, ori-
ginalnog razvoja, {to rezultuje visokim nivoom efikasnosti u radu
i kvalitetom realizovanih projekata. U preduze}u danas rade pred-
stavnici nekoliko generacija stru~waka i specijalista, tako da

EDePro zapo{qava vi{e doktora nauka, magistara i specijalista u

tehni~kim delatnostima zna~ajnim za wegov rad.
Razvojni programi obuhvataju aktuelne istra`iva~ke projekte:
turbomlazni motor TMM-040 MONGOOSE malih dimenzija i klase
potiska 40 daN, sistem vi{enamenskog navo|enog projektila ALAS,
laki bespilotni helikopter sa pogonom tipa xet rotora, `irosta-
bilisana artiqerijska raketa R-107 kalibra 107 mm za vi{ecevni
baca~ raketa (VBR), hibridni artiqerijski projektil kalibra 155
mm RA/BB sa raketnim motorom i jedinicom gasogeneratora, raketa
R-400 dometa 140 km.
Najve}i deo proizvodnog i razvojnog programa preduze}a EDe-
Pro oslowen je na proizvodwu termoplasti~nog kompozitnog raket-
nog goriva razvijenog po sopstvenoj, originalnoj tehnologiji. Pro-
izvode gasogeneratore za artiqerijske projektile od kalibra 76
mm do 155 mm. Najve}e serije su proizvedene za projektile kaliba-
ra 105 mm i 155 mm. Trenutni proizvodni kapacitet preduze}a je
preko 40.000 puwewa na godi{wem nivou.
Preduze}e EDePro poseduje tehnolo{ki savremene laborato-
rije za ispitivawe karakteristika turbomlaznih i raketnih moto-
ra, ~vrstih raketnih goriva kao vazduhoplovnih materijala. Savre-
mena akviziciona i merna oprema omogu}ava merewe i zapisivawe
velikog broja parametara u realnom vremenu. Stoga su laborato-
rije ove namene preduze}a EDePro me|u malobrojnim laboratorija-
ma u ovom delu Evrope.

17
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
P U P I N T E L E KOM
Pupin Telecom je kompanija koja se bavi
proizvodwom telekomunikacionih sistema i
ure|aja, javnih telefonskih centrala, pre-
nosom podataka, biznis poslovnim sistemi-
ma, napajawem, uli~nim signalnim ure|aji-
ma, ure|ajima za posebnu namenu (VS, MUP,
fiskalne kase).
Rad je otpo~eo 1947. sa skromnim
sredstvima, malobrojnim stru~nim kadrom i
u starom, nenamenskom objektu PTT radio-
nice. Zahvaquju}i upornom radu entuzijasta,
mladih stru~nih kadrova sa beogradskog
Elektrotehni~kog fakulteta i vrsnih majsto-
ra svoje struke, danas predstavqa najve}eg
proizvo|a~a savremenih telekomunikacio-
nih sistema i ure|aja i jedan je od glavnih
snabdeva~a telekomunikacionom opremom
operatora, Internet servis provajdera i
preduze}a u Srbiji i regionu.
Tokom proteklih godina Pupin je inten-
zivno sara|ivao sa vode}im svetskim fir-
mama, doma}im institutima i nau~nim orga-
nizacijama, koriste}i mogu}nosti transfe-
ra najsavremenije tehnologije, licencne sa-
radwe ili industrijske kooperacije, radi
osvajawa novih proizvoda, tehnologija i
znawa. Na listi poslovnih partnera nalazi
se niz imena vode}ih svetskih firmi sa ko-
jima je Pupin Telecom ostvario uspe{nu sa-
radwu, kao {to su: ALCATEL, PHILIPS, GTE,
R&M, JUNIPER, RIVERSTONE, TADIRAN, AU-
TELCA, GAMATRONIC, CHEROKEE... Poseb-
no intenzivna saradwa razvijena sa je do-
ma}im institutima IRITEL, IMP i sa Elek-
trotehni~kim fakultetom u Beogradu.
Osnovna delatnost obuhvata: javne di-
gitalne telefonske centrale, sisteme za ko-
mutaciju i prenos podataka (X.25, Frame Re-
18
lay, Ethernet, ATM,..), kablovsko distribucione
sisteme (KDS), poslovne komunikacione si-
steme (Omni PCX), sisteme prenosa (xDSL,
PDH, SDH, ..), optoelektronski prenos, tele-
fonske aparate i javne telefonske govorni-
ce, te niz drugih ure|aja i opreme iz oblasti
savremenih telekomunika-
cija iz sopstvenog razvoja
ili kroz licencnu i po-
slovno-tehni~ku saradwu
sa vode}im svetskim fir-
mama. Pupin Telecom nudi
zainteresovanim kori-
snicima kompletna re{e-
wa, ukqu~uju}i i svu po-
trebnu stru~nu pomo} od
idejnog re{ewa i projek-
ta, do pu{tawa ure|aja i
sistema u rad i obu~avawa
stru~nih kadrova kupca.
Posledwih nekoliko
godina na doma}e tr`i{te
(PTT) isporu~eno je oko
1.500.000 telefonskih
prikqu~aka iz zajedni~kog poslovawa i vi{e
od 400.000 prikqu~aka telefonskih centra-
la iz sopstvenog razvojnog re{ewa i drugih
proizvoda.
T RAJAL
Trajal korporacija iz Kru{evca na{ je
poznati proizvo|a~ sredstava za za{titu
organa za disawe i tela, potom sredstva za
pre~i{}avawe vode i vazduha, pirotehni~kih
sredstva, a poznati su i po gumama za teret-
na vozila i industrijske ma{ine. Jedan su
od najve}ih izvoznika u regionu. Najvi{e iz-
vozi u zemqe Evropske unije, od kojih je naj-
ve}e tr`i{te Nema~ka, zatim Velika Brita-
nija, Francuska...
U wihovom proizvodnom asortimanu su
gumirana platna za {iru namenu, maskirne
mre`e, filteri za pre~i{}avawe vode i va-
zduha, hemijski detektor DHM-11B, za{titna
odela, rukavice, ~arape, za{titne maske,
kapuqa~e, za{titni {lemovi, {titnici, za-
{titne nao~are, respiratori, filtri, sred-
stva za detekciju i dekontaminaciju.
Za {iroku upotrebu, za za{titu respi-
ratornih organa, u toj fabrici proizvode
respiratore M-621, M-681, UR-2, PM-1 i
druge, u kombinaciji sa filterima za speci-
jalne namene i najve}e klase efikasnosti P3.
Za za{titu respiratornih organa i lica, iz-
ra|uju su za{titne maske: M2, M2F, M2FV,
Panorama B-2G i De~ija maska MD-1.
Svi proizvodi Trajal Korporacije su
sertifikovani po svetski poznatim stan-
dardima i imaju CE oznake.
P RO I ZVODWA
M I L E D RAGI]
Proizvodwa Mile Dragi}, osnovana
1985. kao mala radionica u Zrewaninu, da-
nas je prepoznatqiva kao kvalitetan proiz-
vo|a~ balisti~kih prsluka, {lemova, plo~a,
intervencijske opreme i ostalih za{titnih
proizvoda. Me|utim, ni{ta mawe atraktiv-
ni nisu ni proizvodni programi: obu}e, ode-
}e, mobilna oprema za sme{taj...
Uzra|uju visokospecijalizovanu opremu
i balisti~ka re{ewa za policiju, krimina-
listi~ke slu`be, bezbednosne i vojne apli-
kacije, stavqaju}i akcenat na maloj te`ini,
udobnosti i fleksibilnosti, koje omogu}a-
vaju korisniku izvr{avawe zadataka sa pu-
nim kapacitetom.
U ukupnom prometu proizvoda izvoz ~i-
ni 70 odsto, a izvoze u vi{e od 30 zemaqa
sveta. Vizija kompanije je da postane lider
proizvodwe vojno-policijske opreme u Evro-
pi. Za to je garancija sistemi kvaliteta. Bri-
ga za kvalitet zastupqena je u svim funkcio-
nalnim segmentima Kompanije od upravqa-
wa do operative.
Procesi proizvodwe su u saglasnosti sa
svetskim standardima ISO 9001 i ISO
14000. Imaju i sertifikata TUF za kvalitet.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
DA M I BA
T R ADE
Damiba trade doo jeste preduze}e za tr-
govinu i usluge koje je osnovano 2002. u Be-
ogradu. Registrovano je za oblast spoqnih
poslova (izvoz, uvoz i reeksport), zastupa-
we inostranih firmi, unutra{wu trgovinu
i finansijski konsalting.
Damiba nudi Flir Systems (termovizijske
kamere) iz SAD/[vedska za vojne, policij-
ske i civilne potrebe, ure|aje za no}no
osmatrawe (night vision) bugarske
firme Optx Co, za vojne i poli-
cijske potrebe, ultrazvu~no testi-
rawe bez rezawa CGM tehnology.
s.r.l i Vaia Car specijalne ma{i-
ne za izradu i remont `elezni~kih
pruga.
UN ITE X
T EKST I L
Preduze}e Unitex Tekstil d.
o. o. osnovano je 1992. godine
preregistracijom iz zanatske
radwe sa porodi~nom tradici-
jom jo{ iz 1968. godine. Orijen-
tisano je ka proizvodwi iskqu-
~ivo specifi~nih proizvoda
{apki, {e{ira, beretki, ka~ke-
ta svih vrsta.
Konstantan razvoj i moder-
nizacija omogu}ili su da to pred-
uze}e postane vode}e te vrste na
Balkanu.
20
SWISS ST IL
SWISS STIL d. o. o. iz Velikog Gradi{ta
jeste autorizovani zastupnik firme WEN-
GER koja u svom proizvodnom programu po-
seduje i vojnu kolekciju no`eva i satova.
Ina~e, WENGER je jedan od dva zvani~na
snabdeva~a {vajcarske vojske , te mnogih
drugih armija u svetu.
P I C A DO COM PA NY
Preduze}e za promet roba i usluga Pi-
cado Company poznato je po proizvodwi
znakova, oznaka i pozamanterije. Na sajmu
Partner 2009 predstavqa}e svoj proizvod-
ni program oznake za {apke, oznake ~ino-
va i rodova, slu`bene legitimacije, dugmad,
plakete i {nale za kravate.
Na ovogodi{wem sajmu Picado Company
pojavi}e se kao suizlaga~ preduze}a Vigor.
V I GO R
Osnovna delatnost preduze-
}a Vigor d. o. o. je trgovina tek-
stilnim repromaterijalom pre-
divima i koncima. Godine 2001.
Vigor pro{iruje delatnost i zapo-
~iwe proizvodwu `akar (tkanih)
etiketa. Najnovija tehnologija i
obu~en kadar obezbe|uje velike
mogu}nosti u tkawu i u obradi eti-
keta i amblema. Sa ma{inskim
parkom najsavremenije tehnologi-
je, Vigor je u mogu}nosti da izradi
etikete sa nazivima robnih marki,
trake i ambleme razli~itih obli-
ka i veli~ina, ukqu~uju}i i zavr{nu
lasersku obradu.
Od 2006. godine Vigor je
pro{irio svoju ponudu. Pomo}u
ma{ina za {tampu mogu}e je {tam-
pati na svim vrstama tekstilnih
materijala. U ponudi je {tampa
etiketa, pojasnica, lasti{a i re-
klamnih okovratnih traka.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009

SP E C IJAL N I
P ROGRA M I
J UGO H E MI J E A . D .
Jugohemija a. d. Specijalni programi
opredeqena je za aktivno u~e{}e u oprema-
wu i modernizaciji na{e vojske u okviru
priprema Srbije za saradwu sa zemqama iz
regiona u Programu Partnerstvo za mir, a
i u drugim vidovima saradwe. Zato ove go-
dine prvi put nastupa na toj manifestaciji.
Specijalni programi Jugohemije a. d.
bave se plasmanom kontrolisane robe i ro-
be dvostruke namene za potrebe Ministar-
stva odbrane Republike Srbije, Ministar-
stva unutra{wih poslova Republike Srbije,
te wihovih remontnih zavoda, ustanova i
agencija.
BA L L I S T IC
PRO T EC T I V E SYS T E MS
Pored toga, Specijalni programi iz- Ballistic Protective Systems izra|uju razne
voze robu specijalne namene proizvedenu u anitbalisti~ke proizvode kao {to su bali-
doma}im i fabrikama u regionu (biv{e ju- sti~ke plo~e, tvrde balisti~ke table svih
goslovenske republike i zemqe Balkana), za nivoa za{tite, balisti~ke {titove...
potrebe ministarstava odbrane, policije i
drugih vladinih organizacija mnogih dr`ava
{irom sveta, te konsaltingom za vojne, ci-
vilne i razvojne projekte.
Jugohemija a. d. je 2005, u skladu sa za-
konskim propisima, registrovana za spoq-
notrgovinsku delatnost kontrolisanom ro-
bom za potrebe: kopnenih snaga, vazduho-
plovstva, protivvazduhoplovne odbrane,
mornarice i konsaltinga.
Na ovogodi{wem Partneru izla`u u
saradwi sa svojim partnerima suizlaga-
~ima: Fn Herstal (Belgija), Mehler Law Enforce-
ment (Nema~ka), Mehler Protective Systems d.
o. o. (Zrewanin), Ballistic Protective Systems d.
o. o. (Zrewanin), Intracom SA Defence Elec-
tronic Systems (Gr~ka), Firexpress EPE (Gr~ka),
ISPRA (Izrael), Interspiro ([vedska), Glock
(Austrija) i Boysen (Nema~ka).

MEHLER LAW ENFOR-

FIREXPRESS EPE
Kompanija Fireexpress EPE jeste distri-
butor unikatnog vatrogasnog sistema za Gr~-
ku, Kipar i zemqe Balkana. Zbog male veli-
~ine, male potro{we vode i izuzetne efi-
kasnosti, taj vatrogasni sistem namewen je
hitnoj borbi protiv razli~itih vrsta po`a-
ra. Uz veoma malu potro{wu vode, mo`e da
ugasi ogromne po`are u sekundama.
Firexpress sistem odobrio je Natoa i ko-
riste ga vatrogasne brigade, policija, voj-
ska i mornarice po celom svetu.
CEMENT GMBH (MLE)
Mehler Law Enforcement GmbH (MLE)
osnovan je 1. oktobra 2005. nakon rasfor-
mirawa poznate trgova~ke kompanije MB Se-
curity GmbH i postao poznat po kvalitetnoj
policijskoj i odbrambenoj opremi. Sto od-
sto je podru`nica priznate nema~ke kompa-
nije za proizvodwu za{titnih prsluka Me-
hler Vario System GmbH (MVS), i deo Mehler
Group, poznatog proizvo|a~a kvalitetnog
tekstila. Tako|e, MLE posluje sa mnogim ~u-
venim internacionalnim proizvo|a~ima i
partnerima koji snabdevaju policiju i pri-
padnike obezbe|ewa.

22 1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
30

M AG N O P RO M E T
M E HL E R PRO T EC T I V E DO O E L S KOPJE
S YST E MS Magnopromet Dooel Skopje je kompa-
Mehler Protective Systems doo je firma iz nija specijalizovana za uvoz i izvoz sofi-
Zrewanina koja se bavi izradom raznih de- sticirane vojne i policijske opreme. Osno- I N T RACOM SA
lova ode}e za policijske i vojne jedinice. vana je 1988. i ekskluzivni je predstavnik DEFE NSE E L ECTRO N I C
slede}ih maraka: Polytronic AG [vajcarska, SYS T EMS
Steiner-OPTIK Nema~ka, Thales Optronics
Holandija, Nightline Inc (Northrop Grumann Intracom SA Defense Electronic nudi od-
and Raytheon) SAD, Azimuth Technologies Ltd brambene elektronske sisteme ukqu~uju}i
Izrael, DTS [vajcarska. vojne {irokopojasne radio komunikacione
Generalni zastupnik u Beogradu fir- sisteme, interkom sisteme i opremu name-
me Magnopromet Dooel Skopje je WEST- wenu zahtevima modernih vojnih snaga 21.
FN H E RSTA L , S. A . MONT d. o. o. veka.
FN Herstal, S. A. dizajnira, razvija i
proizvodi lako malokalibarsko oru`je,
municiju i integrisane oru`ne sisteme za
za vojno i civilno tr`i{te. Nude pu{ke,
pi{toqe, vazdu{ne, kopnene i morske oru-
`ane sisteme i sa~marice. FN Herstal, S. A.
prethodno je bio poznat kao Fabrique Natio-
nale d Armes de Guerre. Kompanija je osno-
vana 1889. u Herstalu, Belgiji. FN Herstal,
S. A. podru`nica je Herstal Group.
Pod markama FN Herstal, Browning i
Winchester, Herstal Group kompanija snab-
deva zapravo celi svet streqa~kim nao-
ru`awem. Kompanija je poznata u celom
svetu po inovativnosti, visokom kvalite-
tu i potpunom razumevawu potreba svojih
kupaca.

INTERSPIRO za ga{ewe vatre, te za rad u rizi~nim uslo-

CENTRAL EUROPE
INTERSPIRO ima 70 godina iskustva u
razvoju opreme za za{titu disajnih organa u
zaga|enoj sredini. Oni usavr{avaju, proiz-
vode i trguju za{titnom i dodatnom opremom
vima i profesionalnom rowewu.
INTERSPIRO snabdeva za{titnom opre-
mom za disajne organe vojsku, vatrogasne i
spasila~ke slu`be, industriju, ronila~ke
kompanije po celom svetu, te ostale kori-
snike.

23
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
GRUPA BU M A R
Grupa BUMAR je najva`niji proizvo-
|a~ i dobavqa~ naoru`awa za poqske oru-
`ane snage. To je nacionalna holding kompa-
nija, koja okupqa 19 podre|enih i dva udru-
`ena akcionarska dru{tva, i ukupno zapo-
{qava oko 13.000 visoko kvalifikovanih
radnika. Postali su proizvodni i trgovin-
ski gigant u poqskoj odbrambenoj industriji,
specijaliziran za municiju, radare, raket-
na i oklopna sredstva, te za gra|evinske i
poqoprivredne ma{ine i usluge u gra|evi-
narstvu.
24
SC V I PER SPI R I T SRL
Rumunska specijalizovana firma iz Bu-
kure{ta za proizvodwu vojnih i policijskih
uniformi, ~izama i cipela jeste SC VIPER SPI-
RIT SRL. Na sajmu }e izlagati opremu za anti-
teroristi~ke akcije i za{titnu opremu.
ROH DE & SCH WA RZ
Rohde & Schwarz je nezavisna grupa
kompanija specijalizovanih za elektroniku.
Imaju vode}a re{ewa u oblastima testira-
wa i merewa, telekomunikacija, radiomo-
nitoringa i radiolokacije, te sigurnih ra-
diokomunikacija.
Vi{egodi{we iskustvo, prepoznatqiv
brend u svetu i dostignu}a u sferi uvo|ewa
novih tehnologija, razlog su {to su wihovi
partneri svetski poznate firme iz oblasti
proizvodwe naoru`awa poput THALES SAAB,
MBDA, RAFAEL, PATRIA, OTO MELARA. U koo-
peraciji sa tim firmama Grupa BUMAR rea-
lizuje velike i brojne programe za potrebe
poqske i drugih armija. Wihovi klijenti su u
vi{e od 40 zemaqa u Evropi, Africi, na Da-
lekom Istoku, u Ju`noj Americi, ali i SAD.
Potencijalnim kupcima nude {irok
asortiman naoru`awa, ukqu~uju}i, izme|u
ostalog: sisteme protivvazdu{ne odbrane,
oklopna i motorna sredstva, individualnu
opremu za vojnike, opti~ku elektroniku, mu-
niciju i ostale proizvode (ne samo vlastite
proizvodwe, ve} i drugih poqskih firmi iz-
van Grupe, a i stranih firmi).
Prvi put u~estvuju na ovogodi{wem saj-
mu odbrambene industrije Partner 2009.
THA L ES
Thales je vode}a me|unarodna grupa u
proizvodwi elektronike i sistema za po-
trebe odbrane, svemirske tehnologije i si-
gurnosti, uz usluge servisa i odr`avawa.
Grupa paralelno razvija civilnu i vojnu
tehnologiju u slu`bi jednog ciqa: sigurno-
sti qudi, svojine i nacija. Razvijaju}i glo-
balnu mre`u istra`iva~a visokog nivoa,
Thales nudi mogu}nosti, bez premca u Evro-
pi, za razvoj i primenu kriti~nih infor-
macionih sistema.
Thales grupa zapo{qava 68.000 qudi u
50 zemaqa, sa zaradom od preko 12,3 mili-
jardi evra u 2008. godini.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
E L B IT SYS TEM S LTD .
Elbit Systems Ltd. jedan je on najve}ih
izraelskih proizvo|a~a elektronike i inte-
gratora u oblasti odbrane. Osnovan je
1967. sa sedi{tem u Haifi i ima vi{e od
8.000 zaposlenih radnika.
Elbit sistem pored filijala ima i druge
pripojene kompanije Elbit Systems Electro-
Optics Industries Elop (Elop), Cyclone Aviation
Products (Cyclone), Silver Arrow, Ortek, i Elisra.
Tako|e, poseduje i nekoliko kompanija u
Americi, preko svoje filijale Elbit Systems of
America (ESA).
I NTERMAT GROUP
Gr~ka kompanija Intermat je nadaleko
poznata po svojoj Stealth Tehnologiji antiter-
malnih premaza i antiradarskih kamufla-
`nih materijala.
SMA L L ARMS DEFENCE
JOUR N A L
^esto izlagan po svetskim sajmovima,
Small Arms Defense Journal je uzbudqiva nova
publikacija koja se fokusira na streqa~ko
oru`je, pribor, nove proizvode i vojnu
opremu i sajmove naoru`awa. Namewen je
vojsci, policiji i profesionalcima iz od-
brambene industrije.
F RAN Z ACHL E ITNER
30
R ES T RA DE D. O. O.
Res trade d. o. o. iz Novog Sada (sa
ogrankom u Beogradu) generalni je zastupnik
za prodaju John Deere motora, rezervnih de-
lova i servisirawe. Tako|e, ovla{}eni je
distributer za motorna uqa i maziva pro-
izvo|a~a Comma. Zastupa i ru~ni mehani-
~arski alat poznatog proizvo|a~a Gedore.
Achleitner je specijalizovan za komer-
cijalna i vojna transportna vozila koja ko-
riste 4 WD tehnologiju (pogon na sva ~eti-
ri to~ka). Toj tehnologiji pripadaju i vozi-
la mantra 4h4 i oklopna vozila SURVIVOR
4h4.
25
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
EC I T E L ECOM
ECI Telecom osnovan je 1961. i od male
tehnolo{ke kompanije izrastao u iskusnog
globalnog dobavqa~a mre`ne infrastruk-
turne opreme za najve}e svetske telekomu-
nikacione kompanije. Tako|e, probio se i
na tr`i{te Indije i biv{e Sovjetske unije.
Glavni je dobavqa~ opreme za mre`nu
infrastrukturu koju koriste svetske teleko-
munikacione kompanije i servis provajderi.
ECI tako|e snabdeva razne vojne jedinice i
dr`avne agencije.
P A R T I ZA N A RM S
D. O. O.
Beogradski Partizan Arms d.o.o. je
preduze}e za trgovinu na veliko i malo
oru`jem, delovima oru`ja, municijom. Regi-
strovano je za spoqnu trgovinu naoru`a-
wem, vojnom opremom i robom dvostruke na-
mene.
26
V M P ROTECT
VM Protect je firma za proizvodwu i
promet za{titne modne ode}e. Bavi se pro-
izvodwom i prodajom balisti~kih materija,
kompozita i gotovih odevnih predmeta za ba-
listi~ku za{titu panciri, balisti~ke plo-
~e, za{titne uniforme.
AC T I V E AR MO U R
OF S W E DEN
Active armour of Sweden proizvodi ba-
listi~ku i elektronsku opremu za nadzor, te
sredstva optoelektronike. Ta firma ima
svoje predstavni{tvo u Beogradu.
U Novom Sadu nalazi se Active armour
& prosper team d.o.o, koja se bavi istra`i-
vawem, in`iweringom i proizvodwom. Za-
stupqeni su vojni i policijski programi.
MU Z EJ
J U GO SL O V E N S K O G
RAT N O G
VAZDUHO P LO V ST V A
Muzej Jugoslovenskog ratnog vazduho-
plovstva prikupqa, ~uva, obra|uje i izla`e
predmete, tehni~ku dokumentaciju, arhivsku
gra|u, fotoartefakte i literaturu zna~ajnu
za istoriju vazduhoplovstva u Srbiji i Ju-
goslaviji. Rezultat tog rada jesu zbirke
aviona, helikoptera, jedrilica, bespilot-
nih letelica, vazduhoplovnih motora, nao-
ru`awa, uniformi, opreme i drugog. Vi{e-
decenijski rad omogu}io je da se u fototeci
muzeja ~uva oko 80.000 fotografija i ne-
gativa, a u biblioteci vi{e od 5.000 pu-
blikacija doma}e i strane vazduhoplovne
literature.
U stalnoj postavci Muzeja nalaze se 32
aviona, tri helikoptera, sedam jedrilica,
prototip rakete vulkan, ~etiri bespilotne
letelice, osam avionskih motora i drugo.
Zna~aju izlo`be doprinose ~uveni avioni iz
Drugog svetskog rata ali i avioni doma}e va-
zduhoplovne industrije. I u eksterijeru Mu-
zeja izlo`eno je desetak aviona, hidroavio-
na i helikoptera kori{tenih od Drugog svet-
skog rata do kraja 20. veka.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
Poseban segment stalne postavke po-
sve}en je vazduhoplovnim dejstvima Natoa
na SRJ 1999. godine, gde je izlo`eno vi{e od
30 originalnih predmeta.
U delu stalne postavke posetiocima se
pru`a prilika da saznaju kako je izgledalo
vazduhoplovstvo u Kraqevini Srbiji
19121918, u~e{}u jugoslovenskog vazduho-
plovstva u Aprilskom ratu 1941. i razvoju
jugoslovenske vazduhoplovne industrije od
1923. do 1993. godine.
Muzej JRV je od 2008. nosilac progra-
ma stvarawa Eskadrile starih vazduhoplo-
va. Namera je da se odavno prizemqeni
avioni, proizvedeni u doma}im fabrikama,
remontuju i osposobe ponovo za letewe. Do
2020. planirano je da se remontuje ili na-
pravi replika 14 aviona koji su proizvede-
ni od 1910. do 1975. godine. Na sajmu su
prikazani avioni Soko galeb G-2A i soko
kraguj J-20 iz sastava Eskadrile starih va-
zduhoplova.
VOJ N I MU Z EJ
Vojni muzej je ustanova kulture Mini-
starstva odbrane, koja prikupqawa, ~uva,
{titi i izla`e muzejske predmete vojne pro-
venijencije. Sme{ten je na prostoru Beo-
gradske tvr|ave, u najstarijem i najlep{em
30
delu grada. Osnovan je Ukazom kneza Mila-
na Obrenovi}a 22. avgusta 1878. godine.
Budu}i me|u prvim institucijama moderne
dr`ave, Vojni muzej je predstavqao vesnika
nove, evropske Srbije.
Prva stalna postavka otvorena je 9.
septembra 1904. povodom stogodi{wice
Prvog srpskog ustanka u sklopu krunidbenih
sve~anosti kraqa Petra Prvog Kara|or|e-
vi}a. Burni doga|aja koji su usledili utica-
li su na uspone i padove te institucije. Mu-
zej je stradao u oba svetska rata, a potom je
iznova podizan i obnavqan. Tokom 131 go-
dine postojawa, izrastao je u zna~ajnu kul-
turnu instituciju sa fondom od oko 30.000
istorijskih predmeta prikupqenih na razli-
~ite na~ine: poklonima, otkupom, iz vojnih
skladi{ta i vi{kova, sa arheolo{kih nala- Svoje korisnike pripadnike Vojske i
zi{ta... druge subjekte sistema odbrane obezbe|euje
Muzejski predmeti klasifikovani su u geotopografskim materijalima i podacima o
deset zbirki prema tipologiji, hronologiji prostoru u analognom i digitalnom obliku,
i poreklu: arheolo{ka zbirka, nekoliko potrebnim za planirawe, izvo|ewe i pra-
zbirki naoru`awa, zbirka odlikovawa, za- }ewe borbenih dejstava na kopnu, vodi i va-
stava, uniformi i zbirka umetni~kih dela. zduhu, te za tehni~ke, nastavne i druge op{te
Muzej tako|e poseduje vrednu foto-arhivu potrebe.
sa vi{e od sto hiqada fotografija i arte-
fakata. Sada{wa stalna postavka otvore-
na je 1961. godine. Izlo`eni eksponati da-
tiraju od praistorije do savremenog doba.
U toku je priprema nove, moderne stalne iz-
lo`be.
A K RE D I TA C I ONO
T ELO S R BI J E
Akreditaciono telo Srbije (ATS) jeste
nacionalni organ za akreditaciju koji je
osnovala Republika Srbija. Samostalna je
neprofitna organizacija za utvr|ivawe
kompetentnosti organizacija za obavqawe
poslova ocewivawa i usagla{enosti. Oce-
nu usagla{enosti proizvoda, procesa, uslu-
ga sa zahtevima propisa, standarda i ugo-
vornih tehni~kih specifikacija, sprovode
stru~no i tehni~ki osposobqene laborato-
rije za ispitivawe i etalonirawe, serti-
fikaciona i akreditaciona tela.
VOJ N O GE O GRAF S K I
I N STI TUT
Vojnogeografski institut je ustanova
Vojske Srbije i najvi{i stru~ni organ vojne
geodetske slu`be, koji se bavi nau~noistra-
`iva~kim, razvojnim i proizvodnim radom u
oblastima geodezije, geofizike, fotograme-
trije, daqinske detekcije, kartografije, ge-
ografije, geografskih informacionih si-
stema, kartografske reprodukcije, geodet-
ske metrologije i drugim disciplinama od
zna~aja za sistem odbrane.
27
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
VOJ N A A KA D E M IJA
Vojna akademija je osnovana pre 159
godina. To je dr`avna visoko{kolska insti-
tucija, ~iji je ciq obrazovawe kadra za po-
trebe Ministarstva odbrane i General{ta-
ba Vojske Srbije, koje podrazumeva: osnov-
ne akademske studije, vojnu obuku studenata,
diplomske akademske studije, obrazovawe
tokom `ivota i {kolovawe za rezervne
oficire.
Osnovne akademske studije traju ~etiri
godine i realizuju se u {est studijskih pro-
VOJ NO M E D I C I N S KA
A KADE M IJA
Vojnomedicinska akademija je moderna
ustanova sa tradicijom le~ewa od 1844. go-
dine, ~iji su organizacija rada, stru~nost,
nau~ni rad i komfor na nivou svetskih stan-
darda. Tu se le~e vojni i civilni osigurani-
ci, a otvorena je i za strane dr`avqane, bez
posebne procedure.
Ona nije samo bolnica ve} je i rasad-
nik nau~nog i stru~nog kadra. U woj se orga-
nizuju poslediplomske studije iz oblasti me-
28
DI R E K C IJA
ZA I BID
VOJ N O I ZDA VA^ K I
ZAVOD
Direkcija za IBID Vojnoizdava~ki
zavod bavi se izdava~ko-bibliote~kom de-
latno{}u. Objavquju kwige, monografije,
enciklopedije, leksikone i priru~nike iz
vojne publicistike, geopolitike, ratne ve-
{tine, umetnosti.
Pod okriqem te ku}e su i vojni ~asopi-
si: Novi glasnik, Vojno delo i Vojnotehni~ki
glasnik.
grama: Menaxment u odbrani, Vojnoelek-
tronsko in`ewerstvo, Vojnoma{insko i`e-
werstvo, Vojnohemijsko in`ewerstvo, Vojno
vazduhoplovstvo i Logistika.
Studentima su na raspolagawu bibli-
oteka i ~itaonica sa brzim Internetom,
sportski centar sa zatvorenim bazenom, te-
retanom, salama i otvorenim terenima.
Svim studentima je omogu}eno sticawe
me|unarodno priznatih sertifikata za po-
znavawe stranih jezika i poznavawe rada
na ra~unaru.
Diploma Vojne akademije omogu}ava
daqe obrazovawe na diplomskim akadem-
skim studijama te ustanove, ali i na drugim
fakultetima u zemqi i inostranstvu.
Studenti }e i ove godine na Partneru
imati prilike da predstave rezultate nekih
stru~nih projekata na kojima rade sa svojim
profesorima.
dicine, farmacije, stomato-
logije, biohemije, molekular-
ne biologije, veterine, fizi~-
ke hemije i psihologije. Pod
krovom VMA odr`avaju se
mnogobrojni stru~ni i nau~ni
skupovi, tu dolaze eminentna
imena iz sveta medicine, a tu
svoju bazu imaju i slu{aoci
[kole rezervnih oficira.
Na sajmu u~estvuju jer le-
kari moraju da prate kretawa
u ratnoj tehnici kako bi mogli
da se na odgovaraju}i, svojoj
profesiji svojstven na~in, su-
protstave wenim razornim
posledicama po qudsko zdra-
vqe. A nova sredstva uslo-
vqavaju i nove tehnike zbri-
wavawa.
1. jun 2009.
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
30
RASPO R E D P R EDA VAWA
I P REZ E N TAC IJA
UTORAK 2.06.2009.
15:00 - 15:30 hala 3 galerija, sala za prezentacije
PREZENTACIJA VTI ZAVR[ENI I AKTUELNI
PROJEKTI VTI pukovnik prof. dr Mladen Panti} dipl. in`.
ZASTAVA - F ILM 15:35 - 16:00 hala 3 galerija sala za prezentacije
Zastava-film je je- METODOLOGIJA ISPITIVAWA SAVREMENIH
dina filmska ku}a Vojske TELEKOMUNIKACIONIH SREDSTAVA TOC kapetani Mi}a
Srbije. Nastala je 1948. Pavlovi} i Du{ko Pijev~evi}
godine. U vi{e od {est
decenija dugoj istoriji u SREDA 3.06.2009.
toj ustanovi snimani su DAN PREZENTACIJA DOMA]IH PROIZVO\A^A NVO
prilozi za Filmske 11:00 - 13:15 hala 3 galerija, sala za prezentacije
preglede, nastavni, do- Prikazi prijavqenih radova:
kumentarni, kratki igra- PRVA LETNA ISPITIVAWA AVIONA ZA PO^ETNU
ni i animirani filmovi. OBUKU PILOTA LASTA 95, sa prikazom promotivnog filma
Zastava poseduje (45 minuta) Vojislav Devi}, dipl. in`.
kvalitetne filmske i vi- UPRAVQAWE RIZIKOM KOD KONTROLE KVALITETA
deo kamere, telekino za SRESTAVA NVO (15 minuta) pukovnik prof. dr Branislav Jaki}
transfer sa filmske na dipl.in`.
video traku, studio za filmsku animaciju, vi{e filmskih, video i MOGU]I PRISTUP IMPLEMENTACIJE IMS (Integralni
kompjuterskih monta`a, tonski studio, sistem za umno`avawe film- Menaxment Sistema) U ORGANIZACIJAMA ZA PROIZVODWU I
skih proizvoda, {to je garancija za pru`awe kvalitetnih usluga svim REMONT NVO (15minuta) pukovnik doc. dr Jugoslav Radulovi}
zainteresovanim ustanovama i pojedincima. dipl. in`, Bo{ko Dimitrijevi}
Wihov filmski i video arhiv jedan je od najbogatijih i najbo- MOGU]NOST UNAPRE\EWA SISTEMA MENAXMENTA
qe sre|enih u zemqi, sa 402 dokumentarna i 43 kratka igrana fil- KVALITETA (QMS) U PROIZVODWI I REMONTU NVO
ma, tri TV serije sa ukupno 19 epizoda, ~etiri igrana filma, 21 (15 minuta) potpukovnik mr Miodrag Kuqanin, dipl. in`.
animiranih filmova, pet eksperimentalnih filmova, 132 reklam- 13:30 - 14:30 hala 3 galerija, sala za prezentacije
nih filmova, oko 200 namenskih filmova, 150 TV emisija, 79 epi- PREZENTACIJA SEKTORA METROLOGIJE KAO
zoda dokumentarnih i namenskih serija, 564 serija dijafilmova i AKREDITOVANE METROLO[KE LABORATORIJE PREMA SRPS
dijapozitiva, vi{e od 12.000 TV priloga i oko 150 TV spotova. Ukup- ISO/EAC 17025 (20 minuta) kapetani Predrag Rakowac i Ivica
na proizvodwa snimqena je na vi{e od {est miliona metara film- Milanovi}
ske trake. SAVREMENI MATERIJALI KOJI SE KORISTE U
Wihove kamere zabele`i}e i ovogodi{wi Partner. PROIZVODWI SREDSTAVA ZA ZA[TITU TELA (20 minuta)
major dr Radovan Karakli}, kap. Pe|a Stoisavqevi}
RAZVOJ METODA I APLIKATIVNOG SOFTVERA U
DOMENU ISPITIVAWA (20 minuta) major Slobodan Mati},
Zoran Erdeqanin i Dejan Firulovi}
ISPITIVAWE RAKETNOG NAORU@AWA (20 minuta)
Qubomir Mati} i Svetlana Ra`natovi} Pa{trakuqi}
NO V I N S K I C E NTAR OD B RANA
Novinski centar ^ETVRTAK 4.06.2009. Hala 3 {tand Jugoimporta SDPR,
Odbrana jeste ustano- Dan Jugoimporta SDPR
va u okviru Uprave za
odnose sa javno{}u Mi- PETAK 5.06.2009. Dan inostranih proizvo|a~a
nistarstva odbrane Re- 11:00 - 12:00 Mehler Group, Nema~ka za{titna oprema
publike Srbije. Osnov- 12:00 - 13:00 Thales, Francuska
na delatnost centra je 13:00 - 14:00 Firexpress, Danska protivpo`arna oprema
informisawe javnosti o
funkcionisawu sistema Sajam naoru`awa Partner odr`ava se na Beogradskom
odbrane, radu Mini- sajmu (Bulevar vojvode Mi{i}a 14), hala 3, od 2. do 5. juna.
starstva i Vojske Srbi- Prva tri dana bi}e otvoren od 10 do 17 ~asova, a posledweg
je. U svom sastavu ima dana od 10 do 19 ~asova. Prva tri sajamska dana obavezna je
Odeqewe za novinsko- registracija poslovnih posetilaca, a posledweg dana tu
izdava~ku delatnost, sajamsku manifestaciju mo}i }e da posete i gra|ani, uz
Odsek za Internet prezentacije, Likovno-grafi~ki odsek, Foto kupqenu ulaznicu.
centar i Odsek za op{te poslove. Oni koji `ele da saznaju ne{to vi{e o sajmu Partner
Magazin Odbrana u okviru priloga Arsenal, koji izlazi mogu da posete sajtove www.sajamnaoruzawapartner.com,
jednom mese~no, redovno izve{tava o novinama u svetu vojne tehni- www.beogradskisajam.rs ili da pozovu telefone 011/2655 -
ke. Na sajmu }e Novinski centar Odbrana predstaviti deo svoje 486; 3615-298; 2655-229
novinsko-izdava~ke i marketin{ke delatnosti.

29
 NOVINSKI CENTAR

Arsenal 1 i 2
650,00

ARSENAL MAGAZINA ODBRANA:

Deset specijalnih priloga.
Pregled najnovijih dostignu}a vojne tehnike u svetu i kod nas.
O savremenom oru`ju: oklopnim borbenim vozilima, haubicama,
avionima, helikopterima, bespilotnim letelicama, satelitima,
brodovima, podmornicama,
Iz pera poznavalaca, konstruktora, ispitiva~a, novinara.
Razvoj, tehni~ke karakteristike, borbena upotreba, ali i
istorija.
Opremawe armija sveta.

NARUXBENICA
NC ODBRANA, Bra}e Jugovi}a 19, 11000 Beograd
Tel: 3241-995, telefaks: 011/3241-363
@iro-ra~un : 840 - 49849 - 58
Naru~ujem (zaokru`iti)
1) ,,Arsenal ___ PRIMERAKA PO CENI OD 350,00 dinara po primerku
2) ,,Arsenal 2 ___ PRIMERAKA PO CENI OD 400,00 DINARA PO PRIMERKU
3) Komplet ,,Arsenal i ,,Arsenal 2 ___ kom. po ceni od 650,00
dinara po kompletu.
CELOKUPNI IZNOS UVE}AN ZA IZNOS PO{TARINE OD 130,00 DIN. UP-
LATITI NA `IRO RA~UN 840-49849-58. DOKAZ O UPLATI I NARUXBENICU
POSLATI NA ADRESU NC ,,Odbrana
Kupac ________________________________________________________
Ulica i broj:__________________________________________________
Mesto ________________________________ telefon ____________
Potpis naru~ioca
SAJAM NAORU@AWA I VOJNE OPREME PARTNER 2009
30

31