FAKULTET ZA ESTETIKU I KOZMETOLOGIJU

Prirodna medicina

SEMINARSKI RAD

HRANA I NAPICI KOJE BI TREBALO

IZBEGAVATI

Student: Ivana Elek Profesor: Rada Stojanovi

 Sadraj

Uvod .. 3

Vetaki zasladjivai . 5

Konzervansi .. 8

Vetake boje .. 12

Uvod

2
Veina ljudi smatra, kod nas naalost na pragu novog milenijuma da je
dovoljno jesti i ne biti gladan i da su time reeni svi problemi iz domena
ishrane. U tome i lei njihova velika zabluda!

Jesti treba, all ta? Kada i koliko? Kako i na koji nain pripremiti namirnice
za konzumiranje? Od kakvih i kojih namirnica pripremiti dnevni obrok? To
zaista neosporno treba znati!

Podaci kojima nauka raspolae. a koji se odnose na nain ishrane u nas,

govore da su kod nas, all i u ostalom delu sveta, nedovoljno poznate
injenice u ouvanju zdravlja, dugovenosti i maksimalog dostignua na
polju psihikih i fizikih aktivnosti - PRINCIPI PRAVILNE ISHRANE!

Da li je ovo potreban komentar o najbitnijem faktoru ivota? Jeste, jer po

podacima sa kojima raspolae, dolazi se do zakljuka da je on i te kako
potreban! Zato, da se podsetimo?

Pravilan razvoj, razvitak jednog organizma pored niza faktora zavisi i od

pravilne ishrane, kao jednog od najbitnijih. Oteenja organizma usled
nepravilne ishrane esto su masovnog karaktera, te stoga utiu i na fertilnu
sposobnost sposobnost raanja.

Bolesti i stanja koja izaziva nepravilna i neadekvatna ishrana praene su

smanjenjem radne sposobnosti, a samim tim i smanjenjem ekonomskog
potencijala - ekonomske moi, to direktno dovodi i do smanjenja standarda
ne samo pojedinaca ve i itavih nacija. Samim tim smanjuje mogunosti
nabavke namirnica a time dovodi i do pojave itavog niza oboljenja kao to
su pothranjenost, tuberkuloza, razne virusne infekcije sa jedne strane, a sa
druge na direktno smanjenje ne samo potreba ve i potronje ivotnih
namirnica. Ako se ovom doda i podatak kontaminiranosti istih raznim
vrstama patogenih agensa, mislim da komentar o deliikatnosti situacije nije
potreban.

Neadekvatna ishrana u energetskim, gradivnim i zatitnim materijama

ogleda se u poremeaju telesnog razvoja i rasta, u pojavi avitaminoza i
hipovitaminoza, rahitisa, skorbuta, vitaminoze A kao i drugih vrsta bolesti

3
 anemije, malokrvnosti, zubnog karijesa, poremeaja rada titne lezde
(strume), eerne bolesti i infektivnih oboljenja. Paralelno sa ovim,
neadekvatnost u ishrani ima i direktnog uticaja na itav niz oboljenja
gastrointesticijalnog trakta organa za varenje, kardio-vaskularnog sistema
organa krvotoka, srca. oboljenja kotano zglobnog sistema pa i pojave
eerne bolesti dijabeta. Ako se ovom doda i mogunost oteenosti
organizma putem patogenih organizama, njihovim toksinima i parazitima ali
i toksinima i radioaktivnim materijama pnsutnih u hrani, onda je sasvim
jasno da izmeu naina ishrane, vrste namirnica, morbiditeta i mortaliteta
postoji uzrona veza, tanije povezanost.

Hrana koju unosimo, biva u organima za varenje razloena tako da bude

lako iskoristljiva za organizam! lz ovog proizilazi da se iz hrane, organizmu
mora obezbediti energetika tj. energetske materije neophodne za proizvodnju
i izvrenje rada kao i gradivne za izgradnju elija i tkiva. Pored ovih,
potrebno je obezbediti i vitamine, mineralne materije i oligo elemente
takozvane "zatitne materije" neophodne za pravilnije iskoriavanje prve od
grupa materija. Sasvim je jasno da se sve ovo moe postii samo pravilnom
ishranom i upotrebom nekontaminiranih namirnica! To zapravo konkretno
znai upotrebu kvalitetnih bioloki vrednih namirnica.

Vrlo esto se za ovakve namirnice zloupotrebljava termin "ZDRAVA

HRANA"?! Ako je definicija zdravlja: psihiko, duhovno i fizioloko
blagostanje, a ne samo odsustvo bolesti i bola.

Uzimajui u obzir injenicu da je kod nas prisutan i pad bioloke vrednosti

ishrane, da 90-95% patogenih agenasa unosimo putem hrane, da je 47%
uzoraka namirnica neispravno, da nam nije ba najadekvatnije reenje
pitanje sistematske zatite proizvodnje namirnica i hrane, da pojedine vrste
namirnica imaju i te kako veliki procenat hemijskih agenasa, pesticida,
aditiva, polohlorovanih bitenila. poliaromatinih ugljeno-vodonika,
organskih jedinjenja iz plastine ambalae, mislim da nije na odmet da se
ozbiljno zamislimo na sadanji trenutak all i o budunosti, posebno o
zdravlju novih pokolenja nae dece!

Vetaki zasladjivai

4
Vetaki zaslaivai su sintetskog porekla, nekoliko stotina puta slai od
obinog eera. Oni nemaju kalorijske vrednosti.

Saharin (sulfimid benzojeve kiseline) umetni zaslaiva, niskokalorini

derivat nafte. To je kristalni prah 300-550 puta slai od eera. Teko je
topiv u hladnoj vodi, lake u vruoj i u alkoholu. Upotrebljava se kao
zaslaiva za hranu i napitke. Ne ispoljava nikakva toksina dejstva na
ljudski organizam. Koriste ga bolesnici koji imaju eernu bolest.
Natrijumski derivat saharina (kristaloza) jednako se upotrebljava kao i
saharin.
Saharin i kristaloza nemaju hranljive vrednosti.

Aspartam, aspartame (L-a-aspartil-L-fenilalanin metil estar) - pojavljuje se

i pod imenima Nutra Sweet, Canderel i Equal. Niskokalorijski je zaslaiva i
slai je 180-200 puta od eera. Sastoji se od dve aminokiseline,
aspartamske kiseline i fenilalanina, koji se inae nalaze u prirodi u mesu,
itaricama, mlenim proizvodima. Metil estri takoer se nalaze u mnogim
vrstama hrane poput eera. Oznaen je meunarodnim kodom E-951 i
nalazi se na dozvoljenoj listi PravilnIka o kvalitetu i uslovima upotrebe
aditiva u namirnicama, iako su poznati njegovi tetni efekti.

Gde se koristi i krije ovaj tihi ubica?

Koristi ga prehrambena industrija kao aditiv zaslaiva i pojaiva arome u
skoro svim prehrambenim proizvodima i napicima. Upotrebljava se: kao
vitaminski i biljni dodatak, u vitaminskim i umeim tabletama, sokovima,
osveavajuim bezalkoholnim (gaziranim i negaziranim) piima, vakaim
gumama (bez eera), gumi-bombonama, lizalicama, mlenim napicima,
instant ajevima, kafi, lagu, u pekarskim proizvodima, poslasticama
(slatkiima), u jogurtu, instant doruku, mentolu za sve dah, cerealijama,
zamrznutim desertima, proizvodima za dijabetiare, pa i nekim lekovima i
pomonim lekovitim sredstvima, slatkim prelivima za tablete, laksativima i
dr.

Kako dejstvuje?

Na temperaturi od 33oC aspartam se u digestivnom traktu razlae na otrovne

materije. Metil alkohol se dalje razlae do jedinjenja formadelhid
supstance koja je registrovana kao otrov i diketopiperazin (DKP), koji je

5
poznat kao izaziva tumora na mozgu. Ljudska jetra razlazui ga, oslobaa
toksine materije: aminokiselinu fenilalanin (koja ini 50% ovog
zaslaivaa) za koju je nauno dokazano da utie na hemiju mozga tako
to blokira emisiju serotonina (neurotransmitera) zaduenog za relaksaciju i
oputanje. Posledice po zdravlje (naroito dece) su velike. Aspartamska
kiselina; metanol (metil-alkohol) koji moe da doprinese slepilu. Troei se,
da prerade ove komponente, u daljem procesu, sa manje energije obrauje
masti (to ima za posledicu nastanak sala i celulit). Pritom aspartam
uzrokuje nestabilan nivo eera, to poveava nekontrolisani apetit i volju za
slatkim.

Negativna svojstva: lista razliitih bolesti sadri oko 95 razliitih oboljenja i

alergija koje aspartam izaziva. Dua upotreba veih koliina aspartama
ispopljava: negativan uticaj na osobe koje pate od fenilketonurije (genetski
odreenog poremeaja metabolizma aminokiselinama), od hroninog umora
do tumora mozga. Posledice nakon kraeg ili dueg korienja aspartama su:
jake glavobolje, migrena, hronini umor, znojenje, problemi sa disanjem,
gubitak memorije, nesvestice, vrtoglavica, magla pred oima, zujanje u
uima, grevi, drhtanje, nejasan govor, marci u rukama i nogama,
zbunjenost, ukoenost, depresija, nesanica, razdraljivost, napadi panike,
primetne promene linosti, fobije, ubrzani rad srca, astma, bol u grudima,
visok krvni pritisak, muka ili povraanje, bol u trbuhu, bol pri gutanju,
svrab, koprivnjaa, druge alergijske reakcije, problemi s kontrolom nivoa
eera, menstrualni grevi i drugi menstrualni problemi, impotencija,
seksualni problemi, prohtevi za hranom, dobijanje na teini, opadanje kose,
anoreksija, peenje pri mokrenju i drugi urinarni problemi, prevelika e,
nadutost, zadravanje vode, sklonost infekcijama, bolovi u zglobovima,
smetnje sa vidom, rak na mozgu i rak dojke, tumor na pankreasu. Bolesti
izazvane aspartamom skrivaju simptome ili pogoravaju sledee bolesti:
artritis, fibromialgija, multipla skleroza, Parkinsonova bolest, lupus,
viestruka osetljivost na hemikalije, dijabetes i komplikacije koje ga prate,
epilepsija, Alchajmerova bolest, limfomi, lajmska bolest, poremeaj panje i
druge psihike bolesti. U nekim sluajevima, tetnost i alergijske reakcije
mogu da se ispolje ve u roku 48 sati. Osnovni toksini efekti na zdravlje
oveka prepoznatljivi su tek posle 1 ili, naalost, ak 2 do 3 godine.

Zamena za aspartam! mogu da se koriste: prirodni eeri, med, stevia (ili

druge zaslaujue biljke), isomalt-disaharid koji se dobija iz eerne repe,
eerni alkoholi: sorbitol, ksilitol i manitol, kao i frukto-oligosaharidi.

6
Ciklamat naziv za cikloheksilsulfamat sintetskog porekla, po ukusu slian
eeru, ali nie kalorijske vrednosti. Koristi se u obliku kalcijumove ili
natrijumove soli u dijetama za dijabetiare i gojazne osobe.

Preporuke za zdravije zaslaivae

Zaslaivai koji se mogu koristiti: Stevia, Upareni sok eerne repe, Voni
sok, Sirup od pirina, Med, Koren sladia (malo), Fruktooligosaharidi,
Amasake, eerni alkoholi (malo).
Zaslaivai koje treba izbegavati: Aspartam, Neotam, Sukraloza (Silenda),
Acesulfam-K (Sunette, Sweet&Safe, SweetOne), Ciklamat, Saharin,
Rafinisani eer (malo), Jaki zaslaaivai od fruktoze, Jemeni slad.

Energija prirodnih zaslaivaa

U svakodnevnoj upotrebi treba koristiti voe i povre, jer u malim

koliinama sadre fruktozu koja je povezana sa biljnim vlaknima. Za
kontinuirani rad potrebno je obezbediti postojanu energiju koju daju samo
prirodni eeri iz ugljenih hidrata u obliku sloenih eera skroba iz
celovitih, integralnih itarica, mahunarki, povra, voa i morskog povra.
Oni se razgrauju postepeno i nemaju efekat kao beli eer.

Konzervansi

7
Konzervansi su jedinjenja koja prolongiraju, ili u idealnom sluaju
spreavaju, mikrobioloko kvarenje hrane. Mikrobioloki kontaminirana
hrana je rezultat razvoja kvasaca, bui i bakterija, ali i stvaranja toksina,
pogotovo onih koje proizvode bakterije i bui. Danas je konzerviranje hrane
ispred pitanja ekonomskih gubitaka na hrani.

Neki od primera dejstava najpoznatijih konzervanasa su: antimikrobno

dejstvo nitrita na Clostridiu koja izluuje toksin botulin, dok sorbinska
kiselina i njene natrijumove i kalijumove soli deluju antimikotino, odnosno
protiv kvasaca i bui koje formiraju karcinogene aflatoksine.

Upotreba konzervansa (tzv. hemijska konzervacija hrane) se nadopunjuje sa

fizikim metodama konzervacije (sterilizacijom i hlaenjem). Ponekad,
kombinovana upotreba konzervansa i fizikih metoda ini moguim
smanjenje bilo intenziteta primene jedne ili druge metode konzerviranja.
Tipian primer predstavlja stvaranje srednje vlanih, delimino osuenih
ljiva, koje su sorbinskim kiselinom zatiene od razvoja bui, pri emu je
njihov kvalitet vei nego kod potpuno osuenih proizvoda.

Kombinacija fizikih i hemijskih procesa konzervacije bilo koje vrste se

naziva ,,konceptom prepreke. Dodavanje konzervansa omoguava
produenu zatitu hrane od naknadnog kvarenja nakon otvaranja pakovanja
ili u sluaju da pakovanje nije hermetiki zatvoreno.
Klasifikacija

Postoje tri osnovna tipa konzervansa koji se koriste u hrani:

Antimikrobni konzervansi (,,konzervansi u uem smislu)
Antioksidansi
Agensi za spreavanje tamnjenja (antibrowning agents).

Antimikrobni konzervansi ili konzervansi (u uem smislu) se koriste za

kontrolisanje i spreavanje rasta mikroorganizama u prehrambenim
proizvodima, i na taj nain ostvaruju produavanje trajnosti brojnih
prehrambenih proizvoda. Mnogi od njih se koriste i kao konzervansi u
farmaceutskim i kozmetikim proizvodima. Prema INS i E sistemu
numerikog oznaavanja aditiva dodeljeni su im INS i E brojevi od 200
290.

8
Antioksidansi se koriste za spreavanje oksidacije lipida i/ili vitamina u
prehrambenim proizvodima. U sistemu numerikog oznaavanja aditiva
dodeljeni su im brojevi INS i E brojevi od E300-E324. Osnovna uloga je
spreavanje autooksidacije, koja se ogleda u razvoju ueglosti i neprijatnog
mirisa i ukusa hrane.
Prema poreklu, antioksidansi mogu biti:
- Prirodne supstance, kao vitamin C (E300) ili vitamin E (E306)
ili
- Sintetskim putem proizvedene hemijske supstance, kao to su butil-
hidroxianizol (BHA),
E320, i butil-hidroxitoluen (BHT), E321.

Sredstva za spreavanje tamnjenja proizvoda su hemijske supstance koje se

koriste za spreavanje enzimatskog i neezimatskog tamnjenja prehrambenih
proizvoda, naroito za sueno voe i povre. Najee koriteni aditivi iz ove
kategorije su: vitamin C (E 300), limunska kiselina (E 330) i natrijum-sulfit
(E 221).

Nain delovanja

Kad je re o mehanizmu dejstva konzervanasa, u praksi se esto podvlai

razlika izmeu inhibitornog i destruktivnog dejstva na mikrobe, odnosno
pojmova:
- Bakteriostatiko (inhibitorno deluje na bakterije) i baktericidno
(antibakterijsko) dejstvo
ili
- Fungistatino (inhibitornodeluje na kvasci i bui) i fungicidno (antikvasac
i antibu) dejstvo.

Striktno gledajui, ovo razgranienje nije opravdano, zato to konzervansi

prisutni u dovoljno velikim dozama u hrani sa malom koliinom mikroba
ubijaju prisutne mikrobe, bre ili sporije. Ako ne doe do reinfekcije, finalna
faza se dostie u periodu od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Dakle,
faktor vreme je samo relativan kriterijum ove klasifikacije (inhibitorno-
destruktivno dejstvo). Meutim, isti kriterijum je i kljuna razlika
konzervanasa u odnosu na dezinfikatore, koji imaju funkciju da unite
mikroorganizme za veoma kratko vreme.

9
Antimikrobno dejstvo konzervansa se u osnovi moe objasniti sledeim
fenomenima:

1) stupanjem u dejstvo sa genetskom mikrostrukturom protoplasta,

2) inhibicijom sinteze proteina,
3) inhibicijom enzimske aktivnosti,
4) oteenjem elijske membrane, i
5) oteenjem elijskog zida.

Supstance koje sniavaju vodeni aktivitet supstrata i na taj nain spreavaju

rast mikroba, deluju razliito. Pakovanja, omotai, ulje i pojedini gasovi koji
se koriste pri pakovanju blokiraju dotok kiseonika u hranu i na taj nain
spreavaju rast aerobnih mikroorganizama. Po pravilu, nijedna od ovih
supstanci ne ubija mikroorganizme, ve ih u najboljem sluaju oteuju i
time spreavaju njihovo razmnoavanje. Kada se ukloni uticaj ovih
inhibitora, kontaminirani mikrobi ponovo poinju da se razmnoavaju, i
proizvod se vremenom kvari. Takoe, konzervansi kao to su acetatna i
mlena kiselina sniavaju pH hrane i na taj nain inhibiraju rast pojedinih
mikroorganizama, pogotovo bakterija.

Nijedan konzervans nije podjednako efikasan protiv svih mikroorganizama.

Veina supstanci koje su danas u upotrebi efikasniji su protiv kvasaca i bui
nego protiv bakterija. Meutim, kombinacija konzervansa ponekad moe
proiriti spektar aktivnosti, npr. kombinovanu upotrebu supstanci koje su
pojedinano efikasne protiv bui ili bakterija.

Osim sinergistikog dejstva, postoje i komercijalni razlozi za kombinovanu

upotrebu dva ili vie konzervansa. Meutim, postoji i miljenje da je
efikasnost sinergistikog dejstva konzervansa preuveliana.

Upotreba i pojedinane supstance u ulozi konzervansa

Konzervansi se koriste u sirevima, mesnim proizvodima, vonim

proizvodima, napicima, i pecivima. U zavisnosti od vrste hrane i oekivane
vrste kvarenja, koriste se razliiti konzervansi.

Na primer: mesni proizvodi se uglavnom konzerviraju dodatkom kuhinjske

soli i nitrita; voni proizvodi sa sumpor-dioksidom, napitci sa sorbinskom

10
kiselinom i/ili natrijum-benzoatom, a peciva sa sorbinskom kiselinom ili
propionatima..

Pored konzervanasa u uem smislu, neke supstance imaju odreenu vanost

kao konzervansi, iako se delimino koriste iz drugih razloga, u vidu zaina:
natrijum-hlorid, azot, srebro, ozon, vodonik-peroksid, hlor, etanol,
saharoza

11
 Vetake boje

Bojama se boje namirnice, jela i proizvodi. One mogu biti razne prirodne
organske i vetake (sintetske) boje. One se oznauju slovom E (od broja
100 d0 199). Veina tih supstanci nije tetna, ali su sporne tzv. aminoazo
boje koje su oznaene pod brojevima:
E 102, E 110, E 122 do 124, E 127 do 129 i 151.

Kod osetljivih osoba mogu dovesti do osipa, suznih oiju, nakupljanja vode
u tkivu i astme. Nalaze se najee u slatkiima, siru i margarinu.
Dozvoljena je upotreba boja samo ako je odreeno propisima, jer najvei
broj vetakih boja ine aminoazo boje, koje imaju kancerogeno dejstvo.
Vetake boje i razreivai koji se koriste za bojenje ivotnih namirnica,
smeju da sadre najvie: arsena (As) do 5 mg/kg, ive (Hg) do 0,05 mg/kg,
selena (Se) do 0,05 mg/kg, olovo (Pl) do 20 mg/kg i kadmijuma (Cd) do
0,05 mg/kg.

Dozvoljene prirodne boje su: hlorofil (zelena), ksantofil i kurkumin

(narandasta), riboflamin, karotin i anato ekstrakti (uta), antocijan
(crvenoplava), kosenila i betalaini (crvena), kantaksantin (tamnoljubiast),
karamel amonijanosulfitni (sme), karamel obini (sme), karamel
amonijani (tamnosme). Prirodne boje su bezopasne po zdravlje ljudi, jer
potiu iz prirodnih izvora (npr.: cvekla, argarepa bundeva, kajsija, jagode,
borovnica i dr.).

Dozvoljene vetake boje su: kinoftalon-disulfonska kiselina (natrijumova

so), indigo-5,5-disulfonska kiselina (dinatrijumova so) i dr.
Kontraindikacije: osetljive osobe (potroai) mogu da reaguju alergijom,
ekcemom, glavoboljom ili koprivnjaom.

Atraktivno obojena hrana stimulie apetit vie nego ona koja je bezbojna.
Oigledno je da postoji veza izmeu oka i gustativnih nerava. Jo jedna
svrha bojenja hrane je da se obezbedi arolikost proizvoda, to je posebno
vano u konditorskoj industriji. Uprkos pojedinim kontroverzama u ovoj
oblasti, bojenje hrane se ne moe izbei.

Meutim, bojenje svee hrane nije dozvoljeno, i tu nema izuzetaka. Pravilo

je da se bojenje koristi samo za obraenu hranu, bez sopstvene boje, ili u
kojoj boja postoji samo u tragovima. Hrana ne sme biti obojena da bi

12
simulirala visoke nivoe nutritivni vanih komponenti, a naroito ne sme biti
obojena da bi se prikrio lo kvalitet ili kvarljivost.
Upotreba i osobine

Sredstva za bojenje se najee dodaju hrani u ranim fazama obrade, zbog

ega moraju da budu otporna na zagrevanje, hlaenje, kiseline ili kiseonik,
kao i na svetlost (u toku skladitenja). Mnogim prirodnim sredstvima za
bojenje nedostaje ovakva stabilnost tako da je, uprkos ostalim prednostima,
njihova upotreba ograniena. Sumpor-dioksid, koji se koristi u prehrambenoj
industriji kao aditiv, moe unititi puno boja.

Klasifikacija

Sredstva za bojenje se mogu klasifikovati prema:

1) Rastvorljivosti, i to:
- nerastvorljiva sredstva za bojenje,
- pigmenti koji se uglavnom koriste za bojenje povrina konditorskih
proizvoda
- sredstva za bojenje rastvorljiva u vodi ili mastima. Sredstva za bojenje
rastvorljiva u mastima se koriste za bojenje masne hrane (kao to su
margarin i sir), a sredstva za bojenje rastvorljiva u vodi za hranu sa visokim
sadrajem vode (kao to su voni proizvodi i napitci).

2) Poreklu, i to:
- kao hrana koja je sama po sebi obojena,
- prirodna sredstva za bojenje (ekstrakti repe i kurkume, kao i karoteni)
- sintetika sredstva za bojenje (karotenoidi, trifenilmetan i azo boje).

Bojenje hrane se najvie koristi za konditorske proizvode, kolae, vone

proizvode, napitke, margarin, sir i odreene proizvode od ribe.
Suprotno od ostalih aditiva hrane, najvee razlike postoje u zakonima koji
se odnose na bojenje hrane u dravama EU, Japanu i SAD-u.

Prehrambene boje su u E sistemu dobile brojeve od E 100 E 180, odnosno

u INS sistemu 100 182.

13
 BOJE
(tabela prema E-oznakama)

E CAS
Boja Naziv Poreklo Upozorenje Status Sinonimi
oznaka broj
UTE Kurkumin, 458- C.I. 75300
E100 Prirodna N/A
Tumerik 37-7 Natural Yellow 3
Riboflavin(vitamin 83-88- Laktoflavin
E101 Prirodna LGM N/A
B2) 5 (vitamin G)
146-17-
E101a Riboflavin-5-fosfat Polu-sintetika LGM N/A
8
Sinteticka, Nedozvo- 1934-
E102 Tartazin PAR, BAC FD&C Yellow5
Azo-boja ljeni 21-0
C.I. Natural Red
517-
E103 Alkanin Prirodna 20;
88-4
Alkanet extract
Food Yellow 13,
D&C
Yellow No. 10,
Acid
yellow 3,
PAR, BAC 8004-
E104 Kvinolin uta Sintetika Quinidine
HACSG 92-0
Yellow KT, Japan
Yellow 203,
Lemon
Yellow ZN 3,
C.I. 47005
Acid Yellow
2706-
E105 Fast Yellow AB Sintetika N/A Food Yellow 2
28-7
C.I. 13015

Flavin
Riboflavin-5- 146-17-
E106 polusinteticka N/A mononucleotide
Natrijum fosfat 8
(FMN)
Lissamine Fast
Yellow; C.I.
Acid Yellow 17;
Sintetika, azo- PAR, BAC 6359- C.I. 18965;
E107 Yellow 2G N/A
boja HACSG 98-4 Light Fast Yellow
2G;
C.I. Food Yellow
5;
E110 Sunset/Oran uta Sintetika,azo- PAR, BAC Proizvodi u 2783- Sunset Yellow
boja EU 94-0 FCF,
zahtevaju Orange Yellow S
opomenu i

14
 procenu

2347- alpha-naphthol
E111 Narandzasta GGN Sintetika N/A
72-0 orange
Koinel crvena, PAR, AO, Dozvoljena 1260- Carmines, Natural
E120 Prirodna
karminska kiselina BAC HACSG u EU 17-9 Red 4
Citrus Red No. 2,
Zabranjena 6358- C.I.
E121 Citrus crvena 2 Polusintetika
!! 53-8 Solvent Red 80,
C.I. 12156,
U EU Food Red 3,
procenjena Brillantcarmoisin
Karmoisin, Sintetika, azo- 3567-
E122 PAR, BAC sa O,
Azorubin boja 69-9
rizikom po Acid Red 14, or
zdravlje C.I. 14720

FD&C Red, C.I.

PAR, BAC, Food Red 9,
Polusintetika, Dozvoljena 915-
E123 Amarant Kancerogena Acid Red 27,
azo-boja u EU 67-3
!! Azorubin S,
C.I. 16185

CRVENE Koinel crvena A

Sintetika, azo- Dozvoljena 2611-
E124 Ponceau 4R PAR, BAC Brilliant Scarlet
boja u EU 82-7
4R
Scarlet GN, C.I.
Food Red
Polusintetika, 4548-
E125 Ponceau SX N/A 2, Ponceau FD&C
azo-boja 53-2
Red No. 4,
or C.I. 14700
Crystal ponceau
6R, Crystal
scarlet, Brilliant
Sintetika, azo- 2766-
E126 Ponceau 6R N/A crystal
boja 77-0
scarlet 6R, Acid
Red 44,
C.I. 16250
FD&C, Red 3,
PAR, BAC, Dozvoljena 16423- Erythrosin B;
E127 Eritrozin Sintetika
kancerogena ! u EU 68-0 Acid Red 51; C.I.
45430;

15