U ast velikih majstora - seanje na

novosadske muziare koji vie nisu

sa nama
Pojavom rokenrola lice i istorija Novog Sada zauvek su se promenili, a
ba zbog tih ljudi koji su kroz pesme pravili drugaiji grad, Radio 021 u
sredu 24. maja u 19h u Radio kafeu (Miletieva 45) organizuje
svojevrsan oma onima koji vie nisu sa nama, dogaaj "Novosadska
kultura seanja - U ast velikih majstora".
KOMENTARI 5

NOVI SAD 23.05.2017. | 11:00 > 11:10

Foto: 021.rs

U vremenu kada mnoge stvari iz prolosti pokuavaju da se zaborave ili prikriju,

prisetiemo se onog segmenta koji moemo sa ponosom da istaknemo, a to je
novosadska rokenrol scena. Vojvoanski bluz bend, Imperium of Jazz, Laboratorija
zvuka, Pekinka Patka, Rex Illusivi, Atheist Rap, samo su neka od imena koji su
obeleeli nekoliko decenija muzike.
- Zaista je jako vano da Novi Sad, ne Novi Sad kao grad, to je ipak samo niz ulica,
drvoredi, kue, krovovi, golubovi, to mogu samo ljudi koji ive u njemu i jako je vano
da se osvrnu, da vide ta se to nekad dogaalo. Jer nije jednostavno, umesto nekog
sigurnog posla, odluiti se da pusti kosu i da kupi gitaru umesto harmonike i onda
krene ulicama Novog Sada i da svira, trai svoju publiku, obilazi ta neka
mesta,Garudu, utu kuu, Rupu i jo desetak mesta u kojima su klinci mogli da
sviraju. Mnoge srednje kole su otvarale svoja vrata tim muziarima - Elektrotehnika,
Graevinska, Medicinska i druge - pria za 021 novinar Anelko Maleti.

Tadanja Jugoslavija imala je sreu da odreaguje na svetske trendove, pa se ubrzo i u

Novom Sadu publika podelila na dva tabora - one koji su uz Bitlse poruivali "P.S. I Love
You" ili koji su uz Roling Stonse, po reima novinara Bogomira Bogice Mijatovia, bili
konkretniji i pevali "Let's Spend The Night Together".

U to vreme poslovi su bili sigurniji nego danas, postojala je utabana staza kojom se
pojedinac kretao u sistemu, to je upravo i razlog zato je odluka da se uzme gitara u
ruke, stavi bed na rever i pusti duga kosa bio svojevrstan in hrabrosti. Ono to sledi
jeste pomen svima onima koju su tu crtu hrabrosti u sebi nosili, koji su iveli ono to su
radili i zavredili da ih se setimo i decenijama kasnije.

"Jedna porodina manufaktura"

Bata (Mladen Vraneevi)

Pria o Bati Vraneeviu jeste pria o bratstvu i jedinstvu - bukvalno. Kada se govori o
njemu, to je mogue samo uz pomen i njegovog brata Pee.

Nakon nastupa sa Falkonima, Neoplantom, zatim u grupi Med gde se prvi put udruuje
sa bratom, njih dvojica, na predlog upka (Anelko upi) muzikog urednika Radija
Novi Sad, sastavljaju bend i daju mu ime po svom studiju - Laboratorija zvuka. U njemu
su jo Ciga (Aleksandar Pejak), upa (Stevan Luki), Vera Lajko, Caki (Aleksandar
Kravi), Cila (Olah Vince), Dina Kurbatfinsky-Vraneevi.
- Laboratorija zvuka je jedna porodina manufaktura Pee i Bate koji su prvi uspeli da
pokau kako se i u ovom gradu stvaraju grupe koje imaju ta da kau. Podela u
porodici je bila takva da je Pea znao ta treba da se radi, a Bata kako, pa su u bratskoj
atmosferi delili taj posao i stvarali muziku koja je odzvanjala tih godina sa svih strana -
prisea se Maleti.

U Londonu kao reditelj potpisuje kratkometrani dokumentarac "Kuda ide nae malo
drutvo", za koji je scenario pisao Pea. Posle albuma Nevinost iz 1986. braa se
polako udaljavaju od rokenrola i vie se bave pozoritem, filmom, marketingom...
Zasluge za otkrivanje i dve popularne grupe, Plavi orkestar i Ru, pripisuju se Bati,
navodi u svojoj "Rokopediji" Bogica Mijatovi.

- Ne samo to su pokazali kako i u Novom Sadu ima bendova za svaku pohvalu, nego
su kroz njihovu kuu i njihov studio prolazili svi koji su tada u gradu vredeli, ne samo da
bi odsvirali koji akord za neku od pesama, nego je to bilo i mesto gde su sticali iskustvo
i uili - zakljuuje sagovornik 021 o legendarnoj brai i Laboratoriji zvuka.

"Kao kad je Zvezda uzela Kup ampiona, takav je to bend bio"

Pre gotovo 50 godina, 1968. godine grupa muziara koja je elela da svira progresivnu
muziku oformila je sastav Novosadski bluz bend. Prvu postavku benda inili
su iak(Dragan Ili), Piuka (Itvan Varga), Kika (Nikola Velikovi) i Bla Jelovi.

Bend je promenio ime 1971. u Vojvoanski bluz bend, a kumovao mu je legendarni

novosadski umetnik Andrla (Branko Andri). Kroz decenije postojanja ovog sastava,
kojem mnogi kritiari sa punim pravom dodeljuju titulu najboljeg bluz benda u ondanjoj
Jugoslaviji, prola je itava plejada novosadskih muziara.

Ipak, glavna konstanta ovog benda bio je ovek koji se nije nalazio u prvoj postavci, a u
bend je stigao 10 godina kasnije.
Gaga (Dragan Jurii)

Najvee svoje uspehe i popularnost Vojvoanski bluz bend stie od trenutka kada je u
njemu zapevao Gaga, koji je brzo postao "spiritus movens" sastava. Izmeu ostalog,
Gaga je i promenio grupu, poto se nije pronalazio u Andrlinim tekstovima, koji su se do
tada izvodili.

Gaga je poeo da pie svoje pesme.

- Gaga je bio ovek koji mnogo sluao muziku i umeo da pozajmi pesme, potpisivao ih
kao svoje, ali toliko veto da smo to mogli da primetimo samo mi koji smo se bavili time.
Ipak, to je bilo neto jedinstveno. On, ali i ostali u bendu, bili su veliki jer su voleli to to
su svirali, nije bilo minkanja. Prosto, gitaru nisi mogao da svira u bendu ako nisi bio
na istoj talasnoj duini sa Gagom ili Bogdom (Dragutin Bogdanovi) i Pikijem(Nikola
Dui). Taj sastav je tim Crvene zvezde kad je uzeo Kup ampiona, jednostavno
kockice su se posloile. Ujedno, zbog toga je velika tragedija to bend nije imao vie
svojih izdanja - kae Bogica Mijatovi za 021.rs

Iako na sagovornik navodi da je najvea mana novosadskih muziara bila

malodunost proizvedena ravnicom, jer "gde ga posadi tu i ostane", Gaga je radio.
Traio je zvuk i eleo promene zbog ega je 1987. godine okupio muziare
Vojvoanskog bluz benda (VBB) i kultnih Sing Sing Singersa i oformio
svojevrsni novosadski super-bend Stone Free.

Snimili su nekoliko pesama, ali se grupa nije mnogo trudila da nae izdavaa, pa se
bend raziao samo godinu dana po osnivanju.

Bogda (Dragutin Bogdanovi)

Vojvoanski bluz bend, zbog velikog protoka muziara i estih promena u sastavu
katkad nije bio odriv. To se pokazalo i nakon izdavanja prvog LP-ija 1986. (zajedniki
album sa kantautorom Radicom Petroviem), kada se bend jednostavno raziao.

Meutim, Gaga je bio taj koji e ponovo okupiti muziku porodicu i VBB se na
novosadsku scenu vraa 1987. godine, a osim Gage ine ga i Bogda na klavijaturama,
gitarista Jana (Saa Januzovi) i Petrija (Zoran Petrovi) za bubnjevima.

- Za Vojvoanski bluz bend Peca Popovi, patrijarh srpskog rokenrola, tvrdio je da je to

najbolji bluz bend u Jugoslaviji. Zaista su vredeli i iveli za bluz, to je vekovna
garancija da kako die tako i pie, a kako die i pie tako i peva. To su radili
svi muziari iz VBB. I kao iz velike reke Misisipi, tako se iz velikog Vojvoanskog bluz
benda stvorilo mnogo malih i lepih pritoka, od Sing Sing Singersa, Izraela - navodi
Anelko Maleti, novinar koji je propratio nastajanje rok scene u Novom Sadu.

Bogda, kao sjajan klavijaturista, menjao je bendove, pa je tako osim u VBB nastupao i u
Imperium of Jazz, Izraelu, Modert Quartetu, Sinovima, BBMSP...

Baja (Goran Baji)

Na pomen Baje, sjajnog basiste koji se Vojvoanskom bluz bendu prikljuuje krajem 90-
ih, prva re koju Bogica Mijatovi moe da izusti, a zna ih on dosta, jeste jednostavna
re koje se sada ve retko kad setimo ili doivimo, a to je - dobrota.

- Baja je bio jedan od najboljih momaka sa novosadske rok scene ikada. To je da ga

svako poeli za prijatelja, zeta, sina - kae Mijatovi.

Svakako da momenat u kom se Baja prikljuuje VBB nije bio fantastian, ali ipak, ovaj
bend je prevazilazio prepreke, na svoj nain. Dok su bombe padale nad Novim Sadom,
VBB su nenametljivo, za razliku od mnogih svojih kolega, uli u ne tako velik klub i
svirali svaki dan u ustaljenom terminu. Nije to bio nikakav protest prema onima koji su
isputali smrt na jedan grad i ljude, nego jedan od naina da se od te smrti koja preti
pobegne, pa makar i u mislima, kroz note.

Osim u VBB, Baja je nastupao i u Porti, Cocasion, Stone Free, kao i bendu Watt. U ast
ovom muziaru prole godine objavljena je knjiga "Bluz za kraj".

Petrija (Zoran Petrovi)

Bubnjari u bendovima neretko umeju da budu samotnjaci, uvek iza, a njihovo prisustvo
manifestuje se tek zvukovima palice, doboa... Petrija nije bio nametljiv momak,
najskromnije je i izgledao kada se gledaju fotografije sa recimo Bogdom ili Janom, koji
su voleli ili vole svoju ekscentrinost.

Petrija je u Vojvoanski bluz bend doao, kao i Bogda, nakon objavljivanja prve ploe i
sa bendom 1995. snima izdanje koje nosi naziv benda.

Ipak, za njega nisu bila kalupljenja, pa je saraivao sa brojnim muziarima iz Novog

Sada i pristajao na razliite anrove. Pre VBB, objavio je album sa Amajlijom, tu su
potom Imperium of Jazz, Pobesneli usisiva, Minstrel, jedan period 90-ih proveo je u
post grand bendu Katarza, kao i u Generaciji bez budunosti.

Svoje poslednje izdanje "Vreme je za Novi Sad", Vojvoanski bluz bend objavio je
2002. godine u saradnji sa Radijom 021. Ipak, kritiari navode da je velika teta, ne
samo za novosadsku scenu, to ovaj bend nije imao vie slinih izdanja.

"Bio je najvei umetnik na novosadskoj rok sceni"

Andrla (Branko Andri)

Umetnik koji ega god se latio uspeo je da napravi neto izvanredno, a kao izuzetno
znaajnog umetnika za novosadsku scenu neretko ga istie i Slobodan Tima. Upravo
sa Timom je bio u grupi E-KOD koja se borila protiv establimenta.
Veito se bavio sa vie stvari, ak i iao i na nekoliko fakulteta istovremeno. U
meuvremenu, krajem 70-ih sa Daksom (Branislav Aksin) i Sekulom (Sinia Sekuli)
osniva bend koji e veoma brzo privui panju publike - Imperium of Jazz. O njihovim
nastupima pisalo se kao o "dogaajima za sebe", pohvale su odlazile na Andrlinu
harizmatinost, ali ono ime je plenio novosadski Tom Vejts jeste nain izvoenja
kompozicija.

- Koncerti koje je Andrla prireivao bili su toliko aavi i zabavni da mu niko naprosto
nije zamerao to to jednostavno nije znao da peva. Poto se rep ve pojavio u svetu,
znao sam iz prve da je to idealna forma u kojoj bi on mogao da osvoji tadanju zemlju u
kojoj smo iveli, ali njegova ljubav, njegova elja da peva bila je jaa od racionalnih
objanjenja. Stalno je bio na putu i, kao da je to jedna od epizoda iz uvenog
Keruakovog romana "Na putu", na putu je i preminuo, a iza njega nije ostalo ba puno
materijala, kojim bi dokazao Branko Andri da je zaista bio legendarni stanovnik Novog
Sada - smatra Maleti.

Andrla je, moe se rei, bio ovek trenutka, onaj koji je umeo da stvara na bini i zbog
toga su njegovi nastupi bili, kako je ve navedeno, dogaaji za sebe.

- Mogao je da se ostvari i u muzici, knjievnosti, slikanju, filmu, ta god da je radio bio je

uspean. Opet, iao je mnogo ispred svog vremena i teko je ko uspevao da ga
razume. Zanimljivo je to da je, recimo, svoje knjige pisao ukucavajui tekst direktno u
mainu, bez ikakve ispravke, jer to su tako neverovatne ideje bile - prisea se Mijatovi.

Postoje samo dva studijska snimka grupe Imperium of Jazz, za pesme "Koliko te volim"
i "Japanska", dok se na internetu moe pronai i kvalitetni snimci pesme "King Kong za
ene". Inae, Andrla je bio i lan Udruenja knjievnika, objavio je po dve zbirke
pesama, pria i dva romana.

Sekula (Sinia Sekuli)

Sekula je bio suosniva Imperium of Jazz-a. Uestvovao je u radu benda na startu, do
1987. godine, kada se menja postava.

U tom periodu sastav je svirao uglavnom bluz i rok, ali potom poinje da preovlauje
Andrlina elja da se izrazi. Sa Imperium of Jazz nastupao je na mnogim mestima,
izmeu ostalog, i u ludnici.

Sekula se, ba kao i njegov kolega po instrumentu, Petrija, obreo u mnogim bendovima.
Svirao je sa Cocasion, La Stradom, Stone Free, Vojvoanskim bluz bendom, XX vek.

Mladima danas moe da deluje romantino pria da se prvi Sekulin bend, Njassa Blues
Band iz 1974. raspao jer nisu imali dovoljno prostora za vebanje. Tada je to bila prava
muka.

Vredno pomena svakako je i to da je Sekula zajedno sa Boom (Boris

Kova), Dujom(Aleksandar Dujin), Cakijem (Aleksandar Kravi) i Eijem (Itvar
Bognar) osnovao Meta sekciju, koja je po Bogici Mijatoviu, autoru "NS Rokopedije",
jedna od najtalentovanijih novosadskih dez-rok grupa.

"Firs We Take Manhattan, Then We Take Berlin"

Suba (Mitar Suboti)

Suba, mnogima poznatiji i kao Rex Illusivi jeste legenda novosadske scene ija je
karijera prekinuta onda kada je poeo da osvaja kontinente, jedan po jedan.

U tom smislu, pored Laboratorije zvuka i Pekinke patke, svoje umetnike pipke najvie
je rairio Rex. Postao je prepoznatljiv po svojoj ambijentalnoj muzici, ali pred kraj ivota
uspeno je u svoje kompozicije ukljuivao i latino muziku.

Muziari sa novosadske scene bili su pioniri u mnogo emu, meu pionire

jugoslovenskog roka ubraja se i Suba, koji je u SKC-u priredio prvi rok performans.
Takoe, jedan je od autora koji potvruje to da novosadski muziari nisu udeli za
prodajom. Tako je prilikom objavljvanja svog prvenca "Disillusioned" odbio nekoliko
kua, jer to nije smatrao komercijalnim projektom.

- Rex je posebna pria. Rad sa "La stradom", sa kojom se savreno razumevao, bio je
potvrda da je nauio zanat i da sad moe da krene u svet, a ostalo je, to kau, istorija.
Prvo je krenuo da osvaja Jugoslaviju, a onda nastavio sa ostatkom sveta ili to bi
Lenard Koen rekao "First we take Manhattan", dakle prvo osvajamo Menhetn, a onda
e ceo svet biti na. I tako je Suba otiao, otiao u Brazil i tamo, naalost, poginuo,
oajniki elei da iz kue koja je gorela spase neke snimke - govori o svom prijatelju
Maleti.

Interesantna pria je da je tek kada je poeo da snima svoje autorske pesme, Suba
ostavljao kasete na portirnici Radija Novi Sad, a njih je potom voditelj Goja (Dragan
Gojkovi) emitovao ne znajui o kom se umetniku radi. Iako moe da deluje kao da je
sve to smiljeno radi performansa, Bogica Mijatovi kae da postoji sasvim logino, ali
neoekivano objanjenje za to.

- Mlaima izgleda to kao romantino ili uzbudljivo, a glavna kopa i kvaka u svemu
tome je bilo da je Suba bio studljiv i nije bio siguran u to, iako je znao da materijal vredi.
Imao je strah kako e reagovati Goja, kao autor emisije Novih vidika, a ne zbog toga da
bi to ispao tos. On je odmah otiao u emisiju kad je bio pozvan - kae na sagovornik.

U Jugoslaviji Suba je saraivao sa brojnim imenima od Marine Perazi,

preko Massima Savia, do Milana Mladenovia sa kojim je 1994. snimio kultni album
"Angel's Breath".

Poslednji njegov album "Sao Paulo Conffesions" izdat je u nekoliko drava sveta. U
njegovu ast, u Brazilu je osnovan Suba institut.
"Usna harmonika se nekad u Novom Sadu zvala jednostavno
muzika"

iksa (eljko urevac)

iksa je bio hodajui primer da bluz u Novom Sadu ivi, a rokenrol grabi. To je
dokazivao sa bendovima kao to su Cocasion i Sing Sing Singers.

Stvaranje ova dva benda, odnosno put do vrhunca, Sing Sing Singersa, iao je nekim
svojim tokom. Ali, najpre Armija.

Po povratku iz nje, kada je, sigurni smo, uvideo sve ari bratstva i jedinstva iksa se
sastaje sa Spaletom (Miroslav Trifujagi), Dareom (Darko Mati) i Vojom
Zveri(Vojislav Kneevi) sa kojima osniva poznati bend iz 80-ih Cocasion. Svirali su
uglavnom obrade pesama, dok u sastav ne ulazi ekipa iz Porte, Jana, Boba, Bole, Nea
i Tanja aji.

- Bilo je i prethodnika iksu, ali, kao to sve kuvarice sveta znaju, ako hoe da ulepa
supu koju sprema, mora dodati malo soli, a iks je bio so u svim bendovima u kojima
je svirao - bilo je mnogo lepe i zabavnije s njim. Uzgred, usna harmonika se nekad u
Novom Sadu jednostavno zvala muzika, tako se taj instrument zvao - objanjava iksu i
njegovu prolost Anelko Maleti.

Meutim, tamo gde su Cocasion zastali, nastavio je novi iksin bend u kojem ponovo
okuplja Bobu, Darea i Pikija (Nikola Dui) i formira nezaboravan bend Sing Sing
Singers.

- Oni su bili prvi kultni bend u Novom Sadu. Imali su ozbiljan autorski materijal i zaista
su njihove svirke uvek bile poseene. Poznati su nastupi u klubu u Kisakoj, gde je vie
ljudi bilo na ulici elei da ih uje nego to je moglo da stane u klub. To je bend koji ima
ta da kae, a kad imate ta da kaete onda i treba da se oglasite. Prava je tragedija da
oni i Andrla nemaju svoja dela u fizikoj formi - kae Bogica Mijatovi.
Njihovi nastupi u uvenom "Bambusu" u Kisakoj ulici bili su namenjeni za 50 ljudi, toliki
je bio kapacitet prostorije, a ipak bi se ispred kluba okupljalo i do 1.000 ljudi elei da
uje Singerse.

Ipak, ovaj bend, za razliku od Cocasion-a, jednostavno nije imao sree kada je u pitanju
izdavanje albuma. Na Omladinskom festivalu 1988. u Subotici bili su drugi, ali to im nije
bila dovoljna preporuka kod izdavaa. Sve vreme zapravo prepreke su bile politike
prirode.

Bend se razilazi 1989. ali se ve naredne godine ponovo okuplja, snimaju stare
kompozicije u novom aranmanu, pripremaju album, ali ponovo politika i eho ratova bio
je jai od volje muziara da porue publici to ta ima.

Nea Januza (Nenad Januzovi)

Kada je re o iksi i bendu Cocasion neizostavni deo te prie je i Nea Januza koji je
bio zaduen da se udaraljkama pobrine da ritam sekcija funkcionie perfektno. Nea se
Cocasion-u pridruuje 1983. kao pojaenje prilikom spajanja bendova Porta i Cocasion.

Neverovatno je to da su Cocasion snimili kompletan materijal za album, a obrada

pesme "Moondance" Vana Morisona, u njihovoj verziji "arobna mo meseca", postala
je lokalni hit. Meutim, pre nego to su uspeli da ponude ita izdavaima, materijal su
zagubili. Tada dolazi do razmirica unutar benda i sastav se razilazi, da bi kasnije doznali
da su snimci pronaeni i uredno zavedeni u fonoteci Radija Novi Sad.

Nea nastavlja karijeru i sarauje sa brojnim pop-rok i dez muziarima, a 1992. se

pridruuje Jani u grupi Izrael, sa kojom snima pesma za nikad objavljeni prvenac
"Nothing But The Groove".

"Srea moja to ne zna da odsvira to to ti je u glavi"

Ignac en

Maestro Ignac en kao retko ko uspevao je da uini da publika prosto zavoli violinu
kada je uje. Dugo godina je saraivao sa orem Balaevi, bio je lan Nenadjebivih i
Panonske mornarice, a uvod u "Devojku sa arda nogama" definitivno je jedan od
"najzaraznijih" kada je u pitanju domaa muzika.

Svojim notama uspevao je, kao u "Lakonogoj" da ih natera da ogule dlanove od

aplaudiranja ili pak da, kao u "Tvoj neko", potroe pakovanje maramica. Po priznanju
Balaevia, pesme su mu se potpuno promenile po susretu sa enom, dok se njegovim
odlaskom zavrava jedan opus poznatog novosadskog kantautora.

- To je bio neko sa kim sam radio na klik u studiju. Iz nekog razloga zvao me je doktor
Bala i govorio bi: "Doktor Bala, srea moja to ti ne zna da odsvira to to ti je u
glavi". A ja mislim da je bila srea moja to je on znao da odsvira to to mi je u glavi.
Mislim da sam tu zavrio jednu veliku priu, to se mog opusa tie, kad je violina u
pitanju, jer mislim da vie ne mogu nai takvog saradnika sa tim senzbilitetom. Znate,
on je bio strano harizmatian, ovo je jedna tuna situacija, jedno malo seosko groblje,
gde se pria zavrava, odlazi cirkus, ali oni ni ne znaju kakve on sale i koliko ljudi je
dizao na noge kad se pojavi - kazao je nedavno za Radio-televiziju Vojvodine Balaevi.

Kiki (Josip Kova)

Kiki je jo jedan sjajan violinista iz Balaevog sastava, ali sigurno je da e ostati

upamen kao neverovatni saksofonista. Umeo je Kiki svata, pa je tako odsvirao i jednu
od najboljih solaa u jugoslovenskom rokenrolu, kada je saks u pitanju, za pesmu "Ne
lomite mi bagrenje".

"O zar moram da vam ponovim, okanite se njih jer sve u da vas polomim", peva
Balaevi dok iz Kikijevih plua izranja sjajni solo u kom se mogu naslutiti sva zbivanja
u narednoj deceniji, svi ratovi i na kraju utihnue svega to je vredelo.
Kova je godinama svirao i u zapadnoj Evropi, pre svega u Nemakoj i vajcarskoj.
Osim to je bio stalni lan Balaevievog prateeg benda, Kiki je nastupao i kao stalni
lan Plesnog orkestra Radija Novi Sad.

- Prvi ton koji je odsvirao u jednoj mojoj pesmi bio je tek onaj sax solo na kraju
"Bagrenja", ali vredelo je ekati. Na sceni besprekoran, sa totalnom muzikalnou i
oseajem mere, Kiki uvek dodaje onoliko vatre koliko treba da "provri", puno mi
pomae, zaista - naveo je Balaevi jednom prilikom.

"Folirant"

Tuka (Goran Ivi)

Tuka je bio "maak", ali i pionir novosadske pank scene. Sa etvoricom drugara 1978.
godine, Brom (Boko Prosenica), Bucom (Predrag Janii) i Perom (Petar Petrovi),
formira bend Direktori. Umesto da prate staze veine bendova koji poinju obradama,
Direktori su odmah krenuli sa svojim pank kompozicijama.

Prvi bend Tuke imao je prilino kratku istoriju. Odsvirali su svega desetak svirki, kada
je neko na njihovom nastupu u poznatom klubu Bronks, razbio Titovu bistu. Taj
incident je znaio i kraj benda.

Tuka ubrzo postaje basista u Gomili g..... Bogica Mijatovi navodi da su nastupi ovog
benda van Novog Sada i Beograda bili veoma rizini, pa su se neretko zavravali
gaanjem paradajzima i jajima.

Nakon nastupa u Gomili g....., Tuka 1987. osniva bend Maak Tuka & Anglo Riff u
kom kompozicije pod uticajem glem-roka pie zajedno sa Zisom (eljko Dozet). Nakon
nekoliko meseci sviranja 1987. ulaze u studio, snimaju kompletan materijal za album i
nikom ga ne nude. Neke od pesama su emitovane na programu TV Novi Sad.
Zanimljivo je da je krajem 1989. Tuka pod psudonimom Maak Tuka objavljena
pesma "No punog meseca" iji je spot emitovan na TV Novi Sad i NS Plus, nakon ega
je ovaj muziar postao i lan prve ekipe "Foliranata".

Od 1993. nastupa kao one-man-band pod nazivom Tuka pauk oblak. Naredne godine
snima osam kompozicija koje objavljuje Music YUser.

Svirao jo i u Imperium Of Jazz, Laboratoriji zvuka, Obojenom programu, Zlatnim

dijamantima koji su se okupili da bi svirali na svadbi zajednikog prijatelja.

"Prvi gitarski heroj novosadske scene"

Pera (Perica Bahun)

Pera je svoje umee na gitari uio akord po akord od lokalnih gitarista, koji su takoe bili
priueni. Meutim, poznata novosadska grupa Detlii takoe su bili proizvod saradnje
brae Pere i Tome (Fric) Bahuna. Zainteresovanost za muziku su imali od malena, ali su
ipak svirke u Zanatskom domu krajem 50-ih imali presudan znaaj na njih.

Tu kree i Perina pria o njegovom talentu. Jedan od lanova grupa koja je 60-ih svirala
u Zanatskom domu setio se "malog Perice", kako navodi Bogica Mijatovi, i pozvao ga
da im se pridrui na bini. Kako je asistirao na gitari samo na jednoj pesmi, uporni Pera
je ostatak vremena provodio kraj bine "skidajui" akorde, a koliko je brzo uio govori
podatak da je ubrzo dobio poziv da nastupa sa istim sastavom.

Ubrzo nakon toga Pera postaje lan Plesnog orkestra Radija Novi Sad, potom i Kvinteta
Bogdana Dimitrijevia.

Pera, Fric i Rama (Ivan Rama) pratili su trendove na svetskoj sceni, tako da aplauzi za
njihov uspeh pripadaju ukusu, ali i prepoznavanju trendova na svetskoj sceni. Snimali
su emisije sa Radio Luksemburga, Monte Karla, Glasa Amerike i ve sutra bi uvebavali
popularne kompozicije.

- Perica Bahun, bez sumnje izvanredan muziar, ali isto tako i izvanred ugoiva
publici, prepuno gledalite hale pretvorio je u "uzavreli lonac" u kome ni on sam nije
znao ta e iskipeti - pie u magazinu Ritam iz 1964. godine.

Upravo na tom koncertu, u prepunoj hali Novosadskog sajma, Pera je overio titulu
prvog gitarskog heroja novosadske scene, navodi Bogica. Za potrebe Radija Novi
Sad snimili su nekoliko instrumentalnih kompozicija ime su postali prvi "elektriari"
koji su uli u studio Radija Novi Sad.

Hamer (Milo Jovanovi)

Neizostavni lan novosadske scene je i po vokaciji - istoriar. Meutim, Hamera je

opredeljenje odvelo na drugu stranu, pa se bavio muzikom, produkcijom, marketingom.

Svoj prvi album "Ljudi od zemlje" Milo Jovanovi je snimio 2013. godine sa svojim
orkestrom "Dobrovoljno Kovako Drutvo". Na albumu su pesme za koje je tekst i
muziku Milo pisao sam, na svom splavu na Dunavu uz samo jednu gitaru i u drutvu
jednog jata labudova. Album je dubok, lian, emotivan i poetski angaovan.

Album se zove po pesmi koju je Hamer napisao za vreme NATO

bombardovanja. "Ljudi od zemlje" ustvari nikada nije bila pesma koja se peva, ve ju
je Milo recitovao, a tokom tih godina konstantno se vrtela na Radiju 021.

U studiju "Hammer" svoje projekte su realizovali neki od naih najpoznatijih autora kao
to su Rambo Amadeus, ore Balaevi, aban Bajramovi, Leb i Sol, Zdravko oli,
Bajaga i instruktori... Osim produciranjem, bavio se i reijom. Za svoj rad osvojio je
preko 50 nagrada.
Sa Radijom 021 sarauje od njegovog osnivanja pa do poslednjih dana ivota. Autor je
kultnog serijala Radio Sloboda, emitovanog na 92,2 MHz u poslednjoj godini
Miloevieve vladavine.

Specifian i nesvakidanji kreativni duh pretoio je i u tri jedinstvena serijala na ovom

portalu - SRB I.JA, EPP i Centar za razmiljanje.

ani Butkaj (Sran Spasojevi)

Mnogima poznati voditelj Radija 021 pre nego to je postao prepoznatljivi glas sa 92,2
megaherca, imao je kratku muziku karijeru. Zajedno sa Atilom otijem, Momom
(Momilo Bajac), Miretom (Miroslav Sopka) i Zoom (Zoran Gvozdenov) sastavlja bend
XX vek.

Posle nekog vremena dolazi do promena u bendu, pa se umesto Zoa i Mireta sastavu
pridruuju Sekula i Suba, a pojaavaju se i duvaima Daksom (Branislav Aksin),
Zdravkom Breneckim i Deetom Molnarom. Nakon tri godine muziciranja bend se
rasformirao bez da su imali neko studijsko izdanje.

Na Radio 021 Sran dolazi u leto 2000. godine, kada sa Vladimirom Markom pokree
"Tok ou brae Butkaj". Svojim emisijama i rubrikama je kritikovao i ismevao bahato
ponaanje politiara i izazivao kontroverze, ali i ujedno uveseljavao i hrabrio
Novosaane.

Radio kafe, u kojem e se odati poast novosadskim muziarima koji vie nisu meu
nama, nosi posvetu "Kod brae Butkaj" i slogan po anijevoj reenici - "Seanja blede,
a jaja ostaju".

Dee (Dee Molnar)

Dee je stvaro zvuk saksofona kakav Novi Sad nee zaboraviti, a moda ni ponovo
susresti. U svojim tonovima je oivljavao dez i tu muziku je iveo, a zbog te iskrenosti
ona je bila i dobra.

Za Plesni orkestar RTV Novi Sad, zajedno uz Kikija, odsvirao je neke od najupeatljivih
solo deonici u istoriji ovog orkestra.

Lista onih sa kojima je Dee saraivao je podugaka. Dovoljno je navesti Laboratoriju

zvuka, Rex Illusivi-ja, Elektrini orgazam, Oktobar 1864 i shvatiti da je re o oveku koji
je bio neizostavni deo novosadske rokenrol scene, a i ire. Nastupao je i sa Keckec &
acid folk orchestra-om, Kikijem Lesendriem i Pilotima, Heroinom i brojnim drugim
umetnicima sa novosadske i domae scene.

Osim to je aktivno svirao u brojnim bendovima, Dee je jedan period svog ivota
proveo i kao muziki urednik na Radiju Novi Sad.

Faber (Zvonimir Fabri)

Fabrijevo muziciranje teklo je polako, bez silenja da se neto veliko uini, pa ipak, za
novosadsku muziku scenu, to je uinio. Do 1973. godine svirao je u nepoznatim
bendovima, ali onda osniva Faber, koji u prvoj postavci ine Daver (Milan Nikoli),
Raa (Radovan Lalin), Beli (Zoran Leti), Dragan Stoi, Fifika (Miodrag Blagojevi).
Ubrzo dolazi do promena pa se Faberu prikljuuju Digi (Nedim Morali) i ore Kei.

Vreme je bilo takvo da su lanovi benda mogli sasvim pristojno da ive od nastupa iako
su preraivali pesme. Iz tog razloga nije ni postojalo insistiranje na autorskim
kompozicijama, zbog ega nikad nisu ni dobili ansu u nekom od Studija RNS.

Svoje pesme su prilagoavali trendovima na muzikoj sceni, ali hitovi iz 60-ih su bili
obavezni.

Praa (Aleksandar Prai)

Praa, zajedno sa bratom Brkom (Branko Prai), Bekusom (Vojin Tima) i Gusom
(Dragan Davidovi) 1967. godine osniva jedan od najdugovenijih novosadskih rok
bendova - Crvak i mravi. Osnovali su ga dok su jo bili uenici Jovine gimnazije.

Godinu dana im je bilo potrebno da zabelee vei uspeh, te su se upisali kao prvi
pobednici Vojvoanske gitarijade koja se odrala u Dunavskom parku. U istoriju
novosadskog rokenrola ulaze i kao prvi bend koji je uspeo da snimi pesmu u
profesionalnom studiju. Bila je to kompozicija "Balada o oveku".

Bili su pioniri u mnogo emu, pa su tako i imali i jedan od prvih prenosa koncerata
uivo. Nastup iz Studija M prenosio se direktno na Radiju Novi Sad.

Iako su uestvovali na nekoliko izdanja, Cvrak i mravi nikad nisu snimili svoj album,
bez obzira na to to je ceo materijal ve bio snimljen. Grupa se raspala poetkom 80-ih,
a Praa je posle bio organizator na Radiju Novi Sad.

Mutke (Milan Mutavdi)

Mutke je bio poznat bubnjar koji se nije stideo svog talenta za pevanje, pa je bio i
vokalni solista. Njegova karijera kree uzlaznom putanjom nakon to je na
Omladinskom festivalu u Suboticu, krajem 60-ih, ostvario zapaen uspeh sa pesmom
"Svi moji prijatelji".

Nije se libio da izae iz granica Salajke, Detelinare, Podbare, pa je tako 70-ih iao na
dvomesenu turneju po Sovjetskom Savezu sa ansamblom ABC.

Poznatoj novosadskog grupi Neoplanti prikljuuje se 1975. i sa njima ostaje sve dok se
bend nije raziao. Nakon Neoplanti (Nema vie benda kao Neoplanti!), pridruuje se
Novosadskom Big Bendu.
Cisko (Slobodan Milju)

Bio je jedan od inicijatora obnavljanja legendarne grupe Neoplanti. To je uinio 1972.

zajedno sa Branom (Branislav Starev) i od tada ovaj sastav stie renome jednog od
najboljih hotelskih sastava od Triglava do evelije. Sa njima bend ine Duki (Duan
Mirkov), Semika (Jano Semeredi), ika Bugarin (ivko Popov) i Frenki (Ljubia
Markovi).

Neoplanti su, pre dolaska Ciska i drugog okupljanja, bili veoma popularni u Novom
Sadu. Izmeu ostalog, osvajai su i prve Novosadske gitarijade.

Zare (Zoran Zari)

Zare je snimao sa dva benda, jedan je bio kontraverzan, a u drugom je stekao

popularnost.

Zajedno sa Acketom (Aleksandar Milovanov) osniva bend Fluorel taka u kojem su se

nali Vladimir Radusinovi Radule (gitara) i Dragan Jovanovi (vokal), koji ih naputa
ve nakon nekoliko proba, a umesto njega dolazi Goran Runjanin.

Na svirci u kasarni "Maral Tito" im ve posle nekoliko pesama, zbog loeg sviranja,
iskljuuju razglas, nakon ega oni razbijaju pojaala. Bend je postojao nekoliko godina,
uglavnom kao trojac Zare, Acke i Radule, koji kasnije kompletno prelaze u Ateist rep.
Snimili su pet kompozicija koje nikad nisu bile emitovane jer su izgubljene.

Sa Ateistima je snimio prvenac "Maori i Crni Gonzales", kao i drugi album "Ja
eventualno bih ako njega eliminiete".

"Novosadska kultura seanja - U ast velikih majstora"

Osim navedenih muziara prisetiemo se i Marelje, Mireta, Rajka, Zijada, Brice,

Coleta, Toze... svih onih koji su to zavredili utoliko to su ljubiteljima rokenrola ostavili
itav mali svet u naslee. Ne samo muziku, nego i mnotvo pria, o kojima se pisalo,
pie i kojima e se tek pisati.

Na dogaaju "Novosadska kultura seanja - U ast velikih majstora" osim priseanja na

umetnike sa novosadske scene, posetioci e moi i da uju neke od njihovih pesama.
Tako e se na samom dogaaju bendovi Killo Killo banda i inobusi izvesti numere
Vojvoanskog bluz benda, Laboratorije zvuka, Sing Sing Singersa, Andrle,
Dobrovoljnog kovakog drutva, Neoplanti kao i MC Oldmana.

U pojedinim pesmama e gostovati i Marina Perazi, Uro eerov i reper Rii.