ANOVA analiza varijanse

Meri se uticaj kontrolisanog faktora; kontrolisani faktor utie na meugrupne razlike a

nekontrolisani na unutargrupne. Varijacije se mere preko odstupanja aritmetikih sredina.
Ukupan varijabilitet je ST; Varijabilitet nastao pod uticajem kontrolisanog faktora je SA ( faktorski
varijabilitet) SR je rezidualni varijabilitet i nastaje kao rezultat uticaja nekontrolisanog faktora.

Mere varijabiliteta su faktorska (Va) i rezidualna (Vr) varijansa. Vrednost statistike F testa se dobija
kada se podeli vrednost faktorske sa vrednou rezidualne varijanse: F= Va/Vr.

Ako je F > 1 ima znaajnost <0,05 kaemo da je kontrolisani faktor znaajan za varijabilitet. Ako je
F<1 kontrolisani faktor nema znaaja.
Preduslovi za analizu varijanse:

1. homogenost varijacije unutar uzoraka moraju da budu relativno ujednaene. Ako je

Sig.>0,05 preduslov nije zadovoljen i primenjuje se Brown-Forsythe test; Ponovo vrednost
mora da bude Sig.<0,05.

Posmatraju se meugrupni spoljni faktori ( kontrolisani) i unutargrupni ( nekontrolisani). Kada je

F>1 znai da postoji statistiki znaajan uticaj kontrolisanog faktora.

2. Tukijev post-hoc test poredi parove aritmetikih sredina svih uzoraka. U post-hoc testu
posmatramo Sig. Homogenost je zadovoljena ako je vea od 0 ( kad je 0 to znai da su
varijacije unutar grupa iste).

SPSS:

Compare means One-Way ANOVA ubaciti varijable za dependent i factor

Homogenost:

options homogenity of variance test ok

ako je Sig.>0,05 nije zadovoljen uslov, onda:

Analyze compare means one-way ANOVA options Brown-Forsythe

treba da bude Sig. < 0,05

Radi se analiza i gleda se vrednost F, ako je vea od 1 onda faktor varijabla ima znaajan uticaj na
zavisnu.

Milena
maric.blagojevic@gmail.com
 X 2 Test
( Pirsonova statistika)

Testiranje hipoteze o saglasnosti frekvencija vie modaliteta. Posmatra se odstupanje empirijskih od

oekivanih frekvencija. Mera odstupanja je X 2 Vrednost ne moe da bude negativna jer
predstavlja sumu kvadrata, najmanja je 0 kada su oekivane i empirijske frekvencije iste.

Dva oblika primene:

1. test oblika rasporeda

2. test nezavisnosti

Oekivane empirijske frekvencije dobijamo njihovim poreenjem u okviru tabele kontigencije.

Koeficijent kontigencije je C, min. 0 a max 1.
Veza se smatra vrstom ako je vrednost blie 1. Prihvatanje/odbacivanje hipoteze zavisi od nivoa
znaajnosti koji je vaan ako je vei od 0,3.

Bar jedna varijabla mora da bude nominalna, ako nije, onda se koristi test. test moe da ima
vrednost od -1 do 1, ako je negativan govori se o obrnutoj vezi a ako je pozitivan govori se o
direktnoj vezi, ako je 0 smatra se da ne postoji veza.

SPSS:

analalyze descriptive crosstabs statistics chi-square contigency coeficient

cells row, column, observed, expected

Korelaciona analiza

Utvrivanje da li postoji kvantitativno slaganje izmeu varijacija dve ili vie pojava. Svrha njene
primene je da utvrdi da li izmeu pojava postoji slaganje. Slui samo za merenje korelacije, ne
uzronosti. Postoje razliite vrste korelacija:

1. proste linearne i nelinearne

2. viestruke korelacije
3. parcijalne korelacije

Prosta linearna korelacija pokazuje da li izmeu varijacija dve pojave postoji pravolinijska veza.
Preduslov njene primene je da su varijacije linearno obeleje, tj. minimalno intervalnog tipa.

Mera za jainu proste linearne korelacije je Pirsonov koeficijent proste linearne korelacije ( r) koji
ima vrednosti od -1 do 1. Ako je vrednost negativna govori se o inverznoj vezi a ako je pozitivna o
direktnoj.

SPSS:

Milena
maric.blagojevic@gmail.com
Analyze corelate bivariate

Milena
maric.blagojevic@gmail.com