Emilio Salgari

SANDOKAN
TIGROVI MOMPRAEMA

Naslov originala
LE TIGRI DI MOMPRACEM

Deje novine,
Gornji Milanovac 1981.

Prevod sa italijanskog
Dragoslav Nikoli Micki
 GUSARI SA MOMPRAEMA
U noi 20. decembra 1849. godine, snani uragan besneo je nad
Mompraemom, divljim ostrvom a gnezdom stranih gusara, smetenim u
Malezijskom moru na nekoliko stotina milja od zapadnih obala Bornea.
Nebom su, gonjene neodoljivim vetrom, jurile kao neosedlani konji crne
mase oblaka, iz kojih su se s vremena na vreme sruivali besni pljuskovi na
tamne ume ostrva; na moru koje je podizao vetar sudarali su se i besno lomili
ogromni talasi, meajui svoju riku sa as kratkom a as beskrajno dugom
grmljavinom.
Ni iz koliba poreanih na dnu ostrvske plae, ni sa utvrenja koja su titila
ostrva, ni sa brojnih brodova ukotvljenih iza stena, ni iz ume, ni na
uzburkanoj povrini mora, nije mogla da se opazi bilo kakva svetlost;
meutim; onaj ko je dolazio sa istoka, ako bi pogledao gore, otkrio bi na vrhu
najvie litice, koja se strmo sputala u more, dve svetle take, dva ivo
osvetljena prozora.
Ko li je u to doba i u takvoj buri bdeo na ostrvu krvavih gusara?
Iz lavirinta iskopanih rovova, nasipa, poupane ograde od kolja, raskidanih
koara punih zemlje kraj kojih se jo moglo opaziti polomljeno oruje i ljudske
kosti, uzdizala se prostrana i solidna koliba koju je na vrhu krasila velika
crvena zastava sa tigrovom glavom u sredini.
Jedna soba ovog stanita je osvetljena: zidovi su prekriveni tekim crvenim
tkaninama, somotom i brokatom velike vrednosti, ali tu i tamo zguvanim,
pokidanim i zaprljanim, dok se pod ne vidi ispod visokog sloja persijskih
tepiha protkanih zlatom, isto tako pocepanih i zaprljanih.
U sredini je sto od abonosa, sa sedefnom intarzijom i srebrnim ukrasima,
pun boca i aa od najskupljeg kristala; u uglovima se uzdiu velike police,
delom polomljene, natrpane vazama punih zlatnih narukvica, naunica,
prstenja, medaljona, skupocenih svetih predmeta, ulubljenih ili polomljenih,
bisera koji bez sumnje potiu sa uvenih lovita Cejlona, smaragda, rubina i
dijamanata koji su bletali kao mnoga mala sunca, pod svetlou jedne
pozlaene lampe koja je visila sa tavanice.
U jednom uglu se nalazio turski divan sa ponegde pokidanim resama; u
drugom harmonijum od abonosa sa oteenim dirkama: u neopisivom neredu
stajali su rasuti nerazvijeni tepisi, sjajna odea, slike koje su moda poticale od
slavnih paleta, polomljene lampe, uspravne ili oborene boce, cele ili
polomljene ae, a zatim hinduski karabini sa arabeskama, panske trube,
maevi, sablje, sekire, noevi, pitolji.
U ovoj tako udno opremljenoj sobi sedeo je jedan ovek u fotelji bez
jedne noge: visoka stasa, vitak, snane muskulature, mukih, gordih i
energinih crta lica, i udne lepote.
Duga kosa mu je padala na ramena; veoma crna brada uokvirivala je
njegovo lako preplanulo lice.
elo mu je bilo visoko, zaseneno dvema divnim obrvama povijenim u
smelom luku, a mala usta pokazivala su zube otre kao u ivotinje i blistave
kao biseri; dva kao ugljen crna oka, iji je plamen opinjavao, gorela su i pred
njime se obarao svaki drugi pogled.
Sedeo je nekoliko minuta pogleda uprtog u lampu, aka nervozno stisnutih
na drau bogate sablje koja mu je visila o irokoj traci od crvene svile i koja je
bila uvijena oko kazake od plavog somota sa zlatnim resama.
Jedan strani udar koji je iz temelja potresao kolibu prenuo ga je iz ove
nepokretnosti. Zabacio je unazad dugu i kovrdavu kosu, stavio na glavu
turban ukraen divnim dijamantom, velikim kao orah, i naglo je podigao
pogled u kome je moglo da se proita neto mrano i pretee.
Pono je promrmljao je. Pono je a on se jo nije vratio.
Lagano je ispio au punu tenosti boje ambre, zatim je otvorio vrata i
vrstim korakom se uputio kroz aneve koji su titili kolibu, da bi se
zaustavio na rubu velike litice u ijem je podnoju besno rikalo more.
Stajao je nekoliko minuta skrtenih ruku, vrst kao stena na kojoj se
nalazio, eljno udiui dah bure i pogledajui na uzburkano more; zatim se
lagano povukao, vratio u kolibu i stao ispred harmonijuma.
Kakav kontrast! povikao je. Napolju je uragan, a ovde sam ja! Ko je
straniji?
Preao je prstima po klavijaturi izvlaei brze zvukove koji su u sebi imali
neeg udnog, divljeg, a zatim je usporio sve dok se nisu izgubili u grmljavini i
zviduku vetra.
Najednom je ivo okrenuo glavu prema vratima koja je ostavio
poluotvorena. Stajao je jedan asak oekujui, povijen unapred, nauljenih
uiju, a zatim je brzo iziao i krenuo ka ivici stene.
U kratkom blesku jedne munje video je mali brod sa skoro sputenim
jedrima kako ulazi u zaliv i smeta se izmeu ukotvljenih laa.
Na ovek je prineo usnama zvidaljku od zlata i tri puta otro zazvidao;
trenutak kasnije otri zviduk mu je odgovorio.
On je promrmljao je veoma uzbuen. Ve je krajnje vreme!
Pet minuta kasnije jedno ljudsko bie, uvijeno u iroki ogrta sa kojeg se
cedila voda, ukazalo se pred kolibom.
Janee! povikao je ovek sa turbanom grlei ga.
Sandokane! odgovorio je pridolica sa jasno izraenim stranakim
akcentom. Brr! Kakva paklena no, pobratime moj.
Hodi!
Brzo su proli kroz rovove i uli u osvetljenu sobu, zatvarajui vrata.
Poto je napunio dve ae i jednu pruio strancu, koji se oslobodio ogrtaa
i karabina, Sandokan mu se srdano obratio:
Pij, dobri moj Janee.
U tvoje zdravlje, Sandokane!
U tvoje!
Ispraznili su ae i seli za sto.
Pridolica je bio ovek od svojih trideset tri ili trideset etiri godine, neto
malo stariji od svog druga. Bio je srednjeg rasta, veoma snaan, izuzetno bele
koe, pravilnih crta lica, sivih, lukavih oiju, podrugljivih i tankih usana, to je
bio znak gvozdene volje. Na prvi pogled se primeivalo da je bio ne samo
Evropejac ve da je morao da pripada nekoj sredozemnoj rasi.
Pa dobro, Janee, upitao je Sandokan sa izvesnim uzbuenjem jesi li
video devojku zlatne kose?
Ne, ali znam ono to si hteo da dozna.
Zar nisi iao u Labuan?
Da, ali shvatie da se na obalama, koje nadgledaju engleske krstarice,
teko iskrcavaju ljudi nae vrste.
Priaj mi o toj devojci. Ko je ona?
Rei u ti da je to arobno lepa osoba, toliko lepa da je kadra da opini i
najstranijeg gusara.
Ah! povikao je Sandokan.
Rekli su mi da ima kosu kao zlato, oi plavlje od mora, pt belu kao
alabaster. Znam da je Alamba, jedna od naih najdivnijih gusara, video jedne
veeri kako eta kroz umu na ostrvu i bio je toliko pogoen tom lepotom da
je zaustavio svoj brod ne bi li je bolje osmotrio, po cenu da ga unite engleske
krstarice.
Ali ija je?
Neki kau da je kerka jednog koloniste, drugi nekog lorda, a trei, opet,
nita manje nego da je neaka guvernera Labuana.
udno bie... promrmljao je Sandokan, steui rukama elo.
I onda?... upitao je Jane.
Gusar nije odgovorio. Naglo je ustao obuzet velikim uzbuenjem priao
harmonijumu i preleteo prstima po klavijaturi.
Jane se samo osmehnuo i, poto je sa jednog eksera skinuo staru
mandolinu, poeo da upka po icama, govorei:
Zasvirajmo malo.
Tek to je poeo da svira jednu portugalsku pesmicu, kad vide Sandokana
kako se ivo pribliava stolu i rukama se odupire o njega takvom snagom da se
ovaj skoro povio.
To vie nije bio onaj isti ovek od malopre: njegovo elo je bilo smraeno i
namrteno, oi su mu turobno sjale, njegove usne, koje su se povukle, otkrile
su zube grevito stisnute, njegovi udovi su drhtali. U tom asu bio je to strani
voa divljih gusara sa Mompraema, ovek koji je ve deset godina krvavio
malezijske obale, koji je svuda vodio krvave bitke, ovek koji je izvanrednom
smelou i neukrotivom hrabrou zasluio nadimak Tigar od Malezije.
Janee povikao je glasom koji vie nije imao nieg ljudskog. ta
Englezi rade u Labuanu?
Utvruju se mirno je odgovorio Evropljanin.
Moda pletu neto protiv mene?
To verujem.
Ah! Ti to veruje? Neka se usude da podignu ma i jedan prst protiv mog
Mompraema! Reci im neka pokuaju da izazovu gusare u njihovom gnezdu!
Tigar e ih unititi sve do poslednjeg i ispie svu njihovu krv. Reci mi ta
govore o meni?
Da je doao as da zavre sa jednim tako hrabrim gusarom.
A da li me mnogo mrze?
Toliko da bi pristali da izgube sve svoje brodove samo da te obese.
Ah!
Moda sumnja? Pobratime moj, ve mnogo godina ti im zadaje sve
vee muke. Sve obale nose tragove tvojih upada; sva sela i sve gradove si
napao i opljakao; sva holandska, panska i engleska utvrena pogoena su
tvojim granatama, a morsko dno je naikano brodovima koje si potopio.
To je istina, ali ko je kriv za to? Zar beli ljudi nisu bili neumoljivi u
pogledu mene? Zar me nisu liili prestola pod izgovorom da sam postajao
isuvie moan? Zar nisu ubili moju majku, moju brau i moje sestre, da bi
unitili moje potomstvo? Kakvo sam zlo ja njima uinio? Bela rasa nije nikad
trpela od mene, pa ipak hoe da me zgazi. Sada ih ja mrzim, bilo da su panci
ili Holanani, Englezi ili Portugalci tvoji sunarodnici, ja ih proklinjem i
strano u im se osvetiti. Zakleo sam se nad leevima moje porodice i ispuniu
zakletvu! Ako sam bio nemilosrdan prema mojim neprijateljima, poneki glas
e se dii da kae da sam ponekad bio i velikoduan.
Ne jedan, ve sto, hiljade glasova mogu da kau da si slabima bio ak i
suvie velikoduan ree Janez. Mogu to da kau sve one ene koje su pale
pod tvoju vlast, da si ih odveo, po cenu da te krstarice poalju na morsko dno,
do vrata belih ljudi; mogu to da kau nejaka plemena koja si branio od
progona monih, siromani mornari koji su izgubili svoje brodove u burama i
koje si ti spasao iz talasa i obasuo poklonima, i stotinu, hiljadu drugih koji e
se uvek seati tvojih dobroinstava, o Sandokane! Ali reci mi sada, pobratime
moj, kakvu e odluku da donese?
Tigar od Malezije nije odgovorio. Poeo je da koraa prostorijom
prekrtenih ruku i glave oborene na grudi. Na ta li je mislio ovaj strani
ovek? Iako ga je znao dugo vremena, Portugalac Janez, to nije mogao da
odgonetne.
Sandokane, ree posle nekoliko minuta na ta misli?
Tigar je stao gledajui ga, ali jo ne odgovarae.
Da li te uznemiruje neka misao? Ponovo ree Janez.
Bah! Reklo bi se da te mui to te Englezi toliko mrze.
I ovaj put gusar nije progovorio.
Portugalac je ustao, upalio cigaretu i uputio se prema jednim vratima koja
su skrivali tepisi, govorei:
Laku no, pobratime moj.
Sandokan se prenuo na ove rei i jednim pokretom zaustavio Portugalca,
rekavi:
Jednu re, Janee.
Govori, dakle.
Da li zna da hou da odem u Labuan?
 Ti!... U Labuan!...
Zato se toliko udi?
Zato to si isuvie smeo i to bi poinio neku glupost u gnezdu tvojih
smrtnih neprijatelja.
Sandokan ga je pogledao oima iz kojih je izbijao plamen i izbacio neku
vrstu muklog reanja.
Brate moj, nastavio je Portugalac ne izazivaj sudbinu isuvie. Budi
paljiv! Pohlepna Engleska je bacila oko na na Mompraem i moda samo
eka tvoju smrt da se baci na tvoje tigrove i uniti ih. Budi oprezan jer sam
video jednu krstaricu uperenih topova, punu naoruanih ljudi, kako skitara po
naim vodama, a to je lav koji ne eka nita drugo do plen.
Ali e sresti Tigra! povikao je Sandokan steui pesnice i podrhtavajui
od glave do pete.
Da, sree ga i moda e ga Tigar u borbi savladati, ali e njegov smrtni
krik da dopre do obala Labuana i drugi e se pokrenuti protiv tebe. Umree
mnogi lavovi, jer ti si jak i straan, ali e umreti i Tigar!
Ja...
Sandokan je poskoio unapred sa rukama zgrenim od besa, goruih oiju,
aka stegnutih kao da steu oruje. Bio je to trenutak: seo je zatim za sto, ispio
jednim gutljajem oljicu koja je stajala puna i rekao savreno mirnim glasom:
U pravu si, Jane, pa ipak u sutra otii u Labuan. Neka neodoljiva sila
me gura prema tim obalama, a jedan glas mi apue da treba da odem da vidim
devojku zlatne kose, da treba...
Sandokane!...
uti, pobratime moj: poimo na spavanje.
 OKRUTNOST I VELIKODUNOST
Sutradan, nekoliko asova po izlasku sunca, Sandokan je iziao iz kolibe
spreman da preduzme smeli poduhvat.
Bio je obuen za borbu: nosio je duge izme od crvene koe, njegove
omiljene boje, na sebi je imao sjajnu kazaku od somota, takoe crvenog,
ukraenu vezom i resama, i duge akire od plave svile. O vratu je nosio
skupoceni, izrezbareni hinduski karabin duge cevi, o pojasu teku sablju sa
drakom od masivnog zlata, a uz to kriss, no zmijolikog seiva premazanog
otrovom, koji je toliko drag narodu Malezije.
On se naas zaustavio na ivici velike litice, prelazei svojim orlovskim
pogledom po morskoj povrini, koja je postala glatka i sjajna kao ogledalo;
najzad ga zaustavio u pravcu istoka.
Tamo je promrmljao je posle nekoliko trenutaka razmiljanja. udna
sudbino, koja me gura tamo, reci mi da li e biti kobna! Reci mi da li e ta
ena plavih oiju i zlatne kose, koja svake noi remeti moje snove, biti moja
propast!...
Zatresao je glavom kao da hoe da otera runu misao, a zatim je laganim
koracima siao uskim stepenicama koje su vodile na obalu.
Jedan ovek ga je dole ekao: bio je to Jane.
Sve je spremno ree ovaj. Naredio sam da se pripreme dva najbolja
broda iz nae flote i da se pojaaju dvama velikim topovima za ruenje zidova.
A ljudi?
Sve bande su postrojene na obali sa njihovim voama. Ima samo da
odabere najbolje.
Hvala, Janee.
Ne zahvaljuj mi, Sandokane; moda sam pripremio tvoju propast.
Ne strahuj, brate moj; granate me se plae.
Budi oprezan, veoma oprezan.
 Biu i obeavam da u se im budem video tu devojku vratiti ovamo.
Prokleta ena! Zadavio bih toga gusara koji je prvi ugledao i koji ti je o
njoj govorio.
Doi, Janee.
Poto su preli preko jedne zaravni koju su branila velika utvrenja i koja
je bila naoruana velikim topovima, zatim preko nasipa i kroz duboke rovove,
stigli su na obalu zaliva u ijem su se sreditu ljuljali jedrenjaci, dvanaest ili
petnaest njih, koji su se zvali prahosi.
Ispred dugog niza koliba i solidnih graevina, koje su izgleda bile skladite,
stajalo je tri stotine ljudi u savrenom poretku, oekujui da se na prvu
komandu bace, kao legija demona, na brodove i poseju strah po svim
malezijskim morima.
Kakvi ljudi i kakvi tipovi!
Bilo je tu Maleana, dosta niskog rasta, snanih i okretnih kao majmuni,
lica koatih i etvrtastih, tamne puti, ljudi poznatih po svojoj smelosti i
okrutnosti; Batiasa, jo tamnije puti, poznatih po svojoj strasti ljudskom mesu,
mada su bili iz drutva koje je relativno brzo napredovalo, sa oblinjeg ostrva
Bornea, visoka rasta, lepih crta, poznatih po svojim pokoljima zbog kojih su
dobili naziv glavosee; Sijamaca, romboidnog lica i oiju ukastog
odbljeska; Koinineza, ute boje i glave ukraene velikim perinom, i zatim
Hindusa, Bugiza, Javanaca, i najzad Negritosa, sa ogromnim glavama i
odvratnim crtama lica.
Na pojavu Tigra od Malezije jedan drhtaj je potresao dugu kolonu gusara;
inilo se da su se sve oi zapalile dok su se sve ruke ovile oko oruja.
Sandokan je uputio pogled zadovoljstva svojim tigrovima, kako je voleo da
ih zove, i rekao:
Patane, istupi.
Jedan Maleanin veoma visokog rasta, snanih udova, maslinaste boje,
obuen u jednostavnu crvenu suknjicu, ukraenu sa nekoliko pera, pribliio se
ljuljajui se, to je osobina ljudi sa mora.
 Koliko ljudi broji tvoja banda? upitao je.
Pedeset, Tigre od Malezije.
Jesu li svi dobri?
Svi su edni krvi.
Ukrcaj ih na dva prahosa, a polovinu ustupi Javancu iro-Batolu.
A da li to ide?...
Sandokan mu je uputio pogled od kojeg je nerazumnik zadrhtao, iako je
bio od onih ljudi koji se smeju mitraljezu.
Posluaj, i ni rei ako eli da ivi ree mu Sandokan.
Maleanin se brzo udaljio, vukui za sobom svoju bandu koja je bila
sastavljena od bezumno hrabrih ljudi i koja ne bi oklevala da, na jedan
Sandokanov mig, opljaka Muhamedov grob, iako su svi bili muhamedanci.
Hodi, Jane ree Sandokan kada je video da su se ljudi ukrcali.
Upravo su silazili obalom kada ih je sustigao jedan runi crnac ogromne
glave, neproporcionalnih ruku i nogu, pravi primerak onih stranih negritosa
koji se sreu u unutranjosti skoro svih malezijskih ostrva.
ta hoe i odakle dolazi, Kili-Dalu? upitao ga je Jane.
Dolazim sa june obale odgovorio je negrito, sav zadihan.
I ta nam donosi?
Dobru novost, beli voo; video sam jednu dunku, prilino veliku, kako
jedri prema ostrvima Romades.
Je li bila natovarena? upitao je Sandokan.
Da, Tigre.
U redu je; kroz tri asa bie u mojoj vlasti.
A zatim e otii u Labuan?
Pravo tamo, Jane.
Zaustavili su se pred jednim raskonim i vitkim amcem u kome su bila
etiri Maleanina.
Zbogom, brate ree Sandokan grlei Janea.
Zbogom, Sandokane. Pazi da ne poini neku ludost.
Ne boj se; biu razborit.
Zbogom, i neka te tvoja dobra zvezda titi.
Sandokan je skoio u amac i posle nekoliko zaveslaja stigao do brodova
koji su razvijali svoja ogromna jedra. Sa obale se zauo snaan povik:
iveo malezijski Tigar!
Polazimo zapovedio je gusar okreui se dvema posadama.
Kotve su izvukli demoni maslinaste i prljavo-ute boje, i dva broda, poto
su nainila dva okreta, vinula su se na otvoreno more, sekui plave talase
Malezijskog mora.
Kojim pravcem? upitao je Sabau Sandokana, koji je preuzeo komandu
nad veim brodom.
Ovaj se okrenuo posadama i povikao:
Tigrovi, otvorite dobro oi; treba da opljakamo jednu dunku.
Vetar je bio pogodan, duvao je sa jugozapada, a more, lek malo uzburkano,
nije prualo otpor brodovima koji su za kratko vreme dostigli brzinu od
dvanaest vorova u to je bila brzina koju ba ne dostiu jedrenjaci, ali koja nije
nita izuzetno za malezijske brodove koji imaju ogromna jedra a uzane i lake
trupove.
Dva broda sa kojima je Tigar preduzeo smelu ekspediciju nisu bili pravi
prahosi, koji su obino mali i nemaju most.
Sandokan i Jane, kojima u pogledu pomorskih vetina nije bilo ravnih u
itavoj Maleziji, prepravili su sve svoje jedrenjake tako da su mogli sa
uspehom da napadnu sve brodove koje su gonili.
Oni su zadrali ogromna jedra ija je duina dostizala etrdeset metara, sa
isto tako velikim ali elastinim jarbolima; konopci za manevrisanje bili su od
vlakana izvesnih biljaka i palmi, ali otporniji i laki od sve uadi koja se mogla
nai, osim toga, poveali su dimenzije trupova, kobilicama dali vitkiji oblik, a
pramcu postojanu vrstinu.
Dva prahosa nalazila su se jo dosta daleko od ostrvlja Romades, prema
kojima je, pretpostavljalo se, jedrila dunka koju je bio opazio Kili-Dalu; kada
se pronela vest o prisustvu ovog broda te su se gusari odmah dali na posao
pripremajui se za bitku.
etiri topa, od kojih dva velika za ruenje zidova, bili su najbriljivije
napunjeni; na mostu je bio naslagan veliki broj granata i runih bombi, zatim
puaka, sekira, sablji za bitku prsa u prsa, kao i aklji koje se bacaju na
neprijateljski brod ne bi li se ovaj privukao i na taj nain omoguilo prelaenje
i borba izbliza.
Kada su sve to zavrili, ovi demoni, iji su pogledi goreli, dali su se u
posmatranje; ko na grudobranu, ko na uadi, a ko jaui na motkama, svi eljni
da otkriju dunku koja je obeavala bogatu pljaku. Takvi brodovi obino
stiu iz Kineskih luka.
Izgledalo je da i Sandokana obuzimaju udnja i nemir njegovih ljudi.
Nervoznim korakom iao je od krme do pramca, ispitujui beskrajno vodeno
prostranstvo i besno steui drak svoje sjajne sablje.
U deset asova ujutru Mompraem je iezao iza horizonta, ali je more jo
uvek bilo pusto.
Ni grebena na vidiku, ni traka dima koji bi oznaio prisustvo parobroda,
nijedne bele take koja bi pokazala da je kakav jedrenjak u blizini.
Nestrpljenje je poinjalo da osvaja posade dvaju brodova; ljudi su se peli i
silazili sa brodske opreme proklinjui, premetali puke, sevali blistavim i
otrovnim otricama svojih krissova i sabalja.
Najednom, malo iza podneva, sa vrha glavnog jarbola zauo se povik:
Hej! Gledaj tamo, u zavetrini!
Sandokan je prekinuo svoju etnju, bacio brz pogled na most svoga broda,
zatim na drugi kojim je komandovao iro-Batol, a onda naredio:
Tigrovi! Na svoja borna mesta!
 Samo to je to rekao, a gusari koji su se uzverali uz jarbole, sioe na
palubu i zauzee svoja mesta.
Morski Paue, ree Sandokan okreui se oveku koji je ostao na
osmatranici na jarbolu. ta vidi?
Jedro, Tigre.
Je li to dunka?
To je jedro dunke, ne varam se.
Vie bih voleo da je to brod Evropejaca mrmljao je Sandokan, mrtei
elo. Ne mrzim uopte ljude Nebeskog Carstva. Ali ko zna!... Zatim je
nastavio sa etnjom i nije vie govorio.
Prolo je pola asa. Za to vreme dva prahosa su prela pet vorova, a zatim
se ponovo zauo glas Morskog Pauka.
Kapetane, to je dunka! povikao je. Pazite, ugledala nas je i sada
skree.
Ah! povikao je Sandokan. Hej! iro-Batole, manevrii tako da ih
sprei da pobegnu.
Trenutak kasnije dva broda su se odvojila i, poto su opisala veliki
polukrug, pola razvijenih jedara prema trgovakom brodu.
Bio je to jedan od onih tekih brodova koji se nazivaju dunkama,
zdepastog oblika i sumnjive postojanosti, koji su upotrebljavaju u kineskim
morima.
Tek to je opazio prisustvo ovih sumnjivih brodova, protiv kojih nije
mogao da se bori brzinom, trgovaki brod se zaustavio istiui veliku zastavu.
Videvi ovaj znak Sandokan je ustuknuo.
Zastava rade Bruka, istrebitelja gusara! povikao je sa neshvatljivom
mrnjom. Tigrovi! U borbu prsa u prsa!
U napad!...
Straan i divlji urlik se zauo iz grla posade; njoj nije bila nepoznata pria o
Englezu Demsu Bruku, koji je poslao rada od Saravaka, bezdunom
gusarskom neprijatelju pod ijim su udarcima mnogi od njih pali.
Patan se jednim skokom naao kraj topa na pramcu, dok su drugi
usmeravali drugi top i punili karabine.
Treba li da ponem? upitao je Sandokana.
Da, ali da tvoja kugla ne ode uzalud.
U redu.
Najednom je odjeknula detonacija sa palube Dunke i jedna granata maloga
kalibra, otro zvidei, prola je kroz jedra.
Patan se povio nad svojim topom i opalio. Rezultat je odmah usledio:
glavni jarbol dunke, koji je bio preseen u osnovi, snano se zaljuljao unapred
i unazad i pao na palubu sa svim jedrima i uadima.
Na palubi nesrenog broda videlo se kako tre ljudi pored ograde, a zatim
nestaju.
Gledaj, Patane! povikao je Morski Pauk.
Jedan mali amac, na koji se ukrcalo est ljudi, odbio se od dunke i beao
prema ostrvima Romades.
Ah! povikao je Sandokan besno. Kakvi su to ljudi koji bee umesto
da se bore! Patane, otvori vatru na te kukavice!
Maleanin je po povrini vode osuo pravi mitraljeski pljusak koji je
potopio amac i kao munjom oinuo sve one koji su bili u njemu.
Bravo, Patane povikao je Sandokan. A sada sravni taj brod kao to si
amac, jer na njemu vidim jo uvek brojnu posadu. Zatim emo ga poslati na
opravku u radina brodogradilita, ukoliko ih ima!
Dva gusarska broda zapoee paklenu muziku hitajui ulad, granate i kiu
kartea protiv jadnog broda, lomei mu jarbol, ruei ogradu i bokove, sekui
manevarsku uad i ubijajui mornare koji su se oajno branili pucajui iz
puaka.
Bravo! povikao je Sandokan koji se divio hrabrosti ovo malo ljudi koji
su ostali na dunki. Pucajte, jo pucajte na nas! Dostojni ste da se borite
protiv malezijskog Tigra!
Dva gusarska broda, ovijena gustim oblacima dima iz kojih je bljeskala
svetlost, za kratko vreme su se nala pod bokovima dunke.
U napad, tigrovi! zagrmeo je strani gusar.
On se povukao sav u sebe, kao tigar koji se priprema da skoi na rtvu. I
ve je nainio pokret, ali ga je jedna snana ruka zadrala.
Okrenuo se izbacujui urlik besa, ali je ovek koji se usudio da ga zaustavi
skoio pred njega, zaklanjajui ga sopstvenim telom.
Ti, Morski Paue! povikao je Sandokan podiui sablju na njega.
Ba u tom trenutku odjeknuo je pucanj puke koji je dolazio sa dunke i
jadni Pauk je pao na most pokoen.
Ah! Hvala, moj tigre ree Sandokan. Hteo si da me spase!
Bacio se zatim unapred kao ranjeni bik i hvatajui se za grotlo jednoga topa
uspuzao se na most dunke i sunovratio meu borce sa onom ludom smelou
kojoj su se svi divili.
itava posada trgovakog broda bacila se da mu preprei put.
K meni, tigrovi! povikao je obarajui dvojicu udarima sablje.
Deset ili dvanaest gusara, verui se kao majmuni po uetima i preskaui
ograde, bacie se na palubu, dok je drugi brod dobacivao aklje za privlaenje.
Predajte se! povikao je Tigar mornarima dunke.
Sedam ili osam ljudi koji su jo bili u ivotu, videi i druge gusare kako
osvajaju gornju palubu, pobacae oruje.
Tigar je podigao ruku prema istoku, a zatim je povikao metalnim glasom
koji je podrhtavao:
Tigrovi, u Labuan! U Labuan!
 KRSTARICA
Poto su napustili opustoenu dunku, koja ipak nije bila u opasnosti da
potone, bar u tom trenutku, dva pljakaka broda uzee kurs prema Labuanu,
ostrvu na kome je ivela devojka zlatne kose, koju je Sandokan po svaku cenu
eleo da vidi.
Tek to je pala no, dva broda su smanjila svoja velika jedra da bi se
obezbedila od iznenadnih udaraca vetra i pribliila se jedan drugom da se ne
izgube iz vida i da eventualno jedan drugom priteknu u pomo.
Oko ponoi, u trenutku kada su prolazili pored Tri Ostrva, koja su u stvari
predstrae Labuana, Sandokan se pojavio na mostu.
Jo uvek je bio veoma uzbuen. Poeo je da eta od pramca do krme,
prekrtenih ruku, utonuo u mir. S vremena na vreme se zaustavljao da ispita
crnu povrinu mora, prilazio ogradi da bi imao to bolji vidik, a zatim se
povijao i oslukivao. ta je to pokuavao da uje? Moda brundanje kakve
maine koje bi oznailo prisutnost neke krstarice, ili um talasa koji se lome o
obale Labuana?
U tri ujutru, kada su zvezde poele da blede, Sandokan je povikao:
Labuan!
I zaista prema istoku, tamo gde se more spajalo sa horizontom, nejasno se
ukazala jedna tanka tamna linija.
Labuan ponovio je gusar, odahnuvi kao da mu je spao veliki teret koji
mu je pritiskao srce.
Treba li i dalje ii napred? upitao je Patan.
Da odgovorio je Tigar. Ui emo u reicu koju ve poznaje.
Komanda je bila preneta iro-Batolu i dva broda su se u tiini uputila
prema uenom ostrvu.
Labuan, ija povrina nije prelazila sto esnaest kvadratnih kilometara, nije
u to vreme bio vana pomorska stanica kakva je danas. Okupiran 1847. godine
od ser Rodnija Mandija, komandanta Irisa, po nareenju engleske vlade koja
je ciljala na to da ugui gusarstvo, u to vreme nije brojao vie od hiljadu
stanovnika, skoro svih Maleana i moda dve stotine belaca.
Tada su Englezi podigli tvravu kojoj su dali ime Viktorija, snabdevi je
izvesnim utvrenjima ne bi li spreili gusare sa Mompraema da je razore, jer
su ovi vie puta opustoili obalu. Ostatak ostrva je bio prekriven gustim
umama koje su jo uvek nastanjivali tigrovi i samo sa ponekom farmom na
visoravnima i u dolinama.
Poto su se dva prahosa pribliila obali ostrva na nekoliko milja, uvukla su
se tiho u jednu malu reicu ije su obale bile pokrivene bogatom vegetacijom,
potom su prela jo est ili sedam stotina metara i ukotvila su se pod tamnom
senkom velikog drvea.
Ako bi neka krstarica pretraivala obalu, ne bi mogla da ih otkrije, niti
oekuje prisustvo gusara, skrivenih kao tigrovi indijskog Sanderabada.
Poto je oko podne poslao dvojicu ljudi na izvor reice a drugu dvojicu u
ume da ne bi bio iznenaen, Sandokan se iskrcao, naoruan karabinom i
praen Patanom.
 TIGROVI I LEOPARDI
Za manje od deset minuta dva gusara su stigla na obalu reice. Svi njihovi
ljudi su bili na palubama i sputali jedra.
ta se dogaa? upitao je Sandokan, skaui na most.
Napadnuti smo, kapetane ree iro-Batol. Jedna krstarica nam je
prepreila put na uu reke.
Na est stotina metara od obale, jedan veliki bojni brod, nosivosti preko
hiljadu pet stotina tona i mono naoruan, plovio je smanjenom parom,
zatvarajui put sa zapada.
Na njegovom mostu se ulo brujanje doboa koji su pozivali ljude na
njihova borna mesta, i komande oficira.
Sandokan je mirno gledao tog stranog neprijatelja, i umesto da se uplai
od njegove veliine, brojnih topova i posade tri ili etiri puta vee od njegove,
on je zagrmeo:
Tigrovi, na vesla!
Gusari su se sunovratili pod most i epali vesla, dok su artiljerci punili
topove.
Sad je red na nas dvoje, prokleti brode ree Sandokan kada vide kako
su njegova dva broda poletela kao strele, gonjena veslima.
Odmah zatim je planuo pucanj na mostu krstarice i granata velikog kalibra
je prozvidala izmeu jarbola prahosa.
Patane! povikao je Sandokan. Na svoj top!
Maleanin, jedan od najboljih artiljeraca kojim moe da se pohvali
gusarstvo, otvorio je vatru. Projektil se udaljio zvidei i polomio motku na
kojoj je bila zastava.
Umesto da uzvrati ratni brod je nainio zaokret i postavio se bokom, a iz
njegovih su otvora izronile cevi pola tuceta topova.
 Bednie! grmnuo je pokazujui neprijatelju pesnicu.
Kukavice, bei, ali u te stii!
Jednim zvidukom je pozvao svoje ljude na palubu.
Brzo podignite barikade ispred topova, a zatim napred!
Za tren oka na pramcu oba broda bilo je nagomilano rezervno drvee, stari
demontirani topovi i otpaci svake vrste; sve je to obrazovalo vrstu barikadu.
Dvadeset najsnanijih ljudi otilo je za vesla, a ostali su se smestili iza
barikade steui u rukama karabine a meu zubima noeve koji su bleskali pod
drhtavim usnama.
Napred! komandovao je Tigar.
Krstarica se zaustavila u povlaenju i sada se pribliavala sa smanjenom
parom, bljujui bujice crnog dima.
Vatra bez prekida! povikao je Tigar.
Sa obe strane je ponovo zapoela paklena muzika, pa je hitac odgovarao
hicu, metak metku, karte karteu.
Tri broda, odluna da podlegnu ali da ne odstupe, nisu se skoro vie videla
obavijena ogromnim oblakom od dima, ali su i dalje rikale sa jednakim besom
i blesak je smenjivao blesak, detonacija detonaciju.
Strana bitka je trajala dvadeset minuta, a zatim se krstarica povukla jedno
est stotina koraka da bi izbegla spajanje sa gusarskim brodovima.
Sandokan ipak nije eleo da popusti. Obarajui strahovitim udarcima ljude
koji su ga okruavali, nagnuo se nad top koji je bio napunjen, nanianio i
opalio.
Nekoliko sekundi zatim glavni jarbol krstarice, preseen u korenu, sruio
se u more zajedno sa onima koji su bili u izviakim korpama i na krstovima.
Dok se bojni brod zaustavljao da spase svoje ljude koji su se davili,
Sandokan je to iskoristio da na svoj brod prebaci posadu iro-Batola.
A sada na obalu, i to hitro! zagrmeo je. Gusari su odmah epali vesla i
koristei neaktivnost bojnog broda udaljili se brzo beei u reicu.
 Bilo je i vreme! Jadni brod, u koji je prodirala voda sa svih strana, i pored
epova u urbi stavljenih u rupe koje su nainile granate sa krstarice, tonuo je
lagano.
Sandokan je stao za krmu, upravio brod prema oblinjoj obali i nasukao ga
na jedan peani sprud.
Tek to su gusari videli da je prola opasnost od potapanja, provalili su na
palubu kao krdo izgladnelih tigrova, sa orujem u rukama, sa licima zgrenim
od besa, spremili da ponovo ponu borbu sa istom estinom i odlunou.
Sandokan ih je zaustavio jednim pokretom, a zatim rekao, gledajui
asovnik koji je nosio u pojasu:
est sati je: kroz dva asa e sunce zai i mrak e se spustiti na more.
Neka se svi ivo bace na posao da bi brod, u pono bio spreman da isplovi na
more.
Hoemo li da napadnemo krstaricu? upitali su gusari besno maui
orujem.
To vam ne obeavam, ali vam se kunem da e ubrzo doi dan kada emo
osvetiti poraz. Mi emo razviti nau zastavu na utvrenjima Viktorije.
iveo Tigar! urlali su gusari.
Tiina! zagrmeo je Sandokan. Neka pou dva oveka na ue reice
da uhode krstaricu, a druga dvojica u ume da bismo izbegli da nas iznenade.
Zatim se pobrinimo za ranjene, a onda svi na posao.
Dok su se gusari urili da previju svoje ranjene drugove, Sandokan se
uputio na pramac i ostao nekoliko trenutaka posmatrajui zaliv ije se vodeno
ogledalo moglo opaziti meu umskim procepima.
Bez sumnje je pokuavao da otkrije krstaricu, ali je izgledalo da se ova ne
usuuje da se isuvie priblii obali, plaei se moda da se ne nasue na brojne
peane sprudove. Seo je zatim na top i pozvao Sabau.
Malo nas je, Sabau, da bismo se suprotstavili posadi krstarice, a zatim,
kako da odgovorimo na njihovu artiljeriju? Na brod vie nije u stanju da
podnese jo jednu bitku.
 To je istina, voo.
Strpljenje za sada; dan osvete e ubrzo doi.
Dok su dvojica voa askali, njihovi ljudi su radili sa grozniavom
upornou. Svi su bili vrsni mornari i meu njima nije nedostajalo ni stolara ni
tesara.
Za samo etiri asa podigli su dva nova jarbola, obnovili ogradu, zapuili
sve rupe i zamenili uad, jer su imali u izobilju eksera, vlakana, lanaca i uadi.
U deset asova, brod ne samo da je mogao da isplovi na more ve i da stupi
u novu bitku, jer su bile podignute ak i barikade od drvenih oblica, da zatite
topove.
Za vreme ova etiri asa nije se ukazao u zalivu nijedan amac sa krstarice.
Oko jedanaest asova Sandokan je, poto je odluio da isplovi, naredio da se
pozovu ljudi koji su straarili na uu reke...
Zatim, okreui se prema Sabau, ree:
Polazimo.
Odmah je petnaest ljudi silo na obalu i snano porinulo Prahos u reku.
Neka se niko ne usudi da progovori ree Sandokan zapovednikim
glasom. Ali dobro otvorite oi i drite spremno oruje. Mi upravo igramo
stranu igru.
Tama je pogodovala njihovom bekstvu. Nije bilo ak ni meseca niti ijedne
zvezde, a ni one lake svetlosti kojom zrae oblaci kada ih trak noi odozgo
obasja. Duboka tiina, tek malo naruavana lakim uborom vode, vladala je u
tom malom vodenom toku. Nije se uo ni um lia jer nije bilo ni daka vetra
pod tamnim lukovima ovih ogromnih biljki; a ni na mostu broda se nije uo
bilo kakav apat.
Brod je ubrzao svoj hod, pratei vijuganje reice. Sreno su savladali
prepreku, prolazei izmeu peanih sprudova i stena, a onda su preli mali
zaliv i tiho uplovili u more.
A ratni brod? upitao je Sandokan, skaui na noge.
 Eno ga tamo, na pola milje od nas odgovorio je Sabau.
Njihov brod se ve bio udaljio pet ili est stotina koraka od zaliva i
pripremao se da isplovi na otvoreno more, kada se na krmi, u vodenoj brazdi
koju je za sobom ostavljao, pojavilo nekakvo udno svetlucanje. Izgledalo je
kao da su se mirijade plamiaka pojavile iz tamne dubine mora.
Odajemo se ree Sabau.
Utoliko bolje odgovorio je Sandokan sa divljim osmehom. Ne, ovo
povlaenje nije bilo dostojno nas.
Na oruje! zauo se povik sa palube ratnog broda.
Gusari su spremno poskoili, dok su se tobdije sunovratile na topove. Svi
su bili spremni da prihvate poslednju borbu.
Posle prvog povika na palubi krstarice zavladala je kratka tiina, a zatim je
ponovo odjeknuo glas kojeg je vetar nosio ka gusarskom brodu:
Na oruje! Na oruje! Gusari bee!
Malo kasnije se zaulo bubnjanje doboa na mostu krstarice. Pozivali su se
ljudi na svoja borna mesta.
Navaljeni na ogradu ili sakriveni iza barikada gusari nisu disali, ali su im
crte lica, koje su postale divlje, odavale njihovo duevno stanje. Njihovi prsti
su se grili na oruju u nestrpljenju da potegnu obarae svojih stranih
karabina.
Doboi su i dalje dobovali na neprijateljskom brodu. Brod se pripremao da
podigne kotvu i da napadne mali gusarski brod.
Na tebe je red, Sabau! zapovedio je Malezijski Tigar.
Osam ljudi na topove!
Tek to je izdao ovu zapovest, a sa pramca krstarice, iznad komandnog
mosta, blesnuo je plamen obasjavajui boni jarbol. Odjeknula je otra
detonacija za kojom je usledilo metalno zvidanje projektila kroz vazduh.
Urlik besa je odjeknuo sa palube gusarskog broda. Sad je ve trebalo
prihvatiti bitku, a to je ba bilo ono to su eleli smeli gusari.
 Crvenkasti dim je izbijao iz dimnjaka ratnog broda. Svi su hitali da zauzmu
svoja borbena mesta. Videlo se kako dva fenjera menjaju svoju poziciju. Ratni
brod je urio da presee povlaenje gusarskog jedrenjaka.
Pripremimo se da umremo kao junaci! povikao je Sandokan.
Samo jedan urlik je bio odgovor:
iveo Tigar od Malezije!
Sandokan je snanim pokretom krme okrenuo brod i, dok su njegovi ljudi
upravljali jedra, poterao ga prema ratnom brodu ne bi li se spojio sa njim i
iskrcao svoje ljude na njegovu palubu.
Ratni brod je punom parom jurio na jedrenjak da ga potopi svojim
kljunom, ali je Sandokan snanim potezom krme izbegao udarac, a zatim je
upravio svoj brod na toak neprijateljskog.
Udarac je bio veoma snaan. Gusarski brod se nagnuo punei se vodom i
stresajui mrtve i ranjene u more.
Bacajte aklje! grmnuo je Sandokan.
Dve aklje za privlaenje zakaile su se za ogradu krstarice. Tada je trinaest
gusara, ludih od besa i ednih osvete, poletelo kao jedan ovek na
neprijateljski brod.
Pomaui se rukama i nogama, hvatajui se za topovske otvore, dokopali
su se ograde i sunovratili se na palubu krstarice pre nego to su Englezi,
zapanjeni tolikom smelou, i pomislili da ih odbiju.
Sa Malezijskim Tigrom na elu, bacili su se na artiljerce ubijajui ih na
njihovim topovima i naterujui u bekstvo strelce koji su dotrali da im
prepree put.
Zatim su se, obarajui udarcima sablji i desno i levo, uputili prema krmi.
Tamo su se, na pozive oficira, sakupili ljudi sa topova. Bilo ih je ezdeset ili
sedamdeset, ali se gusari nisu zaustavili da ih prebroje, ve su se besno bacili
na vrhove bajoneta, zapoinjui titansku borbu.
Zadajui silovite udarce, sekui ruke i lomei glave, urlajui ne bi li posejali
strah, padajui i diui se, as povlaei se as napredujui, nekoliko minuta su
se odupirali neprijatelju. Ali, pogoeni mecima onih koji su bili u korpama na
jarbolu, iseeni sabljama s lea, ovi junaci su najzad pali.
Sandokan i etvorica drugih, prekriveni ranama, sa orujem krvavim do
balaka, otvarali su sebi put sa uasnim naporom i pokuavali da osvoje krmu
ne bi li topovskim mecima zaustavili ovu ljudsku lavinu.
Na sredini palube Sandokan je pao ranjen u grudi metkom iz karabina, ali
se odmah podigao urlajui: Ubij! Ubij!...
Englezi su se pribliavali brzim koracima sa oborenim bajonetima. Bio je to
smrtni udarac.
etiri gusara su se bacili pred svog kapetana da bi ga zatitili, ali su bili
pokoeni jednim plotunom; meutim to se nije zbilo i sa Tigrom od Malezije.
Strani ovek, uprkos rani iz koje je tekla krv u mlazu, stigao je ogromnim
skokom do ograde, oborio udarcem sablje jednog osmatraa koji je pokuao
da ga zadri i glavaki se bacio u more, i nestao u crnim talasima.
 BISER LABUANA
Jedan takav ovek, obdaren ogromnom snagom, izuzetnom energijom i
besprimernom hrabrou, nije mogao umreti.
Dok je parni brod nastavljao svoj hod, gusar je snanim pokretima nogu
isplivao na povrinu i zaplivao u stranu da ga ne bi presekao neprijateljski
brod ili pogodio puani metak.
Priguujui jauke bola koji mu je zadavala rana i sputavajui bes koji ga je
prodirao, on se zgrio skoro potopljen pod vodom u oekivanju pogodnog
trenutka da se dokopa obale ostrva.
Koili su mu se udovi, dah mu je postajao sve tei, a rana je na nesreu
ponovo poela da krvari, izazivajui otre bolove u dodiru sa slanom vodom.
Odjednom je osetio udar. Neto ga je dodirnulo. Da li je to moda bio
morski pas? Na ovu pomisao, uprkos svoje lavovske hrabrosti, osetio je kako
mu se jei koa.
Instinktivno je pruio ruku i epao jedan hrapavi predmet koji je plovio
po povrini vode.
Privukao ga je i video da se radi o olupini. Bio je to komad palube
prahosa, na kome su jo visili komadi uadi.
Bilo je vreme promrmljao je Sandokan. Ve sam gubio snagu.
Uzverao se mukom na olupinu, izlaui vazduhu ranu, koja je po ivicama
bila naduvena i crvena od morske vode, i iz koje je jo isticala krv.
Sledei sat ovaj ovek, koji nije eleo da umre, niti da bude pobeen, borio
se sa talasima koji su s vremena na vreme potapali olupinu, ali je zatim
malaksao i klonuo, ruku jo uvek ovijenih oko komada drveta.
Poelo je da svie kada ga je snaan udar otrgnuo iz ove klonulosti. S
mukom se izdigao na ruke i pogledao oko sebe. Kao kroz kakav krvavi oblak,
ranjenik je na maloj udaljenosti spazio obalu.
Labuan promrmljao je. Zar u se iskrcati ovde, na zemlji mojih
neprijatelja? Posle kratkog oklevanja, prikupivi svu snagu, napustio je
olupinu koja ga je spasla skoro sigurne smrti i osetivi pod nogama peano
tlo, uputio se ka obali. Ma koliko da je bio veoma iscrpen dugom borbom i
velikim gubitkom krvi, on je razgolitio ranu i dugo je posmatrao. Bila je to
rana od metka, moda od revolverskog: nalazila se ispod petog rebra na desnoj
strani i taj komad olova poto je skliznuo meu kosti, izgubio se u
unutranjosti, ali ne dodirujui, kako je izgledalo, nijedan vitalni organ. Moda
ova rana nije bila teka, ali je mogla to da postane ako odmah ne bi bila
briljivo leena. Sandokan, koji se pomalo razumevao u to, dobro je to
shvatao.
Poto je u blizini uo ubor izvora, on se dovukao do njega, rairio otvor
rane koji se bio naduo u dodiru sa morskom vodom, i briljivo je oprao,
steui je dok nije isteklo nekoliko kapi krvi. Zatim je zatvorio ranu i uvio je
krajem svoje koulje, jedinim delom odee kojeg je imao na sebi, osim
smotuljka u kome je bio kriss.
Ugasio je e, oprao ponovo ranu, a zatim obuhvatio glavu akama i
zagledao se u more koje se razbijalo na nekoliko koraka, muklo huei.
Ah! povikao je kripei zubima. Ko bi ikad mogao da kae da e
jednoga dana leopardi iz Labuana (ovako su nazivali Engleze jer su na
engleskoj zastavi bila predstavljena tri leoparda ) da pobede tigrove sa
Mompraema?
Tako govorei gusar se ponovo podigao, plamenih oiju, maui pretei
desnom rukom, kao da jo uvek stee stranu sablju. Iako ranjen, jo uvek je
bio nepobedivi Tigar od Malezije.
Strpljenje za sada, Sandokane povratio se iz zanosa padajui meu
travu i suve grane. Ozdraviu, makar morao da ivim mesec, dva, tri u ovoj
umi, i da se hranim ostrigama i voem; ali kada budem prikupio snagu vratiu
se u Mompraem, makar nainio splav ili oteo amac udarcima krissa.
Sedam asova je leao opruen pod irokim liem areke, tupo gledajui
talase koji su dolazili i umirali skoro kraj njegovih nogu. Izgledalo je kao da
trai trupove svojih laa koje su potonule u ovim vodama ili leeve svojih
nesrenih drugova. Meutim, snana groznica ga je obuzimala i on je oseao
kako mu se krv u talasima penje u mozak. Rana je uzrokovala neprekidne
greve, ali nijedan jauk nije iziao iz usta stranog oveka. Stegao je obema
rukama ranu, a zatim je skoio. Gledao je more koje je postalo crno kao
mastilo; gledao je pod drvee ispitujui njegovu tamnu senku; a zatim je,
zahvaen iznenadnim napadom bunila, poeo da tri kao lud, uvlaei se u
umu.
Trao je jo neko vreme, stalno urlajui i pretei. Najzad je iziao iz ume i
sunovratio se preko jedne livade. Uinilo mu se da nazire jednu palisadu.
Zatim se zaustavio i pao na kolena. Bio je iznemogao, zadihan.
Ostao je nekoliko trenutaka zgren, zatim je jo jednom pokuao da se
uspravi, ali ga je snaga najednom izdala, krvavi veo mu je prekrio oi i on se
sruio na tle, isputajui poslednji krik koji se izgubio u tami.
 LORD DEMS GVILONK
Kada je, sa velikim uenjem, doao k sebi, nije se vie nalazio na maloj
livadi koju je pretrao tokom noi, ve u prostranoj sobi tapaciranoj kineskom
cvetnom hartijom, u ugodnom i mekom krevetu.
Prvo je pomislio da sanja; nekoliko puta je protrljao oi da se probudi, ali
se ubrzo uverio da je sve to bila stvarnost. Podigao se i seo, pitajui se vie
puta:
Ali gde sam to ja? Jesam li jo iv ili mrtav? pogledao je oko sebe, ali
nije video nikoga kome bi mogao da se obrati.
Tada je poeo da osmatra sobu; bila je prostrana, elegantna, svetlost je
ulazila kroz dva velika prozora, kroz ija se okna videlo veoma visoko drvee.
Ali gde sam to ja? upitao se po drugi put. U kui prijatelja ili
neprijatelja? I ko mi je uvio i leio ranu?
Najednom se njegove oi ponovo zaustavie na knjizi koja je stajala na
klupici i on je, potaknut neodoljivom radoznalou, ispruio ruku i uzeo je. Na
naslovnoj strani bilo je jedno ime utisnuto zlatnim slovima.
Marijana! proitao je. ta li to znai? Je li to ime ili re koju ne
razumem?
Ponovo je proitao i, udna stvar, osetio kako ga potreba neko nepoznato
uzbuenje. Neto slatko je pogodilo srce ovog oveka, srce koje je bilo od
elika i koje je ostajalo zatvoreno za najdrhtavija uzbuenja.
Otvorio je knjigu: bila je ispisana rukopisom lakim, elegantnim i istim, ali
nije uspeo da razume te rei, iako su liile na jezik Portugalca Janea. Bez
uea volje ali potaknut nekom tajanstvenom snagom, neno je uzeo cvet koji
je malopre video i dugo ga posmatrao. Pomirisao ga je vie puta trudei se da
ga ne oteti prstima koji su stezali samo balak sablje, oseajui ponovo udno
uzbuenje, tajanstveni drhtaj, neto u srcu to nije mogao da objasni; taj krvavi
ovek, taj ratnik, osetio se pobeen od ive elje da ga prinese usnama!
Ponovo ga je, skoro nezadovoljan, stavio meu listove, Zatvorio knjigu i
vratio je na klupicu. Bilo je i vreme: Vrata su se pokrenula i jedan ovek je
uao, idui lagano sa onom ukoenou koja je svojstvena ljudima
anglosaksonske rase. Bio je to Evropljanin, sudei po boji koe, visok i dobro
graen. Odavao je oveka pedesetih godina; lice mu je bilo uokvireno
crvenkastom bradicom koja je poinjala da sedi; dva plava i duboka oka
odavala su oveka naviknutog da zapoveda.
Milo mi je to vas vidim mirnog; tri dana vas bunilo ni je naputalo ni
jednog trenutka.
Tri dana! povikao je Sandokan zauen. Zar sam ve tri dana
ovde?... Dakle, ne sanjam?
Ne, ne sanjate. Kod dobrih ste ljudi koji e vas svesrdno leiti i koji e
uiniti sve to je u njihovoj moi da biste ozdravili.
Ali ko ste vi?
Lord Dems Gvilonk, kapetan bojnog broda Njenog Velianstva,
milostive carice Viktorije.
Sandokan je uzdrhtao, a njegovo elo se zamrailo. Ali se brzo pribrao i,
inei krajnji napor da ne oda mrnju koju je gajio protiv svega to je bilo
englesko, rekao:
Zahvaljujem vam, milorde, na svemu to ste uinili za mene, za jednog
neznanca koji je mogao da bude i va smrtni neprijatelj.
Bila je moja dunost da primim u kuu jednog jadnog oveka, moda
smrtno ranjenog odgovorio je lord. Kako ste sada?
Oseam se prilino snanim i nemam vie bolova.
Veoma sam zadovoljan, ali mi recite, ako vam to nije neprijatno, ko vas
je tako udesio? Osim metka koji vam je prodro u grudi, vae telo je bilo
pokriveno ranama koje potiu od hladnog oruja.
Iako je oekivao ovo pitanje, Sandokan nije mogao a da snano ne zadrhti.
Ipak se nije izdao i nije izgubio prisustvo duha. Ako ba moram da kaem,
ne bih to znao odgovorio je. Kada je pala no video sam ljude kako skau na
moje brodove i ubijaju moje mornare. Ko su bili? Ja to ne znam jer sam pri
prvom napadu pao u more, pokriven ranama.
Bez sumnje su vas napali tigrovi Malezijskog Tigra rekao je lord Dems.
Gusari?... povikao je Sandokan.
Da, oni sa Mompraema, koji se tri dana skitaraju oko ostrva i koje je
unitila jedna od naih krstarica. Recite mi, gde su vas napali?
U blizini ostrvlja Romades.
Zar ste plivajui stigli do naih obala?
Da, na jednoj olupini. Ali gde ste me pronali?
Opruenog na travi, u stranom bunilu. A gde ste se vi bili uputili u
trenutku kada su vas napali?
Iao sam da odnesem poklone sultanu od Varauni, koje mu alje moj
brat.
A ko je va brat?
Sultan od aje.
Dakle vi ste malezijski princ! povikao je lord, pruajui ruku koju
Sandokan, posle kratkog oklevanja, stee skoro sa odvratnou.
Da, milorde.
Veoma sam zadovoljan to sam vam pruio gostoprimstvo. Uiniu sve
da se ne dosaujete kad ozdravite. ak, ako vam to ne bude neprijatno, otii
emo zajedno da posetimo sultana od Varauni.
Da, i...
On je zastao naginjui glavu kao da pokuava da uhvati kakav daleki
amor.
Spolja su dopirali akordi mandoline, moda oni isti zvuci koje je malopre
uo.
Milorde! povikao je obuzet ivim uzbuenjem, za koje je uzalud
pokuavao da pronae razlog. Ko to svira?
 Zato, moj dragi prine? upitao je Englez smekajui se.
Ne znam... Ali bih ivo eleo da vidim osobu koja tako svira... Reklo bi
se da mi ova muzika dotie srce... i da u meni izaziva jedno za mene novo i
neobjanjivo uzbuenje.
Saekajte trenutak. Lord mu je dao znak da legne i iziao. Sandokan je
pao na jastuk, ali se odmah uspravio, kao da je bio gurnut nekom oprugom.
Neobjanjivo uzbuenje koje ga je malopre pogodilo vratilo se jo snanije.
Srce mu je tako tuklo kao da e da iskoi iz grudi, krv mu je besno tekla
venama, a kroz udove su mu prolazili udni drhtaji.
Ali ta to oseam? upitao se. Moda je to bunilo koje me ponovo
hvata...
Tek to je izgovorio te rei, lord se vratio, ali ne sam.
Iza njega je ila, jedva dotiui tepih, divna osoba; kada je ugledao,
Sandokan nije mogao da zadri uzvik iznenaenja i divljenja.
Bila je to devojka od esnaest ili sedamnaest godina, malog rasta, ali vitka i
elegantna, savreno izvajanih oblika, tako uska u struku da je ovek mogao
samo jednom rukom obuhvatiti, rumene i svee puti kao tek procvetalog cveta.
Imala je divnu glavicu, sa dva oka plava kao morska voda, neuporedivo
jasno elo pod kojim su se isticale lako povijene obrve. Plava kosa padala joj
je kao zlatna kia, na beli jelek koji joj je pokrivao grudi.
Videvi ovu enu koja je izgledala kao devojica, gusar se, i pored svojih
godina, osetio potresenim do dna due. Ovaj tako divlji, tako krvavi ovek,
koji je nosio strano ime Tigra od Malezije, po prvi put u svom ivotu osetio se
oaranim jednim ljupkim stvorenjem, tim divnim cvetom izniklim u
labuanskim umama.
Njegovo srce koje je malopre snano tuklo, sada je gorelo, a po venama su
mu igrali plameni jezici.
Dakle, dragi moj prine, ta kaete za ovu gracioznu devojku? upitao ga
je lord.
Sandokan nije odgovorio: nepokretan kao bronzana statua, posmatrao je
mladu devojku. Oi su mu gorele od udnje. Izgledalo je kao da vie ne die.
Nije vam dobro? upitao je lord koji ga je posmatrao.
Ne!... Ne!... povikao je ivo gusar.
Onda mi dozvolite da vam predstavim moju neaku, ledi Marijanu
Gvilonk.
Marijana Gvilonk!... Marijana Gvilonk!... ponovio je Sandokan muklo.
Zar vam tako udno zvui moje ime? upitala je mlada devojka
osmehujui se. Reklo bi se da vas je veoma zaudilo.
Sandokan je snano zadrhtao na zvuk ovoga glasa. Nikada nijedan glas nije
tako slatko milovao njegove ui, naviknute na paklenu muziku topova i na
smrtne urlike boraca.
Nieg udnog ne nalazim rekao je izmenjenim glasom. Samo, vae
ime mi se ne ini novo.
Oh! povikao je lord. A od ega ste ga uli?
Malopre sam ga proitao na knjizi koju tu vidite i zamiljao sam da ona
koja ga nosi mora da bude divno bie.
alite se ree mlada ledi crvenei. Zatim, menjajui ton, upita: Da li je
istina da su vas gusari teko ranili?
Da, istina je odgovorio je Sandokan muklim glasom.
Pobedili su me i ranili, ali jednoga dana, kad ozdravim, teko onima koji
su me ranili.
Moj boe, ta vam je? upitala je ledi pribliavajui se.
Recite mi, imate li neko drugo ime, mnogo lepe od ovoga Marijana
Gvilonk, zar ne?
Kako je mogue? upitali su u isto vreme i lord i mlada kontesa.
Da, da! povikao je Sandokan snanim glasom. Samo vi moete da
budete ono bie koje svi domoroci zovu Biser Labuana!
Lord je nainio pokret iznenaenja, a duboka bora mu je izbrazdala elo.
 Prijatelju moj, rekao je tekim glasom kako je mogue da to znate kad
ste mi rekli da dolazite sa dalekog Malezijskog poluostrva?
Nije mogue da je ovaj nadimak dopro i do vae zemlje dodala je ledi
Marijana.
Nisam ga uo u aji, odgovorio je Sandokan, koji umalo to se nije
odao ve na ostrvima Romades, na ije sam se obale iskrcao pre nekoliko
dana. Tamo su mi govorili o devojci neuporedive lepote, plavih oiju, kose
mirisne kao jasmini sa Bornea; o biu koje jai kao amazonka i koje smelo lovi
divlje ivotinje; o jednoj miloj devojci koja nekih veeri, na zalasku sunca,
moe da se vidi na obalama Labuana kako svojom pesmom koja je slaa od
ubora izvora oarava ribare na obali. Ah! Miledi, i ja elim da jednoga dana
ujem taj glas.
Tolike lepe stvari mi pripisuju! odgovorila je ledi smejui se.
Da, i vidim da su ti ljudi, koji su mi o vama govorili, bili u pravu!
povikao je gusar sa strasnim poletom.
Kada je ostao sam gusar se dugo nije pomerio, oiju uprtih u vrata kroz
koja je izala ta mila devojka. Izgledalo je da je obuzet dubokim mislima i
velikim uzbuenjem.
Moda u tom srcu, koja do tada nije znalo ni za jednu enu, u tom trenutku
vladae uasna bura.
Sandokan je ostao nekoliko trenutaka nepokretan, plamteih oiju,
izmenjena lika, ela oroenog znojem i prstiju zarivenih u gustu i dugu kosu.
Onda su njegova usta, bez uea volje, prozborila samo jedno ime:
Marijana!
Gusar vie nije mogao da se uzdri.
Ah! povikao je besno i lomei ruke. Oseam da ludim... da je...
volim!...
 OZDRAVLJENJE I LJUBAV
Ledi Marijana Gvilonk roena je pod lepim nebom Italije, na obali divnog
napuljskog zaliva, od majke Italijanke i oca Engleza.
Ostala je siroe u jedanaestoj godini i naslednik znatnog imanja. Kasnije je
uzeo stric Dems, jedini roak koji se tada naao u Evropi.
U to vreme Dems Gvilonk je bio jedan od najneustraivijih morskih
vukova dvaju svetova, vlasnik jednog naoruanog broda opremljenog za
borbu. Lord Dems se udruio sa Demsom Brukom, kasnijim radom od
Saravaka, u elji da istrebi malezijske gusare, strane neprijatelje engleske
trgovine u tim dalekim morima. Jako neotesan kao i svi mornari i nesposoban
za bilo kakva oseanja, lord Dems nije gajio preteranu nenost prema mladoj
neaki, umesto da je poveri tuim rukama ukrcao je na svoj brod i odveo na
Borneo, izlaui je velikim opasnostima na tim napornim krstarenjima.
Tokom tri godine devojka je bila svedok krvavih bitaka u kojima su gusari
ginuli na hiljade i koje su buduem radi Bruku donele onu tunu slavu koja je
duboko potresla njegove sunarodnike i osramotila ga u njihovim oima.
Lord Dems je jednoga dana, umoran od pokolja i opasnosti, a moda
setivi se da ima neaku, napustio more i smestio se u Labuanu, skrivajui se u
njegovim centralnim umama.
Ledi Marijana, koja je tada ulazila u etrnaestu godinu i koja je u tom ivotu
punom opasnosti postala malo divlja ali i stekla posebnu energiju, iako je
izgledala kao krhko dete, pokuala je da se odupre strievim eljama, uverena
da nikad nee moi da se navikne na ovu izolovanost i divlji ivot. Meutim,
morski vuk, koji izgleda nije oseao mnogo ljubavi prema njoj, ostao je
nesalomiv.
Primorana da podnosi ovo udno zatoenitvo, ona se sva posvetila
upotpunjavanju svoga obrazovanja, za koje do tada nije imala vremena.
Poto je imala jaku volju, malo-pomalo savladala je divlju estinu koja je u
neprekidnom dodiru sa ljudima sa mora bila nakupljena u njoj. Strasno se
predala uenju muzike, gajenju cvea, slikanju u asovima dokolice,
poduavana od jedne stare prijateljice njene majke, koja je kasnije podlegla
arkoj, tropskoj klimi. Kako je napredovala sa vaspitanjem, sauvavi ipak u
dnu due neto od stare divljine, tako je postajala dobra, ljupka, milosrdna.
Tako je ova devojka, svojom neustraivou, dobrotom i lepotom, zasluila
nadimak Biser Labuana, nadimak ija se fama nadaleko pronela i koja je
uznemirila srce stranog Tigra od Malezije. U tim umama, daleko od svakog
civilizovanog bia, devojica koja je postala devojka nije opazila da je ena; ali
kada je videla tog divljeg gusara, ona je, i ne znajui zbog ega, osetila neki
udni nemir.
Poto ga je oarala svojim pogledom, glasom i svojom lepotom, bila je
najzad i sama oarana i pobeena.
Kada je petnaestog dana popodne lord iznenada uao, naao je gusara na
nogama, spremnog da izae.
Oh! Moj dragi prijatelju! povikao je veselo. Veoma sam zadovoljan
to vas vidim na nogama!
Ne mogu vie da ostanem u krevetu, milorde odgovorio je Sandokan.
Osim toga, oseam se toliko jakim da bih mogao da se borim sa tigrom.
Odlino, zato u vas iskuati!
Na koji nain?
Pozvao sam nekoliko dobrih prijatelja u lov na jednog tigra koji esto
dolazi i rei blizu zidova mog parka. Poto vidim da ste ozdravili, veeras u ih
obavestiti da sutra idemo u lov na zver.
Uzeu uea, milorde.
To verujem, ali recite mi hoete li neko vreme da budete moj gost?
Da, milorde, ostau dokle elite rekao je sa estinom. Prihvatam
gostoprimstvo koje mi srdano nudite. Ako se jednoga dana, ne zaboravite ove
reci, milorde, budemo sreli ne vie kao prijatelji ve kao divlji neprijatelji, sa
orujem u rukama, setiu se tada zahvalnosti koju vam dugujem.
Ako elite da siete u park, nai ete tamo moju neaku, koja e vam,
nadam se, biti ugodno drutvo.
 Hvala, milorde.
To je ba bilo ono to je Sandokan eleo; da se nae, makar i naas, sam sa
mladom devojkom i da joj moda otkrije svoju ogromnu strast koja mu je
prodirala srce.
im je ostao sam pribliio se brzo prozom koji je gledao na prostrani park.
Tamo, u senci jedne kineske magnolije pune cvetova otrog mirisa, sedela
je na oborenom stablu jedne arenge mlada ledi. Bila je sama, zamiljena, sa
mandolinom na kolenima.
Sandokanu se uinilo da vidi nebesku viziju. Sva krv mu je navrla u glavu,
a srce je poelo da tue sa neopisivom estinom.
Ostao je tu, kao prikovan pored prozora, sputan snagom koja je
nadmaivala njegov bes, oiju uprtih u mladu ledi.
Marijana! povikao je najednom. Marijana!
Pri pomenu tog oboavanog imena, ovaj izliv besa i mrnje ispario je kao
rosa na suncu. Tigar se preputao zaljubljenom oveku...
Bez uea volje, njegove ruke su pole prema poluzi od prozora i on ga je
brzim pokretom otvorio. Mlak vazduh, ispunjen mirisom hiljadu cvetova, uao
je u sobu. Udiui ove blagotvorne mirise gusar je osetio kako se opija i kako
mu se u srcu ponovo budi, snanije no ikad, ona strast koju je maloas
pokuao da ugui.
Nagnuo se preko prozora i posmatrao mirno, tiho, ushieno, divnu ledi.
Koliko vremena je ostao tu? Bez sumnje mnogo, jer kada se prenuo, mlade
ledi vie nije bilo u parku. Sunce je bilo zalo, pala je tama, a na nebu su
svetlucale milijarde zvezda.
 LOV NA TIGRA
Kada je, u prvo svitanje, lord doao da pokuca na vrata, Sandokan jo nije
oka sklopio.
Setivi se lova on naglo skoi sa kreveta i stavljajui svoj verni kriss za
pojas otvori vrata, govorei:
Evo me, milorde.
Odlino ree Englez. Nisam verovao da u vas nai spremnog, dragi
prine. Kako ste?
Oseam se toliko snanim da bih mogao da iupam drvo.
Onda pourimo. U parku nas ekaju hrabri lovci koji su nestrpljivi da iste
raju tigra iz njegovog gnezda. To e uiniti moji hajkai.
Spreman sam da vas pratim; a zar ledi Marijana nee sa nama?
Svakako, verujem da nas ve eka.
Sandokan je s mukom priguio uzvik radosti.
Idemo, milorde, ree gorim od elje da sretnem tigra.
Uli su u salon po ijim zidovima je visilo svakovrsno oruje. Tu je
Sandokan video mladu ledi, lepu no ikad, sveu kao rua, blistavu u njenom
plavom kostimu, lica koje je ivo isticala njena plava kosa.
Videi je Sandokan se zaustavio kao opinjen, a zatim je brzo priao i
rekao, steui joj ruku:
I vi idete u lov?
Da, prine; rekli su mi da su vai sunarodnici vrsni lovci u ovoj vrsti
lova; elim to da vidim.
Prikovau tigra mojim krissom i pokloniu vam njegovu kou.
Ne!... Ne!... povikala je prestraeno. Mogla bi da vam se dogodi
kakva nova nesrea.
 Za vas, miledi, dopustio bih da me rastrgnu. Ali, ne bojte se, labuanski
tigar me nee oboriti.
U tom trenutku se pribliio lord i pruio Sandokanu raskoan karabin.
Uzmite, prine ree. Ponekad jedno zrno vie vredi od prekaljenog
krissa. Sada hajdemo, prijatelji nas ekaju.
Sili su u park gde je ekalo pet lovaca; etvorica su bili kolonisti iz
okoline, a peti je bio jedan elegantan pomorski oficir. Sandokan je, i ne znajui
jasno zbog ega, odmah osetio prema ovom mladiu snanu antipatiju, ali je
priguio ovaj oseaj i svima pruio ruku.
Prilikom susreta oficir ga je dugo posmatrao, pa je zatim, koristei trenutak
kada niko nije na njega obraao panju, priao lordu koji je ispitivao konjsku
opremu na jednom konju i rekao mu, priklonivi se:
Kapetane, mislim da sam ve video ovog malezijskog princa.
Gde? upitao je lord.
Ne seam se dobro, ali sam u to uveren.
Ha! Varate se, prijatelju moj.
To emo jo videti, milorde.
Neka bude. U sedla, prijatelji, sve je spremno! Pazite, tigar je veoma
veliki i ima mone kande.
Ubiu ga jednim metkom, a kou u ponuditi ledi Marijani ree oficir.
Nadam se da u ga ubiti pre vas, gospodine ree Sandokan.
To emo da vidimo, prijatelji ree lord. A sada u sedla!
Lovci su zauzdavali konje koje su dovele sluge, a ledi Marijana je uzjahala
jednog divnog ponija belog kao sneg.
Na lordov znak svi su izali iz parka, predvoeni hajkaima i brojnim
psima.
Tek to su se nali napolju, povorka se podelila da bi mogla da pretrai
veliku umu koja se protezala do mora.
 Sandokan, koji je jahao na jednom vatrenom konju, krenuo je jednom
uskom stazom, hitajui smelo da prvi otkrije zver; ostali su poli u drugim
pravcima.
Gusar je siao sa konja, vezao ga za jedno stablo, stavio kriss u zube i
epavi karabin poleteo prema oznaenom mestu.
U vazduhu se oseao snaan miris divlje ivotinje, miris svojstven
makama, koji traje jo neko vreme posle njihovog prolaska.
Pogledao je po granama drvea na koje je tigar mogao da se uzvere i
oprezno nastavio obalom bare, ija je povrina bila uznemirena.
ivotinja je prola ovuda ree. Lukavtina je prela preko bare da bi
psima zamela tragove, ali Sandokan je lukaviji od nje.
Vratio se konju i popeo u sedlo. Upravo je kretao kada je na maloj
udaljenosti zauo pucanj kojeg je pratio uzvik, od ijeg je zvuka zadrhtao. Brzo
je poao prema mestu gde je odjeknuo pucanj i usred jednog malog proplanka
opazio mladu ledi na belom poniju i sa karabinom koji se jo puio.
Jednim skokom se naao pored nje radosno uzvikujui:
Vi... ovde... sama!...
A vi, prine, kako ste se vi nali ovde? upitala je ona crvenei.
Pratio sam tigrov trag.
I ja.
Ali na koga ste pucali?
Na zver, ali je pobegla, neokrznuta.
Veliki boe!... Zato izlaete svoj ivot takvoj divljoj zveri?
Da bih vas spreila da budete nerazumni i napadnete je vaim krissom.
Greite, miledi. Ali, ivotinja je jo iva i moj kriss je spreman da joj
razdere srce.
Ne inite to! Hrabri ste, znam to, itam to u vaim oima; snani ste,
okretni ste kao tigar, ali otvorena borba sa zveri mogla bi da bude kobna po
vas.
To nije vano! eleo bih da mi zada tako strane rane da ih nosim itavu
godinu.
A zbog ega? zaueno je upitala mlada devojka.
Miledi! rekao je gusar pribliujui joj se. Vi ne znate da se moje srce
kida pri pomisli da e doi dan kada u morati da vas napustim zauvek. Ako
me tigar razdere mogao bih jo da ostanem pod vaim krovom i da jo jednom
uivam u slatkim uzbuenjima koja sam osetio dok sam, pobeen i ranjen,
leao u postelji. Bio bih srean, zaista srean, ako bi me nove strane rane
prisilile da ostanem u vaoj blizini, da diem vazduh koji vi diete, da ponovo
ujem va umilni glas i da se opijam vaim pogledima i osmesima! Miledi,
opinili ste me, i ja oseam da ne bih mogao da ivim daleko od vas, da ne bih
vie imao mira, da bih bio nesrean. ta ste to uinili sa mnom? ta ste uinili
sa mojim srcem koje nijedna strast nije mogla da zapali? Gledajte: samo to
sam vas ugledao, ja sav drhtim i oseam kako mi krv pali vene.
Marijana je pred ovom strasnom i iznenadnom ispoveu ostala nema, ali
nije povukla ruke koje joj je gusar strasno stezao.
Ne ljutite se, miledi nastavio je Tigar glasom koji je srce ove sirotice
milovao kao blaga muzika. Ne ljutite se sto vam ispovedam svoju ljubav, to
u vam rei da vas, iako sam dete obojene rase, oboavam kao boga, i da ete
ine jednoga dana i vi voleti.
Sluajte me, miledi; toliko je mona ljubav koja mi saie grudi da bih se
za vas borio protiv svih ljudi, protiv sudbine, protiv boga! Hoete li da budete
moja? Nainiu vas kraljicom ovih mora, kraljicom Malezije! Na jednu vau
re tri stotine ljudi, hrabrijih od tigrova, koji se ne plae ni olova ni elika,
ustae i osvojie dravu Borneo da vama podare presto. Recite sve to elite i
imaete. Imam toliko zlata da mogu da kupim deset gradova, imam brodove,
vojnike, topove, moan sam, moniji nego to moete da pretpostavite.
Boe moj, ali ko ste vi? upitala je mlada devojka, zapanjena ovom
bujicom obeanja i opinjena tim oima koje su plamtele.
Ko sam! povikao je gusar, a njegovo elo se smrailo. Ko sam!...
 On se jo vie pribliio mladoj ledi i gledajui je pravo u oi rekao muklim
glasom:
Tama je oko mene i bolje je, bar za sada, ne razgoniti je. Znajte da
oseam uas da nosim ime koje uliva strah ne samo svim narodima ovih mora
ve od njega drhti i sultan Bornea, pa ak i Englezi na ovom ostrvu.
I vi kaete da me volite, vi, tako moan? upitala je mlada devojka
priguenim glasom.
Toliko vas volim da mi je svaka stvar mogua; volim vas onom ljubavlju
zbog koje se ine i uda i prestupi ujedno. Stavite me na probu: recite neto i ja
u vas sluati kao rob, bez jadikovanja, bez ijednog uzdaha. Hoete li da
postanem kralj da bih vam podario presto? Ja u to postati. Ako hoete da se,
ja koji vas do ludila volim, vratim u zemlju iz koje sam doao, ja u se vratiti
makar veno muio svoje srce; ako hoete da se ubijem pred vama, ja u se
ubiti. Govorite, um mi se smuuje, krv mi vri, govorite, miledi, govorite!
Dobro... volite me proaputala je ona, oseajui da je ljubav savladava.
Gusar je kriknuo. U isto vreme odjeknula su dva ili tri puana pucnja.
Tigar! povikala je Marijana.
Moj je! kliknuo je Sandokan.
Zabio je mamuze u konjski stomak i poleteo kao munja, oiju blistavih od
elje, sa krissom u ruci, praen mladom devojkom; ona je osetila da je privlai
taj ovek koji je tako smelo izlagao opasnosti sopstveni ivot.
Na udaljenosti od trista koraka stajali su lovci. Ispred njih se nalazio
marinski oficiri sa pukom uperenom prema jednoj grupi drvea.
Sandokan je iskoio iz sedla viui:
Tigar je moj!
Liio je na drugog tigra: pravio je ogromne skokove i reao kao divlja zver.
Prine! povikala je Marijana siavi sa konja.
U tom trenutku Sandokan nije nikog uo; nastavio je da se pribliuje u trku.
Marinski oficir je bio deset koraka ispred njega. Kada je uo kako se
Sandokan pribliava, brzo je napunio puku i otvorio vatru na tigra koji je
stajao u podnoju jednog velikog drveta, suenih enica, rairenih monih
kandi, spreman na skok.
Jo se dim nije raziao a moglo se videti kako tigar juri prema nerazumnom
i nespretnom oficiru.
Pripremao se za skok, da se baci na lovce, ali Sandokan je bio tu. Steui
vrsto kriss on se bacio na zver i, pre no to je ova, iznenaena tolikom
smelou, poela da se brani, oborio je na tlo steui joj takvom snagom vrat
da je zaguio njeno rikanje.
Gledaj me! rekao je. I ja sam Tigar.
Zatim je, brz kao misao, zario vijugavo seivo svoga krissa u srce zveri,
koja se opruila kao gromom pogoena.
Jedno snano ura pozdravilo je ovu hrabrost. Gusar je, izaavi
nepovreen iz ove borbe, bacio prezriv pogled na oficiria, a zatim, okreui
se mladoj ledi koja je od straha ostala nema, pokretom koji je bio dostojan
jednog kralja, rekao:
Miledi, tigrova koa je vaa.
 IZDAJA
Ruak koji je lord Dems priredio zvanicama bio je jedan od najsjajnijih i
najveselijih do tada prireenih u vili.
Za vreme aja razgovor je bio veoma iv. Govorilo se o tigru, o lovu, o
gusarima, o engleskim brodovima i o Maleziji. Samo je marinski oficir utao i
izgledao obuzet Sandokanom: nijednog asa ga nije gubio iz vida, niti mu je
izmakla ijedna njegova re ili pokret.
Najednom je, upravljajui prst u Sandokana koji je upravo govorio o
gusarstvu, naglo upitao:
Izvinite, prine, da li ste ve dugo u Labuanu?
Ovde sam dvadeset dana, gospodine odgovorio je Tigar.
Ali iz kog razloga va brod nije bio vien u Viktoriji?
Zato to su gusari oteli dva moja broda.
Zar niste prisustvovali borbi izmeu dva gusarska broda, za koje se tvrdi
da ih je vodio Tigar od Malezije, i jedne krstarice?
Ne.
To je udno...
Gospodine, sumnjate li moda u moje rei? upitao je Sandokan skaui
na noge.
Boe sauvaj prine... odgovorio je oficir sa lakom ironijom.
Oh! Oh! povikao je lord interveniui. Barone Vilijam, molim vas, ne
vodite ovakve razgovore u mojoj kui.
Izvinite, milorde, nisam eleo da zapodenem raspravu... odgovorio je
oficiri.
Oficiri je proaputao nekoliko rei lordu na uvo tako da niko nije mogao
da ih uje.
 U redu odgovorio mu je lord. A sada laku no, prijatelji, i neka vas
bog uva od neprijatnih susreta.
Lovci su se popeli u sedla i u galopu napustili park.
Sandokan se povukao u svoju sobu poto je pozdravio lorda, koji je
odjednom postao loe volje, i poto je strasno stegao ruku mlade ledi.
Umesto da legne on je poeo da eta obuzet nemirom. Neka nejasna
uznemirenost ogledala mu se na licu, a ruke su mu stalno dodirivale drak
krissa.
Bacio se na krevet ne svlaei se, stavio pored sebe kriss i mirno zaspao sa
Marijaninim slatkim imenom na usnama.
Probudio se oko podne kada je sunce ve ulazilo kroz prozore koji su ostali
otvoreni. Pozvao je slugu i upitao ga gde je lord, ali je dobio odgovor da se
ovaj pre zore popeo na konja i uputio u Viktoriju.
Ova novost, koju nije oekivao, zaudila ga je.
Otiao! proaputao je. Otiao a da mi nita sino nije rekao? Zato?
Da nije posredi izdaja? Hoe li se veeras vratiti kao prijatelj ili kao ogoreni
neprijatelj? ta da uinim sa tim ovekom koji se o meni brinuo kao otac i koji
je stric ene koju oboavam? Treba da vidim Marijanu i da pokuam da neto
saznam.
Siao je u park u nadi da e je sresti, ali nije video nikog. Nesvesno se
uputio prema oborenom drvetu na kome je ona obiavala da sedi i tu se
zaustavio duboko uzdahnuvi.
Gusar je poeo da eta parkom, izmenjena lika, obuzet snanim nemirom
od kojeg je sav podrhtavao.
Ledi Marijana se pojavila na zavoju jedne staze: pratila su je dva do zuba
naoruana domoroca.
Miledi! povikao je Sandokan trei joj u susret.
Moj hrabri prijatelju, traila sam vas rekla je crvenei. Zatim je prinela
prst usnama, kao da mu savetuje da ute, i hvatajui ga za ruku povela u jedan
mali kineski paviljon, koji je bio poluskriven u umici pomorandi.
 Domoroci su se zaustavili na kratkom odstojanju sa spremnim karabinima.
Sluajte, rekla je mlada devojka koja je izgledala preplaena, jue sam
vas ula... izmakle su vam rei koje su uznemirile mog strica... Prijatelju moj,
obuzela me je sumnja. Recite mi, moj hrabri prijatelju, ako vam ena kojoj ste
se zakleli na ljubav zatrai priznanje, da li biste joj ga dali?
Gusar je na ove rei ustuknuo. Crte njegovog lica su se zgrile kao da je
dobio snaan udarac.
Miledi! rekao je posle kratkog utanja i epao je za ruku. Miledi, za
vas bih sve uinio! Govorite! Ako treba da vam neto otkrijem, ma koliko to
bilo teko za oboje, kunem vam se da u to uiniti.
Marijana je podigla oi i pogledala ga. Njen pogled, moleiv i suzan, sreo se
sa njegovim koji je sijao. Ova dva bia bila su obuzeta udnjom od koje su
oboje patili.
Ne varajte me, prine rekla je Marijana priguenim glasom. Bilo ko da
ste, ljubav koju ste probudili u mom srcu nikad se nee ugasiti. Kralj ili bandit,
jednako u vas voleti.
Gusar je duboko uzdahnuo.
Moje ime dakle, moje pravo ime, ti boansko bie, eli da sazna?
povikao je.
Da, tvoje ime, tvoje ime!
Sandokan je nekoliko puta preao akom po elu vlanom od znoja, a ile
na vratu iskoile su mu kao da ini natoveanski napor.
Sluaj me, Marijana rekao je divljim glasom. Postoji ovek koji vlada
ovim morem koje kupa obale malezijskih ostrva, ovek koji je bi za
moreplovce, od kojeg drhte narodi i ije ime odzvanja kao posmrtno zvono.
Jesi li ula za Sandokana, nazvanog Tigar od Malezije? Gledaj me u oi. Tigar
sam ja!
Mlada devojka je kriknula uplaena i prekrila lice rukama.
Marijana! povikao je gusar padajui kraj njenih nogu i pruajui ruke
prema njoj. Ne odbijaj me, ne plai se tako! Sudbina je htela da postanem
gusar!
Da, volim te, Sandokane, sada vie nego ranije...
Gusar je privukao i stegao na grudi.
Moja! Ti si moja! povikao je kao izvan sebe. Govori sada, oboavana
moja, reci mi ta da uinim za tebe, jer ja sve mogu.
Treba da me poslua, Sandokane.
ta treba da inim?
Treba odmah da ode.
Da odem!... Da odem!... Ali ja se ne plaim!
Bei, Sandokane, dok jo ima vremena. Imam mrano predoseanje,
plaim se da e te snai nesrea. Moj stric je iznenada otiao; mora da ga je
pozvao baron Vilijam Rozental, koji te je moda prepoznao. Ah, Sandokane!
Idi, vrati se na svoje ostrvo i spasi se pre no to se nesrea srui na tvoju
glavu.
Umesto da poslua, Sandokan je epao mladu devojku i stegao je u
zagrljaj. Njegovo lice, koje je malopre bilo uzbueno, poprimilo je nov izraz:
oi su mu svetlele, u slepoonicama mu je tuklo, a usne su mu se irile. Otili
su zajedno u kuu.
U tom istom asu u salon je uao lord Dems. To vie nije bio isti ovek
kao prethodnog dana: bio je smrknut, namrgoen, ljutit, a na sebi je imao
uniformu pomorskog kapetana.
Prezrivim pokretom odbio je ruku koju mu je gusar smelo pruio i hladno
rekao:
Da sam ovek vaeg kova, ja bih, umesto da traim gostoprimstvo kod
ljutog neprijatelja, pustio da me ubiju tigrovi u umi. Povucite tu ruku koja
pripada gusaru, ubici.
Gospodine! povikao je Sandokan, koji je ve shvatio da je otkriven i
pripremao se da skupo proda ivot.
Nisam ubica, ve delim pravdu!
 Ni rei vie u mojoj kui! Izlazite!
U redu odgovorio je Sandokan. Bacio je dug pogled na voljenu koja je
pala poluonesveena na tepih, nainio pokret kao da e da poleti njoj, ali se
obuzdao i laganim koracima sa desnom rukom na drau krissa, uzdignute
glave i ponosnog pogleda, izaao iz sale i siao u vrt, priguujui, sa velikim
naporom besne udare srca i snano uzbuenje koje ga je obuzimalo.
Kada je stigao u park, izvukao je kriss ija je otrica blesnula na meseini.
Na tri stotine koraka od njega protezao se red vojnika sa karabinima u
rukama, spremnih da otvore vatru.
 LOV NA GUSARA
Popeo se ponovo stepenicama, neopaen od vojnika, i vratio se u salon sa
krissom u rukama.
Lord je jo uvek bio tu, namrten, sa prekrtenim rukama; mlada ledi je bila
nestala.
Gospodine! rekao je Sandokan pribliavajui mu se.
Da sam ja vama pruio gostoprimstvo i da sam vas nazivao prijateljem a
zatim otkrio da ste mi smrtni neprijatelj, pokazao bih vam vrata ali vam ne bih
namestio podlu zamku. Tamo dole, na putu koji treba da preem, stoji pedeset
a moda i stotinu ljudi koji su spremni da me ubiju; naredite da se povuku i
oslobodite mi prolaz.
Nepobedivi Tigar se dakle plai? upitao je lord sa hladnom ironijom.
Ja se plaim? Uistinu ne, milorde, ali ovde se ne radi o borbi ve o
ubistvu nenaoruanog oveka.
To me se ne tie! Izaite, ne sramotite mi vie kuu, ili, tako mi boga...
Lord je sa jednog eksera skinuo rog i snano dunuo u njega.
Ah, izdajnie! povikao je Sandokan koji je osetio kako mu krv kljua u
venama.
Vreme je, nesrenie, da padne u nae ruke ree lord. Za nekoliko
minuta vojnici e biti ovde, a kroz dvadeset etiri asa bie obeen.
Sandokan je muklo kriknuo. Majim skokom se dokopao jedne teke
stolice, a zatim se popeo na sto koji je stajao u sredini sale.
Delovao je zastraujue: crte njegovog lica bile su divlje zgrene od besa, iz
oiju mu je izbijao plamen, a zverski osmeh mu je titrao na usnama.
U tom asu se napolju uo zvuk trube, a u hodniku Marijanin glas koja je
oajno vikala:
Bei, Sandokane!
 Krvi!... Vidim krv! urlao je gusar.
Podigao je stolicu i snano je bacio na lorda koji se pogoen u grudi teko
sruio na pod.
Zatim je uzeo sablju i poleteo u hodnik viui:
Marijana, evo me!
Mlada ledi se bacila u njegovo naruje, a zatim ga je plaui povukla u
svoju sobu i rekla:
Sandokane, videla sam vojnike. Ah moj boe, izgubljen si.
Ne jo odvratio je gusar. Pobei u od vojnika, videe.
Uhvatio je za ruku i odveo do prozora, a zatim je posmatrao nekoliko
trenutaka pod meseevim zracima.
Marijana rekao je zakuni se da e mi biti ena.
Kunem ti se uspomenom na moju majku odgovorila je mlada devojka.
I da e me ekati?
Da, obeavam ti to.
Dobro. Ja beim, ali kroz nedelju ili dve, najvie, vratiu se da te uzmem,
na elu mojih hrabrih tigrova. A sada je red na vas, engleski psi! povikao je
uspravljajui se gordo u svoj svojoj veliini. Borim se za Biser Labuana.
Brzo je opkoraio prozor i skoio usred jedne guste aleje koja ga je
potpuno sakrila.
Vojnici su, a njih je bilo ezdeset ili sedamdeset, opkolili park i lagano se
pribliavali vili sa pukama u rukama, spremni da otvore vatru.
Sandokan je bio skriven kao tigar, sa sabljom u desnoj a krissom u levoj
ruci; nije se pokretao, gotovo nije disao, sav se napregnuo da se baci na ovaj
krug i da ga raskine sa neodoljivom estinom.
U tom trenutku zauo se zvuk lordovog roga u palati.
Zar jo jedan znak? proaputao je Sandokan.
 Napred! komandovao je kaplar. Gusar je u blizini kue.
Vojnici su se lagano pribliavali bacajui uznemirene poglede na sve strane.
Sandokan je odmerio rastojanje, uspravio se na kolena, a zatim se jednim
skokom bacio na neprijatelja.
Razbio je lobanju kaplaru i nestao u oblinjem bunju. Sve je to trajalo
veoma kratko.
Vojnici su, iznenaeni tolikom smelou, bili skoro paralisani smru
njihovog kaplara, tako da nisu ni pomislili da odmah otvore vatru. Ovo kratko
oklevanje bilo je dovoljno Sandokanu da stigne do ograde, preskoi je jednim
zamahom i nestane na drugoj strani.
Odjeknuo je urlik besa, praen mnogim pucnjima. Svi oficiri i vojnici
bacili su se kao jedan prema izlazu iz parka, trei u svim pravcima i pucajui
na sve strane u nadi da e da uhvate begunca, ali je sve bilo kasno. Sandokan
je, spretno pobegavi iz obrua, kao vihor uleteo u umu koja je okruavala
boravite lorda Demsa.
Da vidimo sad rekao je gusar upravljajui se prema zvezdama. Za
leima su mi Englezi, a ispred mene je, prema zapadu, more. Ako odmah
krenem u tom pravcu, mogu da naletim na neki odred, jer e oni pretpostaviti
da pokuavam najkraim putem da doem do oblinje obale. Bolje je da
skrenem sa pravog puta i da idem na jug prema moru, koje je prilino,
udaljeno odavde. Sandokane, na put i dobro otvori oi i naulji ui.
Iao je tako tri asa, zastajui samo kada bi prhnula neka ptica uplaena
njegovim prisustvom ili kada bi neka divlja ivotinja zaurlala beei, da bi se
najzad zaustavio kraj jednog toka ija je voda bila crna.
Uao je u vodu i iao tako pedesetak metara, gazei po hiljadama vodenih
crva. Kada je stigao do jednog velikog lisnatog drveta, uzverao se uz njega.
Eto, to je dovoljno da svoje tragove zametnem i psima rekao je. Sada
mogu da se odmorim bez straha da e me otkriti.
Posle pola asa zauo je lak um koji bi izmakao prosenom sluhu. Lagano
je razmaknuo grane i, zadravajui dah, bacio ispitujui pogled u tamu ume.
Tiho je nastavio hod upuujui se prema jugu, preao preko vode i proao
kroz gustu zavesu od biljaka.
Upravo je hteo da pogleda okolinu sa velikog kamforovog drveta koje mu
se nalo na putu, kada je odjeknuo jedan pretei i zapovedniki glas:
Nainite li samo korak ili pokret, ubiu vas kao psa!
 IRO BATOL
Iako se nije uplaio ove iznenadne naredbe, koja ga je mogla stati ivota,
gusar se lagano okrenuo steui sablju, spreman da je upotrebi.
Na est koraka od njega stajao je jedan ovek, vojnik.
Gusar ga je mirno posmatrao oima koje su udno bletale u ovoj dubokoj
tami, a zatim se grohotom nasmejao.
Zato se smejete? upitao je narednik, zbunjen i iznenaen. ini mi se
da nije trenutak za to.
Smejem se jer mi je udno to se usuuje da mi preti smru
odgovorio je Sandokan. Zna li ko sam ja?
Voa gusara sa Mompraema.
Iznenaen i uplaen vojnik, koji je oborio puku ne znajui vie da li pred
sobom ima oveka ili avola, ustuknuo je trudei se da ponovo naniani, ali je
Sandokan, koji ga nije gubio iz vida, u jednom skoku bio na njemu i obalio ga
na zemlju.
Milost! Milost! mucao je jadni narednik koji je iznad sebe ugledao vrh
sablje.
Poklanjam ti ivot rekao je Sandokan.
Mogu li da vam verujem?
Malezijski Tigar ne obeava uzalud. Ustani i sluaj me!
Narednik koji se zvao Vilis, je ustao drhtei i preplaeno posmatrao
Sandokana.
Govorite rekao je.
Rekao sam da ti poklanjam ivot, ali treba da mi odgovori na sva pitanja
koja ti budem postavio.
Recite.
 U kom pravcu misle da sam pobegao?
Prema zapadnoj obali.
Koliko ljudi me goni?
To ne mogu da kaem; bila bi to izdaja.
U pravu si; ne prebacujem ti, tavie, cenim te.
Narednik ga je gledao zaueno.
Kakav ste vi ovek? upitao ga je. Verovao sam da ste bedni ubica, ali
sada vidim da se svi varaju.
Nije mi to vano. Svui svoju uniformu.
Zato vam je ona potrebna?
Posluie mi za bekstvo i nita vie. Ima li hinduskih vojnika meu
onima koji me gone?
Da, ima cipaja1.
U redu. Svui se i ne pruaj otpor ako hoe da se rastanemo kao dobri
prijatelji.
Vojnik je posluao. Sandokan je nekako navukao uniformu, stavio za pojas
no i fieklije a na glavu bere, dok je o vrat obesio karabin.
Sad pusti da te veem rekao je zatim vojniku.
Hoete da me proderu tigrovi?
Ha! Tigrovi nisu tako brojni kao to misli. Ipak, potrebno je da
preduzmem mere da bih te spreio da me izda.
Dohvatio je snanim rukama vojnika koji se nije usuivao da prui otpor i
jakim uetom ga vezao za drvo, a zatim se brzo udaljio ne okreui se.
Nastavio je brzim korakom i iao celu no prolazei pored grupa ogromnog
drvea, pored malih uma, pored livada koje su se odronjavale zbog bujica i
pored bara, pokuavajui da se upravlja prema zvezdama.
Pri izlasku sunca zaustavio se kraj jednog ogromnog duriona da se malo
odmori i da ispita da li je put slobodan.
Popio je nekoliko gutljaja viskija, jer je Vilisova boca bila puna, pojeo
nekoliko banana koje je ubrao u umi, a zatim se spustio na jedan snop trave i
pao u dubok san, ne mislei vie na svoje neprijatelje.
Koliko je spavao? Verovatno ne vie od tri do etiri asa, jer kada je
otvorio oi sunce je bilo jo visoko. Upravo je ustao i pripremao se da nastavi
put kada je u blizini uo puani pucanj, iza kojeg je usledio brz konjski topot.
Jesu li me otkrili? proaputao je Sandokan, skrivajui se ponovo u
bun.
Brzo je repetirao karabin, paljivo razmaknuo lie i pogledao.
U prvom trenutku nita nije video; uo je samo galop koji se brzo
pribliavao.
Pomislio je da se radi o nekom lovcu koji je sledio trag babirusa2, ali je
ubrzo uvideo da se prevario. Bio je to lov na oveka.
I zaista, as kasnije jedan malezijski domorodac, sudei po njegovoj
crvenkasto-crnoj boji koe, u trku je prelazio livadu pokuavajui da se
domogne guste ume banana.
Bio je to nizak ovek, snanih udova. Na sebi je imao samo kratku suknjicu
i eir od vlakana rotanga; u jednoj ruci je nosio vornovat tap, a u drugoj
kriss, bletave seice.
On je tako brzo trao da Sandokan nije imao vremena da ga bolje osmotri.
Video je kako se poslednjim naporom uvlai meu banane i nestaje pod
dinovskim listovima.
Ko li je ovaj? upitao se zaueni Sandokan. Malezijac svakako.
Najednom mu se rodila sumnja.
Da nije neko od mojih ljudi? upitao se. Da nije Janez ovde iskrcao
nekog da me potrai? On je znao da sam otiao u Labuan.
U asu kada je izlazio iz buna da bi potraio begunca, na ivici ume se
ukazao konjanik.
 Bio je to konjanik iz bengalske regimente.
Izgleda da je bio besan jer je psovao i kinjio konja mamuzajui ga i trzajui
uzde.
Kada je stigao na pedeset koraaja od bananovog buna, skoio je lako na
zemlju, vezao konja za drvo, pripremio puku i ostao u stavu iekivanja,
ispitujui paljivo okolno drvee.
Sto mu gromova! povikao je. Nije valjda otiao pod zemlju! Mora da
se sakrio, ali, boga mi, nee i drugi put izbei moju puku. Dobro znam da
imam posla sa Tigrom od Malezije, ali Don Gibs se ne plai.
Tako mumlajui konjanik je izvukao sablju i krenuo prema jednom bunu
reke, paljivo razmiui grane.
Sandokan, koji nije naputao skrovite, uzalud je pokuavao da odgonetne
gde se sakrio taj Malezijac. Ma koliko da se istezao i gledao iznad i ispod
kronji, nije uspevao da ga vidi. Zatim je promatrao da li konjanik ide pravim
putem, plaei se da ne izda tog jadnog domoroca, koga su proganjali
njegovom krivicom.
Pokuajmo da ga spasemo proaputao je. Mogao bi da bude jedan od
mojih ljudi ili neko koga je Janez poslao u izvidnicu. Ovog konjanika treba
poslati nekud ili e ga na kraju pronai.
Upravo je krenuo, kada je na nekoliko koraaji video kako se pomera
jedna lijana. Brzo je pogledao na tu stranu i ugledao Malezijca. Jadni ovek se,
plaei se da ne bude otkriven, uzverao uz biljnu uad da bi se dokopao vrha
jednog manga meu ijim je gustim liem mogao da nae izvrsno skrovite.
Lukav je proaputao je.
Saekao je da ovaj doe izmeu grana i da se okrene. Kada je opazio
njegovo lice, Sandokan je uspeo da zadri krik radosti i uenja.
iro-Batol! povikao je. Moj hrabri Malezijac! Kako to da je ovde,
iv?... Seam se da sam ga ostavio na prahosu koji je tonuo, mrtvog ili u
ropcu. Kakva srea! Ovome je dua vrsto prikovana za telo. Spasimo ga!...
Uzeo je karabin, nainio jedan krug i buno se pojavio na ivici ume viui:
 Hej, prijatelju! ta tako paljivo traite? Jeste li ranili nekog babirusa?
Kada je uo ovaj glas, konjanik je izaao iz grma, drei spremnu puku i
zaueno povikao:
Gle! Neki narednik!
To vas iznenauje, prijatelju?
Odakle ste se izvukli?
Iz ume. uo sam pucanj puke i pourio da vidim ta se dogodilo. Jeste
li pucali na babirusa?
Eh da, na babirusa opasnijeg od tigra rekao je konjanik sa neskrivenim
besom.
Kakva je to ivotinja bila?
Da li i vi nekog traite? upitao je vojnik.
Da.
Tigra od Malezije, je li tako, narednie?
Upravo tako.
Da li ste videli stranog gusara?
Ne, ali sam otkrio njegov trag.
A ja sam, narednie, pronaao gusara lino.
To je nemogue!
Pucao sam na njega.
I... jeste li promaili?
Da, kao neki lovac poetnik.
Gde li se samo skrio?
Bojim se da je sada ve daleko. Video sam ga kako prelazi preko livade i
skriva se u ovom gustiu.
Onda ga vie neete nai.
 Toga se i ja bojim. Taj ovek je spretniji od majmuna, a straniji od tigra.
Sposoban da nas obojicu poalje na drugi svet.
Znam to, narednie. Da nije tih sto sterlinga koje je obeao lord Gvilonk,
sa kojima raunam da jednoga dana osnujem farmu i bacim sablju, nikada se
ne bih usudio da ga gonim.
I ta sada mislite da radite?
Ne znam. Mislim da bih pretraujui ove ume uzalud gubio vreme.
Hoete li jedan savet?
Recite, narednie.
Popnite se na konja i nainite krug oko ume.
Hoete li i vi sa mnom? Udvoje emo biti hrabriji.
Ne, drue.
A zato, narednie?
Zar hoete da gusar pobegne?
Objasnite.
Ako obojica gonimo sa jedne strane, Tigar e pobei na drugu. Vi
nainite krug oko ume, a meni ostavite da pretraim estar.
Prihvatam, ali pod jednim uslovom.
Pod kojim?
Da podelimo nagradu ukoliko vi budete imali sreu da uhvatite Tigra. Ne
elim da izgubim svih sto funti sterlinga.
Saglasan sam odgovorio je Sandokan smeei se.
Konjanik je vratio sablju u korice, popeo se u sedlo, stavio ispred sebe
napunjenu puku i pozdravio narednika rekavi mu:
Ponovo emo se nai na drugom kraju ume.
Dugo e me ekati proaputao je Sandokan.
 Priekao je dok je konjanik iezao, a zatim se pribliio drvetu na kome je
bio skriven njegov ovek i rekao:
Sii, iro-Batole.
Jo nije ni zavrio a Malezijac je pao kraj njegovih nogu viui uzbueno:
Ah... moj kapetan!
Jesi li iznenaen to me ponovo vidi, i to ivog, moj junae?
Uto budite uvereni, Tigre ree gusar kome su oi bile pune suza.
Mislio sam da vas vie nikad neu videti jer sam bio siguran da su vas Englezi
ubili.
Ubili! Englezi nemaju dovoljno elika za srce Tigra od Malezije
odvratio je Sandokan. Teko su me ranili, to je istina, ali sam, kao to vidi,
ozdravio i spreman sam da ponovo otponem borbu.
A ostali?
Spavaju u dubini mora odgovorio je Sandokan uzdahnuvi. Svi
junaci koje sam poveo na palubu prokletog bojnog broda pali su pod udarcima
leoparda.
Ali mi emo ih osvetiti, zar ne, kapetane?
Da, i to ubrzo. Ali emu da zahvalim to sam te naao ivog? Seam se da
sam te video kako pada umirui na palubi tog prahosa, za vreme prve borbe.
Istina je, kapetane. Jedno mitraljesko zrno me je ranilo u glavu, ali me
nije ubilo. Kada sam doao k sebi, jadni brod, koji ste prepustili talasima,
izreetan granatama sa krstarice, upravo je tonuo. Dokopao sam se jedne
olupine i krenuo prema obali. Lutao sam nekoliko asova morem, a zatim sam
se onesvestio. Probudio sam se u kolibi jednog domoroca. Taj dobri ovek me
je naao na petnaest milja od obale, ukrcao me je u svoj amac i doneo do
obale. Leio me je sa ljubavlju sve dok nisam sasvim ozdravio.
Kuda sad bei?
Uputio sam se na obalu da porinem u vodu amac koji sam izdubio, ali
me je napao ovaj vojnik.
 Oh! Ti, znai, ima amac?
Da, moj kapetane.
Hteo si da se vrati u Mompraem?
Ove noi.
Ii emo zajedno, iro-Batole.
Kada?
Ukrcaemo se ove veeri.
Hoete li da doete u moju kolibu da se malo odmorite?
Oh! Ti ima i kolibu!
Jednu krovinjaru koju su mi dali domoroci.
Hajdemo odmah tamo. Ne moe da ostane ovde, iznenadie te
konjanik.
Dva gusara su izala iz ume i, poto su se uverili da nikog nema u blizini,
preli su brzo livadu i stigli do druge ume.
Poto su preli jedan proplanak, zali su meu gusto bilje, s mukom krei
put. Ili su dobrih etvrt asa, prelazei mnoge reice, na ijim su se obalama
videli svezi ljudski tragovi, a zatim su stigli u tako gustu umu u koju nije
mogao da prodre ni traak svetlosti.
iro-Batol se zaustavio naas da oslune, a zatim je rekao okreui se
prema Sandokanu:
Moja koliba je tamo, usred ovog drvea.
Sigurno sklonite odvratio je Tigar sa lakim osmehom. Divim se
tvojoj razboritosti.
Doite, moj kapetane. Niko nas nee uznemiravati.
 AMAC IRO BATOLA
Koliba iro-Batola uzdizala se usred te guste ume, izmeu dva velika
drveta, koja su svojim ogromnim kronjama titila kolibu od sunevih
zrakova.
To je vie bila krovinjara nego kua za stanovanje, u kojoj je mogao da se
skloni i poneki par divljih zveri, niska, uzana, sa krovom od lia banane i sa
zidovima od upletenog granja. Jedini otvor su bila vrata; od prozora nije bilo ni
traga.
Unutranjost nije bila nita bolja. Tu je bio samo krevet od suvog lia, dva
neobraena suda od loe peene, ilovae i dva kamena koja su sluila kao
ognjite.
Ipak, bilo je namirnica u izobilju, svakovrsnog voa i ak polovina
babirusa od nekoliko meseci, obeenog o tavanicu za zadnje noge.
Sandokan, koji je ogladneo u dugom hodanju kroz umu, navalio je na
jedan kokosov orah koji, nije teio manje od dvadeset livri.
Za to vreme je Malezijac, poto je na ognjite nabacao suve grane,
pokuavao da zapali vatru komadima bambusa, na nain na koji su to inili
narodi Malezije koji nisu imali potrebu za palidrvcima. Operacija je dosta laka i
brza, i ne zahteva naroitu spretnost. Radi se o jednostavnom trljanju drveta o
drvo i izazivaju plamena na taj nain.
Kada je zapalio vatru iro-Batol se predao peenju jednog komada
babirusa nataknutog na zelenu granu koja je stajala na dvema ravama
pobodenim u zemlju.
Dok su ekali da se ispee meso, zapodeli su razgovor.
Hoemo li poi ove noi, moj kapetane? upitao je iro-Batol.
Da, im mesec zae odgovorio je Sandokan.
Da li e put da bude slobodan?
Nadam se...
 Plaim se nekog neeljenog susreta, moj kapetane.
Ne brini se, nee sumnjati u jednog narednika.
A ako vas neko prepozna i u toj uniformi?
Malo osoba me zna, a njih, verujem, neu sresti na svom putu.
Imali ste mnogo susreta, znai?
Da, i to sa veoma znaajnim osobama, sa baronima i grofovima rekao
je Sandokan.
Vi, Tigar od Malezije! povikao je iro-Batol, zauen.
Zatim je, malo zbunjeno posmatrajui Sandokana, upitao oklevajui:
A bela devojka?
Tigar je naglo podigao glavu i pogledao Malezijca tupim pogledom. Zatim
je, duboko uzdahnuvi, rekao:
uti, iro-Batole. uti! Ne budi mi strana seanja!
Nekoliko trenutaka je utao, sa glavom meu akama i oima koje su
gledale u prazno, a zatim je, kao da govori za sebe, nastavio:
Vratiemo se brzo na ovo ostrvo. Sudbina e biti jaa od moje volje. Zar
poraz nije bio dovoljan? Trebalo je da ostavim i srce na ovom prokletom
ostrvu!
O kome govorite, moj kapetane? upitao je iro-Batol, krajnje
iznenaen.
uti, iro-Batole rekao je Sandokan zapovedniki.
Malezijac se nije usudio da nastavi. Podigao je peenje sa vatre, stavio ga
na iroki list banane i ponudio ga Sandokanu. Zatim je neto traio u uglu
kolibe i iz jedne rupe izvukao poluslomljenu bocu, koja je briljivo bila uvijena
u komad materije nainjene od upletenih biljnih vlakana.
Din, moj kapetane rekao je gledajui bocu uagrenim pogledom.
Morao sam mnogo da radim da bih je iznudio od domorodaca, a uvao sam je
da bi me osnaila na moru. Moete da je ispijete do poslednje kapi.
 Hvala ti, iro-Batole odvratio je Sandokan sa osmehom. Bratski
emo je podeliti.
Sandokan je jeo utei i ispijao din, a kada je zavrio opruio se po
sveem liu i rekao:
Odmorimo se nekoliko sati. Za to vreme e da padne no, a onda emo
saekati da zae mesec.
Razmiljajui tako Sandokan je saekao da zae sunce a zatim je, kada je
tama osvojila kolibu i umu, probudio iro-Batola, koji je hrkao kao tapir.
Idemo ree mu. Nebo je prekriveno oblacima pa zato nije potrebno
ekati da zae mesec. Poi brzo, jer oseam da ako bih morao da ostanem
ovde jo samo jedan as, ne bih poao sa tobom.
I vi biste napustili Mompraem zbog ovog prokletog ostrva?
uti, iro-Batole rekao je Sandokan skoro besno.
Gde se nalazi tvoj amac?
Na deset minuta od staze.
Ili su oko pola asa kada se iro-Batol najednom zaustavio i nauljio ui.
ujete li ovaj um? upitao je.
ujem; to je more odgovorio je Sandokan. Gde je amac?
U blizini ree Malezijac.
Onda je siao na obalu, pomerio grane jednog drveta i pokazao amac koji
se ljuljao u dnu malog zaliva. Bio je to amac izdubljen u deblu velikog drveta
koji je liio na one koje koriste Indijanci na reci Amazonu i Polineani na
Pacifiku. Izazivati more ovakvom barkom bila je besprimerna smelost jer bi i
mali talasi mogli da ga prevrnu. Ali, gusari nisu bili ljudi koji su se plaili.
iro-Batol je prvi uskoio i podigao mali jarbol na kome je bilo
privreno jedro, nainjeno od briljivo upletenih biljnih vlakana.
Hodite, kapetane rekao je spremajui se da se prihvati vesla. Za
nekoliko minuta put bi nam mogao biti preseen.
 Sandokan je, mraan, oborene glave i ruku skrtenih na grudima, jo uvek
stajao gledajui prema istoku, kao da je u gustoj tami pokuavao da razabere
stanite Bisera Labuana.
Kapetane ponovio je gusar hoete li da nas uhvate krstarice? Doite,
ili e biti kasno.
Sledim te odgovorio je Sandokan tunim glasom. Skoio je u amac,
zatvorio oi i duboko uzdahnuo.
 PRAVAC: MOMPRAEM
Vetar je duvao sa istoka i vreme je bilo vie nego pogodno. amac je sa
svojim napetim jedrom prilino brzo plovio nagnut na stranu, poveavajui
razdaljinu izmeu gusara, koji je bio krajnje uzbuen, i jadne Marijane.
Sandokan, koji je sedeo na krmi, nije govorio, dok mu je pogled bio
upravljen ka Labuanu koji se lagano gubio u tami; iro-Batol je bio srean,
nasmejan i brbljao je za desetoricu, upravljajui pogled prema zapadu gde je
trebalo da se ukae strano ostrvo Mompraem.
Plovili su nekoliko asova kada je otri pogled Malezijca opazio jednu
svetlu taku koja je bleskala na liniji horizonta.
Da li je to jedrenjak ili ratni brod? brino je upitao.
Sandokan, jo uvek utonuo u svoje bolne misli, nije nita opazio.
Svetla taka se brzo uveavala; izgledalo je da se sve vie uzdie na liniji
horizonta. Ova bela svetlost mogla je da pripada samo parobrodu: To je mogao
da bude upaljeni fenjer na vrhu bonog jarbola.
Ubrzo se iznad ovog belog fenjera pojavie i druga dva; crveni i zeleni.
Parobrod! rekao je iro-Batol, koji je bivao sve uznemireniji jer je
izgledalo da se svetla taka upuuje pravo prema amcu.
Sandokan nije odgovorio. Moda ga nije uo.
Moj kapetane! ponovio je. Parobrod!
Sandokan je utao nekoliko trenutaka, paljivo posmatrajui neprijatelja, a
zatim je rekao:
Imamo posla sa topovnjaom.
Koja dolazi iz Saravaka...
I meni se ini, iro-Batole. Poto plovi prema nama, saekajmo je.
Topovnjaa je upravila pramac ka amcu i ubrzavala hod da bi ga dostigla.
Ugledavi amac tako daleko od labuanskih obala, moda ljudi sa topovnjae
pomislili da ga je na otvoreno more bacio udar vetra, pa su pourili da im
pomognu, a moda je njen komandant eleo da se uveri da li se radi o
gusarima ili o brodolomnicima.
Sandokan je naredio iro-Batolu da uzme vesla i da amac upravi prema
romadesima, grupi malih ostrva smetenih na jugu. Ve je skovao plan kako
da prevari komandanta.
Pola asa kasnije topovnjaa se nalazila na nekoliko gomena od amca. Bio
je to mali brod niske krme, naoruan samo jednim topom smetenim na
zadnjoj platformi, i sa samo jednim jarbolom.
Njegova posada nije mogla da broji vie od trideset ili etrdeset ljudi.
Komandant je tako manevrisao da brod proe na samo nekoliko metara od
amca, a zatim je naredio da se tokovi zaustave i povio se preko ograde
viui:
Stoj, ili u vas poslati na dno!
Sandokan se podigao i poeo na dobrom engleskom:
Za koga me smatrate?
Gle! zaueno je povikao oficir. Narednik cipaja! ta radite vi ovde,
na otvorenom moru?
Idem do ostrvlja Romades, gospodine odgovorio je Sandokan.
Sa kakvom namerom?
Treba da odnesem nareenja na jahtu lorda Demsa Gvilonka.
Zar se tamo nalazi taj brod?
Da, komandante.
A vi idete amcem?
Nita bolje nisam mogao da naem.
Pazite, malezijski prahosi skitaju na otvorenom moru.
Ah!... nainio je Sandokan, s mukom krijui radost.
Jue sam video dva i kladio bih se da dolaze sa Mompraema. Da sam
imao koji top vie, ne znam da li bi jo bili na povrini.
uvau se tih brodova, komandante.
Da li vam je neto potrebno, narednie?
Ne, gospodine.
Srean put.
Topovnjaa je nastavila prema Labuanu, dok je iro-Batol podeavao jedra
prema Mompraemu.
Je si li uo? upitao ga je Sandokan. Nai brodovi plove morem.
Jo vas trae, moj kapetane.
Ne veruju u moju smrt. Kako e biti iznenaen moj dobri Janez kada me
ugleda! Hrabri i privreni drug.
U zoru je samo pet stotina pedeset milja delilo begunce od Mompraema,
bila je to razdaljina koja je mogla da se pree za manje od dvadeset etiri asa
ukoliko vetar ne bi oslabio.
Za vreme dana vetar je nekoliko puta estoko dunuo i amac se, teko
odravajui na talasima, esto punio vodom. Uvee se podigao sve vetar sa
jugoistoka, terajui amac prema zapadu, i duvao sve do sledeeg dana.
U smiraju dana Malezijac je najzad opazio tamnu masu koja se uzdizala u
moru.
Mompraem! povikao je.
Na taj povik Sandokan je skoio. To vie nije bio onaj ovek od malopre:
tuni izraz je sasvim iezao sa njegovog lica. Oi su mu plamtele, a njegove
crte lica vie nisu bile naruene otrim bolom.
Mompraem! povikao je uspravljajui se u svoj svojoj veliini.
Spaeni smo, Tigre! rekao je Malezijac koji je ludeo od radosti.
Sandokan ga je pogledao skoro u udu.
Da li jo zasluujem to ime, iro-Batole? upitao je.
 Da, kapetane.
A ja sam mislio da ga vie ne zasluujem proaputao je Sandokan
uzdiui.
epao je letvu koja je sluila kao krma i upravio amac prema ostrvu koje
je lagano izranjalo iz tame. U deset asova dva gusara, potpuno neopaeni,
pristali su u blizini velike stene.
Sandokan je stupajui na tlo svoga ostrva duboko uzdahnuo. Moda u tom
trenutku nije alio za Labuanom, a moda je ak, naas, zaboravio Marijanu.
Obiao je oko stene i krenuo zavojitim stepenicama koje su vodile u veliku
kolibu.
 LJUBAV I ZANOS
Kada je stigao na vrh velike litice, Sandokan je stao na ivicu i svoj pogled
upravio daleko prema istoku, u pravcu Labuana.
Veliki boe! proaputao je. Kolika me razdaljina deli od te nebeske
osobe. ta li radi ona sada? Da li me oplakuje kao mrtvog ili tui to sam
zarobljen?
Zatim se laganim koracima uputio prema velikoj kolibi u kojoj je jedna
prostorija jo uvek bila osvetljena. Pogledao je kroz prozor i video oveka koji
je sedeo za stolom sa glavom meu akama.
Jane rekao je tuno se smeei. ta li e rei kada bude saznao da se
Tigar vraa pobeen i opinjen?
Priguio je uzdah i lagano otvorio vrata, tako da ga Jane nije uo.
Pa dobro, brate rekao je posle nekoliko asaka. Je si li zaboravio
Tigra od Malezije?
Jo nije ni zavrio a Jane mu je poleteo u zagrljaj, uzvikujui:
Ti! ti... Sandokane!... Ah! ve sam poverovao da sam te zauvek izgubio!
Ne, vratio sam se, kao to vidi.
Nesreni moj prijatelju, gde si bio svih ovih dana? Ima ve etiri nedelje
kako ekam obuzet hiljadama strahova. ta si radio toliko vreme? Jesi li
opljakao sultana od Varauni ili te je opinio Biser Labuana? Odgovori, brate
moj, gorim od nestrpljenja!
Umesto da odgovori na ta sva pitanja, Sandokan ga je posmatrao utei,
ruku prekrtenih na grudima, mrana pogleda i smrknuta lika.
Hajde reci, ree Jane, iznenaen ovim utanjem. ta znai ta uniforma
koju nosi i zato me tako gleda? Da li ti se dogodila neka nesrea?
Nesrea! povikao je Sandokan promuklim glasom. Zar ne zna da je
od pedeset tigrova koje sam vodio na Labuan preiveo samo iro-Batol? Zar
ne zna da su svi pali na obalama prokletog ostrva, raskidani engleskim
elikom, da sam ja pao teko ranjen na palubi jedne krstarice i da se moji
brodovi odmaraju na dnu malezijskog mora?
Ti potuen! To je nemogue! Nemogue!...
Da, Janee, bio sam pobeen i ranjen a moji ljudi su pobijeni. Vraam se
smrtno bolestan...
Gusar je grevitim pokretom privukao stolicu, ispraznio jednu za drugom
tri ae viskija, a zatim slomljenim i uzbuenim glasom ispriao potanko sve
to mu se dogodilo: iskrcavanje u Labuanu, susret sa krstaricom, stranu bitku
na palubi bojnog broda, o rani koju je zadobio, o patnjama i o ozdravljenju.
Kada je poeo da govori o Biseru Labuana, sav njegov bes je iezao.
Njegov je glas, maloas promukao, zaguen besom, poprimio sada jedan drugi
ton i postao sladak, umilan, strastan.
Sluaj me, Janee nastavio je jo uvek uzbuen. U trenutku kad sam
ulazio u amac i ostavljao Marijanu nezatienu, inilo mi se da e mi srce
pui. Poeleo sam, umesto da napustim to ostrvo, da preturim amac sa iro-
Batolom, u tom trenutku bih bez aljenja razorio moj strani Mompraem,
potopio prahose i rasterao moje ljude ne elei da ikad vie budem... Tigar od
Malezije!...
Gusar je zautao i naglo ustao izmenjena lika i vrsto stisnutih zuba.
Nainio je nekoliko koraka po sobi, kao da pokuava da pobegne od te vizije
koja ga je proganjala i da umiri udnju koja ga je prodirala. Zatim je stao
ispred Portugalca, ispitujui ga pogledom, ali ovaj je utao.
Ti nee verovati nastavio je Sandokan ali ja sam se uasno borio pre
nego to me je strast pobedila. Ali, ni gvozdena volja Malezijskog Tigra, ni
moja mrnja prema svemu to je engleska, nisu mogli da obuzdaju moje srce.
Koliko sam puta pokuao da polomim lanac. Morao sam da popustim, Jane.
Naao sam se izmeu dva ponora: ovde Mompraem sa gusarima, u blesku
njegovih stotinu topova i pobednikih prahosa; tamo to oboavano bie zlatne
kose i plavih oiju. Dugo sam oklevao, zatim sam se priklonio toj devojci, od
koje me, oseam to, nikakva ljudska sila nee moi otrgnuti. Ah! Oseam da e
Tigar prestati da postoji!
 Zaboravi je onda rekao je Jane.
Da je zaboravim!... To je nemogue Jane, nemogue je! Oseam da
nikad neu moi da polomim zlatne lance koje je ona obavila oko mog srca. Ni
bitke, ni velika uzbuenja gusarskog ivota, ni ljubav mojih ljudi, ni strana
osveta, ne bi bili u stanju da me nateraju da zaboravim tu devojku. Njena slika
bi se uvek postavljala izmeu mene i tih stvari i gasila bi staru energiju i
hrabrost Tigrovu. Ne, ne, nikad je neu zaboraviti, bie moja ena makar me to
stajalo imena, mog ostrva, moje moi, svega, svega!
Sandokan je skoio, poao prema vratima i naglo ih otvorio.
Kuda e? upitao je Jane skaui na noge.
Vraam se u Labuan odvratio je Sandokan. Sutra e rei mojim
ljudima da sam zauvek napustio moje ostrvo i da si ti njihov novi voa. Nikad
vie nita nee uti o meni, jer se neu vratiti u ova mora.
Sandokane! povikao je Jane epavi ga snano za ruku. Je si li lud?
Vraa se sam u Labuan dok ovde ima brodove, topove i odane ljude,
spremne da poginu za tebe i onu koju voli? Hteo sam da te zadrim, da vidim
da li je mogue iupati iz tvoga srca strast koju gaji prema toj eni, potekloj iz
rase koju bi morao veno da mrzi.
Ne, Janez, ona nije Engleskinja. Priala mi je o plavom moru koje je lepe
od naeg i koje umiva njenu daleku otadbinu, raj zemaljski, iznad koje je
zadimljeni vulkan, u kojoj se govori milozvunim jezikom; ta zemlja nema
nieg zajednikog sa Englezima.
Nije vano da li je Engleskinja ili nije. Poto je ti tako beskrajno voli, svi
emo ti pomoi da postane tvoja ena i da se Vrati srean. Ti e i dalje da
bude Malezijski Tigar, iako se oeni devojkom zlatne kose.
Sandokan se bacio u Janeov zagrljaj i dva oveka su dugo ostala zagrljena.
Sad mi reci rekao je Portugalac ta namerava da uini?
Da to je mogue pre odem u Labuan i otmem Marijanu.
U pravu si. Jer lord moe, kad dozna da si napustio ostrvo i vratio se u
Mompraem, da otplovi iz straha od tvog povratka. Treba brzo raditi, ili je igra
izgubljena. Idi sada da spava jer ti je potreban mir, a meni prepusti brigu oko
priprema. Sutra e ekspedicija da bude spremna da otplovi.
Do sutra, Janee.
Zbogom brate odgovorio je Portugalac i izaao.
Kada je ostao sam, Sandokan je seo za sto, mraniji i uznemireniji no ikad,
praznei mnoge boce viskija.
Gusar, koji je ve bio pijan, nastavio je da pije sa novom estinom, gutajui
estoko pie kao da je voda, smenjujui kletve sa smehom.
Najzad je, pobeen piem, klonuo i utonuo u dubok san.
 ENGLESKI KAPLAR
Kada se probudio, naao se na otomanu na koji su ga preneli Malezijci u
njegovoj slubi. Sandokan je nekoliko puta protrljao oi i preao akama preko
vrelog ela, kao da pokuava da se seti svega to je uradio.
Zbacio je sa sebe uniformu narednika Vilisa, obukao novo odelo koje je
bletalo od zlata i bisera, stavio na glavu raskoan turban na kome je bio safir
veliine oraha, za pojas novi kriss i obesio novu sablju, a zatim izaao.
Duboko je udahnuo morski vazduh koji mu je potpuno razvejao maglu
pijanstva, pogledao sunce koje je ve visoko odskoilo, zatim se okrenuo
prema istoku i gledajui u pravcu dalekog Labuana uzdahnuo.
Jadna Marijana! proaputao je.
Orlovskim pogledom preao je preko morske povrine i zaustavio ga u
podnoju litice. Tri prahosa sa razvijenim velikim jedrima stajala su ispred
sela, spremna da isplove.
U Labuan! U Labuan! vikali su gusari besno maui orujem.
Janee je li sve spremno? pitao je Sandokan.
inilo se kao da Jane nije uo. Bio se popeo na jedan stari lafet i paljivo
gledao prema rtu koji je zalazio duboko u more.
ta trai, pobratime? upitao ga je Sandokan.
Vidim vrh jednog jarbola koji viri iza stene odgovorio je Portugalac.
Je li to jedan od naih prahosa?
A koji bi se drugi brod usudio da se priblii naim obalama?
Kada je brod obiao najistaknutiju taku grebena, povik je izleteo iz svih
grudi:
Pisangov prahos!
Bio je to odista jedrenjak kojeg je Jane pre tri dana poslao prema Labuanu
da pokua da sazna neto o Tigru i njegovim junacima. Ali u kakvom se stanju
vraao! Od bonog jarbola ostao je samo patrljak; glavni se jedva drao,
osiguran metalnim kukama. Ograda vie nije postajala, a bokovi su bili teko
oteeni i puni drvenih zakrpa koje su zatvarale rupe nainjene topovskim
uladima.
Potpomognut veslima, Prahos se brzo pribliavao. Kada je njegov kapetan,
poreklom sa Bornea, ovek visokog rasta i divnih telesnih oblika koji su
podseali na antiku bronzanu statuu, opazio Janea i Sandokana, povikao je
od radosti, a zatim je podigao ruke i zaurlao:
Dobar plen!
Pet minuta kasnije jedrenjak je uao u mali zaliv i ukotvio se na dvadeset
koraka od obale. amac je odmah bio sputen u more i u njega je uao Pisang
sa vojnikom i etvoricom veslaa.
Odakle dolazi? upitao ga je Sandokan im se ovaj iskrcao.
Sa istonih labuanskih obala, moj kapetane rekao je Borneanin.
Poao sam tamo sa nadom da saznam neto o vama, a sada sam srean to vas
vidim ovde, ivog i zdravog.
Ko je ovaj Englez?
Jedan kaplar, kapetane.
Gde si ga zarobio?
U blizini Labuana.
Hvala ti. Dovedite vojnika.
Nesrenik je ve bio izbaen na obalu. Oko njega su se okupili gusari koji
su odmah poeli da ga kinje i da mu upaju kaplarske znake.
Bio je to mladi od dvadeset pet do dvadeset osam godina, pun, niska rasta,
plav, rumen i bucmast.
Izgleda da je bio prilino uplaen to se nalazi meu gusarskom bandom,
ali nije putao glasa od sebe.
Videi Sandokana pokuao je da se osmehne, a zatim je rekao drhtavim
glasom:
 Malezijski Tigar.
Poznaje me? upitao ga je Sandokan.
Da.
Gde si me video?
U vili lorda Gvilonka.
Svakako si zauen to me vidi ovde.
Istina je. Verovao sam da ste jo u Labuanu i da ste ve u rukama mojih
drugova.
Gde si se nalazio kada sam napustio lordovu vilu?
U umi odgovorio je vojnik.
ta si radio?
Nita.
Hoe da se sprda sa mnom? Labuan ima isuvie malo vojnika da bi
neko mogao, bez razloga, da ih poalje u etnju po umi rekao je Sandokan.
Ali...
Govori, hou sve da znam.
Nita ne znam.
Ne zna? To emo da vidimo.
Sandokan je izvukao kriss, brzim pokretom ga upravio prema vojnikovom
grlu i lako ga zaparao, tako da je istekla kap krvi. Zarobljenik nije mogao da
zadri povik bola.
Govori ili u te ubiti rekao je hladno Sandokan, ne sklanjajui no iji
je vrh poinjao da se rumeni.
Kaplar je jo oklevao, ali je, videvi u Tigrovim oima strano sevanje,
popustio.
Dosta! rekao je izmiui vrhu noa. Govoriu.
Sandokan je dao znak svojim ljudima da se udalje, a zatim je seo sa
Janeom na jedan lafet i obratio se vojniku:
Sluam te. ta si radio u umi?
Pratio sam barona Vilijema Rozentala.
Ah! povikao je Sandokan dok mu je pogled blesnuo.
Onog pomorskog oficira!
Lord Gvilonk je saznao da ovek koga je ranjenog prihvatio i leio u
svojoj kui nije bio malezijski princ, ve strani Tigar od Malezije, pa se sa
boronetom i guvernerom Viktorije dogovorio da pripreme zamku.
A kako je to doznao?
To ne znam.
Nastavi.
Bilo je sakupljeno sto ljudi da opkole vilu i spree vae bekstvo.
To znam. Reci mi ta se dogodilo posle, kada sam uspeo da probijem
obru i pobegnem u umu.
Kada je baron uao u vilu, zatekao je lorda Gvilonka veoma uzbuenog.
Imao je ranu na nozi koja je poticala od vas.
Od mene! povikao je Sandokan.
Moda niste opazili.
Verujem u to, jer da sam hteo da ga ubijem niko me u tome ne bi mogao
spreiti. A ledi Marijana?
Plakala je. Izgleda da se izmeu lepe devojke i njenoga strica odigrala
burna scena. Lord je optuivao da je potpomagala vae bekstvo... a ona je
molila milost za vas.
Jadna devojka! povikao je Sandokan dok mu je uzbuenje izmenilo lik.
uje li to, Jane?
Nastavi rekao je Portugalac vojniku. Ali govori istinu jer ostaje ovde
sve do naeg povratka iz Labuana. Ako bude lagao, nee izbei smrt.
 Nemam koristi od lai odvratio je kaplar. Poto progon nije dao
rezultata, ostali smo ulogoreni pored vile da bismo je titili od mogueg napada
gusara sa Mompraema. Kruili su nepouzdani glasovi. Govorilo se o
tigrovima koji su se iskrcali i o Malezijskom Tigru koji je bio skriven u umi,
spreman da napadne vilu i otme devojku. ta se zatim dogodilo, ja ne znam.
Moram samo da vam kaem da je lord Gvilonk preduzeo mere da se povue u
Viktoriju, pod zatitom krstarica i vojnih snaga.
A baron Rozental?
Oenie se uskoro ledi Marijanom.
ta si rekao? povikao je Sandokan skaui na noge.
Da e vam uzeti devojku.
Lae me!
Zato bih vas lagao? Kroz mesec dana e se obaviti to venanje.
Ali ledi Marijana mrzi tog oveka.
Zar je to vano lordu Gvilonku?
Sandokan je kriknuo i zatvorio oi. Straan gr mu je izobliio lice.
Pribliio se vojniku i rekao mu, tresui ga besno:
Nisi me prevario, zar ne?
Kunem vam se da sam rekao istinu!
Ostae ovde, a mi idemo u Labuan. Ako nisi lagao, dau ti onoliko zlata
koliko si teak.
Zatim je rekao odlunim glasom, obraajui se Janezu:
Polazimo!
Spreman sam da te pratim odgovorio je Portugalac.
Je li sve spremno?
Ostaje samo da odabere ljude koji e te pratiti.
Poveemo najhrabrije jer je ovo poslednja igra.
 Ipak, ostavi i ovde snage koje e da brane nae sklonite.
ega se boji, Janez?
Englezi bi mogli da iskoriste nau odsutnost i da se bace na ostrvo.
Sandokan je pozvao zatim iro-Batola i pokazujui mu ete koje je trebalo
da ostanu da brane ostrvo, rekao:
Evo oveka koji je jedan od najvrednijih meu gusarima, jedini koji je
preiveo nesrenu ekspediciju na Labuan. Za vreme moga odsustva sluajte ga
kao to biste sluali mene. A sada, ukrcajmo se Janez.
 EKSPEDICIJA NA LABUAN
Devedeset ljudi se ukrcalo na prahose. Jane i Sandokan su zauzeli mesta
na najveem i najjaem, koji je imao dvostruko vie topova i pola tuceta
topova za ruenje zidova, i bio zatien gvozdenom oblogom.
Kotve su bile izvuene, a jedra sreena. Ekspedicija je krenula iz zaliva
praena povicima eta sakupljenih na obali.
Nebo je bilo vedro, a more glatko kao ulje. No ipak, na jugu se ukazalo
nekoliko oblaaka izuzetne boje i oblika, koji nisu predskazivali nita dobro.
Sandokan je, osim to je imao izvrstan vid, bio pravi ivi barometar;
nanjuio je blisku atmosfersku promenu, ali se nije uznemirio.
Ako ljudi nisu u stanju da me zaustave, jo manje e to moi bura.
Oseam se toliko snanim da mogu da prkosim i besovima prirode rekao je.
Da li se plai snanog uragana? upitao je Jane.
Da, ali se zbog toga neu vratiti. tavie, moe i da nam pogoduje,
pobratime moj, jer moi emo da se iskrcamo neuznemiravani od krstarica.
A kad se iskrca, ta e da radi?
To jo ne znam, ali oseam da sam sposoban za sve, da mogu da se
suprotstavim itavom odredu Engleza kao i da svoje ljude povedem u
osvajanje vile i spasavanje Marijane:
Sandokane, pomisli na ono to e se dogoditi sa Mompraemom bez
Malezijskog Tigra. Sa tobom bi toliko zablistao da bi zasenio i Labuan i druga
ostrva, i od njega bi drhtalo potomstvo ljudi koji su unitili tvoju porodicu i
tvoj narod. Hiljade Dajaka i Malezijaca samo ekaju tvoj poziv da dotre i
uveaju bandu tigrova sa Mompraema.
Na sve to sam mislio, Janee.
I ta ti je reklo srce?
Osetio sam kako krvari.
 I ti bi i pored toga unitio svoju mo zbog te ene.
Volim je, Janee. Ne bih eleo vie da budem Tigar od Malezije!
Jane ga je dugo gledao utei, a zatim je poeo da eta palubom.
Sutradan se situacija pogorala. Veliki talasi, koji su dolazili sa juga, jurili
su i sudarali se uz muklo rikanje, ljuljajui tri broda. Nebom su mahnito jurili
ogromni oblaci, crni kao smola.
Uvee se vetar pojaao pretei da polomi katarke, ukoliko se ne smanje
jedra.
Sandokane, rekao je Jane koji je postajao sve uznemireniji pazi da ne
uletimo u teku nevolju.
ega se plai, brate moj? upitao je Tigar.
Plaim se da e nas uragan poslati doavola.
Nai brodovi su vrsti.
Ali uragan, ini mi se, preti da postane uasan.
Smanjenih jedara, prahos je poleteo kao strela prema istoku, voen
Sandokanovom gvozdenom rukom.
Oblaci koji su se gomilali od poetka dana sada su besno jurili prostorom,
penjui se u visinu i padajui na talase, dok se more survavalo sa stranom
estinom.
Prahos, prava orahova ljuska koja izaziva razbesnelu prirodu, zasipan
velikim talasima koji su ga napadali sa svih strana, teturao se skaui sa
penuavih vrhova talasa u dno pokretnih provalija, obarajui ljude i cepajui
jedra.
Ali Sandokan, uprkos ovom besnom kovitlacu, nije odstupao i vodio je
svoj brod prema Labuanu, neustraivo izazivajui nepogodu.
Prahos se oajniki borio protiv talasa koji su ga vukli na sever, sve
opasnije se napinjao, propinjao se kao preplaeni konj, uranjao kljunom sekui
talase, jeao kao da e svakog asa da se raspadne, i u izvesnim trenucima se
tako naginjao da je postojala opasnost da vie ne povrati ravnoteu.
 Borba sa morem koje je postajalo sve burnije bila je ludost. Trebalo je
pustiti brod da ga talasi nose ka severu, kao to su to moda uinila druga dva
broda, koja su se negde izgubila jo pre nekoliko asova.
Jane, koji je shvatao koliko je bilo nerazumno joguniti se u ovoj borbi,
uputio se prema krmi da zamoli Sandokana da promeni pravac, kada je
odjeknula detonacija koja nimalo nije liila na grmljavinu. Trenutak kasnije,
jedna granata je zvidei prola iznad palube obarajui popreni krak bonog
jedra.
Urlik besa odjeknuo je palubom prahosa kao odgovor na ovaj napad, koji
usred nepogode niko nije oekivao.
Sandokan je poleteo na pramac da otkrije tog drznika koji ga je napao po
takvom nevremenu.
Uh! povikao je. Jesu li to krstarice koje jo bdiju?
Meutim, napada je bio jedan veliki bojni parobrod koji je imao razvijenu
englesku zastavu, a na vrhu glavnog jarbola veliku traku koju nose ratni
brodovi. ta je radio na otvorenom moru pri takvom vremenu? Da li je
krstario pored labuanskih obala ili je dolazio sa nekog oblinjeg ostrva?
Okrenimo, Sandokane rekao je Jane koji mu je priao.
Da okrenemo?
Da, brate moj. Ovaj brod sumnja da smo mi gusari koji su se uputili u
Labuan.
Odjeknuo je jo jedan topovski pucanj sa palube broda, i jo jedna granata
je prozvidala kroz opremu prahosa.
Uprkos snanom ljuljanju, gusari su se bacili na topove da uzvrate vatru, ali
ih je Sandokan zaustavio.
I zaista, to nije bilo potrebno. Bojni brod, koji je ulagao ogromne napore da
se odri na talasima i koji se sunovraao u ambise pod teretom svoje gvozdene
konstrukcije, bio je, uprkos svim nastojanjima, odvuen na sever. Nekoliko
trenutaka kasnije bio je toliko daleko da se vie nije trebalo plaiti njegove
artiljerije.
 U tom trenutku jedan Malezijac je povikao sa bonog jarbola:
Zemlja ispred pramca!
Sandokan je kriknuo od radosti:
Labuan! Labuan! U meni vri!
Pretrao je palubu iako su je talasi prelivali svakog asa, stao za krmu i
upravio prahos prema istoku.
Dok se pribliavao obali, more je udvostruilo bes kao da po svaku cenu
eli da sprei iskrcavanje. Ogromni talasi su vitlali u svim pravcima, a vetar se
pojaavao.
Ali Sandokan nije odstupao. Oiju uprtih prema istoku nastavljao je svoj
put, koristei blesak munja da bi se orijentisao. Ubrzo se naao na nekoliko
gomena od obale.
Oprezno, Sandokane rekao je Jane koji je stajao pored njega.
Ne boj se, brate.
Pazi na stene.
Izbei u ih.
Ali gde e nai zaklon?
Videe.
Sandokan je vodio brod tako smelo da se i najhrabrijim morskim vucima
dizala kosa na glavi. Brod je proao kroz uzani otvor izmeu dve ogromne
litice i uao u jedan mali ali dubok zaliv, koji se, izgleda, zavravao rekom.
Razbijanje talasa o obalu bilo je tako snano u tom zaklonu da se brod
naao u velikoj opasnosti. Bilo je lake izazivati bes mora na otvorenom nego
se razbiti o ove obale.
Nita se ne moe uiniti, Sandokane rekao je Jane.
Ako pokuamo da se pribliimo obali, razbiemo brod.
Jesi li dobar pliva? upitao je Sandokan.
 Kao i nai Malezijci.
Ne plai se talasa?
Ne plaim ih se.
Onda emo da pristanemo.
ta smera?
Umesto da odgovori Sandokan je povikao:
Paranoa! Na krmu!
Dajak je poleteo i dokopao se krme koju je Sandokan ve naputao.
ta treba da radim? upitao je.
Da za sada dri brod protiv vetra odgovorio je Sandokan. Samo,
pazi da ga ne upravi na sprudove.
Ne bojte se, Tigre.
Sandokan se zatim okrenuo mornarima i rekao:
Pripremite amac i podignite ga na ogradu. Kada talas doe do ivice,
pustite ga.
ta je smerao Malezijski Tigar? Da li je hteo da pokua iskrcavanje na tom
amcu, bednoj igraki na stranim talasima? Kada su uli ovu zapovest njegovi
ljudi su se pogledali sa strahom, ali su ipak pohitali da posluaju, ne traei
objanjenje.
Snagom svojih ruku podigli su amac i stavili ga na ogradu poto su, po
nareenju Sandokanovom, stavili u njega dva karabina, municiju i namirnice.
Malezijski Tigar je priao Janeu govorei:
Penji se u amac, brate moj.
ta hoe da uini, Sandokane?
Hou da se iskrcam.
Razbiemo se o obalu!
Ba! Penji se, Janee.
 Ti si lud!
Umesto da odgovori, Sandokan ga je epao i ugurao u amac, a zatim je i
sam skoio u njega. Jedan ogroman, talas je dolazio strano riui.
Paranoa! povikao je Sandokan. Budi spreman da okrene.
Treba li ponovo da izaem na otvoreno? upitao je Dajak.
Poi prema severu sa smanjenim jedrima. Kada se more smiri, vratie se
ovamo.
U redu, kapetane. Ali vi?
Iskrcau se...
Izgubiete ivot.
uti! Otpustite amac! Evo talasa!
Pribliavao se ogroman talas sa krestom bele pene, koji se u blizini obale
prelomio nadvoje a zatim uao u zaliv, strmoglavljujui se na prahos. Brod je
bio obavijen oblakom pene.
Putajte! zaurlao je Sandokan.
Preputen samom sebi, amac je poleteo zajedno sa dvojicom hrabrih.
Skoro u istom trenutku prahos je zaokrenuo i koristei jedan protiv-talas
izaao na otvoreno more i nestao iza stene.
Ne naputaj amac!
amac je bio ponovo na vrhu talasa. Zaljuljao se jedan as na kresti, a
zatim se sunovratio i, zahvaen talasima koji su se lomili bio baen na jedno
deblo sa takvom snagom da su dvojica gusara izletela iz njega. Sandokan, koji
je pao na gomilu lia i grana, se odmah podigao, skupljajui karabine i
municiju.
Kuda emo, Sandokane? upitao je Jane.
Ne znam.
Zar ne zna gde se nalazimo?
Za sada je to nemogue. Pretpostavljam da nismo daleko od reice.
 O kojoj reci govori?
O onoj koja je posluila kao skrovite mojim brodovima posle bitke sa
krstaricom.
Da li je vila Lorda Demsa u blizini reke?
Na nekoliko milja.
Onda treba prvo da potraimo taj vodeni tok.
Svakako, Jane.
Sutra emo pretraiti obalu.
Sutra! povikao je Sandokan. Ti misli da ja mogu toliko da ekam i
da sedim mirno? Zar ne zna da mi je vatra u venama? Zar nisi opazio da smo
u Labuanu, u zemlji gde svetli moja zvezda!
Hoe li da crveni mundiri saznaju da se nalazimo na ostrvu?
Bar da je vidim rekao je Sandokan uzdahnuvi.
I da poini kakvu nerazboritost, je li tako?
Ne.
Hm!... Znam na ta si sve sposoban. Umiri se, brate moj. Pomisli na to da
nas je samo dvojica, a da su u vili vojnici. Saekajmo brodove pa onda
delajmo.
A da li u moi da ekam do sutra?
Samo je tri asa do zore.
Venost!
Za to vreme e se more umiriti, vetar izgubiti u snazi i brodovi e se
vratiti. Hajde, leimo pod ovu areku sa ogromnim liem, koje e da nas titi
bolje od atora, i saekajmo zoru.
Sandokan je bio neodluan. Gledao je vernog prijatelja, nadajui se da e
ga privoleti na pokret. Zatim je popustio i sruio se pored jednog stabla,
duboko uzdiui.
 Jane je zapalio cigaretu i opruio se po travi, koja je bila skoro suva jer su
je titili iroki listovi drveta, i zatvorio oi.
Sandokan je, meutim, ustao i poao ka obali. Portugalac ga je video kako
krui po ivici ume, idui as na sever a as na jug. Verovatno je pokuavao da
se orijentie i da prepozna obalu kojom je ve prolazio za vreme svog boravka
na ostrvu.
Kada se vratio, poinjalo je da svie. Kia ve nekoliko asova nije padala,
a vetar vie nije onako snano rikao kroz umu.
Znam gde se nalazimo rekao je Sandokan Janeu.
Gde? upita ovaj pripremajui se da ustane.
Reica treba da se nalazi prema jugu i moda nije daleko.
Hoe li da je potraimo?
Da, Jane.
Nadam se da se nee usuditi po danu da se priblii vili.
Ne, ali noas me niko nee zadrati.
Zatim je dodao:
Jo dvanaest asova! Kakvo muenje!
U umi vreme brzo prolazi, Sandokane odvratio je Jane smekajui se.
Hajdemo!
Spreman sam da te pratim.
Bacili su karabine na ramena, stavili municiju u depove i krenuli kroz
veliku umu, pazei da se mnogo ne udaljuju od obale.
Oko podne Sandokan se zaustavio i rekao:
Blizu smo.
Reci ili vili?
Vodenom toku odgovorio je Sandokan. Zar ne uje uborenje koje
odzvanja pod gustim lukovima zelenila?
 Da rekao je Jane poto je oslunuo. Da li je to ba reica koju
traimo?
Ne mogu da se prevarim. Ve sam prolazio ovim mestima.
Proli su brzo ivicom velike ume i posle deset minuta nali se pred malim
vodenim tokom koji je uticao u ljupki zaliv, oivien velikim drveem.
Sluaj ih je doveo na ono isto mesto gde su pristali brodovi prve
ekspedicije. Jo su se videle grede koje je za sobom ostavio drugi brod kada je,
uzmiui pod stranom kanonadom krstarice, ovde pronaao sklonite. Na
obali je mnogo bilo komada jarbola, delova ograde, komada platna i konopaca,
topovske uladi, sablji i polomljenih sekira, kao i ostataka brodske opreme.
Sandokan je tupo pogledao ostatke koji su ga podseali na njegov proli
poraz i uzdahnuo, mislei na junake koje je ubila vatra sa krstarice.
Odmaraju se tamo dole, na dnu mora rekao je Janeu tunim glasom.
Jadni mrtvi, jo neosveeni!
Jesi li se ovde iskrcao?
Da, ovde, Janee. Tada sam bio nepobedivi Tigar, tada mi srce nije bilo
okovano, niti su mi privienja iskrsavala pred oima. Tukao sam se kao
oajnik vodei svoje ljude na palubu neprijateljskog broda, ali su me slomili.
Jo mi se ini da vidim kako napadam u toj stranoj noi sa mojim
malobrojnim junacima. Kakav uasan trenutak, kakav pokolj! Svi su pali, svi,
osim mene...
Zautao je i poao prema obali pogledajui na plave obale zaliva, a zatim je
stao i pokazao Janeu mesto gde se odigrala strana bitka.
Nastavili su put.
Sledili su desnu obalu reice, a zatim su odluno uli u veliku umu. Videlo
se da je uragan strano besneo u ovom delu ostrva. Brojno drvee je lealo na
zemlji, oboreno vetrom ili gromovima. Svuda je bilo pokidanog bunja, gomila
lia i voa, polomljenih grana, meu kojima su urlali ranjeni majmuni.
Uprkos ovim brojnim preprekama, Sandokan se nije zaustavljao. Nastavio je
da hoda sve do zalaska sunca ne kolebajui se vie.
 Padalo je vee. Ve je i Sandokan gubio nadu da e nai reicu, kada se
iznenada naao pred jednom irokom stazom.
ta si ugledao? upitao je Portugalac, videi ga kako se zaustavlja.
U blizini vile smo odvratio je Sandokan muklo. Ovaj put vodi u park.
Ubrzo su stigli do parka i Sandokan se uzverao uz ogradu, spretno kao
maka, i paljivo pogledao u park.
ini mi se da nema straara rekao je. Uimo.
Skoio je na drugu stranu i Jane je uinio isto. Obojica su se tiho uvukli u
park, skrivajui se iza bunja i po alejama, oiju uprtih u palatu koja se
nejasno, nazirala u tami.
Bili su stigli na pukomet, kada se Sandokan najednom zaustavio i uperio
karabin.
Stani, Janee, proaputao je.
ta si video?
Ljude pred palatom.
Da li je to lord sa Marijanom?
Ispruili su se iza jednog gustog buna, ali tako da ne gube iz vida vojnike,
i ostali tako da ekaju pogodan trenutak.
Prolo je dva, tri, etiri asa, za Sandokana duga kao etiri veka, i vojnici
su se najzad povukli u vilu buno zatvarajui vrata.
Tigar je nainio pokret da krene, ali ga je Portugalac zadrao, uvukao ga u
gusti mrak i rekao:
Kai mi, Sandokane: ta smera da uini ove noi?
Da je vidim.
Veruje li da je to laka stvar? Jesi li pronaao nain da je vidi, uprkos
svemu ovome?
Ne, ali...
 Da li zna tvoja devojka da si ovde?
Ne verujem.
Trebalo bi dakle da je pozove.
Da.
I vojnici e izai, jer ne moemo da pretpostavimo da su gluvi, i zasue
nas karabinskom vatrom.
Sandokan nije odgovorio.
Pazi dobro, jadni moj prijatelju, ove noi ne moe nita da uini.
Mogu da se uzverem do njenih prozora rekao je Sandokan.
Zar nisi video vojnika koji se sakrio pored paviljona?
Vojnika?
Da. Pogledaj kako blista cev njegove puke.
ta mi onda savetuje da inim? Govori! Groznica me prodire!
Koji deo parka obino poseuje tvoja devojka?
Svaki dan je odlazila da veze u kineski paviljon.
Odlino. Gde se on nalazi?
U blizini.
Vodi me tamo.
ta e da uini, Janee?
Treba da je obavestimo da smo ovde.
Iako se pakleno muio to se udaljuje od ovog mesta, Sandokan je poao
jednom bonom stazom i poveo Janea u paviljon.
Bio je to ljupki, mali paviljon, zidova obojenih ivim bojama, sa metalnom
i pozlaenom kupolom po kojoj su bili iljci i nekakve adaje.
Unaokolo se prostirala mala uma jorgovana i velikih bokora kineskih rua
koje su odisale otrim mirisom.
 Jane i Sandokan naoruani karabinima jer nisu bili sigurni da je paviljon
pust, uli su u njega. Unutra nije bilo nikoga.
Jane je zapalio ibicu i najednom lakom stolu ugledao korpicu u kojoj se
nalazila ipka i konac, a pored n je mandolinu sa sedefnom intarzijom.
Jesu li to njene stvari? upitao je Jane Sandokana.
Da odgovorio je ovaj sa beskrajnom nenou.
Jesi li siguran da e ponovo doi ovamo?
To je njeno omiljeno mesto. Ovamo dolazi da udahne vazduh ispunjen
mirisom procvetalog jorgovana i da peva slatke pesme svoje rodne zemlje.
Ovde mi se zaklela na venu ljubav.
Jane je iz notesa otrgnuo listi, pronaao u depu komad olovke, pa je,
dok mu je Sandokan osvetljavao ibicom, napisao sledee rei:

Iskrcali smo se jue za vreme uragana. Sutra uvee, u pono,

biemo pod vaim prozorima. Nabavite ue da bi Sandokan mogao da
se popne. Jane de Gomera.

Nadam se da joj moje ime nee biti nepoznato rekao je.

Oh, ne! odvratio je Sandokan. Ona zna da si ti moj najbolji prijatelj.
Previo je hartiju i stavio u korpicu sa radom tako da ona moe odmah da je
vidi, dok je Sandokan otkinuo nekoliko kineskih rua i poloio na poruku.
Hajdemo, Sandokane ree Jane.
Sledim te odgovorio je Tigar priguujui uzdah. Posle pet minuta
preskoili su ogradu parka i nestali u mranoj umi.
 NONI SASTANAK
No je bila burna jer se uragan jo nije smirio. Bila je to paklena no,
pogodna za smeli poduhvat i napad na vilu. Na nesreu, ljudi sa prahosa nisu
bili tu da pomognu Sandokanu.
Iako je vetar besneo, dva gusara se nisu zaustavljala. Voeni svetlou
munja, trudili su se da stignu do reice i vide da li se neki prahos sklonio u
mali zaliv.
Ne vodei brigu o kii koja je lila kao iz kabla, posle dva asa neoekivano
su prispeli na ue reice, dok im je za odlazak do vile bilo potrebno dvostruko
vie.
Lake smo stigli po ovoj tami nego po danu ree Jane. To je prava
srea u jednoj ovakvoj noi.
Sandokan je siao na obalu i, saekavi munju, bacio brz pogled po zalivu.
Nita rekao je muklo. Moda se neka nesrea dogodila mojim
brodovima...
Verujem da jo nisu napustili svoja pribeita odgovorio je Jane.
Sigurno su opazili da se pribliava i drugi uragan, i kao razumni ljudi nisu ni
krenuli. Ti zna da nije Iako pristati ovde kada besne vetar i talasi.
Obuzima me mrana slutnja, Jane.
ega se plai?
Da su doiveli brodolom.
Ba! Nai brodovi su vrsti. Stii e kroz nekoliko dana. Jesi li im zakazao
sastanak u ovom malom zalivu?
Da. Jane.
Doi e. Potraimo zaklon. Lije kao iz kabla, a uragan se nee brzo
smiriti.
Kuda da idemo? Tu bi trebalo da bude koliba koju je nainio iro-Batol
za vreme svog boravka na ostrvu. Ali sumnjam da moemo da je naemo.
Uvucimo se u ovu umu banana. Njihovi ogromni listovi najbolje e nas
zatititi.
Bolje da napravimo atap toga se nisam setio. Imaemo ga za nekoliko
minuta.
Sluei se krissovima isekli su nekoliko bambusa koji su rasli na obalama
reice i poboli ih pod jedno mono drvo, ija je kronja skoro bila dovoljna da
ih zatiti od kie. Izukrtali su i dobijajui tako dve kose strane krova, a zatim
su ih pokrili dinovskim listovima banane. Kao to je Jane rekao, ovaj zakon
je bio nainjen za nekoliko minuta.
No je bila uasna. Mnogo puta su Jane i Sandokan bili prisiljeni da
pojaavaju ovu kolibicu i da je ponovo pokrivaju liem da bi se zatitili od
kie koja nije prestajala.
Pred jutro nepogoda se malo smirila, doputajui dvojici gusara da mirno
spavaju do deset asova.
Ceo dan su kruili obalom, a zatim su pred zalazak sunca krenuli kroz
umu, u pravcu vile lorda Demsa Gvilonka.
Da li je Marijana nala nau ceduljicu? upitao je Jane Sandokana.
U to sam uveren odgovorio je Tigar.
Onda e doi na sastanak.
Samo ako je slobodna.
ta hoe time da kae, Sandokane?
Bojim se da lord Dems budno motri na nju.
avo!
Mi emo ipak da odemo na sastanak. Srce mi kae da u je videti.
Nastavili su lagano, pogleda uprtih napred i nauljenih uiju, ispitujui
paljivo gusto bunje i estare da ne bi pali u zasedu. Predvee su stigli u
blizinu parka. Ostalo je jo nekoliko minuta do sumraka i to je bilo dovoljno
da ispitaju vilu.
 Poto su videli da nije bilo skrivenih straara, pribliili su se maloj palati i,
pomaui jedan drugome, popeli se do nje. Kada su se nali na drugoj strani,
uvukli su se u aleje koje je dobrim delom opustoio uragan i skrili se usred
kineskog boura Sa tog mesta su mogli neometano da posmatraju sve to se
dogaalo u parku, pa ak i u vili, jer su ispred sebe imali samo retko drvee.
Vidim oficira na jednom prozoru vile ree Sandokan.
A ja straara u blizini paviljona ree Jane. Ako taj ovek ostane tamo
i kada padne mrak, zadae nam mnogo muke.
Ubiemo ga odluno je odgovorio Sandokan.
Bilo bi bolje iznenaditi ga i onesposobiti. Ima li neko ue?
Imam pojas.
Odlino, i... Tamo! Lopue!
ta ti je, Jane?
Zar nisi opazio da su stavili gvozdene reetke na sve prozore?
Alah ih prokleo! povikao je Sandokan stisnutih zuba.
Vidim odred vojnika koji naputa vilu ree Portugalac koji se ispeo na
oblinje drvo da bi mogao bolje da osmotri.
Kuda idu?
Naputaju park.
Moda idu da osmatraju okolinu?
Toga se bojim.
Bolje za nas.
Moda. A sada, saekajmo pono.
Zapalio je oprezno cigaretu i opruio se pored Sandokana, puei mirno
kao da se nalazi na palubi nekog od svojih prahosa.
Najzad je dola pono.
Sandokan je bio spreman da poleti prema palati, rizikujui da se nae pred
vojnicima lorda Demsa. Ali Jane, koji je isto tako skoio na noge, epao ga
je za ruku.
Polako, pobratime rekao mu je. Obeao si mi da e biti razuman.
Napustili su svoje skrovite i poeli da se vuku kroz aleje, skrivajui se iza
bunova i brojnih kineskih ruinjaka.
Kada su prili palati na oko sto koraka, Jane je zaustavio Sandokana.
Vidi li vojnika? upitao ga je.
Da.
ini mi se da je zaspao oslonjen o puku.
Utoliko bolje; Jane. Hodi! Jesi li spreman?
Pripremio sam maramicu da bismo mu zapuili usta.
A ja drim kriss. Ako povie, ubiu ga.
Zatim su se uvukli u jednu gustu aleju koja se protezala u pravcu paviljona
i vukui se kao zmije, stigli na samo nekoliko koraka od vojnika.
Ovaj jadni mladi bio je oslonjen o zid paviljona. Dremuckao je drei
puku.
Jesi li spreman, Jane? upitao je Sandokan jedva ujnim glasom.
Napred!
Sandokan se tigrovskim skokom bacio na mladog vojnika, snano ga
epao za grlo i jednim neodoljivim potezom ga bacio na zemlju.
Jane je odmah priao i veto zapuio usta zarobljeniku, a zatim mu vezao
noge i ruke, govorei preteim glasom:
Pazi naini li samo jedan pokret, zariu ti kriss u srce!
Zatim se okrenuo Sandokanu:
Sada idemo k tvojoj devojci. Zna li koji su njeni prozori?
Da! povikao je gusar koji ih je ve posmatrao. Eno ih tamo iznad one
senice. Ah, Marijana, zna li da sam ovde!
 Strpljenja, pobratime moj! Ako nas vrag ne omete, videe je.
Najednom je Sandokan ustuknuo i kriknuo.
ta ti je? upitao je Jane bledei.
Stavili su reetke na njene prozore!
avoli! Nije vano!
Zgrabio je aku kamenia i jedan bacio na prozorsko okno, proizvodei
laku buku. Gusari su ekali zadravajui dah. Bili su veoma uzbueni.
Nikakvog odgovora. Jane je bacio drugi kameni, zatim trei, pa etvrti.
Najednom su se prozori otvorili i Sandokan je u plavoj svetlosti zvezdane
noi opazio jednu belu figuru, koju je odmah prepoznao.
Marijana! povikao je podiui ruke prema mladoj devojci koja je
prislonila lice uz reetku. Iz grudi mlade ledi, koja je odmah prepoznala gusara
izleteo je lak krik.
Hajde Sandokane ree Jane pozdravljajui mladu devojku. Popni se
na prozor, ali imaj na umu da ovde ne duva povoljan vetar za nas.
Sandokan je poleteo prema zgradi, uzverao se uz senicu i dokopao reetki.
Ti! Ti povikala je devojka luda od radosti. Veliki boe!
Marijana! Moja oboavana devojko! proaputao je pokrivajui joj ruke
poljupcima. Najzad te ponovo vidim! Ti si moja, istina je, moja, jo moja!
Da, tvoja, Sandokane, i u ivotu i u smrti odvratila je ljupka ledi.
Ponovo te vidim, iako sam te oplakala kao mrtvog. To je velika radost, ljubavi
moja!
Verovala si, znai, da sam mrtav?
Da, i beskrajno sam patila, mislei da sam te izgubila zauvek.
Ne, mila Marijana, Tigar od Malezije ne umire tako lako. Proao sam kroz
vatru tvojih sunarodnika a da nisam bio ni ranjen, preplovio sam more, pozvao
svoje ljude i vratio se na elu sto tigrova, spreman na sve. Samo da te
spasemo.
 Sandokane! Sandokane!
A sad sluaj, Biseru Labuana odvratio je gusar. Je li tu lord?
Da, i dri me kao zatvorenicu iz straha da se ti ne pojavi.
Video sam vojnike.
Da, mnogi bdiju danju i nou. Opkoljena sam sa svih strana, zatvorena
meu bajonetima i reetkama, tako da mi je onemogueno da nainim ma i
jedan korak napolje. Moj junae, bojim se da nikada neu biti tvoja ena, jer
moj stric, koji me sada mrzi, nee da se orodi sa Tigrom od Malezije. On e sve
uiniti da nas razdvoji.
Dve suze, dva bisera, pala su iz njenih oiju.
U tom trenutku se zauo lak zviduk. Marijana je zadrhtala.
Jesi li uo? upitala je.
Da odvratio je Sandokan. To je Jane, nestrpljiv je.
Moda je otkrio opasnost Moda se u senci noi kriju tvoji neprijatelji, o
moj hrabri prijatelju. Veliki boe! Doao je as rastanka.
Marijana!
Ako se vie ne vidimo...
Ne govori to, ljubavi moja, jer gde god da te odvedu, pronai u te.
Ali za to vreme...
Radi se o nekoliko asova, mila moja. Moda e sutra stii moji ljudi.
Poruiemo ove zidine.
Portugalev zviduk se zauo jo jednom.
Idi, moj plemeniti prijatelju ree Marijana. Moda si u velikoj
opasnosti. Idi, molim te, idi pre nego to nas iznenade.
U tom trenutku u sobi se zauo divlji urlik.
Bednie! zagrmeo je jedan glas.
Lord, to je bio ba on, epao je Marijanu za ramena pokuavajui da je
odvue od reetke, dok su se u prizemlju zauli zvuci po kojima se moglo
zakljuiti da vojnici podiu zasune i otvaraju vrata.
Bei! povikao je Jane.
Bei, Sandokane! ponovila je Marijana.
Nije bilo vremena za gubljenje. Sandokan, koji je uvideo da je izgubljen
ako ne pobegne, ogromnim skokom je preleteo senicu i strmoglavio se u vrt.
 DVA GUSARA U PEI
Svaki drugi ovek koji nije Malezijac bez sumnje bi polomio noge kad bi
ovako skoio, ali to se nije dogodilo Sandokanu, koji je pored toga to je bio
vrst kao elik, posedovao izvanrednu lakou kretanja.
Tek to je dodirnuo zemlju, ve je u ruci imao kriss, spreman da se brani.
Na sreu, Portugalac je bio tu. On se bacio na njega, epao ga za ramena i
snano ga gurnuo prema drveu, govorei:
Bei, nesrenie! Hoe li da te ubiju?
Pusti me, Janee rekao je gusar koji je bio veoma uzbuen.
Napadnimo vilu!
Vrata vile su se otvorila i desetak vojnika, praeni naoruanim
domorocima, izletelo je s bakljama.
Portugalac je otvorio vatru kroz lie. Narednik koji je komandovao malom
etom pao je pogoen.
Kidajmo, pobratime moj ree Jane dok su se vojnici okupljali oko
svog voe.
Ne mogu da je ostavim samu ree Sandokan.
Rekao sam ti da bei. Doi ili u te ja poneti.
Na samo trideset koraka pojavila su se dva vojnika, a iza njih itav odred.
Dva gusara vie nisu oklevala. Uvukla su se u bunje i trkom krenula prema
ogradi, praena paljbom puaka.
Samo pravo, pobratime rekao je Portugalac punei u trku svoj karabin.
Sutra emo im vratiti ovu pucnjavu.
Plaim se lorda.
ta pretpostavlja da e da uini?
Taj ovek je sposoban da ubije svoju neaku samo da ne dopusti da
padne u moje ruke.
 avo! povikao je Jane. Na to nisam mislio.
Zaustavio se da doe do daha i da pronae reenje problema, kada je u
dubokoj tami ugledao crvenkaste mrlje u pokretu.
Englezi! povikao je. Uli su nam u trag, prate nas kroz park. Trkom,
Sandokane!
Potrala su obojica. Ili su parkom ne bi li se dokopali ograde. Pri svakom
novom koraku put je postajao sve tei. Svuda veliko drvee, glatko i pravo,
koje je ometalo begunce. Poto su to bili ljudi koji su znali da se orijentiu po
instinktu, bili su uvereni da e najkraim putem ipak doi do ograde.
Neometano su proli pored kineskog paviljona; poto su se povukli nazad,
da se ne bi izgubili meu gigantskim drveem, uvukli su se ponovo u aleju i
trei meu cveem doli najzad do ograde, neopaeni od vojnika koji su ve
pretraivali park.
Polako, Sandokane rekao je Jane zadravajui druga koji se uputio
prema palisadi. Moda su pucnji privukli one vojnike koje smo videli posle
zalaska sunca.
Sandokan koji je postajao razumniji, podigao se bezumno i pogledavi
brzo oko sebe, uzverao se s majom lakoom uz ogradu. Tek to se ispeo, na
drugoj strani je zauo priguene glasove.
Jane se nije prevario proaputao je.
Nagnuo se i pogledao pod drvee koje je raslo s druge strane ograde. Iako
je bio mrkli mrak, opazio je nejasno ljudske senke, okupljene pored jednog
dinovskog debla.
Brzo je siao i prikljuio se Janeu, koji se nije ni pomerio.
Bio si u pravu rekao mu je. S one strane ograde su ljudi u zasedi.
Hajdemo odavde.
uti! S one strane zida dopire govor.
I zaista su se uli glasovi, jedan promukao a drugi otar. Vetar koji je
duvao iz ume donosio ih je do uiju dvojice gusara.
 Kaem ti govorio je otriji glas da su gusari uli u park da bi pokuali
prepad na vilu.
Ne verujem, narednie Bel odgovorio je drugi.
Zar misli, budalo, da nai drugovi pucaju zabave radi? Ti nema nieg u
glavi, Vili.
Onda nee moi da nam pobegne.
I ja se nadam. Ima nas trideset estoro; moemo da motrimo na celu
ogradu i da se skupimo na prvi znak.
Hajde, ivo! Rasporedite se i dobro otvorite oi. Moda imamo posla sa
Tigrom od Malezije.
Posle ovih rei ulo se lomljenje grana i um lia, a onda je zavladala
tiina.
Uveao se broj ovih lopua proaputao je Jane naginjui se prema
Sandokanu. Opkoljavaju nas, brate moj. Ako ne delamo brzo i krajnje
razborito, paemo u mreu koju su nam razapeli.
uti! rekao je Tigar. ujem govor.
Dosta! Na svoje mesto, Bobe. Tri karabina na svakih sto metara mogu da
zaustave Malezijskog Tigra i njegove drugove. Ne zaboravi da emo zaraditi
hiljadu funti ako uspemo da ubijemo gusara.
Lepa brojka, vere mi! ree Jane, osmehujui se.
Lord Dems te mnogo ceni, pobratime.
Priekae dok zarade odvratio je Sandokan. Uspravio se i pogledao
prema parku. Video je kako se u daljini, meu alejama, pojavljuju i nestaju
svetle take.
Vojnici su izgubili trag beguncima i traili su nasumce, verovatno oekujui
zoru da bi preduzeli pravu akciju.
Za sada se nemamo ega bojati rekao je Sandokan.
Poi sa mnom.
 Gusari su se podigli drei karabine pod mikom i udaljili se od ograde
krijui se u alejama.
Sandokan je poveo svog druga preko parka i doveo ga do jedne male
graevine koja je sluila kao zaklon za cvee i koja se nalazila na oko pet
stotina koraka od palate lorda Gvilonka. Otvorio je vrata i krenuo nasumce.
Kuda idemo? upitao je Jane.
Upali komad truda odvratio je Sandokan.
Zar nee opaziti svetlost?
Nema opasnosti. Ova graevina je okruena lisnatim drveem.
Jane je posluao.
Soba je bila puna velikih vaza sa biljkama otrog mirisa, od kojih su sada
skoro sve bile u cvetu. Bilo je i stolica i veoma lakih bambusovih stoia.
Na suprotnoj strani Portugalac je ugledao pe ogromnih razmera, u koju je
moglo da stane itava grupa ljudi.
Hoemo li tu da se sakrijemo? upitao je Sandokana.
Hm... Mesto mi ne izgleda mnogo sigurno. Vojnici nee propustiti i ovde
da pretrae, pogotovu kada se radi o hiljadu funti koje im je obeao lord
Dems.
Ne kaem da nee da dou.
Onda e nas uhvatiti.
Lagano, prijatelju.
ta hoe da kae?
Da im nee pasti na pamet da nas trae u pei.
U ovoj pei! povikao je Jane ne mogavi da obuzda smeh.
Da sakriemo se unutra.
Postaemo crnji od Afrikanaca, brate moj. U ovoj ogromnoj pei gari ima
napretek.
 Opraemo se kasnije, Jane. Nema izbora: ili u pe, ili da nas uhvate.
Izbor nije veliki odvratio je Jane smejui se. Hajde da ispitamo nae
prebivalite, i da vidimo da li je bar dobro.
Otvorio je gvozdena vrata, zapalio nov komad truda i odluno se uvukao u
prostranu pe, glasno kijajui. Sandokan ga je pratio bez oklevanja.
Mesta je bilo dovoljno, ali je i pepela i ai, bilo u izobilju. Pe je bila
toliko visoka da su gusari mogli da stoje uspravno. Portugalac, iji humor nije
nikad zatajivao, prepustio se bunoj veselosti i pored opasne situacije.
uti! ujem glasove! uzviknu Sandokan.
Sav drhtim.
Dri spreman karabin i ne boj se. Sluaj!
Napolju se uo govor ljudi koji su se pribliavali. Lie je utalo, a
ljunak kripao pod vojnikim nogama, na stazi koja je vodila prema ostavi.
Sandokan je ugasio trud, rekao Janeu da se ne pokree, zatim paljivo
otvorio gvozdena vrata i pogledao napolje. Gledajui sa najveom panjom
opazio je pet ili est vojnika ispred kojih su ila dva crnca.
Hoe da posete ostavu? upitao se sa izvesnim nemirom.
Paljivo je zatvorio vrata i povukao se do Janea u asu kada je trak
svetlosti obasjao unutranjost malog zdanja.
Dolaze! rekao je drugu koji se skoro nije usuivao da die. Budimo
spremni na sve, pa ak i da se bacimo na ove nametljivce. Jesi li napunio
karabin?
Prst mi je na orozu.
Odred je uao u ostavu i potpuno je osvetlio. Sandokan, koji je stajao blizu
vrata, video je kako vojnici uklanjaju vaze i stolice i pretrauju sve uglove
prostorije. Uprkos svojoj beskrajnoj hrabrosti, nije mogao da obuzda drhtanje.
Ako Englezi budu pretraivali na ovaj nain, postojala je verovatnoa da
njihovim pogledima ne izmakne i ogromnost pei. Trebalo je stoga ekati
njihovu neeljenu posetu.
 Sandokan se brzo primakao Janeu koji je bio do pola utonuo u pepeo i
a.
Ne pokrei se proaputao je. Moda nas nee otkriti.
uti! ree Jane. Sluaj!
Jedan glas je govorio:
Jeli taj prokleti gusar odleteo?
Ili je nestao pod zemlju? rekao je drugi vojnik.
Taj ovek moe sve, prijatelji moji rekao je trei. Kaem vam da taj
nitkov nije ovek kao mi, ve sin kuma Velzevuva.
I ja sam istog miljenja, Varez rekao je ponovo prvi glas malo
podrhtavajui, to je dokazivalo da je njegov vlasnik bio prilino uplaen.
Samo jednom sam video to strano lice i bilo mi je dovoljno. To nije bio ovek
ve pravi tigar. Imao je smelosti da se baci protiv pedeset ljudi, ali ga nijedno
zrno nije pogodilo.
Plai me, Bobe rekao je drugi vojnik.
A ko se ne bi plaio? odvratio je onaj koji se zvao Bob. Verujem da
ak ni lord Gvilonk ne bi voleo da se sukobi sa tim sinom pakla.
Ovaj gusar nije nita drugo nego jedna smela i veoma hrabra lopua,
prepredenjak dostojan veala.
Hulja! proaputao je Sandokan. Da nisam ovde, pokazao bih ti ko
sam.
Hajde! ponovo se uo prvi glas. Naimo ga ili emo izgubiti hiljadu
funti koje nam je obeao lord Dems.
Ovde ga nema. Potraimo ga na drugom mestu.
Vojnici su se povukli, umno zatvarajui vrata ostave. Jo nekoliko
trenutaka uli su se njihovi glasovi i koraci, a zatim nita vie. Kada su se
glasovi izgubili, Portugalac je uzdahnuo.
A sada, Sandokane moj, hajde da pogledamo ima li ega da pregrizemo i
neeg da isperemo grlo.
 Iziimo, Janee.
Portugalac, koji se ve guio u toj aavoj pei, isturio je karabin i izvukao
se kroz vratanca, skaui lako na jednu oblinju vazu da ne bi na tlu ostavio
tragove od ai. Sandokan ga je podraavao u ovom mudrom manevru i lako,
skaui sa vaze na vazu, oni stigoe do izlaznih vrata.
Vidi li koga? upitao je.
Napolju je sve tamno.
Hajdemo onda da ukrademo banane.
Poli su prema umi koja je rasla du staze i nali banane. Najzad su mogli
da umire kranje creva i utole e. Kad su se vraali u ostavu, Sandokan se
zaustavio i rekao:
Priekaj me ovde, Jane. Idem da vidim gde su vojnici.
Pruio je karabin Janeu, epao kriss i tiho se udaljio, drei se tamne
senke ume. Kada je stigao do poslednje grupe banana, opazio je na velikoj
udaljenosti buktinje koje su se kretale prema ogradi.
Izgleda da se udaljavaju proaputao je. Da pogledamo ta se dogaa u
palati lorda Demsa. Ah,... da mogu, makar i na trenutak, da vidim moju
devojku! Otiao bih odavde mirniji.
Priguio je uzdah i uputio se prema stazi trudei se da se dri senke drvea.
Kada je ugledao vilu zaustavio se, a srce mu je snano udaralo dok je
posmatrao Marijanin osvetljeni prozor.
Da mogu da je otmem! promrmljao je vatreno.
Nainio je tri ili etiri koraka, povijen skoro do zemlje da ga ne bi otkrio
neki vojnik koji se mogao nalaziti skriven u blizini, a zatim se ponovo
zaustavio. Opazio je jednu senku na svetlosti i uinilo mu se da pripada
voljenoj devojci. Upravo je hteo da poleti, kada je ugledao neku ljudsku
priliku ispred vrata vile. Bio je to straar oslonjen na svoj karabin.
Da li me je opazio? zapitao se.
Oklevao je samo trenutak. Jo jednom je ugledao devojinu senku kako
prolazi iza reetaka. Ne obazirui se na opasnost, poleteo je prema vili. Tek to
je nainio deset koraka, straar je brzo podigao karabin.
Ko je? povikao je.
Sandokan se zaustavio.
 FANTOM CRVENIH MUNDIRA
Straar je ponovio poziv i poto nije dobio nikakav odgovor, poao je
nekoliko koraka napred, povijajui se desno i levo ne bi li bolje video ta se
skriva iza buna; zatim se, smatrajui moda da se prevario, vratio nazad do
vile i nastavio da uva ulaz.
Sandokan se lagano povukao i vukui se od drveta do drveta, nije odvajao
pogled od vojnika, koji je jo uvek u ruci drao puku spreman da opali. Kada
se naao meu alejama, ubrzao je korak i uvukao se u ostavu gde ga je ekao
Portugalac u velikom strahu.
Uplaio sam se za tebe.
Nita dobro za nas odvratio je Sandokan besno. Palatu uvaju straari,
a parkom krue brojni vojnici u svim pravcima. Ove noi nita neemo moi
da uinimo.
Iskoristiemo je da malo prospavamo. Ovde nas vie nee uznemiravati.
Ovuda moe da proe neki drugi odred i da ponovo pretrai zgradu.
ini mi se da nam se ne pie dobro, pobratime moj.
Jako su bili uznemireni. Portugalac i njegov drug su se smestili usred
kineskih rua i pokuali da se malo odmore. Uprkos elji nisu mogli oka da
sklope.
Kada je svanulo, Englezi su jo uvek pretraivali park sa velikom
upornou, pregledajui umu bambusa i banana, bunove i aleje. Izgledalo je
da su uvereni da e, pre ili kasnije, otkriti dvojicu smelih gusara.
Prolo je nekoliko asova otkako su ponovo uli u pe, kada je Jane zauo
korake. Obojica su ustali sa krissom u ruci.
Moda se vraaju? upitao se Portugalac.
Jane je oslukivao nekoliko trenutaka, a zatim preao prostoriju i iziao
napolje, paljivo posmatrajui okolinu. Skriven u jednom bunu, video je kako
nekolicina vojnika bezvoljno pretrauje aleje parka. Ostali su otili izvan
ograde jer su izgubili nadu da e u blizini vile pronai gusare.
Ako nas danas ne nau, moda e da povezuju da smo uspeli da
pobegnemo. Ukoliko sve bude u redu, veeras emo moi da napustimo nae
skrovite i da pobegnemo u umu zakljuio je Jane.
Upravo se vraao kada je, okrenuvi se prema vili ugledao jednog vojnika
kako ide stazom koja vodi ka ostavi.
Da li me je opazio? upitao se u strahu.
Skrivajui se iza ogromnih bananovih listova stigao je brzo do Sandokana.
Ovaj je, videi ga izmenjena lika, odmah pomislio da se neto neprijatno
dogodilo.
Jesu li te moda pratili? upitao ga je.
Bojim da su me videli odvratio je Jane. Jedan vojnik ide prema
naem sklonitu.
Samo jedan?
Da, jedan.
Evo oveka koji mi je potreban! Jesu li daleko ostali?
Stoje pored ograde.
Onda emo da uhvatimo vojnika koji se ovamo uputio.
Hoe da nas upropasti, Sandokane...
Taj ovek mi je vaan. Brzo za mnom!
Jane je hteo da protestuje, ali je Sandokan ve bio napolju. Vojnik, kojeg
je Jane opazio, nalazio se na oko dvesta koraka. Bio je mlad, mrav, bled,
crvene kose i jo golobrad; verovatno je bio regrut. Pribliavao se bezbrino,
zviduui i drei puku oko vrata.
Lako emo ga uhvatiti rekao je Sandokan naginjui se prema Janeu
koji je prispeo.
Ostanimo skriveni usred ovih banana, a kada mladi izae, baciemo se
na njega. Pripremi maramicu da mu zapuimo usta.
 Vojnik je ve bio proao nita ne opazivi. Jane i Sandokan se jednim
skokom bacie na njega.
Dok ga je Tigar stezao za vrat, Portugalac mu je trpao maramu u usta. Iako
je napad munjevit, mladi je imao vremena da otro krikne.
Brzo, Janee! ree Sandokan.
Portugalac je podigao zarobljenika i hitro ga preneo u pe. Posle nekoliko
trenutaka stigao je i Sandokan. Bio je veoma uznemiren jer nije imao vremena
da uzme zarobljenikov karabin, poto je opazio dvojicu vojnika kako tre
prema stazi.
U opasnosti smo, Jane rekao je brzo se uvlaei u pe.
Jesu li primetili da smo oteli vojnika? upitao je Jane bledei.
Morali su da uju krik.
Onda smo izgubljeni...
Ne jo. Ali ako vide na zemlji karabin svoga druga, sigurno e ovamo
doi da ga trae.
Ne gubimo vreme, brate. Iziimo i jurnimo prema zidu!
Ubie nas pre nego to nainimo pedeset koraka. Ostanimo ovde, u pei,
i mirno saekajmo dogaaje. Najzad naoruani smo.
ini mi se da dolaze.
Ne plai se, Jane.
Portugalac se nije prevario. Nekoliko vojnika je ve stiglo do ostave i
raspravljalo o tajanstvenom nestanku njihovog druga.
Ako je ovde ostavio oruje, znai da ga je neko iznenadio i odveo rekao
je jedan vojnik.
Izgleda mi nemogue da su gusari jo uvek ovde i da imaju smelosti za
jedan takav potez rekao je drugi. Da nije Bari hteo da se naali sa nama?
Ne ini mi se da je trenutak za alu.
Ipak nisam uveren da mu se dogodila neka nesrea.
 A ja vam kaem da su ga napali gusari! rekao je jedan glas sa kotskim
naglaskom. Je li neko video dvojicu ljudi kako preskau palisadu?
A gde misli da su se sakrili? Pretraili smo itav park i nismo nali
njihove tragove. Jesu li te lopue zaista duhovi pa mogu da se skriju pod
zemlju ili u stablu drveta?
Vojnici su uli u ostavu i besno pomerali vaze, proklinjui Malezijskog
Tigra, pa i svog druga. Poto nita nisu nali, njihovi su se pogledi zaustavili na
pei.
Hiljadu mu topova! povikao je kot. Da nisu ubili naeg druga i
sakrili ga unutra?
Hajde da pogledamo! rekao je drugi.
Polako, drugovi rekao je trei. Pe je dovoljno prostrana da skrije
vie od jednog oveka.
Sandokan se u tom asu oslonio na zid pei, spreman da ga razvali stranim
udarcem.
Jane rekao je spremi se da me prati.
Spreman sam.
Kada je Sandokan uo da se otvaraju vratanca, udaljio se nekoliko koraka,
a zatim se bacio na zid. Zaula se mukla lomljava i zid je popustio pod stranim
udarom.
Tigar! povikali su vojnici, bacajui se udesno i ulevo.
Meu ruevinama se najednom pojavio Sandokan sa karabinom u ruci i
krissom meu zubima.
Opalio je na prvog vojnika koga je ugledao; a zatim se bacio na ostale,
obarajui jo dvojicu i potom pretrao ostavu, praen Janeom.
 KROZ UME
Strah koji je obuzeo vojnike kada su videli kako se pred njima pojavljuje
strani gusar bio je takav da niko nije ni pomislio da upotrebi oruje. Kada su
se povratili od iznenaenja, bilo je ve kasno.
Dva gusara su ve bila usred aleja i umskog gustia, ne obraajui panju
na zvuke trube koji su dolazili iz vile i na pucnje puaka, koje su vojnici, rasuti
po parku, nasumce ispaljivali.
Posle dva minuta, besno jurei, Jane i Sandokan su stigli do velikog
drvea. Budno su motrili oko sebe i trudili se da dou do daha. Vojnici koji
su se trudili da ih blokiraju u pei, izleteli su iz ostave urlajui na sav glas i
pucajui meu drvee. Oni iz vile, shvatajui najzad da se radi o ozbiljnoj
stvari i vezujui moda da su njihovi drugovi otkrili stranog Tigra, potrali su
kroz park prema palisadama.
Isuvie kasno, dragi moji ree Jane. Mi emo stii pre vas.
uma se nalazila na nekoliko koraka. Gusari su uli u nju, trei bez daha.
Svakim korakom napredovanje je postajalo sve tee. Svuda se nalazilo gusto
bunje, smeteno meu ogromnim drveem koje je prualo svoje veliko i
vornovato korenje, tako da je tle bilo prekriveno bezbrojnim upletenim
ilama.
Ili su uzbrdo zatim silazili, potom su se ponovo peli hvatajui se za stabla i
grane kalamusa i rotanga, ije su se vrste grane odupirale otricama noeva i
spreavale napredovanje beguncima.
Zato su dva gusara krenula preko drvea sa spretnou na kojoj bi im
zavideli i majmuni. Peli su se, silazili, zatim se opet peli prelazei preko
beskrajne mree zelenila, klizali se po ogromnim i gustim liem banane i
dinovskim deblima. Na njihovu neoekivanu pojavu beale su kriei divne
golubice, tukani ogromnog kljuna i tela na kome je blistalo crveno i plavo
perje, arene i dugorepe argo ptice poletale su kao munja i nestajale u visinama
divne alude, izbacujui duge zviduke.
ak su se i dugonosi majmuni, zaueni ovom pojavom, bacali na oblinje
drvee, skrivajui se u njegove upljine.
Jane i Sandokan su, niim neometani, nastavljali sa svojim smelim
potezima, skaui sa biljke na biljku i ne pravei nijedan pogrean korak.
Bacali su se meu kalamuse sa izvanrednom sigurnou, visei u vazduhu,
zatim su novim skokom prelazili na rotang, hvatajui se za grane drvea. Preli
su tako pet ili est stotina metara, esto dolazei u opasnost da se strmoglave sa
visine na kojoj se javljala vrtoglavica, ali su se uvek zadravali meu granama.
Moemo da se odmorimo nekoliko sati rekao je Sandokan. Niko nee
doi da nas uznemiri usred ove ume. Sigurni smo kao da se nalazimo u
nekom dobrom utvrenju.
Zna li, brate moj, da smo imali mnogo sree to smo izmakli onim
mangupima? Nai se u pei sa deset vojnika oko nje i sauvati kou, zaista je
udesna stvar. Mora da te se veoma plae.
Izgleda da je tako rekao je Sandokan osmehujui se.
Da li tvoja devojka zna da si uspeo da umakne?
Pretpostavljam odvratio je Sandokan uzdahnuvi.
Umesto da pokuamo da osvojimo vilu, saekajmo da lord izae iz nje.
Videe, on nee dugo da se zadri u ovom kraju.
Hteo bi da napadnemo odred na putu?
Usred ume. Napad na vilu bi mogao da se odui i da staje velikih rtava.
Savet je dobar.
Bilo da unitimo ili nateramo pratnju u bekstvo, oteemo devojku i
vratiemo se odmah u Mompraem.
To ipak nee uiniti, Sandokane.
Zato?
Kada bude oteo Marijanu Gvilonk vie nee hajati ni za Mompraem ni
za svoje tigrove. Je li tako?
Sandokan nije odgovorio.
 Devojka je puna energije, ona je od onih ena koje se moraju moliti da
stanu rame uz rame i da se bore sa voljenim ovekom, ali mis Meri nikada nee
postati kraljica Mompraema. Je li tako, Sandokane?
Gusar ni ovoga puta nije odgovorio. Obuhvatio je glavu akama, a njegove
oi su gledale u prazno, negde veoma daleko, i pokuavale da proitaju
budunost.
Mompraemu dolaze tuni dani nastavio je Jane. Divno ostrvo e kroz
nekoliko meseci, a moda i kroz nekoliko nedelja, da izgubi svoj presti i svoje
strane tigrove. Tako je moda moralo da se dogodi. Imamo ogromno blago;
otii emo da uivamo u mirnom ivotu, u nekom bogatom gradu Dalekog
istoka.
uti! rekao je Sandokan muklim glasom. uti, Janee. Ti ne moe
da zna kakva e biti sudbina tigrova sa Mompraema.
To se moe zamisliti.
Moe se prevariti.
Na ta sad misli?
To ti jo ne mogu rei. Saekajmo dogaaje. Hoe li da krenemo?
Jo je rano.
Nestrpljiv sam da ponovo vidim prahose.
Moda nas Englezi ekaju na ivici ume...
Je li to lave?
Da odvratio je Jane ije se elo smrailo.
Psi su otkrili na trag.
Love nasumce. Sluaj!
U daljini, usred guste ume, uo se drugi lave. Neki pas je zaao u
ogromnu deviansku umu i pokuavao da stigne begunce.
Da li je sam ili ga prate ljudi? upitao je Jane.
Moda je to neki crnac. Vojnik se ne bi usudio da krene u ovaj haos.
 ta da inimo?
Da saekamo ivotinju i da je ubijemo.
Puanim metkom?
Pucanj bi nas izdao, Janee. Uzmi svoj kriss i ekajmo, u sluaju
opasnosti, uzveraemo se na ovo drvo.
Evo ga! rekao je najednom Jane.
Jedna crna psina, nakostreene dlake i eljusti pune otrih zuba, pojavila se
iza grma. Mora da je pripadao onoj divljoj rasi koju upotrebljavaju plantaeri
sa Antila i iz June Amerike za lov na robove.
Videi dvojicu gusara, pas je zastao za trenutak, gledajui ih uarenim
oima, a zatim je, skaui preko korenja sa lakoom leoparda, poleteo strano
reei.
Sandokan je bio spreman; kleao je sa krissom u rukama dok je Jane
dohvatio karabin za cev u nameri da ga upotrebi kao batinu. ivotinja se
jednim skokom nala na Sandokanu, koji joj je bio blii, pokuavajui da ga
epa za grlo.
ivotinja je bila divlja, ali je Malezijski Tigar bio isti kao ona. Njegova
desnica, brza kao munja, poletela je napred i itava otrica noa je nestala u
raljama ivotinje. Istovremeno joj je Jane zadao takav udarac po glavi da je
razmrskao.
Mislim da joj je dosta rekao je Sandokan ustajui i nogom odgurujui
ivotinju koja je bila u ropcu. Ako Englezi nemaju neke druge pse da poalju
u poteru za nama, uzalud e gubiti vreme.
Pazi da iza psa ne naiu ljudi.
Do sada bi ve otvorili vatru na nas. Idemo, Jane.
Ne brinui se vie ni za ta, dva gusara su krenula starim putem. Bio je to
jedva vidljiv put, ali se mogao slediti bez mnogo napora. Na svakom koraku
naletali su na paukove mree, tako velike i tako jake da su mogli da se u njih
zapletu. Brojni svici, uplaeni pojavom gusara, beali su bez reda u svim
pravcima, a poneki reptil, uznemiren u snu, bezglavo se udaljavao itei.
 Ubrzo je put iezao, i Jane i Sandokan su bili prisiljeni da ponovo ponu
sa svojim leteim manevrima. Tako su napredovali nekoliko asova, i to
nasumce, jer nisu mogli da odrede poloaj sunca po kome bi se orijentisali.
Najzad su ugledali jedan mali vodeni tok, pa su se spustili na tlo.
Jane se povio pokuavajui da razabere kroz beskrajne lukove zelenila
koje se nadvijalo nad potokom.
ini mi se da vidim malo svetlosti tamo u dnu rekao je.
Da li se uma proreuje?
Moda, Sandokane.
Hajde da vidimo.
Napredovali su prilino teko zbog ljigavog dna potoka, hvatajui se s
vremena na vreme za grane koje su se nadvijale nad njim.
Preli su oko dvesta metara kada se Jane naglo zaustavio, hvatajui se za
veliku granu koja se s jedne strane nadvijala nad vodenim tokom.
ta ti je, Jane? upitao je Sandokan skidajui puku sa ramena.
Sluaj!
Gusar se povio napred oslukujui, a zatim je rekao:
Neko se pribliava.
U istom trenutku odjeknula je snana rika pod zelenim lukovima,
uutkujui najednom pisak ptica i otri smeh malih majmuna.
Panja, Jane rekao je Sandokan. Pred nama je majas.
I jo jedan neprijatelj, moda gori od ovog.
ta hoe da kae?
Pogledaj tamo, ispod one velike grane koja se nadvija nad reicom.
Sandokan se izdigao i bacio brz pogled.
Ah! promrmljao je ne pokazujui ni najmanje uznemirenje. Majas sa
jedne, a hariman-bitang sa druge strane. Videemo da li e uspeti da nam
zatvore put. Pripremi puku.
 PANTEROV NAPAD
Dva strana neprijatelja bila su pred gusarima. Meutim, bar naas,
izgledalo je da nisu imali nameru da se pozabave ljudima, jer su se brzo kretali
jedan prema drugom, kao da ele da odmere snage.
Orangutan je bio na vrhuncu besa. Videi da se panter ne odluuje da
napusti granu i sie na obalu, majmun je poao pretei prema njemu,
izbacujui nov urlik i snano se udarajui u grudi koje su odjekivale kao
bubanj.
Delovao je zastraujue. Njegovo crvenkasto krzno se nakostreilo, njuka
poprimila izgled neviene svireposti, dok su njegovi dugi zubi, koji su bili tako
jaki da su mogli da polome puanu cev kao prut, strano kripali.
Videi majmuna kako se pribliava, panter se skupio kao da se sprema na
skok. Ipak se inilo da ne uri mnogo da napusti granu.
Orangutan se jednom nogom uhvatio za veliki i zmijoliki koren na zemlji, a
zatim se nagnuo nad rekom i obrtna prednjim apama epao granu na kojoj je
bio protivnik, tresui je herkulovskom snagom.
Potres je bio tako snaan da panter, i pored toga to je u drvo zario svoje
otre kande, nije mogao da se odri, pa je pao u reku.
Sve je to trajalo veoma kratko. Samo to je dodirnuo vodu, ve je ponovo
skoio na granu.
Stajao je na njoj jedan trenutak, a zatim se itavim telom bacio na
ogromnog majmuna, zarivajui mu svoje kande u bedra i u ramena.
Orangutan je urliknuo od bola. Krv je iknula i lijui niz dlaku kapala u reku.
Zadovoljna srenim ishodom svog munjevitog napada, ivotinja je
pokuala da se odvoji i ponovo skoi na granu pre nego to protivnik uspe da
joj uzvrati.
Jednim velianstvenim potezom obrnula se oko sebe sluei se
majmunovim grudima kao osloncem i odskoila unazad. Dvema apama je
epala granu zarivajui kande u koru, ali nije mogla daleko.
 Orangutan je, uprkos stranim ranama, ispruio brzo prednje are i epao
neprijatelja za rep. Njegove ape, obdarene uasnom snagom vie nisu
isputale rtvu. Stegle su se kao izmamljujui zveri urlik bola.
Jadni panter rekao je Jane koji je sa ivim interesom pratio sve faze
ove divlje borbe.
Izgubljen je rekao je Sandokan. Ako se rep ne pokida, to je
nemogue, nee pobei orangutanu.
Gusar se nije prevario. Orangutan se, poto je osetio rep meu apama,
bacio napred penjui se na granu. Sakupljajui svu snagu podigao je zver,
zavitlao njome u vazduhu kao da je mi, a zatim je snano tresnuo o stablo
jednog duriona.
uo se tup udar kao da se razbila kotana kutija; zatim se jadna ivotinja,
poto je neprijatelj pustio, beivotno skotrljala na tle i skliznula u crne vode
reice.
Razbijena lobanja ostavila je na stablu veliku krvavu mrlju i delove mozga.
Ustrelimo onda ovog majmuna i krenimo dalje.
Ba sam to hteo da ti predloim rekao je Sandokan.
Veti smo strelci, a znamo i da baratamo noevima bolje od Malezijaca.
Pribliimo se malo da sluajno ne bismo promaili. Toliko je grana da bi neka
mogla lako da skrene nae metke.
Dok su se pripremali da napadnu orangutana, ovaj se skupio na obali reice
i ispirao rane. Panter ga je strano udesio. Njegove mone kande razderale su
jadnom majmunu meso na ramenu tako duboko da su se videle kljune kosti. I
bedra su mu bila uasno rasparana, tako da je krv obilato tekla obrazujui na
tlu pravu baru.
Sandokan i Jane su se pribliili suprotnoj obali da bi mogli brzo da
umaknu u umu u sluaju da promae i da orangutan ne padne posle prvog
pucnja. Stali su iza jedne velike grane koja se nadvijala nad rekom i na nju
naslonili svoje puke da bi bolje nianili.
Najednom je orangutan skoio na noge, besno se udarajui u grudi i kezei
zube.
ta mu je? upitao je Jane. Da nas nije opazio?
Ne ree Sandokan. Nismo mi ti koji su privukli njegovu panju.
Neka druga ivotinja pokuava da ga iznenadi?
uti! Vidim kako se pokreu grane i lie.
Jupitera mu! Da nisu Englezi?
uti, Jane.
Sandokan se tiho ispeo na granu i pogledao na suprotnu obalu gde se
nalazio orangutan. Neko se pribliavao paljivo razmiui lie. Ne znajui
moda kakva ga opasnost oekuje, iao je pravo prema dinovskom durionu.
Orangutan je to uo i skoio iza debla spreman da se baci na novog
protivnika i raskida ga u komade. Vie nije ni jaukao ni urlao; samo je jedan
promukli uzdah mogao da otkrije njegovo prisustvo.
Dakle, ta se dogaa? upitao je Jane Sandokana.
Neko se neoprezno pribliava orangutanu.
ovek ili ivotinja?
Jo ne uspevam da vidim nerazumnika.
Ako je neki jadni domorodac?
Mi smo tu i neemo dati majmunu da ga ubije. Eh!... To sam i mislio.
Opazio sam jednu ruku.
Belu ili crnu?
Crnu, Janee. Niani na orangutana.
Spreman sam.
U tom trenutku ogromni majmun se bacio usred gustia i zastraujue
urliknuo. Jednim udarcem svojih monih apa pokidao je grane i lie iza kojih
se ukazao ovek. Zauo se krik straha propraen pucnjevima puaka.
Sandokan i Jane su otvorili vatru.
 Ranjena posred grudi, ivotinja se okrenula urlajui i kada je ugledala
dvojicu gusara, ogromnim skokom se bacila u reku. Sandokan je odbacio
puku i dohvatio kriss, spreman da prihvati borbu prsa u prsa. Jane se, pak,
bacio na granu, pokuavajui da brzo ponovo napuni puku.
Bez obzira to je opet bio ranjen, orangutan se bacio na Sandokana. Upravo
je pruao svoje snane ape, kada se sa suprotne obale zauo povik:
Kapetan!
Zatim je odjeknuo pucanj.
Orangutan je zastao prinosei ape glavi. Nekoliko trenutaka je stajao
uspravno, streljajui Sandokana poslednjim pogledom punim divljeg besa, a
zatim se stropotao u vodu, podiui pravi vodoskok.
U istom trenutku u reku se bacio ovek, koji zamalo to nije pao u ake
majmunu, viui:
Kapetane! Gospodine Janee! Srean sam to sam sasuo metak u lobanju
ovog majasa.
Jane i Sandokan su brzo skoili na granu.
Paranoa! povikali su veselo.
Ja sam, moj kapetane odvratio je Malezijac.
ta radi u ovoj umi? upitao je Sandokan.
Vas sam traio, kapetane.
Kako si znao da smo ovde?
Kruei po ivici ove ume, opazio sam Engleze kako sa psima obleu
unaokolo te sam pomislio da trae vas.
Kako si se usudio da se uvue ovamo? upitao je Jane.
Ne bojim se ivotinja.
Ipak te orangutan umalo nije raskidao.
Ne bi mu to polo za rukom, gospodine Jane, jer, kao to ste videli,
smestio sam kuglu u njegovu glavudu.
 Da li su stigli svi prahosi? upitao je Sandokan.
Kada sam poao da vas traim, nijedan drugi brod nije stigao osim mog.
Nijedan? povikao je Sandokan sa strahom.
Ne, moj kapetane.
Jesi li se sam iskrcao?
Sam, moj kapetane.
Da li si video nekog Engleza kako njuka u blizini zaliva?
Ne, ali sam, kao to vam rekoh, video neke kako pretrauju po rubu ove
ume.
Kada?
Jutros.
Na kojoj strani?
Prema zapadu.
Dolaze iz vile lorda Demsa rekao je Sandokan gledajui Janeza.
Zatim je nastavio s pitanjima okreui se prema Paranoi:
Jesmo li daleko od zaliva?
Neemo stii pre zalaska.
Toliko smo daleko! povikao je Jane. Moramo da savladamo dobar
komad puta.
Ova uma je veoma prostrana, gospodine Jane, i prilino je teko proi
kroz nju. Bie nam potrebno bar etiri asa pre nego to doemo do kraja.
Poimo rekao je Sandokan koji je izgledao veoma uzbuen.
uri da stigne u zaliv, zar ne, brate?
Da, Janee. Plaim se nesree.
Boji se da su brodovi izgubljeni?
To emo videti. Ali ti se kunem da neu napustiti ovo ostrvo bez
Marijane Gvilonk, makar se morao boriti protiv celog puka iz Viktorije. Ko
zna, moda od devojke zavisi spas ili propast Mompraema... Naa zvezda se
gasi vidim je kako bledi, ali jo nisam bez nade. Moda u je ugledati kako
ponovo blista, ivlje nego ikad. Ah!... kad bi ova devojka to htela! Sudbina
Mompraema je u njenim rukama, Janee.
I u tvojim odvratio je Portugalac sa uzdahom. Ali, sada je uzaludno o
tome govoriti. Pokuajmo da stignemo do reice da bismo videli jesu li se
vratili i ostali brodovi.
Da, hajdemo rekao je Sandokan. Njihov povratak bi me osnaio i
osetio bih se jakim da osvojim ceo Labuan.
Voeni Paranoom popeli su se na obalu reice i krenuli jednom stazom
koju je Malezijac nedavno otkrio.
Sledeih pet asova napredovali su kroz veliku umu, kratko se odmarajui
s vremena na vreme, i u sam zalazak sunca stigli u blizinu reice u zaliv. Poto
nisu sreli neprijatelja, sili su prema zapadu i preli preko male movare koja
se protezala prema moru. Kada su stigli na obalu zaliva, mrak je ve bio pao.
Paranoa i Sandokan su se ispeli na visoko stenje, ispitujui paljivo tamni
horizont.
Gledajte, moj kapetane rekao je Paranoa pokazujui Tigru jednu svetlu
taku koja se jedva opaala i koja je mogla da bude i zvezda.
Fenjer naeg prahosa? upitao je Sandokan.
Da, moj kapetane. Zar ne vidite kako klizi prema jugu?
Kakav znak treba da da da se brod priblii?
Zapaliu dve vatre na obali odvratio je Paranoa.
Malezijac nije gubio vreme. Na ivici jedne umice sakupio je suve grane i
na izvesnoj udaljenosti nainio od njih dve kupe, a zatim ih zapalio.
Trenutak kasnije tri gusara su videla kako se beli fenjer gasi i kako umesto
njega svetli crveni.
Videli su nas rekao je Paranoa. Moemo da ugasimo vatre.
 Ne rekao je Sandokan. Posluie da oznae tvojim ljudima pravi
pravac. Niko ne poznaje zaliv, zar ne?
Ne, kapetane.
Vodimo ih onda.
Tri gusara su posedala po obali upirui poglede u crveni fenjer koji je
promenio pravac. Deset minuta kasnije ugledali su prahos. Njegova ogromna
jedra bila su sputena. ula se samo kako voda ubori ispred pramca. U tami je
liio na ogromnu pticu koja klizi po moru.
Brod je dva puta okrenuo, stigao do zaliva i uao u kanal, a onda krenuo
prema uu reice.
Jane, Sandokan i Paranoa napustili su ostrvce i brzo krenuli ka ivici male
movare. im su videli kako prahos baca kotvu, uputili su se na palubu.
Sandokan je pokretom naredio posadi da bude mirna, jer su ljudi sa svojim
voama pohitali da izraze svoju radost.
Moda neprijatelj nije daleko rekao je. Stoga vam zapovedam da
budete to tie da nas ne bi iznenadili pre nego to ostvarimo svoje planove.
Zatim se okrenuo jednom oficiru i upitao ga glasom koji je podrhtavao:
Zar nisu stigli i ostali brodovi?
Ne, Tigre od Malezije odvratio je gusar. Dok je Paranoa bio odsutan,
pregledao sam sve oblinje obale, idui ak i prema obalama Bornea, ali nigde
nisam naao nijedan od naih brodova.
ta ti misli o tome?
Gusar nije odgovorio: oklevao je.
Govori rekao je Sandokan.
Pretpostavljam, Tigre od Malezije, da su se nai brodovi razbili o june
obale Bornea.
Sandokan je zario nokte u dlan i teko uzdahnuo.
Sudbina! Sudbina! promrmljao je muklim glasom. Devojka zlatne
kose donee nesreu tigrovima sa Mompraema.
Jane i Sandokan su sili u malu odaju na krmi i navalili na jelo. Poto su
utolili glad koja ih je toliko dugo muila, bacili su se onako obueni, na svoje
krevete.
Portugalac, koji vie nije vladao sobom, odmah je pao u dubok san;
Sandokan se, pak, muio da sklopi oi.
Crne misli i zloslutni nemir nisu mu dali da zaspi vie asova. Tek pred
zoru mogao je malo da se odmori.
Kada se popeo na palubu, gusari su zavravali radove na preruavanju
broda da bi ga skrili od krstarica koje su luda mogle da prou, kao i od onih
koji su mogli da se spuste rekom. Brod je bio odvuen do ivice movare i
smeten usred guste trske. Jedra su bila oborena, a po palubi pobacane gomile
trske, granja i lia, tako veto rasporeenih da su prekrile ceo brod.
Ko bi tuda prolazio mogao bi da zameni brod sa gomilom svog drvea ili
korenja.
ta kae na ovo, Sandokane? upitao je Jane, koji se ve nalazio na
palubi, pod malim krovom od trske podignutim na krmi.
Ideja je bila dobra odvratio je Sandokan.
A sada poi sa mnom.
Kuda?
Na zemlju. Tamo nas ljudi ve ekaju.
ta smera, Jane?
Saznae kasnije. Hej! amac u vodu, i dobro pazite!
 ZAROBLJENIK
Kada su preli reicu, Jane je poveo Sandokana kroz jednu gustu umu u
kojoj su se nalazili skriveni ljudi, njih dvadesetorica, potpuno naoruani i
snabdeveni torbama sa hranom i pokrivaima.
Paranoa i njegov zamenik Ikaut bili su takoe tu.
Jeste li svi ovde? upitao je Jane.
Svi odgovorili su.
Onda me paljivo sluaj, Ikaute nastavio je Portugalac. Ti e se
vratiti na palubu i ma ta da se dogodi, poslae ovamo oveka koji e nai
jednog svog druga u oekivanju nareenja. Mi emo ti prenositi zapovesti koje
e odmah izvravati, bez najmanjeg oklevanja. Pazi i budi razborit, i ne
dopusti da te iznenade crveni mundiri, a naroito ne zaboravi da mi, iako smo
daleko, moemo odmah da budemo obaveteni ili da te obavestimo o onome
to moe da se dogodi.
Oslonite se na mene, gospodine Jane.
Sada se vrati na palubu i pazi.
Dok je zamenik voe uskakao u amac, Jane se postavio na elo odreda i
krenuo uzvodno.
Kuda me vodi? upitao je Sandokan koji nita nije shvatao.
Priekaj malo, brate. Pre svega reci mi koliko moe da bude udaljena od
mora vila lorda Gvilonka?
Oko dve milje u pravoj liniji.
U tom sluaju, imamo ljudi vie nego to treba.
ta da uine?
Malo strpljenja. Sandokane.
Poto je odredio pravac pomou busole koju je uzeo sa broda, krenuo je
brzim hodom prema velikom drveu. Preavi etiri stotine metara, zaustavio
se pored jednog ogromnog kamforovog drveta koje se uzdizalo usred gustog
bunja i rekao jednom od mornara.
Ovde e biti tvoje mesto, koje bez naeg nareenja nee naputati ma ta
da se dogodi. Reka je udaljena samo etiri stotine metara, te tako moe lako
da odrava vezu sa prahosom; na istoj udaljenosti, prema istoku, bie jedan
od tvojih drugova. Bilo kakvo nareenje da stigne sa prahosa prenee ga
tvom drugu. Susedu. Jesi li me razumeo?
Da, gospodine Jane.
Onda nastavimo.
Dok je Malezijac pripremao mali zaklon u podnoju drveta, odred je
nastavio put i ostavio drugog oveka na oznaenom rastojanju.
Da li sada razume? upitao je Jane Sandokana.
Da, odvratio je ovaj i divim se tvojoj lukavosti. Sa straarima rasutim
po umi moi emo za nekoliko minuta da stupimo u vezu sa prahosom, ak i
kada se budemo nalazili u blizini lordove vile.
Da, Sandokane, i da obavestimo Ikauta da pripremi prahos za plovidbu
ili da nam poalje pomo.
A gde emo da se ulogorimo?
Na putu koji vodi u Viktoriju. Odatle emo moi da vidimo svakog ko
ulazi u vilu ili iz nje izlazi, i za nekoliko asaka moi emo da preduzmemo
mere i spreimo lorda da pobegne neopaeno. Ukoliko bude hteo da ode iz
vile, morae prvo da se obrauna sa naim tigrovima. Videe ko e gore
proi: mi svakako ne.
Moda... odvratio je Tigar muklim glasom.
Ve su stigli do ivice ume. Odatle se protezala mala livada posuta bunjem
i grupama areke i gambira koju je po sredini presecao iroki put. Izgledalo je
da je malo upotrebljavan, jer je po njemu izrasla nova trava.
Da li ovaj put vodi u Viktoriju? upitao je Janez Sandokana.
Da odgovorio je ovaj.
 Mora da je blizu bila vila lorda Demsa.
Tamo dole, iza onog drvea, nazirem palisade parka.
Odlino rekao je Jane.
Okrenuo se zatim Paranoi, koji ga je pratio sa estoricom ljudi, i rekao mu:
Idi i podigni ator na ivici ume, na mestu zatienom gustim bunjem.
Gusaru nije trebalo ponoviti zapovest. Kad je pronaao pogodno mesto,
razapeo je ator i zatitio ga unaokolo nekom vrstom zida nainjenog od granja
i listova banane.
Kad su stigli na dve stotine metara od ograde parka, Sandokan i Jane su se
vratili u umu i opruili pod atorom.
Jesi li zadovoljan planom, Sandokane? upitao je Portugalac.
Da, brate odgovorio je Tigar.
Nalazimo se nekoliko koraka od parka, na putu koji vodi u Viktoriju.
Ako lord bude hteo da napusti vilu, bie primoran da proe pored nas na
pukomet. Za manje od pola asa moemo da sakupimo dvadeset ljudi, a za
jedan as da imamo celu posadu prahosa. Neka krene, mi emo se svi baciti na
njega.
Da, svi rekao je Sandokan. Spreman sam na sve, pa i da povedem
moje ljude protiv celog puka.
Uzeli su karabine i izali iz atora, dok su se ljudi iz pratnje skrivali u
bunje, brzo punei puke.
Sandokan je izaao na put, kleknuo i prislonio uvo na zemlju. Tle je jasno
prenosilo brzi konjski galop.
Da, pribliava se neki konjanik rekao je i hitro ustao.
Savetujem ti da ga pusti da proe ree Jane.
Zaista to misli? Zarobiemo ga, dragi moj.
Smeje se?
Imam razloga za smeh. Videe, Sandokane, kako emo se poigrati sa
lordom! Paranoa, pouri!
Malezijac je uz pomo dvojice ljudi razapeo jako ue preko druma, drei
ga taka nisko da nije moglo da se vidi iz trave. Kada je to uinio, sakrio se iza
jednog buna, drei kriss u ruci, dok su se njegovi drugovi rasporedili neto
dalje, da bi spreili konjanika da nastavi put u sluaju da izbegne zamku.
Galop se brzo pribliavao. Za nekoliko sekundi trebalo je da se pojavi
konjanik na okuci druma.
Evo ga! proaputao je Sandokan koji se takoe sakrio zajedno sa
Janeom.
Posle nekoliko trenutaka, poto je proao kroz umicu, konj se ukazao na
putu. Jahao ga je jedan lepi mladi od dvadeset dve do dvadeset etiri godine,
koji je na sebi imao uniformu hinduskih cipaja. Izgleda da je bio veoma
uzbuen jer je besno mamuzao konja, bacajui unaokolo sumnjiave poglede.
Panja, Janee! promrmljao je Sandokan.
Mamuzan konj je hitao prema uetu. Najednom se teko sruio na tlo,
mahnito se ritajui.
Gusari su pritrali. Pre no to je cipaj mogao da se izvue ispod konja,
Sandokan je bio na njemu oduzimajui mu sablju, dok ga je Jujoko oborio i
upro mu kriss u grudi.
Ne odupiri se ako ti je ivot mio! rekao mu je Sandokan.
Bednici! povikao je vojnik pokuavajui da se bori.
Jujoko ga je uz pomo drugih gusara dobro uvezao i odvukao do ume,
dok je Jane ispitivao konja, plaei se da prilikom pada nije slomio nogu.
Bahusa mu! povikao je dobri Portugalac koji je bio veoma zadovoljan.
Ala u lepo izgledati u vili. Jane, narednik cipaja! Eto ina koji nisam
oekivao.
Vezao je konja za drvo i priao Sandokanu koji je paljivo pretresao
narednika.
Niega? upitao je.
 Nikakvog pisma odvratio je Sandokan.
Onda e govoriti rekao je Jane upirui pogled u narednika.
Neu! odvratio je ovaj.
Govori! ponovio je Sandokan pritiskujui oruje.
Englez je kriknuo od bola; kriss je prodro u meso i orosio se krvlju.
Govoriu... zakrkljao je zarobljenik prebledevi kao mrtvac.
Kuda si iao? upitao je Sandokan.
Lordu Demsu Gvilonku.
Zato?
Vojnik je oklevao, ali je videi da gusar ponovo primie no, nastavio:
Da mu uruim pismo od baroneta Vilijama Rozentala. Pri pomenu ovog
imena u Sandokanovim oima je zasjao bes.
Daj mi to pismo! povikao je promuklim glasom.
U mom je lemu, skriveno pod postavom.
Jane je dohvatio cipejevu kapu, razderao postavu i izvadio pismo koje se
odmah ukazalo.
Ba! Poznate stvari rekao je poto je proitao pismo.
ta pie taj pas? upitao je Sandokan.
Obavetava lorda o naem skoranjem iskrcavanju u Labuanu. Kae da je
jedna krstarica ugledala jedan od naih brodova kako plovi prema ovim
obalama i savetuje mu da budno pazi.
I nita drugo?
Oh, da! alje hiljadu pozdrava tvojoj dragoj Marijani i zaklinje se na
venu ljubav.
Neka bog kazni tog prokletnika! Teko njemu kada ga budem sreo!
Jujoko rekao je Portugalac koji je paljivo posmatrao rukopis u pismu.
Poalji oveka na prahos i neka mi donese hartiju, pero i, mastilo.
 ta e ti to? upitao je Sandokan u udu.
Potrebno mi je za ostvarenje moga plana.
O kakvom planu govori?
O onom o kojem razmiljam ve pola sata.
Objasni ve jednom.
Ja u da krenem u vilu lorda Demsa.
Ti!
Ba ja odvratio je Janez mirno.
Ali kako?
U koi ovog cipaja. Videe kakav u lep vojnik biti!
Poinjem da shvatam. Ti oblai uniformu cipaja, pretvara se da dolazi
iz Viktorije i...
... savetujem lordu da poe. Ovoga puta namamljujem ga u zamku koju si
mu pripremio.
Ah, Jane! povikao je Sandokan steui ga na grudi.
Polako, pobratime, nemoj da mi polomi ruku!
Ako uspe, biu ti veiti dunik.
Nadam se da u uspeti.
Ali, ti se izlae velikoj opasnosti!
Izvui u se dostojanstveno i ostau nepovreen.
Ali ta e ti mastilo?
Da lordu napiem pismo.
Ne bih ti to savetovao, Jane. To je sumnjiav ovek i ako vidi da
rukopis ne odgovara, moe da te ubije.
U pravu si, Sandokane. Bolje je da mu kaem ono to sam hteo da
napiem. Naredi da svuku cipaja.
 Na jedan Sandokanov znak dva gusara su odvezala vojnika i svukla mu
uniformu. Jadnik je verovao da je izgubljen.
Zar hoete da me ubijete? upitao je Sandokana.
Ne odvratio je ovaj. Tvoja smrt mi ne bi koristila i ja ti poklanjam
ivot; ipak e ostati kao zarobljenik na mom prahosu sve dok mi budemo
ovde.
Hvala, gospodine.
Jane se za to vreme oblaio. Uniforma mu je bila malo tesna, ali je za
kratko vreme uspeo da se potpuno opremi.
Gledaj, pobratime, lepog li vojnika! rekao je steui sablju. Nisam
verovao da imam tako lepu figuru.
Da, odista si lep cipaj odvratio je Sandokan smejui se. A sada mi daj
poslednja uputstva.
Dakle, ovako rekao je Portugalac. Ti e ostati skriven na ovom putu
sasvim raspoloivim ljudima i nee se kretati. Ja u otii lordu i rei u mu da
smo vas napali i razbili, ali da su opaeni drugi brodovi, pa u mu posavetovati
da iskoristi pogodan trenutak i skloni se u Viktoriju.
Odlino!
Kada budemo prolazili vi napadnite pratnju, a ja u da zgrabim Marijanu i
da je odvedem na prahos. Jesmo li se dogovorili?
Da. A sada idi, moj valjani prijatelju, i reci Marijani da je volim i da ima
poverenja u mene.
Zbogom, pobratime odvratio je Jane grlei ga.
Zatim se lako bacio na cipajevog konja i krenuo u galopu, veselo zviduci
jednu staru pesmicu.
 JANE U VILI
Portugalev poduhvat bio je bez sumnje jedan od najopasnijih i najsmelijih
koje je ovaj hrabri ovek preduzeo u ivotu, jer bi bila dovoljna samo jedna
re, samo mala sumnja, pa da ga odvedu na veala.
Dva asa lude trke i on se najzad naao ispred kapije, iza koje se uzdizala
ljupka vila lorda Demsa.
Ko je? upitao je vojnik koji je bio skriven iza jednog stabla.
Hej, mladiu, spusti puku, jer ja nisam ni tigar ni babirus rekao je
Portugalac zaustavljajui konja. Jupitera mu, zar ne vidi da sam tvoj kolega,
tavie tvoj pretpostavljeni?
Zaustavio se pred palatom i skoio iz sedla opkoljen estoricom vojnika sa
pukama u rukama.
Gde je lord? upitao je.
U svom kabinetu odvratio je narednik, komandant odreda.
Vodite me odmah k njemu, jer hitam da mu neto saoptim.
Dolazite iz Viktorije?
Tano.
I niste sreli gusare sa Mompraema?
Ni jednog, drue. Te bitange imaju sada druga posla a ne da se smucaju
ovuda. Hajde, vodite me lordu.
Doite.
Portugalac je osetio kako mu drhtaj prolazi telom i malo je pobledeo.
Moj Janeu, budi razborit i miran promrmljao je.
Uao je sa rukom na ivici eira u znak pozdrava i naao se u ljupkom
kabinetu, veoma elegantno nametenom. U jednom uglu sedeo je lord za
radnim stolom, jednostavno obuen u belo, namrgoen i mrana pogleda.
 On je utei posmatrao Janea upirui pogled u njega kao da eli da proita
misli pridolice, a zatim je rekao suvo:
Dolazite iz Viktorije?
Da, milorde odvratio je Jane mirnim glasom.
Imate li da mi kaete neto?
Da, milorde.
Govorite.
Poslao me je da vam kaem da su trupe opkolile Malezijskog Tigra u
jednom zalivu na jugu.
Lord je skoio na noge blistavih oiju i lica koje je zasjalo.
Nai vojnici su opkolili Tigra! povikao je.
Izgleda da je zauvek svreno sa tim razbojnikom, jer mu nema spasa.
Jeste li sigurni da je tano to to govorite?
Vie nego siguran, milorde.
Ko ste vi?
Roak baroneta Vilijama odvratio je Jane smelo.
Koliko ste dugo u Labuanu?
Petnaest dana.
Vi onda znate da moja neaka...
To je verenica mog roaka Vilijama rekao je Jane smeei se.
Veoma sam srean to sam vas upoznao, gospodine rekao je lord steui
mu ruku. Ali recite mi kako su napali Sandokana?
Danas u zoru, dok je prolazio umom na elu velike bande gusara.
Taj ovek je pravi avo. Sino je bio ovde! Zar je mogue da je za sedam
asova preao toliki put?
Govori se da ima konje.
 Sada shvatam. A gde je moj prijatelj Vilijam?
Na elu vojske.
Jeste li bili s njim?
Da, milorde.
A da li su gusari mnogo daleko?
Jedno desetak milja odavde.
Nije li vam jo neto naloio?
Zamolio me je da vam kaem da odmah napustite vilu i da bez oklevanja
krenete u Viktoriju.
Zato?
Vi znate, milorde, kakav je ovek Tigar od Malezije. On ima osamdeset
ljudi, osamdeset tigrova, i mogao bi da pobedi nae odrede, da u asu proleti
umom i baci se na vilu.
Milorde, rekao je da li biste mi dozvolili da posetim moju buduu
roaku?
Imate li neto da joj poruite od baroneta Vilijama?
Da, milorde.
Loe e vas primiti.
Nije vano, milorde odvratio je Jane smeei se. Rei u joj ono to mi
je rekao Vilijam, a zatim u se vratiti.
Stari kapetan je pritisnuo jedno dugme. Odmah je uao sluga.
Odvedite ovog gospodina kod miledi rekao je lord.
Hvala odvratio je Jane.
Pokuajte da je preobratite, a zatim se vratite da zajedno veeramo.
Jane se poklonio i poao za slugom koji ga je uveo u plavo tapacirani
salon, ukraen biljkama koje su irile divne mirise.
Kada je Marijana ugledala Janea koji se pribliavao, ona se stresla i
nekoliko puta prela akom preko ela, kao da se budi, i otro ga pogledala.
Ko ste vi? upitala je drhtavim glasom. Ko vam je dopustio da uete
ovde?
Lord, miledi odvratio je Jane, prodirui pogledom ovo bie koje mu
se uinilo jo lepim nego to ga je Sandokan opisao.
I ta hoete od mene?
Pi e svega jedno pitanje rekao je Jane gledajui unaokolo da se uveri
da su zaista sami.
Govorite.
Jeste li sigurni da niko ne moe da nas uje?
Ona je nabrala elo i pogledala ga pravo u oi kao da hoe da prodre do
njegovog srca i odgonetne uzrok ovog pitanja.
Sami smo odvratila je zatim.
U redu, miledi. Dolazim iz daleka...
Odakle?
Sa Mompraema!
Marijana je skoila na noge kao da je odbacila neka opruga, a njeno bledilo
je odmah nestalo.
Sa Mompraema! povikala je crvenei. Vi... belac... Englez!
Varate se, ledi Marijana, nisam Englez; ja sam Jane!
Jane, prijatelj, Sandokanov brat! Ah, gospodine, kako ste smeli da uete
u ovu vilu! Recite mi gde je Sandokan? ta radi? Da li se spasao? Je li ranjen?
Govorite mi o njemu ili u umreti?
Tie, miledi, i zidovi imaju ui.
Priajte mi o njemu, hrabri prijatelju.
On je iv, miledi. Izmakli smo bez muke poteri vojnika, ak nismo bili ni
ranjeni. Sandokan se sada nalazi skriven na putu koji vodi u Viktoriju,
spreman da vas otme.
Ah, moj boe, koliko sam zahvalna to si ga titio! povikala je mlada
devojka sa suzama u oima.
Sada me sluajte, miledi.
Govorite moj hrabri prijatelju.
Doao sam ovamo da nagovorim lorda da napusti vilu i skloni se u
Viktoriju.
U Viktoriju! Ali kako ete me oteti kada ste doli ovamo?
Sandokan nee mnogo ekati, miledi rekao je Jane osmehujui se.
Skriven je sa svojim ljudima, napae vau pratnju i otee vas im budete izili
iz vile.
A moj stric?
Potedeemo ga, uveravam vas.
A mene ete oteti?
Da, miledi.
I gde e me Sandokan odvesti?
Na svoje ostrvo.
Marijana je oborila glavu i zautala.
Isuvie ste uinili to ste doli ovamo, i ja u vas se seati do smrti.
Ali to nije dovoljno: potrebno je nagovoriti lorda da se povue u
Viktoriju da bi Sandokan mogao da stupi u akciju.
Ali ako ja to kaem, moj stric, koji je postao krajnje sumnjiav, uplaie
se izdaje i nee napustiti vilu.
U pravu ste, divna miledi. Ali ja verujem da je on ve odluio da napusti
vilu i da se skloni u Viktoriju. Ako u neto sumnja, potrudiu se da ga
razuverim.
Dobro pazite, gospodine Janee, jer on je nepoverljiv i mogao bi neto da
nanjui. Vi ste belac, to je tano ali taj ovek moda zna da Sandokan ima
prijatelja bele koe.
Biu oprezan.
Da li vas lord eka?
Da, miledi, pozvao me na veeru.
Idite onda, da ne posumnja.
A hoete li i vi doi?
Da, videemo se kasnije.
Zbogom, miledi rekao je Jane galantno joj ljubei ruku.
Idite, srce plemenito; nikad vas neu zaboraviti.
Portugalac je izaao kao opijen.
Lord ga je oekivao etajui po sobi, namrtena ela i skrtenih ruku.
Pa, mladiu, kako vas je primila moja neaka? upitao je tvrdim i
ironinim glasom.
Izgleda da ne voli da slua kada se govori o mom roaku Vilijamu
odgovorio je Jane. Malo je nedostajalo da me izbaci.
Lord je oborio glavu, a bore su mu postale dublje.
Vi mi, dakle, savetujete da poem?
Da, milorde odvratio je Jane. Iskoristite dobru priliku: napustite vilu
i sklonite se u Viktoriju.
A ako je Sandokan sakrio svoje ljude u okolini parka? Rekli su mi da je
sa njim bio beli ovek koji se zove Jane i koji je toliko smeo da ne zaostaje za
Malezijskim Tigrom.
Hvala na komplimentu, pomislio je Jane, napreui se da zadri osmeh.
Zatim je rekao, gledajui lorda:
Vaa pratnja moe da odbije napad.
U pravu ste, mladiu. Kada ete poi?
 Odmah. Za nekoliko asova moe se mnogo obii.
Sunce je na zalasku.
Utoliko bolje, milorde.
Zar vas nije strah?
Kada sam naoruan nikoga se ne plaim.
Dobra krv Rozentalovih promrmljao je lord. Idite, mladiu, ekam
vas na veeru.
Ah! milorde! Jedan vojnik...
Zar niste dentlmen? I najzad, uskoro emo biti roaci.
Hvala, milorde rekao je Jane. Vratiu se kroz nekoliko asova.
Pozdravio je vojniki, stavio sablju pod miku, mirno sisao stepenicama i
krenuo parkom.
Proao je kroz kapiju i krenuo prema putu koji je vodio u Viktoriju. Sve
dok se nalazio na domaaju straarevog pogleda iao je lagano, ali im se naao
meu drveem, ubrzao je korak. Samo to je preao hiljadu koraka, ugledao je
jednog oveka kako iskae iz bunja i prepreuje mu put. ovek ga je uzeo na
nian i pretei povikao:
Predaj se ili e umreti!
Zar me vie ne poznaje? rekao je Jane skidajui eir. Ne vidi vie
dobro, dragi moj Paranoa.
Gospodine Jane! povikao je Malezijac.
Glavom i bradom, dragi moj. ta radi tako blizu lordove vile?
Ispitivao sam ogradu.
Gde je Sandokan?
Jednu milju odavde. Imamo li dobrih vesti, gospodine Jane?
Ne bi moglo da bude boljih.
ta treba da inim, gospodine?
 Da otri do Sandokana i da mu kae da ga ekam ovde. A onda e
narediti Jujoku da opremi brod.
Nije prolo ni dvadeset minuta kada je ugledao Sandokana koji se
pribliavao brzim korakom. Pratili su ga Paranoa i etiri do zuba naoruanih
gusara.
Jane, prijatelju moj povikao je Sandokan hitajui mu u susret.
Koliko sam se plaio za tebe! Jesi li je video? Priaj mi o njoj, brate! Gorim
od radoznalosti.
Portugalcu nije trebalo dva puta rei i on je ispriao sve to se zbilo u
lordovoj vili.
Stari je izgleda reen da poe, zakljuio je Jane pa zato moe da
bude siguran da se nee vratiti sam u Mompraem. Budi razborit, pobratime,
ima mnogo vojnika u parku i moraemo dobro da se borimo. Osim toga,
nemam mnogo poverenja u tog starca. Bio bi sposoban da ubije svoju neaku
samo da ne padne u tvoje ruke.
Hoe li je videti veeras?
Svakako.
Kada e lord da krene?
To jo ne znam, ali verujem da e veeras da donese odluku.
Da poe ove noi?
Pretpostavljam.
Kako bih to mogao pouzdano da znam?
Postoji samo jedan nain.
Koji?
Da poalje jednog od naih ljudi u kineski paviljon ili u ostavu za cvee,
da tamo eka moje nareenje.
Poslau Paranou. Okretan je i mudar, stii e neopaeno do ostave. im
sunce zae preskoie zid i otii e u skrovite da eka tvoja nareenja.
 Pokuau da privolim lorda da ubrza polazak. Ti za to vreme opremi
prahos i sakupi celu posadu. Treba u jednom udaru da razbijemo pratnju i da
spreimo lorda da naini oajniki potez.
Ima li mnogo vojnika u vili.
Jedno desetak, a ostalo su domoroci.
Onda nam je pobeda osigurana.
Jane je ustao.
Vraa se? upitao ga je Sandokan.
Jednog kapetana, koji na veeru poziva narednika, ne treba pustiti da eka
odvratio je Portugalac smejui se.
Kako ti zavidim, Janee!
Sigurno ne zbog veere, zar ne, Sandokane? Sutra e videti devojku.
Nadam se... odvratio je Tigar sa uzdahom. Zbogom, prijatelju, idi i
nagovori ga.
Kroz dva ili tri asa neka doe Paranoa.
ekae te do ponoi.
Stegli su jedan drugom ruke i rastali se.
Dok su se Sandokan i njegovi ljudi gubili u umi, Jane je zapalio cigaretu i
uputio se prema parku, idui mirno kao da se vraa iz etnje a ne iz izvianja.
Proao je pored straara i poao da proeta parkom jer je jo bilo rano da krene
lordu. Na zavijutku jedne staze sreo je ledi Marijanu koja ga je izgleda traila.
Ah, miledi, kakva srea! povikao je Portugalac klanjajui se.
Traila sam vas odvratila je mlada devojka pruajui mu ruku.
Imate li neto vano da mi kaete?
Da, kroz pet asova polazimo za Viktoriju.
To vam je rekao lord?
Da.
 Plaete? rekao je Jane? Ah, ne plaite, ledi Marijana!
Strah me je, Jane.
Sandokana?
Ne, ve budunosti.
Budunost e biti vedra, jer e Sandokan da uini sve to elite. Spreman
je da zapali svoje prahose, da rasturi bande, da zaboravi na osvete, da zauvek
kae zbogom svome ostrvu. Bie dovoljna samo jedna vaa re da se na sve to
odlui.
Znai da me beskrajno voli?
Ludo, miledi.
Ali ko je taj ovek? Otkud toliko krvi i toliko osvete? Odakle je doao?
Sluajte me, miledi rekao je Jane nudei joj ruku i vodei je ka jednoj
stazi u senci. Mnogi veruju da je Sandokan obian gusar koji se pojavio iz
divljina Bornea, eljan krvi i plena. Ali oni se varaju: on je iz kraljevskog
plemena i nije gusar, ve osvetnik.
Imao je dvadeset godina kada se popeo na presto Muludera, kraljevstva
koje se nalazi u blizini severnih obala Bornea. Snaan kao lav, gord kao antiki
heroj, smeo kao tigar, hrabar do ludosti, za kratko vreme je proirio svoje
granice sve do kraljevine Varauni i do reke Koti. Ovi poduhvati bili su kobni
za njega. Englezi i Holanani, ljubomorni zbog nove sile koja je teila da
pokori itavo ostrvo, ujedinili su se sa sultanom od Bornea da bi slomili
smelog ratnika.
Prvo zlato, a kasnije oruje, unitili su novo kraljevstvo. Izdajnici su
podigli razne narode, a plaene ubice su ubile Sandokanovu majku, brau i
sestre; mone bande su napale kraljevinu na mnogim mestima, potkupljujui
voe i vojsku, pljakajui, koljui i inei neuvene svireposti.
Uzalud se Sandokan borio sa oajnikom estinom; izdaja je stigla i u sam
njegov dvor i roditelji su mu pali od ruku belih plaenih ubica, dok je on sam
u noi pokolja i vatre jedva uspeo da se spase sa malom etom svojih
podanika.
 Nekoliko godina lutao je severnim obalama Bornea, proganjan kao divlja
ivotinja, gladan, u neopisivoj bedi, nadajui se da e ponovo da osvoji
izgubljeni presto i osveti pobijenu porodicu, sve dok se jedne noi, bez nade,
nije ukrcao na jedan prahos i zakleo da e voditi surovi rat protiv itave bele
rase i sultana od Varauni. Iskrcao se na Mompraem, sakupio ljude i poeo da
gusari.
Bio je silan, hrabar, vet i edan osvete. Pustoio je sultanove obale,
napadao holandske i engleske brodove, bez odmora i primirja. Postao je strah
mora, postao je strani Tigar od Malezije. Ostalo znate.
On je dakle osvetnik svoje porodice! povikala je Marijana koja je
prestala da plae.
Da, miledi, osvetnik koji esto oplakuje svoju majku, brau i sestre koji
su pali, osvetnik koji nikada nije inio besramna dela, koji je uvek potovao
slabe, tedeo ene i decu, koji svoje neprijatelje ne pljaka zato to udi za
bogatstvom ve zato da jednoga dana skupi vojsku i povrati izgubljeno
kraljevstvo.
Ah, kako mi gode ove rei, Jane rekla je devojka.
Jeste li odluili da pratite Tigra od Malezije?
Da. Njegova sam. Volim ga toliko da bi ivot bez njega za mene bio
muenje.
Vratimo se u palatu, miledi. Bog e nas uvati.
Jane je odveo devojku do palate, pa su se zajedno popeli u trpezariju.
Lord je ve bio tu. etao je gore-dole sa ukoenou pravog Engleza,
roenog na obalama Temze. Bio je smraen kao i pre, oborene glave. Videi
Janea, zaustavio se i rekao:
Stigli ste? Mislio sam da e vam se dogoditi neka nesrea gledajui vas
kako izlazite iz parka.
Hteo sam da se uverim sopstvenim oima da nema nikakve opasnosti,
milorde odvratio je mirno Jane.
Zar niste videli nijednog od tih pasa sa Mompraema?
 Nikoga, milorde; moemo potpuno bezbedno da krenemo u Viktoriju.
Lord je etao po sobi jo nekoliko minuta, a zatim je dao znak Janeu da
sednu za sto.
Veera je obavljena u tiini. Lord je jedva dotakao hranu; Portugalac je,
meutim, odao priznanje mnogim jelima, kao ovek koji ne zna da li e i gde
e ponovo veerati.
Samo to su zavrili sa jelom, u sobu je uao jedan kaplar.
Zvali ste me, Vaa Visosti? upitao je.
Rei e vojnicima da budu spremni za polazak. U pono naputamo vilu.
Na konj ima?
Da, reci svima da provere da li su im napunjene puke.
Vaa Visost e biti posluana.
Hoemo li svi da poemo, milorde? upitao je Jane.
Ovde u da ostavim samo etvoricu ljudi.
Da li je pratnja brojna?
Sastoji se od dvanaest poverljivih vojnika i deset domorodaca.
Sa takvim snagama nemamo se ega bojati.
Vi ne poznajete gusare sa Mompraema, mladiu. Ako ih sretnemo, ne
znam da li bismo mogli da pobedimo.
Doputate li mi, milorde, da siem u park?
ta elite da uradite?
Da nadgledam pripreme vojnika.
Idite, mladiu.
Portugalac je izaao i brzo siao stepenicama, mrmljajui:
Nadam se da u stii na vreme da obavestim Paranou. Sandokan e
pripremiti lepu zasedu.
 Proao je pored vojnika ne zaustavljajui se i krenuo stazom koja je trebalo
da vodi ka ostavi.
Pet minuta kasnije naao se usred ume banana, ba na onom mestu gde su
zarobili engleskog vojnika. Pogledao je oko sebe da se uveri da ga neko ne
prati, a zatim je priao ostavi i otvorio vrata.
Odmah je ugledao jednu senku, koja je upravljala pitolj u njegove grudi.
To sam ja, Paranoa rekao je.
Ah, vi gospodar Jane.
Idi odmah i obavesti Sandokana da emo za nekoliko asova da
napustimo vilu.
Gde emo da vas ekamo?
Na putu koji vodi u Viktoriju.
Ima li vas mnogo?
Jedno dvadesetak.
Odmah polazim. Dovienja, gospodine Jane.
Malezijac je poleteo stazom i ubrzo iezao meu gustim senkama stabala.
Kada se Jane vratio u palatu lord je ve izlazio. Opasao je sablju, a o
ramenu mu je visio karabin. Pratnja je bila spremna. Sastojala se od dvadeset
dva oveka, dvanaest belaca i deset domorodaca, do zuba naoruanih. Grupa
konja toptala je pred kapijom parka.
Gde je moja neaka? upitao je lord.
Evo je odgovorio je narednik koji je komandovao etom.
I zaista, ledi Marijana je u tom asu silazila niz stepenice. Bila je obuena za
jahanje, sa jaknom od plavog somota i istom takvom dugom suknjom; boja
kostima je jo vie isticala bledilo i lepotu njenog lica. Na glavi je nosila ljupku
beretu ukraenu perom.
Portugalac, koji je paljivo posmatrao, video je kako joj u oima
podrhtavaju dve suze, dok joj se na licu ogledalo veliko uzbuenje.
 Ma lordovu zapovest odred je krenuo i izaao iz parka, i to putem koji je
vodio prema zasedi.
Preli su oko dva kilometra najgue ume kada se sa desne strane puta
najednom zauo lak zviduk.
Jane, koji je svakog asa oekivao napad, izvukao je sablju i postavio se
izmeu lorda i ledi Marijane.
ta to radite? upitao je lord koji se naglo okrenuo.
Zar niste uli? upitao je Jane.
Zviduk?
Da.
Pa onda?
To znai, milorde, da su vas moji ljudi opkolili rekao je Jane hladno.
Ah! Izdajnice! zaurlao je lord izvlaei sablju i bacajui se prema
Portugalcu.
Isuvie kasno, gospodine! povikao je ovaj zaklanjajui Marijanu.
U tom asu dva plotuna su odjeknula sa obe strane puta, obarajui na
zemlju etvoricu ljudi i sedam konja, a zatim su trideset tigrova izleteli iz ume
i uz snane urlike bacili se na odred.
Sandokan, koji je bio na elu, jurnuo je na ljude iz pratnje i snanim
udarcem sablje oborio prvog koji se pred njim naao.
Lord je riknuo u pravom smislu rei i sa pitoljem u levoj a sabljom u
desnoj ruci poleteo prema Marijani, koja se bila grevito uhvatila za grivu svog
konja. Meutim, Jane je skoio na zemlju, zgrabio devojku, podigao je iz
sedla i nosei je u svojim snanim rukama pokuao da se probije kroz vojnike i
domoroce koji su se besno branili, zaklonjeni iza svojih konja.
Mesta! Mesta! vikao je pokuavajui da svojim glasom nadvlada
pucnjavu i besni zveket oruja.
Ali o njemu niko nije vodio rauna, osim lorda koji se pripremao da ga
napadne. Na nesreu, ili moda na svoju sreu, devojka se onesvestila u
Janeovim rukama. On je stavio iza jednog mrtvog konja u asu kada je lord,
bled od besa, opalio na njega. Jane je jednim skokom izbegao zrno, a zatim je,
vitlajui sabljom, povikao:
Priekaj malo, stari morski vue, okusie vrh moje sablje!
Izdajnice, ubiu te! odvratio je lord.
Bacili su se jedan na drugog, jedan odluan da se rtvuje za devojin spas, a
drugi spreman na sve samo da je ne ugrabi Malezijski Tigar. Dok su njih
dvojica besno izmenjivali strane udarce, Englezi i gusari su se tukli sa istom
estinom, pokuavajui da potisnu jedni druge. Prvi su se, svedeni na aku
ljudi ali uaneni iza konja koji su popadali, branili svom snagom
potpomognuti od domorodaca koji su na slepo udarali, meajui svoje divlje
povike sa stranim urlicima tigrova. Borili su se na sve mogue naine sluei
se pukama kao batinama, odstupali su i napredovali, i uporno se odupirali.
Sa sabljom u rukama, Sandokan je uzalud pokuavao da probije taj ljudski
zid i pritekne u pomo Portugalcu koji je s mukom odbijao strane napade
morskog vuka.
Otpor Engleza nije mogao dugo da traje. Tigar je jo jednom poveo u
napad svoje ljude i uspeo najzad da potisne branioce koji su popadali jedni
preko drugih.
Dri se, Jane! zagrmeo je Sandokan vitlajui sabljom prema
neprijatelju koji je pokuavao da mu presee put. Dri se, stiem!
Ba u tom trenutku Portugaleva sablja se slomila nadvoje i on se pred
lordom naao razoruan.
U pomo, Sandokane! povikao je.
Lord se bacio na njega urlajui pobedonosno, ali se Jane nije zbunio. Brzo
je odskoio u stranu, izbegavajui udar sablje, a zatim je nasrnuo na lorda i
oborio ga na zemlju. Na tlu su obojica nastavili da se bore, valjajui se meu
mrtvima i ranjenima.
Done! povikao je lord videi jednog vojnika kako pada na nekoliko
koraka od njih, lica unakaenog udarom sekire. Ubij ledi Marijanu!
Nareujem ti!
 Vojnik je nainio oajniki napor i podigao se na kolena sa noem u
rukama, spreman da poslua. Ali, nije imao vremena.
Pritenjeni brojnim neprijateljem Englezi su padali kao muve pod
gusarskim udarcima. Tigar je bio tu, na dva koraka.
Stranim udarcima prikovao je za zemlju ljude koji su jo bili na nogama, a
zatim se okrenuo prema vojniku, koji je ve podigao oruje, i ubio ga udarcem
sablje.
Moja! Moja! Moja! povikao je gusar uzimajui devojku i steui je na
grudi. Zatim je skoio i otrao u umu dok su se njegovi ljudi obraunavali s
poslednjim Englezi ma.
Lord, koga je Jane priterao uz jedno stablo, ostao je sam meu leevima
koji su prekrivali drum.
 TIGROVA ENA
Sve je bilo tiho, tajanstveno i mirno. Samo su se s vremena na vreme uli
talasi koji su se uz jednolian um razbijali o puste obale, i tihi jauk vetra koji
je liio na tunu jadikovku i jecaj koji su se dizali sa gusarskog broda.
Brzi jedrenjak je napustio ue reice i jurio prema zapadu, ostavljajui za
sobom Labuan koji se gubio u tami.
Samo tri osobe su bdele na mostu: Jane, mualjiv, tuan, i smraen, sedeo
je na krmi i upravljao. Sandokan i devojka zlatne kose koji su sedeli u senci
velikih jedara, milovani nonim povetarcem.
Gusar je stezao na grudi lepu begunicu i brisao suze koje su blistale na
njenim obrazima.
uj, ljubavi moja govorio joj je. Ne plai, uiniu te srenom,
beskrajno srenom, i biu tvoj. Otii emo daleko od ovih ostrva, pokopaemo
moju stranu prolost i nikad vie neemo nita uti o mojim gusarima ni o
mom divljem Mompraemu. Zaboraviu svoju slavu, mo, moje krvave
osvete, moje strano ime, sve u da zaboravim zbog tebe. Hou da postanem
drugi ovek.
Devojka se opustila u gusarevim rukama, ponavljajui kroz jecaje:
Volim te, Sandokane, volim te kao to nijedna ena na svetu nije volela!
Sandokan je stezao na grudi i ljubio njenu pozlaenu kosu i kao sneg belo
elo.
Sada kad si moja, teko onom ko te takne! nastavio je gusar. Danas
smo na moru, a sutra emo biti na sigurnom, u mom neosvojivom gnezdu koje
se niko nee usuditi da napadne. A kada proe svaka opasnost, otii emo kud
ti eli, mila moja devojko.
U istom trenutku neko je rekao:
Brate, neprijatelj nas goni.
Gusar se okrenuo steui svoju verenicu na gudi i video Janea; on mu je
pokazao jednu svetlu taku koja se kretala po moru.
Neprijatelj? upitao je Sandokan izmenjena lika.
Paljivo je posmatrao svetlost koju mu je Jane pokazao, a zatim je potegao
sablju.
U tom trenutku Marijana se povratila i videi gusara sa orujem u rukama,
lako kriknula od straha.
Zato si izvukao oruje, Sandokane? upitala je bledei.
Gusar je pogledao neno, oklevao malo, a zatim joj pokazao svetlost.
Je li to zvezda? upitala je Marijana.
Ne, ljubavi moja, to je brod koji nas prati, to je oko koje pomno ispituje
more i nas trai.
Moj boe! Prate nas?
Verovatno, ali naii e na topovsku ulad i mitraljeze.
Ako te ubiju?
Mene da ubiju! povikao je dok mu je u oima blesnuo plamen ponosa.
Jo verujem da sam neranjiv.
Zastao je naas posmatrajui parobrod koji je ubrzavao hod, a zatim je
poveo Marijanu u kabinu. Bila je to ljupko nametena sobica, pravo gnezdo.
Zidovi su bili prekriveni orijentalnim tkaninama, a pod zastrt mekim
hinduskim ilimima. Nametaj je bio bogat, od mahagonija i abonosa sa
sedefnom intarzijom, dok je sa tavanice visila pozlaena lampa.
Ovde meci ne mogu da te stignu, Marijana rekao je Sandokan.
Zaustavie ih gvozdene ploe koje pokrivaju krmu moga broda.
A ti, Sandokane!
Ja idem na palubu da zapovedam. Moje prisustvo je nuno ukoliko nas
krstarica napadne.
Ali ako te pogodi neko zrno?
Ne strahuj, Marijana. U prvom naletu poslau meu tokove
neprijateljskog broda toliko granata da u ga zaustaviti zauvek.
Gusar je posmatrao nekoliko trenutaka divei se, a zatim joj pomilovao lice
i spustio lak poljubac u kosu.
A sada, rekao je gordo se uspravljajui na nas je red, prokleti brode,
koji dolazi da mi pomuti sreu!
Boe moj, titi ga proaputala je devojka padajui na kolena.
Posada prahosa, koju je probudio Janeov povik na uzbunu, brzo se
popela na palubu, spremna za borbu.
Kada su opazili brod na tako maloj udaljenosti, gusari su se bacili na svoje
topove. Tobdije su ve upalile fitilje i spremale se da ih prinesu topovima,
kada se pojavio Sandokan. Kada su ga ugledali na palubi, tigrovi su zaurlali:
iveo Tigar!
Napravite mi mesta povikao je Sandokan uklanjajui tobdije. Sam
u da kaznim tog drznika. Taj prokletnik nee otii u. Labuan da pria kako je
rascepao granatama zastavu Mompraema!
Okrenuo se Paranu koji je stajao u blizini i rekao mu:
Poalji desetoricu ljudi da donesu iz skladita onaj merzer kojeg sam
utovario.
Trenutak kasnije deset gusara je s mukom izvlailo na palubu veliki merzer,
uvrujui ga uadima pored glavnog jarbola. Jedan tobdija ga je napunio
bombom od osam palaca, tekom dvadeset jedan kilogram, koja prilikom
eksplodiranja rasipa dvadeset osam gvozdenih rapnela.
A sada, saekajmo zoru rekao je Sandokan. Hou, brode prokleti,
da ti pokaem moju zastavu i moju enu.
Zatim se popeo na gornju palubu i seo ruku prekrtenih na grudima,
pogleda upravljenog u krstaricu.
ta to smera? upitao ga je Jane. Parobrod e za koji as da se
priblii i da otvori vatru na nas.
Utoliko gore po njega.
 Dobro, ekaemo, jer li tako hoe.
Portugalac se nije prevario. Deset minuta kasnije, iako je prahos brzo
plovio, krstarica je bila udaljena samo dve hiljade metara. Najednom je izbio
blesak na krmi broda i snana detonacija je potresla vazduh, ali se nije uo
otri zviduk zrna.
Ah! povikao je Sandokan. Poziva me na predaju i trai moju
zastavu? Janee, razvij gusarsku zastavu. Mesec sija, tako da e je videti
dogledima.
Portugalac je posluao.
Parobrod kao da je samo to ekao. Odmah je udvostruio brzinu i pribliio
se na hiljadu metara otvarajui vatru, ali ovoga puta ne lanu, jer je zrno
zvidei prolo iznad prahosa.
Na osam stotina metara bio je izbaen jo jedan metak koji je, loe ciljan,
zavrio u moru, skliznuvi preko oklopljene krme malog broda.
Tree zrno je izbuilo dva jedra, sa bonog i sa glavnog jarbola, dok je
etvrto palo na jedan od topova na krmi. Komad ovog projektila doleteo je ak
do ograde na kojoj je sedeo Sandokan.
Tada je ustao i ponosnim pokretom upravio desnicu prema neprijateljskom
brodu, povikavi pretei:
Pucaj, pucaj, prokleti brode! Ne plaim te se! Tek kad bude mogao da
me vidi, polomiu ti tokove i zaustaviu te u letu.
Odjeknula su jo dva pucnja sa parobroda, praena otrim detonacijama.
Jedno zrno je polomilo ogradu na samo dva koraka od Sandokana, dok je
drugo odnelo glavu jednom oveku koji je poslovao na pramcu.
Urlik besa odjeknuo je meu posadom.
Posle nekoliko uspenih kanonada krstarica je prekinula vatru. Njen
kapetan je svakako eleo da se jo vie priblii da ne bi uzalud troio municiju.
Tako su jo jedno etvrt asa oba broda nastavila sa plovidbom, a zatim je
krstarica, kada se nala na pet stotina metara udaljenosti, ponovo otvorila
estoku vatru.
 Sledeih deset minuta parobrod je bombardovao mali jedrenjak, koji nita
nije inio da bi izbegao kiu gvoa. Zatim su se detonacije proredile, sve dok
nisu sasvim prestale.
Posmatrajui paljivo neprijateljski brod, Sandokan je video kako je
zaleprala velika bela zastava.
Ah! povikao je strani ovek. Poziva me da se predam! Jane!
ta hoe, brate?
Razvij moju zastavu!
Je si li lud? Te bitange e da nastave sa paljbom. Ostavi ih na miru.
Hou da se zna da ovim prahosom komanduje Tigar od Malezije.
Pozdravie te kiom granata.
Vetar postaje sve hladniji, Janez. Kroz deset minuta biemo izvan
njihovog domaaja.
Neka bude kako ti eli.
Na njegov znak jedan gusar je obesio zastavu na krmi i podigao je od
samog vrha jarbola.
Udar vetra razvio je zastavu koja je pri jasnoj meseevoj svetlosti pokazala
svoju krvavu boju.
Sada pucaj! Pucaj! povikao je Sandokan pruajui pesnicu prema
neprijateljskom brodu. Neka grme tvoji topovi! Naoruaj svoje ljude, napuni
ugljem svoje kotlove, ja te ekam! Hou da ti pokaem kako se vodi borba!
Sa krstarice je besno pucalo, ali su njena zrna sada padala po vodenoj
brazdi koju je prahos ostavljao za sobom.
Sandokan se nije pokretao. Sedeo je pored svoje crvene zastave i paljivo
ispitivao nebo. Izgledalo je kao da ga vie ne brine ratni brod koji ga je uporno
proganjao. Portugalac, koji nije shvatao ta Sandokan smera, pribliio mu se
govorei:
ta e da ini, pobratime? Kroz jedan as biemo daleko od ovog
broda, ukoliko vetar ne prestane.
 Moda sumnjaju, ali meni to nije dovoljno. Hou da im pokaem enu
Malezijskog Tigra.
Marijanu?
Da, Jane.
Kakva ludost!
Tako e se znati u Labuanu da se Malezijski Tigar usudio da napadne
obale ostrva i da se sukobi sa vojnicima koji su uvali lorda Gvilonka.
Naredi da se smanje jedra glavnog jarbola, kao i ona na bonom naredi
Sandokan. Kada se priblii na pet stotina metara, otvoriu vatru iz merzera.
Jane je odmah izdao nareenje. Deset gusara se uzveralo i oborilo dva
jedra, izvodei ovaj manevar velikom brzinom.
Smanjenih jedara, prahos je usporio svoj hod. Kada su to opazili na
krstarici, ponovo su otvorili vatru, iako su bili prilino daleko da bi postigli
vidniji uspeh.
Trebalo je jo dobrih pola asa da se doe na udaljenost koju je Sandokan
eleo.
Granate su ve poinjale da padaju na most prahosa, kada se Tigar
postavio iza merzera. Jedan sunev zrak izbio je iz mora i obasjao jedra
prahosa.
Sada je na mene red! povikao je Sandokan sa udnim osmehom.
Jane, postavi brod popreko prema vetru!
Kada se brod postavio u eljeni poloaj, Sandokan je za traio fitilj, koji je
Paranoa ve upalio, i povio se nad topom odmeravajui udaljenost.
Videi da se jedrenjak zaustavio, ratni brod je to iskoristio da mu se
priblii. Hitao je stalno poveavajui brzinu. Otpoela je uraganska vatra. Zrna
su odskakala od palube, buila jedra, sekla uad, klizala niz stubove, itei i
pravei lom. Zlo bi bilo da je potrajalo samo dva minuta.
Sandokan je, nepokretan, nastavljao da niani.
Pali! povikao je najednom skaui unazad.
 Zatim se povio nad topom koji se puio, stisnutih usana i pogleda uprtog
ispred sebe, kao da hoe da prati nevidljivi put zrna.
Nekoliko trenutaka kasnije odjeknula je detonacija. Bomba je eksplodirala
meu kracima bubnja sa nevienom snagom, tako da su se na sve strane
razleteli gvourija i paoci toka.
Teko pogoen, parobrod se nagnuo na ranjeni bok, a zatim je poeo da se
vrti u krug gonjen drugim tokom koji je jo radio i zahvatao vodu.
iveo Tigar! urlali su gusari bacajui se na topove.
Marijana! Marijana! povikao je Sandokan dok se parobrod, izvrnut na
bok, punio vodom.
Devojka se na ovaj poziv pojavila na mostu. Sandokan je uzeo na ruke i
podigao je iznad ograde pokazujui je posadi parobroda, a zatim povikao:
Evo moje ene!
Brod je zatim, dok su gusari otvarali na parobrod uragansku mitraljesku
vatru, nainio zaokret i brzo se udaljio prema zapadu.
 MOMPRAEM
Pogoeni parobrod je morao da napusti borbu i pobegne zbog velikih
oteenja prouzrokovanih granatiranjem koje je tako veto ispalio Sandokan.
Prahos je nastavio put ka Mompraemu, brzinom koju su dobro upoznali
najbri brodovi svih mornarica sveta.
Marijana, shrvana emocijama, povukla se u svoju elegantnu kabinu, pa ak
i veini posade je popustila budnost, jer brodu vie nije pretila opasnost.
Janez i Sandokan, meutim, nisu napustili most. Sedeli su i razgovarali
meusobno, povremeno gledajui na istok, gde se jo uvek primeivao nejasan
oblak dima, koji se polako gubio.
Ovaj parobrod e morati mnogo da se popravlja da bi doao do Viktorije
ree Jane. Bomba ga je toliko otetila da bi svaki dalji progon bio
onemoguen. Veruje li da nam ga je poslao lord Gvilonk?
Ne, Jane odgovorio je Sandokan Lordu je trebalo vreme da stigne u
Viktoriju i upozori guvernera o tome ta se dogodilo. Ovaj brod je ranije
krenuo i lovio nas je nekoliko dana.
Misli li da e nas sad ostaviti na miru?
Sumnjam, Jane, poznajem ovog oveka i znam koliko je uporan i
osvetoljubiv. Moemo uskoro da ga oekujemo, i nee proi mnogo vremena,
do sledeeg napada.
Misli da e se usuditi da nas napadne na naem ostrvu?
Siguran sam u to. Lord Dems je uticajan, i kao to je poznato, veoma
bogat. Tako da e mu biti lako opremiti jo brodova, popuniti posadu i dobiti
svaku pomo od guvernera koju bude zatraio. Uskoro e se neprijateljska
flota pojaviti ispred Mompraema, videe.
I ta emo mi da radimo?
Pruiemo im poslednju bitku, koju e upamtiti.
Poslednju? Zato tako govori Sandokane?
 Zato to e Mompraem izgubiti, prijatelju moj. Ree Tigar iz Malezije
uz duboki uzdah. Srea me je sluila godinama ali moja karijera se blii
kraju, Jane. Ovo more, vie nee videti Tigra kako brodom juri na talasima.
Ba! Sandokane!
Takva je sudbina Jane. Gusar u meni e morati da se povue zbog
ljubavi prema devojci zlatne kose. Tuno je, neizmerno je tuno, moj dragi
Janee, ali moram da kaem zbogom zauvek ovim mestima i ovom ivotu.
Nema vie bitki, nema vie grmljavine artiljerije, nema stranih morskih
prolaza! Ah!... Oseam da mi srce krvari, Jane, kad pomislim da e Tigar
umreti zauvek i da e sve ovo biti predato nekom drugom.
ta e biti sa naim ljudima?
Trebalo bi da slede moj primer, ako ele, i takoe da kau zbogom
Mompraemu izjavio je Sandokan sa tugom u glasom.
Nae ostrvo, posle tolikog sjaja i slave, e ostati pusto, kakvo je bilo pre
nas?
Tako mora biti.
Jadan Mompraem! Uzviknu Jane, sa dubokom boli. Zavoleo sam je
kao da je bila moja kua, moja rodna zemlja!
Misli da je ja ne volim? Misli li da se meni ne cepa srce pri pomisli da je
moda neu videti vie nikada, da se moda nikad neu vratiti na ovo more
koje sam zvao svojim? Da imam suza, video bi kolika je bol u meni. Na kraju
krajeva, tako je sudbina odredila. Povui emo se Jane, i nikada vie neemo
misliti o prolosti.
Ne mogu otii, Sandokane. Ne elim videti kako u jednom mahu nestaje
naa mo i slava za koju se prolilo toliko krvi i koja nas je kotala mnogih
ivota!
Fatalna Providnost tako eli ree Sandokan bezizraajnim glasom.
Ili fatalna ljubav devojke sa zlatnom kosom? ponovio je Jane. Bez te
ene, urlik Malezijskog Tigra bi se jo uo do Labuana i jo bi ledio krv u
ilama Engleza.
 To je istina, drue moj ree Sandokan Ta devojka je bila Ona, koja je
zadala smrtonosni udarac Mompraemu. Da ga nikada nije videla, ko zna
koliko godina bi jo uvek nae zastave vijorile na vetru i trijumfovale ovim
morem. Ali sada je previe kasno da se slome ovi lanci. Da je u pitanju druga
ena, pobegao bih od nje ili bih je vratio u Labuan..., ali oseam da u se
raspasti zauvek, ako ne bih mogao da je vidim. Strast koja mi pee grudi je
prevelika da bi bila uguena. Ah! Da je samo mogla!... Da samo nije oseala
toliki uas zbog naeg naina ivota Uinio bih je kraljicom, ovde ili ma gde
na obalama Bornea Na kraju, ispunjuje se naa sudbina. Idemo da na
Mompraemu damo poslednju bitku. Posle emo se otisnuti na more i otii
Gde, Sandokane?
Ii emo gde god ona bude htela, daleko od ovih mora i ove zemlje, gde
se jo nije proneo glas o nama. Ii u tako daleko da se ne mogu vratiti. Kada
bih ostao u blizini, ne znam da li bih mogao da odolim iskuenju da se vratim
u Mompraem.
U redu, prijatelju, tako e onda i biti: Idemo u poslednju bitku, i onda
odlazimo rekao je Jane predajui se. Ali bitka e biti teka, Sandokane.
Lord Gvilonk e nas napasti iz ludog oaja. Ui e u jazbinu Tigra. Do
sada niko nije bio toliko hrabar ni da prie uz obalu mog ostrva. ekaj da
doemo i videe da u mu pripremiti pakleni doek. Ojaau tvravu da odoli
i najgorem granatiranju. Tigar jo nije ukroen i njegov urlik jo uvek izaziva
strah, kod neprijatelja.
A ako budemo brojano nadjaani? Ve zna, Sandokane, da su
Holanani saveznici Englezima u represiji nad piratima. Mogle bi dve flote da
se zdrue i zadaju konaan smrtonosni udarac Mompraemu.
Ne bih mogao da podnesem gubitak devojke. Pre bih izabrao svoju i
njenu smrt.
Nadajmo se da se to nee desiti, Sandokane.
Malezijski tigar je savio glavu do grudi i uzdahnuo; posle nekog vremena
utanja je rekao:
Nakon svega, imam uasan predoseaj
 Koji? Upitao je Jane, zabrinuto.
Sandokan nije odgovorio. Napustio je Portugalca i nagnuo se preko palube
napred, izlaui svoje lice toplom povetarcu. Bio je uznemiren: njegovo elo je
bilo izbrazdano borama i s vremena na vreme bi mu pobegao uzdah sa usana.
Fatalno!... I sve to zbog promrmljao je Zbog nje sve treba da
izgubim, sve, ak i ovo more koje sam nazivao svojim, i koje se nalazi u mojim
venama! Ah! Ti se ali nastavio je gledajui u more, koje je vrelo ispred
otrog luka brzog broda. Ova boanska devojka e mi nadoknaditi tolike
gubitke.
Stavio je ruke na elo kao da eli da uhvati i zadri misli koje su pohrlile u
uareni mozak. Ostao je dugo tako a zatim se uspravio i krenuo sporim
korakom u kabinu.
Zaustavio se, da oslune glas Mariane.
Ne! Ne! govorila je mlada ena isprekidanim glasom Pustite me, ja ne
pripadam vama... Ja sam Malezijski Tigar... Zato elite da me odvojite od
njega?... Napolje!... taj Vilijam, mrzim ga, napolje, napolje!
Sanjaj promrmljao je Sandokan Spavaj i budi sigurna, devojko; Ovde
nema nikakve opasnosti. Ja te uvam i do tebe treba da prou preko mene
mrtvog.
Otvorio je vrata kabine i pogledao. Marijana je spavala, diui hrapavo, i
mahala rukama kao da pokuava da udalji neku viziju. Pirat je zurio u nju
jedan trenutak sa neopisivom strasti a zatim se povukao tiho i otiao u svoju
kabinu.
Sledeeg jutra, brod koji je plovio ceo dan i celu no velikom brzinom,
naao se na samo 60 milja od Mompraema.
Svi su se oseali sigurnije? Kada je Portugalac, koji je pomno gledao otkrio
stub dima, koji je dolazio sa istoka.
OH! uzviknuo je. Druga krstarica na vidiku? Koliko ja znam ovde
nema vulkana.
Popeo se na vrh broda i teleskopom promatrao sa dubokom panjom u
pravcu dima. Kad se spustio, lice mu je bilo smraeno.
ta se deava, Jane? upitao je Sandokan?
Upravo sam otkrio topovnjau, brate moj.
To nije veliki problem.
Znam, ali taj brod dolazi sa zapada i moda Mompraema.
Oh!..
Bojim se da je tokom naeg odsustva, neprijatelj mogao granatirati nae
sklonite.
Mompraem bombardovan? Upitao je gospodski glas iza njih.
Sandokan se okrenuo i naao se pred Marijanom.
Ah, to si ti, ljubavi moja! uzviknuo je Mislio sam da jo uvek spava.
Upravo sam ustala. Ali o emu ste priali? Preti nam nova opasnost?
Ne, Marijana odgovorio je Sandokan Ali smo uznemireni kad vidimo
brod sa topom koji dolazi iz oblasti Mompraema.
Da li su granatirali tvoje selo?
Ah! uzviknuo je Jane, napravivi dva koraka napred.
ta vidi?
Brod nas je primetio i ide ka nama.
Dolazi da nas pijunira, rekao je Sandokan.
Zaista, gusar je bio u pravu. Brod, jedan od manjih, sa nosivou od 100
tona, naoruan sa jednim topom, drao se na strogoj udaljenosti a potom se
povukao, ali nije otiao, jo uvek se video njegov dim.
Pirati se nisu brinuli oko toga, savreno znajui da se bilo koji manji brod
ne bi usudio napasti ih.
U podne, pirat, koji je stajao na prednjem jarbolu, objavi da se pribliavaju
Mompraemu, stranom sklonitu Malezijskog tigra.
Jane i Sandokan su odahnuli, verujui da su sigurni, i pourili su napred, a
za njima Marijana.
Pouri, pouri! uzviknu Sandokan oseajui u sebi ivu uznemirenost.
ega se plai? upitala je Marijana.
Ne znam, ali srce mi govori da se tamo neto dogodilo.
Da li nas jos uvek prati topovnjaa?
Da, vidim oblak dima na istoku. Odgovorio je Jane.
Lo znak.
I ja tako mislim.
Ne vidi nita vie?
Jane je uzeo teleskop i gledao su dubokom panjom nekoliko minuta.
Vidim neke prahose usidrene u zalivu, promrmlja.
Prahos, voen dobrim vetrom, nakon sat vremena doao je nekoliko milja
od ostrva i krenuo je ka zalivu koji se otvarao ispred sela. Ubrzo je priao tako
blizu da je mogla da se razaznaju utvrenja, i kuice. Na velikoj steni, na vrhu
ogromne zgrade, videlo se talasanje velike gusarske zastave, ali selo je
izgledalo naputeno a brodia je bilo neobino malo. Zidine su bile ozbiljno
oteene, video se dim i kue izgorele.
Ah! uzviknuo je Sandokan, uhvativi se za grudi. Desilo se ono ega
sam se bojao. Neprijatelj je napao moje utoite.
Jadni moj prijatelju ree Marijana, duboko dirnuta bolom koji se
ocrtavao na Sandokanovom licu. Neprijatelj je iskoristio tvoje odsustvo.
Da odgovorio je Tigar odmahujui tuno glavom. Moje ostrvo,
uniteno je, i moja slava e nestati zauvek s njim.
 KRALJICA MOMPRAEMA
Na alost, Mompraem je zaista bio napadnut i zamalo to nije pao u
neprijateljske ruke, iako je to ostrvo smatrano tako stranim da je ulivalo
bojazan i najhrabrijima kad bi ga samo ugledali.
Verovatno obaveteni o Sandokanovom odlasku i uvereni da e naii na
slabu posadu, Englezi su se iznenada bacili na ostrvo bombardujui njegova
utvrenja, potapajui mnoge brodove i palei deo naselja. Toliko su se bili
osmelili da su ak iskrcali trupe pokuavajui da ga osvoje, ali je hrabrost
iro-Batola i njegovih tigrova na kraju trijumfovala, pa su neprijatelji bili
prisiljeni da se povuku, strahujui da ih s lea ne iznenade Sandokanovi
prahosi, za koje su verovali da nisu daleko.
Istina, bila je to pobeda, ali ostrvo umalo nije palo u neprijateljske ruke.
Kada su se Sandokan i njegovi ljudi iskrcali, desetkovani gusari
Mompraema pohitali su prema njemu kliui i traei osvetu za napadae.
Hajdemo na Labuan, Malezijski Tigre! urlali su. Osvetimo im se za
ovo to su nam uinili!
Kapetane! rekao je iro-Batol istupajui napred. Mi smo uinili sve to
je bilo u naoj moi da se dokopamo brodova koji su nas napali, ali nismo u
tome uspeli. Vodite nas u Labuan i mi emo da ga razorimo do poslednjeg
pedlja.
Umesto da odgovori, Sandokan je uzeo Marijanu za ruku i poveo je pred
gusare.
To je domovina ove devojke rekao je otadbina moje ene!
Kada su ugledali devojku koja je do tada stajala iza Janeza, gusari su
povikali od iznenaenja i divljenja.
Biser Labuana! iveo Biser! klicali su padajui pred njom na kolena.
Njena domovina je za mene svetinja rekao je Sandokan ali ete
uskoro moi da uzvratite vatru neprijatelju koji je opustoio ove obale.
 Zar e nas napasti? upitali su svi.
Neprijatelj nije daleko, junaci moji; moete da vidite njegovu
prethodnicu, topovnjau koja smelo krui u blizini naih obala. Englezi imaju
jake razloge da me napadnu: ele da osvete ljude koje smo pogubili u
labuanskim umama i da mi otmu ovu devojku. Budite spremni, jer as napada
moda nije daleko.
Malezijski Tigre! rekao je jedan voa prilazei. Dok je ijedan od nas
iv, niko nee oteti Biser Labuana, pogotovo sada kada je titi gusarska
zastava. Naredite i mi smo spremni da za nju prolijemo krv! Duboko uzbuen,
Sandokan je posmatrao te junake koji su, poto su izgubili tolike drugove,
jednoduno prihvatali te rei i nudili svoje ivote da spasu onu koja je bila
glavni uzrok njihove nesree.
Hvala prijatelji rekao je priguenim glasom.
Nekoliko puta je preao rukom preko ela, duboko uzdahnuo, pruio ruku
ledi koja je isto tako bila uzbuena i udaljio se oborene glave.
Svreno je... promrmljao je Jane tunim glasom.
Sandokan i njegova drugarica popeli su se uzanim stepenitem koje je
vodilo na liticu, praeni pogledima svih gusara koji su ih posmatrali i
zadivljeno i tuno, i zaustavili se pred velikom kolibom.
Spustio je poljubac na devojinu plavu kosu, a zatim je pozvao dva
Malezijca koji su bili na slubi u kolibi.
Evo vae gospodarice rekao im je pokazujui devojku. Sluajte je kao
to biste sluali mene.
Kada je ovo rekao, izmenio je sa Marijanom dug pogled i iziao, upuujui
se brzo prema obali.
Topovnjaa se jo uvek dimila na vidiku, idui as prema severu as prema
jugu. inilo se da pokuava da otkrije neto, verovatno neku drugu topovnjau
ili krstaricu koja dolazi iz Labuana.
Predviajui brzi napad, gusari su pod Janeovim upravljanjem grozniavo
radili, pojaavajui utvrenja, kopajui rovove i podiui ograde od kolja i
grudobrane.
Sandokan je priao Portugalcu, koji je upravo demontirao topove sa
prahosa kako bi izgradio mono utvrenje u samom sreditu sela.
Da li se pojavio neki drugi brod? upitao je.
Ne odvratio je Jane ali topovnjaa ne naputa nae vode, a to je lo
znak. Da je vetar toliko jak da jedrenjak moe da pretekne mainu, sa velikim
zadovoljstvom bih ga napao.
Treba preduzeti mere da se na sigurno mesto skloni nae blago, kao i to
da se u sluaju poraza omogui povlaenje.
Zar se boji da neemo moi da se odupremo napadaima?
Imam mrana predoseanja, Janee, oseam da gubim ovo ostrvo.
Ba! Danas ili kroz mesec dana, svejedno, jer si i ovako odluio da ga
napusti. Da li to znaju nai gusari?
Ne, ali u ih veeras pozvati u moju kolibu i obavestiu ih o mojoj
odluci.
Bie to teak udarac za njih, brate.
Znam. Ako budu eleli da nastave sa gusarenjem, neu ih u tome spreiti.
Ne misli na to, Sandokane. Oni nee napustiti Malezijskog Tigra i svi e
te slediti kud god bude poao.
Znam to, veoma me vole ovi junaci. Na posao, Jane, utvrdimo nau
stenu da bude neosvojiva!
Kada je pala no, Sandokan je naredio da se njegovo blago utovari na
jedan veliki prahos, koji je, sa jo druga dva, poslao na zapadne obale da bi
mogli da isplove u sluaju da bekstvo postane neophodno.
U pono, Jane je sa efovima i bandama krenuo prema velikoj kolibi gde
ga je ekao Sandokan.
Prostrana sala, koja je mogla da primi vie od dve stotine osoba, bila je
neuobiajeno luksuzno nametena. Velike pozlaene lampe rasipale su bujice
svetlosti pod kojom je blistalo zlato i srebro, gobleni i tepisi, kao i sedef koji, je
ukraavao bogati nametaj u hinduskom stilu.
Sandokan je na sebi imao sveano odelo od crvenog atlasa sa zelenim
turbanom koji je bio ukraen perom i briljantima. Za pojasom je imao dva
krissa, znak velikog voe, i divnu sablju sa balakom od zlata i srebrnim
koricama.
Marijana je bila obuena u haljinu od crnog somota protkanog srebrom,
koja je bila plen iz neke pljake, golih ruku i ramena po kojima je kao zlatna
kia padala njena divna plava kosa. Bogate narukvice ukraene dragim
kamenjem od neprocenjive vrednosti i briljantska dijadema, koja je rasipala
mlazeve svetlosti, inili su je jo lepom i privlanijom.
Kada su je ugledali, gusari nisu mogli da zadre povik divljenja, posmatrali
su je kao boanstvo.
Prijatelji, verni moji tigrovi rekao je Sandokan pozivajui stranu
bandu da se okupi oko njega. Pozvao sam vas da zajedno donesemo odluku
o sudbini mog Mompraema. Vi koji ste me tolike godine gledali kako vodim
borbu bez predaha i bez milosti protiv gnusne rase koja je ubila moju
porodicu, otela mi domovinu, koja me je na prevaru bacila sa prestola u blato i
koja sada smera da uniti malezijsku rasu; vi koji ste me videli kako se borim
kao tigar i uspeno odbijam napadae koji su pretili naem divljem ostrvu
sada treba da ujete da je svemu tome doao kraj. Sudbina hoe da stanem, i
neka tako bude. Oseam da je moja osvetnika misija zavrena. Poveu
poslednju bitku sa neprijateljem koji e nas moda sutra napasti, a zatim u rei
zbogom Mompraemu i otii u da ivim negde daleko sa ovom enom koju
volim i koja e postati moja ena. Hoete li da nastavite Tigrove poduhvate?
Ostavljam vam moje brodove i moje topove, a ako budete hteli da me pratite u
moju novu domovinu, smatrau vas i dalje svojom decom.
Gusari, koji su izgledali kao poseeni ovim neoekivanim novostima, nisu
odgovorili, ali se videlo kako su se sva lica, pocrnela od topovskog dima i
morskih vetrova, oblila suzama.
Plaete! povikao je Sandokan glasom izmenjenim od uzbuenja. Da,
razumem vas moji junaci, ali zar mislite da i ja ne patim pri pomisli da moda
vie nikada neu videti moje ostrvo, moje more, da u izgubiti svoju mo, da
u pasti u tamu posle toliko sjaja i poto sam stekao toliku slavu, makar ona
bila i strana, mrana? Sudbina tako hoe i ja povijam glavu, jer od sada
pripadam samo biseru Labuana.
Kapetane, moj kapetane! povikao je iro-Batol koji je plakao kao dete.
Ostanite jo meu nama, ne naputajte nae ostrvo. Mi emo ga braniti! Ako
hoete, unitiemo Labuan, Varauni i Saravak, tako da se vie niko ne usudi da
ugrozi sreu Bisera Labuana.
Miledi! povikao je Jujoko. Ostanite i vi, mi emo vas braniti,
nainiemo tit od naih tela, i ako elite, osvojiemo kraljevstvo da vam damo
presto.
Meu gusarima je izbila prava eksplozija zanosa. Oni najmlai su molili
dok su stari plakali.
Ostanite, miledi! Ostanite u Mompraemu! vikali su svi okupljajui se
oko mlade devojke. Ona im je pristupila i pokretom ruke zatraila tiinu.
Sandokane rekla je glasom koji nije drhtao da li bi mogao da se
odrekne osvete i gusarenja ako ja zauvek prekinem slabu vezu koja me spaja
sa mojim sunarodnicima i prilagodim se ovom ostrvu kao svojoj domovini?
Marijana, ti da ostane na mome ostrvu?
eli li to?
Da, i kunem ti se da u upotrebiti oruje samo u odbranu svoje zemlje.
Neka Mompraem bude i moja domovina! Ja ostajem ovde!
Stotinu sabalja se podiglo i ukrstilo nad mladom devojkom koja je pala u
naruje Sandokanu, a gusari su povikali jednoglasno:
ivela kraljica Mompraema! Teko onome ko je dirne!
 BOMBARDOVANJE MOMPRAEMA
Sutradan je izgledalo da je zanos ovladao gusarima Mompraema. To vie
nisu bili ljudi ve divovi koji su sa natoveanskom energijom radili na
utvrivanju svoga ostrva. Vie niu eleli da ga napuste jer se Biser Labuana
zaklela da e ostati na njemu.
Kraljica Mompraema, oaravajua lepotica koja je bletala u zlatu i biseru,
bila je tu da ih ohrabri svojim glasom i svojim osmesima.
Sandokan se nalazio na elu svih poduhvata. On je radio tako grozniavo
da je to liilo na pravo ludilo. Jurio je svuda gde je bila potrebna njegova
pomo, pomagao ljudima da postave topove, lomio stene da bi doao do
materijala, upravljao svim odbrambenim radovima, vredno potpomagan od
Janea, koji je izgubio svoj uobiajeni mir.
Topovnjaa, koja je i dalje plovila na domaku ostrva i uhodila radove, bila
je veliki podsticaj gusarima, koji su ve bili ubeeni da ona oekuje monu
eskadru da zajedno bombarduju Tigrovo ostrvo.
Uvee je selo bilo spremno za borbu. Odavalo je sliku monog utvrenja.
Tri reda bastiona, jedan snaniji od drugog, titili su itavo selo, proteui se u
obliku polukruga.
etrdeset est topova, kalibra od dvanaest do osamnaest, a neki i od
dvadeset etiri, bilo je smeteno na centralnom utvrenju, a veliki broj merzera
i ezdeset drugih topova branilo je trg.
U toku noi Sandokan je naredio da se sa prahosa skinu jedra i da se ovi
isprazne, a zatim ih je potopio u zalivu da ih neprijatelj ne bi osvojio i poslao
veliki broj amaca na puinu da paze na kretanje topovnjae koja je stajala u
mestu ve due vreme.
U zoru, Sandokana, Marijanu i Janea, koji su nekoliko asova prospavali u
velikoj kolibi, probudili su povici.
Neprijatelj! Neprijatelj! ulo se u selu.
Svi troje poleteli su iz kolibe i stali na ivicu ogromne litice. Neprijatelj je
bio tu, na est ili sedam milja od ostrva, i lagano se pribliavao u bojnom
poretku. Videi to Sandokan je nabrao elo, dok se Janeovo lice smrailo.
To je prava flota promrmljao je ovaj. Kako li su ti engleski psi skupili
takvu silu?
To je savez koji su oni iz Labuana napravili protiv nas rekao je
Sandokan. Pogledaj, tu su engleski brodovi, holandski, panski, pa ak i
prahosi onog dronjka sultana od Varauni, koji je gusar kad hoe i koji je
Ljubomoran na mene.
I zaista je bilo tako. Napadaka eskadra sastojala se od tri krstarice velike
tonae koje su nosile englesku zastavu, dve holandske korvete mono
naoruane, etiri topovnjae i jednog panskog kutera, i najzad osam prahosa
sultana od Varauni. Sve u svemu, mogli su da imaju sto pedeset do sto
ezdeset topova, i hiljadu pet stotina ljudi.
Sandokan je pozvao estoricu najhrabrijih ljudi i poverio im Marijanu;
naloio im je da je odvedu u umu kako se ne bi izlagala opasnosti.
Idi, mila moja rekao je steui je na grudi. Ako pobedim, bie i dalje
kraljica Mompraema, a ako sudbina hoe da izgubim, krenuemo da
potraimo sreu u drugim zemljama.
Sandokane, strah me je! po vikala je devojka plaui.
Vratiu ti se, ne boj se mila moja. Zrna e i ovoga puta da potede
Malezijskog tigra.
Poljubio je u elo, a zatim potrao prema utvrenjima, grmei:
Napred, tigrovi! Tigar je sa vama! Neprijatelj je snaan, ali mi smo jo
uvek tigrovi divljeg Mompraema.
Urlik je bio odgovor:
iveo Sandokan! ivela naa kraljica!
U tom trenutku zauo se pucanj sa topovnjae koja je ve dva dana uhodila
ostrvo. Ta granata je, udnim sluajem, oborila gusarsku zastavu koja se vila
na sredinom utvrenju.
 Sandokan je zadrhtao, a na licu mu se ispisao snaan bol.
Pobedie, o neprijateljska floto! povikao je tunim glasom. Srce mi
to kae.
Flota se pribliavala drei se poretka, u ijem su sreditu bile krstarice a po
strani prahosi sultana od Varauni.
Sandokan je pustio da se priblie na hiljadu koraka, a zatim je zagrmeo
podiui sablju:
Na vas je red, tigrovi! Vie vas ne zadravam: poistite mi more od ovih
drznika! Pali!
Na Tigrovu zapovest grudobrani, utvrenja i nasipi planuli su itavom
svojom duinom, tako da se sve slilo u jednu jedinstvenu eksploziju koja je
mogla da se uje sve do ostrvlja Romades. inilo se da je itavo naselje
poletelo u vazduh, a da zemlja podrhtava do mora. Gusti oblaci dima obavili su
baterije, narastajui u novim eksplozijama koje su besno odjekivale na sve
strane.
Iako je bila potresena ovom stranom kanonadom, eskadra nije dugo
oklevala da uzvrati. Krstarice, korvete, topovnjae i prahosi prekrie se dimom
uzvraajui vatru, dok je veliki broj vetih strelaca otvorio vatru iz puaka,
uznemiravajui artiljerce Mompraema.
Jedan sultanov prahos bio je zapaljen i baen u vazduh dok je pokuavao
da pristane u podnoju velike litice. Preiveli vojnici, njih osmoro, koji su
izbegli eksploziji, doprli su do prvih palisada, ali su bili pokoeni uraganom
kartea.
Jedna panska topovnjaa koja je pokuavala da se priblii ne bi li iskrcala
svoje ljude, bila je potpuno opustoena, te se nasukala pred selom, a zatim
eksplodirala. Nijedan od njenih ljudi se nije spasao.
Doite da se iskrcate! grmeo je Sandokan. Doite, ako smete, da
odmerite svoju snagu sa tigrovima Mompraema. Vi ste deca, a mi divovi!
Bilo je jasno da nijedan brod nee uspeti da se priblii obali stranog
ostrva, sve dok utvrenja odolevaju i dok bude dovoljno municije.
 Na nesreu po gusare, oko est asova po podne, kada se flota ve
povlaila, stigla je neoekivana pomo koju su posade brodova doekale
gromkim ura. To su bile dve engleske krstarice i jedna velika holandska
korveta, koje je na malom rastojanju pratio jedan brigantin na jedra, naoruan
brojnim topovima.
Kada su ugledali nove neprijatelje, Sandokan i Jane su prebledeli. Shvatili
su da je pad tvrave pitanje asova, ali nisu gubili prisebnost te su deo svojih
topova upravili na novopridole brodove.
Ovako pojaana eskadra dola je do daha i ponovo se pribliila ostrvu,
besno gaajui njegove odbrambene poloaje, sad ve teko oteene.
Stotine granata je padalo pred nasipe, na utvrenja i na selo, uzrokujui
snane eksplozije koje su razarale, lomile ograde i probijale pukarnice.
Posle jednog asa prva linija utvrenja bila je pretvorena u ruevine.
esnaest topova bilo je neupotrebljivo, a gomila merzera leala je meu
ruevinama i gomilom leeva.
Sandokan je pripremio poslednji udar. Upravio je vatru svojih topova na
komandni brod, putajui da samo neki od njih odgovara na pucnjavu drugih
brodova.
Dvadeset minuta krstarica je odolevala ovoj kii projektila koji su je buili
deo po deo, lomili opremu i ubijali posadu, dok jedna granata od dvadeset
kilograma, koju je iz merzera ispalio iro-Batol, nije na pramcu nainila
ogroman otvor.
Brod se nagnuo u stranu, brzo tonui. To je privuklo panju drugih
brodova koji su pokuali da spasu brodolomnike, aljui svoje amce u
pomo, ali su mnogi bili uniteni vatrom kartea.
Krstarica je potonula za tri minuta, odvlaei sa sobom ljude koji su se nali
na palubi.
Eskadra je na nekoliko minuta prekinula vatru, ali je odmah zatim nastavila
sa jo veim besom i pribliila se na samo etiri stotine metara od ostrva.
Kroz jedan as, pod udarcem neprijateljske vatre bili su uutkani topovi na
levoj i desnoj strani, i gusari su bili primorani da se povuku iza druge linije
utvrenja, a zatim iza tree koja je ve bila polusruena. U dobrom stanju jo se
dralo centralno utvrenje koje je bilo najsnanije i najbolje naoruano.
Nainjen je jo jedan pokuaj da se zaustavi neprijatelj, i to vatrom
koncentrisanom na drugu krstaricu, ali ostalo je malo topova jer su mnogi bili
pogoeni i oteeni.
U sedam asova i deset minuta srueno je i veliko utvrenje, koje je
pokopalo mnoge ljude i najvee topove.
Sandokane! povikao je Jane skaui prema gusaru koji je upravo
punio svoj top. Pozicija je izgubljena!
Tako je odvratio je Tigar prigueno.
Naredi povlaenje, ili e biti kasno.
Zvezda Mompraema ugasila se zauvek...
 NA MORU
Svedeni na samo sedamdesetoricu, dobrim delom ranjeni ali jo spremni da
nastave borbu, udni osvete, gusari su se povukli predvoeni svojim hrabrim
voama, Malezijskim Tigrom i Janeom, koji su nekim udom izbegli
neprijateljskom gvou i olovu.
Ubrzavajui korak, gusari su za kratko vreme stigli na obale jednog
isuenog toka, gde su nali Marijanu sa estoricom svojih uvara.
Devojka je poletela Sandokanu u zagrljaj i ovaj je neno privio na grudi.
Hvala bogu! rekla je. Vraa mi se iv.
iv, ali poraen odvratio je on tuno.
Tako sudbina hoe, moj junae.
Poimo, Marijana, neprijatelj nije daleko. Hajde, tigrovi, ne dopustimo da
nas stignu pobednici. Moda nam jo jednom predstoji strana borba.
U daljini su se uli povici pobednika; dopirala je i jaka svetlost, to je bio
nesumnjiv znak da je selo zapaljeno.
Sandokan je popeo Marijanu na konja i trupa je brzo krenula na put da bi
se dokopala zapadnih obala pre nego to neprijatelj pokua da joj presee
povlaenje.
U jedanaest asova nou stigli su u malo obalsko naselje gde su bila
usidrena tri prahosa.
Ukrcajmo se brzo! rekao je Sandokan. Minuti su dragoceni.
Zar e nas napasti? upitala je Marijana.
Moda, ali e te tititi moja sablja, a moje grudi bie ti tit protiv udaraca
tih prokletnika koji su me potisnuli.
Oborio je glavu na grudi, ali se ubrzo povratio i snano povikao:
Isplovimo!
 Tri broda su se udaljila od ostrva, nosei poslednje preivele te strane
bande koja je dvanaest godina sejala strah po Malezijskom moru.
Preli su est milja kada je na palubama odjeknuo urlik besa. U tami su se
najednom ukazale dve svetle take koje su se pribliavale maloj floti.
Krstarice! povikao je neko. Panja, prijatelji!
Sandokan je sedeo na krmi oiju uprtih u ostrvo koje je lagano nestajalo u
tami. Kada je ovo uo, skoio je riknuvi.
Ne dovodimo uzalud u pitanje poslednje tigrove sa Mompraema rekao
je malezijski voa. Budimo mudri.
Tama je pogodovala povlaenju. Na Sandokanovu komandu prahos je
zaokrenuo i uputio se prema junim obalama ostrva; tamo je postojao jedan
dubok zaliv u kome je mogla da se skrije mala flota. I ostala dva broda su
pohitala za Sandokanovim, shvativi njegov plan.
Iako hladan, vetar je bio povoljan: duvao je sa severoistoka, tako da je
postojala mogunost da prahosi stignu do zaliva pre sunevog izlaska.
Jesu li oni brodovi promenili pravac? upitala je Marijana koja je
pogledom ispitivala more.
Sada je to nemogue znati odvratio je Sandokan koji se popeo na
ogradu krme da bi mogao bolje da posmatra dve svetle take.
ini mi se da i dalje plove ka puini, zar ne Sandokane? Ili se moda
varam?
Vara se, Marijana odgovorio je gusar posle nekoliko trenutaka. I ove
dve svetle take su nainile zaokret.
I idu na nas?
Izgleda.
Hoemo li uspeti da pobegnemo? upitala je devojka u strahu.
Kako da se borimo sa njihovim snanim mainama? Vetar je jo uvek
slab da bi mogao da potera nae brodove takvom brzinom da se mogu
takmiiti sa parom. Ali ko zna: Zora nije daleko i moda e se vetar pojaati sa
sunevim izlaskom.
Sandokane!
Marijana...
Imam mrano predoseanje.
Ne boj se, devojko moja. Tigrovi sa Mompraema spremni su da umru za
tebe.
Znam to, Sandokane, ali ja se plaim za tebe.
Za mene! divlje je povikao gusar. Ja se ne bojim leoparda koji
pokuavaju da mi nametnu bitku. Tigar je pobeen, ali jo nije pokoren.
Sad ve nije moglo da bude sumnje u namere onih brodova. Hteli su da se
postave izmeu jedrenjaka i obale da bi spreili ove da potrae sklonite u
nekom zalivu i da bi ih prisilili da krenu ka puini, pa da ih zatim napadnu na
otvorenom moru.
Kada je to opazio, Sandokan je zaurlao od besa.
Ah! povikao je. Hoete da me napadnete? U redu, imaete bitku!
Tri jedrenjaka su plovila dvadeset minuta pokuavajui da izbegnu pritisak
dvaju ratnih brodova, koji su se trudili da se sjedine. Gusari nisu odvajali
poglede od fenjera, pokuavajui da odgonetnu neprijateljske manevre. Bili su
spremni da na zapovest svojih voa grmnu iz topova i puaka. Ve su bili
prilino odmakli na otvoreno more, kada su videli kako fenjeri ponovo skreu.
Trenutak kasnije zauo se Janeov povik:
Hej! Zar ne vidite da nas love?
Ah! Bitange! zaurlao je Sandokan. Hoete me i na moru! Bie olova i
gvoa za sve vas! izgubljeni smo, zar ne, Sandokane? rekla je Marijana
stiskajui se uz gusara.
Jo ne, devojko odvratio je Tigar. Brzo se vrati u svoju kabinu. Kroz
nekoliko minuta palubu e zasuti granate.
Hou da ostanem pored tebe, junae moj. Ako ti umre, i ja u pasti
poreci tebe.
 Ne, Marijana. Ako bude pored mene, izgubiu hrabrost i bie me strah.
Treba da sam slobodan da bih mogao ponovo da budem Malezijski Tigar.
Trenutak kasnije odjeknuo je topovski pucanj. Granata je muklo huei
prola iznad prahosa i probila dva jedra.
uje li? upitao je Sandokan. Otkrili su nas i spremaju se da nas
napadnu. Gledaj ih! Istovremeno kreu da nas pritesne.
I zaista, dva neprijateljska broda su se pribliavala punom parom, kao da su
htela da pregaze tri mala jedrenjaka. Korveta je ubrzavala hod izbacujui
oblake crvenkastog dima i eravice, i ila prema Sandokanovom prahosu, dok
je topovnjaa pola u napad na Janeov.
U svoju kabinu! povikao je Sandokan u asu kada je odjeknuo drugi
pucanj sa korvete. Ovde je smrt!
Uzeo je u svoje snane ruke mladu devojku i odneo je u kabinu. U tom
asu karte je zasuo palubu.
Marijana je oajniki epala Sandokana.
Ne ostavljaj me, junae moj rekla je kroz jecaj Ne idi od mene! Strah
me je!
Gusar je neno odgurnuo.
Ne boj se za mene rekao je. Pusti me da se borim u poslednjoj bici i
da jo jednom ujem gruvanje topova. Pusti da poslednji put povedeni u
pobedu tigrove sa Mompraema.
U tom asu topovi su besno zagrmeli. Na palubi se uo divlji urlik tigrova
sa Mompraema, kao i jauci ranjenih. Sandokan se izvukao iz devojinih ruku
i poleteo stepenicama urlajui:
Napred moji junaci! Malezijski Tigar je sa vama!
Bitka je besnela na obema stranama. Topovnjaa je napala Portugalev
prahos pokuavajui da mu se sasvim priblii, ali je dobila svoje. Janeovi
topovi su je otetili, polomili tokove, ogradu, pa ak i jarbol.
Na ovoj strani pobeda nije dolazila u pitanje, ali tu je bila i korveta, moni
brod, naoruan mnogim topovima i sa brojnom posadom koji se bacio na dva
Sandokanova prahosa zasipajui ih gvoem i pravei pokolj meu gusarima.
Pojava Malezijskog Tigra podigla je duh borcima koji su ve poeli da
oseaju nemo pred takvom vatrom. Strani ovek se bacio na jedan od topova
divlje viui: Napred, tigrovi! Na palubu neprijateljskog broda!
Oajanje je ustostruilo gusarske snage. Ispaljivali su mahnito iz dva topa i
spingardi ne bi li probili zid strelaca, a zatim su njih tridesetorica pobacali
aklje na susedni brod i poeli da ga privlae.
Ne boj se, Marijana! povikao je Sandokan kada je uo kako ga devojka
zove. Zatim se na elu svojih ljudi uspeo na palubu neprijateljskog broda i
poleteo kao ranjeni bik, dok je sreniji Jane uspeo da digne u vazduh
topovnjau pogodivi je u skladite baruta.
Mesta! grmnuo je vitlajui svojom stranom sabljom. Ja sam Tigar!
Praen svojim ljudima, nasrnuo je na mornare koji su doleteli sa
uzdignutim sekirama i odbio ih do krme, ali je sa pramca nasrnula druga bujica
koju je vodio jedan oficir. Sandokan ga je odmah prepoznao.
Ah! To si ti, baronete! povikao je Tigar bacajui se na njega.
Gde je Marijana? upitao je oficir glasom muklim od besa.
Evo je, odvratio je Sandokan uzmi je!
Jednim udarcem sablje oborio ga je na zemlju, a zatim se bacio na njega i
zario mu kriss u srce. Istog trenutka se stropotao na pod broda, pogoen u
glavu uicom jedne sekire.
 ZAROBLJENICI
Kada je doao k sebi, jo uvek oamuen od stranog udarca koji je dobio
po glavi, video je da se vie ne nalazi na palubi svoga broda, ve okovan u
ostavi korvete.
U prvom trenutku pomislio je da je u vlasti stranog sna, ali su ga bol u
glavi, rane od bajoneta i iznad svega lanci koji su ga sputavali, ubrzo vratili u
stvarnost.
Podigao se besno tresui gvoem i bacio oko sebe zbunjen pogled kao da
jo nije siguran da se vie ne nalazi na svom brodu, a zatim je kriknuo kao
ranjena ivotinja.
Zarobljenik! povikao je kripei zubima i pokuavajui da savije lance.
ta se to dogodilo? Jesmo li jo jednom pobeeni od Engleza? Prokletstvo!
Kakvo strano buenje! A Marijana? ta se dogodilo sa sirotom devojkom?
Moda je mrtva...
Zatim je, obuzet oajanjem ili ludilom, poeo besno da trese lance viui:
Ubijte me!... Ubijte me!... Malezijski Tigar ne moe vie da ivi!...
Najednom je zastao jer je uo neiji glas:
Malezijski Tigre!... Jeste li jo ivi, kapetane?
Sandokan je pogledao oko sebe. Jedna lampa, obeena u uglu, slabo je
osvetljavala prostoriju, ali je i ta svetlost bila dovoljna da razazna neku osobu.
Sandokan je prvo video burad, a zatim je, osmotrivi bolje, spazio ljudsku
priliku zgrenu na mestu gde se zavravao jarbol.
Ko ste vi? povikao je.
Ko govori o Malezijskom Tigru? upitao je nepoznati.
Sandokan je zadrhtao, a zatim mu je radost blesnula u oima. Glas mu je
bio poznat.
Da li je to neko od mojih ljudi? upitao je. Moda Jujoko?
 Jujoko!... Poznajete me, dakle? Onda nisam mrtav!... ovek je ustao
tuno tresui lancima i koraknuo unapred.
Jujoko! povikao je Sandokan.
Kapetane! kliknuo je drugi.
Zatim je poleteo i pao Tigru pred noge, ponavljajui.
Kapetane!... Moj kapetane!... A ja sam vas oplakao... Mislio sam da ste
mrtvi.
Pokolj!... povikao je Sandokan. Dakle svi su mrtvi, svi moji junaci
koje sam poveo na palubu tog broda?...
Avaj!... Da, svi odvratio je Dajak slomljenim glasom.
A Marijana? Je li nestala zajedno sa prahosom? Reci mi to, Jujoko, reci.
Ne, jo je iva.
iva! Moja devojica, iva! povikao je Sandokan izvan sebe od radosti.
Jesi li siguran u to to govori?
Da, kapetane. Vi ste bili pali, a ja sam se jo odupirao sa etvoricom
drugova, kada su devojku zlatne kose odneli na palubu broda.
Ko?
Englezi, kapetane. Verovatno uplaena vodom koja je prodrla u kabinu,
devojka se popela na palubu, pozivajui vas iz sveg glasa. Kada su je ugledali
neki mornari bili su spremni da spuste amac u more i da je prihvate. To su i
uinili. Da su zakasnili samo koji minut, devojka bi nestala u vrtlogu koji je za
sobom ostavio potonuli prahos.
A ostali?
Svi su mrtvi. Englezi su napravili pravi pokolj.
Da li se Marijana nalazi na ovom brodu?
Da, Malezijski Tigre.
Kakav pokolj! Jadni drugovi!... Ah!... Tuga se nadvila nad poslednje
tigrove sa Mompraema...
 Reci mi, upitao je okreui se Dajaku veruje li da nas Jane prati?
Uveren sam u to, kapetane. Gospodin Jane nas nee napustiti u nesrei.
I ja se nadam rekao je Sandokan. Svaki drugi ovek na njegovom
mestu iskoristio bi moju nesreu i pobegao sa ogromnim bogatstvom koje nosi
na svom prahosu, ali on to nee uiniti. Previe me je voleo da bi me izdao.
I ta zakljuujete, kapetane?
Da emo pobei.
Dajak ga je gledao zaueno, pitajui se u sebi da nije Malezijski Tigar
izgubio razum.
Pobei emo! povikao je. A kako? Nemamo ak ni oruja, a osim
toga smo okovani.
Znam nain da ih nateram da nas bace u more.
Ne razumem vas, kapetane. Ko e nas baciti u vodu?
Kada neko umre na brodu, ta onda ine?
Stavljaju ga u hamak sa topovskim uletom i bacaju u more da ribama
pravi drutvo.
Isto e uiniti i sa nama rekao je Sandokan.
Hoete da se ubijete?
Da, ali tako da se kasnije mogu vratiti u ivot.
Hm!... Sumnjam, Tigre...
Tvrdim da emo se probuditi ivi u slobodnom moru.
Ako vi to kaete, treba da vam verujem.
Sve zavisi od Janea.
U istom trenutku podigao se poklopac i stepenice su zarkipale pod nogama
nekolicine ljudi.
Pristupila su im tri oveka. Jedan od njih je bio porunik bojnog broda,
verovatno komandant korvete; druga dvojica su bili mornari.
 Na znak njihovog efa, mornari su namestili bajonete i svoje karabine
upravili prema gusarima.
Prezrivi osmeh zatitrao je na usnama Malezijskog Tigra.
Bojite li me se moda? upitao je. Ili ste, gospodine porunie, doli da
mi pokaete ovu dvojicu naoruanih ljudi? Opominjem vas da se ne plaim
njihovih puaka, pa je bolje da izostavite ovaj tako smean prizor.
Znam da se Malezijski Tigar nieg ne boji odvratio je porunik. Samo
sam preduzeo mere predostronosti.
Pustite prie, gospodine; recite mi ta smerate.
Poslat sam da vidim da li vam je neto potrebno i da li vam je nuna
nega.
Nisam ranjen, gospodine.
Ipak ste dobili udarac po glavi.
Moj turban je bio dovoljan da je zatiti.
alje me jedna ena.
Marijana? povikao je Sandokan.
Da, ledi Gvilonk odvratio je porunik.
iva je, zar ne? upitao je Sandokan, a krv mu je navrla u lice.
Da, Tigre. Ja sam je spasao u asu kada je va prahos tonuo.
Oh!... Recite mi neto o njoj, molim vas!
emu to? Savetovao bih vam da je zaboravite, gospodine.
Da je zaboravim! povikao je Sandokan. Nikada!
Ledi Gvilonk je izgubljena za vas. Mislim da vie nema nade...
To je istina proaputao je Sandokan uzdahnuvi. Ja sam ovek koji je
osuen na smrt, zar ne?
Porunik nije odgovorio, utanje je bilo potvrda.
Tako mi je sueno odvratio je Sandokan posle nekoliko asaka. Moje
pobede su mi donele neasnu smrt. Kuda me vodite?
U Labuan.
Obesiete me?
I ovoga puta porunik nije odgovorio.
Moete to iskreno da mi kaete rekao je Sandokan, Malezijski Tigar
se nije nikada plaio smrti.
To znam. Vi ste se narugali smrti vie od stotinu puta. Svi znaju da ste
najhrabriji ovek na Borneu.
Onda mi recite sve.
Niste se prevarili, biete obeeni.
Vie bih voleo vojniku smrt.
Streljanje, zar ne?
Da odvratio je Sandokan.
Ima nas vie nego to mislite rekao je porunik osmehujui se s
nevericom. Znamo koliko vredite i za ta ste sve sposobni, pa smo preduzeli
sve mere predostronosti da vas onemoguimo da nainite neki korak. Stoga
nita ne pokuavajte, sve bi bilo uzalud. Jedan puani metak moe da ubije
najhrabrijeg oveka na svetu.
Sandokan je utao nekoliko trenutaka, posmatrajui porunika kao da
sumnja u istinitost njegovih rei, a zatim je upitao:
Ne biste se protivili da se ubijem?
Ne odvratio je porunik. Jednom junaku kakav ste vi, ne bih to
uskratio.
Onda me smatrajte mrtvim.
Ja vam meutim ne predlaem nain na koji biste sebi prekratili ivot.
Imam sve to mi je potrebno.
Moda neki otrov?
 Munjevit otrov. Ali pre no to odem na drugi svet, hteo bih da vas
zamolim za jednu uslugu.
oveku koji treba da umre ne moe se nita odbiti.
Hteo bih da vidim Marijanu poslednji put.
Porunik je utao.
Molim vas... bio je uporan Sandokan.
Imam nareenje da vas drim odvojene, a zatim, verujem da bi bilo bolje
i za vas i za ledi Marijanu da se vie ne vidite. Zato da je rastuite?
Uskraujete mi to sa prefinjenom surovou. Ja nisam verovao da
marinski junak moe da bude tako okrutan.
Porunik je prebledeo.
Kunem vam se da je to nareenje rekao je. ao mi je to sumnjate u
moju re.
Oprostite mi rekao je Sandokan.
Ne oseam mrnju prema vama. Da bih vam dokazao da nikada nisam
mrzeo junaka kao to ste vi, obeavam vam da u dovesti ledi Gvilonk.
Priiniete joj veliki bol, videete.
Neu joj ni pomenuti samoubistvo.
ta ste onda hteli da joj kaete?
Na skrivenom mestu imam veliko blago za koje niko ne zna.
I hteli biste njoj da ga ostavite?
Da, da raspolae njime po svojoj volji. Porunie, kada u moi da je
vidim?
Pre nego to padne vee.
Hvala, gospodine.
Obeajte mi da joj neete govoriti o samoubistvu.
Imate moju re. Ipak, zar nije strano umre ti u asu kada se poverovalo
u sreu pored ljubljene devojke?
Verujem vam.
Bolje bi bilo da sam svoj prahos potopio na puini. Bar bih potonuo u
morske dubine zagrljen sa svojom verenicom.
Kuda ste ili kada su vas napali nai brodovi?
Daleko, veoma daleko, moda u Indiju ili na neko ostrvo Velikog
okeana. Ali, sada je sve svreno. Moj ivot se privodi kraju...
Zbogom, Malezijski Tigre rekao je porunik.
Drim vas za re.
Kroz nekoliko asova videete ledi Marijanu. Porunik je pozvao vojnike
koji su Sandokana i Jujoka oslobodili lanaca i lagano se popeo na palubu.
Sandokan je gledao za njim, skrtenih ruku i sa udnim osmehom na usnama.
Da li vam je doneo dobre vesti? upitao je Jujoko prilazei.
Ove noi biemo slobodni odvratio je Sandokan.
Ali ako se bekstvo pokae uzaludnim?
Onda emo razbiti bokove ovoga broda i umreti svi mi i oni. Ipak se
nadajmo; Marijana e nam pomoi.
 BEKSTVO
Kada je porunik otiao, Sandokan je seo na poslednji stepenik i utonuo u
duboke misli. Na njegovom licu se ogledao veliki bol. Da je mogao da plae,
suze bi oblile njegove obraze.
Jujoko se sklupao nedaleko od njega, gledajui sa strahom u svog vou.
Videi ga utonulog u misli, nije se usuivao da zapitkuje o buduim
planovima.
Prolo je petnaest do dvadeset minuta kada se poklopac ponovo podigao.
Videi kako prodire zrak svetlosti Sandokan je skoio i pogledao prema
stepenicama.
Jedna ena je urno silazila. Bila je mlada, zlatne kose, bleda, oblivena
suzama. Pratio je porunik drei u desnoj ruci pitolj. Sandokan je skoio na
noge, poleteo prema svojoj verenici i mahnito je privio na grudi.
Ljubavi moja! povikao je odvodei je na suprotnu stranu prostorije,
dok je komandant seo na sredinu stepenita, skrtenih ruku i smraena ela.
Najzad te ponovo vidim!
Sandokane proaputala je jecajui. Mislila sam da te vie nikad neu
videti!
Hrabro, Marijana, ne plai. Obrisi suze koje mi nanose toliko bola.
Srce mi je slomljeno, hrabri moj prijatelju. Ah, neu da umre, neu da te
odvoje od mene! Braniu te od svih, oslobodiu te, hou da si moj.
Tvoj! povikao je duboko uzdiui. Da, biu tvoj, ali kada?
Zato kada?
Zar ne zna, nesrena devojko, da me vode u Labuan da me ubiju?
Ali ja u te spasiti.
Moda ako mi bude pomogla.
Ima plan! povikala je devojka ushiena od sree.
 Da, ako me bog bude titio. Sluaj me, ljubavi moja...
Bacio je jedan sumnjiav pogled na porunika koji se nije pokretao na
svom mestu, a zatim je, povukavi devojku to je dalje mogao, rekao:
Imam plan za bekstvo. Nadam se da e uspeti, ali ti nee moi da poe
sa mnom.
Zato, Sandokane? Sumnja da sam kadra da te sledim? Ja sam energina
i nikoga se vie ne bojim; ako hoe, ubiu strau ili u dii u vazduh ovaj
brod sa svim mornarima.
To je nemogue, Marijana. Dao bih pola svog ivota da mogu da te
povedem sa sobom, ali ne mogu. Potrebna mi je tvoja pomo da bih pobegao,
ili e se sve loe zavriti; no, kunem ti se da nee dugo ostati sa svojima,
makar svojim blagom opremio vojsku i poao na Labuan.
Marijana je pokrila lice akama, a suze su joj oblile obraze.
Kako da ostanem ovde bez tebe? promucala je tuno.
Tako sada treba da bude, jadna moja devojice. A sada me sluaj.
Izvukao je iz nedara malu kutijicu i poto je otvorio, pokazao je Marijani
nekoliko pilulica crvenkaste boje koje su odavale otar miris.
Vidi li ove pilulice? upitao je. One sadre moan ali ne ubistven
otrov koji u snanom oveku pritaji ivot u vremenu od est asova. To je san
koji je savreno slian smrti i moe da zavara i najboljeg lekara.
I ta hoe da uini?
Ja i Jujoko emo da popijemo po pilulicu. Pomislie da smo mrtvi, bacie
nas u more i mi emo zatim oiveti.
Zar se neete udaviti?
Ne, jer raunam na tebe.
ta treba da inim? Reci, zapovedi mi Sandokane, spremna sam na sve
samo da te vidim slobodnog.
Sada je est asova rekao je gusar izvlaei svoj asovnik. Kroz jedan
as ja i moj drug emo uzeti pilule i snano zajaukati. Kada zauje krik,
pogledaj koliko je tano asova i od tada broj sate. Dva minuta pre isteka est
asova od nae prinudne smrti treba da nas bace u more. Potrudi se da nas ne
uviju u hamak i da nam ne veu kugle za noge, a zatim pokuaj da baci u
more dva pojasa za spasavanje koji bi nam kasnije posluili. Na kraju, ako je to
mogue, sakrij u naa odela neko oruje. Jesi li me dobro razumela?
Sve sam zapamtila, Sandokane. Ali gde e onda da ode?
Uveren sam da nas Jane prati i da e nas on pokupiti. Zatim u da
skupim gusare, da ih naoruam i da doem da te oslobodim, pa makar Labuan
morao da zaspem olovom i pobijem sve njegove stanovnike.
Zatim je naglo zastao i zario nokte u dlanove.
Poi, Marijana, poi rekao je estoko. Ako ostane, plakau kao dete.
Sandokane!... Sandokane!...
Gusar je pokrio lice akama i nainio nekoliko koraka unazad.
Ah, Sandokane! povikala je Marijana glasom koji je parao srce.
Htela je da se baci prema njemu, ali je izdala snaga i ona je pala u ruke
poruniku koji je u meuvremenu priao.
Idite! povikao je Malezijski Tigar krijui lice.
Kada se okrenuo kapak je ve bio zatvoren.
Sve je svreno! povikao je tunim glasom. Nita drugo mi ne ostaje
nego da zaspim na talasima Malezijskog mora. Moda u jednoga dana ponovo
videti onu koju toliko volim...
Pao je zatim u podnoje stepenica i licem zagnjurenim u ake ostao skoro
itav as. Jujoko ga je otrgnuo iz tog nemog oajanja.
Kapetane rekao je hrabro. Ne oajavajmo jo.
Sandokan je naglo ustao.
Beimo!
Kapetane, to nam jedino ostaje!
Sandokan je izvukao zatim kutijicu, izvadio dve pilule i jednu pruio
Dajaku.
Treba da je proguta na moj znak rekao je.
Spreman sam.
Izvadio je asovnik i pogledao.
Dva minuta do sedam rekao je Sandokan. Kroz est asova vratiemo
se u ivot na otvorenom moru.
Zatvorio je oi i progutao pilulu. Jujoko je uinio isto. Zatim su se zgrili i
pali na pod urliui.
Krici su, uprkos brujanja maina i uma talasa, doprli do palube. Svi su ih
uli. ula ih je i Marijana, koja je ve ekala obuzeta velikim strahom.
Porunik je brzo siao u ostavu praen oficirima i brodskim lekarom. U
dnu stepenica naleteo je na dva lana lea.
Mrtvi su rekao je. Dogodilo se ono ega sam se bojao.
Lekar je pregledao nepokretne ljude, ali je samo mogao da ustanovi da su
dva zatvorenika mrtva.
Dok su ih mornari podizali porunik se popeo na palubu i pribliio se
Marijani koja je stajala oslonjena na ogradu, ulaui nadljudske napore da
prigui bol koji je pritiskao.
Miledi rekao je Tigru i njegovom drugu se dogodila nesrea.
Pogaam... Mrtvi su.
Tako je, miledi.
Gospodine rekla je slomljenim ali energinim glasom ivi su pripadali
vama a mrtvi pripadaju meni.
inite sa njima ta hoete, ali hou najpre da vam neto predloim.
Recite.
Dopustite da ih bacimo u more pre nego to krstarica stigne u Labuan.
Va stric bi mogao da obesi i mrtvog Sandokana.
 Prihvatam va predlog; donesite leeve na krmu i ostavite me samu sa
njima.
Porunik se poklonio i izdao potrebna nareenja kako bi se izvrila elja
mlade ledi.
as kasnije dva gusara bila su poloena na daske i doneta na krmu, spremi
za bacanje u more.
Marijana je kleknula pored ukoenog Sandokana i nemo posmatrala
njegovo lice koje je bilo izoblieno pod dejstvom narkotika, ali koje je jo
uvalo onu muku gordost i ulivalo strah i potovanje.
ekala je trenutak kada je niko nee posmatrati. Kada je pala no izvukla je
iz grudnjaka dva noa i skrila ih u haljine dvojice gusara.
Bar ete moi da se branite, junaci moji promrmljala je veoma
uzbuena.
Zatim je sela kraj njihovih nogu i pratila kako promiu asovi, minut po
minut, sekund po sekund, sa nevienim strpljenjem.
U dvadeset minuta do jedan ustala je bleda ali odluna. Prila je ogradi i
neopaeno bacila u more dva pojasa za spasavanje, a zatim je pola prema
pramcu na kome je bio porunik, koji je izgleda oekivao.
Gospodine rekla je neka se izvri poslednja elja Malezijskog Tigra.
Na porunikovu zapovest etvorica mornara su podigla dve daske sa
leevima i prinela ih ivici ograde.
Ne jo rekla je Marijana briznuvi u pla.
Prila je Sandokanu i spustila svoje usne na njegove. U tom dodiru osetila
je laku toplinu i neku vrstu drhtaja. Jedan as je oklevala, a zatim je rekla
prigueno:
Pustite ih neka idu!
Mornari su izdigli daske i gusari su skliznuli u more i nestali u talasima,
dok se brod brzo udaljavao odnosei nesrenu devojku prema obalama
prokletog ostrva.
 JANE
Beivotno stanje, kako je rekao Sandokan, moralo je da traje est asova, ni
sekund vie ili manje. Tako je i bilo. Tek to su uronili u talase, gusari su
odmah doli k sebi, ne oseajui nimalo da im nedostaje snaga.
Kada su snanim zamasima isplivali na povrinu, pogledali su oko sebe. Na
manje od jedne gomene opazili su krstaricu koja se udaljavala prema istoku.
Prvi Sandokanov pokret bio je da krene za njom, dok je Jujoko, jo uvek
zapanjen ovim za njega udnim i neobjanjivim vaskrsenjem, zaplivao prema
otvorenom moru.
Tigar se zaustavio oputajui se na talasima koji su ga ljuljukali, oiju
uprtih u brod koji mu je oteo nesrenu devojku.
Izgubljena! povikao je glasom priguenim od bola.
Zatim ga je zahvatio neki napad slian ludilu i on je nastavio da sledi brod
da bi se ponovo zaustavio, gledajui ga kako se gubi u tami.
Bei strani brode i odnosi pola mog srca. Ali iako je okean ogroman,
ja u te stii jednog dana i unitiu te!
Onda se besno okrenuo i doplivao do Jujoka koji ga je brino oekivao.
Idemo rekao je muklo. Sve je svreno.
Hrabro, kapetane, spaemo je moda bre nego to mislite.
uti! Ne povreuj mi bolnu ranu.
Potraimo gospodina Janea, kapetane.
Da, potraimo ga. Samo on moe da nas spase.
Preplivali su dobru milju i ve su poeli da se oslobaaju odee koja im je
smetala, kada je Jujoko udario u neki predmet i ustuknuo.
Morski pas! povikao je zadrhtavi i vadei no.
Gde je? Upitao je Sandokan.
 Ali... ne, nije to ajkula odvratio je Dajak. ini mi se da je neki
plovak.
To je pojas za spasavanje koji je bacila Marijana! povikao je Sandokan.
Ah divna devojka!
Nadajmo se da ih ima dva.
Potraiemo, prijatelju.
Poeli su da trae plivajui u krug, i posle nekoliko minuta pronali i drugi
pojas.
Evo sree koju nisam oekivao rekao je Jujoko veselo. Na koju emo
stranu?
Korveta je dola sa severozapada, pa mislim da emo u tom pravcu moi
da naemo Janea.
Hoemo li ga sresti, kapetane?
Nadam se... Jane me isuvie voli da bi me prepustio sudbini. Srce mi
kae da je pratio korvetu.
Pa ipak, jo se ne pomalja.
Strpljenja, Jujoko. Vetar se pojaava, a to e ubrzati prahosovu plovidbu.
Vetar e i nama doneti talase...
Oni nam nee smetati.
Nastavili su da plivaju jo jedan sat, jedan pored drugog, paljivo ispitujui
horizont i sa strahom gledajui oko sebe. Zatim su zastali.
Jesi li uo? upitao je Sandokan.
Da odvratio je Dajak.
Zviduk parobroda, zar ne?
Da, kapetane.
Ne mii se!
Sandokan se odupro o Dajakova ramena i iskoio do pola iz vode.
Pogledao je prema severu i video kako se dve take udaljene oko tri milje
kreu morem.
Ni glasa, Jujoko! povikao je padajui u vodu. To je ratni brod.
Veliki?
ini mi se krstarica.
Da li je engleski?
Ne dvoumim se u pogledu nacionalnosti.
Hoemo li pustiti da proe?
Nita ne moemo da uinimo. Pripremi se da zaroni jer e brod proi
veoma blizu nas. Brzo, ostavimo pojaseve za spasavanje i budimo spremni.
Krstarica se brzo pribliavala podiui velike talase. Kretala se u pravcu
juga i zato je morala da proe skoro pored samih gusara.
Tek to su je ugledali na oko sto pedeset metara, Sandokan i Jujoko su
zaronili i nastavili da plivaju pod vodom.
U trenutku kada su isplivali na povrinu da udahnu, zauli su snaan glas:
Zakleo bih se da sam video dve glave u moru. Da ne znam da za nama
ide ekiara spustio bih amac u vodu.
Kada su ovo uli Sandokan i Jujoko su odmah ponovo zaronili, ali na
kratko. Na sreu, kada su ponovo izali na povrinu videli su da se parobrod
brzo udaljava prema jugu. Nalazili su se usred beliaste i penuave brazde koju
je brod ostavljao za sobom.
Pazite, kapetane! povikao je Dajak. U blizini je ekiara3. Zar niste
uli mornara?
Da odvratio je Sandokan. Pripremi no.
Hoe li nas napasti?
Bojim se da hoe, jadni moj Jujoko. Ta udovita slabo vide, ali imaju
neverovatan njuh.
Sandokan se odupro o Jujokova ramena i izbacio iz vode, bacajui brz
pogled oko sebe.
Usred bele pene iznenada je opazio kako se pojavljuje neka vrsta ogromnog
ekia.
Budimo na oprezu rekao je Jujoku. Nije dalje od pedeset metara.
Zar nije nastavila da prati brod? upitao je Dajak cvokoui zubima.
Namirisala je ljudsko meso odvratio je Sandokan.
Ide li prema nama?
Videemo. Ne pokrei se i ne isputaj no.
Primakli su se jedan drugom i ostali nepokretni, ekajui u strahu dalji
razvoj ovog stranog dogaaja.
Sandokan i Dajak su ostali nekoliko minuta nepokretni, paljivo
oslukujui, a zatim, poto nita nisu uli, poeli su oprezno da se povlae.
Umesto da nastavi sa povlaenjem Malezijski Tigar, koji je poinjao da gubi
strpljenje, snano je odbacio pojas za spasavanje i stavljajui no u zube
odluno krenuo prema ajkuli.
I ti dolazi da nas napadne! povikao je. Videemo ko je jai: morski
ili Malezijski Tigar.
Pustite je nek ide, kapetane zamolio je Jujoko.
Hou da je ubijem! odvratio je Sandokan besno. Sad je na nas red,
prokleta ajkulo!
Uplaena moda povikom i odlunim dranjem Sandokanovim, riba-eki,
zaustavila se umesto da nastavi svoj hod, a zatim je zaronila.
Prilazi nam pod vodom, kapetane! povikao je Dajak.
On se prevario. Trenutak kasnije ajkula se pojavila na povrini i umesto da
po instinktu nastavi da napada, ona je, kao igrajui se, pola po tragu koji je
brod ostavljao za sobom.
Sandokan i Jujoko su nekoliko trenutaka ostali nepokretni, pratei ajkulu
pogledom, a zatim, videi da ona bar naas ne misli na njih, nastavie sa
povlaenjem, upuujui se prema severoistoku.
Opasnost nije prola, tavie ajkula ih nije gubila iz vida, bez obzira to je
nastavljala da se igra. Jednim udarcem repa izbacila se iz vode da bi videla u
kom pravcu plove, a zatim je sa nekoliko trzaja nadoknadila ono to je
izgubila, stalno se drei na udaljenosti od oko pedeset metara. Verovatno je
ekala pogodan trenutak da ponovo krene u napad.
I zaista, malo kasnije Jujoko je video kako se ponovo pribliava, maui
glavom i snano tukui repom. Opisala je veliki krug oko dvojice plivaa, a
zatim je poela da se obre as pod vodom as na povrini, stalno smanjujui
krugove.
Pazite, kapetane! povikao je Jujoko.
Spreman sam da je doekam rekao je Sandokan.
A ja da vam pomognem.
Zar te je proao strah?
Mislim da jeste.
Ne naputaj pojas za spasavanje pre nego to ti dam znak. Pokuajmo da
probijemo obru.
Drei se levom rukom za pojaseve za spasavanje, dok su u desnoj imali
noeve, gusari su krenuli u povlaenje, ne isputajui ajkulu iz vida. Ova ih
nije ostavljala, tavie nastavljala je da im se pribliava podiui prave talase
svojim monim repom i pokazujui svoje otre zube koji su se pretei belasali
u tami.
Ajkula je najednom nainila dinovski skok bacila se na Sandokana koji joj
je bio blii. Malezijski Tigar je pustio pojas za spasavanje, spreman da zaroni,
dok je Jujoko, kome je velika opasnost povratila hrabrost, krenuo i sam sa
podignutim noem.
Videi da je Sandokan nestao pod vodom, ajkula je krenula na Jujoka koji
je odmah zaronio. Sandokan je oekivao. im je video u neposrednoj blizini,
bacio se na nju hvatajui se za jedno od bonih peraja i stranim udarcem noa
rasporio joj trbuh.
 Ogromna riba, smrtno ranjena, oslobodila se protivnika snanim trzajem i
isplivala na povrinu.
Videi Dajaka na dva koraka od sebe, obrnula se na lea ne bi li ga
presekla nadvoje, ali se Sandokan pojavio. Ovoga puta zadao joj je tako snaan
udarac u lobanju da je no ostao zaglavljen u njoj.
Evo ti i ovo! urlao je Dajak prekrivajui je udarcima.
Ajkula je ovoga puta potonula zauvek, ostavljajui na povrini veliku
krvavu mrlju koja se brzo irila.
Verujem da se vie nee vratiti na povrinu rekao je Sandokan. ta
kae, Jujoko?
Dajak nije odgovorio. Odupro se o pojas za spasavanje i pokuao da se
izdigne kako bi ispitao okolinu.
ta trai? upitao ga je Sandokan.
Tamo... gledajte... prema severozapadu! urlao je Jujoko. Alaha mi!...
Vidim veliku senku... Jedrenjak!
Moda je to Jane! rekao je Sandokan veoma uzbuen.
Suvie je mrano da bih mogao da ga prepoznam, ali oseam kako mi
srce snano bije, kapetane.
Daj da ti se ispnem na ramena.
Dajak se primaknuo i Sandokan se izbacio iz vode oduprevi se o njegova
ramena.
ta vidite, kapetane?
To je prahos!... Ako je on... Prokletstvo!
Zato kunete? Pribliavaju nam se tri broda.
Jeste li sigurni?
Sasvim.
Da nije Jane naao pomo?
 To je nemogue!
ta onda da radimo? Ve tri sata plivamo i moram da priznam da sam
iscrpen.
Shvatam te. Bilo da su prijatelji ili neprijatelji, zatraiemo da nas
prihvate. Zovi u pomo.
Jujoko je prikupio snagu i snano povikao:
Hej!... brodovi! U pomo!
Trenutak kasnije zauo se puani pucanj i povik:
Ko zove?
Brodolomnici!
ekajte!
Tri broda su nainila zaokret i brzo se pribliavala jer je vetar bio jak.
Gde ste? upitao je isti glas.
Priite odvratio je Sandokan.
Zavladala je kratka tiina, a onda je drugi glas povikao:
Jupitera mu!... Ne varam se, to je stvarno on!
Sandokan se jednim trzajem do pola izbacio iz vode, viui:
Janee!... Janee!... To sam ja, Malezijski Tigar!
Sa paluba se zauo jedinstven urlik:
iveo kapetan! iveo Tigar!
Prvi prahos je bio blizu. Dva plivaa su se dokopala ueta koje im je bilo
dobaeno i uspuzala se brzinom majmuna na palubu.
Jedan ovek se bacio na Sandokana steui ga ushieno na grudi.
Ah, moj jadni brate!... no povikao je. Verovao sam da te vie nikad
neu videti!
Sandokan je stegao hrabrog Portugalca, dok su posade i dalje vikale:
 iveo Tigar!
Doi u moju kabinu rekao je Jane. Mora da mi ispria sve to
vatreno elim da saznam.
Sandokan ga je pratio bez rei. Sili su u kabinu, a brodovi su nastavili da
plove napetih jedara.
Portugalac je izvadio bocu dina i pruio je Sandokanu, koji je, jednu za
drugom, ispraznio vie aica.
Hajde, priaj kako si se naao u moru, dok sam ja mislio da si ili
zarobljen ili mrtav na palubi broda, kojeg ve dvadeset asova uporno sledim.
Ah! Ti si dakle pratio krstaricu? To sam i oekivao.
Jupitera mu! Raspolaem sa tri broda i sto dvadeset ljudi, pa kako bih
mogao da je ne pratim!
Ali odakle ti tolika sila?
Zna li ko komanduje brodovima koji me prate?
Ne znam.
Paranoa i Maratua.
Zar se nisu potopili za vreme bure koja nas je zadesila u blizini Labuana?
Ne, kao to vidi. Bura je Maratuu bacila prema ostrvu Pulo Gaja, a
Paranoa se sklonio u zaliv Ambonga. Ostali su tu nekoliko dana da poprave
oteenja, a zatim su krenuli prema Labuanu, gde su se i sreli. Poto nas nisu
nali u malom zalivu, vratili su se u Mompraem; nas su sreli sino poto su se
uputili u Indiju, sumnjajui da smo i mi tamo krenuli.
Iskrcali su se na Mompraemu? Ko je sada na mom ostrvu?
Niko, jer su ga Englezi napustili poto su zapalili selo i digli u vazduh i
poslednja utvrenja.
Bolje je tako promrmljao je Sandokan uzdiui.
ta se s tobom zbilo? Video sam te na palubi bojnog broda u asu kada
sam topovskim mecima razarao topovnjau, onda sam uo englesko
pobedniko ura!, i vie nita. Pobegao sam da bih spasao bar blago koje sam
nosio, ali sam zatim krenuo po tragu krstarice u nadi da u da je stignem i
napadnem.
Pao sam na mostu neprijateljskog broda oamuen od udarca sekire, a
zatim sam, zajedno sa Jujokom, bio zarobljen. Spasle su me pilule koje, kao to
zna, uvek nosim sa sobom.
Razumem! rekao je Janez prsnuvi u smeh. Bacili su vas u more
mislei da ste mrtvi. Ali ta se dogodilo sa Marijanom?
Zarobljenica je na krstarici odvratio je Sandokan muklo.
Ko je komandovao ratnim brodom?
Baronet, ali sam ga ubio u tom haosu.
To sam i mislio. Za ime boje! Kakav gadan kraj tog jadnog suparnika.
ta e sada da uini?
ta ti misli?
Pratio bih parobrod i napao bih ga.
To je ba ono to sam hteo da ti predloim. Da li zna kuda se uputio?
Ne znam, ali mi se ini da plovi prema Tri ostrva.
ta e tamo? Tu se neto kuva, moj pobratime. Da li je brzo iao?
Osam vorova na as.
I koliko bi mogao da bude u prednosti?
Moda trideset milja.
Onda moemo da ga stignemo ukoliko ostane dobar vetar. Ali... Zastao
je jer je na palubi uo neku neuobiajenu viku.
ta se deava? upitao je.
Da nisu otkrili krstaricu?
Popnimo se, brate moj.
urno su napustili kabinu i popeli se na palubu. Ba u tom trenutku
nekoliko ljudi je izvlailo neku metalnu kutiju iz vode, koju je pri prvoj
svetlosti zore opazio jedan gusar na nekoliko desetina metara od broda.
Oh! povikao je Janez. ta to treba da znai? Da ne sadri neki
dragoceni dokument? Ne izgleda mi kao obina kutija.
Jesmo li jo uvek na tragu parobroda? upitao je Sandokan koji se i
nesvesno uznemirio.
Jo uvek odgovorio je Portugalac.
Ah, ako je...
ta?
Umesto da odgovori, Sandokan je izvukao kriss i brzim udarcem rasparao
kutiju. Unutra su ugledali komad malo vlane hartije, na kojoj se jasno
razaznavalo nekoliko redaka ispisanih finim i elegantnim rukopisom.
Janee!... Janee!... promucao je Sandokan drhtavim glasom. itaj,
brate moj, itaj! ini mi se da sam oslepeo...
Portugalac je uzeo hartiju i proitao:

U pomo! Vode me na Tri ostrva, na koja e doi i moj stric da me

odvede u Saravak. Marijana.

Kada je uo ove rei Sandokan je zaurlao kao ranjena zver.

Izgubljena!... Izgubljena!... Lord!... povikao je.
Jane i gusari su ga opkolili i gledali sa strahom i uzbuenjem. Izgledalo je
kao da ih mue iste patnje koje su rastrzale srce ovog nesrenika.
Sandokane! povikao je Portugalac. Spaemo je, kunem se, pa makar
morali da napadnemo lordov brod, ili Saravak i njegovog guvernera Demsa
Bruka.
Tigar je skoio na noge izmenjena lika i uarenog pogleda.
Tigrovi Mompraema! grmnuo je. Treba da unitimo neprijatelja i
spasemo nau kraljicu. Svi na Tri ostrva!
Osveta! urlali su gusari. Smrt Englezima! ivela naa kraljica!
 TIGROVA POSLEDNJA BITKA
Poto su izmenili pravac, gusari su se grozniavo bacili na posao da se
pripreme za borbu koja e, bez sumnje, biti strana i moda poslednja.
Sandokan ih je bodrio, obeavajui im da e unititi taj brod na kome je
bio okovan i koji je ubio najvee gusarske junake i oteo mu verenicu.
U jednom trenutku Jane ree:
Strahujem za tvoju verenicu...
I ja rekao je jedva ujno Sandokan.
Jane nije odgovorio; izgledalo je da je utonuo u duboke misli. Najednom
se snano udario po elu i povikao:
Tu smo!
Govori, objasni, brate. Ako ima plan, iznesi ga.
Da spreimo eventualnu katastrofu, trebalo bi da se u trenutku napada
jedan od nas nae pored Marijane i da je zatiti.
To je tano, ali kako?
Evo plana. Ti zna da su u floti koja je napala Mompraem bili i prahosi
sultana od Bornea?
Nisam zaboravio.
Ja u se preruiti u sultanovog oficira, istai u zastavu Varauni i otii u
na palubu krstarice pretvarajui se da me je poslao lord Dems.
Odlino!
Komandantu u rei da treba da uruim pismo ledi Marijani. Kada se
budem naao u njenoj kabini, mi emo se zabarikadirati. Na moj zviduk
jurnite na brod i ponite borbu.
Ah, Jane! povikao je Sandokan steui ga na grudi.
Kad bi znao koliko u ti biti zahvalan ako uspe?
 Uspeu, Sandokane, samo da stignemo pre lorda.
U tom trenutku se uo povik na mostu:
Tri ostrva!
Sandokan i Jane su pohitali na palubu. Oznaena ostrva ukazala su se na
daljini od sedam do osam milja. Svi gusari su pomno ispitivali te gomile litica,
udno traei krstaricu.
Eno je! povikao je jedan Dajak. Vidim dim tamo dole.
Da potvrdio je Sandokan ije su se oi zapalile. Eno, tamo se uzdie
crni stub dima, iza onih stena. Krstarica je tamo!
Nastavimo sa pripremama za napad rekao je Jane.
Paranoa, prebaci jo etrdeset ljudi na na prahos.
Prebacivanje je bilo brzo izvreno i posada od sedamdeset ljudi okupila se
oko Sandokana, koji je dao znak da eli da govori.
Tigrovi Mompraema! rekao je onim tonom koji je opinjavao i unosio
u te ljude natoveansku hrabrost. Ova igra bie strana. Boriemo se protiv
brojnije i bolje uvebane posade, ali ne zaboravite da e to biti poslednja bitka
koju vodite pod komandom Malezijskog Tigra i da ete se poslednji put nai
pred onima koji su unitili nau mo i napali nae ostrvo, nau domovinu.
Kada vam budem dao znak, nasrnuete kao nekada na neprijateljski brod.
Tigrovi Mompraema, ja to elim!
Sve emo ih pobiti povikali su gusari besno maui orujem.
Zapovedajte, Tigre!
Tamo, na prokletom brodu koji emo napasti, nalazi se kraljica
Mompraema. elim da mi se vrati, da se vrati slobodna!
Spasiemo je ili emo svi umreti.
Hvala prijatelji! A sada na svoja borna mesta! Istaknite na jarbole
sultanove zastave.
Poto su zastave istaknute, tri prahosa su se uputila prema prvom ostrvu,
tanije prema jednom malom zalivu, u ijem dnu se nejasno videla crna masa,
iznad koje se izvijao dim.
Janee rekao je Sandokan pripremi se jer emo kroz jedan as biti u
zalivu.
Sve e brzo biti sreeno odvratio je Portugalac i nestao pod palubom.
Prahosi su nastavili da plove smanjenih jedara i sa velikom zastavom
sultana od Varauni na vrhu glavnog jarbola. Topovi su bili spremni, spingarde
isto tako, a gusari su drali oruje, spremni da se bace na protivniki brod.
asovnik je oznaavao podne kada su tri prahosa stigla do ulaza u zaliv.
Krstarica je bila usidrena u sred zaliva. Na vrhu bonog jarbola vijorila se
engleska zastava, a na vrhu glavnog stajao je znak bojnog broda. Palubom su
prolazili mnogi mornari.
Kada su ugledali brod na domaku topova, gusari su se kao jedan ovek
bacili na svoje topove, ali ih je Sandokan zaustavio pokretom ruke:
Jo ne! rekao je. Jane!
Portugalac se popeo na palubu preruen u oficira sultana od Varauni. Imao
je na sebi zelenu kazaku i duge arape, a na glavi veliki turban. U ruci je drao
pismo.
ta e ti ta hartija? upitao je Sandokan.
To je pismo koje u predati ledi Marijani.
A ta si napisao?
Da smo spremni i da se ne oda.
Ali treba ti da joj ga preda ako misli da se zajedno sa njom
zabarikadira u kabinu.
Neu ga dati nikom, budi uveren, brate moj.
A ako te komandant bude pratio do ledi?
Ako vidim da se stvari komplikuju, ubiu ga odvratio je Jane hladno.
Stegao je ruku Sandokanu, namestio turban i povikao:
U zaliv!
 Brod je smelo uao u mali zaliv i pribliio se krstarici, dok su ga druga dva
pratila na maloj udaljenosti.
Ko je? upitao je jedan straar.
Borneo i Varauni odvratio je Jane. Vane vesti iz Viktorije. Hej,
Paranoa, pusti kotvu! Pazite na doboe!
Pre nego to su straari i pokuali da spree prahos da pristane uz njihov
brod, manevar je bio izvren. Brod je udario krstaricu i ostao kao zalepljen za
nju.
Gde je zapovednik? upitao je Jane straare.
Odvojte brod rekao je jedan vojnik.
Doavola sa pravilima odvratio je Janez. Jupitera mu! Zar se plaite
da e moji brodovi da potope va? Pourite, pozovite mi zapovednika jer treba
da mu prenesem nareenja.
Porunik se tada popeo na palubu sa svojim oficirima. Priao je ogradi
krme i videi Janea koji je pokazivao pismo, naredio da se spuste stepenice.
Hrabro! promrmljao je Jane okreui se gusarima koji su stranim
pogledima odmeravali parobrod.
Pogledao je zatim prema krmi i njegove oi su se srele sa Sandokanovim. U
jednom skoku hrabri Portugalac se naao na palubi parobroda. Osetio je kako
ga obuzima strah, ali njegovo lice nije odavalo ni najmanji nemir due.
Kapetane rekao je gipko se klanjajui pred njim treba da predam
pismo ledi Marijani Gvilonk.
Odakle dolazite?
Iz Labuana.
ta radi lord?
Naoruava jedan bojni brod da bi poao k vama.
Da li vam je dao pismo za mene?
Ne, komandante.
 To je udno. Dajte pismo da ga predam ledi Marijani.
Izvinite komandante, ali moram ja da ga predam odvratio je Jane smelo.
Onda, hodite.
Jane je osetio kako mu se ledi krv u ilama.
Ako Marijana naini ma i jedan pokret, izgubljen sam proaputao je.
Bacio je pogled na krmu i video desetak gusara koji su se uzverali na
jarbole prahosa, dok su ostali bili na stepenitu. Izgledalo je kao da samo
ekaju da se bace na engleske mornare koji su ih radoznalo posmatrali.
Poao je za kapetanom. Zajedno su sili niz stepenice koje su vodile pod
krmu. Jadni Portugalac je osetio kako mu se die kosa na glavi kada je uo
kako kapetan lupa na jedna vrata i ledi Marijanu kako odgovara:
Uite.
Poruka od vaeg strica lorda Demsa Gvilonka rekao je kapetan ulazei.
Marijana je stajala na sredini kabine, bleda ali ponosna. Videi Janea nije
mogla da obuzda trzaj, ali nije ni glasa pustila. Shvatila je sve.
Uzela je pismo, otvorila ga mehaniki i proitala sa zadivljujuim mirom.
Jane, koji je prebledeo kao mrtvac, najednom je priao prozoru i povikao:
Kapetane, vidim parobrod koji se uputio prema nama.
Komandant je pohitao prema malom prozoru da se uveri sopstvenim
oima. Brz kao munja, Jane se bacio na njega i besno ga udario po glavi
drkom krissa. Kapetan se sruio na tle bez glasa.
Ledi Marijana nije mogla da zadri uzvik straha.
Tiho, sestrice moja rekao je Jane koji je vezivao jadnog komandanta.
Ako sam ga ubio, bog e mi oprostiti.
A gde je Sandokan?
Spreman je da zapone bitku. Pomozite mi da se zabarikadiramo, sestrice.
Zatim je dohvatio jedan teak orman i gurnuo ga prema vratima, gomilajui
iza njega sanduke, police i stolove.
Ali ta se to deava? upitala je Marijana.
Odmah ete doznati, sestrice odvratio je Jane izvlaei sablju i pitolje.
Stao je zatim na prozor i otro zazvidao.
Pazite, sestrice rekao je zatim i stao iza vrata sa pitoljima u rukama.
U tom trenutku strani urlici odjeknuli su na palubi.
Krvi! Krvi! iveo Malezijski Tigar!
Posle toga odjeknuli su puani i revolverski pucnji, neopisivi jauci, besni
sudari hladnog oruja, topot i mukli udari tela koja su padala.
Janoe! povikala je Marijana koja je prebledela kao mrtvac.
Hrabro! povikao je Portugalac. iveo Malezijski Tigar!
Zauli su se brzi koraci na stepenicama i glasovi koji su pozivali:
Kapetane! Kapetane!
Jane se odupro o barikadu; Marijana je uinila to isto.
Hiljadu mu topova! Otvorite, kapetane! povikao je neko.
iveo Tigar od Malezije! zagrmeo je Jane.
Napolju su se zaule kletve i urlici besa, a zatim je snaan udar potresao
vrata.
Janee! povikala je devojka.
Ne bojte se odvratio je Portugalac.
Druga tri udarca izvalila su vrata iz arki, a udar sekire nainio je procep na
njima. Cev jedne puke pojavila se u otvoru, ali je Jane, brz kao munja,
ispalio iz pitolja kroz otvor. uo se teak pad tela na zemlju, dok su se ostali
urno peli stepenicama viui:
Izdaja! Izdaja!
Bitka se nastavljala na palubi bojnog broda, a urlici su i dalje odjekivali
pomeani sa pucnjima puaka i pitolja. S vremena na vreme, kroz ovu buku
uo se snani glas Malezijskog Tigra koji je vodio svoje bande u napad.
Marijana je pala na kolena dok je Jane, eljan da dozna kako napolju stoje
stvari, hitao da pokrene nametaj. Najednom su se zauli povici:
Vatra! Spaavaj se ko moe!
Portugalac je prebledeo.
Bogamu! povikao je.
Oajnikim naporom poruio je barikadu, jednim udarcem sablje presekao
veze koje su sputavale jadnog komandanta, epao Marijanu i izleteo iz kabine.
Gusti oblaci dima ve su ispunili hodnik, a u dnu se video plamen koji je
probijao iz oficirskih kabina.
Jane se popeo na palubu sa sabljom u zubima. Bitka se upravo zavravala.
Tigar je besno napadao most na pramcu, na kome se uanilo oko etrdeset
Engleza.
Vatra! povikao je Jane.
Na ovaj povik Englezi, koji su ve uviali da su izgubili bitku, poskakae u
more. Sandokan se okrenuo prema Janeu ruei sve oko sebe.
Marijana! povikao je uzimajui devojku u ruke. Moja! Najzad moja!
Da, tvoja, i ovoga puta zauvek!
U istom trenutku odjeknuo je topovski pucanj na otvorenom moru.
Sandokan je kriknuo:
Lord! Svi na prahose!
Sandokan, Marijana, Jane i gusari koji su preiveli, napustili su bojni
brod, koji je ve goreo kao sveanj suvog drveta, i ukrcali se na prahose nosei
i svoje ranjene.
Jedra su zaas bila razvijena. Gusari su dohvatili vesla i tri prahosa su brzo
isplovila iz zaliva i krenula prema puini. Sandokan je poveo Marijanu na
pramac i vrhom sablje joj pokazao mali brigantin koji je plovio na udaljenosti
od sedam stotina koraka. Na pramcu se video jedan ovek.
 Vidi li ga Marijana? upitao je Sandokan.
Devojka je uzviknula i pokrila lice rukama.
Moj stric! promucala je.
Pogledaj ga poslednji put!
Ah! Sandokane!...
Bogamu!... On je! povikao je Jane.
Istrgao je karabin jednom gusaru i nanianio na lorda, ali mu je Sandokan
oborio oruje.
On je za mene svetinja rekao je smraena lika.
Brigantin se brzo pribliavao pokuavajui da presee put prahosima, ali je
sada ve bilo kasno. Vetar je gonio brze brodove prema istoku.
Pucajte na te bednike! ulo se kako vie lord.
Odjeknuo je pucanj topa i jedno ule je oborilo gusarsku zastavu koju je
Janez bio izvesio. Sandokan je prineo desnu ruku srcu, a lice mu se smrailo.
Zbogom gusarenje, zbogom Malezijski Tigre! promrmljao je bolno.
Ostavljajui naglo Marijanu, priao je topu na krmi, nagnuo se i dugo
nianio. Brigantin je besno pucao iz topova i mitraljeza. Sandokan se nije
pokretao: jo uvek je nianio.
Najednom se uspravio i prineo fitilj. Top je riknuo i trenutak kasnije boni
jarbol brigantina, preseen u korenu, sruio se u more lomei ogradu.
Gledaj! Gledaj! povikao je Sandokan. Sad me goni!
Brigantin se zaustavio i poeo da se okree u mestu, ali je nastavio paljbu.
Sandokan je uhvatio Marijanu, poveo je na krmu i pokazao je lordu koji je
kao lud urlao na pramcu svoga broda.
Gledaj moju enu! rekao je.
Zatim se povukao lagano i promrmljao smrknuta ela, stisnutih usana i
pesnica:
 Jane, pramac prema Javi!
Onda se okrenuo pao u zagrljaj oboavanoj Marijani i zaplakao, taj ovek
koji nikada u ivotu nije plakao. Kroz jecaj je proaputao:
Tigar je umro zauvek!
 Izdava
NIRO Deje novine
Gornji Milanovac

Za izdavaa
Miroslav Petrovi
generalni direktor

Recenzenti
Prof. Milica Popovi
Dr Momilo Savi

Urednik
Radmilo Lale Mandi

Lektor
Nadeda Kosti

Ilustracija naslovne strane

Milan Mileti

Grafika oprema
Ljubomir Vorkapi

Fotoslog, korektura i automatski prelom

Eurokat 200 DEJE NOVINE Gornji Milanovac
 O piscu

Emilio Salgari /1863 1911/ rodio se u Veroni. Jo kao deak oseao

je veliku ljubav prema moru i u sedamnaestoj godini upisao se na
Institut za pomorstvo koji je napustio 1881. a da nije dobio diplomu
kapetana. Jednom prilikom rekao je svom sinu: eleo bih da se moji
posmrtni ostaci zatvore u hermetiki sanduk od stakla i spuste na dno
mora.
Sa pisanjem je poeo kao hroniar u jednom veronskom listu a u
slobodnom vremenu pisao je futuristike romane. Ve 1883. objavio je
u listu Arena svoja prva dva romana Tigar iz Malezije i Miljenica
Mabdia. Zatim slede mnogobrojna dela, bar 85 romana za 28 godina
rada.
Salgari je iveo i kretao se samo u svetu svoje mate, postao je vrlo
zanimljiva pojava u italijanskoj knjievnosti uopte, te je i danas jedan
od najpopularnijih dejih i omladinskih pisaca.