JABUKA

Prema podacima FAOSTAT-a prosena godinja proizvodnja jabuke u Srbiji za period od 2006 do 2010. godine
je iznosila 248.592 tone.

Karakteristino je da se najvei deo proizvodnje jabuke jo uvek odvija po principima konvencionalne

proizvodnje. Organska proizvodnja jabuke, iako je zakonom ureena, u Srbiji skoro da ne postoji. Sa druge
strane integralna proizvodnja nije definisana zakonom iako u praksi postoji. Da bi proizvodnja jabuke mogla
uspeno da funkcionie u skladu sa osnovnim principima integralne proizvodnje, neophodno je uspostaviti
zakonski okvir koji bi regulisao ovu oblast. Legalizovanje integralne proizvodnje jabuke omoguilo bi posebno
obeleavanje proizvedenih plodova, to bi im donelo prepoznatljivost na tritu i laku realizaciju, a samim tim i
sigurniju i veu dobit za proizvoae. Pretpostavka je da e u budunosti samo plodovi proizvedeni u integralnoj
ili organskoj proizvodnji moi da budu realizovani na probirljivom tritu voa.

Kriterijumi na tritu sveeg voa, pa samim tim i kada je jabuka u pitanju danas su znaajno pootreni. Promene
su izazvane jakom konkurencijom koja vlada meu proizvoaima i poveanim zahtevima potroaa kada je u
pitanju kvalitet plodova, posebno njihova zdravstvena ispravnost. Intenzivna proizvodnja jabuke podrazumeva
upotrebu pesticida i drugih hemikalija. Od gajenih kontinentalnih voaka, jabuka po pravilu ima najveu
upotrebu pesticide po jedinici povrine, sa najveim brojem zatitnih tretmana. Brojne aplikacije pesticida i
drugih hemikalija tokom vegetacije voaka mogu usloviti pojavu ostataka pesticida iznad maksimalno
dozvoljenih vrednosti (Maximum Residues Limit MRL) koji mogu negativno uticati na ljudsko zdravlje.

TA JE INTEGRALNA PROIZVODNJA I KOJI SU NJENI CILJEVI?

Integralna proizvodnja voa je proizvodni sistem koji koristi sve metode i mere u proizvodnji na takav nain da
redukuju korienje hemijsko-sintetikih preparata i ubrenje na minimum u skladu sa ekolokim, ekonomskim i
toksikolokim principima. Integralna proizvodnja jabuke je ekonomski uspena proizvodnja kvalitetnih plodova
sa akcentom na zatitu ljudskog zdravlja i prirode. U cilju smanjenja primene agrohemijskih mera favorizuje se
primena biolokih mera.

Meunarodna organizacija za bioloku i integralnu kontrolu tetnih ivotinja i biljaka (IOBC) dala je zvaninu
definiciju integralne proizvodnje voa kao ekonomina proizvodnja voa visokog kvaliteta, koja daje prioritet
ekoloki bezbednijim metodama i minimizira neeljene efekte i korienje agro-hemijskih sredstava da bi se
poveala zatita ivotne sredine i zdravlja ljudi.

Odgovarajue tehnike gajenja imaju pozitivan efekat na vonjak i okolinu. U proizvodnji prioritet se daje
prirodnim, kulturnim, biolokim, genetikim i biotehnikim metodama kontrole tetoina, bolesti i korova kao i
da korienje agrohemijskih sredstava bude svedeno na neophodni minimum.

Integralna proizvodnja se ne fokusira samo na hemijsku zatitu biljaka, ve takoe na sve

mere gajenja koje se primenjuju u proizvodnji.

Svaki proizvoa voa treba da uoi i shvati potrebu za primenom integralne proizvodnje jabuke, odnosno treba
da primeni mere integralne proizvodnje u to veem obimu. Kako mnoge od izabranih mera, sa unapred
definisane liste, treba da budu realizovane svake godine, svaka primena treba da bude zabeleena u poseban
voarski registar (slui za voenje evidencije o svim aktivnostima sprovedenim u vonjaku) Integralna
proizvodnja voa je uslovljena drutvenom brigom za hiperprodukciju, ugroenost divljih vrsta i zagaenje
zemljita i povrinskih voda intenzivnom poljoprivredom. Integralno gajenje je ekonomski opravdana
proizvodnja kvalitetnih plodova sa najboljom moguom zatitom ljudskog zdravlja i ivotne sredine.

Ideja integralne proizvodnje voa kao tehnike gajenja koja je osmiljena tako da bude bezopasna za ekosisteme
vonjaka nastala je tokom ranih pedesetih godina prolog veka. Razvoj ovog pionirskog posla je bio stalno
ometan i nije prihvaen ak i od profesionalnih udruenja ili od voara narednih 20 godina. Zbog toga je
sredinom sedamdesetih i kasnih osamdesetih godina XX veka uvoenje integralne proizvodnje voa u praksu
ilo veoma sporo. Situacija se znaajno promenila poev od 1988. godine, kada je Radna grupa za integralnu
proizvodnju voa u Junom Tirolu (AGRIOS) objavila program integralne proizvodnje voa. U sledeih
nekoliko godina, u 9 zemalja Evrope je doneto 14 uputstava za integralnu proizvodnju jabuastog voa. Na
prvom internacionalnom ISHS simpozijumu o integralnoj proizvodnji voa, koji je odran u Wedensvilu 1989.
godine osnovana je IOBC/WBC radna grupa Integralna proizvodnja biljaka u vonjacima sa ciljem
da koordinira i uskladi novonastala regionalna i nacionalna uputstava i da pomogne u harmonizaciji pravila
unutar Evrope.

Ovi principi su preuzeti od strane nekoliko regionalnih i nacionalnih vlada i brojnih organizacija proizvoaa
jabuke irom Evrope prilikom definisanja standarda za integralnu proizvodnju jabuke. Integralna proizvodnja se
zasniva na praenju stanja biljke, vremenskih uslova i tetnih organizama prilikom donoenja odluke o izboru i
primeni odreenih tretmana. Ovo ukljuuje i primenu fizike, bioloke, mehanike i edukativne taktike da bi se
odralo brojno stanje tetoina na nivou koji u ekonomskom smislu ne ugroava proizvodnju. Primenjeni
tretmani ne bi trebalo da imaju uticaja na ivotnu sredinu, korisne organizme i organizme koji nisu ciljano
planirani za suzbijanje, kao i ljudsko zdravlje. Uprkos optim principima, razne zemlje primenjuju neznatno
razlilite verzije integralne proizvodnje jabuke. Iako se uputstva zasnivaju na najboljoj praksi upravljanja
bolestima i tetoinama, i uspostavljeni su od strane nekoliko regionalnih i nacionalnih vlada, prihvaeni od
strane mnogih proizvoaa jabuke i njihovih udruenja, standardi integralne proizvodnje jabuke, za razliku od
organske proizvodnje, nisu precizno definisani ili pravno odreeni u EU ili meunarodnim standardima. Iako su
ogranienja primene materijala kao to su ubriva, pesticidi i druge hemikalije, definisana razliitim uputstvima,
u praksi nivo njihovog sprovoenja varira. ak ni sve evropske zemlje nemaju jedinstvene standarde ili
zahteve namenjene proizvoaima jabuke, ali postoje mnoge lokalne, regionalne i nacionalne regulative koje
reguliu kreiranje nalepnica i prodaju proizvoda iz integralne proizvodnje koji su ekoloki i zdravstveno
prihvatljivi, a ujedno obezbeuju i ekonomsku prednost za proizvoaa.

ZASNIVANJE ZASADA JABUKE U SKLADU

SA PRINCIPIMA INTEGRALNE
PROIZVODNJE
Jabuka je viegodinja biljka. Podizanje zasada se mora izvriti u skladu sa pravilima struke jer su trokovi
zasnivanja veoma visoki. Ne smeju se napraviti greke, zato to se tokom viegodinjeg perioda eksploatacije
zasada vrlo teko mogu ispraviti, i mogu nastati velike ekonomske tete. Zasnivanje vonjaka je ozbiljan
poduhvat koji podrazumeva niz istraivakih radova i veliko struno znanje, potrebno za iznalaenje najboljih
tehnolokih reenja u gajenju jabuke u za konkretne socijalne, ekonomske i ekoloke uslove. Prvi uslov uspene
proizvodnje je dobro izvedeno planiranje i izbor lokacije gde e vonjak biti zasnovan. Za nove zasade prema
smernicama EurepGAP-a (zajedniki standard za dobro upravljanje poljoprivrednom proizvodnjom kreiran
devedesetih godina od strane nekoliko evropskih lanaca supermarketa i njihovih glavnih dobavljaa) treba
napraviti analizu rizika lokacije. Mora se imati u vidu tip zemljita, opasnost od erozije, nivo i kvalitet
podzemnjih voda, dostupnost obnovljivih izvora vode, ranije korienje lokacije, kao i mogui uticaj proizvodnje
u okruenju. Lokaciju sa visokim stepenom rizika treba izbegavati za podizanje zasada jabuke.

Preice i sluajni pristupi mogu rezultirati smanjenim porastom i drugim problemima tokom eksploatacije
vonjaka. Mnogo je jednostavnije izmeniti poloaj vonjaka pre same sadnje, nego onda kada su voke ve
posaene. Povezivanje navedenih elemenata u jedinstven i funkcionalan sistem izvodi se projektovanjem
vonjaka. Uspean projekat treba da sadri elemente navedene u tekstu koji sledi.

ANALIZA AGROEKOLOKIH USLOVA ZA GAJENJE JABUKE

ANALIZA KARAKTERISTIKA RELJEFA

Kada se analizira reljef posebno se obraa panja na nagib i ekspoziciju terena, zatim da li je teren otvorenog ili
zatvorenog tipa i da li postoji mogunost oteenja voaka od mrazeva. Za gajenje jabuke idealni su blago
zatalasani i nagnuti tereni sa kojih hladan vazduh otie, odnosno vri se drenaa terena za vreme prolenih
mrazeva. Na takvim terenima za gajenje jabuke najbolje su severne ekspozicije ali se uspeno mogu koristiti i
ostale. Najloije su jugozapadne pozicije jer je na njima najjae osunavanje pa je esta pojava oegotina
na plodovima, najintenzivnije je isuivanje zemljita, a mogue je i izmrzavanje debla i pojedinih delova krune
tokom zime. Praksa je pokazala da se i prostrane ravnice mogu uspeno koristiti za proizvodnju jabuke.
Zatvorene poloaje na kojima se esto javljaju mrazevi, posebno pozni proleni i koji imaju lou vazdunu
drenau ne treba koristiti za gajenje jabuke.

ANALIZA KLIMATSKIH USLOVA

TOPLOTNI USLOVI
Jabuka se moe uspeno gajiti u regionima gde temperature tokom zime padaju i do -30C, a tokom leta dostiu
+40C. Jabuci tete mogu naneti zimski mrazevi, ali najvei problem su niske temperature tokom cvetanja. Mraz
u zavisnosti od sorte, fenofaze razvoja stabala jabuke, intenziteta mraza i duine njegovog trajanja moe izazvati
vea ili manja oteenja na zatvorenim i otvorenim cvetovima i zametnutim plodovima. U fazi zatvorenih
cvetova mraz od -4 do -5C izaziva njihova oteenja. Kada su cvetovi otvoreni moe ih otetiti imraz od 1C.
Ako je tokom cvetanja vreme hladno, medonosne pele ne izlaze iz konica pa je opraivanje cvetova slabo.
Takoe jabuci ne odgovara ni suvie visoka temperatura. Topli dani, a posebno tople noi tokom sazrevanja
jabuke kod sorti sa obojenim plodovima mogu smanjiti razvoj dopunske boje. Podruja sa hladnim noima u
vreme sazrevanja jabuke, odgovarajua vlanost vazduha i umereno topli dani omoguavaju razvoj dopunske
boje na plodovima jabuke. Takva podruja jedino nisu pogodna za gajene sorti sa zelenim plodovima (npr. sorta
Greni Smit).

SVETLOSNI USLOVI

Za uspeno gajenje jabuke potrebno je da stabla prime odreenu koliinu direktne suneve svetlosti. Svetlost
najbolje koriste stabla jabuke okalemljena na podlogama male bujnosti koja imaju tanku i prozranu krunu. U
takvoj kruni najvei broj plodova je izloen direktnoj sunevoj svetlosti. Oni dobro razvijaju dopunsku boju,
imaju visok sadraj rastvorljive suve materije i veoma su ukusni.

Meutim, veliki intenzitet svetlosti poslednjih godina izaziva pojavu oegotina na plodovima. Oegotine su
termike povrede plodova, izazvane dejstvom sunevog zraenja visokog intenziteta i one znaajno umanjuju
njihov kvalitet i trajanost. Oegotine predstavljaju problem u svim proizvodnim regionima jabuke, a naroito su
este u oblastima koje karakteriu visoke temperature i veliki broj vedrih dana u periodu sazrevanja plodova.
Kritini uslovi za ovu vrstu povreda su temperature vie od 35C u hladu i veliki nedostatak vazdune vlanosti.
Najee se javljaju u julu i avgustu, kada temperature vazduha preu 28-32C, naroito kada posle duih
perioda oblanog nastupi vedro i toplo vreme. Posebno veliku osetljivost na oegotine ispoljavaju sorte Breborn
i Crveni Delies. U Srbiji stepen rizika od pojave oegotina na plodovima jabuke najvei je u najznaajnijim
oblastima gajenja jabuke, a najmanji u podruju zapadne Srbije (Ivanjica, Poega i Sjenica).
VODA I VLAGA

Voda je osnovni preduslov uspenog i kontinuiranog gajenja jabuke. Visok prinos po jedinici povrine, sa
velikim ueem plodova prve klase u ukupnom prinosu, teko se moe dobiti bez primene navodnjavanja. Zbog
toga je neophodno uraditi analizu prisustva vode za navodnjavanje (nivo i kvalitet podzemnjih voda, dostupnosti
obnovljivih izvora vode i sl.).

Potrebe za navodnjavanjem zavise od brojnih inilaca: koliine padavina tokom godine, njihovog rasporeda,
temperature, tipa zemljita, kombinacije sorta-podloga, gustine sadnje, optereenja stabala plodovima i sl. Ako je
vlanost zemljita i vazduha niska tokom toplih dana posebno u drugom delu vegetacije, plodovi ostaju sitni,
uee plodova ekstra i I klase u ukupnom prinosu je malo, a diferenciranje generativnih pupoljaka za narednu
godinu je slabo.Kod sorti i klonova jabuke koje slabije razvijaju dopunsku boju (Jonagold, Fudi,
Ajdared, Jonatan) dobijaju se nekarakteristino obojeni plodovi koji se tee prodaju na tritu. Poslednjih godina
esta je pojava oegotina na plodovima na stablima koja nisu navodnjavana.

Takoe, potrebno je uraditi i analizu uestalosti padanja grada. Grad je vremenska nepogoda koja moe priiniti
ogromne gubitke voarskoj proizvodnji. Povrede od grada mogu se javiti na liu (defolijacija i cepanje),
mladarima (lomljenje vrhova, nagnjeenje i cepanje kore), granama i deblu (nagnjeenje i cepanje kore) i
plodovima (jaa ili slabija nagnjeenja pokoice i mesa ploda, otvorene rane sa pokidanom pokoicom, otkidanje
plodova sa grana). Visina tete od grada zavisi od veliine i oblika estice grada, brzine vetra, duine
njegovog trajanja i faze razvoja biljke kao i od negovanja oteenih voaka. Najvee tete nastaju usled gubitka
prinosa i smanjenja kvaliteta plodova. Pored toga dolazi do pojaanog iznurivanja voaka usled gubitka
asimilacione povrine, poveana je osetljivosti prema biljnim bolestima i tetoinama, smanjenja otpornost
prema mrazevima, izraene alternativnosti u raanju, poveani trokovi primene pesticida i sl. Rane na granama
priinjene gradom su otvori kroz koje mogu prodreti razliiti paraziti, meu kojima je i prouzrokova
bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovora). Na plodovima sa povreenom pokoicom razvijaju
brojni mikroorganizmi, tkivo ploda truli, pa se takvi plodovi ne mogu prodati za upotrebu u sveem stanju, a
ponekad ak ni za industrijsku preradu. Zbog toga je na terenima sa velikom uestalou pojave grada poeljno
korienje protivgradne mree kao neposredne zatite zasada.

VETAR

Jak vetar ima negativno dejstvo na uspevanje jabuke. On izaziva:

naginjanje i izvaljivanje stabala,
u toku vrelih letnjih dana moe poveati transpiraciju nekoliko puta,
spreava let pela,
isuuje ig tuka i spreava oplodnju,
izaziva opadanje nedovoljno zrelih plodova ili zrelih plodova.
Zbog toga treba prikupiti podatke o pravcu, brzini i uestalosti duvanja vetra na lokaciji koja je namenjena za
zasnivanje zasada jabuke.

ANALIZA ZEMLJINIH USLOVA

Jabuka je u pogledu karakteristika zemljita kosmopolita i moe uspevati na razliitim tipovima zemljita.
Eksploatacija razliitih tipova zemljita je omoguena izborom velikog broja podloga koje jabuci stoje na
raspolaganju. Bez sumnje, zasadi jabuke najbolje rezultate postiu na plodnim, dubokim i lakim zemljitima koja
su dobro drenirana i u koje korenov sistem lako prodire. Ona treba da imaju dobar vodni, vazduni i toplotni
reim. Plitka zemljita, bez vlage, treba da budu izbegnuta za gajenje jabuke. Hemijska sterilizacija zemljita u
integralnoj proizvodnji nije dozvoljena.

IZBOR SORTE, PODLOGE I SISTEMA GAJENJA

Izbor sorti jabuke za gajenje je veoma znaajan sa aspekta rentabilnosti proizvodnje. Kada se zasniva novi zasad
jabuke, za svaku lokaciju treba izabrati odgovarajuu sortu, koja u skladu sa sopstvenim prirodnim kvalitetima,
nudi najveu ansu za redovne prinose i dobar kvalitet plodova. Loe izabrana sorta u konkretnim prirodnim
uslovima i pri najboljoj tehnologiji gajenja ne moe da otkloni sopstvene genetike nedostatke i obezbedi
rentabilnu proizvodnju. Na primer, sorta Zlatni Delies ne sme biti posaena na poloajima na kojima se javlja
rasta prevlaka na plodovima (zatvorene doline u kojima je esta pojava rose i magle), niti sorta Jonagold na
poloajima koji nisu pogodni za bojenje plodova ili dobijanje vrstih plodova. Manje nedostatke neke lokacije
mogue je prevazii primenom klonova sa boljim osobinama od matine sorte (na primer umesto sorte Zlatni
Delies moe se koristiti njen klon Golden Reinders iji su plodovi otporniji na pojavu raste prevlake, a kod
sorti koje se loije boje koriste se klonovi iji plodovi lake razvijaju dopunsku boju).

Izabrane sorte u konkretnim agroekolokim uslovima ne smeju imati poveane potrebe za zatitom od bolesti i
tetoina. Dodatna prskanja hemijskim sredstvima ili primena nekih mera koje mogu negativno uticati na
okolinu u cilju popravke kvaliteta ploda se ne preporuuju. Takoe, prilikom izbora sorte, akcenat treba staviti na
one koje ne zahtevaju tretman hemijskim sredstvima posle berbe u cilju dueg uvanja.

Izabrana sorta treba da omogui laku prodaju plodova na tritu (za sveu potronju ili preradu) i ostvarivanje
najveeg mogueg profita u datim okolnostima. Vrednost jedne sorte je odreena nizom njenih osobina:

prilagoenost uslovima sredine;

stepen otpornosti prema bolestima i tetoinama;

poetak, redovnost i obilnost prinosa;

odnosi oploenja;

kompatibilnost sa razliitim podlogama;

atraktivnost, kvalitet i skladina sposobnost plodova, otpornost plodova na pojavu fiziolokih poremeaja,
manipulaciju i transport i sl.

Sa obzirom da od pravilnog izbora sorte zavisi visina prinosa, trokovi proizvodnje, mogunost realizacije
plodova na tritu i njihova prodajna cena, procena vrednosti sorte moe se izvriti sa razliitih aspekta.
Sa gledita rentabilnosti proizvodnje za svaku sortu koju planiramo da gajimo treba da znamo njenu upotrebnu i
trinu vrednost.
Upotrebna vrednost sorte sastoji se od kvalitativnih svojstava njenih plodova. Kao to su vreme zrenja, oblik,
boja, veliina, sonost, ukus, aroma, manipulativne osobine i skladina sposobnost plodova.
Trina vrednost sorte zavisi od odnosa postignute prodajne cene na tritu i cene kotanja plodova koju
odreuju trokovi proizvodnje. U cenu kotanja su ukljueni i trokovi uvanja, klasiranja, pakovanja i transporta
plodova do mesta realizacije. Trina vrednost sorte je direktno povezana sa upotrebnom vrednou sorte.
Poseban znaaj u integralnoj proizvodnji jabuke imaju sorte koje su otporne na pojedine prouzrokovae
oboljenja. Gajenjem ovih sorti moe se znaajno redukovati potreba za tretiranjem fungicidima, ime se
smanjuju trokovi proizvodnje ali i zagaenje prirode. One su stvorene dugotrajnim oplemenjivakim radom i
najvei broj ovih sorti je otporan na patogene koji izazivaju aavu krastavost, pepelnicu i bakterioznu
plamenjau. Otpornost prema prouzrokovaima bolesti ne znai istovremeno i potpunu osloboenost od
korienja pesticida, poto nijedna od stvorenih sorti nije otporna na oteenja od insekata. Kod stvaranja novih
sorti otpornih na patogene najbitnije pitanje koje treba reiti je da one imaju isti kvalitet ploda kao i trenutno
popularne komercijalne sorte. Novostvorene sorte iz ove grupe koje obeavaju za gajenje u komercijalnoj
proizvodnji su: Williams Pride, Modi, Topaz, Enterprice, Rubinola i druge. Sorta Rubinola ima i dobar potencijal
za due uvanje u skladitu.
Standardne Sorte I Njihovi Klonovi Koji Se
Preporuuju Za Gajenje U Srbiji
Gala
Poreklom je sa Novog Zelanda. Ima umereno bujno stablo sa velikom sposobnou grananja. Rano prorodi, a
zatim raa redovno i veoma dobro. Nije sklona alternativnom raanju. Dobro je oprauju sorte Zlatni delies,
Greni Smit.
Plod je sitan do srednje krupan, loptastokupastog oblika. U uslovima Srbije berba se obavlja od sredine do kraja
avgusta. Plodove je potrebno brati u vie navrata u cilju postizanja najboljeg kvaliteta. Hemijsko proreivanje
plodova je obavezna mera, jer se u protivnom dobijaju veoma sitni plodovi. Spada u grupu sorti koje se umereno
teko proreuju. Plod je vrlo kvalitetan, ima dobru trajanost i vrstou. Veliki nedostatak ove sorte je veliki broj
slabo obojenih plodova, a javlja se i pucanje plodova u peteljkinom udubljenju. Zbog unapreenja kvaliteta poda
dosta je raeno na klonskoj selekciji da bi se dobili klonovi sa boljim osobinama, pre svega sa bolje obojenim
plodovima. U Srbiji se preporuuje gajenje samo klonova sa dobro obojenim plodovima. Posebno se istiu
sledei klonovi:

BROOKFIELD GALA BAIGENT

Plodovi ovog klona imaju tamno crvenu boju na vie od 85 % povrine, sa jasno naznaenim prugama. Veliina
ploda je slina gali standard. Stalna selekcija je potrebna zbog genetike nestabilnosti.
GALA SCHNITZERSCHNIGA

Tamno crvena boja ploda javlja se na vie od 85% povrine sa definisanim prugama, ali manje izraenim nego
kod sorte Baigent. Genetiki je nestabilna.

BUCKEYE SIMMONS

Svetla do tamno crvena boja razvija se na vie od 90 povrine ploda, sa neznatnim prugama.

Ajdared
Stara Amerika sorta. U Srbiji se dugo gaji i jo uvek je najzastupljenija sorta.
Stablo je umerene bujnosti i odlino se grana. Vrlo rano prorodi, a kasnije redovno i obilno raa. Vrlo je
jednostavna za gajenje. Plodovi se hemijskim sredstvima lako proreuju. Nije sklona alternativnom raanju.
Smatra se jednom od najsigurnijih sorti u pogledu redovnosti i obilnosti raanja. Cveta srednje rano pa pojedinih
godina prinos moe biti umanjen poznim prolenim mrazevima. Dobri opraivai su Zlatni Delies, Greni Smit,
Crveni Delies.

Plod je krupan ili vrlo krupan. Meso ploda je osrednjeg kvaliteta, kiselkasto slatkog ukusa, to joj je i najvei
nedostak. Meutim, veliki broj potroaa je naviknut na ukus ove sorte i lako je prepoznaje u marketima. Po
pravilu ima niu cenu u odnosu na ostale sorte i zato se lako plasira, posebno na siromanijim tritima.

Plodovi pojedinih godina ima slabo razvijenu dopunsku boju. Skloni su da opadaju pred berbu. Opadanje je
pojaano istiskivanjem najkrupnijih plodova iz gronje od strane sitnijih koji rastu zbog kratke peteljke. Plodovi
ove sorte se mogu dugo uvati, ak i u primitivnim skladitima zbog ega je proizvoai cene. Ako su plodovi
previe krupni (prenik iznad 85 mm) skloni su brzom unutranjem propadanju. Osetljiva je na prozrokovaa
pepelnice jabuke Podosphaera leucotricha.

Jonagold

Jonagold se smatra jednom od najukusnijih sorti jabuke. To je triploidna sorta koja ne moe biti opraiva za
druge sorte jabuke. Dobro je oprauju: Gala, Golden Hornet, Ajdared, Greni Smit i druge sorte sa istim vremnom
cvetanja. Intersterilna je sa sortom Zatni Delies. Spada u sorte koje se relativno lako hemijski proreuju.

Plodovi ove sorte imaju sono i vrsto meso ploda, fine teksture. Plodovi su skloni fiziolokim poremeajima
(brzo branavljenje, pojava gorkih pega i votana prevlaka). U hladnjaama se uvaju do februara, a u CA
hladnjaama do juna meseca. Ne treba je gajiti na lokacijama gde su loi uslovi za dobijanje dopunske boje i gde
prerano sazreva. Raeno je naklonskoj selekciji u cilju dobijanja klonova sa bolje obojenim plodovima jer
potroai ne prihvataju nedovoljno obojene plodove ove sorte. U praksi se najee koriste klonovi koji imaju
dobro obojene plodove. Jedan od najbolje obojenih klonova je Wiltons RedJonaprince ija pokoica je
intenzivno crvena na 100% povrine ploda. Ovaj klon je posebno pogodan za podruja u kojima ostali klonovi
jonagolda kasno dobijaju dopunsku boju.
Zlatni Delies

Stara amerika sorta. Ima umereno bujno stablo sa velikom sposobnou grananja. Rano prorodi, a zatim raa
veoma dobro. Moe biti sklona alternativnom raanju, posebno ako stabla imaju prevelik broj plodova, loe su
ishranjena i nedovoljno snabdevena vodom. Dobro je oprauju sorte Crveni Delies, Ajdared, Greni Smit i Gala.

Plod je veoma kvalitetan, slatkog ukusa. Meutim ima tanku pokoicu pa je osetljiv na uboje i pritiske. Pored
toga, kod ove sorte esta je pojava raste prevlaka na plodovima, posebno ako se stabla gaje u neadekavtnim
agroekolokim uslovima (vea vlanost vazduha, magle, pojava niskih temperatura tokom porasta plodova i sl.).
Zbog toga ovu sortu ne treba gajiti na lokacijama za koje je poznato da na njima plodovi dobijaju pojaano
rastu prevlaku. Raeno je na klonskoj selekciji, pa su izdvojeni klonovi koji imaju manju pojavu raste
prevlake na plodovima kao to su klon B ili klon Golden Reinders, koji se smatra najotpornijim na pojavu ovog
poremeaja plodova.

Posebnu panju treba posvetiti vremenu berbe. Ako se plodovu uberu na vreme i uvaju u adekavtnim uslovima
mogu se uvati u hladnjaama sve do naredne berbe.

Crveni Delies
Stara amerika sorta. Grane imaju uspravni rast i veoma su krute, obrastaju sa kratkim rodnim granicama.
Stabla mogu rano da prorode i redovno da raaju. Meutim, kod ove sorte postoje stabla standardnog porasta, ali
mogu biti i kompaktnog (sper) rasta. Svi klonovi koji imaju sper rast se moraju kalemiti na bujnijim
vegetativnim podlogama kao to su M 26 i MM 106 ili se stabla sa podlogom M9 moraju saditi gue (30-60 cm
u redu) da bi se postigao odgovarajui porast krune. Veoma je bitno da se stabla sa sper rastom ne opterete rano
sa prevelikom koliinom plodova, jer u protivnom skoro da prestaju da rastu, veoma kasno popunjavaju dati
prostor i odlau ulazak u period pune rodnosti.

Plod ove sorte je jedinstvenog i lako prepoznatljivog izgleda. Slatkog je ukusa tako da je cenjen meu
potroaima koji vole slatke jabuke i postie visoku cenu na tritu. Plodovi ove sorte su skloni opadanju pred
berbu, a mogu ispoljiti i jau pojavu fiziolokih oboljenja (gorke pege, skald, branavljenje). Crveni delies je
sorta koja ima slabo obojene plodove. Meutim, sklona je mutiranju, pa su klonskom selekcijom stvorene nove
sorte sa bolje ili potpuno obojenim plodovoma.

KLONOVI-SORTE CRVENOG DELIESA STANDARDNOG RASTA

EARLY RED ONE EROVAN

Iako nije sper tip, ovaj klon ima slab vegetativni porast. Dobre je produktivnosti. Plod je manje izduen nego kod
ostlih klonova. Po obojenosti ploda spada u grupu najtamnijih klonova. Boja ploda je tamno crvena do ljubiasta,
posebno u planinskim zonama, i uniformno je rasporeena na celom plodu.

JEROMINE

Mutant Erovana. Oblik ploda je slian Erovanu, kao i boja ploda.

KLONOVI-SORTE CRVENOG DELIESA KOMPAKTNOG RASTA

RED CHIEF CAMSPUR

Mutant je Starkrimsona. Ima kompaktan rast stabla sa dobrom produktivnou. Veoma rano poinje da raa, a
ako se odmah optereti plodovima prestaje da raste i nee popuniti planirano rastojanje. Plod je izduenog oblika.
Dopunska boja prisutna je na vie od 90% povrine, sa svetlim do tamno crvenim prugama. Sadraj eera u
plodu nii je nego kod standardnih klonova. Meso ploda je zelenkaste boje. Genetiki je nestabilan.

SUPERCHIEF SANDIDGE

Ovo je mutacija celog stabla Redifa. Plod je prekriven dopunskom bojom na vie od 80% povrine ploda.
Bordo ili ljubiasta boja ploda je uniformno rasporeena na plodu.

BREBURN
Novozelandska sorta slabe ili umerene bujnosti. Rano prorodi i obilno raa. Spada u sorte koje se lako proreuju
hemijskim sredstvima. Plod je krupan, velike specifine teine. Veoma je ukusna sorta za jelo. Meso je
vrsto, nakiselo, slatkog ukusa. Kada prezri brzo branjavi. Sklona je pojavi fiziolokih bolesti na plodovima:
gorke pege i skald. Takoe je izrano opadanje plodova pred berbu. Ustanovljeno je da se plodovi ove sorte ne
smeju tretirati u hladnjai sa SmartFreom. Plodovi su slabije obojeni pa su klonskom selekcijom stvoreni dobro
obojeni klonovi kao to su Eve Mariri Red, Hillwell Hidala, Rosabel i dr.

FUDI

Sorta Fudi je stvorena u Japanu. Ima veoma dugu vegetaciju i veoma je bujna. Kod nje se uoava ogoljavanje
donjih delova krune jer produkuje mali broj bonih grana. Glavni problem ove sorte je alternativna rodnost. To je
sorta koja zahteva dovoljnu i ranu proredu plodova da bi postigli dobar kvalitet i da bi se prekinula alternativnost
u raanju. Plod je krupan, veoma vrst, hrskav, sladak i veoma ukusan. Osnovna boja pokoice je zelena, a
dopunska je crvena, ali slabo razvijena i kasno se formira. Plodovi se beru u drugoj polovini oktobra i mogu
veoma dugo da se uvaju. Nisu skloni pojavi fiziolokih bolesti, izuzev staklavosti ploda. Zbog slabije
obojenosti i kasno dobijanje dopunske boje raeno je na klonskoj selekciji i dobijeni su bolje obojeni klonovi
koji mogu biti sa difuznom ili prugastom dopunskom bojom.

ZEN AZTEC

Je jednolino obojeni klon. Plod je na povrini preko 90% prekriven tamno crvenom jednolino rasporeenom
dopunskom bojom.

RAKU RAKU

Je klon sa jasno definisanim crvenim prugama i bojom na 85-90% povrine ploda.

KIKU8 BRAK

Je mutacija grane otkrivena u Japanu od strane proizvoaa iz Italije. Ovaj klon, ako zadovoljava standarde
ocenjivanja, moe biti prodat od strane ovlaenog prodavca pod zatienim imenom Kiku Fuji.

FUJI KIKUFUBRAX

Je mutacija stabla Kiku8 Brak. Plod je prekriven jasnim svetlim prugama rubin crvene boje. Dobro je obojena i
zasenjena strana ploda. Daje visok procenat uniformnih plodova jabuke.

Greni Smit
To je stara australijska sorta, otkrivena sedamdesetih godina devetnaestog veka. Bujna je sorta veoma duge
vegetacije. Odlikuje se otrim uglom grananja i slabijim obrastanjem donjih delova krune. Pripada akrotoninom
tipu rastenja kod koga se zona raanja brzo premeta ka periferiji krune. Cveta srednje pozno. Na podlozi M9
rano poinje da raa, a zatim raa veoma dobro i redovno. Spada u grupu sorti koje se lako hemijski proreuju.
Plod je krupan, zarubljeno kupast. Pokoica je u vreme berbe debela, vrsta i zelene boje sa krupnim, beliastim
lenticelama. Njen klon ChallengerDalivair se istie jo krupnijim belim lenticelama, koje na zelenoj podlozi
izgledaju jo privlanije. Meso ploda je kiselkasto i osveavajueg ukusa. Plodovi se beru u drugoj polovini
oktobra. Najvei nedostatak ove sorte je pojava dopunskog crvenila na plodovima koje im smanjuje trinu
vrednost. Pored toga plodovi su osetljivi na pojavu skalda, posebno ako su prerano ubrani.

Opraivanje I Oplodnja Jabuke

Sve sorte jabuke su samobesplodne i zahtevaju unakrsnu polinaciju da bi se osigurao komercijalni prinos. Kod
izbora sorte za opraivanje mora se voditi rauna da sorte opraivai imaju dobru klijavost polena, da im se
fenofaza cvetanja veim delom podudara sa fenofazom cvetanja osnovne sorte i da skoro istovremeno poinju sa
plodonoenjem. Ako je bilo koji od ovih faktora proputen ili limitiran, visina prinosa i kvalitet ploda mogu biti
ugroeni.

Prilikom izbora sorti za meusobno opraivanje vodi se rauna o tome da se ne koriste srodne sorte (klonovi ili
bliski srodnici-roditelji i njihovi potomci) jer teko mogu oploditi jedni druge. Na primer, sper klonovi Roze
Deliesa ne mogu se koristiti za opraivanje i oplodnju klonova Roze Deliesa standardnog rasta i obrnuto.
Takoe, triploidne sorte jabuke (Jonagold i njegovi klonovi) koje imaju sterilan polen ne mogu opraiti bilo koju
sortu. Izvesne sorte imaju sklonost ka alternativnom raanju. U godini kada je opraiva u alternativi,
susedna sorta, bez obzira to nije u alternativnoj godini, ima tendenciju da ue zbog izostanka unakrsnog
opraivanja.

Hladan period za vreme cvetanja moe redukovati opraivanje i zametanje plodova. Polen moe izgubiti
klijavost kada su temperature ispod 5C, a rast polenove cevi je ekstremno spor ispod 10C. U pojedinim
situacijama temperature mogu biti dovoljno visoke za normalan let pela (18C), ali ako vreme postane ponovo
hladno polenova cev ne moe porasti dovoljno brzo pre nego to jajna elija izgubi sposobnost za
oplodnju. Uslov za dobru oplodnju je i da pele i drugi insekti budu prisutni i aktivni u vreme cvetanja u
vonjaku.
Cvetovi korova (npr. maslaak, slaica i divlja rotkvica) ne treba da budu prisutni u toj meri da odvlae pele od
cvetova jabuke.

Raspored Sorti U Zasadu Jabuke

Zbog samooplodnosti sorti jabuke pozicija opraivaa u zasadu je veoma bitna. Idealno je da svako stablo u
vonjaku bude postavljeno to je blie mogue opraivau. Jedna od mogunosti je da se u vonjaku kombinuju
sorte sa parnim brojem redova gde jedna sorta, koja se smatra glavnom, bude zastupljena sa 4-6 redova, a druga
sorta, koja se smatra opraivaom, sa 2-4 reda. U takvim zasadima poeljno je da budu zastupljena najmanje
2 opraivaa, posebno ako se radi o sortama koje su sklone alternativnom raanju. Postojanje najmanje dva
opraivaa ima najvei znaaj kada u zasadu postoji triploidna sorta jabuke. Diploidne sorte e opraivati i
oploditi triploidnu sortu, ali e se i meusobno opraivati i oploditi. Ovakav raspored nije dozvoljavao rasipanje
opraivaa komercijalnih sorti kroz blokove.

Raspored osnovnih sorti i sorti opraivaa u naizmeninim parnim redovima je pokazao niz nedostataka
organizacionog karaktera tokom izvoenja agrotehnikih i pomotehnikih mera u vonjaku. Zbog toga se u
zasadima jabuke tei drugaijem rasporedu sorti. Neophodan polen opraivaa donosi domaa pela iz susednih
zasada zato to moe da leti i vie od 4 km. U velikim zasadima jabuke ipak je potrebno kombinovati nekoliko
sorti u istom bloku. Rasporeivanje sorti jabuke unutar jednog bloka mogue je uraditi na nekoliko naina.
a) Sadnja veeg broja parnih redova jedne sorte (8-10 redova ), a onda nekoliko parnih redova druge sorte i tako
naizmenino. Ako u zasadu postoje triploidne sorte broj njihovih uzastopnih redova mora biti manji, a u zasadu
moraju biti posaene jo najmanje dve diploidne sorte za meusobno opraivanje i opraivanje triploidne sorte.
b) Sadnja stabala standardne sorte u rasutom stanju u bloku sa osnovnom sortom. Stabla sorte opraivaa nemaju
svoje sadno mesto ve se umeu izmeu normalno posaenih stabala osnovne sorte. Potrebno je da stabla sorte
opraivaa budu zastupljena sa 5-8% u ukupnom broju posaenih stabala. Najee se sade pored svakog drugog
stuba u svakom redu. Sorte koje se koriste kao opraivai treba da imaju sledee osobine:

treba da cvetaju svake godine, u isto ili priblino vreme kao i glavna sorta

plodovi treba da budu bez dopunske boje (zelene ili ute) ili potpuno obojeni sa tamno crvenom bojom
(dobro obojeni klonovi Roze Deliesa) tako da im zasena ne smeta u formiranju dopunske boje. Sorte
sa arenim plodovima se ne koriste kao opraivai.

plodovi treba da sazrevaju kada i plodovi osnovne sorte ili posle nje. Ne smeju sazrevati pre plodova
glavne sorte zato to mogu imati problema sa ostacima pesticida

sorte opraivai moraju biti otporne na bolesti i tetoine najmanje kao osnovna sorta. Sadnja
standardnih sorti jabuke u rasutom stanju u zasadu jabuke, bez zauzimanja sadnog mesta unutar
bloka osnovne sorte ima niz prednosti u odnosu na kombinovani raspored sorti po redovima unutar
istog bloka:
1) dozvoljava proizvoaima jabuke sadnju jednog bloka glavne sorte i upravljanje tim blokom kao
posebnom jedinicom;
2) olakava organizaciju izvoenja pomotehnikih mera kao to su zimska rezidba, hemijsko
proreivanje plodova i upotreba pesticida;
3) smanjuje utroak goriva i radne snage zbog manjeg broja praznih hodova u blokovima;

c) Sadnja ukrasnih stabala jabuke (crabapples) unutar bloka osnovne sorte. Primeeno je da ukrasne
forme jabuke produkuju veliku koliinu cvetova. Cvetovi se formiraju na kratkim granicama ali i na
bonim pozicijama letorasta. Plodovi ovih sorti su veoma sitni, nemaju nikakav komercijalnui znaaj i
zato ostaju neobrani na stablu. Najee se kaleme na podlogama male bujnosti i sade izmeu stabala
glavne sorte koja treba da budu opraena. Orezuju se tako da ne mogu pokriti glavnu sortu.

Sadnja ukrasnih stabala jabuke prua niz prednosti:

1) eliminie se potreba za manje profitabilnim sortama ija je jedina namena proizvodnja polena

2) spreavaju se berai da pomeaju dve sline sorte u boksevima za berbu

3) redukuje se potreba za viestrukom berbom unutar jednog bloka u kome su sorte izmeane

4) izbegava se pojava ostataka pesticida na plodovima sorti opraivaa i sl.

Nisu sve forme ove jabuke pogodne za opraivanje. Forme sa belim cvetovima su najpogodnije jer su najslinije
cvetovima gajene jabuke. Forme sa tamno obojenim cvetovima nisu pogodne jer mogu izmeniti model
poseivanja cvetova od strane pela.

Najee se koriste sledee sorte: Golden Hornet, Golden Gem, Evereste i Professor Sprenger.

Preporuuje se da u istom bloku budu zastupljene dve, a u bloku sa triploidnom osnovnom sortom tri sorte sa
neznatno razliitom ezonom cvetanja. U principu broj opraivaa zavisi od toga kako glavna sorta zamee
plodove. Zlatni Delies zahteva mnogo manji broj opraivaa nego oze Delies i sl. Osnovna ema rasporeda
ovih stabala je da se sade posle 20-24 stabla u svakom redu.
Pele I Opraivanje
Medonosne pele i druge autohtone pele su primarni prenosioci polena jabuke. Aktivnost medonosne pele
osigurava dovoljno unakrsno opraivanje, bez kojih bi se dobili sitni i runi plodovi i niski prinosi. I mnoge
prirodne i introdukovane vrste pele mogu se nai u vonjacima tokom cvetanja, ali veina tih vrsta varira u
brojnosti iz godine u godinu u vonjaku.

Pele su osetljive na pesticide. Redovna primena pesticida moe limitirati brojnost i raznovrstnost ovih
opraivaa. Takoe i neke agrotehnike mere, kao to je obrada zemljita, mogu unititi one pele koje grade
gnezdo u zemljitu. Medonosnom pelom se moe tako upravljati da se obezbedi postojana polinacija tokom
godina. Za postizanje redovnih prinosa u zasadu jabuke i kvalitetnih plodova preporuuje se unoenje 4 drutva
po jednom hektaru. Za mlade zasade i zasade koji obilno zameu plodove (Zlatni Delies, Fudi, Elstar, Gala)
dovoljno je 2-3 drutva. Konice treba postaviti na sunanim i od vetra zatienim mestima. Prednju stranu
konice treba okrenuti prema jugu tako da bude izloena suncu tokom itavog dana. Drutva treba uneti u zasad
jabuke pre poetka cvetanja, a travni pokriva pokositi 1-2 dana pre unoenja konica da bi se spreio let pela
na cvetove travnog pokrivaa. Posebnu panju treba obratiti na prisustvo maslaka, deteline i drugih cvetova u
vonjaku. To je neophodno i zbog zatite pela od primene insekticida u periodu kada na vokama nema
cvetova. Sa iznoenjem konica iz vonjaka moe se poeti od kraja punog cvetanja. U veoma hladnim uslovima
mogue je unoenje i pela iz grupe Osmija (solitarne pele) koje lete pri niskim temperaturama. Takoe, one
imaju mali radijus kretanja pa je mogunost prenoenja prouzrokovaa bakteriozne plamenjae manja u odnosu
na medonosnu pelu.

Upoznati pesticide koji se koriste i njihovu otrovnost za pele

Proitati i pratiti uputstvo za upotrebu pesticida

Nikada ne koristiti pesticide na okolnim biljkama koje cvetaju ili na korovima koji cvetaju ako je
medonosna pela prisutna

Korienje pesticida pre cvetanja jabuke, neposredno pre nego to se unesu pele u vonjak se ne
preporuuje. Ako neki od tih materijala mora biti korien pre cvetanja (npr. u fazi roze pupoljka) birati
preparat manje toksinosti i primeniti ga u trenutku kada pele nisu u potrazi za hranom, na primer
kasno uvee.

Period cvetanja varira zavisno od sorte. Pele koje oprauju jednu sortu mogu biti u opasnosti dok se
druga sorta koja je u precvetavanju tretira insekticidima. Takoe, kada jabuka zavri cvetanje pele
mogu poseivati okolne korove u cvetu koji se nalaze u zasadu jabuke ili u neposrednoj blizini. Treba
biti svestan takvih situacija i ako je mogue izbei korienje pesticida na stablima jabuke koja nisu u
cvetu ako postoji mogunost zanoenja pesticida na biljke koje su u cvetu ili korove ako su pele
prisutne na njima. Ako se mora izvriti prskanje, koristiti najmanje toksine preparate i primeniti ih
samo onda kada pele nisu u potrazi za hranom.

Zatititi izvore vode od kontaminacije pesticidima. Odloiti sve neiskoriene pesticide bezbedno tako
da ne zavre u izvorima vode koje koriste pele.

Potrebno je odravati stalan kontakt sa okolnim pelarima, insistirati da konice budu obeleene
imenom i kontakt telefonom vlasnika pela i uvek obavestiti susedne pelare kada se primenjuju
pesticidi toksini za pele.

Preporuke za proizvoae jabuke u vezi pela:

Izbor Podloge
U proizvodnji sadnica jabuke koriste se iskljuivo vegetativne podloge male ili srednje bujnosti. One
omoguavaju gajenje velikog broja biljaka po jedinici povrine. Zasnivanje zasada vee gustine je skuplje ali
posaene voke rano prorode i ranije ulaze u period pune rodnosti to omoguava ostvarivanje vee zarade po
jedinici povrine u prvim godinama nakon sadnje. Pored toga stabla su manjih dimenzija pa je olakano
izvoenje pomotehnikih operacija (rezidba, proreda plodova, berba). U uslovima Srbije koriste se tri
vegetativne podloge: M9, M26 i MM106. Najvie se koristi podloga M9. Ostale dve se koriste u zasadima manje
gustine sadnje ili za kalemljenje sper klonova Crvenog Deliesa koji na podlozi M9 ne mogu da postignu
potrebnu zapreminu krune za postizanje visokih prinosa.

Karakteristike Vegetativnih Podloga Za Jabuku

M9

Najpoznatija vegetativna podloga za jabuku. Selekcionisana je davne 1914. godine u Engleskoj. Stabla na ovoj
podlozi obavezno zahtevaju potporu koja e drati voicu u uspravnom poloaju. ile korenovog sistema su
veoma krte i stabla bez potpore bi pala pod teretom sopstvenih plodova. Najbolje rezultate daje na dobro
dreniranim zemljitima. Veoma je osetljiva na bakterioznu plamenjau (Erwinia amylovora) i krvavu va
(Eriosoma lanigerum), a otporna je prema raku korenovog vrata (Phytophtora cactorum). Razvija izbojke koji
ometaju suzbijanje korova herbicidima na bazi glifosata unutar reda. Stabla okalemljena na podlozi M9 rano
prorode i obilno raaju. Plodovi su krupni i dobro obojeni. Ima nekoliko klonova. Najraireniji je bezvirusni
holandski klon M9 NAKB 337.
M26

Spada u grupu slabo bujnih podloga inei prelaz izmeu M9 i MM106. Stabla kalemljena na ovoj podlozi
zahtevaju vee rastojanje sadnje nego ona na podlozi M9. Bolje se ukorenjava nego podloga M9, ali ako stabla
rano prorode i daju visoke prinose potpora je obavezna. Sorte okalemljene na ovoj podlozi su visoke rodnosti i
daju kavlitetne plodove. Ova podloga se preporuuje za sorte veoma male bujnosti ili za klonove Crvenog
Deliesa kompaktnog rasta. Osetljiva je na na bakterioznu plamenjau (Erwinia amylovora) i rak korenovog
vrata (Phytophtora cactorum), tako da za njeno gajenje treba izbegavati vlane poloaje.

MM106

Srednje bujna podloga. Stabla okalemljena na ovoj podlozi se mogu gajiti bez naslona. U gustim zasadima
preporuuje se kao podloga za sper tipove Crvenog Deliesa. Otporna je na krvavu va, ali je veoma osetljiva na
rak korenovog vrata (Phytophtora cactorum) posebno na vlanim, slabo dreniranim zemljitima.

IZBOR SISTEMA I RASTOJANJA SADNJE

U novim zasadima jabuke primenjuje se iskljuivo sistem jednoredne sadnje koji omoguava najmanje mogue
korienje herbicida i efikasnu distribuciju sredstva za zatitu biljke u sve delove krune. Ovakav sistem garantuje
dobru osvetljenost plodova u kruni jabuke.
Rastojanje sadnje treba da bude tako odabrano da izabrana kombinacija sorte i podloge ima dovoljno prostora za
rast, bez korienja jake rezidbe ili sintetikih regulatora rasta. Visina stabla i njegova dubina treba da omogue
dovoljan prodor svetlosti za rast plodova i u samom centru stabla. Rastojanje sadnje zavisi od brojnih inilaca:
osobine izabrane sorte i podloge (prvenstveno bujnosti njihove kombinacije), od oblika formirane krune voke,
od dimenzija i radnog zahvata koriene mehanizacije, karakteristika zemljita i naina njegovog odravanja,
mogunosti postojanja navodnjavanja, visine debla i sl. Rastojanje treba da omogui normalno funkcionisanje
biljke, pravilno obrazovanje krune i neometano kretanje mehanizacije izmeu redova u vonjaku. Suvie malo
rastojanje izmeu voaka uslovaljava jaku konkurenciju izmeu susednih stabala, poveava se zasenjenost i
smanjuje kvalitet plodova. Kada su rastojanja prevelika, neracionalno se koristi raspoloiva povrina zemljita,
tako da se znaajno smanjuje prinos po jedinici povrine, odnosno prihodi proizvoaa.

Rastojanje izmeu stabala u redu treba da bude prilagoeno snazi zemljita. Na najplodnijem zemljitu se
preporuuje najvee rastojanje izmeu stabala. Na pliim zemljitima rastojanje izmeu voaka moe biti
redukovano. Zemljita sa dobrom vododreom sposobnou obino pojaavaju jai vegetativni rast, dok suvlja
zemljita usporavaju vegetativni rast. Muliranje pomae u konzerviranju zemljine vlage i redukuje brojnost
korova, ali takoe moe da privue voluharice i mieve. Eliminacija korova ispod stabala eliminie njihovu
konkurenciju i pomae da stabla budu vea. Navodnjavanje u klimatskim uslovima Srbije u zasadima jabuke je
poeljno, a u poslednje vreme, s obzirom na klimatske promene i neophodno. Ako postoji navodnjavanje,
rastojanje u redu moe biti manje.

Rastojanje izmeu redova voaka odreuju: dimenzije traktora i irina radnog zahvata mehanizacije potrebne za
rad u vonjaku (atomizeri, kosaice, muleri, rotofreze, tanjirae, prikolice i sl.) i projektovana visina vonjaka.
Minimalna irina izmeu redova treba da bude suma rastojanja izmeu voaka u redu i radnog zahvata traktora i
prikljunih maina. Kada se zasnivaju novi vonjaci rastojanje izmeu redova treba da bude prilagoeno novoj
mehanizaciji. Dok stabla ne popune dodeljen prostor moe se uspeno koristiti i vea mehanizacija.

Istraivanja su pokazala da je najkritiniji faktor koji odreuje ranu produkciju plodova i brzinu ulaska u period
pune rodnosti brzina sa kojom se kruna stabla razvija i popunjava dodeljeno rastojanje. Danas se prilikom
zasnivanja novih zasada jabuke, da bi se obezbedila visoka i redovna rodnost i visok kvalitet plodova,
preporuuje rastojanje sadnje izmeu redova 3-3,5m, a u redu 0,7-1m, odnosno sadnja 2800-4700 stabala po
jednom hektaru.

Izbor Oblika Krune

Posle sadnje, neophodno je na stablima jabuke tokom 3-4 godine formirati odgovarajui oblik krune. On mora
biti u potpunosti prilagoen kombinaciji sorte i podloge i rastojanju sadnje. Formira se primenom odgovarajuih
pomotehnikih mera, a pre svega primenom zimske i letnje rezidbe i savijanja grana. U savremenim zasadima
jabuke najee se formira vitko vreteno. Ovaj oblik krune je pogodan kada je gustina sadnje jabuke vea od
2000 stabala po hektaru. Zahteva korienje podloga male bujnosti, postojanje potpore i ranu rodnost koja
ograniava preveliki rast stabala. Poto sve vrste rezidbe mogu odloiti poetak plodonoenja, u prvih nekoliko
godina preporuuje se primena slabe rezidbe. Stablo sa potpuno formiranom krunom lii na novogodinju jelku.
U daljem tekstu je prikazan nain formiranja vitkog vretena po godinama.
Idealno je poeti zasnivanje zasada sa jednogodinjim ili dvogodinim, dobro razgranatim sadnicama.
Meutim, formiranje ovog oblika ne iskljuuje i korienje drugaije vrste sadnica. Mesto kalemljenja
na sadnici treba da bude najmanje 15 cm iznad nivoa zemljita. Ako se koriste sadnice sa
prevremenim granicama, posle sadnje treba samo orezati one grane koje se nalaze ispod 60-80 cm
(zavisno od zahteva voara). Ne skraivati voicu, a prevremene granice skratiti na 40-60 cm duine,
zavisno od njihovog poloaja na sadnici. Sve prevremene granice koje su deblje od centralne
voice treba orezati do osnove. Ako nova sadnica nije razgranata ili je slabo razgranata treba je
skratiti na visini 90-110 cm.

Naslon sa prva dva reda ice mora biti postavljen pre sadnje ili neposredno posle sadnje. Sadnice se
metalnim ili plastinim draem ili plastinim vezivom trajno privrste za postavljene ice. Sve
prevremene grane koje se pod teretom ploda u drugoj godini ne mogu saviti nanie, savijaju se u
pendulasti poloaj vezivanjem za deblo ili najniu icu. Vezivanjese vri plastinom ili biorazgradivom
rafijom.

Pri terminalnom porastu od 7,5-10 cm ukloniti drugi i trei mladar ispod nove produnice centralne
voice kako bi se eliminisala konkurencija novoj voici.

Prva godina:
U zimskom mirovanju ne skraivati produnicu centralne voice. Ukloniti sve jake letoraste koji
izrastaju iz centralne voice (one iji prenik je vei od centralne voice). Orezati sve jake letoraste
koji izrastaju sa prologodinjih prevremenih granica.

Novi porast voice mora biti privren ili privezan za treu icu

Posle cvetanja uraditi hemijsku proredu plodova

Poetkom juna runo korigovati broj plodova na stablu, ostavljanjem jednog ploda na rastojanju od 10
 Idealno je poeti zasnivanje zasada sa jednogodinjim ili dvogodinim, dobro razgranatim sadnicama.
Meutim, formiranje ovog oblika ne iskljuuje i korienje drugaije vrste sadnica. Mesto kalemljenja
na sadnici treba da bude najmanje 15 cm iznad nivoa zemljita. Ako se koriste sadnice sa
prevremenim granicama, posle sadnje treba samo orezati one grane koje se nalaze ispod 60-80 cm
(zavisno od zahteva voara). Ne skraivati voicu, a prevremene granice skratiti na 40-60 cm duine,
zavisno od njihovog poloaja na sadnici. Sve prevremene granice koje su deblje od centralne
voice treba orezati do osnove. Ako nova sadnica nije razgranata ili je slabo razgranata treba je
skratiti na visini 90-110 cm.

Naslon sa prva dva reda ice mora biti postavljen pre sadnje ili neposredno posle sadnje. Sadnice se
metalnim ili plastinim draem ili plastinim vezivom trajno privrste za postavljene ice. Sve
prevremene grane koje se pod teretom ploda u drugoj godini ne mogu saviti nanie, savijaju se u
pendulasti poloaj vezivanjem za deblo ili najniu icu. Vezivanjese vri plastinom ili biorazgradivom
rafijom.

Pri terminalnom porastu od 7,5-10 cm ukloniti drugi i trei mladar ispod nove produnice centralne
voice kako bi se eliminisala konkurencija novoj voici.

Prva godina:
cm, odnosno treba ostaviti oko 10-40 plodova na stablu u zavisnosti od tipa upotrebljene sadnice i
njene razvijenosti.

Druga godina:
Tokom zimskog mirovanja ne skraivati centralnu voicu. Ukloniti svaku snanu granu koja je deblja od
1/2 prenika centralne voice korienjem kosog reza.

Posle cvetanja izvriti hemijsko proreivanje plodova u zavisnosti od optereenja stabala rodom,
snage stabla i vremenskih prilika. Posle junskog opadanja primeniti runo proreivanje do
odgovarajueg optereenja stabala rodom da bi se dobila redovna rodnost i odgovarajui kvalitet
plodova (20-60 plodova po stablu).

Krajem juna privrstiti razvijenu voicu za etvrtu noseu icu korienjem trajnih privrivaa.

Trea godina:
Tokom zimskog mirovanja ne skraivati centralnu voicu. Ukloniti svaku snanu granu koja je deblja od
1/2 prenika centralne voice korienjem kosog reza.

Krajem maja uraditi hemijsko proreivanje plodova u zavisnosti od optereenja stabala rodom, snage
stabla i vremenskih prilika, a posle toga runu korekciju broja plodova do postizanja optimalnog
optereenja rodom koje e obezbediti redovnu rodnost i odgovarajui kvalitet (70-100 plodova po
stablu).

etvrta godina:
Posle etvrte godine primenjuje se redovna rezidba o kojoj e biti rei u poglavlju nega voaka.

Priprema Zemljita Za Podizanje Vonjaka

Zemljite je jedan od osnovnih inilaca koji utiu na uspeh voarske proizvodnje, tako da se moraju detaljno
analizirati njegove fizie, hemijske i bioloke osobine. Za uspeno gajenje voaka zemljite u kome se voke
sade treba da bude optimalng fizikog i mehanikog sastava. Zbog toga je neophodno uraditi analizu zemljita
pre zasnivanja vonjaka. Analiza zemljita se radi u ovlaenim institucijama koje su akreditovane za takvu vrstu
poslova.
Laboratorisjkim ispitivanjem poeljno je da se utvrde sledee fizike osobine zemljita: pedoloki opis profila,
mehaniki sastav (sadraj peska, praha i gline), poroznost i vazduni kapacitet i hidroloke osobine (poljski
vodni kapacitet i vlanost uvenua). Vanije su hemijske osobine zemljita i njih obavezno treba uraditi pre
podizanja vonjaka. Od hemijskih osobina zemljita treba utvrditi: sadraj humusa, pH-vrednost u kalijum
hloridu (ili kalcijum hloridu), sadraj karbonata, sadraj lakopristupanog fosfora, kalijuma, magnezijuma i bora.
Poeljno je utvrditi i sadraj mangana, gvoa i cinka. Navedena ispitivanja treba obaviti na dve dubine
zemljita. Prva dubina je 0-25 cm, a druga 25-50 cm. Uzorci se uzimaju kopanjem profila aovom ili posebnim
burgijama. Kopanje profila ili uzimanje uzoraka burgijom obavezno se vri pre izvoenja podrivanja ili
rigolovanja zemljita. Broj mesta sa kojih se uzima zemljite za analizu zavisi od veliine parcele i homogenosti
zemljita. Na homogenom zemljitu dovoljan je jedan profil ili buotina na povrini od dva hektara. Ako je
zemljite heterogeno onda se zemljite uzima sa vie mesta, a posle toga se vri meanje iste koliine zemljita,
za istu dubinu, sa vie lokacija kako bi se broj uzoraka za ispitivanje smanjio.

Pripremom zemljita navedene osobine se popravljaju do nivoa neophodnog za uspeno rastenje i plodonoenje.
Najmanje koliine ubriva za popravku zemljita se koriste nakon kvalitetne uraene hemijske analize, a u cilju
postizanja visokih prinosa kvalitetnih plodova. Rizici zagaenja podzemnih voda sa ubrivima, posebno
nitratima, moraju biti svedeni na minimum. Pored toga, zemljite se obavezno mora dovesti u stanje koje e
omoguiti neometano korienje mehanizacije u proizvodnji. Sve mere pripreme zemljita se mogu svrstati u tri
grupe:

mere prethodne pripreme

mere osnovne pripreme

mere povrinske preipreme zemljita

Prethodna Priprema Zemljita

Izvodi se na zemljitima predvienim za zasnivanje vonjaka. Ona obuhvata krenje drvea ili panjeva, ienje
zemljita od ila ili velikog kamenja, ravnanje terena, drenaa zabarenih depresija i unitavanje korova. ta je od
nabrojanih mera potrebno uraditi zavisi od stanja zemljita i prethodno gajene kulture na njemu.

Uklanjanje drvenaste vegetacije. Na zemljitima gde postoji viegodinja vegetacija (vonjaci, vinogradi, uma,
ikara ili vrzina) vri se upanje drvea ili panjeva koji ostaju posle see drvea. To se najee radi traktorima ili
rovokopaima. Istovremeno sa upanjem drvea uklanja se i najvei broj skeletnih ila iz zemljita. Uklanjanje
ila je neophodno zbog eliminisanja mogunosti zaraavanja korena mladih voaka patogenim gljivama
(Armillaria melea, Rosellinia necatrix i sl.), bakterijama (Agrobacterium tumefaciens) ili nematodama
(Pratilenchus penetrans). Najbolje je zemljite na kome su se nalazio viegodinji zasad odmoriti obraivanjem i
gajenjem okopavina kao to su kukuruz, pasulj, boranija ili bostan. Mogu se gajiti i strna ita koja uspeno
unitavaju viegodinje korove u zasadu. Takoe, mogue je gajiti i biljke za zelenino ubrenje (grahorica,
stoni graak) koje razvijaju veliku vegetativnu masu, koja se zaorava u zemljite i obogauje ga organskom
materijom.

Zemljite je, po isteku perioda predvienog za odmaranje, spremno za zasnivanje novog vonjaka. Meutim,
praksa je u mnogim zemljama pa i kod nas pokazala da se zemljita posle vaenja starih zasada jabuke mogu i
krae odmarati, pa ak i koristiti za zasnivanje novih vonjaka bez odmaranja. Ovo je naroito izraeno u
podrujima u kojima su povrine zemljita, pogodnog za gajenje jabuke, ograniene. Posle vaenja starih biljaka
treba dodati preporuenu koliinu mineralnog i organskog ubriva. Hemijska dezinfekcija ovakvih zemljita nije
dozvoljena u integralnoj proizvodnji jabuke.
Postoje herbicidi koji ostavljaju viegodinje ostatke u zemljitu. Zato treba proveriti u evidenciji suzbijanja
korova da li i u kojim dozama su korieni herbicidi na bazi imazetapira (Pivot, Pirat), terbutilazina (Terbis),
nikoslufurona (Kelvin, Nikosav, Nikogan), metsulfurona (Laren, Mezzo, Metmark), tifensulfurona (Harmony,
Promony, Symphoni) i imazamoksa (Pulsar). Ukoliko su koriene vee doze navedenih preparata najbolje je
uraditi biotest. Uzme se uzorak zemljita, kao to se uzima za analizu na prisustvo hranljivih elemenata sa
parcele gde su korieni navedeni herbicidi i sa parcele gde sigurno nisu korieni. U zemljite se posadi travna
smea koja je planirana ili ovas. Ukoliko su ostaci herbicida prisutni, nicanje i porast ovih biljaka e biti usporeni
ili e biljke propasti. Ako su prisutne razidue, sadnju jabuke treba odloiti za godinu dana.

Ravnanje (nivelacija) terena. Ova mera podrazumeva sklanjanje blagih uzvienja i zatrpavanje
mikrodepresija u vonjaku. Na ovaj nain stvaraju se povoljni uslovi za primenu mehanizacije u vonjaku i
izbegava se mogunost oteenja delova biljaka od zimskih ili poznih prolenih mrazeva u depresijama.
Odvodnjavanje (dreniranje) zemljita. Jabuka ne podnosi zabarena zemljita, na kojima voda lei posle
obilnijih padavina. Takva zemljita ne treba koristiti za zasnivanje zasada jabuke. Meutim, vrlo esto samo na
pojedinim delovima parcele, gde e biti podignut zasad, postoji pojava zabarivanja zbog nepropusnog glinovitog
sloja. Zbog toga se ovaj sloj prilikom podrivanja zemljita mora razbiti, a trajno reenje ovog problema
predstavlja postavljanje drenanih cevi na mestima gde se voda sakuplja. Za drenau se koriste perforirane
plastine cevi koje sakupljaju viak vode i odvode je van zasada.

Unitavanje korova. Veoma esto se na zemljitima namenjenim za podizanje vonjaka nalaze brojni
jednogodinji i viegodinji korovi. Korovska vegetacija se pre osnovne pripreme zemljita mora unititi.

Osnovna Priprema Zemljita

Osnovna priprema zemljita obuhvata niz mera kojima se osobine zemljita dovode u optimalno ili priblino
optimalno stanje za gajenje voaka. Osnovnom pripremom zemljita se eliminiu ili umanjuju stresni inioci koji
ugroavaju proizvodnju jabuke. Sastoji se od mera kojima se popravljaju fizike i hemijske osobine zemljita.
Osnovna priprema zemljita po pravilu se izvodi na celoj povrini predvienoj za zasnivanje zasada jabuke.
Izuzetno, priprema se moe uraditi i na delu povrine, najee u trakama du buduih redova. Ovakva priprema
se moe uraditi na zemljitima gde je postojao zasad jabuke sa protivgradnom mreom koju su nosili betonski
stubovi. Tada se bez vaenja stubova postojei zasad moe zameniti novim, a osnovna priprema zemljita se vri
posebnom mainom.

POPRAVKA FIZIKIH OSOBINA ZEMLJITA

Popravka fizikih osobina zemljita (vodnog, vazdunog i toplotnog reima) vri se podrivanjem (ree
rigolovanjem) zemljita. Podrivanjem se vri rastresanje zemljita do dubine od 60-70 cm. Vibracioni podrivai
su efikasniji od obinih jer bolje rastresaju zemljite. Ako je parcela dovoljno velika za kretanje agregata,
poeljno je da se podrivanje izvri u dva pravca. Prvo podrivanje je neto plie, a drugo, koje se izvodi popreno
u odnosu na prvo, postie zahtevanu dubinu. Podrivanjem zemljita vri se njegovo rastresanje i ubacuje se
vazduh u dublje slojeve zemljita. Ono je posebno korisno na glinovitim zemljitima gde mogu postojati
nepropusni slojevi, koji se razbijaju i tako se poveava ocednost zemljita. Podrivanju zemljita, posebno u
zasadima u kojima e se stabla jabuke zalivati, uvek treba dati prednost u odnosu na rigolovanje jer duboki,
neplodni slojevi zemljita se ne izbacuju na povrinu, ve im se samo popravlja vazduni i vodni reim. Kada je
potrebno izvriti popravku hemijskih osobina zemljita, podriveno zemljite se ore na dubini od 30-35 cm. Cilj je
da se podriveno zemljite izmeaa sa prethodno rasturenim materijalom koji slui za popravku njegovih
hemijskih osobina.

Rigolovanje (veoma duboko oranje) se moe primeniti samo kada ne postoji tehnika mogunost za podrivanje
zemljita, kao i na terenima gde ne postoji mogunost za primenu navodnjavanja. Izvodi se na istoj dubini kao i
podrivanje. Najvei nedostatak rigolovanja je to se najvei deo najplodnijeg oraninog sloja zemljita premeta
na veliku dubinu, do koje vrlo esto nee prodreti korenov sistem.

Osnovnu pripremu treba izvoditi kada je zemljite umerene vlanosti. Tada je najmanja potronja energije, radna
tela podrivaa ili pluga rigolera se ne lome i ne kvari se struktura zemljita. Optimalno vreme za osnovnu
pripremu zavisi od toga kada e se vriti sadnja jabuke. Za jesenju sadnju zemljite se priprema u periodu od jula
do kraja septembra, a za prolenu sadnju moe i kasnije, tokom oktobru i prvoj polovini novembra. Izuzetno za
prolenu sadnju, ako je zemljite dobre strukture, a navodnjavanje je spremno za rad odmah nakon sadnje,
priprema zemljita moe se izvriti neposredno pred samu sadnju.

POPRAVKA HEMIJSKIH OSOBINA ZEMLJITA

Za gejenje jabuke najbolja su duboka, rastresita, propustljiva i plodna zemljita dobre strukture. Ona treba da
budu neutralne ili blako kisele reakcije (optimalna pH-vrednost u kalijum hloridu iznosi 6-6,5). Sadraj humusa
treba da bude 3-3,5%. Zemljita se prema sadraju lakopristupanog fosfora (u rezultatima analize se izraava
kao fosfor pentoksid P2O5), kalijuma (u rezultatima analize se izraava kao kalijum oksid K2O), magnezijuma i
bora za gajenje jabuke mogu podeliti na zemljita sa veoma niskim, niskim, srednjim, visokim i veoma visokim
sadrajem. Optimalni sadraj mangana u zemljitu je 30-50 mg/kg, bakra 2-4 mg/kg, cinka 2-4 mg/kg, gvoa
200 mg/kg, sumpora 10 mg/kg i molibdena 0,3 mg/kg.

Sadraj (mg/100 g
vazduno suvog
zemljita)

Veoma nizak Nizak Srednji Visok Veoma visok

sadraj (A) sadraj (B) sadraj(C) sadraj (D) sadraj (E)

Fosfor (P2O5) <6 6-12 12-18 18-24 >24

Kalijum (K2O) <10 10-20 20-30 30-40 >40

Magnezijum (Mg) <7 7-14 14-28 21-28 >28

Bor (B) <0,05 0,05-0,1 0,1-0,15 0,2-0,25 >0,25

Podela zemljita na klase u zavisnosti od sadraja lakopristupanog fosfora,

kalijuma, magnezijuma i bora.

Ako se analizom zemljita utvrdi da je ono optimalnog hemijskog sastava za gajenje jabuke onda se vri samo
popravka fizikih osobina zemljita. Ako se analizom utvrdi da je sadraj humusa, lakopristupanog fosfora i
kalijuma nii od optimalnih vrednosti, kao i da je pH van optimalnih vrednosti, potrebno je izvriti popravku
hemijskog sastava zemljita. Popravka se izvodi unoenjem odreene vrste materijala u zemljite u
odgovarajuoj koliini koja se izraunava na osnovu prethodno uraene agrohemijske analize zemljita.
Najee se materijal u zemljite unosi posle podrivanja, a pre oranja zemljita. Mere kojima se nadoknauje
nedostajui sadraj humusa, fosfora i kalijuma zovu se: humifikacija, fosfatizacija i kalifikacija. Regulisanjem
reakcije zemljita ili pH vrednosti kisela ili alkalna zemljita se prevode u zemljita blago kisele ili neutralne
reakcije. Mera smanjivanja kiselosti naziva se kalcifikacija, a mera smanjivanja alkalnosti acidifikacija.

Humifikacija zemljita. Predstavlja unoenje organskih ubriva u zemljite. Ovom merom se otklanja
nedostatak humusa u zemljitu. Jedan deo unetog organskog materijala se vremenom mineralizuje i tako
obogauje zemljite biogenim elementima. Unoenjem organskih ubriva se osim popravke plodnosti zemljita
popavljaju njegove fizike i bioloke osobine. Na tekim i zbijenim glinovitim zemljitima humus ima
rastresajue dejstvo. Nakon humifikacije takvo zemljite se lake obrauje, prua manji mehaniki otpor rastu
korenovog sitema i postaje propustljivo za vodu i vazduh.
Da bi se nivo humusa u zemljitu poveao za 1% na dubini od 0-40 cm, treba u uneti 50 t/ha istog humusa,
odnosno 200 t/ha dobro zgorelog stajnjaka. Razumljivo je da se tako velika koliina stajnjaka teko moe
nabaviti i rasturiti u toku pripremnog perioda. Zbog toga se pre podizanja zasada unosi manja koliina stajnjaka
koja se kree od 30-50 t/ha. Poeljno je i kasnije tokom eksploatacije zasada vriti povremeno unoenje stajnjaka
u zemljite (svake tree ili etvrte godine). U nedostatku stajnjaka moe se iskoristiti kompost, zelenino ubrivo
ili glistenjak. Izuzetno, u sluaju nedostatka dovoljne koliine, stajnjak se moe rasturati na delu povrine zasada
tj. u trakama gde e biti postavljeni redovi jabuke. U tom sluaju se pre osnovne pripreme zemljita mora
odrediti pravac buduih redova. Upotreba ubriva ili stajnjaka kontaminiranog patogenim mikroorganizmima ili
toksinim supstancama opasnim za okolinu kao to su teki metali nije dozvoljena.

Fosfatizacija zemljita. Ova mera podrazumeva unoenje fosfornih ubriva u zemljite da bi se nadoknadio
analizom utvreni nedostatak fosfora u zemljitu. Da bi se nivo lakopristupanog fosfora poveao za 1 mg na
100 g vazduno suvog zemljita na dubini od 0-40 cm potrebno je uneti 60 kg/ha P2O5. Godinja doza
meliorativnih fosfornih ubriva ne bi trebalo da pree 250 kg/ha. Ako se pored fosfornih ubriva unosi i stajnjak,
pomenuta vrednost P2O5 smanjuje se za koliinu koja se unese stajnjakom. Govei stajnjak sadri oko 0,21%
P2O5.
Organska
Vrsta stajnjaka N P2O5 K2O CaO MgO supstanca Voda

govei 0,50 0,21 0,65 0,50 0,18 18,0 75

konjski 0,65 0,30 0,30 0,30 0,18 20,0 75

ivinski 1,50 1,80 0,90 6,00 2,50 - -

Sastav stajskog ubriva (%)

Kalifikacija zemljita. Podrazumeva unoenje kalijumovih ubriva kojima se u zemljitu nadoknauje
analizom ustanovljeni manjak kalijuma. Izvodi se rasipanjem i zaoravanjem mineralnih kalijumovih ili
kompleksnih NPK ubriva. Poveanje lako usvojivog kalijuma za 1 mg u svakih 100 g vazduno suvog zemljita
do dubine od 40 cm, izvodi se dodavanjem 60 kg kalijum oksida po hektaru budueg vonjaka. Godinja doza
meliorativnih kalijumovih ubriva ne treba da pree 300 kg/ha. Kada se istovremeno u zemljite unosi i stajnjak
onda koliinu kalijumovih ubriva treba smanjiti. Sadraj K2O u goveem stajnjaku se kree oko 0,65%.

Kalcifikacija zemljita. Izvodi se na kiselim zemljitima rasipanjem i zaoravanjem materijala koji sadre
kalcijum. Kalcifikacijom zemljita poveava se pH vrednost zemljita, odnosno smanjuje se njegova kiselost.
Unoenjem jedinjenja kalcijuma poveava se plodonost zemljita i popravlja njegova struktura. Deo hranljivih
elemenata, koji se u kiselom zemljitu nalazi u nerastvorljivom stanju i nije dostupan korenovom sistemu,
promenom pH vrednosti zemljita odnosno smanjenjem kiselosti, prelazi u lakopristupane forme za korenov
sistem voaka.

Pri kalcifikaciji treba biti veoma obazriv. Potrebno je unositi krenjak u manjim dozama da zemljite naglo ne bi
postalo bazno i sa velikom koliinom kalcijuma u zoni korenovog sitema ime bi se blokiralo usvajanje
mikroelemenata iz zemljita. Zbog toga je ovu meru poeljno kombinovati sa merom unoenja stajnaka u
zemljite. Ne preporuuje se dodavanje vee koliine mlevenog krenjaka od 2 t/ha pre podizanja zasada. Ako je
potrebna vea koliina mlevenog krenjaka ona se dodaje tokom narednih godina u najveoj koliini od 1t/ha u
toku zimskog mirovanja voaka.

Za kalcifikaciju najbolje je koristiti mleveni krenjak (CaCO3). U iste svrhe se moe koristiti i saturacioni mulj
koji se dobija kao nus proizvod pri proizvodnji eera u eeranama. Ako je zemljite blago kiselo poveanje pH
vrednosti zemljita se moe izvriti tokom nekoliko godina unoenjem fizioloki alkalnih ubriva. Jedno od
takvih ubriva je azotno ubrivo KAN (kreni amonijum nitrat) koje se koristi u prihranjivanju voaka.

Acidifikacija zemljita. Ova mera podrazumeva zakieljavanje alkalnih zemljita. Na alkalnim zemljitima
vrlo esto su blokirani mikroelementi, posebno gvoe, cink i mangan tako da nisu dostupni korenovom sistemu
voaka. Zbog toga se na vokama najee javlja hloroza (pojava ute boje lia), a u veoma tekim sluajevima
i suenja voaka. Acidifikacija se vri rasipanjem fizioloki kiselih ubriva, najee soli sumporne kiseline
(kalijum sulfat). Na blago alkalnim zemljitima acidifikacija se moe izvriti u okviru redovne ishrane voaka
korienjem fizioloki kiselih azotnih ubriva, kao to je amonijum nitrat (AN) ili amonijum sulfat.
Povrinska Priprema Zemljita Za Saenje
Ova priprema obuhvata nekoliko pliih obrada kojima se zatvaraju brazde otvorene dubokom obradom zemljita
sprovedenom posle podrivanja ili rigolovanjem i vri se usitnjavanje zemljita. Grubo ravnanje se izvodi tekim
tanjiraama, roto-drljaama ili podrivaima za plitko podrivanje. Ako se zemljite sprema za jesenju sadnju ova
mera se izvodi posle sleganja zemljita. Ako se obavlja prolena sadnja poorano zemljite se ostavlja sa
otvorenim brazdama. Otovrene brazde omoguavaju usitnjavanje zemljita pod dejstvom mraza kao i upijanje
veih koliina vlage. Krajem zime ili poetkom prolea, im se zemljite dovoljno prosui, vri se ravnanje
terena.

Fina priprema zemljita predstavlja usitnjavanje povrinskog sloja zemljita pomou setvospremaa ili drljae.
Obavlja se neposredno pred sadnju, pre obeleavanja sadnih mesta i kopanja jamia.

Organizacija Zemljine Povrine

Zemljini kompleks, ako je veliki, treba da bude podeljen putevima na parcele. Unutranji putevi se pruaju
popreno na pravac redova i paralelno sa redovima. irina unutranjih poprenih puteva ne sme biti manja od 8
m, a irina uzdunih puteva ne sme biti manja od 6m. irina obodnih puteva ne treba da bude manja od 10 m
zbog lake manipulcije tokom izvoenja radnih operacija u vonjaku. U malim vonjacima unutranji putevi ne
postoje, a irina obodnih puteva moe biti mnogo manja i ona je odreena veliinom mehanizacije koja se koristi
u vonjaku, posebno onom za zatitu jabuke od bolesti i tetoina.

RAZMERAVANJE TERENA I OBELEAVANJE SADNIH MESTA

Razmeravanje terena i obeleavanje sadnih mesta se obavlja posle ravnanja povrine zemljita i njene podele na
parcele. Svaka parcela se razmerava posebno, vodei rauna o tome da se pravci redova u parcelama budueg
zasada poklapaju. Redovi u zasadu se postavljaju pravcem sever-jug. Razmeravanje terena najee obavlja
geometar korienjem teodolita. On odreuje poetne i krajnje take u redu ili to je ei sluaj pozicije stubova
u redu.

Obeleavanje sadnih mesta se vri posle postavljanja stubova. Mogue su dve opcije. Ako se za sadnju voaka
otvaraju kanali posebnom mainom, onda se prvo otvara kanal, zatim se postavlja najnia ica, koja istovremeno
slui za obeleavanje sadnih mesta i kao nosa creva za navodnjavanje i na kraju se vri sadnja. Druga opcije je
postavljanje ice na kojoj se obelee sadna mesta, zatim se runo otvore jamii za sadnju i vri se sadnja.
Obeleavanje sadnih mesta na ici se moe izvriti obinom farbom ili postavljanjem trajnih metalnih ili
plastinih draa koji e posle sadnje drati posaena stabla voaka u uspravnom poloaju.

Kada se vri sadnja jabuke mehanizovano, posebnom mainom za sadnju, tokom razmeravanja terena obeleava
se samo pravac redova. Maina na osnovu zadatih parametara sadnje automatski odreuje sadno mesto u redu.
Stubovi se u zasadu postavljaju posle zavrene sadnje.
Na malim parcelama razmeravanje terena se vri uz pomo elinih pantljika ili sajli. Pravac osnovnog reda po
pravilu se prua po najduoj strani zemljinog kompleksa. Na krajevima osnovnog reda odreuju se pravi uglovi
pomou kojih se odreuju pravci ostalih redova u zasadu. Pomou eline pantljike ili sajle prav ugao se nalazi
na sledei nain: Od prvog sadnog mesta (taka A) u pravcu osnovnog reda se odmeri 30 m (taka B). Zatim se
iz take A odmeri luk duine 40m, a iz take B luk duine 50 m. Taka njihovog preseka je taka C. Ugao CAD
je prav ugao. Du linije koja polazi iz taek A i prolazi kroz taku C odreuju se poetak buduih redova u
vonjaku. Obeleavanje sadnih mesta vri se najee koiima-markerima koji su dugaki 50-60 cm.

SADNJA VOAKA
Vreme Sadnje
Sadnice jabuke se sade u periodu zimskog mirovanja od opadanja lia do pojave novog lia naredne
vegetacije. Najeee se sadnja obavlja u drugoj polovini jeseni, drugoj polovini zime i prvoj polovini prolea.

Jesenja sadnja u agroklimatskim uslovima Srbije daje dobre rezultate. U ovom terminu sadnice se sade odmah
nakon vaenja iz rasadnika. Takve sadnice su svee, preseci na ilama lako zarastaju i na njima se obrazuju sitne,
apsorpcione ilice koje rano u prolee, im se zemljite zagreje, omoguavaju kretanje sadnice i njen intenzivniji
rast naredne godine. Zemljite u jesen raspolae sa velikom koliinom vlage, temperature su niske pa je i prijem
sadnica dobar. Vonjak u kome su sadnice posaene u jesen mora biti ograen, ili svaka sadnica pojedinano
mora biti zatiena odmah nakon sadnje, da bi se spreilo oteenje sadnica od strane divljai. Pored toga, kada
se obavi jesenja sadnja, sadnice su u dugakom vremenskom periodu izloene krai, o emu treba voditi rauna.

Sadnja se moe obaviti i tokom toplijih zimskih dana posebno u drugoj polovini zime (februar i prve dve dekade
marta) ili u prvoj polovini prolea (druga dekada marta kraj maja meseca). Ova sadnja obavezno zahteva
zalivanje sadnica odmah nakon sadnje i tokom itave prve polovine vegetacionog perioda kako bi se obezbedio
prijem sadnica. Za prolenu sadnju koriste se sadnice koje su uvane u hladnjaama i koje nisu poele da rastu u
momentu sadnje, bez obzira na temperature vazduha i zemljita.

Izbor, Nabavka I uvanje Sadnica

Poto se izvri izbor sorti jabuke i podloge pristupa se nabavci sadnica. Osobine upotrebljene sadnice imaju
presudan uticaj na prijem, prinos i kvalitet proizvedene jabuke. Zasadi podignuti sa sadnicama loeg kvaliteta
nikada se ne mogu oporaviti. Sadnice dobijene po niskoj nabavnoj ceni obino kotaju vie na duge staze.

Kada se naruuju sadnice, rasadnik se bira paljivo. Najbolje je da se kupovina sadnica ugovori unapred sa
nekim renomiranim rasadnikom pri emu se preciziraju detalji kupovine sadnice. Treba se informisati da li
rasadnik ima u dovoljnom broju sadnice potrebne sorte odnosno klona, koje su okalemljene na odgovarajuoj
podlozi i koje imaju eljeni kvalitet sa posebnim osvrtom na zdravstvenu ispravnost. Bolje je odloiti sadnju za
godinu dana, ako ne postoji mogunost da se dobije tano ono to se eli. Ne treba prihvatati kombinaciju sorta-
podloga koja nije planirana za sadnju. Informacije iz iskustva drugih proizvoaa mogu biti od neprocenjive
vrednosti kada se odluuje o izboru rasadnika. Veina rasadniara smatra da je najbolja reklama za njihov
proizvod zadovoljan kupac. Dobro je, ako je to mogue, posetiti rasadnik i uveriti se na licu mesta sa vrstom i
kvalitetom sadnog materijala koji poseduje. Rasadniari obino rado primaju svakoga ko se interesuje za njihove
operacije. Drugi faktor koji treba razmotriti pre naruivanja sadnica je garancija rasadniara o kvalitetu sadnica i
autentinosti sorte, klona i podloge. Rasadniari treba da garantuju autentinost sadnice, i odsustvo bolesti i
tetoina. Sadnice treba naruiti unapred to je ranije mogue. Rasadniari su obino preoptereeni krajem zime i
tada nisu u mogunosti da dostave sadnice na vreme. Rano naruivanje takoe daje bolji izbor sorti i podloga.
Treba znati da je obaveza rasadniara da neodgovarajue sadnice mora zameniti.

Za podizanje novih zasada jabuke uvek treba teiti sadnji zdravih, bezvirusnih sadnica koje su dobijene od
selekcionisanih mutacija. Posebno treba uzeti u obzir kvalitet ploda izabrane sorte/klona. Pravilnim izborom
sorte za odgovarajue agroekoloke uslove izbegava se primena odreenih hemikalija za izvrenje odreenih
kozmetikih korekcija na plodovima. Nova sadnja treba da ukljui upotrebu sertifikovanog sadnog materijala
kada je on raspoloiv. Ako takav materijal nije raspoloiv onda treba koristiti standardni (CAC) sadni materijal.
Ako se koriste sadnice proizvedene u sopstvenom rasadniku ili kalemljenjem podloge na stalnom mestu,
zakonski regulisani propisi u proizvodnji sadnica moraju biti ispunjeni, a poreklo originalnog sadnog materijala
mora biti pravno dokumentovano. Vrsta dokumentacije koja treba da prati kupljeni sadni materijal je odreena
zakonom o proizvodnji sadnog materijala.

Kvalitet upotrebljene sadnice najvie je odreen visinom novanih srestava sa kojima kupac raspolae. Sadnice
voaka se prodaju prema razvijenosti korenovog sistema, debljine debla i visine sadnice. Mesto kalemljenja
treba da je na odreenoj visini iznad zemlje, tako da posle sadnje bude najmanje 15 cm iznad povrine zemljita.
Na sadnicama ne sme biti mehanikih oteenja od glodara, divljai, grada ili orua.

U poslednje vreme postoje veliki zahtevi za kupovinom sadnica koje su dobro obrasle bonim granicama jer
takve sadnice bre poinju da raaju i bre ulaze u puno plodonoenje. Kao rezultat takvog zahteva proizvoaa
rasadniari razvrstavaju sadnice u posebne kategorije. Najee se vri klasifikacija sadnica jabuke na: sadnice
bez prevremenih granica; sadnice sa kratkim prevremenim granicama; 3+ sadnice; 5+ sadnice i 7+ sadnice.
Sadnice sa bonim prevremenim granicama moraju imati tri i vie, pet i vie odnosno sedam i vie prevremenih
granica koje se nalaze na eljenoj visini (60 cm i vie iznad povrine zemljita), pravilno rasporeene, koje su
due od 30 cm i koje se ne moraju uklanjati posle sadnje zbog velike debljine ili loeg ugla grananja.
Nerazgranate sadnice su takoe prihvatljive u intenzivnoj proizvodnji samo to tehnologija njihovog uzgoja e
biti malo drugaija i one e kasnije ui u period pune rodnosti. Atraktivnost sorte i klona, razvijenost sadnice,
odnosno broj i razvijenost prevremenih granica odreuju njenu cenu. to je broj prevremenih ganica vei, to je
via cena sadnice iste sorte i klona.

Sadnice sa bonim granicama mnogo se tee transportuju u odnosu na sadnice bez prevremenih granica.
Transport je skuplji zato to se sadnice, zbog prisustva bonih granica, moraju posebno pakovati, a zbog vee
zapremine sadnice broj koji se moe smestiti u transportno sredstvo je mnogo manji. Pored toga, bone grane
mogu biti slomljene tokom rukovanja ili transporta. Upotreba ovih sadnica je mogua samo ako je postavljen
sistem za zalivanje pre same sadnje ili neposredno posle sadnje. Problem nedostatka sistema za zalivanje
posebno dolazi do izraaja kada se vri sadnja sadnica uvanih u hladnjaama tokom aprila ili maja meseca.

Za zasnivanje novih zasada jabuke koriste se jednogodinje sadnice, koje su gajene dve godine u rasadniku. One
su dobijene okuliranjem (T okuliranje ili okuliranje spajanjem sa strane) ili kalemljenjem granicom na
jednogodinim podlogama u rastilu. Sadnice dobijene u 9-mesenom periodu u rasadniku kalemljenjem na
zrelo iz ruke su sadnice najloijeg kvaliteta i treba ih izbegavati u intenzivnoj proizvodnji jer odlau stupanje u
rod za najmanje jednu godinu. Izuzetno, devetomesene sadnice mogu se koristiti samo kod veoma traenih
sorti, ije su kvalitetne sadnice deficitarne na tritu.

Posebna vrsta sadnica su takozvane knip sadnice. Sadnice proizvedene knip tehnikom smatraju se
dvogodinjim sadnicama sa krunom starom jednu godinu. Knip sadnice se mogu proizvesti u dvogodinjem ili
trogodinjem proizvodnom ciklusu. Ova tehnika podrazumeva skraivanje nepresaenih jednogodinjih sadnica
u rasadniku na eljenu visinu. U dvogodinjem ciklusu dobro razvijene podloge se kaleme kalem granicom u
sobnim uslovima, neguje se u rasadniku na rastojanju 9030-35 cm tokom dve godine. Posle prve sezone rasta
mladara, sadnice se bez presaivanja skrate na visini 60-80cm u zavisnosti od elje kupaca. Ispod mesta preseka
izrasta jedan mladar na kome e se razviti veliki broj bonih granica na eljenoj visini. U trogodinjem ciklusu
proizvodnje knip sadnica, najslabije podloge se sade u prolee na rastojanju 7010 cm, a u avgustu se
okuliraju. Krajem zime podloge sa okalemnjenim pupoljkom se rasauju na rastojanju 9030 cm. Odmah nakon
sadnje podloga se skrati iznad okalemljenog pupoljka iz koga e se tokom druge godine razviti stablo. Dalji
postupak je isti kao i kod prethodnog tipa knip sadnice. Knip sadnice se mogu proizvoditi bez posrednika ili sa
posrednikom koji smanjuje bujnost kod nekih bujnih sorti. Kao posrednik koriste se sorte Samered ili Golden
Reinders.

Sadnice se najee vade u jesen ili krajem zime. Nakon vaenja sadnice se klasiraju na osnovu razvijenosti,
pakuju i transportuju do mesta sadnje ako se ona obavlja tokom jeseni. Pri transportu korenov sistem mora biti
zatien od isuivanja, najee umotavanjem u najlon ili vlane jutane vree ili transportovanjem kamionima
hladnjaama. Ako se sadnja ne obavlja odmah nakon vaenja, sadnice se moraju uvati do upotrebe. Sadnice se
mogu uvati kod rasadniara ili kod budueg voara. One se uvaju u posebnim trapovima ili hladnjaama.
Trapljenje se izvodi prekrivanjem korenovog sistema zemljom, peskom ili vlanom strugotinom, do iznad
spojnog mesta. Prilikom trapljenja vodi se rauna da materijal dobro prione na ile korenovog sistema kako ne bi
dolo do njihovog isuivanja. Tokom zime sadnice se obavezno tite od mieva i zeeva. Ako se sadnice uvaju u
hladnjai onda se njihov korenov sistem moe zatiti od isuivanja vlanom strugotinom. Meutim na ovaj nain
on zauzima veliki prostor u hladnjai. Druga mogunost je uvanje bez pokrivanja ila korenovog sistema
supstratom. U tom sluaju posebnim oroivaima obezbeuje se velika vlanost vazduha u hladnjai, kako se
korenov sistem ne bi isuio. Temperatura uvanja je od 0-3C.

Tehnika Sadnje Voaka

Tehnika saenja obuhvata neposrednu pripremu sadnice, zemljita kao i samo saenje.
Priprema sadnice obuhvata pregled sadnice i rezidbu korenovog sistema. Nakon dopremanja sadnica na parcelu,
vri se poslednja kontrola njihove ispravnosti. Sve oteene i zdravstveno neispravne sadnice se odstranjuju. Pre
sadnje odstranjuju se povreene ili polomljene ile korenovog sistema. Previe dugake ile, koje bi smetale
prilikom razmetanja korenovog sistema u jami, skrate se na potrebnu duinu. Rez makazama treba da bude
ravan zbog breg zarastanja rana. Rezidba ostalih ila se ne vri.
Priprema zemljita za sadnju obuhvata kopanje jamia na sadnom mestu u koji e se smestiti korenov sistem
voke. Ako su sadna mesta obeleena markerima, jamii se kopaju uvek sa iste strane markera. Ako su sadna
mesta obeleena na ici onda se jami otvara ispod ice. Otvaranje jamia se vri neposredno pred samu sadnju.
Jame se otvaraju aovom ili mehanizovano, posebnim mainama za otvaranje kanala. Ukoliko je zemljite dobro
pripremljeno razmere jamia treba da obezbede smetaj ila korenovog sistema sadnice na potrebnu dubinu i
njihov pravilan (radijalan) raspored. Sadnja se obavlja po prethodno nainjenom planu. Sadnice treba razneti do
iskopanih jamia ili kanala. Neposrednu sadnju obavljaju dva lica. Jedan radnik postavlja sadnicu u centar
jamia, tako da ile korenovog sistema budu pravilno rasporeene na sve strane, i proverava njen pravac u
odnosu na markere. Naroitu panju treba obratiti na dubinu sadnje. Po pravilu sadnja sadnica treba da se izvri
na istoj dubini na kojoj su se sadnice nalazile u rasadniku ili do 5 cm dublje. Spojno mesto mora biti visoko
iznad povrine zemljita, da kasnije stablo ne bi razvilo korenov sistem okalemljene sorte. Kada se pravilno
odredi dubina sadnje, drugi radnik pokriva korenov sistem umereno vlanom i plodnom zemljom. Radnik koji
dri sadnicu je nekoliko puta blago protrese da bi se zemljom popunila praznina izmeu ila. Potom se nabaci jo
jedan sloj zemlje i odmah dobro i jako nagazi. Nagaavanje vri radnik koji dri sadnicu. Ako se izvri jesenja
sadnja zalivanje najee nije potrebno pa se ovaj postupak ponavlja sve dok se jami ne napuni zemljom. Kada
se obavlja kasna zimska ili proleana sadnja, pre nego to se jami potpuno napuni zemljom, vri se zalivanje
sadnice. Zalivanjem se zemlja dodatno slee i popunjava se prazan prostor izmeu ila. Po upijanju vode jami
se do vrha dopuni zemljom. Ako je instaliran sistem za navodnjavanje kap po kap samo se zatrpa korenov
sistem kao kod jesenje sadnje, a onda se pusti voda da zaliva posaene sadnice.

Sadnja sadnica jabuke se moe vriti i mehanizovano sa posebnom mainom. Kada se radi sa ovom mainom
obeleavanje sadnih mesta nije potrebno ve samo samo pravac redova. Maina otvara kanal, na njoj se nalaze
sadnice koje jedan radnik stavlja u ulaga koji postavlja sadnicu u otvoreni kanal. Drugi radnik na maini
pridrava sadnicu da ostane u uspravnom poloaju tokom zatrpavanja korenovog sistema od strane maine.
Odmah nakon sadnje vri se postavljanje naslona. Ovo je potrebno to bre uraditi da vetar ne bi rasklatio
sadnice, naroito one sa brojnim bonim granama.

Naslon I Protivgradna Zatita

Naslon je neophodan u zasadima jabuke na podlogama male bujnosti (M9, M26 i sl). Naslon dri stabla u
uspravnom poloaju kako se ne bi izvalila pod teretom plodova jer je korenov sistem podloga male bujnosti
veoma krt i lako se lomi. Naslon se postavlja pre sadnje voaka ili neposredno posle sadnje da bi drao voicu u
potpunom uspravnom poloaju. Naslon se najee sastoji od stubova i nekoliko redova ice, pritom se koriste
drveni ili betonski stubovi. U podrujima gde je uestalost od pojave grada velika postavlja se
sistem protivgradne mree. U tom sluaju stubovi koji sa prateom icom dre stabla u uspravnom poloaju
istovremeno slue i kao nosea konstrukcija za protivgradne mree. Strukturu koja nosi protivgradne mree je
najlake postaviti pre podizanja zasada, posebno kada se stubovi postavljaju sa mainama za utiskivanje, koje
zahtevaju vei prostor za manevrisanje. Izuzetno, stubovi se postavljaju posle sadnje samo ako se ona vri
mehanizovano ili u starim zasadima. Ivini stubovi se uvruju vezivanjem za ankere, a unutrani stubovi
postavlajnjem plastinih kapa na njihovom vrhu i njihovim povezivanjem sa reetkastom ianstrukturom. Na
noseoj ici du redova postavlja se i uvruje protivgradna mrea koja se posebnim kopama povezuje sa
mreom susednih redova.

Sistem protivgradne mree titi stabla jabuke od nepovoljnog dejstva grada ali i od previe jake suneve svetlosti
ime smanjuje pojavu oegotina na plodovima. Za svetlosne uslove Srbije preporuuje se crna protivgradna
mrea koja najvie zadrava sunevo zraenje.

NEGA ZASADA JABUKE (REDOVNA

PROIZVODNJA)
Pod negom voaka podrazumeva se primena agrotehnikih i pomotehnikih mera kako bi se obezbedili
optimalni uslovi za rastenje i plodonoenje voaka. Od agrotehnikih mera najvaniji su odravanje zemljita,
ubrenje i navodnjavanje, a od pomotehnikih mera rezidba voaka i proreivanje plodova.

Odravanje Zemljita U Vonjaku I Kontrola Korova

Zemljite u vonjacima je tokom vremena podlono nizu nepovoljnih promena -zakorovljavanju, zbijanju,
isuivanju i pucanju, osiromaenju u hranljivim elementima, naruavanju strukture i sl. Intenzitet negativnih
procesa u zemljitu zavisi od klime, tipa zemljita, poloaja, naina pripreme zemljita pred sadnju i sl. Posledice
mogu biti vrlo nepovoljne i svode se na slabo uspevanje voaka, praeno malim i neredovnim prinosima i loim
kvalitetom plodova. Zato je pravilno odravanje zemljita znaajno sa aspekta ouvanja povoljnih fizikih,
hemijskih i biolokih osobina zemljita. Pravilnim odravanjem zemljita stvaraju se optimalni uslovi za
funkcionisanje korenovog sistema voaka. Naini odravanja zemljita zavise od tipa zemljita i njegovih
osobina, karakteristike reljefa, klimatskih uslova a pre svega koliine i rasporeda padavina i primenjene
tehnologije gajenja. Povrina zemljita u zasadu jabuke mora biti podeljena u dva posebna dela: Povrina izmeu
redova i povrina direktno ispod stabala. Povrina izmeu redova se moe odravati na sledei nain: 1) ista
obrada (jalovi ugar) i 2) formiranje stalnog travnog pokrivaa.

ista Obrada (Jalovi Ugar)

Nain odravanja zemljita u vonjaku u stalno obraenom i rastreenom stanju naziva se jalovi ugar. Prednost
odravanja zemljita u vidu jalovog ugara je to se u zemljitu uspeno uva zemljina vlaga. Ona se uva tako
to se unitavaju korovi koji su veliki potroai vode iz zemljita i plitkim obradama tokom vegetacije.
Usitnjenom zemljom se zatrpavaju zemljine pukotine kroz koje se vlaga isparavanjem gubi iz dubljih slojeva
zemljita. Dve do tri plitke obrade ostvaruju isti efekat na bilans vlage u zemljitu kao i jedno zalivanje. Pored
obezbeivanja pozitivnog bilansa vlage u zemljitu ovim nainom se ostvaruju i drugi ciljevi: kroz rastreeno
zemljite u zonu korena lake prodiru toplota, voda, vazduh i hranljive materije; aktiviraju se mikroorganizmi i
ostala zemljina flora; u zemljite se unose ubriva koja su rasuta po povrini vonjaka.

Odravanje zemljita u vidu jalovog ugara sastoji se od duboke obrade koja se izvodi u jesen, na dubini 15-20
cm i nekoliko (3-5) plitkih obrada tokom vegetacije na dubini 5-10 cm. Duboka jesenja obrada se izvodi posle
rasturanja kompleksnih mineralnih ubriva ili organskih ubriva. Izvodi se razliitim oruima koja za sobom
ostavljaju ravnu povrinu (tanjirae, roto drljae, izel plugovi ili podrivai). Dubokom obradom se razaraju
podzemni hodnici i stanita glodara i smanjuje se njihovo prisustvo u zasadu. Izlau se dejstvu mraza tetni
insekti koji prezimljavaju u zemljitu. Plitka obrada tokom vegetacije se izvodi nekoliko puta. Prva obrada se
izvodi na poetku vegetacije kada se zemljite prosui, a poslednja krajem jula i poetkom avgusta. Izvode se po
nicanju korova ili nekoliko dana posle obilnijih padavina koje izazivaju pojavu pokorice na povrini zemljita.
Zasade u kojima se primenjuje ovaj nain odravanja zemljita treba pojaano ubriti organskim ubrivima.

Loe strane stalne primene jalovog ugara su: naruavanje i kvarenje strukture zemljita; intenziviranje
destrukcije i erozije zemljita na strmim terenima, naroito ako su redovi orijentisani u pravcu pada terena;
smanjivanje koliine organskih materija i azota u zemljitu; oteana je upotreba mehanizacije u vonjaku posle
obilnih kia. Najvei problem se javlja kada treba uraditi zatitna tretiranja voaka ili berbu plodova jabuke; boks
palete u kojima se vri berba plodova se prljaju tako da nisu pogodne za skladitenje u hladnjnaama;
onemoguena je upotreba niskih prikolica sa malim tokovima na kojima se nalaze boks palete zbog propadanja
tokova u zemlju, posebno ako je zemljite vlano.

Odravanja zemljita izmeu redova u rastresitom stanju preporuuje se iskljuivo u zasadima jabuke u kojima
nije obezbeeno navodnjavanje, a koji se nalaze u podrujima sa malom koliinom padavina ili je raspored
padavina tokom godine nepravilan, kao i u zasadima jabuke gde postoji najvodnjavanje ali samo u prvoj godini,
odnosno godini zasnivanja vonjaka.

Zatravljivanje Vonjaka Formiranjem Vetakog Travnog Pokrivaa

Ovaj nain odravanja se primenjuje u podrujima sa dovoljnom koliinom padavina ili u vonjacima gde je
obezbeeno navodnjavanje. Tokom nekoliko poslednjih godina je utvreno da se u agroekoloim uslovima
Srbije ovakav nain odravanja zemljita moe primeniti ak i u zasadima jabuke gde ne postoji navodnjavanje,
bez posledica na vodni bilans u vonjaku.
Formiranje spontanog travnog pokrivaa nije poeljno jer proces traje suvie dugo (nekoliko godina). Poeljno je
da se formira vetaki travni pokriva setvom trava koje imaju vrlo plitak, ali iliast korenov sistem.
Preporuuju se trave koje ne konkuriu stablima jabuke. Travni pokriva izmeu redova treba da je odgovarajue
irine, koja je prilagoena radnom zahvatu traktora i ostalih radnih maina. Setva trava se obavezno obavlja
tokom jeseni posle dobre pripreme zemljita. Za setvu se koristi smea semena sledeih trava: engleski ljulj,
livadarka, crveni vijuk i visoki vijuk. Jeevica nije pogodna jer je bujna, formira velike bokore (dombe) i bujnu
vegetativnu masu tako da zahteva veliki broj koenje tokom godine. Najbolji termin za setvu trava je septembar
mesec. Travnjak u vonjaku moe da bude zasejan u jesen pre sadnje vonjaka, ali je najbolje tokom jeseni u
godini sadnje vonjaka kada je zavrena sadnja, a naslon postavljen. Ovaj termin je bolji jer je gaenje trave
manje i formira se kvalitetniji travni pokriva. Setva u prolee se ne preporuuje. Setva se obavlja sejalicama za
ito, a posle obavljene setve neophodno je uraditi valjanje zemljita zbog boljeg nicanja semena trava. Potrebno
koliina semena trave za setvu hektara bruto povrine vonjaka je oko 30 kg.

Prvo koenje travnog pokrivaa se obavlja u prolee naredne godine. U periodu vegetacije travni pokriva se
odrava koenjem ili mlevenjem, koje se obavlja nekoliko puta kada je visina pokrivaa 15-20 cm. Nije poeljno
da trava u travnjaku cveta. Trava samlevena muliranjem ostaje u meurednom prostoru, gde se razlae
obogaujui prostor organskom materijom. Trava pokoena kosaicama se ubacuje u prostor ispod redova i vri
se zastiranje zemljita pa se smanjuje potencijal korova u tom prostoru. Uestalost muliranja ili koenja zavisi
od karakteristika vonjaka (rast stabla, tip zemljita, vodni bilans). Tokom godine je dovoljno izvesti 4-6
koenja. Ree muliranje dozvoljava pojavu veeg broja razliitih biljaka kao zemljinog pokrivaa.

Upotreba herbicida za suzbijanje irokolisnih korova u meurednom prostoru se ne preporuuje. Kada se za

prskanje jabuke koriste proizvodi opasni za pele, zemljini biljni pokriva u cvetu mora biti pokoen pre
primene pesticida. Takoe, biljni pokriva mora biti pokoen i pre cvetanja jabuke, posebno kada ima dosta
maslaka, da ne bi u velikoj meri odvlaio panju pela.

prolazak mehanizacije je mogu i tokom vlanog vremenskog perioda. Izvoenje radnih operacija,
posebno zatite jabuke i berbe plodova veoma je jednostavno;

kretanje radnika tokom rada u vonjaku je jednostavno;

nii su trokovi odravanja zemljita u odnosu na jalovi ugar

toplotni reim zemljita je povoljniji u odnosu na jalovi ugar (pod travnim pokrivaem zemljite je zimi
toplije, a leti hladnije);

povoljno deluje na vodni reim zemljita. iliast korenov sistem trava vrsto dri zemljite i spreava
stvaranje dubokih pukotina, posebno na glinovitom zemljitu, tako da je tokom letnjih meseci gubitak
vlage iz dubljih slojeva zemljita mali. Pored toga spreava rast korovske flore koja je veliki potroa
vode iz zemljita;

spreava eroziju zemljita na nagnutim terenima;

poboljava obojenost plodova;

paletni boksevi puni plodova, koji se iz berbe direktno unose u hladnjau su isti

ako se paletni boksevi za berbu nalaze na posebnim prikolicama sa malim tokovima one se po
travnom pokrivau vrlo lako kreu;

Prednosti odravanja zemljita formiranjem travnog pokrivaa su sledei:

Osnovni nedostatak ovog naina odravanja zemljita je vea pojava glodara koji mogu predstavljati veliki veliki
problem u zasadu jabuke.

Odravanje Zemljita U Redu

Povrina ispod stabala se takoe mora odravati u odgovarajuem stanju. Maksimalnu irinu za traku bez korova
i/ili procenat zemljine povrine koja moe biti bez korova treba da bude odreen nacionalnim pravilima. U
oblastima sa snanim vegetativnim rastom herbicide ne treba koristiti za unitavanje biljaka ispod stabala
voaka, ve redovi treba da budu u zelenom stanju tokom itave godine. Da bi se izbegla nepotrebna
konkurentnost za vlagu i hraniva sa korovima, zelena traka u redu treba da bude odravana muliranjem ili
obradom zemljita. Muliranje se vri zajedno sa muliranjem meurednog prostora (muler sa pokretnim
rukama-radnim delovima) ili povrina oko stabala treba da bude pokoena. Zemljite ispod voaka se moe
odravati u rastresitom stanju obraivanjem zemljita. Obrada u redu se moe obavljati sa posebnim mainama
za unutarednu obradu, to je takoe dobro ekoloko reenje.

Trake bez vegetacije ispod stabala moe biti formirana i odravana herbicidima. Ako se traka ispod stabala
odrava bez korova primenom herbicida, onda u vonjacima sa jednostrukim redovima povrina tretirana sa
herbicidima ne sme biti vea od 70 cm irine. Izuzetno, moe biti iroka maksimalno do jedne treine rastojanja
izmeu redova. Primenom herbicida unitava se korovska vegetacija ispod stabala jabuke koja negativno deluje
na njihovo uspevanje. Trake bez vegetacije eliminiu konkurenciju izmeu stabala jabuke i korovskih biljaka za
vodu i hraniva i smanjuju oteenja i gubitke stabla od voluharica u zimskom periodu. Detaljna uputstva o
suzbijanu korova herbicidima u trakama du redova nalaze se u poglavlju Korovi i njihovo suzbijanje.

ubrenje Vonjaka
Tokom ivotnog ciklusa, vokama je za normalan rast i plodonoenje potrebno 16 hranljivih elemenata. Elementi
koje voke usvajaju u velikim koliinama zovu se makroelementii gde spadaju: ugljenik, kiseonik, vodonik,
azot, fosfor, kalijum, sumpor, kalcijum i magnezijum. Hranljivi elementi koje voke usvajaju u malim
koliinama zovu se mikroelementi. To su: gvoe, bor, cink, mangan, molibden, bakar i kobalt. Nedostatak bilo
kog elementa izaziva niz poremeaja u funkcionisanju voke to bitno smanjuje njene proizvodne sposobnosti.
Cilj ubrenja u integralnoj proizvodnji jabuke je da nadoknadi koliine pojedinih hranljivih elemenata koje voki
nedostaju u zoni korenovog sistema kako bi se ivotni ciklus biljke odvijao normalno. Koliine ubriva koje
treba uneti u zemljite odreuju se prema utvrenoj plodnosti zemljita, iznoenju hranljivih elemenata vezanih
za porast viegodinjih delova biljke, formiranje listova i formiranje plodova. Folijarnom ishranom se
nadoknauju manje nedostajue koliine hranljivih elemenata u listu i plodovima. Rutinsko prskanje sa
folijarnim ubrivima ne donosi nikakve ekonomske koristi na zemljitima dobro snabdevenim hranljivim
elementima. Na takvim zemljitima upotreba folijarnih ubriva koja sadre fosfor, kalijum i azot treba da bude
izbegnuta.

Stanje ishranjenosti voaka i odreivanje konkretnih potreba za hranljivim elementima najee se vri na
osnovu analize lista i analize zemljita, porasta i raanja voaka, kao i na osnovu ranijeg iskustva.

Orijentacione norme predstavljaju preporuene koliine ubriva koje su utvrene na osnovu ogleda sa
ubrenjem voaka. Poto se rezultati ogleda izmeu pojedinih autora razlikuju zbog razliitih uslova u kojima su
ogledi izvedeni, dodate koliine najee ne odgovaraju potrebama voaka. Orijentacione norme takoe uzimaju
u obzir i starost voaka, koliine hranljivih elemenata koje e prognoziranim prinosom biti iznete iz zemljita,
stepen rodnosti, koliine elemenata koje se utroe sekundarnim debljanjem, da li se orezene grane iznose iz
vonjaka ili se melju u vonjaku i ostavljaju da se mineralizuju.
Vizuelna dijagnoza je najmanje pouzdan metod. Najvie se zasniva na iskustvu kada se na osnovu simptoma
nedostataka pojedinih elemenata, intenziteta rasta i visine prinosa odreuje potreba za hranljivim elementima.
Kada se na pojedinim organima biljke vizuelno uoe simptomi nedostatka pojedinih elemenata koji ukazuju na
postojanje problema u samoj ishranjenosti biljke, tada je najee ve kasno da se primenom odgovarajuih mera
vrate u stanje normalne ishranjenosti. Simptomi nedostatka ili suficita nekog elementa mogu biti dobri
pokazatelji potrebe ubrenja biljaka u narednom periodu.

Odreivanje statusa ishranjenosti biljke preko folijarne analize. Hemijska analiza lia se radi da
bi se utvrdilo stanje ishranjenosti stabala jabuke (deficitarnost ili prekomerna snabdevenost hranljivih elemenata)
i da se utvrdi da li postoji potreba za ubrenjem zasada. Analiza lista se smatra najispravnijim nainom za
odreivanje statusa ishranjenosti vonjaka. Ona posebno moe biti korisna u utvrivanju uzroka abnormalnosti u
rastu biljke ili razvoju ploda. U tom sluaju se prave upareni uzorci, jedan sa normalne lisne mase i drugi sa
abnormalne lisne mase. Folijarna analiza, naroito ako je raena tokom viegodinjeg perioda moe upozoriti na
pribliavanje deficita ili toksinosti nekog elementa pre nego to biljke pokau bilo kakve simptome.
Na osnovu viegodinjeg istraivanja za svaki hranljivi element su utvreni optimalne vrednosti u listu, koje
predstavljaju standarde za poreenje analiziranih vrednosti iz uzoraka. Ako se analizirane vrednosti pojedinih
elemenata nalaze ispod optimalnih onda postoji potreba za ubrenjem nedostajuim elementom. Za razliku od
testa zemljita, koji pokazuje ta je u zemljitu, analiza lista pokazuje ta biljka zaista usvaja.

Listove za uzorak treba uzeti izmeu sredine jula i sredine avgusta. Uzorci se uzimaju tada zato to je nivo
hranljivih elemenata u vokama najstabilniji. Ranije tokom sezone stabla intenzivno rastu i transportuju hraniva
do listova. Kasnije poinje starenje listova i transport hraniva van njih. Da bi se izbegla kontaminacija, uzorci se
uzimaju pre zatitnih tretmana ili to je mogue kasnije posle njihove primene. Da bi dobili najvee koristi od
programa folijarne analize preporuuje se uzorkovanje svakog bloka vonjaka najmanje svake tree godine.
Uzorak lia se priprema uzimanjem zdravih listova iz srednjeg dela mladara, lociranih u sredinjem delu stabla
ili u visini grudi na visokim stablima. Za jedan uzorak uzima se 60-70 listova iz svih delova vonjaka. Ne uzima
se vie od dva lista sa jednog mladara. Kao alternativa moe se izabrati 8-10 reprezentativih stabala u jednom
bloku sa kojih se uzima podjednak broj listova.

Preporuuje se uzimanje jednog uzorka sa jedne sorte i podloge na slinom tipu zemljita. Uzorci sa razliitih
sorti se ne meaju. Mlaa stabla e imati prilino drugaiji status ishranjenosti u odnosu na stara stabla koja su u
punoj rodnosti. Uzorci moraju biti pravilno obeleeni sa to veim brojem podataka koji ce biti iskorieni za
pravljenje preporuke ubrenja.
Treba voditi rauna o tome da neki fungicidi sadre u tragovima mikroelemente. Ovo postaje evidentno kada
analiza lista pokazuje visoku koncentraciju elemenata kao sto su mangan i cink. Preparati na bazi mankozeba
sadre mangan i cink, preparati na bazi propineba i cirama sadre cink.

Tumaenje rezultata analize sadraja hranljivih elemenata u uzorcima listova moe se izvriti na osnovu
referentnih vrednosti sadraja hranljivih elemenata u tkivu lista jabuke koje su utvrene na osnovu viegodinjeg
ispitivanja. U sledeoj tabeli prikazane su referentne vrednosti prikazane u uputstvu za gajenje voa u
Pensilvaniji. Moe se uoiti da je opseg za azot veoma irok zbog brojnih faktora koji na njega utiu kao to su
starost stabla, sorta jabuke i sl. Azot treba da ima vei sadraj kod mladih stabala koja jo nisu ula u period
pune rodnosti. U narednim tabelama prikazane su referentne vrednosti date od strane Rutgers Soil and Plant
Analysis Laboratory i optimalne vrednosti preporuene od strane laboratorije Yara Vita.

Nedovoljan Visok
Element Deficit sadraj Normalan sadraj sadraj

Azot <1,60 <1,80 1,80-2,80 >2,80

Fosfor <0,11 <0,15 0,15-0,30 >0,30

Kalijum <0,70 <1,20 1,20-2,00 >2,00

Kalcijum <0,31 <1,30 1,30-3,00 >3,00

Magnezijum <0,03 <0,20 0,20-0,40 >0,40

ppm

Mangan <5,0 <22 22-140 >140

Gvoe <25 <40 40-100 >100

Bakar <4,0 <6 6-25 >25

Bor <11 <35 35-80 >80

Cink <6,0 <20 20-200 >200

Opseg hranljivih elemenata kod jabuke koji se koristi za tumaenje

vrednosti analize lista (Tree Fruit Production Guide, Pensylvania 2012-2013)
Normalan sadraj
Normalan sadraj makroelemenata (%) mikroelemenata (ppm)

Element (N) (P) (K) (Ca) (Mg) (B) (Cu) (Fe) (Mn) (Zn)
 Nedovoljan Visok
Element Deficit sadraj Normalan sadraj sadraj

Azot <1,60 <1,80 1,80-2,80 >2,80

Fosfor <0,11 <0,15 0,15-0,30 >0,30

0,20- 1,25- 1,20- 0,25- 25- 100- 40-

Sadraj 2,00-2,25 5-20 20-50
0,30 1,75 1,60 0,40 50 300 100

Standardne vrednosti korienje za tumaenje rezultata analize lista jabuke

(Rutgers Soil and Plant Analysis Laboratory)
Normalan sadraj makroelemenata (%) Normalan sadraj mikroelemenata (ppm)

Element (N) (P) (K) (Ca) (Mg) (B) (Cu) (Fe) (Mn) (Zn)

Sadraj 2,5 0,20 1,20 1,30 0,200 35 5 150 35 35

Standardne vrednosti korienje za tumaenje rezultata analize lista jabuke

(Rutgers Soil and Plant Analysis Laboratory)
Hemijska analiza zemljita predstavlja kontrolu njegove plodnosti. Analiza zemljita je najvanija osnova
za odreivanje doza ubriva fosfora, kalijuma, magnezijuma, bora i drugih hranljivih elemenata. Za svaki
registrovani vonjak koji primenjuje integralnu proizvodnju jabuke zahteva se analiza zemljita. Sertifikat
zemljine analize je validan tano 5 godina od datuma izdavanja. Ako izvrenje zemljine analize nije mogue iz
razliitih razloga u okviru perioda gajenja jabuke postoji dodatna tolerancija od dva meseca. Uzorkovanje
zemljita za analizu se vri svake 3 ili 4 godine. Uporeivanjem analiziranih vrednosti sa standardnim
vrednostima utvruju se norme ubriva u skladu sa trenutnim stanjem. Doziranje ubriva je odreeno nivoom
ishranjenosti zemljita i potrebama biljke. Analize zemljita i lista dobro pokazuju koji tip ubriva je potreban za
specifian poloaj. Predoziranje ubrivima treba da bude izbegnuto u interesu odravanja otpornosti vonih
stabala, kvaliteta plodova i okoline (zemljite i voda). N-min test dostavlja jasnu indikaciju koliini azota u
zemljitu iskoristivog za biljku.

Folijarna aplikacija hranljivih elemenata. Najefikasniji nain za primenu azota, fosfora, kalijuma, gvoa i
magnezijuma je preko zemljita. Folijarnu aplikaciju tih elemenata treba posmatrati kao privremenu ili meru u
vanrednoj situaciji. Sloena folijarna ubriva na zemljitima koja su dobro snabdevena hranljivim elementima ne
donose nikakvu ekonomsku korist. Bor, cink, mangan i bakar mogu se dodati folijarno ili preko zemljita.
Obino ih je bolje dodati kroz folijarnu prihranu zato to se koriste male koliine po jedinici povrine. Folijarna
aplikacija kalcijuma za kontrolu plutastih pega i gorkih pega je jedino mogua.

Primena ubriva
Da bi odredili koliine ubriva koje treba dodati treba znati koliko se hranljivih elemenata iznese iz zemljita
tokom jedne godine u zasadu jabuke. U sledeoj tabeli prikazana je koliina elemenata koje jabuka iznosi sa
prinosom od 40 t/ha iz zemljita.

Fosfor Kalijum Kalcijum Magnezijum

Delovi biljke Azot (N) (P 2 O 5 ) (K 2 O) (CaO) (MgO)

Plodovi 28 11 60 5 4

Listovi 40 6 50 80 25
 Fosfor Kalijum Kalcijum Magnezijum
Delovi biljke Azot (N) (P 2 O 5 ) (K 2 O) (CaO) (MgO)

Plodovi 28 11 60 5 4

Novi porasti 10 3 6 20 2

Deblo, skeletne grane i korenov

15 8 15 50 3
sistem

Ukupno 93 28 131 155 34

Ukupno bez listova 53 22 81 75 9

Gubitak makroelemenata (kg/ha) u gajenju jabuke sa prinosom od 40 t/ha,

distribuirano preko razliitih biljnih organa (AGRIOS uputstva)

PREPORUKE ZA UBRENJE ZASADA

JABUKE
ubrenje Azotom
Zahtevi za azotom su najbolje definisani vegetativnim rastom i rastom samih plodova. Analize zemljita nisu
pokazale veliki znaaj u odreivanju potrebe biljke za azotom. Duina mladara, kao i boja i veliina listova i
plodova moe takoe biti koriena u determinaciji potrebe stabla jabuke za azotom. Prevelike doze azota ini
osnovnu boju tamnom, a dopunska boja na plodu nedostaje. U sledeoj tabeli prikazane su koliine azota koje
treba dodati (kg/ha) zasadu jabuke u zavisnosti od starosti zasada i visine prinosa.

Trea i
sledee
Potrebne Druga godine prinos < 32- >
koliine azota Prva godina godina (t/ha) 32 48 48

kg/ha 40 80 50 80 110

Ako se koriste organska ubriva u tekuoj godini se rauna da e biljkama biti

raspoloivo 30% azota*

Preporuene koliine azota koje treba dodati (kg/ha) zasadu jabuke u

zavisnosti od starosti zasada i visine prinosa (AGRIOS)

*Za organska ubriva (stajnjak, kompost) mora se uzeti u obzir mineralizacija kojoj organska masa podlee. Od
ukupne koliine unetog organskog ubriva u zemljite samo je 30% raspoloivo u prvoj godini.

Koliina azota koju treba dodati moe biti poveana u odnosu na standardnu dozu u sledeim sluajevima:

Niska snabdevenost organskom

materijom +20 kg/ha

U sluaju slabog vegetativnog

+20 kg/ha
porasta

U sluaju vika padavina +20 kg/ha

Koliina azota koju treba dodati zasadu jabuke moe biti umanjena u odnosu na standardnu dozu u sledeim
sluajevima:

Sa dodatkom organskog ubriva u

prethodnoj godini -20 kg/ha

Sa prekomernim rastom -20 kg/ha

U svakom sluaju, maksimalno dozvoljeni dodatak azota je 140 kg/ha. Da bi se spreio gubitak azota zbog
ispiranja na minimum i da bi se obezbedila najvea mogua efikasnost ubrenja, neophodno je dodavati azot
tokom faze najintenzivnijeg rasta. U sluaju dodavanja vee koliine azota (>60 kg/ha) poeljno je rasturiti
planiranu koliinu ubriva u vie navrata.

ubrenje Fosforom
Trea i
sledee
Potrebne koliine Druga godine prinos < 32- >
azota Prva godina godina (t/ha) 32 48 48

A+B (nizak
45 55 65
sadraj)

C (normalan
15 40 30 40 50
sadraj)

D+E (visok
20 35 45
sadraj)

Preporuene koliine fosfora koje treba dodati (kg/ha) zasadu jabuke u

zavisnosti od starosti zasada i visine prinosa i snabdevenosti zemljita ovim
elementom (AGRIOS uputstvo)

Koliina P2O5 koju treba dodati moe biti poveana u odnosu na standardnu dozu u sledeim sluajevima:

Niska snabdevenost organskom

materijom +10 kg/ha

Na zemljitu sa visokim sadrajem

+20 kg/ha
krea

Koliina P2O5 koju treba dodati zasadu jabuke moe biti umanjena u odnosu na standardnu dozu u sledeim
sluajevima:

Sa dodatkom organskog ubriva -10 kg/ha

Kada se dodaje osnovno ubrivo fosfora pre zasnivanja zasada nije dozvoljeno prekoraiti dozu od 250 kg/ha
P2O5 po godini. Za klase zemljita A i B, u sluaju da nije primenjeno osnovno ubrivo pre sadnje, maksimalna
koliina fosfora koja se moe dodati tokom 5 uzastopnih godina iznosi 65 kg/ha/godini.

ubrenje Kalijumom
 Trea i
sledee
Potrebne koliine Druga godine < 32- >
azota Prva godina godina prinos (t/ha) 32 48 48

A+B (nizak
115 150 185
sadraj)

C (normalan
40 90 55 90 125
sadraj)

D+E (visok
20 50 85
sadraj)

Preporuene koliine kalijuma koje treba dodati (kg/ha) zasadu jabuke u

zavisnosti od starosti zasada i visine prinosa i snabdevenosti zemljita
fosforom (AGRIOS uputstvo)

Koliina K2O koju treba dodati zasadu jabuke moe biti umanjena u odnosu na standardnu dozu u sledeim
sluajevima:

Sa dodatkom organskog ubriva -30 kg/ha

Kada se dodaje osnovno ubrivo kalijuma pre zasnivanja zasada nije dozvoljeno prekoraiti dozu od 300 kg/ha
K2O godini za klase zemljita A i B. U sluaju da nije primenjeno osnovno ubrivo pre sadnje, maksimalna
koliina kalijuma koja se moe dodati tokom 5 uzastopnih godina iznosi 150 kg/ha/godini.

ubrenje Magnezijumom I Borom

Zahtevana hraniva od strane biljke u kg/ha za prinos od 60 t/ha, odreena na osnovu analize zemljita.

Klase snabdevenosti MgO (kg) Bor (kg)

A+B (nizak sadraj) 30-50 0,7-1,4

C (normalan sadraj) 20-30 0,5-0,7

D+E (visok sadraj) 0-20 0,0-0,5

sluajevima 80-100 kg/ha. Za zemljite srednje snabdeveno hranljivim elementima (klasa C iz analize zemljita)
treba uneti 15-25 kg fosfora, 60-100 kg kalijuma, 20-30 kg magnezijuma i 0,5-0,7 kg bora. Ako je snabdevenost
zemljita manja onda za klasu B koliine treba poveati za 50%, a za klasu A 100%. Ako je snabdevenost
zemljita prevelika onda za klasu D smanjiti koliinu za 50%, a zemljite iz klase E uopte ne treba ubriti.

Za prinos jabuke od 40 t/ha potrebno je 120 kg azota, 36 kg P2O5 i 140 kg K2O.

O koliinama upotrebljenih ubriva u integralnoj proizvodnji jabuke treba voditi evidenciju. Sva oprema koja se
koristi za primenu ubriva mora biti pogodna za tu svrhu i mora biti ispravna. To podrazumeva redovno
odravanje kao i godinju inspekciju i kalibraciju koje e osigurati da eljene koliine ubriva stvarno budu i
dodate. O odravanju maina takoe treba voditi evidenciju.

Vrste ubriva
ubriva koja se koriste u voarskoj proizvodnji se prema poreklu dele na organska i mineralna.
Organska ubriva su bioloki preraeni ostaci biljnog ili ivotinjskog porekla. Ova ubriva su kompletna jer
sadre sve neophodne hranljive elemente. Pored popravke plodnosti ona popravljaju i fizike i mikrobioloke
osobine zemljita. Od organskih ubriva najvie se koristi stajnjak, a veoma malo treset, kompost i zelenino
ubrivo. Najvie se koristi govei stajnjak koji treba da je dobro zgoreo i bez semena korovskih biljaka. Stajnjak
se u jesen rastura u trakama du redova ili po celoj povrini zemljita (ree) i obradom odmah unosi u zemljite.
Poeljno je da se unosi svake tree godine u zemljite. Sa jednom tonom goveeg stajnjaka u zemljite se unese
oko 180 kg organske materije, 5 kg azota, 6,5 kg kalijuma i 2,5 kg fosfora.

Mineralna ili vetaka ubriva sadre hranljive elemente u neorganskom obliku. Ako sadre jedan elemenat onda
su to prosta ubriva, a ako sadre vie onda su to sloena ubriva. Najvie se upotrebljavaju sledee vrste
ubriva:
KAN (kreni amonijum nitrat) je azotno ubrivo, koje sadri 27% azota. Fizioloki je alkalno zbog sadraja
krenjaka pa se koristi za ubrenje vonjaka na kiselim zemljitima.
AN (amonijum nitrat) je takoe azotno ubrivo ali bez sadraja krenjaka. Sadri 34% azota. Fizioloki je kiselo
pa se koristi za ubrenje na zemljitima koja imaju visoku alkalnost.
Urea (karbamid) je koncentrovano azotno ubrivo koje sadri 46% azota. Sporije deluje u zemljitu nego KAN
ili AN. Fizioloki je kiselo pa se koristi za ubrenje vonjaka na blago alkalnim zemljitima.
Amonijum sulfat (NH4)2SO4 sadri 21% azota u amonijanom obliku pa sporije deluje nego KAN ili AN.
Veoma je kiselo tako da je pogodno za korienje u vonjacima sa visokom alkalnou.
Sloena ubriva navesti najee koriene formulacije mogu da sadre dva, tri ili vie hranljivih elemenata.
Najee predstavljaju kombinaciju azota, fosfora i kalijuma u razliitim odnosima. U voarskoj proizvodnji se
vie koriste ubriva koja u sebi sadre vee koliine kalijuma i fosfora u odnosu na azot.
Folijarna ubriva sadre jedan ili vie mikro ili makroelemenata. Ona se rastvaraju u vodi i ureajima za
zatitu voaka se vri folijarno tretiranje voaka, najee istovremeno sa zatitom voaka. Ovo je dopunska
mera ubrenja koja ne moe zameniti ubrenje preko zemljita.
Vodotopiva ubriva se rastvoraju u vodi i preko sistema za navodnjavanje dodaju vokama, kada ispoljavaju
vei efekat. Tako se biljkama mogu se dodavati azot, fosfor i kalijum ali i gvoe, cink ili bor.
Vreme ubrenja
Sva azotna ubriva se rasturaju u vonjaku tokom prolea. Dodavanje se vri tako to se planirana doza azotnih
djubriva rastura u dva ili tri navrata. Azot je lako pokretljiv u zemljitu pa postoji mogunost njegovog gubitka
ispiranjem u dublje slojeve zemljita. Kasnije dodavanje nije dozvoljeno jer se pospeuje vegetativni rast,
otvaranje zimskih pupoljaka i loe sazrevanje mladara. Kalijumava i fosforna ubriva se najee rasturaju u
jesen posebnim podrivaem-depozitorom ili se rasipaju po povrini pa se vri njihovo ubacivanje u zemljite
obradom. Na preskovitim zemljitima ubrenje sloenim ubrivima se obavlja krajem zime, odnosno poetkom
prolea.

NAVODNJAVANJE VOAKA
Navodnjavanje voaka je mera kojom se uklanja nedostatak vlage u sloju zemljita oko korenovog sistema
voaka. Stabla moraju biti gajena u zemljitu adekvatne vlanosti da bi se osigurala ravnotea izmeu
vegetativnog rasta, rodnosti i spoljanjeg i unutranjeg kvaliteta ploda. Primena navodnjavanja je neophodna u
svim podrujima sa nedovoljnom koliinom ili nepravilnim rasporedom padavina. Nedostatak vlage u zemljitu
usporava porast mladara, smanjuje krupnou plodova i intenzivira njihovo opadanje, smanjuje visinu prinosa,
ometa diferenciranje generativnih pupoljaka. Dobijeni sitniji plodovi imaju znaajno umanjenu trinu vrednost.
Pokazalo se da je u svim voarskim rejonima Srbije navodnjavanje neophodno, ako se ele visoki i redovni
prinosi, sa visokim kavlitetom ploda. Navodnjavanjem se ne sme prekoraiti poljski vodni kapacitet kako bi se
spreilo rasipanje vode, ispiranja hranljivih elemenata i kontaminacije povrinskih voda. Pored toga prekomerno
zalivanje moe imati za posledicu slab kvalitet plodova, pojaan vegetativni rast i poveanu opasnost od trulei
korenovog sistema. Prekomerno korienje vode za navodnjavanje je rasipnitvo. Navodnjavanjem se prirodna
koliina padavina dopunjava do dostizanja minimalnih vrednosti vlage u zemljitu koja je potrebna stablima
jabuke. U vonjacima gde je navodnjavanje neophodno, moraju se meriti dnevne koliine padavina i ocenjivati
deficit vlage u zemljitu. Vodu za navodnjavanje odgovarajueg kvaliteta treba dodavati vokama u skladu sa
deficitom vlage i kapacitetom dranja vode u zemljitu. Nacionalnim uputstvom treba da bude odreena
maksimalna koliina vode koja se moe dodati stablima jabuke.

Postoje razliiti naini navodnjavanja voaka. Za podruje Srbije se preporuuje samo navodnjavanje kapanjem
(ili sistemom kap po kap) koje je najracionalniji sistem navodnjavanja. To je stacionarni sistem koji se sastoji
od PVC creva (tzv. laterali) postavljenih du redova voaka. Creva na sebi nose kapaljke postavljene na
odgovarajuem rastojanju koje omoguavaju isticanje vode u vidu kapi. Kapaljke imaju odreeni kapacitet
kapanja, odnosno omoguavaju isticanje odreene koliine vode u odreenom vremenskom periodu. Kapajue
cevi se postavljaju kaenjem na najnie icu na visini 60-80 cm iznad povrine zemljita. U vetrovitim
podrujima, gde su redovi postavljeni popreno na pravac duvanja vetra, visina postavljanja cevi treba da bude
manji da bi se smanjilo zanoenje kapi u meuredni prostor.

Primenom kapanja zemljite se kvasi samo u redu u vidu manjih krugova, a voke i meuredni prostor ostaju
suvi. Ovaj nain navodnjavanja racionalno koristi vodu, navodnjava samo ogranienu zonu zemljita, a
isparavanje i oticanje vode je minimalno. Ne izaziva eroziju zemljita pa se uspeno koristi i na nagnutim
terenima. Na nagnutim terenima se koriste samokompenzujue cevi, koje obezbeuju isti pritisak vode u svim
delovima creva, a to je praeno ravnomernim isticanjem vode u svim delovima vonjaka. Kroz sistem za
navodnjavanje se moe vriti i ubrenje vonjaka (fertigacija). Primenom fertigacije poveava se efektivnost
ubriva i spreava ispiranje hranljivih elemenata. Momenat kada treba zapoeti navodnjavanje i duunu
njegovog trajanja najbolje je odrediti uz pomo mernih instrumenata kao to su tenziometri ili drugi ureaji koji
mere sadraj vlage u zemljitu. Kada sadraj vlage u nivou korenovog sistema padne ispod odreene vrednosti,
zalivanje se puta u rad. Skala na tenziometru najee pokazuje vrednosti od 0-100 cb (centibara) ili kPa. to je
zemljite suvlje, tenziometar pokazuje vee vrednosti. Sa zalivanjem zasada jabuke poinje se kada je oitana
vrednost na mernom ureaju oko 30 kPa, a prekida se kada je vrednost 10 kPa. Merni instrumenti mogu meriti
sadraj vlage na razliitim dubinama. Oni se u zavisnosti od veliine vonjaka postavljaju na nekoliko lokacija i
najee na dubinama od 20 i 40 cm.

Duina jednog zalivanja zavisi od brojnih inilaca: koliine padavina, tipa zemljita, sorte jabuke, stepena
optereenja rodom i faze razvoja biljke. Stabla optereena sa velikom koliinom roda treba zalivati veom
koliinom vode od onih koja su manje rodila. Koliina vode koja se dodaje zalivanjem po jedinici povrine vea
je u periodu intenzivnog porasta od koliine vode koja se dodaje u drugom delu vegetacije. Prekomerno
navodnjavanje u drugom delu vegetacije (od poetka druge polovine jula meseca), povezano sa dodavanjem
velike koliine azota, moe usloviti slabo odrvenjavanje i izazvati izmrzavanje osetljivih sorti tokom zime. Kod
tek posaenih voaka moe izazvati naknadni rast, odnosno otvaranje tek zatvorenih pupoljaka. Na taj nain se
izaziva neredovno cvetanje u drugoj polovini leta, koje moe znaajno umanjiti rod naredne godine.

Da bi se umanjilo neracionalno troenje vode, sve mere koje poveavaju efikasnost korienja vodnih resursa
treba da budu iscrpljene kao to su: nono navodnjavanje, spreavanje oticanja vode usled oteenja na opemi,
redukcija koliine vode tokom perioda navodnjavanja i sl. Posebna panja se mora posvetiti kvalitetu vode koji
se koristi za navodnjavanje. Kvalitet vode treba redovno analizirati. Kvalitet vode ocenjuje se sa hemijskog,
fizikog i mikrobilokog stanovita. Najznaajnije hemijske osobine koje treba kontrolisati (na 20C) pored
kiselosti, odnosno alkalnosti (pH vrednost) i elektroprovodljivosti vode (EC) su: sadraj hlorida, nitrata, nitrita,
amonijaka, sulfata, sulfida, bikarbonata, karbonata, natrijuma, kalijuma, kalcijuma, gvoa, bora, magnezijuma,
mangana, kao i ukupni ostatak posle isparavanja na 105,1C. Elektroprovodljivost (EC) zavisi od prisustva
rastvorenih soli. To je najee natrijum-hlorid, a mogu biti i natrijum-sulfat, kalcijum-hlorid, kalcijum-sulfat,
magnezijum-hlorid itd. Provodljivosti se izraava u mikro Simensima/cm (S/cm) i ona daje indirektne podatke
o koliini soli. Neki od velikog broja razliitih elemenata rastvorenih u vodi pogoduju biljci i njihovo prisustvo
je korisno, ali nekad ti elementi mogu da postanu tetni, ako je njihova koncentracija previsoka. Hemijska
analiza vode za navodnjavanje nuna je da bi se predvideli mogui problemi, a prema kvalitetu utvruju se i
potrebne mere u proizvodnji.

Otpadne vode nikada se ne smeju koristiti za navodnjavanje. Ako u vonjaku postoji sistem za zatitu zasada
jabuke od poznih prolenih mrazeva oroavanjem, onda se ovaj sistem moe tokom leta ukljuiti za oroavanje
plodova crvenih sorti jabuke da bi se poveao sadraj vlage u zasadu i time poboljali uslovi za razvoj dopunske
boje. Voda koja nije odgovarajueg kvaliteta, posebno u pogledu mikrobioloke ispravnosti se NIKADA ne sme
koristiti za oroavanje plodova u integralnoj proizvodnji jabuke.
Nega i rezidba stabala jabuke (primena pomotehnikih mera).

Proizvoai jabuke stalno manipuliu sa krunom stabla jabuke kako bi postigli dugorono odriv maksimum u
proizvodnji. Stabla jabuke treba da budu formirana tako da za to krai vremenski period popune dati prostor, da
budu uniformna i da uu u punu rodnost najkasnije u petoj godini ivota. Tokom ivota stabla jabuke potrebno je
odravati ravnoteu izmeu rasta i redovne rodnosti i omoguiti dobar prodor svetlosti i sredstva za prskanje do
centra stabla. Neposredno regulisanje rasta i rodnosti jabuke postie se primenom odgovarajuih pomotehnikih
mera. Najznaajnije pomotehnike mere su: rezidba, kada se uklanjaju grane ili letorasti iz krune stabla jabuke;
savijanje mladara, letorasta ili dvogodinjih grana sa specifinom orijentacijom u kruni i regulisanje rodnosti
proreivanjem plodova.

Stabla jabuke moraju imati umeren vegetativni porast. Poeljan je godinji prirast letorasta od 20-40 cm. U
sluaju snanijeg rasta, prevelika bujnost se moe suzbijati primenom odgovarajue zimske rezidbe, redukcijom
azotnog ubriva i koliine vode koja se dodaje navodnjavanjem, rezidbom korenovog sistema i gajenjem biljnog
pokrivaa ispod stabla. Upotreba sintetikih regulatora rastenja u integralnoj proizvodnji voa, izuzev
proheksadion-Ca, nije dozvoljena.

REZIDBA JABUKE
Rezidba je obavezna mera u proizvodnji jabuke i izvodi se svake godine. Na mladim stablima rezidbom se vri
formiranje odgovarajueg oblika krune voke. Na starijim stablima odrava se ravnotea izmeu rasta i rodnosti
kao i kvalitet plodova. Rezidbom se odstranjuje deo grana iz krune voke, a samim tim i odgovarajui broj
generativnih i vegetativnih taaka rasta. Smanjivanjem broja generativnih pupoljaka redukuje se potencijalni broj
plodova u kruni. Tako se otklanja konkurencija u potronji hranljivih materija, pa su plodovi obrazovani na
orezanim stablima krupniji, bolje obojeni i trino atraktivniji od plodova sa neorezanih stabala. Plodovi na
stablima koja su prerodila su sitni, loeg su kvaliteta, teko se realizuju na tritu, organizacija berbe je veoma
komplikovana i uinak beraa je veoma mali. Kod nekih sorti jabuke kao to su Zlatni Delies, Fudi, Elstar,
Roze Delies velika rodnost u tekuoj godini spreava normalno formiranje generativnih pupoljaka koji treba da
obezbede rodnost u narednoj godini tako da stabla ulaze u takozvanu alternativnu rodnost.

U zavisnosti od vremena izvoenja razlikujemo zimsku rezidbu i letnju rezidbu. Zimska rezidba se izvodi u
periodu mirovanja vegetacije, od opadanja lia do narednog listanja, a letnja tokom vegetacije.

Zimska rezidba je osnov uspenog odravanja ravnotee izmeu rasta i rodnosti. Intenzitet i nain izvoenja
zimske rezidbe zavisi od sorte jabuke, broja diferenciranih generativnih pupoljaka i starosti voke i sistema
gajenja. Osnovno je da se pri zimskoj rezidbi iz krune voke uklone uspravnorastue vodopije (bujne
jednogodinje grane koji izrastaju sa centralne voice ili iz skeletnih grana) i bujni uspravni mladari (razvijaju se
iz zimskih pupoljaka na dvogodinjim granama, a imaju uspravni porast). Slabiji letorasti, posebno oni koji
imaju otvorene uglove rasta esto se ostavljaju neorezanim jer se na njima formiraju kratke rodne granice koje
e naredne godine nositi rod. Kada se jabuka gaji u sistemu vitkog vretena onda se kao jedina skeletna grana u
kruni formira samo centralna voica. Grane na voici su razliite starosti, nemaju skeletni karakter i podlone su
zameni tokom gajenja. Jednogodinje granice na dvogodinjem ili viegodinjem rodnom drvetu su nosioci
generativnih pupoljaka iz kojih e se razviti cvetovi. Ako su generativni pupoljci brojni, onda se primenjuje jaka
rezidba. Tada se uklanja velika koliina grana, a samim tim i generativnih pupoljaka. Kada generativnih
pupoljaka u kruni ima malo onda je rezidba slaba, sa malim brojem rezova. Ona se uglavnom svodi na
uklanjanje vodopija i bujnih mladara u kruni stabla jabuke.

Tipovi Rezova U Rezidbi

Rezidba kojom se regulie rodnost podrazumeva pravljenje rezova na granama koje su stare jednu, dve ili vie
godina. Mogue su dve vrste rezova tokom rezidbe na letorastima i starijim granama: skraivanje grana (heading
back cuts) i proreivanje grana. Sve ostale vrste rezova su modifikacije ova dva. Skraivanje grana je parcijalno
uklanjanje letorasta, grana ili skeletnih grana. Proreivanje grana je uklanjanje celih letorasta, slabijih ili jaih
viegodinjih grana u taki njihovog izrastanja. Jednogodinje granice (letorasti) se najee ne prekrauju, ve
ako ima potrebe za njihovim odstranjivanjem iz krune voke one se orezuju do osnove. Veina generativnih
pupoljaka jabuke nalazi se na kratkim granicama. Skraivanjem dvogodinjih grana ili eventualno slabih
viegodinjih grana na njima se ostavlja svega nekoliko kratkih rodnih granica iz kojih se razvijaju plodovi ali i
bujni mladari ime se bujnost stabla poveava. Proreivanjem dvogodinjih ili slabih viegodinjih grana u kruni
ostavljaju se samo neophodne grane. Na njima se razvija vei broj plodova, koji su krupni, dobro obojeni, a
ukupan vegetativni prirast je mali. Rastojanje izmeu ostavljenih grana je dovoljno za normalan prodor svetlosti
i zatitnog sredstva u unutranjost krune. Plodovi su krupniji, i bolje obojeni. Grane koje se ostavljaju da nose
rod su slabe, sastavljene iz delova razliite starosti. Formiraju tzv. jednu liniji bez jakih bonih rodnih grana,
kako bi se redukovala rodnost. Posebno se obraa panja na broj ostavljenih dugih letorasta jer se na njima
cvetovi povremeno mogu formirati i lateralno. Plodovi koji se iz njih razvijaju su obino sitniji nego oni
razvijeni iz terminalnih pupoljaka. Udeo porasta kratkih granica i pozicija razvoja cvetova na dugim
granicama je sortna osobina i moe biti ocenjena tokom rezidbe u polju. Sorte jabuke sklone obrazovanju
velikog broja bono pozicioniranih generativnih pupoljaka na letorastima su Gala, Zlatni Delies, Fudi i Roze
Delies. Prvi nain rezidbe je u Srbiji poznat pod imenom kratka rezidba, a drugi kao duga rezidba. Danas se
sve vie u praksi primenjuje duga rezidba. Izuzetno, i kod primene duge rezidbe, samo slabe, produktivne
granice mogu biti skraene na uspravne spurove da bi se stimulisala vitalnost. Meutim, ovaj nain rezidbe
obavezno zahteva dodatno regulisanje rodnosti hemijskom proredom plodova.

Letnja rezidba se izvodi u periodu vegetacije voaka, a intervencije se izvode na mladarima odnosno,
ovogodinjim prirastima koji na sebi nose lie. Primena zelene rezidbe kod jabuke ima smisla samo u periodu
formiranja krune voaka. Na stablima jabuke u rodu zelena rezidba se retko primenjuje. Ako su stabla dobro
optereena rodom, ne postoji potreba za letnjom rezidbom. Ova mera pre moe biti kontraproduktivna nego
korisna.
Savijanje Grana
Savijanje grana je mera kojoj se u proizvodnji daje sve vei znaaj kao deliminoj zameni za rezidbu u cilju
poveanja rodnosti i smanjenja bujnosti. Ovo je mera ija primena se uvek isplati u zasadu jabuke. Ona ima
poseban znaaj u prvim godinama ivota voke, odnosno dok traje formiranje oblika krune. Posebno je bitna
primena kod sorti jabuke ije su grane krute i tee se savijaju pod teretom roda kao to je npr. sorta Greni Smit.
Bujnost svake grane je u neposrednoj vezi sa uglom pod kojim ona izrasta sa centralne voice. Ukoliko je ugao
rasta grane otar, odnosno grana raste uspravno, rast je bujan bez obrazovanja cvetnih pupoljaka. Ako se takva
grana savije tako da sa voicom zaklapa ugao od 90-120 na njoj e se formirati cvetni pupoljci ili kratke rodne
granice (zavisno od vremena savijanja). Ako je grana u osnovi deblja i teko se savija onda se ona blago uvrne
oko svoje ose, pa se zatim savije u eljenu poziciju. Grane sa uspravnim rastom ija je debljina u osnovi vea od
prenika centralne voice se ne savijaju ve se orezuju pravljenjem reza u osnovi grane.
Regulisanje Rodnosti Proreivanjem Plodova
Redovni prinosi sa plodovima visokog kvaliteta su neophodni za ekonomski uspeh u komercijalnom voarstvu.
Ako se prekomerni broj cvetova oprai i oplodi tokom cvetanja, kao rezultat se moe dobiti preobilan rod, sa
svim svojim negativnim posledicama. Zbog toga se broj mladih, tek zametnutih plodova na stablu mora prorediti
u kratkom vremenskom periodu posle cvetanja do optimalnog broja da bi se obezbedio adekvatan prinos i
krupnoa plodova. Proreivanje ima za cilj poveanje kvaliteta plodova (veliina ploda, boja, ukus, unutranji
kvalitet, duina uvanja), ali i smanjenje napada tetoina, smanjenje opadanja plodova pred berbu zbog
meusobnog istiskivanja, laku organizaciju berbe, vei uinak beraa i efikasnije klasiranje ubranih plodova.
Pored toga, regulisanje rodnosti proreivanjem plodova doprinosi obezbeivanju redovne i stabilne rodnosti
stabala jabuke, posebno sorti sklonih alternativnom raanju: Zlatni Delies, Fudi, Elstar i druge. Prevelik broj
plodova, a posebno broj semenki u njima, smanjuje diferenciranje generativnih pupoljaka koji naredne godine
treba da obezbede cvetanje i plodonoenje.

Proreivanje plodova moe da se uradi runo ili tretiranjem stabala sa odreenim hemijskim sredstvima. Poto je
osnovni cilj integralne proizvodnje jabuke redovni prinos kvalitetnih plodova sa minimalnim korienjem
hemikalija najbolje bi bilo da se suvini plodovi na stablu uklone runo. Runo proreivanje plodova je
najpouzdanije. Meutim, ovaj nain proreivanja organizaciono je neizvodiv zbog nedostatka radne snage u
mnogim, posebno velikim zasadima jabuke. Pored toga, utvreno je da samo runo proreivanje plodova kod
sorti sklonih alternativnom raanju moe uticati na kvalitet plodova i visinu prinosa, ali ne moe eliminisati
alternativnost. Zbog toga se runo proreivanje plodova najee izvodi u veoma mladim zasadima (u drugoj ili
treoj godini), kada je na stablu prisutan mali broj plodova koje rukom treba odstraniti ili u starijim zasadima u
kojima je izvreno hemijsko proreivanje, ali je naknadno potrebno ukloniti odreeni broj plodova. U drugom
sluaju runo proreivanje ima korektivni karakter. Runim proreivanjem se uklanjaju prekobrojni, mali,
deformisani ili na drugi nain oteeni plodovi i na taj nain se poboljava kvalitet plodova. Izvodi se posle
zavretka prirodnog junskog opadanja plodova.

Zbog nedostataka runog proreivanja plodova, kod veine sorti jabuke neophodno je uraditi hemijsko
proreivanje. Sredstva za hemijsko proreivanje su dozvoljena kod sorti gde je njihovo korienje potrebno za
poveanje ekonominosti proizvodnje. Hemijsko proreivanje plodova jabuke izvodi se primenom odreenih
hemijskih preparata. Moe se vriti proreivanje cvetova ili tek zametnutih plodova.
Dozvoljeni proizvodi za hemijsko proreivanje prema AGRIOS uputstvima su dati u prilogu.

Dozvoljena Hemijska Sredstva Za Regulisanje Rodnosti U Integralnoj Proizvodnji

Jabuke
BENZILADENIN (BA)

Benziladenin je hemijska supstanca koje ispoljava veoma mali rizik po ivotnu sredinu. Dokazano je da se
primenom ovog preparata, osim na regulisanje rodnosti moe uticati i na poveanje krupnoe plodova jabuke.
Daje dobre rezultate kod veoma rodnih sorti jabuke (Gala, Zlatni Delies, Breburn, Fudi i druge sorte). Posebno
je efikasan ako se u istoj sezoni vri kombinovanje sa preparatima iz grupe NAD i NAA.

Napomena: BA se primenjuje u trenutku kada je centralni plod oploen i ima prenik 8-12 mm. BA deluje
dobro ak i kada se prenik centralnog ploda u gronji kree do 15 mm. Zbog velike temperaturne osetljivosti
ograniena je primena ovog sredstva. Idealna temperatura za proredu plodova jabuke sa BA je 18-25oC. Uinak
je dobar ako se dnevne temperature u poslednjih 3-5 dana posle tretiranja kreu izmeu 18-25oC. Primenjuje se
uvek ujutru ili kasno ujutru sve dok temperature ne ponu znaajno da rastu. Potrebno je upotrebiti 1000 L/ha
vode. Naknadna primena, ako je pri prvoj primeni bilo loe vreme, se ne preporuuje. pH vrednost vode koja se
koristi treba da bude 5-7, a nikako vie od 8,5. Ne prouzrokuje ravost plodova, to je est problem pri upotrebi
NAA i NAD. Kod sorti sklonih alternativnoj rodnosti (Elstar, Fudi) uprkos efikasnom proreivanju ne smanjuje
naizmeninu rodnost naredne godine kada se zakasni sa momentom primene. Veoma esto se preporuuje
njegova primena posle proreivanja cvetova sa sredstvima na bazi ATS (amonium-tio- sulfata).
1) za mlade zasade do pune rodnosti (4 godine) 75 ppm

2) za rodne zasade sa slabim cvetanjem 100 ppm

3) za rodne zasade sa obilnim cvetanjem 150 ppm

Preporuene koncentracije primene BA su:

Kod sorti koje se teko proreuju (Gala, Elstar, Zlatni Delies, Fudi) moe se primeniti tank miks BA (100
ppm) + NAA (3,3ppm). Miks deluje optimalno sve do veliine ploda od 15 mm. U ovoj kombinaciji nije
poeljno poveavati koncentraciju NAA.

AMID ALFA NAFTIL SIRETNE KISELINE (NAD)

NAD se upotrebljava za proredu plodova jabuke kada centralni plodovi u gronji postignu prenik 4-6 mm, a to je
najee period koji traje nedelju dana, a poinje od kraja cvetanja. Preporuuju se sledee koncentracije ovog
sredstva:

1) Zlatni Delies 80-100 ppm

2) Jonagold, Elstar 65-80 ppm

3) Jonatan, Greni Smit, Gala 50-65 ppm

4) Ajdared 40-50 ppm

Napomena: optimalna temperatura za primenu NAD je 15-20oC a relativna vlanost vazduha vea od 70%.
Preporuuje se tretiranje sa veom koliinom vode, oko 1000 l/ha. Ako se koristi manja koliine vode
upotrebljava se preporuena doza po hektaru. Vea preporuena doza se upotrebljava kada ima vie cvetnih
pupoljaka na stablu, odnosno plodova iz gronje, a nia pri manjem broju. U sluaju svakodnevnog oblanog
vremena na kraju cvetanja i u prvoj nedelji posle, kao i u sluaju slabe oplodnje preporuena doza se smanjuje za
polovinu. Takoe, u mladim zasadima, mlaim od 4 godine upotrebljava se polovina preporuene doze. Kod
mladih zasada sa dobrim brojem cvetnih pupoljaka upotrebljava se polovina vee doze, a sa malim brojem
polovina manje doze. Ne preporuuje se meanje NAD sa drugim sredstvima za zatitu bilja. Primena ovog
preparata ne preporuuje se kod sorte Crveni Delies.
ALFA NAFTIL SIRETNA KISELINA (NAA)

Upotrebljava se kod jabuke za proredu plodova kada centralni plod u gronji ima prenik od 10-12 mm.
Posmatrano po sortama preporuene koncentracije su:

1) Zlatni Delies i Crveni Delies 10-16,5 ppm

2) Elstar 10-15 ppm

3) Jonagold 6,5-11,5 ppm

5) Gala i Ajdared 5-6,5 ppm.

Napomena: optimalna temperatura vazduha u momentu primene je 10-25oC, a relativna vlanost vazduha
treba da bude visoka. Preporuena upotreba vode je 500 l na visinski metar krune na jedan hektar (na primer ako
je kruna visoka 3 m koristi se 1500 l vode po hektaru). Vie koncentracije u okviru preporuenih doza se
primenjuju u sluaju veeg zametanja plodova kod datih sorti. U sluaju viednevnog oblanog vremena na kraju
cvetanja i jedne nedelje kasnije ili u sluaju slabije oplodnje praene malim porastom plodova doza se
smanjujemo za polovinu. U sluaju zasada mlaih od 4 godine proreda se takoe vri sa polovinom preporuene
doze.
Trgovako Karenca (u
Aktivna materija ime danima) Primedbe

Amid Thin W
Alfa-naftil-acetamid
Diramid 30
(NAD)
Geramid Neu

Dirado
7
Dirager
7
Hergon L
Alfa naftil siretna 7
Nokad
kiselina (NAA) 7
Obsthormon
7
24a
7
Regolator

Brancher-
Dirado
Exilis
6-Benziladenin -
GerBa 4LG
Gerbathin 2 LG
MaxCel

Agrimix PRO
6-Benziladenin + Perlan
Giberelin A4+A7 Profile
Promalin NT

Samo je jedna aplikacija po partiji dozvoljena.

1-MCP SmartFresh - Pokazalo se da ne treba da bude koriena
za sortu Breburn

Proheksadion-Ca Regalis 55

Dozvoljena sredstva za primenu u proizvodnji jabuke na osnovu Agrios

smernica za integralnu proizvodnju jabuke
Primena Ostalih Regulatora Rasta U Proizvodnji Jabuke
SPREAVANJE POJAVE RASTE PREVLAKE NA PLODU

Kod nekih sorti jabuke se tokom gajenja na plodu javlja rasta prevlaka koja mu umanjuje trinu vrednost. Ova
pojava je naroito izraena kod sorte Zlatni Delies. Eliminisanje raste prevlake najlake se postie pravilnim
izborom lokaliteta za gajenje ove sorte i izborom klonova iji su plodovi manje skloni ovoj pojavi. Meutim,
nekada je potrebno primeniti tretiranje hemijskim sredstvima koja umanjuju intenzitet pojave raste prevlake na
plodovima. U integralnoj proizvodnji dozvoljena je upotreba kaolina ili biljnih regulatora rasta. Od biljnih
regulatora rasta koriste se giberelini ili meavina giberelina i citokinina. Regulatori rasta se primenjuju
viekratno, najee etiri puta na svakih 10 dana, poev od zavretka cvetanja.

REGULISANJE BUJNOSTI STABALA JABUKE PRIMENOM PROHEKSADION CA

(PROHEXADIONE-CA)
Proheksadion-Ca (Regalis) je hemijski regulator rasta koji redukuje terminalni rast mladara preko inhibicije
sinteze giberelina. Posle primene potrebno mu je izmeu 10 i 14 dana da uspori rast mladara. Regalis se
razgrauje unutar stabla jabuke za nekoliko nedelja, tako da je ponovno prskanje neophodno da bi se kontrolisao
porast mladara sve dok traje intenzivni porast. Primena treba da bude nastavljena dok postoji rast mladara u
duinu, ali treba zapamtiti da je poslednji momenat primene 55 dana pre berbe plodova. Proheksadion-Ca je
ogranienog delovanja i ima nisku toksinost. Nisu zapaeni negativni efekti na ivotinje i mikroorganizme u
zemljitu zbog ega je dozvoljena njegova upotreba u integralnoj proizvodnji voa. Njegovo razlaganje u
zemljitu traje najvie nedelju dana. Kao negativni efekat ovog retardanta pojedini autori istiu smanjenje
cvetanja naredne godine kod tretiranih stabala jabuke.

Upotreba proheksadion-Ca za kontrolu sekundarnog irenja bakteriozne plamenjae (Erwinia amylovora) je

takoe dozvoljena. Regalis kontrolie bakterioznu plamenjau na mladarima poveanjem otpornosti biljke.
Proheksadion-Ca nema nikakav direktan efekat na patogena i ne spreava razvoj oboljenja.

Koliina primene Regalisa je 1,25 kg/ha u jednokratnoj primeni u zasadima jabuke manje bujnosti. U zasadima
vee bujnosti, posebno na stablima gde nema plodova zbog alternativne rodnosti, preporuuje se dvokratna
primena (1,25 kg/ha+1,25 kg/ha) ili jednokratna primena u koncentraciji 2,5 kg/ha uz utroak vode od 800-1000
L/ha. Veoma je bitno odrediti pravilno prvi momenat primene. Preparat je najbolje primeniti kada su terminalni
mladari duine od 2,5-7,5 cm (kada mladari imaju 3-5 razvijenih listova). Ovo se najee poklapa sa
zavretkom cvetanja ili opadanjem kruninih listia. Ne postoji tetan efekat na pele tako da se prvi put moe
primenitii pre nego to se pele sklone iz vonjaka. U sluaju dvokratne primene drugo prskanje se izvodi etiri
nedelje posle prvog tretiranja. Primenjuje se u ranim jutarnjim ili kasnim popodnevnim satima. Poto ovaj
preparat ima lokalno dejstvo preporuuje se da se 2/3 sredstva izbaci u gornjoj polovini krune. U primeni ne sme
se meati sa insekticidima kisele reakcije ili folijarnim ubrivima na bazi kalcijuma.

SPREAVANJE OPADANJA POLODOVA PRED BERBU

Najefikasnija i najtrajnija kontrola protiv opadanja plodova se dobija primenom NAA tretiranjem stabala sa
malim dozama alfa naftil siretne kiseline (NAA) sa poetkom 4 nedelje pre oekivanog srednjeg datuma berbe.
etiri tretiranja rastvorom NAA jednom nedeljno u koncentraciji od 5 ppm tokom jednog meseca pre berbe e
spreiti opadanje plodova. Ako se berba odloi izvan oekivanog datuma, nastavlja se nedeljno prskanje sa 5
ppm NAA vie od 30 ppm za vreme cele sezone kontrole opadanja plodova.

Jednokratna primena NAA u koncentraciji 10-20 ppm, na poetku opadanja plodova, takoe moe zaustaviti
opadanje plodova u periodu od 7 do 10 dana. Ako plodovi ostanu na stablu due od od 7-10 dana mogua je
ponovna primena rastvora NAA. Drugi tretmanprimenjuje se 6-7 dana iza prvog. Prilikom primene NAA u cilju
spreavanja opadanja plodova pred berbu neophodno je maksimalno vlaenje lista u cilju poveanja efektivnosti
sredstva. Primena veih koncentraciji sredstva za spreavanje opadanja plodova nego to je preporueno moe
ubrzati sazrevanje plodova i smanjiti njegovuduinu uvanja. Kasne aplikacije ne mogu postii efikasnu kontrolu
u spreavanju opadanja plodova.

Sintetiki hormoni koji ubrzavaju ili usporavaju sazrevanje nisu dozvoljeni u integralnoj proizvodnji voa.

OTKLANJANJE SLUAJNE KONTAMINACIJA STRANIM MATERIJAMA

Plodovi iz vonjaka koji se nalaze pored saobraajnica sa intenzivnim saobraajem mogu biti bez krivice voara
kontaminirani do prekomernog nivoa neeljenim stranim materijama kao to su teki metali: kadmijum, hrom,
nikal ili drugim materijama kao to je guma. Ako je zasad jabuke posaen pored prometnih saobraajnica
(nacionalni, regionalni ili gradski putevi) preporuuje se sadnja bunova u neposrednoj blizini vonjaka da bi se
redukovalo zanoenje tetnih stranih materija u vonjak. Pored puta, ako je mogue, treba posaditi ivu ogradu
tokom podizanja novog vonjaka.

OPASNOST OD DRIFTA PRILIKOM PRSKANJA

U sluaju kada se sorte jabuke sa razliitim datumom berbe granie jedna sa drugom, panja se mora obratiti na
zanoenje ili drift sredstava za zatitu bilja prilikom tretiranja susednih loakcija. Drift zatitnog sredstva
neposredno pre berbe moe izazvati pojavu poveanog sadraja ostataka pesticida na plodovima. Da bi se drift
zatitnog sredstva sveo na minimum na sortama koje rano sazrevaju, potrebno je da poslednji red tretirane sorte
bude prskan sa spoljanje strane prema unutranjosti. Od sredine juna treba da bude iskljuen i ventilator
prilikom tretiranja poslednjeg reda. Drift zatitnog sredstva u otvorene vodotokove i susedne biotopove mora
apsolutno biti izbegnut.

ZATITA ZASADA JABUKE OD

PROLENIH MRAZEVA
U uslovima kontinentalne klime javlja se esto podudarnost fenofaze cvetanja jabuke sa pojavom poznih
prolenih mrazeva. Zatita se moe postii primenom mera koje se mogu grupisati u preventiivne, direktne i
naknadne. U preventivne mere spadaju: izbor poloaja na kojima se ne javljaju pozni proleni mrazevi ili stabla
jabuke kasnije cvetaju na njima i izbor sorti koje u istim uslovima kasnije cvetaju. U direktne mere spadaju one
koje spreavaju sniavanje temperature na kritinu taku: prskanje stabala jabuke vodom ili zagrevanjem
vonjaka. U naknadne mere spada izazivanje partenokarpije plodova posle oteenja cvetova mrazom.

Zagrevanje vonjaka

Zagrevanjem se postie sigurna zatita vonjaka, ali je ova mera dosta skupa. Postoje stacionarni ili pokretni
ureaji za zagrevanje vonjaka i zatitu od poznih prolenih mrazeva. Mogu biti stacionarni ili vueni traktorom:
Potrebno je da rade dok traje mraz. Kao gorivni materijal koriste naftu ili gas, ijim sagorevanjem se poveava
temperatura u vonjaku. Pogodni su u uslovima gde ne postoji dovoljno vode za zatitu oroavanjem.

ZATITA VOAKA OD MRAZA VETAKOM KIOM

Ovaj metod se zasniva na prskanju cvetova ili tek zametnutih plodova jabuke vodom, u vidu kinih kapi.
Prskanje se izvodi u kritinom periodu, kada temperatura padne ispod nule pa do prestanka kritine temperature.
Usled niske temperature, voda na svim organima koje kvasi brzo smrzava, formirajui po povrini zatitnu
skramicu leda. Tkivo cveta i plodova ispod leda ostaje neoteeno, jer se u njemu ne deava smrzavanje usled
osloboene toplote formirane prelaskom vode iz tenog u vrsto agregatno stanje.Voda pri hlaenju oslobaa
4,19 J na gram vode sve do 0C, a zatim pri prelasku iz tenog agregatnog stanja u led oslobaa 335,20 kJ/kg
vode. Povienje temperature je srazmerno koliini vode koja je upotrebljena za prskanje. Duim prskanjem i
potronjom vee koliine vode moe se postii zatita i pri znatno niskim temperaturama, ak i pri mrazu od
-10C. Veoma je bitan momenat kada se pone sa prskanjem. Najbolje je kada temperatura oko niih cvetova u
kruni padne na 0C. Ranije prskanje je nekorisno, jer se nee formirati led, a samo stvaranjem leda oslobaa se
toplota. Veoma je bitno napomenuti da za sve vreme trajanja mraza prskanje voaka ne sme da prestane.

Nedostatak ovog naina zatite od mraza je visoka cena ureaja. Pumpe koje potiskuju vodu moraju biti velikog
kapaciteta da bi mogle u isto vreme da snabdevaju vodom veliki broj rasprskivaa. Pored toga neophodna je i
velika koliina vode, zato to se oroavanje vri na velikoj povrini, za sve vreme trajanja mraza.
I pored svojih nedostataka naao je iroku primenu u podrujima gde je jabuka veoma ugroena od poznih
prolenih mrazeva, a na raspolaganju postoji velika koliina vode (Juni Tirol u Italiji). Savetodavna sluba
Junog Tirola za 2006. godinu preporuuje ukljuivanje rasprskivaa u fazi zelenih vrhova na -4C, mijih uiju
-3C, zelenih generativnih pupoljaka -2C, crvenih generativnih pupoljaka -2C i od punog cvetanja 0C.

Naknadna Zatita Jabuke Od Poznih Prolenih Mrazeva

Podrazumeva prskanje cvetova ili tek zametnutih plodova koji su bili izloeni poznom prolenom mrazu biljnim
regulatorima rasta. Najee se koriste preparati na bazi giberelina ili meavina giberelina i citokinina. Njihovom
primenom se postie partenokarpni razvoj plodova.

SAKUPLJANJE METEOROLOKIH
PODATAKA U VONJAKU
Meteoroloki podaci predstavljaju osnovne parametre za uspostavljanje i sprovoenje mera integralne zatite
biljaka, te sprovoenje strategije suzbijanja odreenog tetnog organizma na opravdan nain. Prikupljanje
meteorolokih podataka je vano jer se mnogi procesi u prirodi odvijaju u zavisnosti od meteorolokih faktora.
Insekti nemaju stalnu temperaturu tela i brzina njihovog razvoja je u direktnoj zavisnosti od temperature
vazduha. Zato je za potrebe pravljanja matemetikih modela razvoja insekata potrebno prikupljati podatke o
temperaturi vazduha.

Pojava bolesti i brzina njihovog razvoja zavise takoe od temperature, ali i prisustva vlage. Vlaga na biljkama
moe da bude razliitog porekla. Prisutne su vlage od padavina, rose i relativne vlanosti vazduha. Za merenje
razliitih izvora vlage mogu se koristiti pluviometri merai koliine padavina, higrometri merai relativne
vlanosti vazduha i merai duine vlaenja lista. Jedan od podataka koji se takoe moe koristiti za modeliranje
pojave bolesti je i duina trajanja padavina.

Sakupljanje meteorolokih podataka se vri pomou odreenih alata. Prosti priruni alati su: termometri,
higrometri, posude za merenje koliine padavina, ili sloeni, koji sadre vei broj meraa takozvane
meteoroloke stanice. U Srbiji se koristi vei broj tipova meteorolokih stanica: METOS, PCE FWS, ATOS, TFA
Nexus, ADAS i druge.

Minimum podataka koji je potrebno imati za potrebe pravljenja matematikih modela razvoja tetnih organizama
su minimalna/maksimalna dnevna temperatura vazduha i podaci o relativnoj vlanosti vazduha. Najbolje bi bilo
imati podatke na svakih sat vremena, ali se upotrebljivi podaci dobijaju i ako se upisuju vrednosti u 8, 14 i 20
asova.

Nekada su meteoroloki podaci oitavani i upisivani u sveske runo a nokon toga su raunati matematiki
modeli o razvoju tetnih organizama. Danas se sve vie ire sistemi koji su u veoj ili manjoj meri
automatizovani. Za automatizovane sisteme je potrebno da se meteoroloki podaci sa stanice prenesu do
raunara. Prenos podataka moe biti: putem kabla, radio veze, GPRS-a ili mobilne telefonije. Raunar koji prima
podatke moe biti lini (nije umreen u sistem) ili se podaci alju na udaljene servere i putem web programa
postaju dostupni svima putem interneta.

Meteoroloki podaci su najprecizniji na mestu gde se vri merenje. Poto se ne moe u svaki zasad i na svakom
mestu uspostaviti merenje svih meteorolokih parametara, potrebno je znati da je temperatura prilino
ujednaena na veem podruju. Manje ujednaena je relativna vlanost, a u poslednje vreme kada su sve ei
lokalni pljuskovi, padavine postaju najneujednaeniji parametar. Ukoliko je u pitanju vei vonjak sasvim je
isplativo da se za njega nabavi meteoroloka stanica sa svim senzorima. Za manje vonjake je dovoljno imati
senzore za merenje visine padavina i vlaenja lista, a iskustvom ili interpolacijom podataka se moe stvoriti slika
za sopstveni vonjak na osnovu podataka sa najbliih meteorolokih stanica. Validni podaci o temperaturi se
dobijaju merenjem na svakih 10 km u brdovitim podrujima i 50 km u ravniarskim podrujima. Na alost
podaci o padavina su tani samo na mestu merenja i zato je potreno da svaki voar ima mera visine padavina
(kiomer) u svom vonjaku.

BOLESTI, TETOINE I PRIRODNI

NEPRIJATELJI
Definicije I Pristup Integralne Zatite/Proizvodnje Bilja (IPM)
Sve vea potreba za hranom dala je veliki podstrek intenziviranju biljne proizvodnje. Kao posledica uvoenja
novih sredstava i postupaka sve ee u intenzivnoj poljoprivrednoj proizvodnji dolazi do pojaane potrebe i za
intenzivnom zatitom bilja od prouzrokovaa bolesti, tetoina i korova. Efikasnost primenjenih mera zatite
esto predstavlja ograniavajui faktor uspene proizvodnje, pa se stoga zatiti bilja pridaje sve vei znaaj.

Integralna zatita bilja predstavlja moderan pristup kontroli organizama koji mogu priiniti tete biljnoj
proizvodnji i tako ugroziti proizvodnju hrane. Ovaj pristup se bazira na kombinaciji razliitih mera koje je
potrebno pravovremeno primeniti u cilju kontrole tetnih organizama (patogeni, tetoine, korovi), a koje
istovremeno obezbeuju pozitivne ekonomske efekte proizvodnje i uvaju zdravlje ljudi i ivotnu sredinu. Pod
ovim pojmom se podrazumeva biljna proizvodnja koja sadri sve elemente konvencionalnih sistema biljne
proizvodnje, s tim da se hemijske mere zatite preporuuju kada su iscrpljene sve druge mere u borbi protiv
biljnih patogena, tetoina i korova.

Integralna zatita se jo moe opisati i kao sistem zatite bilja koji podrazumeva korienje svih raspoloivih
metoda suzbijanja prouzrokovaa bolesti, tetoina i korova (gajenje otpornih sorti, agrotehnike, mehanike,
bioloke, hemijske i dr. mere) u cilju spreavanja porasta njihove brojnosti preko granice kada dolazi do
nastanka ekonomski znaajnih teta. Redosled i momenat primene pojedinih mera ima znaajnu ulogu, jer se u
ovom sistemu dozvoljava prisustvo tetnih organizama (O), ali ispod ekonomskog praga tetnosti, i ne
preduzima se njihovo unitavanje po svaku cenu. Prag tetnosti je stepen napada O koji preti nastankom tete
na biljkama koja je vea od vrednosti preduzete zatite. Utvrivanje praga tetnosti odnosno kritinog broja
jedinki O ili broja pega na liu, odreuje momenat kada se pristupa merama suzbijanja.

Primenom sistema integralne zatite bilja smanjuje se upotreba pesticida, pa prema tome i trokovi zatite. U
zasadima jabuke direktni trokovi zatite mogu biti smanjeni i do 40%. Osim toga, smanjuje se i zagaenje
ivotne sredine, ime se uva prirodna populacija korisnih organizama i omoguava njihova vea aktivnost.
Mnogi od njih su prirodni neprijatelji O i bitno utiu na ravnoteu u prirodi.

Ovim sistemom se ne iskljuuje primena pesticida, ve se ona svodi na neophodnu i prihvatljivu meru. Primena
hemijskih preparata ne sme da bude mera za popravljanje propusta uinjenih u agrotehnici, jer moe dovesti do
jae pojave prethodno manje ili vie znaajnih O, razvoja rezistentnosti O na primenjena sredstva, kao i raznih
promena u sastavu populacije O i drugih inilaca ivotne sredine.
Osim direktnog efekta na zatitu biljaka od konkretnih faktora koji ugroavaju proizvodnju, integralna zatita
bilja ima za cilj i doprinos optoj odrivosti poljoprivredne proizvodnje kroz primenu osnovnih principa i
standarda GLOBALGAP-a, kao to su:

Proizvodnja visokokvalitetnih proizvoda u dovoljnim koliinama

Zatita ivotne sredine i optimalna upotreba prirodnih resursa

Kombinovanje principa dobre poljoprivredne prakse

Ouvanje zdravlja i bezbednosti proizvoaa i potroaa

OSNOVE PRAENJA INSEKATA POMOU FEROMONSKIH KLOPKI

Iako insekti imaju ulo vida, za pronalaenje interesantnih objekata oni se najvie oslanjaju na ulo mirisa.
Feromoni su seksualni mirisi i najee privlae samo jednu, tano odreenu vrstu. U prirodi jedinke isputaju
feromone kako bi se pronale. Veliki broj insekata koji mogu biti tetni su malih dimenzija i veoma su
pokretljivi, pa je njihovo traenje esto mukotrpan posao. Feromonske klopke su alat koji nam slui za
privlaenje i hvatanje jedinki vrsta koje su nam interesantne. Jedna klopka slui za praenje samo jedne vrste!
Upotrebom feromona se dobijaju veoma korisni podaci o pojavi, brojnosti i dinamici pojave vrsta koje mogu biti
tetne. Kombinovanjem podataka o sumama efektivnih temperatura i podataka o brojnosti vrste na feromonskim
klopkama mogu se u potpunosti iskoristiti prednosti integralnog pristupa suzbijanja tetoine i sprovoenja
antirezistentne strategije korienjem insekticida sa razliitim mehanizmima delovanja.

Napomena: VEOMA JE BITNO DA SE U JEDNU KLOPKU UVEK STAVLJA MAMAK ZA ISTU VRSTU!

Najee se feromonska klopka sastoji iz mamka, klopke i lepljivih ploa. Mamak, feromon, se nalazi nanet na
plastini, gumeni nosa ili je u cevici, ampuli. Mamak ne sme doi u kontakt sa koom, jer se feromoni mogu
pomeati ili obrisati, pa privlaenje odreene vrste nee biti adekvatno. Duina trajanja mamaka zavisi od
proizvoaa, ali se obino kree u rasponu od etiri do osam nedelja. Poto otputanje mirisa zavisi najee od
temperature, ukoliko su temperature visoke, feromone treba ee menjati. Ukoliko su temperature nie, mamak
moe da se koristi neto due, ali ne due od vremena koje preporuuje proizvoa. Klopka je obino od
plastike, razliitog je oblika i moe se koristiti vie puta, ponekad i vie godina.

Lepljive ploe zavisno od proizvoaa i brojnosti mogu da se upotrebljavaju razliito vreme. Najee je
preporueni period zamene lepljivih ploa na 7 do 14 dana ili kada se ulovi vei broj primeraka. Ukoliko je
klopka namenjena za praenje brojnosti leptira, oni najee jako lepraju krilima, pa ljuspice sa krila umanjuju
efiksanost lepka. Neki proizvoai, zavisno od vrste koja se hvata preporuuju zamenu lepljive ploe nakon
ulova 15 ili 50 primeraka.

U naim jabunjacima se preporuuje upotreba feromona za jabunog smotavca. Ukoliko se iskustvom ustanovi
potreba za upotrebom feromona drugih vrsta, na tritu se mogu nai i feromoni za privlaenje minera (okruglih,
mramornih i belih mina), smotavaca pupoljaka i pokoice ploda, staklokrilaca, rutave bube, drvotoaca a ukoliko
se u blizini gaje breskve, dobro je pratiti i smotavca breskve jer on u nekim regionima pravi velike tete i na
jabuci.

Uvek je preporuka da se u jedan vonjak ili kod jednog proizvoaa postave dve klopke za jednu vrstu. Ukoliko
se prati vei broj vrsta, razmak izmeu feromona za razliite vrste mora biti najmanje 20 metara. U vonjake
veliine do 5 ha se postavljaju dve klopke. Ukoliko je vonjak vei preporuuje se upotreba po jedne klopke na
svakih 5 ha. Ukoliko jedan voar ima vie manjih parcela preporuuje se upotreba po jedne klopke na svakoj
parceli ili najmanje na dve parcele.
Stabla na kojima se postave klopke je najbolje obeleiti bojenjem debla ili trakom sa jarkom bojom. Mesto
postavljanja klopke zavisi od vrste i treba potovati preporuke proizvoaa. Kod jabunog smotavca se klopka
postavlja na visini 2 do 2,5m obavezno na gornjoj treini stabla, na rubu kronje. Ukoliko se ne moe prii
gornjoj treini kronje, preporuuje se postavljanje klopke na nosa od drveta ili bambusov tap. Klopke ne treba
postavljati u blizni zaputenih vonjaka ili gomila sa odbaenim plodovima, jer mogu da prikazuju pogrenu
brojnost.
Cena upotrebe feromona na jednom mestu, za jednu vrstu, se kree u granicama od 3.000 do 10.000 dinara
godinje (2687 eur po kursu od 04.12.2012. god.).

KOROVI I SUZBIJANJE
Mere Suzbijanje Korova Pre Podizanja Vonjaka
Postoje herbicidi ije rezidue se zadravaju i po nekoliko godina u zemljitu. Zato treba proveriti u evidenciji
suzbijanja korova da li i u kojim dozama su primenjivani herbicidi na bazi imazetapira (Pivot, Pirat),
terbutilazina (Terbis), nikoslufurona (Kelvin, Nikosav, Nikogan itd), metsulfurona (Laren, Mezzo, Metmark itd),
tifensulfurona (Harmony, Promony, Symphoni itd.) i imazamoksa (Pulsar). Ukoliko su primenjivane vee doze
navedenih preparata najbolje je uraditi biotest. To se radi tako to uzme uzorak zemljita (kao prilikom analize na
prisustvo hranljivih elemenata) sa parcele gde su primenjivani i gde nisu primenjivani navedeni herbicidi.
Zemljite se poseje sa travnom smeom ili ovsom. Ukoliko su ostaci herbicida prisutni, nicanje i porast ovih
biljaka e biti usporeni ili e biljke propasti. Ako su prisutni ostaci herbicida, sadnju jabuke treba odloiti za
godinu dana.
Postoje istraivanja koja su dokazala da na poetni porast voaka povoljno utie ako se travni pokriva poseje na
celoj povrini, ukljuujui i u redovima, a zatim se taj pokriva uniti glifosatom. Razlog je poveanje sadraja
organske materije u redovima gde su voke.

Zemljite na kome se planira podizanje vonjaka treba oistiti od viegodinjih korova. Najbolje je pre sadnje
sejati strna ita, nakon kojih se tretira strnjika preparatima na bazi glifosata. U tom sluaju treba koristiti doze
preparata koje su preporuene za korove koji su prisutni na toj parceli.

Suzbijanje Korova U Zasnovanom Vonjaku

Poto biljke troe hranljive materije i vodu, najbolje je prostor izmeu voaka u redu odravati bez prisustva
drugih biljaka. Odravanje ovog prostora bez korova se moe vriti upotrebom pokrovnog (mal) materijala ili
herbicidima.
Prilikom primene herbicida treba imati u vidu da su mlade biljke jabuke osetljive na njihovo dejstvo. Bez obzira
da li herbicidi dospeju na list ili na mladu koru, dolazi do oteenja biljke. Stoga treba koristiti zatitu i spreiti
zanoenje kapi sa herbicidima na biljku. Ukoliko se koriste preparati na bazi parakvata, potrebno je zatiti stabla
da ne dou u dodir sa herbicidom. Herbicide ne treba koristiti ukoliko su najavljene temperature preko 25oC, jer
isparenja herbicida mogu izazvati oteenja.
Jabuka je razliite otpornosti na pojedine herbicide. Zato je bitno, da bi se neki herbicid koristio, pridravati se
preporuka proizvoaa koje se odnose pre svega na starost jabuke.

Upotreba jednog herbicida tokom vie godina moe dovesti do prenamnoenja onih vrsta korova koje taj
herbicid ne suzbija. Takoe, vonjak je viegodinji zasad i uzaspotna primena herbicida sa istim nainom
delovanja, moe dovesti do pojave otpornosti pojedinih korova na neku grupu herbicida. Zato je veoma bitno
primenjivati herbicide drugaijeg mehanizma delovanja. Podelu herbicida po nainu delovanja je uradio
Meunarodni komitet za rezistentnost na herbicide (HRAC). Detalji o podeli se mogu nai na sajtu
www.hracglobal.com. Podela herbicida po mehanizmu delovanja je data u tabeli. Nain delovanja je razliit
ukoliko je slovna oznaka grupe drugaija. Rezistentnost se spreava ili odlae ukoliko se u svakom narednom
suzbijanju korova koristi drugaiji nain delovanja slovna oznaka grupe.

Oznaka grupe
Naziv po nainu
preparata Aktivna materija delovanja Doza Napomena

0,6-1,5
Agil 100EC Propakvizafop A nema ogranienje u starosti zasada
l/ha

Agram Parakvat D 3-5 l/ha nema ogranienje u starosti zasada

Glifosinat- 4,5-7,5
Basta-15 H nema ogranienje u starosti zasada
Amonijum l/ha

1-3 l/ha za zasade starosti 1-3 god.

Bevecer Flurohloridon F1 2-4 l/ha
4 l/ha za zasade starosti vie od 4 god.

1,5-2
Bonaca EC Fluroksipir-meptil O nema ogranienje u primeni
l/ha

80
Casoron-G Dihlobenil L U zasadima starijim od dve godine
kg/ha

7-10
Devrinol 45-F Napropamid K3 u zasadima starijim od godinu dana
l/ha

Dikvat Dikvat D 4-6 l/ha nema ogranienje u starosti zasada

Glifosinat- 4,5-7,5
Finale-15 H nema ogranienje u starosti zasada
Amonijum l/ha

1,8-2,5
Fox 200EC Fluroksipir-meptil O nema ogranienje u primeni
l/ha

0,8-2,5
Fusilade forte Fluazifop p-butil A nema ogranienje u starosti zasada
l/ha

U zasadima starosti 1-4 godine u

Galigan 240 koliini 3-4 l/ha.
Oksifluorfen E 3-6 l/ha
EC U zasadima starijim od 4 godine u
koliini 6 l/ha

Galop Parakvat D 3-5 l/ha nema ogranienje u starosti zasada

1-12 nema ogranienja starosti, ali se smeju

Glifosat Glifosat* G
l/ha koristiti do sredine juna

U zasadima starosti 1-4 godine u

koliini 3-4 l/ha.
Goal Oksifluorfen E 3-6 l/ha
U zasadima starijim od 4 godine u
koliini 6 l/ha

Gramoxone Parakvat D 3-5 l/ha nema ogranienje u starosti zasada

U zasadima starosti 1-4 godine u

Oksifen 240 koliini 3-4 l/ha.
Oksifluorfen E 3-6 l/ha
EC U zasadima starijim od 4 godine u
koliini 6 l/ha

Racer 25-EC Flurohloridon F1 1-4 l/ha 1-3 l/ha za zasade starosti 1-3 godine
 Oznaka grupe
Naziv po nainu
preparata Aktivna materija delovanja Doza Napomena

0,6-1,5
Agil 100EC Propakvizafop A nema ogranienje u starosti zasada
l/ha

4 l/ha za zasade starosti vie od 4

godine

3-10
Razza Napropamid K3 u zasadima starijim od godinu dana
l/ha

Reglone Dikvat D 4-6 l/ha nema ogranienje u starosti zasada

Starane 1,5- 2
Fluroksipir-meptil O nema ogranienje u primeni
250EC l/ha

Tomigan 1,5- 2
Fluroksipir-meptil O nema ogranienje u primeni
250EC l/ha

Zoomer Oksifluorfen + nema ogranienje u starosti zasada, ali

E + G 2-3 l/ha
390SC Glifosat se sme koristiti do sredine juna

Herbicidi registrovani u zasadu jabuke na teritoriji Srbije

*Preparati na bazi Glifosata se prodaju pod imenima: Agroglifosat eco, Agro quatro,
Agrototal, Bingo 480, Blade 48SL, Boom-efekt, Cidoherb, Clinic 480 SL, Cosmic 36,
Dominator, Fozat-480, Glifeksol SL 360, Glifol, Glifomark, Glifosat BN-480, Glifosat SL 480,
Glifosat Zorka, Glifosav, Glifosol-48, Glitotal-480, Glyfos, Glyfogan 480 SL, Liminator
extra, Pirokor, Roundup, Sirkosan, Titan, Touch-down 4 LC i Uragan/System-4

Najbolji rezultati suzbijanja korova se postiu meanjem kontaktnih herbicida sa herbicidima koji deluju
produeno preko zemljita. Takoe, viekratna primena manjih doza pojedinih herbicida doprinosi veoj
bezbednosti za voke i boljoj efikasnosti, jer se korovi najbolje suzbijaju dok su u poetnim fazama razvoja.
Herbicidi imaju karencu o kojoj treba voditi rauna i podatak se moe nai u uputstvima za upotrebu preparata.

Ponekad se korovi ne suzbiju dovoljno efikasno. Da bi efikasnost nekog herbicida bila dobra potrebno je
poznavati nain delovanja herbicida. Postoje kontaktni herbicidi koji deluju preko lista. List korova u tom
sluaju mora biti tretiran preparatom: Fusilade forte, Agil 100 EC, Dikvat, Reglon forte, Agram, Galop,
Gramoxon, Glifosati, Basta 15, Finale 15, Bonaca EC, Fox 200 EC, Starane 250 EC i Tomigan 250 EC.

Preparati koji deluju dobro kontaktno, preko lista ali i produeno preko zemljita su: Galigan 240EC, Goal,
Oksifen 240 EC, Bevecer, Racer EC. Za njihovo produeno delovanje je potrebno prisustvo vlage (kia) ili da se
izvri zalivanje po tretiranoj povrini sa 10 do 15 litara vode/m2. Preparati Devrinol 45F, Razza i Casoron G
deluju samo preko zemljita i takoe vodom moraju biti uneti u zemljite.

Veoma je bitno pravilno izvriti identifikaciju korovskih biljaka. Ne deluju svi herbicidi na sve korovske vrste,
pa je bitno odabrati pravi. Vreme primene moe bitno uticati na efikasnost herbicida. Pri primeni kontaktnih
herbicida veoma su vani vremenski uslovi u roku od 24 sata posle tretmana. Preparati Bonaca EC, Fox 200EC,
Starane 250 EC i Tomigan 250 EC se primenjuju u fazama intenzivnog porasta korovskih biljka, odnosno kada u
zemljitu ima dovoljno vlage i kada je vreme toplo. Ostale kontaktne preparate treba primenuti kada je posle
toplog dana najavljeno zahlaenje jer e se tada herbicid bolje transportovati u koren i rizom korova.
Koliina primene vode je veoma bitna prilikom primene. Ukoliko je prisutna velika brojnost korova i oni se
nalaze u busenovima, potrebno je koristiti veu koliinu vode, a ponekad i veu koliinu preparata.
Ukoliko su na sadnicama jabuke prisutni izbojci iz podloge, primena svih praparata, a posebno preparata na bazi
glifosata je podpuno bezbedna do 15. juna. Nakon 15. juna preparate na bazi glifosata ne treba primenjivati, jer
moe doi do oteenja jabuke.

NEMATODE
Problemi Sa Nematodama I Strategija Suzbijanja Nematoda
Vie od 100 vrsta fitoparazitnih nematoda je detektovano u zemljitu poreklom iz rizosfere zasada jabuke i
kruke irom sveta. Meutim, svega nekoliko njih zavreuje panju na osnovu znaaja u proizvodnji voaka.
Obzirom da se radi o viegodinjim zasadima, ne bi trebalo zanemariti opasnost od pojave ovog problema.
Pogotovu to u sluaju pojave jaeg intenziteta i nastanka teta nee biti mogue uspeno kontrolisati ove
parazite.

U Srbiji do sada nisu zabeleene pojave ovih parazita u meri u kojoj bi proizvodnja jabuke bila ugroena. Stoga
e biti navedene samo osnovne informacije za neke od nematoda poznatih parazita jabuastih voaka ije je
prisustvo potvreno u nas.

JAVANSKA KORENOVA NEMATODA (MELOIDOGYNE JAVANICA)

Naseljava topla i umerena klimatska podruja Amerike, Afrike, Azije, Australije i Evrope, ukljuujui i nau
zemlju. Ima irok krug domaina, meu kojima su povrtarske i ukrasne biljke, neke itarice ali i voke i vinova
loza.

KOBOVA NEMATODA TRAVA (PRATYLENCHUS PENETRANS)

Spada u najtetnije vrste ovog roda prisutne u podrujima umerenog klimata. U naoj zemlji je utvrena u
nekoliko lokaliteta na povrtarskim i ratarskim biljkama, ali i u rasadnicima poljoprivrednog, ukrasnog i umskog
bilja i zasadima vonih vrsta (breskva, kajsija, kruka, jabuka). Pri jaem napadu na mladim biljkama izaziva
zaostajanje u porastu, pa ak i potpuno izumiranje. Starije biljke ispoljavaju simptome hloroze lia, slabljenja u
porastu i smanjenog prinosa. Korenov sistem je redukovan. Problem je najee prisutan u rasadnicima, a zatim
ukoliko se tako zaraene sadnice koriste za zasnivanje vonjaka. Meutim, moe nastati i ako se zdrave sadnice
posade u zaraeno zemljite tj. prethodno iskren vonjak, vinograd ili zasad neke od osetljivih biljaka.
Radi dokazivanja prisustva preporuuje se uzorkovanje zemljita i delova korena do dubine 30 cm i ekstrakcija
nematoda u laboratoriji. Agrotehnike mere i plodored u viegodinjim zasadima nisu u primeni kao mere
zatite. Stoga preostaje primena nematocida kao jedina ali esto i veoma skupa mera.

Iz ovoga roda poznata fitoparazitska vrsta prisutna u nas je i nematoda pegavosti korena drvenastih biljaka (P.
vulnus). Naena je u veini rasadnika i prporitima na podruju Kruevca.

Osim navedenih u literaturi su opisane i vrste nematoda koje osim obligatnog fitoparazitizma imaju ulogu i u
prenoenju biljnih virusa. Neke od ovih vrsta su karantinske za podruje nae zemlje, to ukazuje na
neophodnost kontrole zdravstvenog stanja sadnog materijal pri uvozu.
Zatita. Osim karantinskih mera, usmerenih ka kontroli unosa vrsta koje nisu do sada zabeleene u nas, u
proizvodnim uslovima situacija je daleko komplikovanija. Gotovo da nema mogunosti potpunog unitavanja
nematoda ukoliko doe do njihove pojave u zasadu. Zatita se tada svodi na odravanje nivoa populacije ispod
praga tetnosti uz pomo razliitih mera. Kao mere kontrole fitoparazitnih nematoda, osim karantinskih, mogu se
navesti: agrotehnike, fizike, bioloke i hemijske.

U agrotehnike mere ubraja se plodored, gajenje otpornih sorti, obrada zemljita, navodnjavanje, unitavanje
korova, kao i drugi postupci kojim se nivo populacije nematoda odrava ispod praga tetnosti ili smanjuje. Pod
fizikim merama podrazumeva se uglavnom primena toplotne energije. Meutim, ovaj vid suzbijanja nematoda
je primenljiv uglavnom u zatienom prostoru namenjenom smeni useva kratke vegetacije. Kao bioloke mere
kontrole podrazumevaju se prirodni neprijatelji tj. predatorske nematode, nematofagne gljive i drugi
mikroorganizmi koji direktno ili produktima metabolizma utiu na smanjenje populacije nematoda. Utvreno je
da povrine na kojim je gajena ukrasna biljka kadifica (Tagetes spp.) belee pad poulacije nematoda. Takoe,
organski materijal u raspadanju negativno utie na brojnost nematoda u supstratu usled oslobaanja jedinjenja
koja deluju toksino na nematode. Hemijske mere za prednost imaju visoku efikasnost, ali se mora uzeti u obzir
cena njihove primene kao i efekat na korisne organizme i ivotnu sredinu. Takoe, njihova primena je uglavnom
ograniena na zemljite u zatienom prostoru ili povrine pre sadnje viegodinjih biljaka. Nematocidi su po
pravilu vrlo jaki otrovi pa se preporuuje paljivo rukovanje uz potovanje neophodnih mera zatite i strunosti u
rukovanju takvim sredstvima.

PRAENJE PRISUSTVA I BROJNOSTI

TETNIH ORGANIZAMA
Praenje prisustva i brojnosti tetnih organizama se vri radom u laboratoriji i pregledima u polju.

Praenje tetnih Organizama U Laboratoriji

Rad u laboratoriji obuhvata pregled sakupljenog biljnog i insekatskog materijala i matematiko modeliranje
meteorolokih uslova za pojavu tetnih organizama.
Za pregled biljnog materijala je potrebna lupa koja ima uveanje od najmanje pet puta, to je dovoljno za
prebrojavanje jaja vai i grinja, a samim tim i veih stadijuma ivotinja.
Suma efektivih temperatura je zbir temperatura iznad praga razvoja tetnog organizma. Neki tetni organizmi
imaju donji i gornji prag razvoja, a neki samo donji prag razvoja. Donji prag razvoja je najnia temperatura na
kojoj se organizam razvija. Gornji prag je najvia temperatura na kojoj se organizam razvija. Dnevna vrednost
sume efektivnih temperatura kod organizama koji imaju samo donji prag razvoja se rauna po formuli:

Dnevna vrednost efektivnih temperatura = DPR (NVT + NNT) /2

DPR Donji prag razvoja
NVT Najvia dnevna temperatura
NNT Najnia dnevna temperatuta
Za svaki dan se u svesci ili u raunaru treba voditi evidencija o vrednosti suma efektivih temperatura.

Biofiks je dan od koga se poinje raunanje sume efektivnih temperatura. On moe biti 1. januar tekue godine
ili redovan ulov na feromonskoj klopci ili momenat polaganja jaja ili je vezan za neku fenoloku fazu jabuke.
Podaci o biofiksu su dati kod pojedinih vrsta.

Modeliranje pojave bolesti obino mora da ukljui i meteoroloke podatke o vlanosti vazduha, padavinama ili
vremenu vlaenja lista. Za raunanje da li je dolo do uslova za ostvarenje infekcije su potrebni i podaci o
razvoju bolesti. Kod aave pegavosti lista i krastavosti plodova jabuke se koriste podaci iz Milsove tabele. U
tabeli je prikazan deo podataka iz Milsove tabele, modifikacija po vabeu (Schwabe).

temperatura vazduha < 2 10 12 14 16 20 22 24 28

(C) 2 4 6 8 18 26 30

duina vlaenja lista 48 34 25 16 11 4,5 4,5

8 6 5 5 4 4 4 6 7
u satima

Tabela se koristi tako da ukoliko je temperatura bila na primer 20 stepeni, vlaenje lista treba da traje 4 sata da bi
dolo do infekcije gljivom koja prouzrokuje aavu pegavost lista i krastavost ploda jabuke. Tokom perioda
vlanenja lista, temperatura je obino veoma ujednaena. Preporuka je da se belei temperatura za 8, 14 i 20
asova. Ukoliko je list bio vlaan u periodu od na primer 9 do 15 asaova, rauna se srednja vrednost
temperatura za 8 i 14 asova. Ako je u ovom sluaju izraunata temperatura bila 10oC, a vlaenje lista trajalo
est sati, tada nije dolo do infekcije, jer je po podacima iz Milsove tabele potrebno 8 sati za infekciju.

Mnogo je priciznije raunanje na osnovu satnih meteorolokih vrednosti, ali je ono i mnogo komplikovanije pa
se preporuuje korienje programa koji to automatski raunaju na linom raunaru ili na internetu. Podaci o
momentu ostvarivanja infekcije se mogu nai besplatno na internet adresi www.agroupozorenje.rs ili za one koji
poseduju meteoroloke stanice tipa iMetos putem preplate na adresi www.fieldclimate.com.

Praenje tetnih Organizama U Polju

Insekti se mogu pratiti vizuelnim pregledima metodom otresanja i klopkama.

UPOTREBA KLOPKI

Klopke mogu biti feromonske i o njima je dato vie informacija u posebnom poglavlju. Osim feromonskih
klopki se mogu koristiti i drugi tipovi klopki. To su: obojene klopke, lepljivi pojasevi, lovni pojasevi od
valovitog kartona i klopke sa mirisnim hranidbenim mamkom. Lepljive ploe su razliitih boja: ute, bele ili
plave. One nisu selektivne i hvataju sve insekte. Zato je kod njih veoma bitno prepoznavanje vrsta. Preglede
klopki je bitno vriti u redovnim vremenskim intervalima. Najbolje je pregledati ih dva puta nedeljno, a
najmanje jednom nedeljno. Mirisni mamci su dobri za praenje staklokrilaca. Oni se prave tako to se razblaeni
sok od jabuke stavi u au i ona se kai u vonjak. Brojanje je najbolje vriti dva puta nedeljno, a najmanje
jednom nedeljno. Lovni pojasevi mogu biti lepljivi ili od valovitog kartona. Lepljivi pojasevi mogu da se prave
od insekatskog sporo sueeg lepka ili od izolir trake crne boje, koja se omota oko stabla i na nju se nanese
vazelin. Oni slue za praenje pojave i brojnosti krvave vai, mrazovaca, dudovca, staklokrilaca. Lovni pojasevi
mogu da se prave od valovitog kartona koji se obmota oko stabla. Oni prvenstveno slue za preenje pojave i
brojnosti jabunog smotavca, ije se gusenice ulutkaju u njima. Lovne pojaseve treba postaviti pre pojave
stadijuma koji se prati.

VIZUELNI PREGLEDI

Broj stabala koja se pregledaju zavisi od veliine i sastava vonjaka. U vonjacima veliine do 5 hektara
potrebno je pregladati najmanje pet stabala od svake sorte. Posebnu panju treba obratiti ukoliko se pregleda
prisustvo bolest ili tetoina koje se javljaju vie na nekoj sorti. Ukoliko je zasad ili blok samo sa jednom sortom,
najbolje je kretati se dijagonalno po zasadu i pregledati po pet stabala na pet mesta. U sluaju da se pregleda vei
broj malih vonjaka, preporuka je da se uradi teritorijalno grupisanje vonjaka, a ono bi trebalo da odgovara i
pojavi problema u pojedinim delovima atara. U malim vonjacima ako je agrotehnika neujednaena (razliit
sortiment, uzgojni oblik, biljni pokriva), pokretljive tetoine se pregledaju na pet stabala na pet mesta na
jednoj teritorijalnoj celini. Grinje se moraju pregledati u svakom vonjaku pojediano!
Kritini brojevi su obino izraeni na duinu grana od 2 metra. Da bi se dobila ta duina, see se na deset mesta
po dve grane duine 20 cm i one se pregledaju lupom u laboratoriji.

Najbolje je vizuelni pregled vonjaka vriti jednom nedeljno tokom prolea, kako bi se pokrile sve fenofaze i svi
kritini momenti pojave tetnih organizama. Razmak izmeu pregleda ne bi trebao biti vei od dve nedelje
tokom prolea, a leti ne vei od tri nedelje. Ukoliko je neki tetni oragnizam u brojnosti koja je bliska kritinom
broju, pregled vonjaka treba raditi ee. Na taj nain se detaljno isprati tendencija brojnosti tetnih i korisnih
organizama u vonjaku, a odluka o suzbijanju se donosi na osnovu veeg broja detaljno prikupljenih podataka.

Metoda otresanja podrazumeva otresanje insekata sa grana.

Jedan uzorak se dobija otresanjem po jedne grane duine oko 60cm na 100 stabala ili po dve grane na 50 stabla,
zavisno od uzgojnog oblika. Otresanje je najbolje raditi ujutro, pri niim temperaturama. Ukoliko su listovi
vlani metoda ne daje dobre rezultate. Metodom otresanja se prikupi veliki broj razliitih insekata sa velikog
broja grana, to daje dobru sliku o prisustvu i brojnosti insekatskih vrsta. Preporuuje se uzimanje po jednog
uzorka sa svakog ujednaenog dela vonjaka. Za ovu metodu je potreban tap i platnena vrea. Vrea je na
obruu promera 50 cm koji je privren za drku. Na dnu vree moe biti privrena tegla posuda za
sakupljanje u kojoj je i sredstvo za uspavljivanje. Ako je vrea bez posude, onda se sadraj vree istresa u
posudu na kraju jedne partije otresanja. Vrea se postavi ispod grane i ta grana se tri puta udari tapom za
otresanje. tap za otresanje moe biti obloen sunerom ili stiroporom, da se smanje oteenja grana. Grane koje
se otresaju ne treba udariti ni jako ni slabo. Ukoliko se udara jako insekti lete na sve strane, a ako se udara
preslabo, ne upadaju u vreu. Pregled sakupljenog materijala se obavlja u laboratoriji.

Faza Mirovanja
Veoma bitan pregled na osnovu koga se vre preporuke zatite sve do kraja cvetanja.
Na jednogodinjim porastima (ne vodopijama) treba ustanoviti brojnost jaja lisnih vai njihovim prebrojavanjem
sa 10 grana duine 20 cm (ukupno 2 m grane). Ako su jaja lisnih vai u velikom broju na vrhu lastara, onda su to
jaja zelene lisne vai. Kritian broj je 50 jaja na 2 m grane. Ukoliko se nau pojedinano poloena jaja u pazuhu
pupoljaka u pitanju su jaja pepeljaste vai jabuke. Kritian broj je 1 jaje na 2 m grane.

Kod savijaa pupoljaka i pokoice plodova (Adoxophies, Pandemis, Spilonota spp.), kritian broj je 2 gusenice u
mirovanju na 2 m duine grana.

Kod mrkog smotavca (Archips podana) kritian broj je 3 do 5 gusenica na 100 granica.

Na sortama osetljivim na pepelnicu, treba ustanoviti broj zaraenih grana.

U pazuhu dvogodinjih grana treba ustanoviti prisustvo i brojnost jaja crvenog vonog pauka. Kritian broj je
1000 do 3000 jaja na 2 m duine grane.

Na viegodinjem deblu treba ustanoviti brojnost kokona minera okruglih mina, titova titastih vai, bele
pauinaste navlake od krvave vai, rak rana od bakteriozne plamenjae. Ako se konstatuje vie od 10 kokona
minera okruglih mina po stablu potrebno je izvriti suzbijanje. Kod ruinog smotavca (Archips rosana) kritian
broj je 1 jajno leglo po stablu.
Metodom otresanja se moe izvriti brojanje jabunog cvetojeda, a kritian broj je 10 do 40 odraslih insekata.
Ukoliko je toplo i oekuje se kratko cvetanje koristi se vei prag, ukoliko je hladno i oekuje se produeno
cvetanje, koristi se manji prag, jer tada enke polau vie jaja i oteuju mnogo vei broj cvetova.

Vri se prikupljanje prologodinjih opalih listova sa simptomima aave pegavosti i krastavosti plodava za
praenje oslobaanja askospora.

Fenofaza Srebrni Vrh Do Roze Pupoljka

Na vrhovima letorasta iji pupoljci poinju da se otvaraju moe se uoiti prisustvo pepeljastih vai jabuke
te je potrebno ustanoviti njihovu brojnost. Prag tetnosti za zelenu jabunu va je 8% naseljenih vrhova, za
pepeljastu va 1-3 na sto naseljenih vrhova, a za lisnu va crvenih gala 3-5 naseljenih vrhova porasta.

Na pupoljcima u vonjacima koji su u blizini uma ili zaputenih vonjaka, potrebno je pregledom ustanoviti
da li su gusenice sovica roda Orthosia spp. i jabunog moljca prisutne. Ako ima vie od 2 zapretka jabunog
moljca po stablu, treba sprovesti mere uklanjanja ili suzbijanja.

Unutranjost pupoljaka se pregleda tako to se razmaknu listii i potpuno zatvoreni i meusobno zalepljeni
cvetovi iz gronje. Tu se mogu nai gusenice savijaa pupoljaka. Gusenice su veoma male, a prisustvo i brojnost
treba rano otkriti jer se one tada uspeno mogu suzbiti insekticidima bez uticaja na prirodne neprijatelje grinja
koji se javljaju tek kasnije. Kritini brojevi za smotavce pupoljaka je 5-8, ruinog smotavca 4-6, smotavca
pokoice ploda 5-10 na 100 pupoljaka, ili ukupno 10 do 15 gusenica smotavaca na 100 pupoljaka. Ukoliko
elimo da odredimo koja vrsta gusenice je upitanju, treba znati da su gusenice smotavca pokoice ploda
svetlozelene, a glava i nadvratni tit boje meda. Gusenice ruinog i mrkog smotavca su zelene boje sa crnom
glavom. Gusenice uvijaa lista su svetlozelene, ali su glava i nadvratni tit zeleni, za nijansu svetliji od tela. Na
pupoljcima se mogu nai i okrugla oteenja iz kojih curi smola. To su oteenja jabunog cvetojeda.

Na osnovi ainih listia se pregleda da li su poloena jaja ose jabuke. Kritian broj je 3 jaja na 100
pregledanih cvetova.

Na listovima, ukoliko je zimskim pregledom konstatovano prisustvo malog broja jaja grinja, treba proveriti
njihovu brojnost. Kritian broj u ovoj fazi je 2 pauka po listu, ukoliko nema prirodnih neprijatelja.
Metodom otresanja se moe ustanoviti brojnost jabunog cvetojeda (tokom najtoplijeg dela dana),
brojanjem mesta hranjenja kao i uboda na mestima polaganja jaja. Preporuuje se brojanje ovih uboda na 10
plodova na veem broju mesta. Najvea brojnost je obino u rubnim delovima u blizini ume ili zaputenih
vonjaka, pa je bitno odvojeno ustanoviti brojnost na rubnim zonama i u sredini.

Metodom otresanja se moe ustanoviti brojnost jabunog cvetojeda, ali i listojeda, smotavaca pupoljaka, lisnih
minera i jabukovog moljca. Kod nas su najei smei, srebrni i zeleni listojed. Kritaan broj listojeda je 5-6 po
listu. Kritini brojevi za smotavce pupoljaka metodom otresanja su: za smotavca pupoljaka 2-3, za sivog
smotavca 5-8, za savijaa pokoice ploda 5-10, a za ruinog savijaa 4-7. Kritian broj za lisne minere je 10 po
otesanju, ali treba obratiti panju na to koja je vrsta u pitanju. Miner okruglih mina ja najtetniji, pa ako on
dominira, prag je manji. Kritian broj jabukovog moljca metodom otresanja je 20 gusenica.

Klopke za praenje brojnosti minera lista, smotavaca lista, kalifonijske titaste vai treba postaviti u ovom
periodu. Ukoliko se koriste sume efektivnih temperatura kod kojih je biofiks prvi ulov insekata, onda je potrebno
pregledati klopke svaki dan do prvog ulova, odnosno do svakodnevnog ulova.
Kod kalifornijske titaste vai suma efektivih temperatura se moe raunati od momenta prvog ulova na obojene
klopke. Donji prag razvoja je 10oC, a piljenje poinje pri vrednosti sume efektivnih teperatrura 167 do 194.

Poinje vizuelno praenje pojave simptoma pojave pepelnice, aave pegavosti lista.

Kada se kod polovine pupoljaka pojavi zeleno tkivo (fenofaza poetak pucanja pupoljaka, zelena taka),
potrebno je voditi evidenciju o sumi efektivnih temepratura iznad 12,7oC. Ovi podaci se koriste za odreivanje
vremena mogunosti pojave simptoma bakteriozne plamenjae. Pri vrednosti sume efektivnih temperatura 57,
ako je bilo infekcije mogu se pojaviti simptomi na cvetovima; a pri 167 pojava na rak ranama. Nakon pojave
simptoma uvenua na cvetovima ili pojave rak rana pri sumi efektivnih temperatura od 57 se pojavljuju
simptomi bakteriozne plamenjae na izdancima.

Cvetanje I Zametanje Plodova (Dve Nedelje Posle Cvetanja)

Smanjena brojnost prenosilaca polena je zabeleena svuda u svetu. Zato se kao potreba sve vie nemee kontrola
prisustva opraivaa. Ukoliko se koriste domae pele, aktivnost pela treba proveriti na ulazu u konice. Da bi
se ustanovila aktivnost pela, nije dovoljno samo brojati pele, nego i prisustvo polena na njihovim nogama, to
se jasno uoava u vidu uto narandastih grudvica na nogama.

Metodom otresanja u ovoj fazi se prati brojnost prirodnih neprijatelja tetnih insekata i grinja, posebno
bubamara i stenica. Nema tanih podataka o brojnosti koja osigurava kontrolu neke tetoine, ali e se
viegodinjim praenjem dobiti potpunija slika o mogunostima prirodnih neprijatelja. Prema nekim procenama
30 do 50 bubamara na velikom stablu jabuke moe drati pod kontrolom brojnost lisnih vai.

Vizuelni pregled na prisustvo crvenog vonog pauka treba da prui podatak i o udelu naseljenih listova. Stoga
se sa sredine stabla sa 10 mesta redom uzima uzima 10 listova/stablu. Nakon pregleda se dobija podatak o broju,
ali i udelu listova sa grinjama. Kritian broj je tri do pet grinja po listu.

Istovremeno sa utvrivanjem brojnosti crvenog vonog pauka, potrebno je ustanoviti i brojnost predatora
Amblyseius fallacis i Zetzellia mali. Ukoliko se konstatuje odnos grabljivac : plen 1 : 10 ili vei, predatorske
grinje e drati pod kontrolom populaciju crvenog vonog pauka.

Ukoliko se ustanovi brojnost crvenog vonog pauka od est do osam grinja po listu, potrebno je obratiti panju
na pojavu pegavosti koju prouzrokuje gljiva Alternaria posebno na Zlatnom Deliesu.

Nakon precvetavanja potrebno je pratiti broj mina za svaku vrstu minera. Kritian broj mina koje pravi miner
okruglih mina je u ovom periodu u proseku jedna do dve mine na 10 listova.
Piljenje larvi kalifornijske titaste vai se deava u periodu posle cvetanja, pa u ovom periodu treba obratiti
panju i na ovu tetoinu.
U ovom periodu populacija lisnih vai poinje znaajno da se poveava. Najbolje je da se na 10 vrhova lastara u
intenzivnom porastu utvrdi broj listova sa prisutnim vaima. Takoe je bitno da se ustanovi broj vai osnivaica
(to su vai koje imaju krila). Ako se ustanovi prisustvo vai (u proseku po jedna va onivaica na etiri vrha),
treba planirati suzbijanje. Prilikom pregleda treba ustanoviti i broj predatora vai (osolike muve, bubamare,
zlatooke). Ako je 20% kolonija naseljena grabljivcima, one e verovatno moi odrati populaciju vai ispod
praga tetnosti, pa treba nastaviti praenje brojnosti i vai i grabljivaca.
Ukoliko se u ovom periodu ustanove tete i ive jedinke pepeljaste ili lisne vai crvenih gala, treba planirati
suzbijanje. Metodom otresanja kritian broj je 10 do 12 vai. Za krvavu va je kritian broj metodom otresanja
20 do 50 vai.
Da bi se ustanovio dominantan stadijum razvoja jabunog smotavca, na mestima sa velikom brojnou,
preporuuje se pregled lica listova i plodova jabuka bez dlaica. Na njima se nalaze jaja jabunog smotavca i
odreuje faza njihovog razvoja. Mesta gde se nau jaja treba jasno oznaiti kako bi se pratio njihov razvoj u
narednom pregledu.

Simptomi pepelnice su u ovom periodu vidljivi i na granama i na listovima i na cvetnim gronjama. Preporuuje
se brojanje zaraenih delova biljaka na 5 stabala/2 ha. Srednje do jak intenzitet oboljenja je ukoliko se u uzorku
ustanovi jedan zaraen cvetni pupoljak, 10 listova sa simptomima i vie od 10 vrhova porasta. Srednji do jak
intenzitet oboljenja podrazumeva da moe doi do hroninog smanjenja prinosa u vonjaku. Prilikom pregleda
na prisustvo pepelnice treba izbrojati i broj vrhova porasta sa simptomima aave pegavosti. Svako prisustvo
pega koje oslobaaju spore u ovo vreme je opasno za dalju proizvodnju.

Na obojenim klopkama treba pratiti brojnost jabune ose. U SAD (Masausets), ukoliko se registruje vie od 5,5
ukupno imaga, a bilo je upotrebe insekticida pre cvetanja, treba izvriti suzbijanje ose. Ukoliko nije bilo upotrebe
insekticida, kao prag tetnosti se uzma ukupno 4,7 osa po klopci. Kod nas prag tetnosti nije ustanovljen.

U ovom periodu je veoma bitno pratiti temperature, padavine ili taku rose, jer u cvetanju moe doi do znaajne
infekcije prouzrokovaem bakteriozne plamenjae.

Intenzivni Porast Plodova Od Tree Do Devete Nedelje Posle Cvetanja

VIZUELNI PREGLEDI

Ukoliko zatita od jabunog smotavca nije bila efikasna, u ovom periodu se ve mogu uoiti ubuenja gusenica
to se moe ustanoviti pregledom 25 do 50 plodova na vie mesta. Ocenjuje se broj ubuenja.

Utvrivanje brojnosti predatorske crne bubamare Stetorus se obavlja tako to se paljivo pregleda periferni
(obod) deo krune jabuke u trajanju od tri minuta. Ako su krune jabuka velike, brojanje se vri paljivo, tako to
se hoda polako oko stabla. Ukoliko su stabla mala, detaljno se pregleda nekoliko uzastopnih stabala u trajanju od
tri minuta.

Sredinom juna treba ponovo oceniti brojnost grinja. U ovom periodu poinje i naseljavanje obinog pauinara.
Ako se utvrdi dominantna zastupljenost obinog pauinara, pragovi tetnosti su duplo vei nego pragovi crvenog
vonog pauka. Odluku o suzbijanju treba doneti u zavisnosti od brojnosti grinja, zastupljenosti (procentu)
naseljenih listova, broja prirodnih neprijatelja, kondicije vonjaka, planiranog prinosa, najavljenih vremenskih
uslova i stanja okolne vegetacije.

Ako je broj grinja ispod praga tetnosti, nije potrebno suzbijanje. Ako je broj grinja iznad praga tetonosti,
preporuuje se raunanje odnosa broja grabljivaca prema broju grinja. Odnos se rauna tako to se broj crnih
grabljivih bubamara Stetorus-a (imaga i larvi) prebrojanih za tri minuta podeli sa brojem pokretnih stadijuma
grinja. Ako je odnos povoljan, ne treba raditi suzbijanje. Kritian broj je kada je na vie od 60% listova utvreno
> 3 crvene grinje/listu.

Vei broj predatora se odrava na listu hranei se rastim grinjama. Ako je prisutno 250 do 300 rastih grinja po
listu, one e odravati brojnost predatora koji su u stanju da kasnije odravaju populaciju crvenog vonog pauka
i obinog pauinara u prihvatljivoj brojnosti.
Odnos grabljiva grinja : tetna grinja se takoe rauna i uzma u obzir kod odluke da li vriti hemijsko suzbijanje
ili ne. Zbog toga je bitno ustanoviti brojnost predatorskih grinja na istim listovima na kojima se broje tetne
grinje.

U ovo vreme se pojavljuju larve kalifornijske titaste vai. Priblino vreme se moe izraunati pomou sume
efektivnih temperatura, raunajui od dana prvog ulova. Tano vreme pojave larvi se moe ustanoviti
postavljanjem crne izolir trake na mestu gde je stablo pokriveno vaima. Na traku se moe naneti tanak sloj
vazelina. Trake treba pregledati dva puta nedeljno. Ukoliko je u prethodnoj sezoni naen jedan plod na sto
plodova sa simptomima oteenja, obino je potrebno raditi suzbijanje.
Vizuelno se broje mine prisutne na listovima. Jedna do dve mine po listu su kritian broj, posebno ako je velik
udeo mina minera okruglih mina.

Brojnost krvave vai se ustanovljava vizuelnim pregledom. Posebnu panju treba obratiti na mestima rezidbe i
ranama na kori debljih grana i debla. Treba pregledati namanje pet preseka na stablima koja se pregledaju.
Kritian broj vizuelnom metodom je 10 do 12 kolonija na 100 mesta pregleda. Metodom otresanja kritian broj
je 20 do 100 vai.

U cilju utvrivanja brojnosti vai potrebno je pregledati 10 vrhova mladara, ali u ne treba uzimati u obzir treba
vodopije. Na vrhovima mladara treba ustanoviti brojnost vai sa krilima (vai osnivaice). Ukoliko se ustanovi
etiri i vie osnivaica po vrhu, verovatno e trebati vriti suzbijanje. Metodom otresanja je dositgnut kritian
broj ukoliko se ustanovi 50 do 80 vai zelene jabune vai, ili 10 do 30 pepeljastih jabunih vai. Odluku o
suzbijanju treba doneti i na osnovu prisustva predatora vai. Ako vie od 20% kolonija ima predatore, oni e
verovatno drati pod kontrolom brojnost lisnih vai, pa je bolje obaviti ponovni pregled za sedam do deset dana,
nego izvriti suzbijanje.

Debla treba pregledati na prisustvo egzuvija (ostataka od lutaka) staklokrilaca. Rupe i egzuvije se nalaze obino
u blizini mesta kalemljenja. Ako se stabla stara do 7 godina kritian broj je 100 egzuvija na 50 stabala. Ako je
vonjak stariji, kritian broj je 400 egzuvija na 20 stabala.

Pregledom listova i vrhova mladara treba ustanoviti broj zaraenih listova pepelnicom i aavom pegavou.
Kod pepelnice, ukoliko je vie od 20% listova zaraeno, smatra sa da takav intenzitet zaraze moe dovesti do
hroninog smanjenja prinosa i kvaliteta plodova. Zbog toga treba intenzivirati runo uklanjanje vrhova mladara
zaraenim pepelnicom sa pepelnicom i prilagoditi program suzbijanja pepelnice naredne godine.

Potrebno je zabeleiti i intenzitet pojave bakteriozne plamenjae. Preporuuje se runo uklanjanje svih delova sa
simptomima. Na Zlatnom Deliesu gajenom na podlozi M 9, treba utvrditi i intenzitet zaraenosti listova
patogenom Alternaria mali. Ukoliko se pojave simptomi na 50% listova i uoi dalje irenje pega, treba posebno
obratiti panju na ovo oboljenje. Ako je alternarijska pegavost lia prisutna, prag tolerancije za grinje je mnogo
manji.

Takoe, potrebno je ustanoviti i brojnost stabala na kojima se na prizemnom delu stabla uoava vlana trule
korenovog vrata (Phyotophtora cactorum).
Klopkama treba nastaviti praenje brojnosti leptira smotavaca, minera, staklokrilaca

Kasni Deo Vegetacije 10 Do 20 Nedelja Posle Precvetavanja

Feromonima se nastavalja praenje brojnosti jabunog smotavca, lisnih minera, staklokrilaca.
Obojenim klopkama se nastavlja praenje brojnosti kalifornijske titaste vai. Pri vrednosti sume efektivnih
temperatura od 167 do 194 (donji prag razvoja 10oC) nakon registrovanja mujaka druge generacije se oekuje
piljenje larvi vai. Pojava vai se moe pratiti postavljanjem lepljivih pojasa na stablo od izolir trake crne boje na
koju se moe naneti vazelin radi boljeg uoavanja utih larvi.

Vizuelnim pregledima se nastavlja praenje brojnosti grinja i njihovih prirodnih neprijatelja. Najpre se broje
prirodni neprijatelji, pa tetoine, na isti nain kao u fazi sredine vegetacije. Treba pratiti brojnost krvave vai, a
prag tetnosti je 50% naseljenih preseka, ukoliko vai nisu parazitirane.Takoe, treba nastaviti sa praenjem
brojnosti mina po vrstama i simptoma bolesti.
Pregledi Mesec Dana Pred Berbu
Treba pratiti brojnost jabunog smotavca na feromonskim klopkama i ako je broj leptira iznad praga tetnosti
treba nastaviti suzbijanje.
Poslednjih godina kada je tokom leto veoma suvo vreme, kao tetoina na jabuci se javljaju i kukuruzni
plamenac (Ostrinia nubilalis) i pamukova sovica (Helicovepra armigera). O. nubilalis jaja polae prvenstveno na
listove, a H. armigera na listove i direktno na plod. Hrane se i na povrini ploda i ubuuju se unutra, pravei
velike ulazne rupe po emu se lako prepoznaju.
Vonjake u looj kondiciji treba pregledati na prisustvo potkornjaka. Na stablima se vide rupice promera oko
1mm iz kojih i oko kojih se kreu podkornjaci.

Ukoliko nije bilo potrebe da se suzbijaju druge tetoine tokom avgusta, moe se pojaviti dudovac. U poetku se
gusenice nalaze u grupama pravei zapretke od svile na nekoliko listova. Ukoliko na velikim stablima ima vie
od dva zapretka potrebno je suzbijanje. Na malim stablima kritian broj je 1 zapredak na 3 stabla. Suzbijanje je
obino potrebno samo u uslovima sue, jer tada odrasle gusenice prelaze na plod i hrane se njime.

U ovom periodu iako se mere zatite ve ne mogu sprovoditi zbog karence preparata, dobro je vizuelnim
pregledima i metodom otresanja konstatovati tete kao i koje sve tetoine i korisni insekti su prisutni u vonjaku
i to uvesti u beleke, kako bi se u narednoj vegetaciji na njih obratila vea panja i za njih preduzele direktne
mere zatite.

KORIENJE FEROMONA U CILJU

PRAENJA I OMETANJA PARENJA
INSEKATA
Feromoni su materije koje obino isputaju enke kako bi privukle mujake. Neke vrste osete feromon suprotnog
pola na velikim udaljenostima. Kod insekata koji mogu biti tetni u jabuci to je obino oko 100 metara.
Feromoni se koriste za nadgledanje brojnosti ali i za ometanje parenja insekata.
Bitno je da se feromonske klopke postave na vreme, na pravo mesto i da se redovno oitava brojnost. Pravo
vreme postavljanja se moe odrediti na osnovu sume efektivnih temperatura.

Razvojem rezistentnosti na insekticide kod insekata i potrebe da se smanji upotreba pesticida, feromoni poinju
da se koriste i u cilju ometanja parenja, ime se znaajno mogu umanjiti tete od insekata. U ovom sluaju
feromoni nekog insekta se isputaju u vonjaku u velikim koliinama i postaju dominanatniji od prirodnih
feromona. Usled zasienja vazduha feromonom, insekti postaju dezorjentisani i ne mogu da pronau suprotni
pol. enke ostaju neoploene, pa se smanjuje ili potpuno iskljuuje polaganje jaja i piljenje gusenica. Ometanje
parenja je posebno znaajno na mestima gde je veoma brojna populacija nekog insekta. Na tim mestima
ometanje parenja ne treba da bude samostalna taktika nego jo jedan alat u nizu strategija borbe protiv insekata.
 mali uticaj na zdravlje ljudi koji ga primenjuju i potroaa jabuke

nema uticaja na sredinu van vonjaka u kome se primenjuje

nema rezidua

nema negativnog uticaja na ivotnu sredinu i podzemne vode

smanjuje se radna karenca

smanjuje se karenca (vreme od primene mere zatite jabuke do berbe)

smanjuje se pojava rezistentnosti na insekticide

velika selektivnost u odnosu na insekte koje suzbijamo

prua mogunost za primenu drugih nepesticidnih mera suzbijanja ostalih tetoina (npr. prirodni
neprijatelji)

Prednosti upotrebe ometanja parenja su:

visoka selektivnost je prednost ali istovremeno omoguava da vrste koje se suzbijaju insekticidima kao
sporedne tetoine poinju da postaju dominante npr. ako se ometa parenje jabunog smotavca,
smotavci lista postaju dominantan problem u vonjaku.

potreba za razvojem specijalizovanih ureaja za primenu poveavaju cenu primene

cena feromona i ureaja za primenu ometanja parenja je obino via nego kod upotrebe sintetikih
pesticida

ukoliko je visoka brojnost tetoine, ometanje se ne moe koristiti samostalno, nego je potrebna i
primena sintetikih pesticida

uspenost primene zavisi od veliine vonjaka, obino je efikasnost niska za vonjake koji su veliine
2,5 do 5,0 hektara

efikasnost ometanja parenja je esto mala u rubnim redovima vonjaka, zbog dolaska insekata sa
susednih podruja

praenje brojnosti insekta kod koga se sprovodi ometanje parenja je oteano, jer feromonske klopke
nemaju dovoljnu snagu da privuku ciljane insekte , pa je i ocena efikasnosti smanjena. Taj problem se
moe prevazii upotrebom feromonskih klopki sa poveanom dozom feromona

prag tetnosti odreen takvim feromonima je poznat, ali obino se upotreba sintetikih pesticida
odreuje na osnovu ulova klopki iz godina koje prethode upotrebi metode ometanja parenja ili procenta
crvljivih plodova u berbi.

Nedostaci primene ometanja parenja su:

Postoji vie tehnika za primenu feromona u cilju ometanja parenja.
Prskanje feromonima. Feromoni mogu biti formulisani kao mikrokapsule, gde se feromon ugrauje u
polimer ime se kontrolie doza, to jest otputanje feromona. Oni se primenjuju klasinim atomizerima. Duina
delovanja je 4 do 6 nedelja, nakon ega se tretman ponavlja. Treba znati da kia koje padne neposredno nakon
primene znaajno smanjuje efikasnost, a preporuuje se upotreba okvaivaa. Trenutno su u proizvodnji
feromoni za prskanje za vei broj vrsta smotavaca, ali su se kao pouzdanim pokazali samo ometai parenja za
breskvinog smotavca (komercijalni naziv je Check Mate OFM-F).

Feromoni kod kojih se nosai feromona runo postavljaju. Oni se sastoje od rezervoara koji ima
membranu koja odreuje jainu otputanja feromona. Feromon impregniran u polimer se nalazi u vidu trake,
zavojnice, ueta ili tube. Feromoni se postavljaju na naslone, ice ili na same voke. Duina delovanja je od 60
do 140 dana. Obino se primenjuju na poetku sezone, kako bi smanjili parenje prve generacije, ali ponekad i
due. Zavisno od proizvoaa, potrebno je postaviti od 12 do 1500 nosaa feromona po hektaru, to znaajno
poskupljuje primenu ovog tipa ometanja parenja. Za jabunog smotavca postoje preparati pod nazivima
Checkmate CM, Cidetrak CM, Ecodian CP, Isomate C+, Isomate C LR, Isomate C TT, NoMate CM ili RAK 3.
Za breskvinog smotavca postoje preparati pod nazivima Isomate M-100, Isomate Rosso, CheckMate OFM,
Cidetrak OFM, NoMate OFM, Disrupt OFM Mats i Disrupt OFM. Postoje i kombinovani ometai parenja za
istovremeno ometanje parenja jabunog i breskvinog smotavca pod nazivima Isomate C/OFM i Checkmate CM-
OFM Duel.

Feromoni kod kojih se mujaci koriste kao nosai feromona. Prave se u vidu klopki u kojima su
feromoni enke u koje uleu mujaci. Mujaci u klopci na sebe nanose feromon enke koji je nanet na prah i
izleu iz klopke. Letei dalje po vonjaku mujaci postaju nosioci feromona. Komercijalni preparat za ometanje
parenja jabunog smotavca poznat je pod nazivom Exosex CM.

Ostale metode primene feromona za ometanje parenja. Podrazumevaju primenu feromona u vidu:
pahuljica, kapi koje se nanose na list, ili posuda koje u odreenim vremenskim razmacima isputaju feromone u
vidu aerosola u vonjak.

KONTROLA JABUKOVOG SMOTAVCA SA

GRANULOVIRUSOM
U Srbiji za sada nisu registrovani preparati na bazi granulovirusa jabunog smotavca. Poto integralna
proizvodnja podrazumeva to veu upotrebu prirodnih neprijatelja, potrebno je stei potrebna znanja i o ovoj
tehnici uz nadu da e se neki od preparata nai u prodaji uskoro i kod nas.

Granulovirus je parazit jabunog smotavca i visoko je selektivan. Moe se koristiti u organskoj proizvodnji.
Nema kontaktno delovanje. Da bi delovao na gusenicu, mora biti unet ishranom. Pokrovnost prilikom prskanja,
odnosno kvalitet prskanja mora biti odlian, pa se preporuuje upotreba vee koliine vode. U crevima gusenice
koja imaju baznu sredinu (visok pH) se razlae proteinski omota. Virus se umnoava i ubija gusenicu. Ovaj
proces nije brz, pa treba znati da gusenice ne uginjavaju momentalno. Deo gusenica pravi sitna oteenja na
plodovima. Zato je preporuka da se granulovirusi koriste za suzbijanje prve generacije gusenica. Oteeni
plodovi, obino otpadnu u junskom proreivanju, a mogu se odbaciti prilikom runog proreivanja. Ukoliko
doe do znaajnih padavina granulovirusi bivaju sprani i nemaju delovanje. Granulovirusi su veoma osetljivi na
ultraljubiasto sunevo zraenje. Ukoliko je sunce jako, treba zatitu vriti ee. Bolje je izvoditi vie tretmana
u kraim razmacima sa manjom dozom, nego koristiti vee doze i due intervale. Da bi zadrali efikasnost
preparati se moraju uvati na hladnom ili u zamrzivau, to nije veliki problem, jer su doze po hektau najee
50 do 100 ml. Dobro se meaju sa veinom drugih pesticida. Ukoliko je pH rastvora van granica 5 do 9, najbolje
je upotrebiti pufer koji e rastvor za prskanje drati u ovim granicama.
Veoma je bitno vreme primene, jer se gusenice jabunog smotavca brzo ubuuju u plod i kratko je vreme tokom
koga gusenica dolazi u kontakt sa insekticidom. Upotreba sume efektivnih temperatura je veoma koristan alat za
odreivanje vremena prve primene granulovirusa. Ukoliko se pored metode ometanja parenja koriste samo
granulovirusi, najbolje vreme primene je pri sumi efektivnih temperatura 230 do 250 od biofiksa. (Biofiks je u
ovom sluaju vreme stabilnog ulova leptira pomou feromonskih klopki.

Ukoliko se najpre planira upotreba larvicida (Harpun ili Insegar 25WP ili Match 050EC ili Rimon 10EC) protiv
jabunog smotavca, onda se oni primenjuju pri vrednosti sume efektivnih temperatura 75 do 100 od biofiksa, a
prvi tretman granulovirusima je pri sumi efektivnih temperatura 300 do 350 raunajui od biofiksa.
Kombinovana upotreba granulovirusa sa insekticidima iz grupe neonikotinoida se ne preporuuje zbog toga to
ovi insekticidi imaju odbijajui efekat na ishranu gusenica.

Iz dosadanjih iskustava proizvoaa u inostranstvu, dobro je napomenuti da u uslovima jakog pritiska jabunog
smotavca samostalna upotreba granulovirusa nije dovoljna za dobru zatitu. Ipak, u kombinaciji sa primenom
drugih insekticida, upotreba granulovirusa daje najbolje razultate u smanjenju velike populacije jabunog
smotavca.

MERE ZA KONTROLU POJAVE

REZISTENTNOSTI
Specifian nain na koji pesticidi suzbijaju tetne organizme poznat je kao nain (mehanizam) delovanja.
Potrebno je upoznati se sa nainima delovanja pesticid da bi se primenom odgovarajuih mera spreila pojava
rezistentnosti, tj. smanjile anse za razvoj rezistentnosti. Na ovaj nain se odrava efikasnost postojeih
pesticida.
Rezistentnost moe nastati na razliite naine. Svi tetni organizmi razvijaju neosetljivost putem prirodne
selekcije biotipova koji su u duem periodu bili izloeni dejstvu odreene grupe pesticida. Neosetljivi tetni
organizmi imaju genetski potencijal da razmnoavanjem prenose ovu osobinu na potomstvo.
Meunarodna udruenja za praenje pojave rezistentnosti tetnih organizama insekata (IRAC), gljiva (FRAC) i
korova (HRAC) i Agencija za zatitu ivotne sredine SAD (EPA), su razvile svoje liste za oznaavanje pesticida.
U tim listama pesticidi se grupiu prema hemijskoj grupi jedinjenja i po mehanizmu delovanja. Pri tome je svaka
grupa oznaena posebnim oznakama.

Registrovani Insekticidi U Zasadu Jabuke

Insekticidi su pesticidi namenjeni za suzbijanje insekata. Aktivne supstance oznaene drugaijim brojem
pripadaju drugoj grupi po nainu delovanja. Svi insekti u vonjaku prilikom prskanja bivaju izloeni tom
insekticidu, bez obzira da li je u tom trenutnku taj insekat preao prag tetnosti ili ne.

Nain delovanja i
Naziv preparata Aktivna supstanca grupa Karenca

Actara 25WG tiametoksam 4 28 dana

Affirm 095SC ememektin ,benzoat 6 7 dana

Afinex acetamiprid 4 28 dana

Anthocid D hlorpirifos + cipermetrin 1+3 28 dana

Avaunt 15SC indoksakarb 22 14 dana

Bevepterex trihlorfon 1 14 dana

Bevespilan acetamiprid 4 28 dana

Callifos 48 hlorpirifos 1 28 dana

Chess 50WG pimetrozin 9 14 dana

Cihlop hlorpirifos + cipermetrin 1+3 28 dana

 Nain delovanja i
Naziv preparata Aktivna supstanca grupa Karenca

Actara 25WG tiametoksam 4 28 dana

Cipkord 20EC cipermetrin 3 28 dana

Confidor 200OD imidakloprid 4 14 dana

Confidor 200SL imidakloprid 4 14 dana

Confidor 70WG imidakloprid 4 14 dana

Coragen 20SC hlorantraniliprol 28 14 dana

Cotnion 25WP azinfosmetil 1 28 dana

Decis 2,5EC deltametrin 3 7 dana

Despot hlorpirifos + cipermetrin 1+3 28 dana

Difos E50 dihlorvos 1 7 dana

Dihin dihlorvos 1 7 dana

Dimetoat EC dimetoat 1 21 dan

Dimetogal dimetoat 1 21 dan

Dimilin SC48 diflubenzuron 15 14 dana

Direkt alfacipermetrin 3 14 dana

D-Stop Bacillus thuringiensis 11 7 dana

Etiol teni malation 1 21 dan

Fastac 10 EC alfacipermetrin 3 14 dana

Fastol alfacipermetrin 3 14 dana

Fenin fenitrotion 1 28 dana

Fenitrotion 50EC fenitrotion 1 28 dana

Fobos EC bifentrin 3 28 dana

Fury 10 EC zeta cipermetrin 3 28 dana

Futocid EC2,5 deltametrin 3 7 dana

Futotion EC50 fenitrotion 1 28 dana

Gatgo 20SL imidakloprid 4 14 dana

Gilan acetamiprid 4 28 dana

Grom lambda cihalotrin 3 14 dana

Gusathion WP25 azinfosmetil 1 28 dana

Imidan 50WP fosmet 1 35 dana

 Nain delovanja i
Naziv preparata Aktivna supstanca grupa Karenca

Actara 25WG tiametoksam 4 28 dana

Imidor 70WG imidakloprid 4 14 dana

Imidor 70WS imidakloprid 4 14 dana

Insegar 25WP fenoksikarb 7 21 dan

Kaiso WG lambda cihalotrin 3 14 dana

Karate zeon lambda cihalotrin 3 14 dana

Kestrel acetamiprid 4 28 dana

King lambda cihalotrin 3 14 dana

Kohinor 200SL imidakloprid 4 14 dana

Konzul hlorpirifos + cipermetrin 1+3 28 dana

Kozma hlorpirifos 1 28 dana

Lamdex 5SC lambda cihalotrin 3 14 dana

Lannate 25WP metomil 1 35 dana

Lannate 90 metomil 1 35 dana

Lascar 100EC piriproksifen 7 28 dana

Macho 200SL imidakloprid 4 14 dana

Match 050EC lufenuron 15 14 dana

Mavrik EW tau-fluvalinat 3 ovp

Megathrin 2,5EC lambda cihalotrin 3 14 dana

Methomex SL20 metomil 1 35 dana

Mospilan 20SG acetamiprid 4 28 dana

Mospilan 20SP acetamiprid 4 28 dana

Movento spirotetramat 23 21 dan

Nurelle D hlorpirifos + cipermetrin 1+3 28 dana

Perfektion dimetoat 1 21 dan

Pinotrin 10EC bifentrin 3 28 dana

Pinto bifentrin 3 28 dana

Pyrinex 48EC hlorpirifos 1 28 dana

Pyrinex super 420EC hlorpirifos + bifentrin 1+3 28 dana

Radar 300EW hlorpirifos 1 28 dana

 Nain delovanja i
Naziv preparata Aktivna supstanca grupa Karenca

Actara 25WG tiametoksam 4 28 dana

Rebus tebufenozid 8 14 dana

Rimon 10EC novaluron 15 14 dana

Runel EC hlorpirifos + cipermetrin 1+3 28 dana

Runner 240SC metoksifenozid 18 14 dana

Savador 200SL imidakloprid 4 14 dana

Scud deltametrin 3 7 dana

Sistemin dimetoat 1 21 dan

Sucip 20EC cipermetrin 3 28 dana

Talstar EC bifentrin 3 28 dana

Tonus acetamiprid 4 28 dana

Vantex 60SC lambda cihalotrin 3 14 dana

hlorantraniliprol +
Voliam targo 063SC 6 + 28 14 dana
abamectin

Volley 20SP acetamiprid 4 28 dana

Warrant 200SL imidakloprid 4 14 dana

Wizzzaard acetamiprid 4 28 dana

Zagor dimetoat 1 21 dan

Zlaticid SP acetamiprid 4 28 dana

Spisak registrovanih insekticida u zasadu jabuke na teritoriji Srbije

Grupe Akaricida Razvrstane Po Mehanizmu Delovanja
Akaricidi su pesticidi namenjeni za suzbijanje grinja. Aktivne supstance oznaene drugaijim brojem pripadaju
drugoj grupi po nainu delovanja. Ako je potrebno viekratno tretiranje, treba obavezno primeniti preparat iz
druge grupe, jer grinje brzo razvijaju rezistentnost.

Nain delovanja i
Naziv preparata grupa Aktivna supstanca Karenca

Abastate 6 abamektin 14 dana

Apollo 50SC 10 klofentezin 42 dana

Armada 6 abamectin 14 dana

Belol nespecifian mineralna ulja 21 dan

Bevetox 40E 1 dimetoat 21 dan

 Nain delovanja i
Naziv preparata grupa Aktivna supstanca Karenca

Bio plantella prima nespecifian biljna ulja Nema karencu

Cotnion 25WP 1 azinfos metil 28 dana

Demitan 200SC 21 fenazakvim 28 dana

Difos E50 1 dihlorvos 7 dana

Dihin 1 dihlorvos 7 dana

Dimetogal 1 dimetoat 21 dan

Envidor 23 spirodiklofen 14 dana

EOS nespecifian mineralna ulja 21 dan

Etiol teni 1 malation 21 dan

Flumite 200 nepoznat flufenzin 28 dana

Fobos EC 3 bifentrin 28 dana

Fosfamid 40EC 1 dimetoat 21 dan

Galmin nespecifian mineralna ulja 21 dan

Leotol nespecifian mineralna ulja 21 dan

Masai 21 tebufenpirad 7 dana

Nissorun 10EC 10 heksitazoks 35 dana

Ogriol nespecifian biljna ulja Nema karencu

Omite 570EW 12 propargit 28 dana

Orthus 5SC 21 fenpiroksimat 35 dana

Perfekthion 1 dimetoat 21 dan

Sanmite 20WP 21 piridaben 35 dana

Sistemin 40EC 1 dimetoat 21 dan

Talsar EC 3 bifentrin 28 dana

Vertimec 1,8EC 6 abamektin 14 dana

Treba znati da i preparati na bazi sumpora imaju dobru efikasnost u suzbijanju grinja, ali treba voditi rauna da
temperature nakon primene ne prelaze 28 C naredna tri dana, jer moe doi do pojave jakih fitotoksinih
efekata na plodu jabuke. Prilikom upotrebe ulja treba voditi rauna o temperaturi ali i o mogunostima meanja
sa drugim preparatima. Od fungicida dobru efikasnost za suzbijanje grinja pokazuje i aktivna materija bupirimat,
ali u dozama veim od onih preporuenih za suzbijanje prouzrokovaa pepelnice.
Grupe Fungicida Razvrstane Po Mehanizmu
Delovanja
U elijama gljiva se istovremeno obavlja veliki broj ivotnih procesa u vidu kretanja, stvaranja ili razlaganja
razliitih materija neophodnih za ivot i razmnoavanje. Fungicidi mogu imati specifino i nespecifino
delovanje. Postoje i fungicidi ije je mesto delovanja u ivotnim procesima gljive nedovoljno poznato, ali se zna
da ne postoji ukrtena rezistentnost sa drugim fungicidima drugaijeg mehanizma delovanja. Nespecifini
kontaktni fungicidi deluju na vei broj procesa i zato je rizik od pojave rezistentnosti mali. Specifini fungicidi
deluju na jedan ivotni proces gljive i zato se pojava rezistentnih populacija patogena javlja za relativno kratko
vreme, posebno ukoliko se ne pridravamo antirezistetnih mera. Grupa kojoj pripadaju specifini fungicidi su u
tabeli oznaeni slovom. Da bi se odloila ili spreila pojava rezistentnosti proizvoai pesticida kombinuju
fungicide nespecifinog i specifinog mehanizma delovanja.

Napomena: Ukoliko se uoi smanjena efikasnost specifinih fungicida, poveanjem njihove doze primene NE
obezebeuje se vea efikasnost!
Vreme
primene
Koncentra prema Nain
Naziv Aktivna cija BBCH FRAC delovanja
preparata materija ili doza skali kod i grupa Oboljenje

Agroskor G1-
difenokonazol 0,13 0,02% 9-85 3 Krastavost
250-EC specifian

0,7 L/ha sam

G1-
Akord tebukonazol ili 0,3% + 26-78 3 Krastavost
specifian
nespecifian

Nespecifian
mankozeb +
Akord plus 2 kg/ha 26-78 M3+3 + G1- Krastavost,pepeln
tebukonazol
specifian

Captan
kaptan 0,2 0,3% 51-71/81 M4 Nespecifian Krastavost
50WP

Captan
kaptan 0,2% 51-71/81 M4 Nespecifian Krastavost
80WG

Chorus D1-
ciprodinil 0,2 kg/ha 10-71/73 9 Krastavost
75WG specifian

D1-
Ciprodex ciprodinil 0,5 l/ha 10-71/73 9 Krastavost
specifian

Ciram S75 ciram 0,2 0,25% 51 71 M3 Nespecifian Krastavost

D1
pirimetanil + specifian + Krastavost
Clarinet 0,1 0,15% 11-54 9 + 3
flukvinkonazol G1- pepelnica
specifian

Krastavost,
bakar + M1 + Nespecifian
Crveno ulje 1 1,5 % 00-11-51 bakteriozna
mineralno ulje nepoznat + nepoznat
plamenjaa
 Vreme
primene
Koncentra prema Nain
Naziv Aktivna cija BBCH FRAC delovanja
preparata materija ili doza skali kod i grupa Oboljenje

Agroskor G1-
difenokonazol 0,13 0,02% 9-85 3 Krastavost
250-EC specifian

Dakoflo
hlorotalonil 2 l/ha 10-78 M5 Nespecifian Krastavost
720SC

Delan 0,05% i
ditianon 26-78 M9 Nespecifian Krastavost
700WG 0,07%

Dithan DG
mankozeb 2 2,5 kg/ha 51-71/81 M3 Nespecifian Krastavost
Neotech

Dithan M45 mankozeb 2 2,5 kg/ha 51-71/81 M3 Nespecifian Krastavost

11-78 za
Eminent 0,025 pepelnicu G1- Krastavost,
tetrakonazol 3
125ME 0,03% i 26-78 za specifian pepelnica
krastavost

Fitociram
ciram 0,2 0,25% 51 71 M3 Nespecifian Krastavost
75C

Nespecifian
kaptan + 1,5 1,874 Krastavost,
Flint plus 03-57 M4 + 11 + C3-
trifloksistrobin kg/ha pepelnica
specifian

Nespecifian
Folicur EM tolilfluanid + Krastavost,
0,075% 09-74 M6 +3 + G1-
50WP tebukonazol pepelnica
specifian

Folpan 50WP folpet 0,2% 10-69 M4 Nespecifian Krastavost

bacillus F6
F-stop 1 % 81/87 44 Trulei plodova
subtilis specifian

Pepelnica,
B1-
Funomil tiofanat metil 0,07% 85/87 1 krastavost, trul
specifian
plodova

Galofungin B1- Pepelnica, trul

karbendazim 0,06% 85/87 1
500SC specifian plodova

C5-
Gatro 500SC fluazinam 0,3-1 l/ha 10-71/73 29 Krastavost
specifian

Hemokonazol G1
difenokonazol 0,13 0,02% 09-85 3 Krastavost
250-EC specifian

0,015 17/19- G1 Krastavost,

Impact 25SC flutriafol 3
0,02% 69/71 specifian pepelnica

G1
Indar 5EW fenbukonazol 0,9 l/ha 51-71/81 3 Krastavost
specifian

Karathane meptildinokap 0,04 0,05% 51-75 29 C5 Pepelnica

 Vreme
primene
Koncentra prema Nain
Naziv Aktivna cija BBCH FRAC delovanja
preparata materija ili doza skali kod i grupa Oboljenje

Agroskor G1-
difenokonazol 0,13 0,02% 9-85 3 Krastavost
250-EC specifian

gold 350EC specifian

Mankogal 80 mankozeb 0,2 0,25% 51-71/81 M3 Nespecifian Krastavost

Mankozol 80 mankozeb 0,2 0,25% 51-71/81 M3 Nespecifian Krastavost

Merpan
kaptan 0,2 0,3% 51-71/81 M4 Nespecifian Krastavost
48SC

Merpan
kaptan 0,2 0,3% 51-71/81 M4 Nespecifian Krastavost
50WP

Merpan
kaptan 0,2% 51-71/81 M4 Nespecifian Krastavost
80WDG

Mystik G1-
tebukonazol 0,7 l/ha 26-78 3 Krastavost
200EC specifian

0,04 0,06 A2-

Nimrod 25EC bupirimat 11-55 8 Pepelnica
% specifian

Odeon 1,5 1,8

hlorotalonil 10-78 M5 Nespecifian Krastavost
82,5WDG kg/ha

Olymp 10 35/55- G1- Krastavost,

flusilazol 0,024% 3
EW 38/75 specifian pepelnica

Pinore G1-
difenokonazol 0,13 0,02% 09-85 3 Krastavost
250EC specifian

Polyram DF metiram 0,2% 57-81 M3 Nespecifian Krastavost

Prevent
mankozeb 0,2 0,25% 51-71/81 M3 Nespecifian Krastavost
80WP

Pepelnica,
kresoksim 0,15 0,2 C3-
Roby 50WG 01-77 11 krastavost, trul
metil kg/ha specifian
plodova

G1- Krastavost,
Rubigan fenarimol 0,03-0,04% 09-57 3
specifian pepelnica

Scooter G1-
difenokonazol 0,13% 09-85 3 Krastavost
250EC specifian

Score 250- G1-

difenokonazol 0,13 0,02% 09-85 3 Krastavost
EC specifian

G1-
Sekvenca difenokonazol 0,13 0,02% 09-85 3 Krastavost
specifian

Shavit folpet + 2 kg/ha 10-69 M4 + 3 Nespecifian Krastavost,

 Vreme
primene
Koncentra prema Nain
Naziv Aktivna cija BBCH FRAC delovanja
preparata materija ili doza skali kod i grupa Oboljenje

Agroskor G1-
difenokonazol 0,13 0,02% 9-85 3 Krastavost
250-EC specifian

+ G1-
F72W DG triadimenol pepelnica
specifian

Pepelnica,
kresoksim 0,15 0,2 C3-
Stroby DF 01-77 11 krastavost, trul
metil kg/ha specifian
plodova

Sumpor
0,3%-0,8%;
velik broj sumpor 09-74 M2 Nespecifian Pepelnica
5-7 kg/ha
preparata*

D1-
Switch ciprodinil + specifian + Krastavost, trul
0,8-1 kg/ha 81-85 9 + 12
62,5WG fludioksonil E2- plodova
specifian

Syllit 400SC dodin 0,15% 09-72 M7 Nespecifian Krastavost

0,025 % do71; G1- Krastavost,

Systane 12E miklobutanil 3
0,035% posle71 specifian pepelnica

Nespecifian
ditianon + Krastavost,
Tercel 2-2,5 kg/ha 31-59 M9 + 11 + C3-
piraklostrobin pepelnica
specifian

Topas 100 G1-

penkonazol 0,025% 11-54/55 3 Pepelnica
EC specifian

Krastavost,
bakar + M1 + Nespecifian
Vektafid R 2 l/ha 01 do 57 bakteriozna
mineralno ulje nepoznat + nepoznat
plamenjaa

sumpor + M2 + Nespecifian
Vektafid S 2,5 l/ha 01-59 Pepelnica
mineralno ulje nepoznat + nepoznat

Venturion kaptan 0,2-0,3% 51-71/81 M4 Nespecifian Krastavost

100 150 C3- Pepelnica, trul

Zato 50WG trifloksistrobin 10-75/85 11
g/ha specifian plodova

Spisak registrovanih fungicida u zasadu jabuke na teritoriji Srbije. Zbog dui

oboljenja - aava pegavost lista i krastavost ploda, u tabeli je napisa
krastavost.
* Preparati na bazi sumpora su: Cosavet 80DF, Kossan WG, Kumulus, Kolosul, Kvaljivi
sumpor, Sumpor SC, Super sumpor, Thivit jet 80WG, Webesan.
Naziv preparata Oblik bakra u preparatu

Bakarni kre 50 oksihlorid

Bakarni oksihlorid 50 oksihlorid

 Naziv preparata Oblik bakra u preparatu

Bakarni kre 50 oksihlorid

Bakrocid S25 oksihlorid

Bakrocid S50 oksihlorid

Beveblau kre oksihlorid

Blauvit hidroksid

Bordovska orba S20 sulfat

Bordovska orba WP 20 sulfat

Cuproxat sulfat

Cuprozin 35WP oksihlorid

Fungohem SC hidroksid

Funguran OH hidroksid

Kuprablau WP sulfat

Kupragrin oksisulfat

Nordox 75WG oksid

Plavi kamen sulfat

** Preparati na bazi bakra:

Nakon upotrebe nekog pesticida pojedine jedinke preive usled prirodne otpornosti ili unoenja subletalne doze
pesticida. Preivele jedinke ostavljaju potomstvo koje je bilo izloeno dejstvu pesticida. Ukoliko je mehanizam
delovanja pesticida specifian, preiveli organizmi e u narednoj generaciji moi efikasnije da ga metaboliu.
Zato su organizmi koji imaju veliki broj generacija godinje sposobniji da razviju rezistentnu populaciju (na
primer lisne vai, prouzrokova aave pegavosti lista i krastavosti ploda).
Najoptimalnija primena fungicida je uz primenu informacija iz sistema upozorenja o pojavi oboljenja.
Nespecifini fungicidi se mogu koristiti i u uzastopnim tretmanima. Fungicidi koji imaju dve aktivne materije
mogu se primenjivati uzastopno ukoliko jedna od aktivnih supstanci ima nespecifian nain delovanja. Fungicide
specifinog naina delovanja treba primenjivati preporuen broj puta na istoj povrini u toku godine. Naredne
tretmane treba izvoditi specifinim fungicidima koji pripadaju drugim grupama (oznaeni drugim FRAC
kodom). Takoe, u cilju spreavanja pojave rezistentnosti mogu se kombinovati sa nekim od nespecifinih
fungicida.

Obeleavanje Preparata
Pojedine zemlje u cilju spreavanja pojave rezistentnosti na ambalai i u uputstvu za primenu preparata stavljaju
oznake o klasifikaciji, odnosno o razvrstavanju pesticida na osnovu naina delovanja (mehanizma delovanja
grupe). Takoe, u uputstvu za upotrebu se naglaava da se na istoj povrini u toku godine ne smeju uzastopno
koristiti pesticidi iz iste grupe. U naoj zemlji ne postoji obaveza obeleavanja pesticida po ovom principu. U
uputstvima za upotrebu se samo navodi informacija o najveem broju tretmana na istoj povrini. Primena
preparata razliitog trgovakog naziva ne znai i upotrebu pesticida drugaijeg naina mehanizma delovanja!
Prilikom primene antirezistentnih mera proizvoai se najvie moraju osloniti na sopstveno znanje i informacije
do kojih sami dou, jer e tako oni sami imati najveu korist. Zbog toga smo u ovom priruniku izneli vei broj
podataka koji mogu biti od koristi proizvoaima jabuke.

Pripremio: dipl ing polj Predrag Nasti

Korien tekst :Prirunik za integralnu proizvodnju i zatitu jabuke
Autori:
Prof. dr Aleksa Obradovi, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet
Doc. dr Dragan Radivojevi, Univerzitet u Beogradu, Poljoprivredni fakultet, Beograd
Dr Dragan Vajgand, Agroprotekt d.o.o., Sombor
Dr Emil Rekanovi, Institut za pesticide i zatitu ivotne sredine, Beograd