GENERALNI PROJEKAT (GNP)

Generalni projekat ima za cilj sagledavanje resursnih i prostornih mogunosti i ogranienja izgradnje objekata,
sa zadatkom da se kroz postupke vrednovanja usvoji generalna koncepcija, makrolokacija i prostorna
dispozicija objekta, utvrde osnovne funkcionalne, tehnoloke i tehnike karakteristike objekta, etapnost
gradnje, uslovi eksploatacije, odnos prema prostoru i ivotnoj sredini, kao i osnove za ekonomsku analizu.

U sluaju da je u toku izrade generalnog projekta analizirano vie varijantnih reenja, vri se izbor optimalne
varijante na osnovu prirodnih, tehnikih, tehnolokih, ekonomskih, funkcionalnih, ekolokih i drugih uslova.

Za linijske infrastrukturne objekte, osim prethodno navedenog, na osnovu generalnog projekta donose se
odluke naroito o optimalnom koridoru, etapnosti graenja, lokaciji i koncepciji planiranih objekata, uslovima
eksploatacije i dr.

Generalni projekat se izrauje za potrebe izrade prethodne studije opravdanosti u skladu sa lanom 113.
Zakona i podlee reviziji (strunoj kontroli) projekta, u skladu sa lanom 131. Zakona.

IDEJNO REENJE (IDR)

Idejno reenje je prikaz planirane koncepcije objekta, sa obaveznim prikazom i navoenjem samo onih
podataka koji su neophodni za utvrivanje lokacijskih uslova, odnosno podataka koji su neophodni za
utvrivanje usklaenosti sa planskim dokumentom i utvrivanje uslova za projektovanje i prikljuenje (u
zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija,
poloaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i nain prikljuenja na komunalnu i
drugu infrastrukturu i sl.).

Idejno reenje se izrauje za potrebe pribavljanja lokacijskih uslova i kao deo urbanistikog projekta za potrebe
urbanistiko-arhitektonske razrade lokacije.

Idejno reenje je sastavni deo lokacijskih uslova, odnosno uslova za projektovanje i prikljuenje, samo u
pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijskih uslovi utvreni, dok su ostali prikazani detalji
neobavezujui u daljoj razradi tehnike dokumentacije, koja je sastavni deo projekta za graevinsku dozvolu,
odnosno idejnog projekta.

Projekat za graevinsku dozvolu, odnosno idejni projekat moe odstupiti od idejnog reenja i u pogledu bitnih
elemenata koji prikazuju ili navode podatke neophodne za utvrivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vre
prilikom razrade tehnike dokumentacije, kao i radi usklaivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i
prikljuenje, s tim to ta odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim
uslovima za projektovanje i prikljuenje izdatim za taj objekat.

IDEJNI PROJEKAT (IDP)

Idejni projekat je skup meusobno usaglaenih projekata kojima se odreuju: namena, poloaj, oblik,
kapacitet, tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike i izgled objekta i okvirno dokazuje ispunjenost
osnovnih zahteva za objekat.

Za objekte za koje su izdati lokacijski uslovi, idejnim projektom vri se razrada planirane koncepcije objekta
utvrene idejnim reenjem na osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklaenost sa tim idejnim
reenjem obavezna je samo u pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi
za projektovanje i prikljuenje utvreni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP,
gabarit, horizontalna i vertikalna regulacija, poloaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica,
kapaciteti i nain prikljuenja na komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Idejni projekat moe odstupiti od idejnog reenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju ili navode
podatke neophodne za utvrivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vre prilikom razrade tehnike
dokumentacije, kao i radi usklaivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i prikljuenje, s tim to ta
odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni sa ostalim uslovima za projektovanje i
prikljuenje izdatim za taj objekat.

Za objekte iz lana 133. stav 2. Zakona, idejnim projektom vri se razrada koncepcije objekta utvrene
generalnim projektom, odnosno lokacijskim uslovima.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, idejnim projektom se vri izbor optimalne
trase pri konkretnim uslovima i ogranienjima, sa svim prateim objektima.

Idejni projekat se izrauje za potrebe izrade studije opravdanosti iz lana 114. Zakona i podlee reviziji
(strunoj kontroli) projekta, kao i za potrebe pribavljanja reenja o odobrenju za izvoenje radova iz lana 145.
Zakona.

PROJEKAT ZA GRAEVINSKU DOZVOLU (PGD)

Projekat za graevinsku dozvolu je skup meusobno usaglaenih projekata kojim se definiu poloaj i kapacitet
objekta na lokaciji, funkcionalnost sa stanovita tehnolokih i drugih zahteva, prostorno oblikovanje, izbor
konstrukcijskog sistema, dimenzionisanje glavnih elemenata konstrukcije, naelni izbor graevinskih
materijala, instalacija i opreme, ime se obezbeuje ispunjenost lokacijskih uslova i osnovnih zahteva za
objekat i dr.

Projektom za graevinsku dozvolu vri se razrada planirane koncepcije objekta utvrene idejnim reenjem na
osnovu kog su pribavljeni lokacijski uslovi, a njegova usklaenost sa tim idejnim reenjem obavezna je samo u
pogledu bitnih elemenata na osnovu kojih su ti lokacijski uslovi, odnosno uslovi za projektovanje i prikljuenje
utvreni (u zavisnosti od vrste objekta, odnosno radova npr: namena, BRGP, gabarit, horizontalna i vertikalna
regulacija, poloaj na parceli, pristup parceli, broj funkcionalnih jedinica, kapaciteti i nain prikljuenja na
komunalnu i drugu infrastrukturu i sl.).

Projekat za graevinsku dozvolu moe odstupiti od idejnog reenja i u pogledu bitnih elemenata koji prikazuju
ili navode podatke neophodne za utvrivanje lokacijskih uslova, ako se izmene vre prilikom razrade tehnike
dokumentacije, kao i radi usklaivanja tog projekta sa uslovima za projektovanje i prikljuenje, s tim to ta
odstupanja ne mogu biti u suprotnosti sa planskim dokumentom, kao ni ostalim uslovima za projektovanje i
prikljuenje izdatim za taj objekat.

Za linijske infrastrukturne objekte, pored prethodno navedenog, u projektu za graevinsku dozvolu

jednoznano se u prostoru definie trasa objekta sa svim potrebnim elementima, koja moe imati samo
mikropomeranja u odnosu na trasu iz idejnog projekta, u cilju optimizacije radova.

Za objekte iz lana 133. stav 2. Zakona, projektom za graevinsku dozvolu vri se razrada tehnikih reenja
utvrenih Idejnim projektom.

Projekat za graevinsku dozvolu se izrauje za potrebe pribavljanja graevinske dozvole u skladu sa lanom
118a Zakona.
PROJEKAT ZA IZVOENJE (PZI)
Projekat za izvoenje je skup meusobno usaglaenih projekata neophodnih za izvoenje graevinskih,
zanatskih, instalaterskih radova i drugih radova, kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i organizaciona reenja
za izgradnju objekta, investiciona vrednost objekta, kao i uslovi odravanja objekta.

Projektom za izvoenje se razrauju detalji i tehnoloka reenja koji su odreeni projektom za graevinsku
dozvolu, kao i idejnim projektom za rekonstrukciju objekta, koji se vre na osnovu reenja kojim se odobrava
izvoenje tih radova.

Projekat za izvoenje se izrauje za potrebe graenja objekta i izvoenja radova i moe se izraivati i u
fazama, odnosno delovima, u skladu sa dinamikom graenja, odnosno izvoenja radova.

Projekat za izvoenje je obavezna za graenje objekata za koje je pribavljena graevinska dozvola, osim za
objekte kategorije "A".

Za linijske infrastrukturne objekte pored prethodno navedenog, u projektu za izvoenje vri se razrada detalja i
tehnolokih reenja u granicama prostora za izgradnju, odreenih projektom za graevinsku dozvolu.

Izrada projekta za izvoenje je obavezna i za izvoenje radova na rekonstrukciji objekata, koji se vre na
osnovu reenja kojim se odobrava izvoenje tih radova. (lan 145. Zakona), osim za objekte kategorije "A", kao
i u sluajevima za koje je predvieno pribavljanje saglasnosti na projekat za izvoenje u skladu sa propisima
kojima se ureuje zatita od poara.

PROJEKAT IZVEDENOG OBJEKTA (PIO)

Projekat izvedenog objekta predstavlja skup meusobno usaglaenih projekata sa prikazom svih detalja
izgraenog objekta neophodnih za utvrivanje njegove podobnosti za upotrebu i moe se izraivati u fazama,
odnosno delovima za koje se utvruje podobnost za upotrebu, u skladu sa pravilnikom kojim se ureuje
tehniki pregled objekata.

Projekat izvedenog objekta se izrauje za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole, korienja i odravanja
objekta. Ukoliko se za svaku fazu, odnosno deo objekta koji prema miljenju Komisije ili u skladu sa tehnikom
dokumentacijom predstavlja tehniko-tehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti izdaje
posebna upotrebna dozvola, Komisija izdaje konani Izvetaj po zavretku tehnikog pregleda za svaku fazu,
odnosno deo objekta.