Osnovi Telekomunikacija - Primeri pitanja za Test 2

Oblasti: teorema o odabiranju, impulsna kodna modulacija, vremenski

multipleks, linijski kodovi, vienivovski signali, intersimbolska
interferencija, prvi Nikvistov kriterijum.
1. Na slici je prikazana funkcionalna blok ema sklopa u kome se obavlja,
a) Impulsna kodna modulacija (IKM).
b) Delta modulacija (M).
c) Diferencijalna impulsna kodna modulacija (DIKM).
d) Impulsna amplitudska modulacija (IAM).
e) Nema tanih odgovora.

uA(t)
Odabira + + uB(t) Kvantizer
uC(t)
Koder
uD(t) Linijski uIKM(t)
koder
-

Predikcija
u'B(t)

2. Na slici je prikazana funkcionalna blok ema sklopa kojim se obavlja DIKM. Uloga bloka sa
oznakom X je:
a) Da izvri diskretizovanje signala u vremenu i amplitudi.
b) Da izvri to tanije predvianje amplitude sledeeg odbirka ulaznog signala na osnovu
predhodnih vrednosti odbiraka.
c) Da izvri diskretizovanje signala po amplitudi.
d) Da ogranii maksimalnu uestanost u spektru signala.
e) Nema tanih odgovora.

uA(t)
Odabira + + uB(t) Kvantizer
uC(t)
Koder
uD(t) Linijski uIKM(t)
koder
-

X
u'B(t)

3. Na izlazu kvantizatora IKM modulatora dobija se:

a) Impulsno amplitudski modulisan signal (IAM).
b) IKM modulisan signal.
c) Signal koji ima ogranien broj vrednosti amplituda, pri emu je taj broj dva puta vei od
broja kvantizacionih nivoa kvantizatora.
d) Signal diskretizovan po vremenu i amplitudi.
e) Nema tanih odgovora.
4. Ako se pri dobijanju IKM signala koristi ravnomerna kvantizacija sa 256 kvantizacionih nivoa,
pri emu ulazni signal ima uniformnu gustinu raspodele amplituda, tada:
a) Odnos signal/um kvantizacije je 96.3296dB.
b) Odnos signal/um kvantizacije je 48.1648dB.
c) Odnos signal/um kvantizacije je 24.0824dB.
d) Odnos signal/um kvantizacije je 24.0824dBm.
e) Nema tanih odgovora.

5. Ako je uu(t) signal na ulazu u IKM modulator, i ako je njegova funkcija gustine raspodele
amplituda uniformna na intervalu [-U/2,U/2] tada se najvei odnos signal/um kvantizacije
dobija:
a) Ako se koristi neravnomerna kvantizacija sa q kvantizacionih nivoa.
b) Ako se koristi kompresija sa A zakonom kompresije, a potom ravnomerna kvantizacija sa
sa q kvantizacionih nivoa.
c) Ako se koristi ravnomerna kvantizacija sa q kvantizacionih nivoa.
d) Ako se koristi kompresija sa zakonom kompresije, a potom ravnomerna kvantizacija sa
sa q kvantizacionih nivoa.
e) Nema tanih odgovora.

6. Ako se vremenski multipleks formira od 32 signala maksimalne uestanosti u spektru fm=4kHz,

i ako se A/D konverzija ovog signala obavlja u formi IKM, pri emu se obavlja ravnomerna
kvanizacija sa q=128 kvantizacionih nivoa, tada minimalni bitski protok dobijenog digitalnog
signala iznosi,
a) 2688kbit/s.
b) 2048kbit/s.
c) 1792kbit/s.
d) 1344kbit/s.
e) Nema tanih odgovora.

7. Ako se porede postupci IKM modulacije u kojima se koristi ravnomerna i neravnomerna

kvantizacija sa istim brojem kvantizacionih nivoa moe se tvrditi:
a) Ravnomernom kvantizacijom se dobija digitalni signal sa manjim bitskim protokom.
b) Neravnomernom kvantizacijom se dobija digitalni signal sa manjim bitskim protokom.
c) Za prenos signala dobijenog korienjem ravnomerne kvantizacije potreban je ui
propusni opseg linije za prenos.
d) Za prenos signala dobijenog korienjem ravnomerne kvantizacije potreban je iri
propusni opseg linije za prenos.
e) Nema tanih odgovora.

8. Ako se nad signalom x(t)=cos(2f1t)+cos(2f2t), f1=2kHz i f2=1kHz, primeni idealno

odabiranje sa uestanou odabiranja f0=6kHz,
a) Tada je mogue izvriti pravilnu rekonstrukciju signala korienjem filtra propusnika niskih
uestanosti granine uestanosti fg=4.5kHz.
b) Tada je mogue izvriti pravilnu rekonstrukciju signala korienjem filtra propusnika niskih
uestanosti granine uestanosti fg=3.5kHz.
c) Tada nije mogue izvriti pravilnu rekonstrukciju signala korienjem filtra propusnika
niskih uestanosti.
d) Tada uestanost odabiranja ne zadovoljava uslove teoreme o odabiranju.
e) Nema tanog odgovora.
9. Intersimbolska interferencija se moe smanjiti (kada postoji),
a) Poveavanjem propusnog opsega linije za prenos.
b) Poveanjem snage predajnika digitalnog signala.
c) Smanjivanjem nivoa uma na ulazu u prijemnik.
d) Smanjivanjem nivoa spoljnjih interferncija na liniji za prenos.
e) Nema tanog odgovora.

10. Sekvenca binarnih polarnih delta impulsa, protoka 64kb/s, prenosi se kroz liniju veze koja se
moe predstaviti idealnim filtrom propusnikom niskih uestanosti. Minimalna granina
uestanost ovog filtra potrebna za prenos signala bez ISI iznosi:
a) 16kHz.
b) 128kHz.
c) 64kHz.
d) 32kHz.
e) Nema tanog odgovora.

11. Ako se pri prenosu koristi sistem ija je ekvivalentna funkcija prenosa tipa kosinusiodalnog
zaobljenja, faktora zaobljenja 0.5, tada su maksimalna brzina signaliziranja za binarni prenos
Vb i propusni opseg sistema B povezani kao:
a) B=3Vb.
b) B=3Vb/2.
c) B=3Vb/4.
d) B=2Vb.
e) Nema tanog odgovora.