Druga najmanja suverena drava na svetu (odmah iza Vatikana) kneevina Monako

obuhvata povrinu od samo 2.02 kvadratna km (to je jedva 0.78 kvadratna milja). I od
tih 2 kvadratna km 20% je povrina oteta od mora. Granii se sa Francuskom sa tri strane
i sa Mediteranskim morem, sve ukupno 4.4 km kopnene granice i 4.1 km morske.
Najveca irina teritorije iznosi joj samo 1.700 metara, a najua 349.
Brojke su retko kad toliko fascinantne kao u sluaju ove siune kneevine.Monako ima
najvei bruto domai proizvod na svetu a godinama unazad je i svetski rekorder po
cenama nekretnina - u proseku 58.300 $ po kvadratnom metru za 2012-tu. Stopa
nezaposlenosti je nula, a u njega svakodnevno na posao dolazi skoro 50.000 ljudi iz
Francuske i Italije. U Monaku ivi najvei broj milionera i bilionera po glavi stanovnika na
svetu. Ovo je ujedno i najgue naseljena zemlja na svetu.
Monako je verovatno jedna od najveih avanturistikih pria na svetu. Godine 1297.
enovljanin Fraesko Grimaldi ili kako bi Francuzi rekli, Fransoa, s indikativnim nadimkom
Il Malizia (s dvostrukim znaenjem "zao" i "lukav", a u njegovom sluaju verovatno i jedno
i drugo) bei iz grada u kome mu je pretila opasnost od politikih protivnika. Sa grupom
sledbenika iskrcava se na obalu Monaka i preruen u monaha na prevaru upada u
utvrenje na steni iznad mora ( dananji Le Rocher, stena na fr.) i preuzima ga. Franesko
Grimaldi uspostvalja dinastiju koja e, ne raunajui prekid od nekoliko godina u vreme
francuske revolucije, na vlasti ostati sve do dananjeg dana, to je ini najdue
vladajuom vladarskom dinastijom u Evropi. Neverovatno je kako su Grimaldijevi uspevali
da se izuzetno vetom diplomatijom sve te vekove odre na vlasti na ovom privlanom
paretu mediteranske obale oko koga su se motale mnoge zainteresovane strane.
Postoji popularno uverenje da Monako ime duguje injenici da ju je njen osniva osvojio
na prevaru preruen u monaha (ital. monaco). Meutim, ime potie od hrama koji je
podigla kolonija antikih Grka, posveenog Heraklu a koji se zvao (jedna kua).
Verovatno najdramatinija epizoda u istoriji ove kneevine jeste trenutak pobune
stanovnika Mentona i Roquebruna (pod vlau Grimaldijevih vie od pet vekova) koji su
ustali protiv poveanja poreza koji je Grimaldijevima ogrezlim u dugove bio jedini nain
koga su mogli da se sete da se spasu ekonomske propasti. U jednom danu Monako je
izgubio 95% svoje teritorije (i spao na dananju povrinu) poto su se Menton i
Roquebrune 1860. pripojili Francuskoj. Ironija je da je nepunu deceniju kasnije Monako u
potpunosti ukinuo porez, zahvaljujui prihodima koji je poeo da ostvaruje od kocke i
kazina.
Otvaranje kazina, verovatno najuvenijeg na svetu (i jedinog koji ima sopstvenu radionicu
za proizvodnju kocarskih stolova) zasluga je arla III (na ital. Karla). U to vreme bilo je
skandalozno i nezamislivo da se aristokratija bavi tako mutnim poslovima. Ostala je
zabeleena epizoda da je engleska kraljica Viktorija, koja je uobiavala da zimu provodi u
oblinjoj Nici, bila gotovo uvreena pozivom monegakog kneza da dvorcu Grimaldi uini
posetu.
Otvaranjem kazina i prateih luksuznih hotela (pre svih famozni hotel "de Paris") Monako
je postao magnet za avanturiste, bogatae, meetare, zvezde svih formata i profila. Pre
otvaranja kazina Monte Karlo je nosio indikativan i nimalo privlaan naziv - Les
Spelegures, to ce rei "jazbina lopova". oveku doe da se zapita zbog ega li su
osnivai kocarskog biznisa u Monte Karlu smatrali da je ime mesta neadekvatno i da ga je
potrebno menjati!
Monako je teko fotografisati, prevashodno zbog toga to je gotovo nemogue uhvatiti
kadar a da vam u njega ne uskoi Rus ili Kinez. A zatim to je zanimljiv iznutra barem
koliko i spolja a ja mislim i jo vie. Ali su njegovi enterijeri svojevrsne digitalne tvrave.
Zaista ga je potrebno posetiti u rano prolee ili kasnu jesen, pa ak i zimi, kad se povue
cunami turista. Tad deluje pomalo sablasno i depresivno, onako prazan i tih i potpuno
nadrealno kad iz svih onih zgrada u poslepodnevnim asovima krene da izlazi armija
filipinskih kunih pomonica.
Iako minijaturan (celu dravu moete prepeaiti u jednom danu) za one radoznale, koji
vole da vide sve, obilazak nije nimalo naivan i zahteva dobru kondiciju. Monako je strm,
pored toga to je tesan i ima 75 javnih liftova koji vas mogu potedeti stotina stepenika,
pod uslovom da znate gde ste uli a gde ete izai, kao i itav podzemni lavirint hodnika i
ulica za koje nikad ne zna gde ete na kraju izbaciti.
Moj najvei utisak su zelene i cvetne povrine. Ni manjeg prostora ni vie zelenila i cvea.
I skulpture na otvorenom koje su doslovno svuda.
Monako je, verovatno, i najuspenija image making pria modernih vremena. Sa svojim
venanjima, balovima, teniskim turnirom, trkom Formule 1, festivalom cirkusa, preskupim
hotelima, najboljim kuvarima, najskupljim vinima, jahting smotrama, tajanstvenim
iteljima i zvezdama od kojih je jedna zauvek na njega ostavila svoj neizbrisiv peat -
Grejs Keli, jedna od najveih holivudskih ikona, princess de Monaco.