Prilog Lokalnog Plana Upravljanja Otpadom Becej 07 02 2011

PrilogLokalnogplanaupravljanjaotpadomzaoptinuBeej
Prilog1.PlansakupljanjaotpadanateritorijioptineBeejpremamodelu1
1dan 2dan 3dan 4dan 5dan 6dan

Optine
10m 3
11m 3
23m 3
10m 3
11m 3
23m 3
10m 3
11m 3
23m 3
10m 3
11m 3
23m 3
10m 3
11m 3
23m 3
10m
3
11m3 23m3
Beej 2x 2x 1x 2x 2x 1x 2x 2x 1x 2x 2x 1x 2x 2x 1x 2x 2x 1x
Bako Gradite 1x 2x 1x 2x
Bako Petrovo Selo 2x 2x 2x 2x
Radievi 1x 1x
Mileevo+Drljan+Poljanica 1x 1x Popotrebi
Napomena:1xjednatura;2xdveture
1
Prilog2.TabelarniprikazkoliinaotpadazaindustrijenateritorijioptineBeej
Opis industrije
Naziv
Agroselo- Agro- TopTherm Automoto MK-Produkt
privrednog BeejkaDOO AD Stil OZZ Beej SojaproteinAD
ki DOO PrometDOO doo kua doo DOO
subjekta
M 65 M 0 M2 M 27 M4 M7 M 20 M 311 M 27
Broj zaposlenih
17 2 2 7 4 4 12 67 1
Godina
2009. 1959. 2008. 1990. 2002. 2010. 1990. 1982. 1996.
poetka rada
Nain rada Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan Kontinualan
Stanje otpada
Prosena
Kontinuiran sa
dnevna
manjim i
koliina 0,400 m3
0,2 t - - - - veim 20 m3 1 m3
neopasnog
sezonskim
industrijskog
poslom
otpada
0,018 t 0,01 t 0,07 t
Prosena
dnevna
koliina
- - - - - - - 10 l -
opasnog
industrijskog
otpada
Prosena
dnevna
koliina drugih
0,003 t
vrsta otpada
0,05 t Pola kilograma 0,001t 0,010 m3 0,003 m3 kancelarijski - 0,8 m3 -
(kancelarijski
materijal
materijal,
ostaci od
hrane...)
0,005 t 0,005 t
Morfoloki Papir - - Kukuruzna - - 0,01 m3 Biorazgradiv 10 Drvni otpad
2
sastav otpada plevica 86,5% m3

Primese od
PVC Papir 2%
itarica 7,0%
Metal 7%
Primese od
praina Mineralna vuna
uljarica 6,5%
1%
Postupanje sa otpadom
Nain
prikupljanja 4 kontejnera od Plastini 2 kontejnera 1 kont. od 5
Papirna kesa 2 kante od 50 l Kese Kont. Od 5 m3 3 Kont. od 5 m3
(vrste i broj 5 m3 dakovi od 5 m3 m3
posuda)
15 kont.od1100
Cikloni 4 kante od 50 l l
33 kante od 50 l
Uestalost
pranjenja
Meseno Nedeljno kont. 1x nedeljno
kontejnera 80/120 l Nedeljno kont. 2xnedeljno
Nedeljno - kontejneri od 5 - 1,1 m3, kont. od 1,1
(dnevno, dvonedeljno od 5 m3 kont.od 1,1 m3
m3 80/120 l m3 i od 5 m3
nedeljno,
mesecno)
Dvomeseno 3xmeseno
kont. Od 5 m3 kont.od 5m3
Naziv druge
Potisje Beej
slube koja
Metalopromet DOO za Sopstvena Metalopromet
sakuplja otpad - - - - -
Kula komunalne sluba Kula
iz preduzea
usluge
osim JKP
SZTR Etica
Agro-promet
Beej
Mesena
koliina otpada
koja se daje na Papir natron 3t - - - - 50 kg metal - Papir 2000 kg -
reciklau ili
slino
Plastini
30 kg papir Metal 1766 kg
dakovi 1t
Da li postoji DA, papir i PVC - NE DA - DA, papir i NE DA, ISO 14001- NE
soritranje metal papir, metal,
otpada u PET i
krugu komunalni
3
preduzea (na
koje vrste)
Opis industrije
Naziv privrednog Beejska Pik-Beej technosoft Zemljoradnika DOO Familija
PaletaMDOO A.D.Zidar Kovaks DOO
subjekta pekara AD A.D.R.J. Flora DOO zadruga Tisa Jankovi
Broj zaposlenih M 12 6 M 76 33 M 77 118 M1 M 13 7 M7 6 M1 M 16 1
Godina poetka
1992. 1959. 1960. 1995. 1993. 1990. 2001. 2006.
rada
Delimino 2-3
Nain rada 11 meseci Kontinualan Kontinualan - Kontinualan Kontinualan Kontinualan
meseca u godini
Stanje otpada
Prosena dnevna -
-
koliina
neopasnog - - 6t - - -
industrijskog - -
otpada
Prosena dnevna
koliina opasnog
- - - - - - - -
industrijskog
otpada
Prosena
dnevna koliina - 20 m3 godinje 0,1 m3
drugih vrsta
otpada 0,1 t 2,5 m3 - 0,005 t -
(kancelarijski
- 1,3 t godinje 0,002 t
materijal, ostaci
od hrane...)
Papir Plastika Papir 90% Perje Plastika 19%
Morfoloki PVC Biljni ostaci Papir Ambalaa 5% Tekstil Papir 70%
- -
sastav otpada povra Plastini flakoni
Ostaci hrane Ostalo 11%
5%
Postupanje sa otpadom
Nain
prikupljanja 2 kontejnera od 30 kont. od 3 kont.od1100 l
200 l Kese 2 Kese Kese 5 kesa
(vrste i broj 5 m3 1,8m3
posuda)
4
Uestalost
pranjenja
30 kont. od
kontejnera 2xnedeljno kont. 1 dvomeseno 1xnedeljno
- 1,8m3 prazne se 1x meseno kese - -
(dnevno, od 5m3 kont.od 1,1 m3 kont.od 1,1 m3
svakodnevno
nedeljno,
mesecno)
Naziv druge
-
slube koja
Sami odvoze po
sakuplja otpad iz - - - - Potisje -
napunjenju
preduzea osim -
JKP
Mesena koliina Papir natron 3t -
otpada koja se Istroeno ulje Gvoe 1,6 t
- - - Plastika 1,5m3
daje na reciklau Plastini dakovi 400 l godinje godinje -
ili slino 1t
Da li postoji
soritranje otpada DA, piljevina i
DA, gvoe koje DA, za reciklau
u krugu ostaci od - NE - NE NE
se reciklira ostalo
preduzea (na izrezivanja
koje vrste)
5
Napomene:
TopTherm doo-Beej se bavi trgovinom (uvozno-izvoznim poslovima) i nema

proizvodnju. Osim kancelarijskog otpada i kartonske ambalae proizvoda, nemaju
druge vrste otpada. Sav otpad se odlae na deponiju i ne vri se nikakvo sortiranje
otpada.
Agro-Promet DOO-Beej
Pri otkupu poljoprivrednih proizvoda: jema, penice, suncokreta, soje i kukuruza,

prilikom prijema, svaka koliina proe kroz selektor gde se odvaja primesa (list,
apurika, slama, mahuna, vrsti predmeti, praina, ...).
Kod suenja kukuruza dodatno se odvaja kukuruzna plevica pomou aspiratera u

poseban bunker koji se prazni.
Otpaci od hrane (papir, kosti, plastina ambalaa, ...) odvaja se u najlonske

dakove.
Otpad od itarica je delimino i sezonski u vreme:
- etve jema i penice (jun, jul)

- etve suncokreta i soje (septembar, oktobar)
- berbe kukuruza (oktobar, novembar),
tada su koliine pojaane. U ostalim mesecima prima se prirodno suv kukuruz

naroito april i maj.
DOO "Potisje-Beej" Beej nema sa preduzeem nikakvih obaveza u pogledu

odnoenja otpada, jer se na otpad sopstvenim prevozom odprema na deponiju
smea.
Za potrebe "Agro-Promet"DOO Becej uraena je studija o proceni uticaja na ivotnu

sredinu-projekat "Dogradnja tri silo elije sa analizom zateenog stanja" broj S-
01/08 od jula 2008. godine.
OZZ Agro-selo Bako Petrovo selo-SaobziromdajefirmausklopuOZZinema

preraivakogkapaciteta,nemaotpada.
Agroselo-ki D.O.O. - Nemaindustrijskogotpadajersefirmabavitrgovinom.
AD Stil proizvodnja konfekcije i domaa radinost Beej Otpadaimaumalim

koliinamauvidusitnihkrpicakojimapunejastuieiaplikacijezaigrake.ijuse
platnenekese.Drimoobukudeciuzpomopoljoprivrednihinenjeraopripremi
kompostaikulturiuvanjasredineukojojivimo.
6
D.O.O. Familija Jankovi - Bavimosepreradomperjaiotpadjeperjekojesene

moeiskoristitiibacase.Tekstilsejavljakaoostatakodivenja.Celaproizvodnja
jedeliminaisezonska,patanepodatkenismoustanjudaVamdamo.
MK-Produkt DOO - Sopstveni otpad (piljevina) koristimo kao gorivo za kotao

prilikomtermikesterilizacijepaletausopstvenojkomori.
Paleta-M D.O.O. - Firma se bavi preradom drveta, tako da se otpad (piljevina i

ostaciodizrezivanja)koristezaloenjeikaopodloganaivinarskimfarmama.
Technosoft D.O.O. Beej - Bavimo se izradom softvera i ne proizvodimo

industrijskiotpad
A.D. Zidar Beej - Industrijskiotpadkojistvorinaaproizvodnjajetalogkod

betonjerke od separacije ljunka i pranja mealice koji se skuplja u talonim
kanalima.Nakupljenitalogkoristimozanasipeukrugufabrike.
Priproizvodnjibetonskihelemenatapraviseotpadodostatakabetonaieventualno
lomljenihelemenata.Ovajotpadsesakupljanafabrikomplatouikasnijekoristiza
nasipeunaojgraevinskojdelatnosti.
Otpadizarmirakeistrugarskeradioniceodvojenoskupljamoujedankontejneri
poslenapunjenjaovajmaterijalseprodajeotpadu.
7
Prilog3.TabelarniprikazkoliinaotpadaizfarminateritorijioptineBeej
Opis ustanove
PIK-Beej AD, PIK-Beej AD, Farma PIK-Beej AD,
Naziv Farma Gortva Farma Mago Mulai Katlin SZR Rooster
OJ Veliki Jarak OJ Novo Selo Digurski OJ Breg
Broj zaposlenih: M 5 Ukupno 14 M2 Ukupno 32 M 5 2 M 4 4 Ukupno 57 M 3
Godina poetka rada 1996. 1959. 2006. 1959. - 2002. 1959. 2003.
Stona
Vrsta farme: Stona, Stona (goveda i Svinjarska Stoarska Svinjarska
Svinjarska farma Stona (goveda) (proizvodnja ivinarska
ivinarska, neto drugo. svinje) farma (govedarska) farma
mleka)
Prosean broj ivotinja na Goveda 120
9.000 komada 85 3.800 komada 160 170-200 grla 6.000 3.000
farmi tokom godine Svinje 250
Koliine i vrste otpada
Prosena dnevna koliina 15 m3 0,1 m3
157,5 m3 43,1 m3 1 m3 - 72,6 m3 0.5 m3
otpada 6t 0,03 t
Prosena dnevna koliina Godinje 1 m3 4 grla godinje 1,5-2,5 t
0,3 t 0,5 t u 2 godine 0,1 t 0,2 t 1.5 t
animalnog otpada Godinje 1 t 2-2,5 t godinje godinje
Broj posuda za odlaganje 1 kont. od 1,1 2 kont. od 1,1 3 kont. od 1,1
7 m3 1 komad Dakovi - - -
otpada m3 m3 m3
Uestalost pranjenja
kontejnera Dva puta godinje 2x nedeljno Dvonedeljno 2xnedeljno - - 2xnedeljno -
(dnevno, nedeljno...)
Sluba anagaovana za
1.sopstvena 1. sopstvena 1. sopstvena
odvoenje otpada:
1. Sami reija reija reija
1. Neopasnog 1. Potisje - - 2. ne
2. Sami 2.Proteinka 2. Proteinka 2. Proteinka
2. Animalnog Sombor Sombor Sombor
otpada
Da li postoji ugovor o
sakupljanju animalnog Ne Da Ne Da Ne Ne Da Ne
otpada?
Procenjeni procentualni Kao i otpad iz - -
Staklo 80% PVC Staklo 80% Staklo 80% -
sastav medicinskog domainstva
otpada (procenjeno
Ambalaa PVC 20% Tekstil PVC 20% PVC 20% -
procentualno uee
pojedinih vrsta materijala PVC Papir -
u zapremini rastresitog
8
otpada)
Farma ima sistem za
prikupljanje i preradu Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne Ne
otpadnih voda
Upravljanje otpadom
Broj obuenih lica za
- Nema - Nema Ne Nema Nema -
upravljanje otpadom
Da li se praktikuje
razdvajanje otpada u Ne Ne Ne Ne - Da Ne Da
okviru ustanove
Osoka, Osoka, Animalni
Osoka, stajnjak,
Koje vrste otpada se stajnjak, stajnjak, otpad
- animalni, - - Papir, plastika
razdvajaju animalni, animalni, neopasni
medicinski
medicinski medicinski otpad
Postoji potreba za
dodatnom obukom
Da Da Ne Da Ne Da Da Ne
zaposlenih o upravljanju
otpadom
Opis ustanove
DOO PIK-Beej AD, PIK-Beej
PIK-Beej AD,
Naziv Farma Bala Farma Bonifart Agroprodukt- OJ Zalivno Farma ejmei Farma Raki AD, OJ
OJ estica
inkovi Polje Petef
Broj zaposlenih: M 1 M 2 1 M 43 24 Ukupno 150 M 1 1 M 5 Ukupno 25 Ukupno 51
Godina poetka rada 2008. 1989. 1999. 1959. 2005. 2002. 1959. 1959.
Svinjarska-
Vrsta farme: Stona, Svinjarska Govedarskas i Stona farma- Stoarska Svinjarska Svinjarska
ivinarska farma govedarska
ivinarska, neto drugo. farma ivinarska govedarstvo (govedarska) farma farma
farma
23.000 svinja
Prosean broj ivotinja na 4.000 pilia
900 550.000 1.510goveda i 45-50 55 3.900 7.150
farmi tokom godine 39 bikova
teladi
Koliine i vrste otpada
Prosena dnevna koliina - 6 m3 1 m3 Osoka m3
- - Osoka m3 109.0 m3
otpada - 6t 0,1t Stajnjak t
- 1 m3 1,5 m3 1 grlo u 3
Jedno ili
Prosena dnevna koliina godine
1.1 t nijedno grlo0- 0,1 t 0.2 t
animalnog otpada 0,7 t 1t 1t 500kg u 3
500kg
godine
Broj posuda za odlaganje 1 kont. od 1,1 Dakovi oko 10 5 kont. od 1,1 2kont. od 1,1 4 kont. od 1,1
- - -
otpada m3 kom. m3 m3 m3
9
Svaki i svaki
Uestalost pranjenja
Nedeljno i drugi dan,
kontejnera 4 puta godinje 2xnedeljno - - 2xnedeljno 2xnedeljno
meseno Inkubator
(dnevno, nedeljno...)
2xnedeljno
Sluba anagaovana za
1.Sami na 1. sopstvena 1. sopstvena 1. sopstvena
odvoenje otpada:
ivenafarmii gradsku deponiju reija reija reija
1. Neopasnog - - -
samiodvoze 2.Sami na stono 2. Proteinka 2. Proteinka 2. Proteinka
2. Animalnog
groblje Sombor Sombor Sombor
otpada
Da li postoji ugovor o Ne Ne Da Da Ne Ne Da Da
sakupljanju animalnog
otpada?
Procenjeni procentualni
- - - Staklo 80% Staklo 80% Staklo 80%
sastav medicinskog
otpada (procenjeno
- - - PVC 20% PVC 20% PVC 20%
procentualno uee - -
pojedinih vrsta materijala
u zapremini rastresitog - - -
otpada)
Farma ima sistem za Da za
prikupljanje i preradu Ne Da sakupljanje, Ne Ne Ne Ne Ne Ne
otpadnih voda za preradu
Upravljanje otpadom
Broj obuenih lica za
- - Nema Nema Ne - Nema Nema
upravljanje otpadom
Da li se praktikuje
razdvajanje otpada u Ne Ne Da Ne - - Ne Ne
okviru ustanove
Osoka, Osoka,
Osoka, stajnjak,
Koje vrste otpada se stajnjak, stajnjak,
- - Papir, PVC animalni, - -
razdvajaju animalni, animalni,
medicinski
medicinski medicinski
Postoji potreba za
dodatnom obukom
Ne Da Ne Da Ne - Da Da
zaposlenih o upravljanju
otpadom
10
Prilog 4. Analiza opcija upravljanja otpadom na

regionalnomnivou
Cilj ove analize je da se utvrdi odrivost pojedinih opcija u duem vremenskom

periodu i da li su te opcije u skladu sa finansijskim mogunostima korisnika
usluga. Trenutno, u skladu sa novim Zakonom o upravljanju otpadom, optina
BeejjeudogovorimasaoptinomKikindaoformiranjuregionalnogsistema (za
sada ga ine optina Beej, Kikinda i Ada), upravljanja otpadom gde se i nalazi
regionalnasanitarnadeponija.Utomsmislujeipotpisansporazumopristupanju
optineBeejovojregionalnojdeponiji.
U narednom delu bie analizirane dve opcije upravljanja otpadom, odnosno jedna
osnovna opcija, koja se zasniva na izgradnju regionalne sanitarne deponije kao
glavnog dela sistema upravljanja otpadom i jedna napredna opcija koja
podrazumeva razdvajanje otpada na mestu nastanka, posebno kretanja dva toka
otpada (suvi i vlani)m, termiko i mehaniko bioloko iskorienje otpada.
Neophodno je napomenuti da je opcija 1 analizirana u sluaju da optina Beej svoj

otpad odlae na regionalnu deponiju u Kikindu i izgradi sopstvenu transfer stanicu.
Dok opcije 2 analizira model pri kome bi, ukoliko se optina Beej opredeli za
napredniji vid upravljanja otpadom, pristupila regionu koji je formiran sa gradom
Novim Sadom i okolnim optinama, a otpad bi se isto odvozio na transfer stanicu u
Beeju.
Opcija1Izgradnjaregionalnedeponije
Opcija 1, podrazumeva izgradnju regionalne deponije na teritoriji grada Kikinda, na

koju bi se odlagao sav prikupljeni otpad, nakon separacije reciklabilnih materija. Na
poetku primene lokalnog plana sistem sakupljanja otpada, ne bi se mnogo
razlikovao od postojeeg, odnosno sakupljao bi se izmeani komunalni otpad koji bi
bio podvrgnut runoj separaciji u postrojenju koje bi se nalazilo na lokaciji deponije
i/ili eventualno na transfer stanicama. S obzirom da se na teritoriji optine Beej
produkuje znaajna koliina otpada, mogue je organizovati runo razdvajanje
otpada na transfer stanici (PET, papir, plastika). Na taj nain bi se obezbedilo
izdvajanje reciklabilnih sirovina iz komunalnog otpada, ali u manjem procentu s
obzirom na veliku koliinu otpada koja bi se produkovala u regionu i injenici da se
radi o sekundarnoj separaciji.
11
Slika 4.1 ema upravljanja otpadom opcija 1
Kao to je ranije pomenuto, u okviru ovog lokalnog plana upravljanja otpadom nee
se analizirati investicije izgradnje odreenih delova sistema za upravljanje otpadom,
ve e se poi od pretpostavke da e ukupna sredstva za izgradnju glavnih delova
sistema upravljanja otpada (deponije) obezbediti grad Kikinda.
Kako u ovom trenutku nije poznato koje reenje upravljanja otpadom e biti
izabrano na nivou regiona niti kakve bi bile karakteristike, investicije, trokovi
odravanja i funkcionisanja takvog sistema za potrebe prorauna trokova korisnika
usluga u optini Beej se na prosenim postojeim cenama za sline usluge u Srbiji
i regionu.
Iz tog razloga za trokove odlaganja otpada na buduu regionalnu deponiju, u

situaciji da optinsko komunalno preduzee dovozi sav otpad bez prethodne
separacije, izabrana je vrednost od 15/t otpada.
Ovaj troak predstavlja novinu u dosadanjem funkcionisanju javnih komunalnih

preduzea koja su odlaganje otpada na nesanitarne deponije vrili bez bilo kakvih
nadoknada. Iz to razloga neophodno je izvriti optimizaciju rada preduzea kako bi
se obezbedilo da se naplatom naknada za usluge sakupljanja otpada od korisnika
izmire svi dosadanji trokovi preduzea ali i pomenuti novi trokovi.
Procenjena koliina otpada koji se dnevno produkuje u optini Beej iznosi oko
27,46 t, to ukazuje da bi trokovi naknada zaduene komunalne slube na teritoriji
optine Beej, prema regionalnoj deponiji iznosili oko 12.529 na mesenom,
odnosno oko 150.340 na godinjem nivou.
Opcije2Izgradnjaregionalnedeponijeispaljivanjeotpada
Drugaopcijapodrazumevadasepreodlaganjaotpadanaregionalnudeponiju,deo
otpada,lakasuvafrakcija,izdvojiusavremenompostrojenjuzaseparaciju.Ovakav
sistem podrazumeva separaciju otpada u kojoj bi se izvrilo odvajanje faze koja
moe bezbedno i bez negativnih posledica na proizvodni proces, da se koristi za
sagorevanje.Zatakvuaktivnostneophodnajekupovinapostrojenjavrednostiod2
do 2.5 miliona Eura. Pored takve separacije, organizovano bi bilo izdvajanje
reciklabilnihmaterijalakojiimajutrinuvrednost,kaotosuplastinaamblaa,
staklo,aluminijum,raznimetaliislino.Iztograzloganeophodnobibiloizvriti
modernizaciju i poveanje kapaciteta postojeeg postrojenja za separaciju otpada
kojesenalazinalokacijideponijekomunalnogotpadauNovomSaduukojemse
izdvajanje reciklabilnih materijala vri runo.U daljem delu bie izvena analiza
mogunostikorienjaovakvogsistemasatehnolokog,finansijskogisaaspekta
zatiteivotnesredine.
TrokovioptineBeejudomenunaknadezaotpadkojiseodnosiizoptineiuovoj
opciji ostaju isti odnosno 15 /t. Iako se na ovaj nain produava vek trajanja
regionalnedeponije,neophodnojedodatnoinvestiratiusavremenoautomatizovano
postrojenje za separaciju koje e razdvajati laku suvu frakciju otpada, ali i
reciklanematerijaleodostatkaotpadakojiesedeponovati.Uorganizacijisistema
12
sakupljanjaitransportaotpadatosetieoptineBeejnepostojerazlike,odnosno
sav sakupljeni otpad transportovae se do lokacije deponije gde e biti locirana
transfer stanica i gde e umesto osnovne, rune separacije, uslediti kvalitetnija
separacijapredeponovanja.
Slika4.2emaupravljanjaotpadomopcija2
Opcija 3 Izgradnja regionalne deponije, primarna separacija i anaerobna

digestijaispaljivanjeotpada
Trea opcija podrazumeva da se pored izgradnje regionalne deponije, obezbede i

drugi oblici tretmana otpada u cilju energetskog iskorienja i redukcije zapremine
otpada koji bi zavravao na deponiji. Organizacija sistema upravljanja otpadom na
ovaj nain podrazumeva i izmene u odnosu na dosadanji nain sakupljanja i
odlaganja otpada. Neophodno bi bilo vriti separaciju otpada na mestu nastanka
minimalno u dve kante odnosno frakcije tzv. suvi otpad, koji podrazumeva razliite
vrste reciklabilnih materijala, kao to su plastika, papir, karton, tkanina, guma,
staklo, koa, metal i slino i tzv. mokri otpad koji podrazumeva ostatke od hrane,
materije organskog porekla, batenski otpad, iskoriene maramice i papirne
ubruse, pelene, higijenske proizvode i slino.
Otpad odloen u tzv. braon kantama tj. organski otpad bio bi transportovan do
postrojenja za mehaniko bioloko tretiranje gde bi se na osnovu anaerobne
digestije vrila transformacija takvog otpada u vrsti deo odnosno kompost i teni
deo pogodan za kondicioniranje zemljita. Preostali deo otpada, koji zbog
neodogovarajuih karakteristika nije mogao da ue u postupak anaerobne digestije
vraao bi se na dodatnu separaciju sa ciljem izdvajanja preostalih korisnih
sastojaka, dok bi se ostatak odlagao na regionalnu deponiju.
Otpad iz tzv. ute kante u koje se odlae suvi otpad sa visokim procentom
reciklabilnih materija bi se transportovao u moderno automatizovano postrojenje za
13
separaciju u kojem bi se vrila separacija otpada koji moe bezbedno da se spaljuje u

cementari od ostalog otpada.
Za funkcionisanje sistema upravljanja otpadom iz tree varijante neophodna je

kompletna reorganizacija sistema sakupljanja otpada. Potrebno je obezbediti
dodatnekanteikontejnere,tomoepredstavljatiznaajnuinvesticijuuoptinama
ukojimapreovlaujeindividualnioblikstanovanja,odnosnostanovanjeukuama.
Takoepotrebnojeobezbeditiposebnosakupljanjasuvogimokrogotpada,toeu
izvesnoj meri poveati cenu sakupljanja otpada, kroz vreme koje je potrebno za
sakupljanje,dodatnumehanizaciju,veibrojradnikaislino.
Trokovinaknadekorisnikauslugakomunalnihpreduzeauovojopcijiupravljanja
otpadombilibidalekoveiodtrenutnih,priemubisekoliinaotpada,kojabise
bezbilokakvogoblikaiskorienjaodlagalanadeponiju,smanjilanaminimum.
Pomenuto je da bi se otpad delio u sve osnovne frakcije koje bi se na mestu

nastankaodlagaleu2kante.Suvideootpada(utakanta)transportovaobisena
lokacijuregionalnedeponijenakojojbisenalazilopostrojenjezaseparacijuotpada.
Trokovi komunalnog preduzea koje bi taj otpad predavali regionalnoj deponiji
iznosilibioko15/t,kaoiuprethodnimopcijama.Meutim,vlanideootpada
(braonkanta)transportovaobisedopostrojenjazaanaerobnudigestiju.Sobzirom
dasutrokoviradaiodravanjatakvogpostrojenjavelikiipremaujuprihodeod
prodajeproizvodanastalihtretmanomotpada(metan,odnosnoelektrinaenergija,
kompostitenisupstrat)neophodnojedodatnofinansiratiradovakvogpostrojenja.
Taan iznos potrebne naknade za tretman u ovakvom postrojenju nije mogue
odrediti s obzirom na veliki broj parametara koji je definiu kao to su cene
proizvoda,odnosnokomposta,elektrineenergije,tenogsupstrata,trokoviradai
odravanjasistemairadnesnageislino,aliesezapotrebeovogplanakoristiti
trokovi u postojeim slinim postrojenjima. Za potrebe procene mogunosti
finansiranjaovakveopcijeupravljanjaotpadaizabranajevisinanaknadezaotpad
kojiesedoprematidopostrojenjazaanaerobnudigestijuuiznosuod35/t.
Visinanaknademoebitiiznatnodrugaijauzavisnostiodkoliineotpadakojibi
setretiraouovakvompostrojenju,kvalitetasirovine(%organskogotpada)ufrakciji
koja se doprema u postrojenje i drugih parametara koje u ovom trenutku nije
mogueproceniti.
14
Slika4.3emakretanjavlanefrakcijeotpadautakanta
Slika4.4emakretanjasuvefrakcijeotpadabraonkanta
S obzirom da je za funkcionisanje sistema upravljanja otpadom prikazanog na

slikama 3. i 4. neophodno odvojeno odlaganje suve i vlane frakcije otpada i
odvojenosakupljanjepomenutihfrakcijaneophodnojeobezbeditiveibrojposuda,
odnosno kanti i kontejnera za odlaganje otpada, kao i drugaiju strukturu
transportne mehanizacije.U pogledu kontejnera zapremine 1,1 m3 ne oekuje se
znaajno poveanje trokova, iz razloga to e biti dovoljno prvobitno procenjeni
brojkontejnerapoveatiza20%.Ovakvakalkulacijasebazirana injenicidase
kontejneriuurbanimadelovimagradaiuveiniobjekatanalazeugrupama,gdebi
seodreenibrojkontejneranameniozaodlaganjejednefrakcijeotpada,aostatak
za drugu frakciju. Poveanje potrebnog broja kontejnera za potrebe razdvajanja
otpadaodnosiseiskljuivonamestanakojimabiseuprethodnimopcijamaotpada
nalaziosamojedankontejner.
Prelazaknasistemodvojenogsakupljanjaotpadabiuizvesnojmeripromenionain
sakupljanjaotpada,alineupogleduzapremineotpadakojibisesakupljao,veu
15
pogledupromeneprvobitnoplaniranihrutakamiona.Kakoseprelazaknasistem
dvekanteneplanirauprvihpetgodinarealizacijeplanaunastavkuseneedalje
kalkulisatisaprocenompotrebnemehanizacijezasakupljanjetakvogotpada.
Uciljurazdvajanjaotpadanaizvoru(suvaivlanafrakcija),neophodnojepoveati
brojkontejnerazaodlaganjeotpada,natajnaintoesebrojkontejnerapoveati
za20%uodnosnunabrojkojijepotrebanzaodlaganjeneseparisanogotpada,dok
e se broj kanti koje se nalaze u individualnim domainstvima duplirati. To e
znaajno uveati potrebna ulaganja u obezbeivanje adekvatne opreme za
obavljanje sakupljanja otpada. Kao to je u opisu opcije 3 opisano, komunalni
otpadkojisegeneriegeneralnosedeliudvefrakcije(suviivlani)kojimasedalje
upravljanarazliitenaine.Trokovidaljegtretmanarazlikujuse,odnosnoiznose
15/tzasuvufrakcijuotpadai30/tzavlanufrakciju.Utabelisemoguvideti
procenjenimesenitrokoviupravljanjapomenutimfrakcijamaotpada.
Pored pomenutih trokova oekuju se i dodatni trokovi koji nastaju usled

izdvajanja neadekvatnog dela otpada za proces anaerobne digestije, koji bi bilo
neophodnoponovotransportovatidodeponijeiplatitinaknaduza odlaganje.Ove
dodatnetrokovenijemogueprocenitisobziromda eonizavisitipresvegaod
koliineotpadakojibiseizdvojiokaoneodgovarajui.
Prilog 5. Ostali relevantni propisi u oblasti

upravljanjaotpadom
Nacionalnipropisiuoblastizatiteivotnesredine
Velikimbrojemzakonaipropisaureenojeupravljanjeotpadom.Njihimapreko
30,odkojihjemanjibrojdonelasadavebivaSRJ,dokjeveinupropisadonela
RepublikaSrbija.PropisikojisudonetiuSRJprimenjujusekaorepublikipropisi
do donoenja novih, u skladu sa Ustavnom poveljom i zakonom o njenom
sprovoenju.Iakopostojeipropisiparcijalnoureujuoblastupravljanjaotpadom
(to zavisi od vrste i svojstava otpada), oni obezbeuju efikasniju organizaciju
upravljanja otpadom od organizacije koja se praktino primenjuje. Nepotpuna
primena postojeih propisa posledica je nedostatka efikasnih instrumenata za
njihovo sprovoenje, kao i nedostatka funkcionalne institucionalne strukture.
Zakoni i propisi koji su doneti poslednjih godina su uglavnom usklaeni sa
propisimaizakonodavstvomzemaljaEU.
UstavRepublikeSrbije
UstavRepublikeSrbije(''SlubeniglasnikRS'',broj83/06)utvrujepravograana
nazdravu ivotnusredinu,kaoidunostgraanadatiteiunapreuju ivotnu
sredinu u skladu sa zakonom. Prema lanu 74 Ustava RS svako ima pravo na
zdravuivotnusredinuinablagovremenoobavetavanjeonjenomstanju.Takoe
svakoje,aposebnoRepublikaSrbijaiautonomnapokrajina,odgovoranzazatitu
ivotne sredine, i duan je da uva i poboljava ivotnu sredinu. U lanu 87
utvrene su odredbe koje se odnose na prirodne resurse: ''Prirodna bogatstva,
dobrazakojejezakonomodreenodasuodopteginteresaiimovinakojukoriste
organiRepublikeSrbijeudravnojsuimovini.Prirodnabogatstvakoristesepod
uslovimainanainpredvienzakonom''.Premalanu97,RepublikaSrbijaureuje
iobezbeuje:odrivirazvoj;sistemzatiteiunapreenjaivotnesredine;zatitui
16
unapreenje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz otrovnih,

zapaljivih,eksplozivnih,radioaktivnihidrugihopasnihmaterija.
NacionalnastrategijaurpavljanjaotpadomsaprogramompribliavanjaEU
Nacionalna strategija upravljanja otpadom je usvojena 4. jula 2003. godine,

odlukom Vlade Republike Srbije. Ona predstavlja bazni dokument kojim se
obezbeujuuslovizaracionalnoiodrivoupravljanjeotpadomnanivouRepublike.
Implementacijom strategije se postie veliki broj ciljeva od znaaja za sve nivoe
vlasti od lokalne samouprave do republikog nivoa. Kao najvanije potrebno je
izdvojiti:
zatituiunapreenjeivotnesredine,
zatituzdravljaljudi,
dostizanjeprincipaodrivogupravljanjaotpadom,
promenustavapremazatitiivotnesredineiotpadu,kaojednomodnjenih
segmenata,
poveanjenivoajavnesvesti.
Proces pridruivanja Evropskoj uniji i harmonizacija domaeg i evropskog

zakonodavstvauoblastiotpadaobuhvatilisuiosnovneprincipekojiseprimenjuju
uciljupoboljanjasistemaupravljanjaotpadomnaprostorunaezemlje:
smanjenjekoliinanastalogotpada;
prevencijunastajanjaotpada;
reavanjeproblemaotpadanamestunastanka;
principseparacijeotpada;
principreciklaetoveekoliineotpada;
principracionalnogkorienjapostojeihkapacitetazapreraduotpada;
principracionalneizgradnjepostrojenjazatretman;
principmonitoringazagaenjauciljuouvanjakvalitetaivotnesredine.
Primenomosnovnihprincipaupravljanjaotpadomprikazanihuovomstratekom
okviru,tj.reavanjemproblemaotpadanamestunastajanja,principomprevencije,
odvojenom sakupljanju otpadnih materijala, principom neutralizacije opasnog
otpada, regionalnom reavanju odlaganja otpada i sanacije smetlita,
implementirajuseosnovniprincipiEUuoblastiotpadaispreavadaljaopasnostpo
ivotnu sredinu i generacije koje dolaze. Cilj strategije je uspostavaljenje
zakonodavnopravnogiintitucionalnogokvira,hijerarijeupravljanjaotpadomsvih
kategorija,kaoiekonomskihinstrumenata,uzpribliavanjastandardimaEU.
Principiupravljanjaotpadom
Kljuniprincipiupravljanjaotpadomsu:
1. Principodrivograzvoja
Odrivoupravljanjeotpadomznaiefikasnijekorienjeresursa,smanjenjekoliine
otpada i postupanje sa njim na takav nain da to doprinosi ciljevima odrivog
razvoja. Odrivi razvoj je usklaeni sistem tehniko tehnolokih, ekonomskih i
drutvenihaktivnostiuukupnomrazvojuukomesenaprincipimaekonominostii
razumnostikoristeprirodneistvorenevrednostiRepublikesaciljemdasesauvai
unapredikvalitetivotnesredinezasadanjeibuduegeneracije.
17
2. Principblizineiregionalnipristupupravljanjuotpadom
Primenaovogprincipazavisiodlokalnihuslovaiokolnosti,vrsteotpada,njegove
zapremine, naina transporta i odlaganja, kao i mogueg uticaja na ivotnu
sredinu.Primenaovogprincipazavisiiodekonomskeopravdanostiizboralokacije.
Postrojenje za tretman otpada ili deponija locira se dalje od mesta nastajanja
otpada,akojetoekonominije.Veinaotpadatretiraseiliodlaeuoblasti,odnosno
Regionu u kojem je proizvedena. Regionalno upravljanje otpadom obezbeuje se
razvojem i primenom regionalnih stratekih planova zasnovanih na evropskom
zakonodavstvuinacionalnojpolitici.
Principblizineznaidase,popravilu,otpadtretirailiodlaetojemogueblie
mestu njegovog nastajanja da bi se u toku transporta otpada izbegle neeljene
posledice na ivotnu sredinu. Prilikom izbora lokacija postrojenja za tretman ili
odlaganjeotpada,potujeseprincipblizine.
3. Princippredostronosti
Princippredostronostiznaidaodsustvopunenaunepouzdanostinemoebiti
razlogzanepreduzimanjemerazaspreavanjedegradacijeivotnesredineusluaju
moguihznaajnihuticajanaivotnusredinu.
4. Princip"zagaivaplaa"
Princip"zagaivaplaa"znaidazagaivamoradasnosipunetrokoveposledica
svojih aktivnosti. Trokovi nastajanja, tretmana i odlaganja otpada moraju se
ukljuitiucenuproizvoda.
5. Principhijerarhije
Hijerarhijaupravljanjaotpadompredstavljaredosledprioritetaupraksiupravljanja
otpadom:
Prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja

resursaismanjenjekoliinaiopasnihkarakteristikanastalogotpada;
Ponovnaupotreba,odnosnoponovnokorienjeproizvodazaistuilidrugu
namenu;
Reciklaa, odnosno tretman otpada radi dobijanja sirovine za proizvodnju
istogilidrugogproizvoda;
Iskorienje vrednosti otpada (kompostiranje, proizvodnja/povrat energije i
dr.);
Odlaganjeotpadadeponovanjemilispaljivanjebeziskorienjaenergije,ako
nepostojidrugoodgovarajuereenje.
6. Principprimenenajpraktinijihopcijazaivotnusredinu
Primena najpraktinijih opcija za ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i

okolnosti,opcijuilikombinacijuopcijakojadajenajveudobitilinajmanjutetuza
ivotnusredinuucelini,uzprihvatljivetrokoveiprofitabilnost,kakodugorono,
takoikratkorono.Principnajpraktinijihopcijazaivotnusredinujesistematskii
18
konsultativni proces donoenja odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne

sredine.
7. Principodgovornostiproizvoaa
Proizvoa snosi najveu odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i

njegoveambalae.Proizvoajeobavezandabrineosmanjenjunastajanjaotpada,
io razvoju proizvoda kojisu reciklabilni,razvoju trita za ponovno korienje i
reciklausvojihproizvoda.Ovajprincipznaidaproizvoai,uvoznici,distributerii
prodavciproizvodakojiutiunaporastkoliineotpadasnoseodgovornostzaotpad
kojinastajeuslednjihovihaktivnosti.
Zakonoupravljanjuotpadom("SlubeniglasnikRS",broj36/2009)
Ovdeebitinavedenisamonajvanijielementitogzakona.
Vrsteotpadausmisluovogzakonasu:
1) komunalniotpad(kuniotpad);
2) komercijalniotpad;
3) industrijskiotpad;
priemuovajotpad,uzavisnostiodopasnihkarakteristikakojeutiunazdravlje
ljudiiivotnusredinu,moebiti:
1) inertni;
2) neopasan;
3) opasan.
Komunalniotpadsesakuplja,tretiraiodlaeuskladusaovimzakonomiposebnim
propisimakojimaseureujukomunalnedelatnosti.Zabranjenojemeatiopasan
otpadsakomunalnimotpadom.Komunalniotpadkojijeveizmeansaopasnim
otpadom razdvaja se ako je to ekonomski isplativo, u protivnom, taj otpad se
smatra opasnim. Vlada obezbeuje sprovoenje mera postupanja sa opasnim
otpadom. Tretman opasnog otpada ima prioritet u odnosu na tretmane drugog
otpada i vri se samo u postrojenjima koja imaju dozvolu za tretman opasnog
otpadauskladu saovimzakonom.Zabranjenojeodlaganjeotpadakojisemoe
ponovokoristiti.
Prilikomsakupljanja,razvrstavanja,skladitenja,transporta,ponovnogiskorienja
iodlaganja,opasanotpadsepakujeiobeleavananainkojiobezbeujesigurnost
pozdravljeljudiiivotnusredinu.Opasanotpadsepakujeuposebnekontejnere
koji se izrauju prema karakteristikama opasnog otpada (zapaljiv, eksplozivan,
infektivan i dr.) i obeleava. Zabranjeno je meanje razliitih kategorija opasnih
otpada ili meanje opasnog otpada sa neopasnim otpadom, osim pod nadzorom
kvalifikovanoglicaiupostupkutretmanaopasnogotpada.Zabranjenojeodlaganje
opasnog otpada bez prethodnog tretmana kojim se znaajno smanjuju opasne
karakteristikeotpada.Zabranjenojerazblaivanjeopasnogotpadaradiisputanja
uivotnusredinu.
Odredbeovogzakonaneprimenjujusena:
19
1) radioaktivniotpad;
2) gasovekojiseemitujuuatmosferu;
3) otpadnevode,osimtenogotpada;
4) mulj iz kanalizacionih sistema i sadraj septikih jama, osim mulja iz
postrojenjazatretmanmulja;
5) otpad ivotinjskog porekla (leevi ivotinjskog porekla i njihovi delovi i
sastavnideloviivotinjskogtelakojinisunamenjeniilibezbednizaishranu
ljudi,kaoikonfiskat)izobjekatazauzgoj,dranje,klanjeivotinja,kaoiiz
objekatazaproizvodnju,skladitenjeiprometproizvodaivotinjskogporekla,
fekalne materije sa farmi i druge prirodne, neopasne supstance koje se
koristeupoljoprivredi;
6) otpad iz rudarstva koji nastaje istraivanjem, iskopavanjem, preradom i
skladitenjemmineralnihsirovina,kaoijalovinaizrudnikaikamenoloma;
7) otpad koji nastaje pri traenju, iskopavanju, prevozu i konanoj obradi ili
unitavanjuminskoeksplozivnihidrugihbojnihsredstavaieksploziva.
RadiplaniranjaupravljanjaotpadomuRepubliciSrbijidonosesesledeiplanski
dokumenti:
1) strategijaupravljanjaotpadom(udaljemtekstu:Strategija);
2) nacionalniplanovizapojedinanetokoveotpada;
3) regionalniplanupravljanjaotpadom;
4) lokalniplanupravljanjaotpadom;
5) planupravljanjaotpadomupostrojenjuzakojeseizdajeintegrisanadozvola;
6) radniplanpostrojenjazaupravljanjeotpadom.
Odgovornostiproizvoaaproizvoda
Proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji

obezbeujeracionalnokorienjeprirodnihresursa,materijalaienergije,podstie
ponovno korienje i reciklau proizvoda i ambalae na kraju ivotnog ciklusa i
promovieekolokiodrivoupravljanjeprirodnimresursima.Proizvoailiuvoznik
ijiproizvodposleupotrebepostajeopasanotpadduanjedatajotpadpreuzme
posleupotrebe,beznaknadetrokovaisanjimapostupiuskladusaovimzakonom
idrugimpropisima.
Odgovornostiproizvoaaotpada
Proizvoaotpadaduanjeda:
1) saini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovoenje, ako

godinje proizvodi vie od 100 tona neopasnog otpada ili vie od 200
kilogramaopasnogotpada;
2) pribavi izvetaj o ispitivanju otpada i obnovi ga u sluaju promene
tehnologije, promene porekla sirovine, drugih aktivnosti koje bi uticale na
promenukarakteraotpadaiuvaizvetajnajmanjepetgodina;
3) pribaviodgovarajuupotvrduoizuzimanjuodobavezepribavljanjadozvoleu
skladusaovimzakonom;
4) obezbediprimenunaelahijerarhijeupravljanjaotpadom;
5) sakupljaotpadodvojenouskladusapotrebombuduegtretmana;
6) skladiti otpad na nain koji minimalno utie na zdravlje ljudi i ivotnu
sredinu;
20
7) preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u

mogunosti da organizuje postupanje sa otpadom u skladu sa ovim
zakonom;
8) vodievidencijuootpadukojinastaje,kojisepredajeiliodlae;
9) odrediliceodgovornozaupravljanjeotpadom;
10) omogui nadlenom inspektoru kontrolu nad lokacijama, objektima,
postrojenjimaidokumentacijom.
Proizvoaotpadasnositrokovesakupljanja,transporta,skladitenja,tretmanai
odlaganjaotpadauskladusazakonom.
Odgovornostivlasnikaotpada
Vlasnik otpada je odgovoran za sve trokove upravljanja otpadom. Trokove

odlaganja snosi dralac (vlasnik) koji neposredno predaje otpad na rukovanje
sakupljau otpada ili postojenju za upravljanje otpadom i/ili prethodni dralac
(vlasnik) ili proizvoa proizvoda od kojeg potie otpad. Vlasnik otpada snosi
trokove sakupljanja, transporta, skladitenja, tretmana i odlaganja otpada u
skladusazakonom.
Upravljanjeistroenimbaterijamaiakumulatorima
Zabranjenjeprometbaterijaiakumulatorakojisadrevieod0,0005%masenih
ive,akoovimzakonomnijedrukijeodreeno.Izuzetnomoebitidozvoljenpromet
dugmastihbaterijaibaterijakojesesastojeodkombinacijadugmastihbaterijasa
sadrajemneveimod2%masenihive.Zabranjenjeprometprenosivihbaterijai
akumulatora, ukljuujui one koji su ugraeni u ureaje, koji sadre vie od
0,002%masenihkadmijuma,osimonihkojesekoristeusigurnosnimialarmnim
sistemima,medicinskojopremiilibeinimelektrinimalatima,akoovimzakonom
nijedrukijeodreeno.
Proizvoaopremesaugraenimbaterijamaiakumulatorimaduanjedaobezbedi
njihovuugradnjuuureajtakodakorisnikposlenjihoveupotrebemoelakodaih
odvoji. Proizvoa i uvoznik baterija i akumulatora, kao i proizvoa i uvoznik
opreme sa ugraenim baterijama i akumulatorima duan je da ih obeleava
koristeioznakekojesadreuputstvaiupozorenjazaodvojenosakupljanje,sadraj
tekih metala, mogunost recikliranja ili odlaganja i dr. Proizvoa i uvoznik
baterijaiakumulatoraduanjedavodiiuvaevidencijuokoliiniproizvedenihili
uvezenihproizvoda.Vlasnikistroenihbaterijaiakumulatora,osimdomainstava,
duanjedaihpredaraditretmanalicukojezatoimadozvolu.
Baterijeiakumulatorikojisuproizvedeniiliuvezenipredanastupanjanasnagu
ovogzakonamogubitiuprometubezpropisanihoznakanajduegodinudanapo
donoenjuovogzakona
Upravljanjeotpadnimuljima
Otpadna ulja, u smislu ovog zakona, jesu sva mineralna ili sintetika ulja ili
maziva,kojasuneupotrebljivazasvrhuzakojusuprvobitnobilanamenjena,kao
tosuhidraulinaulja,motorna,turbinskauljailidrugamaziva,brodskaulja,ulja
ilitenostizaizolacijuiliprenostoplote,ostalamineralnailisintetikaulja,kaoi
uljniostaciizrezervoara,meavineuljevodaiemulzije.Zabranjenoje:
21
1) isputanje ili prosipanje otpadnih ulja u ili na zemljite, povrinske i

podzemnevodeiukanalizaciju;
2) odlaganje otpadnih ulja i nekontrolisano isputanje ostataka od prerade
otpadnihulja;
3) meanjeotpadnihuljatokomsakupljanjaiskladitenjasaPCBikorienim
PCB ili halogenim materijama i sa materijama koje nisu otpadna ulja, ili
meanjesaopasnimotpadom;
4) svakavrstapreradeotpadnihuljakojazagaujevazduhukoncentracijama
iznadpropisanihgraninihvrednosti.
Proizvoa otpadnog ulja, u zavisnosti od koliine otpadnog ulja koju godinje

proizvede,duanjedaobezbediprijemnomestodopredajeraditretmanalicukoje
zatoimadozvolu.Vlasniciotpadnihuljakojinisuproizvoaiotpadnoguljaduni
sudaotpadnouljepredajulicukojevrisakupljanjeitretman.Otpadnojestivoulje
kojenastajeobavljanjemugostiteljskeituristikedelatnosti,uindustriji,trgovinii
drugim slinim delatnostima u kojima se priprema vie od 50 obroka dnevno
sakupljaseradipreradeidobijanjabiogoriva.
Upravljanjeotpadnimgumama
Otpadnegume,usmisluovogzakona,jesugumeodmotornihvozila(automobila,
autobusa, kamiona, motorcikala i dr.), poljoprivrednih i graevinskih maina,
prikolica,vuenihmainaisl.nakonzavretkaivotnogciklusa.
Upravljanjeotpadomodelektrinihielektronskihproizvoda
Otpadodelektrinihielektronskihproizvodanemoesemeatisadrugimvrstama
otpada.Zabranjenojeodlaganjeotpadaodelektrinihielektronskihproizvodabez
prethodnog tretmana. Otpadne tenosti od elektrinih i elektronskih proizvoda
moraju biti odvojene i tretirane na odgovarajui nain. Komponente otpada od
elektrinih i elektronskih proizvoda koje sadre RSV obavezno se odvajaju i
obezbeuje se njihovo adekvatno odlaganje. Proizvoa ili uvoznik elektrinih ili
elektronskih proizvoda duan je da identifikuje reciklabilne komponente tih
proizvoda.Pristavljanjuuprometmoesezabranitiiliograniitikorienjenove
elektrine i elektronske opreme koja sadri olovo, ivu, kadmijum, estovalentni
hrom,polibromovanebifenile(PBB)ipolibromovanedifeniletre(PBDE).
Proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da mere i

postupkeuupravljanjuotpadomodelektrinihielektronskihproizvodauskladesa
ovimzakonomdo31.decembra2012.godine.
Upravljanjeotpadnimfluorescentnimcevimakojesadreivu
Otpadnefluorescentnecevikojesadreivuodvojenosesakupljaju.Zabranjenoje
bez prethodnog tretmana odlagati otpadne fluorescentne cevi koje sadre ivu.
Vlasnik otpadnih fluorescentnih cevi koje sadre ivu duan je da ih preda radi
tretmanalicukojezatoimadozvolu.
UpravljanjePCBiPCBotpadom
OtpadkojisadriPCBodvojenosesakuplja.Zabranjenoje:
1) dopunjavanjetransformatorasaPCB;
22
2) ponovnokorienjePCBotpada;
3) dobijanjereciklaomPCBizPCBotpada;
4) privremenoskladitenjePCB,PCBotpadailiureajakojisadriPCBdueod
24mesecapreobezbeivanjanjihovogodlaganjailidekontaminacije;
5) spaljivanjePCBiliPCBotpadanabrodovima;
6) korienjeureajakojisadrePCBakonisuuispravnomradnomstanjuili
akocure.
Vlasnik PCB i PCB otpada duan je da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno

dekontaminaciju. Vlasnik ureaja u upotrebi koji sadri PCB ili za koji postoji
mogunost da je kontaminiran sadrajem PCB, duan je da izvri ispitivanje
sadraja PCB preko ovlaene laboratorije za ispitivanje otpada. Vlasnik ureaja
kojisadrivieod5dm3PCBduanjeministarstvudaprijaviureaj,dostaviplan
zamene,odnosnoodlaganjaidekontaminacijeureaja,obezbediodlaganje,odnosno
njihovudekontaminaciju,kaoidaosvimpromenamapodatakakojiseodnosena
ureajobavetavaministarstvourokuodtrimesecaoddananastankapromene.
Poredvlasnika,ureajmoedaprijaviilicekojeodravatajureaj.Sviureajikoji
sadrePCBiprostorijeilipostrojenjaukojimasusmeteni,kaoidekontaminirani
ureajimorajubitioznaeni.
Odlaganje,odnosnodekontaminacijaureajakojisadrePCBiodlaganjePCBiztih
ureaja,izvriesenajkasnijedo2015.godine.Izuzetnovlasnikureajakojisadri
izmeu0,050,005procenatamasenogudelaPCBduanjedaobezbediodlaganje,
odnosno dekontaminaciju ureaja po prestanku njihove upotrebe. Plan zamene,
odnosnoodlaganjaidekontaminacijeureajakojisadriPCBvlasnikureajaduan
jedadoneseurokuodestmesecioddonoenjaovogzakona.
Upravljanje otpadom koji sadri, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim

organskimzagaujuimmaterijama(POPsotpad)
POPs otpad, u smislu ovog zakona, jeste otpad koji se sastoji, sadri ili je
kontaminiran dugotrajnim organskim zagaujuim materijama (POPs materije).
Lice koje vri tretman ili odlaganje otpada iz stava 1. ovog lana duno je da
obezbedi da ostaci posle tretmana nemaju karakteristike POPs materija. Vlasnik
POPsotpadaduanjedaministarstvuprijavivrstuikoliinuPOPsotpada.
Upravljanjeotpadomkojisadriazbest
Otpadkojisadriazbestodvojenosesakuplja,pakuje,skladitiiodlaenadeponiju
navidljivooznaenommestunamenjenomzaodlaganjeotpadakojisadriazbest.
Proizvoa ili vlasnik otpada koji sadri azbest obavezan je da primeni mere za
spreavanjeraznoenjaazbestnihvlakanaipraineuivotnojsredini.
Upravljanjeotpadnimvozilima
Otpadna,odnosnoneupotrebljivavozilajesumotornavozilailidelovivozilakojasu
otpad i koja vlasnik eli da odloi ili je njihov vlasnik nepoznat. Proizvoa ili
uvoznik duan je da prui informacije o rasklapanju, odnosno odgovarajuem
tretmanuneupotrebljivogvozila.Vlasnikotpadnogvozila(akojepoznat)duanjeda
obezbedi predaju vozila licu koje ima dozvolu za sakupljanje ili tretman. Ako je
vlasnik otpadnog vozila nepoznat, jedinica lokalne samouprave duna je da
23
obezbedi sakupljanje i predaju vozila licu kojeima dozvolu za tretman. Jedinica

lokalnesamoupraveureujepostupaksakupljanjaipredajevozilaizstava5.ovog
lanaiimapravonanaplatutrokovaakosenaknadnoutvrdivlasnikotpadnog
vozila.
Licekojevritretmanotpadnihvoziladunojeda:
1) vodievidencijuosvimfazamatretmanaipodatkedostavljaAgenciji;
2) obezbediizdvajanjeopasnihmaterijalaikomponentiizotpadnogvozilaradi
daljegtretmanapreodlaganja;
3) obezbedi tretman otpadnih vozila i odlaganje delova koji se ne mogu
preraditi;
4) vlasniku ili licu koje sakuplja otpadna vozila izda potvrdu o preuzimanju
vozila;
5) potvrdu o rasklapanju otpadnog vozila dostavi organu nadlenom za
registracijuvozila.
Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i

farmaceutskimotpadom
Otpadizobjekataukojimaseobavljazdravstvenazatitaobaveznoserazvrstavana
mestu nastanka na opasan i neopasan. Opasan otpad iz objekata u kojima se
obavlja zdravstvena zatita ukljuuje infektivni, patoloki, hemijski, toksini ili
farmaceutski otpad, kao i citotoksine lekove, otre instrumente i drugi opasan
otpad.Licakojaupravljajuobjektimaukojimaseobavljazdravstvenazatitaduna
su da izrade plan upravljanja otpadom i imenuju odgovorno lice za upravljanje
otpadom.Planupravljanjaotpadomuobjektimaukojimasegodinjeproizvedevie
od 500 kilograma opasnog otpada odobrava ministarstvo nadleno za poslove
zdravljausaradnjisaministarstvom.Farmaceutskiotpadukljuujefarmaceutske
proizvode,lekoveihemikalijekojisurasuti,pripremljenianeupotrebljeniiliimje
istekaorokupotrebeilisemorajuodbacitiizbilokojegrazloga.Proizvoaivlasnik
farmaceutskog otpada duan je da sa farmaceutskim otpadom postupa kao sa
opasnim otpadom. Apoteke i zdravstvene ustanove dune su da neupotrebljive
lekove(lekovisaisteklimrokomtrajanja,rasutilekovi,neispravnilekoviupogledu
kvalitetaidr.)vrateproizvoau,uvoznikuilidistributeruradibezbednogtretmana
kadgodjetomogue,naroitocitostatikeinarkotike.Usluajudatonijemogue,
ovaj otpad se dostavlja apotekama koje su dune da preuzimaju neupotrebljive
lekoveodgraana.
Upravljanjeotpadomizproizvodnjetitandioksida
Otpadodtitandioksida,usmisluovogzakona,jesusvevrsteotpadanastaleutoku
proizvodnjetitandioksida,kojiproizvoaodlaeilijeobavezandaodloiuskladu
saovimzakonom,kaoiostataknastaoutokutretmanaovevrsteotpada.Operacije
odlaganja otpada od titandioksida ne mogu se vriti bez dozvole ministarstva,
odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine. Proizvoa i vlasnik titan
dioksida i otpada od titandioksida u obavezi je da sprovodi mere nadzora nad
operacijamaodlaganjaikontroluzemljita,vodeivazduhanalokacijigdejeotpad
odtitandioksidakorien,uvaniliodloen.
Upravljanjeambalaomiambalanimotpadom
24
Materijalikojisekoristezaambalaumorajubitiproizvedeniidizajniraninanain
da tokom njihovog ivotnog ciklusa ispunjavaju uslove zatite ivotne sredine,
bezbednostiizdravlja ljudi,zdravstveneispravnostiupakovanogproizvoda,kao i
uslove za transport proizvoda i upravljanje otpadom. Ambalaom i ambalanim
otpadomupravljaseuskladusaposebnimzakonom.
Izdavanjeivrstedozvola
Zaobavljanjejedneiliviedelatnostiuoblastiupravljanjaotpadompribavljajuse
dozvole,ito:
1) dozvolazasakupljanjeotpada;
2) dozvolazatransportotpada;
3) dozvolazaskladitenjeotpada;
4) dozvolazatretmanotpada;
5) dozvolazaodlaganjeotpada.
Za obavljanje vie delatnosti jednog operatera moe se izdati jedna integralna

dozvola.
Nadlenostzaizdavanjedozvola
Dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje opasnog

otpada,dozvoluzatretmaninertnogineopasnogotpadaspaljivanjemidozvoluza
tretman otpada u mobilnom postrojenju izdaje ministarstvo. Dozvole za
skladitenje, tretman i odlaganje inertnog i neopasnog otpada na teritoriji vie
jedinica lokalne samouprave izdaje ministarstvo, a na teritoriji autonomne
pokrajinenadleniorganautonomnepokrajine.Autonomnojpokrajinipoveravase
izdavanje dozvola za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje
otpadazasveaktivnostinateritorijiautonomnepokrajineizasvapostrojenjaza
koja dozvolu za izgradnju izdaje nadleni organ autonomne pokrajine. Gradu,
odnosnograduBeogradupoveravaseizdavanjedozvolezasakupljanje,transport,
skladitenje,tretmaniodlaganjeinertnogineopasnogotpadanateritorijigrada,
odnosno grada Beograda. Optini se poverava izdavanje dozvole za sakupljanje i
transportinertnogineopasnogotpadananjenojteritoriji,kaoiizdavanjedozvoleza
privremeno skladitenje inertnog i neopasnog otpada na lokaciji proizvoaa,
odnosnovlasnikaotpada.
Izuzeci
Dozvolaseneizdajeza:
1) kretanjeotpadaunutarlokacijeproizvoaaotpada;
2) kontejnerezaotpadizdomainstvanajavnimmestima;
3) mestanakojimaseskladitimanjeod10tonainertnogotpada;
4) mestanakojimaseskladitimanjeod2toneneopasnogotpada.
Rokvaenjadozvola
Dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada izdaju se na period od 10

godina.
Dozvolazasakupljanjeitransportotpada
25
Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za

obavljanje delatnosti sakupljanja, odnosno licu koje ima svojstvo prevoznika u
skladu sa zakonima kojima se ureuje prevoz u javnom saobraaju, odnosno
domaemprevozniku,uskladusazakonimakojimaseureujemeunarodnijavni
prevoz,osim:
1) akosamproizvoaotpadatransportujeotpadupostrojenjezaupravljanje
otpadom koje za to ima dozvolu, koristei svoja transportna sredstva, a
koliine otpada ne prelaze 1000 kilograma po jednoj poiljci, iskljuujui
opasanotpad;
2) zalicekojeprenosiotpadizdomainstvaukontejnere,centrezasakupljanje
ili u postrojenje za upravljanje otpadom ili vraa ambalau ili iskoriene
proizvodeproizvoauiliprodavcu;
3) za fizika lica, odnosno individualne sakupljae otpada, koji su kod
nadlenog organa jedinice lokalne samouprave registrovani za sakupljanje
razvrstanogneopasnogotpada.
Cenauslugazaupravljanjeotpadom
Pravnoilifizikolicekojeobavljadelatnostsakupljanja,transporta,skladitenja,
tretmanailiodlaganjaotpadanaplaujesvojeuslugepremaceniutvrenojuskladu
sazakonom.Cenauslugeseodreujeuzavisnostiodvrste,koliine,karakteristika
otpada i uestalostiusluge,kaoiodduine iuslova transporta otpada i ostalih
okolnosti koje utiu na cenu organizacije upravljanja otpadom. Cena usluge
deponovanja otpada pokriva sve trokove rada deponije, ukljuujui finansijske
garancije ili druge instrumente i procenjene trokove zatvaranja i naknadnog
odravanja lokacije za period od najmanje 30 godina. Proizvoa ili uvoznik
proizvodakojiposleupotrebepostajuposebnitokoviotpada,plaanaknadu.
Finansiranjeupravljanjaotpadom
SprovoenjeStrategijeiplanovaupravljanjaotpadom,kaoiizgradnjapostrojenjaza
skladitenje,tretmaniodlaganjeotpadaiznadlenostiRepublikeSrbije,finansira
se iz namenskih sredstava budeta Republike Srbije koja su prihod Fonda za
zatitu ivotne sredine, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizikih lica koja
upravljajuotpadom,naknadaidrugihizvorafinansiranja,uskladusazakonom.
Sprovoenjeregionalnihplanovaupravljanjaotpadom,kaoiizgradnjapostrojenja
za skladitenje, tretman i odlaganje otpada iz nadlenosti autonomne pokrajine
finansira se iz namenskih sredstava budeta autonomne pokrajine, kredita,
donacija i sredstava pravnih i fizikih lica koja upravljaju otpadom, naknada i
drugihizvorafinansiranja,uskladusazakonom.
Sprovoenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja

postrojenja za skladitenje, tretman i odlaganje otpada iz nadlenosti jedinica
lokalnesamoupravefinansiraseiznamenskihsredstavabudetajedinicalokalne
samouprave, kredita, donacija i sredstava pravnih i fizikih lica koja upravljaju
otpadom,naknadaidrugihizvorafinansiranja,uskladusazakonom.
26
Inspekcijskinadzor
Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za

njegovoizvravanjevriministarstvo,akoovimzakonomnijedrukijepropisano.
Inspekcijski nadzorvrisepreko inspektora zazatitu ivotnesredine(u daljem
tekstu:inspektor)uokvirudelokrugautvrenogovimzakonom.
Autonomnojpokrajinipoveravasevrenjeinspekcijskognadzoranadaktivnostima
upravljanjaotpadomkojiseuceliniobavljajunateritorijiautonomnepokrajinei
radom postrojenja za upravljanje otpadom za koje nadleni organ autonomne
pokrajineizdajedozvolunaosnovuovogzakona.
Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad

aktivnostimasakupljanjaitransportainertnogineopasnogotpada,odnosnonad
radompostrojenjazaskladitenje,tretmaniodlaganjeinertnogineopasnogotpada
zakojenadleniorganizdajedozvolunaosnovuovogzakona.
Optinisepoveravavrenjeinspekcijskognadzoranadaktivnostimasakupljanjai
transportainertnogineopasnogotpada,kaoiprivremenogskladitenjainertnogi
neopasnog otpada na lokaciji proizvoaa, odnosno vlasnika otpada, za koje
nadleniorganizdajedozvolunaosnovuovogzakona.
Za upravljanje otpadom na lokalnom nivou pored Zakona o upravljanju

otpadomodizuzetnoguticajasuisledeizakoni:
1. Zakonozatitiivotnesredine("SlubeniglasnikRepublikeSrbije",broj66/91,
83/92,53/93,67/93,48/94,53/95,135/04i36/09)ureujeintegralnisistem
zatiteprirodeiivotnesredinekojimseobezbedjujeostvarivanjepravaoveka
na ivot i razvoj u zdravoj ivotnoj sredini i uravnoteen odnos privrednog
razvojaiivotnesredineuRepublici;ureujemereprevencijeipostupkekojise
odnosenaisputanjezagaujuihmaterijauvazduh,voduizemljiteaucilju
unapreenja, zatite i ouvanja ivotne sredine, definie opasne, otpadne i
tetne materije (gasovite, tene ili vrste) nastale u procesu proizvodnje, pri
upotrebi,prometu,prevozu,skladitenjuiuvanjukojemogusvojimosobinama
ihemijskimreakcijamaugrozitiivotizdravljeljudiiliivotnusredinu:odreuje
nain postupanja i nain odlaganja otpadnih materija, posebno komunalnog
otpadaiopasnogotpada;kaoiobavezeiodgovornostisvihsubjekata,naini
postupanjepripreduzimanjuodreenihdelatnostiovihsubjekata.
2. Zakonolokalnojsamoupravi("SlubeniglasnikRS",broj129/07)ureujeprava
i dunosti jedinice lokalne samouprave utvrene Ustavom, zakonom, drugim
propisomistatutom(izvornidelokrugipovereniposlovi),kaotosudonoenje
programa razvoja,urbanistikihplanova,budetaizavrnihrauna;ureenje
obavljanjakomunalnihdelatnosti(odravanjeistoeugradovimainaseljima,
odravanjedeponija...);obezbeenjeorganizacionih,materijalnihidrugihuslova
za obavljanjekomunalnihdelatnosti;staranjeozatiti ivotnesredine. Zakon
definieinainfinansiranjajedinicalokalnesamoupraveitoizizvornihjavnih
prihoda optine i ustupljenih javnih prihoda Republike (lokalne komunalne
takse, naknada za zatitu ivotne sredine, prihodi od koncesione naknade za
obavljanje komunalnih delatnosti i dr.); definie i mogunost saradnje i
udruivanja jedinica lokalnesamouprave radiostvarivanja zajednikih ciljeva,
planovaiprogramarazvoja,kaoidrugihpotrebaodzajednikoginteresa.
3. Zakonokomunalnimdelatnostima("SlubeniglasnikRS",broj16/97i42/98)
odreuje komunalne delatnosti i ureuje opte uslove i nain njihovog
27
obavljanja,omoguavaorganizovanjeiobavljanjekomunalnihdelatnostizadve
ili vie optina, odnosno naselja, pod uslovima utvrenim zakonom i
sporazumom skuptina tih optina; definie da komunalnim delatnostima
pripadaipreiavanjeiodvoenjeatmosferskihiotpadnihvodaiodravanje
deponija,tedajeovlaenjeoptini,gradudauskladusaovimzakonomureuje
iobezbeujeusloveobavljanjakomunalnihdelatnostiinjihovograzvojaidr.
4. Zakonoplaniranjuiizgradnji("SlubeniglasnikRS",broj72/09od31.08.2009.
godine) ureuje uslove i nain planiranja i ureenja prostora, uslove i nain
ureivanjaikorienjagraevinskogzemljitaiizgradnjeiupotrebeobjekata;
vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona i inspekcijski nadzor;
druga pitanja od znaaja za ureenje prostora, ureivanje i korienje
graevinskogzemljitaizaizgradnjuobjekata.
5. Zakonoambaiiambalanomotpadu("SlubeniglasnikRS"br36/2009od
12.05 2009). Ovim zakonom se ureuju uslovi zatite ivotne sredine koje
ambalaamoradaispunjavazastavljanjeupromet,upravljanjeambalaomi
ambalanimotpadom,izvetavanjeoambalaiiambalanomotpadu,ekonomski
instrumenti, kao i druga pitanja od znaaja za upravljanje ambalaom i
ambalanim otpadom. Odredbe ovog zakona primenjuju se na uvezenu
ambalau,ambalaukojaseproizvodi,odnosnostavljauprometisavambalani
otpadkojijenastaoprivrednimaktivnostimanateritorijiRepublikeSrbije,bez
obzirananjegovoporeklo,upotrebuikorieniambalanimaterijal.
6. Zakonokoncesijama("SlubeniglasnikRS",broj22/97,25/97i55/03)ureuje
uslove,nainipostupakdavanjakoncesijazakorienjeprirodnogbogatstva,
dobarauoptojupotrebizakojejezakonomodreenodasuusvojiniRepublike
Srbije i za obavljanje delatnosti od opteg interesa kao to je izgradnja,
odravanje i korienje komunalnih objekata radi obavljanja komunalnih
delatnosti; rok trajanja koncesije; ugovor o koncesiji, postupak davanja
koncesije koncesionim aktom i javnim tenderom, kao i koncesionu naknadu,
ostvarivanje koncesionih prava i obaveza; osnivanje i poslovanje koncesionog
preduzeaidr.
7. Zakonoprivatizaciji("SlubeniglasnikRS",broj38/01i18/03)ureujeuslovei
postupakpromenevlasnitvadrutvenog,odnosnodravnogkapitala,propisuje
da se od sredstava dobijenih prodajom kapitala izdvajaju sredstva za zatitu
ivotnesredineito:5%zalokalnuzajednicui5%zaautonomnupokrajinuna
ijojteritorijijeseditesubjektaprivatizacije,kaoidasesredstvadobijenapo
osnovu prodaje kapitala mogu koristiti za programe i projekte razvoja
infrastruktureautonomnepokrajine,odnosnolokalnezajednice.
8. Zakonoproceniuticajanaivotnusredinu("SlubeniglasnikRS",broj135/04i
36/09) odreuje postupak procene uticaja na ivotnu sredinu; nain izrade i
sadraj studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu; uee zainteresovanih
organa i organizacija i javnosti; prekogranino obavetavanje za projekte koji
mogu imati znaajne uticaje na ivotnu sredinu druge drave; odreuje vrste
projekatazaijuseizgradnju,odnosnorekonstrukcijuiizvoenjeobaveznovri
procena uticaja na ivotnu sredinu; definie nadzor i i instituciju koja vri
verifikacijuuraeneprocene.
9. ZakonoStratekojproceniuticajana ivotnusredinu(SlubeniglasnikRS,
broj 135/04). Ovim zakonom ureuju se uslovi, nain i postupak vrenja
procene uticaja odreenih planova i programa na ivotnu sredinu, radi
obezbeivanja zatite ivotne sredine i unapreivanja odrivog razvoja
integrisanjem osnovnih naela zatite ivotne sredine u postupak pripreme i
usvajanjaplanovaiprograma.
10.Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne sredine
(Slubeni glasnika RS broj 135/04), ureuje uslove i postupke za izdavanje
28
integrisanedozvolezapostrojenjaiaktivnostikojamoguimatinegativneuticaje
na zdravlje ljudi, ivotnu sredinu ili materijalna dobra; ureuje principe
integrisanosti i koordinacije; ureuje uee javnosti u postupku odluivanja
kao i razmenu informacija u prekograninom kontekstu; odreuje vrste
aktivnosti i postrojenja; ureuje nadzor i druga pitanja od znaaja za
spreavanjeikontroluzagaivanjaivotnesredine.
11.ZakonopotvrivanjuKonvencijeodostupnostiinformacija,ueujavnostiu
donoenju odluka i pravu na pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine
("SlubeniglasnikRS",broj38/09).
12.Zakon oFonduzazatitu ivotnesredine("SlubeniglasnikRS",broj72/09)
kojim se ureuje poloaj, poslovi, organizacija, prihodi, namena i nain
korienjasredstava,kaoidrugapitanjaodznaajazaradFonda.
13.Zakonozatitiodbuke("SlubeniglasnikRS",broj36/09)kojimseureuju
subjektizatiteivotnesredineodbuke;mereiuslovizatiteodbukeuivotnoj
sredini;merenjebukeuivotnojsredini;pristupinformacijamaobuci;nadzori
dr.
14.Zakonozatitivazduha("SlubeniglasnikRS",broj36/09)kojimseureuje
upravljanjekvalitetomvazduhaiodreujumere,nainorganizovanjaikontrola
sprovoenja zatite ipoboljanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednostiod
opteginteresakojauivaposebnuzatitu.
15.Zakon o zatiti prirode ("Slubeni glasnik RS", broj 36/09) kojim se ureuje
zatitaiouvanjeprirode,bioloke,geolokeipredeoneraznovrsnostikaodela
ivotnesredine.
16.Zakonolekovimaimedicinskimsredstvima("SlubeniglasnikRS",broj84/04i
85/05)ureujepostupanjesalekovimaimedicinskimsredstvima.
17.Zakon o nacionalnim parkovima ("Slubeni glasnik RS", broj 39/93, 44/93,
53/93, 67/93 i 48/94) kojim se zabranjuje deponovanje komunalnog i
industrijskog otpada, radioaktivnih i drugih opasbih materija na prostoru
nacionalnogparka.
18.Zakon ogeolokim istraivanjima ("Slubeniglasnik RS",broj 44/95) ureuje
usloveinainizvoenjageolokihistraivanja.
19.Zakonopoljoprivrednomzemljitu("SlubeniglasnikRS",broj49/92,53/93,
67/93,48/94,46/95,54/96i14/00)ureujezatituzemljita,kaoiusloveza
izdavanje odobrenja za eksploataciju mineralnih sirovina i odlaganje jalovine,
pepelailjakeidrugihotpadnihiopasnihmaterijanapoljoprivrednomzemljitu
ipropisujeobavezurekultivacijepoljoprivrednogzemljitakojejekorienoza
odlaganjejalovine,pepelailjakeilidrugihotpadnihmaterija.
20.Zakon o vodama ("Slubeni glasnik RS", broj 46/91, 53/93, 67/93, 48/94 i
54/96) propisuje za koje objekte su potrebni vodoprivredni uslovi i
vodoprivredna saglasnost u koje spadaju i industrijski objekti iz kojih se
isputaju otpadne vode u povrinske i podzemne vode ili javnu kanalizaciju,
ureujeobavezuizgradnjepostrojenjazapreiavanjeotpadnihvodaiobjekata
zaodvoenjeiisputanjeotpadnihvoda,ukljuujuiindustrijskeikomunalne
deponije.
21.Zakon o sanitarnom nadzoru ("Slubeni glasnik RS", broj 34/94 i 25/96)
ureuje sanitarne uslove za lokaciju na kojoj se planira izgradnja objekata
industrije,odlaganjaotpadaiisputanjaotpadnihvoda.
22.Zakonozdravstvenojzatitiivotinja("SlubeniglasnikRS",broj37/91,50/92,
33/93, 52/93, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95, 52/96 i 25/00) ureuje mere
spreavanjapojaveiirenjazaraznihbolestiizdravstvenezatiteivotinja,kaoi
usloveinainnekodljivoguklanjanjaivotinjskihleeva.
23.Zakonorudarstvu("SlubeniglasnikRS",br.44/95i34/06)kojimsepropisuje
dajezadobijanjeodobrenjazaeksploatacijupotrebaniprojekatrekultivacije
29
degradiranogzemljita,propisujeobavezapreduzeadautokuipozavrenim
radovima na eksploataciji mineralnih sirovina izvri rekultivaciju zemljita u
svemupremaprojekturekultivacijeidapreduzmedrugemerezatitezemljita
nakomesuseizvodiliradovi.
24.Zakon o umama ("Slubeni glasnik RS", br. 46/91, 83/92, 53/93, 54/93,
60/93,67/93,48/94i54/96).
25.Zakon o veterinarstvu ("Slubeni glasnik RS", br. 91/05). Po ovom zakonu
optinajenadlenazazbrinjavanjenaputenihpasaisakupljanjeivotinjskih
leevainjihovtransportdolokacijekojuodreujeRepublika.
26.Zakon o zatiti od jonizujueg zraenja i o nuklearnoj sigurnosti ("Slubeni
glasnik RS", broj 36/09), sastoji se u potrebi za harmonizacijom domaih
propisa u ovoj oblasti sa regulativom EU i pootravanju reima nuklearne i
radijacione sigurnosti. Propis treba da obezbedi uslove za efikasno suzbijanje
zloupotreba radioaktivnih i nuklearnih materijala. Zakonom se obezeuje i
pravniokvirzaformiranjenezavisnogregulatornogtelaAgencijezazatituod
jonizujuegzraenja.
27.Zakonoproizvodnjiiprometuotrovnihmaterija("SlubenilistSRJ",br.15/95,
28/96i37/02).
28.Zakon o prevozu opasnih materija ("Slubeni list SFRJ", br. 20/84, 27/90 i
45/90), ("Slubeni list SRJ", br. 24/94, 28/96, 21/99, 44/99 i 68/02). Radi
zatiteivotaizdravljaljudi,ovekovesredine,materijalnihdobara,kaoiradi
bezbednosti saobraaja, ovim zakonom ureuju se uslovi pod kojima se vri
prevoz opasnih materija i radnje koje su u vezi s tim prevozom (pripremanje
materijezaprevoz,utovariistovariusputnemanipulacije).
29.Zakon o zatiti stanovnitva od zaraznih bolesti ("Slubeni glasnik RS", br.
125/04).
30.Zakonozdravstvenojzatiti("SlubeniglasnikRS",br.107/05).
31.Zakonosanitarnomnadzoru("SlubeniglasnikRS",br.125/04).
32.Zakonoeksplozivnimmaterijama,zapaljivimtenostimaigasivima("Slubeni
glasnik SRS", br. 44/77, 45/85, 18/89) i ("Slubeni glasnik RS", br. 53/93,
67/93,48/94).
33.Zakonoprometueksplozivnihmaterija("SlubenilistSFRJ",br.30/85,6/89,
53/91)i("SlubeniglasnikSRJ",br.24/94).
34.Zakon o potvrivanju Konvencije o kontroli prekograninog kretanja opasnog
otpadaionjegovomodlaganju("SlubenilistSRJ",br.2/99).
35.Zakonooptemupravnompostupku("SlubenilistSRJ",br.33/97i31/01).Po
ovomzakonudunisudapostupajudravniorganikaduupravnimstvarima,
neposredno primenjujui propise, reavaju o pravima, obavezama ili pravnim
interesimafizikoglica,pravnoglicailidrugestranke,kaoikadobavljajudruge
poslove utvrene ovim zakonom. Po ovom zakonu duni su da postupaju i
preduzea i druge organizacije kad u vrenju javnih ovlaenja koja su im
poverenazakonomreavaju.
36.Zakonojavnimnabavkama("SlubeniglasnikRS",br.116/08).Ovimzakonom
uredjuju se uslovi, nacin i postupak nabavke dobara i usluga i ustupanja
izvodjenja radova u slucajevima kada je narucilac tih nabavki drzavni organ,
organizacija,ustanovailidrugopravnoliceodredjenoovimzakonom;odredjuje
nacinevidentiranjaugovoraidrugihpodatakaojavnimnabavkama;odredjuju
poslovi i oblik organizovanja Uprave za javne nabavke; obrazuje Republicka
komisijazazastitupravaupostupcimajavnihnabavki;odredjujenacinzastite
prava ponudjaca i javnog interesa u postupcima javnih nabavki; uredjuju i
drugapitanjaodznacajazajavnenabavke.
37.Zakonoprivatnimpreduzetnicima("SlubeniglasnikSRS",broj54/89i9/90,
"Slubeni glasnik RS", broj 46/91, 53/93, 67/93, 48/94, 53/95 i 35/02)
30
ureuje uslove ipostupak za poetak obavljanja odreenih delatnostiza koje

preduzetnikpribavljaodgovarajuedokazeidokumentacijukaoiaktnadlenog
organa o utvrivanju ispunjenosti propisanih uslova u pogledu bezbednosti i
zatitezdravlja,zatitenaradu,zatiteivotnesredine,sanitarnohigijenskihi
zdravstvenih uslova i opremljenosti, kao i drugih propisanih uslova pre
otpoinjanjaobavljanjadelatnosti.
38.Carinskizakon("SlubeniglasnikRS",broj76/03)ureujecarinskopodruje,
pograninipojas,prelaz,carinskurobu,nadzorikontrolu,povlastice,postupak
uvoza,izvozaitranzitarobe,pravaiobavezelicakojauestvuju,kaoipravai
obavezecarinskihorganaucarinskompostupku.
39.Zakon o utvrivanju odreenih nadlenosti autonomne pokrajine Vojvodine
("SlubeniglasnikRS",broj 6/02)odreuje nadlenostiautonomnepokrajine,
naroito u oblastima u kojima Republika ureuje sistem, kao to su oblasti:
kulture, obrazovanja, zdravstvene zatite, sanitarnog nadzora, zatite i
unapreenjeivotnesredine,urbanizma,graevinarstva,privredeiprivatizacije,
rudarstvaienergetike,poljoprivrede,umarstvaidr.
40.Poreski zakoni Republike Srbije odreuju predmet oporezivanja, obveznike
poreza,usloveinainplaanjaporeza,kaoiodreenepodsticajeito:Zakono
porezunadobitpreduzea("SlubeniglasnikRS",broj25/01,80/02i43/03)i
Zakon o porezu na dohodak graana ("Slubeni glasnik RS", broj 24/01 i
80/02).Pravnimifizikimlicimaumanjujeseobraunatiporezza20%ulaganja
izvrenog u toj godini, a najvie do 50% obraunatog poreza u toj godini za
ulaganjauosnovnasredstva,ukljuujuiiosnovnasredstvazazatituivotne
sredine;Pravnimifizikimlicimajeomoguenaubrzanaamortizacijazastalna
sredstvapostopamakojemogubitido25%vieodpropisanih,akotasredstva
sluezaspreavanjezagaivanjavazduha,vodeizemljita,ublaavanjebuke,
utede energije, poumljavanje, prikupljanje i korienje otpada kao
industrijskihsirovinailienergetskihgoriva;Pravnimifizikimlicimaseizdaci
(ulaganja)zazatituivotnesredinepriznajuuporeskombilansukaorashodu
visinido3,5%ukupnogprihoda;Fizikomlicukojeostvarujeprihodepoosnovu
prikupljanjaiprodajesekundarnihsirovina,obraunatiporezumanjujeseza
40%.
41.Zakonoporezunaimovinu("SlubeniglasnikRS",broj26/01,42/02,45/02i
80/02):Poreznaimovinuneplaasenapravananepokretnostiito:objekteza
zatitu poljoprivrednog i umskog zemljita i druge ekoloke objekte, kao i
objekte,odnosnodeloveobjekatakojiuskladusazakonomsluezaobavljanje
komunalnih delatnosti, osim ako se ti objekti trajno daju drugim licima radi
ostvarivanjaprihoda(trajnodavanjeje,usmisluovogzakona,svakoustupanje
nepokretnostidrugomlicuuznaknadukojeutoku12meseci,neprekidnoilisa
prekidima,trajedueod183dana).
42.Zakon o akcizama ("Slubeni glasnik RS", broj 22/01, 42/01, 61/01, 73/01,
5/02,24/02,45/02,69/02,80/02,15/03,43/03,56/03,72/03i93/03):Ne
plaa se akciza za motorna ulja i maziva koja su proizvedena uz uee
najmanje 25% baznog ulja dobijenog rerafinacijom upotrebljenog motornog i
industrijskog ulja, pod uslovom da je ambalaa ili etiketa obeleena jasno
zelenombojom.(Napomena:ulanu9.stav1.taka5.ovogzakonapropisanoje
dasenamotornauljaimazivaplaaakcizauiznosuod46,64din/l).
43.Zakonoporezunapromet("SlubeniglasnikRS",broj22/01):Odporezana
promet proizvoda izuzeti su proizvodi koji se uvoze, a za koje je prema
Carinskomzakonupredvienooslobaanjeodplaanjacarine,akosuproizvodi
namenjenizatitiivotnesredineiakoseneproizvodeuzemlji.
44.Zakonoprostornimplanu("SlubeniglasnikRS",broj13/96).
31
45.Zakon o zatiti na radu ("Slubeni glasnik RS", broj 42/91, 53/93, 67/93,
48/94,i42/98).
46.Zakonojavnomdugu("SlubeniglasnikRS",broj61/05).
47.Pravilnikokriterijumima zaodreivanjelokacijeiureenjedeponijaotpadnih
materija("SlubeniglasnikRS",broj54/92)propisujekriterijumezalociranje
deponija otpadnih materija, nain sanitarnotehnikog ureenja deponija radi
zatiteivotnesredine,kaoiusloveinainprestankakorienjadeponije.
48.Pravilnikonainupostupanjasaotpacimakojiimajusvojstvaopasnihmaterija
("Slubeni glasnik RS", broj 12/95) ureuje nain postupanja sa pojedinim
otpadima koji imaju svojstvo opasnih materija, nain voenja evidencija o
vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi, prevozu,
prometu, skladitenju i odlaganju i daje kategorizaciju otpada u skladu sa
Bazelskomkonvencijom.
49.Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i
evidentiranja podataka ("Slubeni glasnik RS", broj 30/97 i 35/97) odreuje
graninevrednostiemisijetetnihiopasnihmaterijauvazduhunamestuizvora
zagaivanja, nain i rokove merenja i evidentiranja podataka o izvrenim
merenjima.
50.Pravilnikograninimvrednostima,metodamamerenjaimisije,kriterijumimaza
uspostavljanjemernihmestaievidencijipodataka("SlubeniglasnikRS",broj
54/92 i 30/99) propisuje granine vrednosti imisije, imisije upozorenja,
epizodnogzagaenjavazduha,metodesistematskogmerenjaimisije,kriterijume
za uspostavljanje mernih mesta i nain evidentiranja podataka i uticaja
zagaenogvazduhanazdravljeljudi.
51.Pravilnik o metodologiji za procenu opasnosti od hemijskog udesa i od
zagaivanja ivotne sredine, merama pripreme i merama za otklanjanje
posledica("SlubeniglasnikRS",broj60/94i63/94)propisujemetodologijuza
procenu opasnosti, odnosno rizika od hemijskog udesa i opasnosti od
zagaivanja ivotne sredine, o merama pripreme za mogui hemijski udes i
merama za otklanjanje posledica hemijskog udesa, kao i nain voenja
evidencije o vrstama i koliinama opasnih materija u proizvodnji, upotrebi,
prevozu,prometu,skladitenjuiodlaganju.
52.Pravilnik o sadrini studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu ("Slubeni
glasnikRS",broj69/05).
53.Pravilnik o sadrini zahteva o potrebi procene uticaja i sadrini zahteva za
odreivanjeobima i sadraja studije o proceni uticaja na ivotnu sredinu
54.Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu voenja javne knjige o sprovedenim
postupcimaidonetimodlukamaoproceniuticajanaivotnusredinu("Slubeni
55.Pravilnikoradutehnikekomisijezaocenustudijeoproceniuticajanaivotnu
sredinu("SlubeniglasnikRS",broj69/05).
56.Pravilnik o postupku javnog uvida, prezentaciji i javnoj raspravi o studiji o
proceniuticajanaivotnusredinu("SlubeniglasnikRS",broj69/05).
57.Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra izdatih integrisanih dozvola
58.Pravilnik o sadrini, izgledu i nainu popunjavanja zahteva za izdavanje
integrisanedozvole("SlubeniglasnikRS",broj30/06).
59.Pravilnik o sadrini i izgledu integrisane dozvole ("Slubeni glasnik RS", broj
30/06).
60.Pravilnikouslovimainainurazvrstavanja,pakovanjaiuvanjasekundarnih
sirovina ("Slubeni glasnik RS", broj 55/01) propisuje blie uslove i nain
razvrstavanja,pakovanjaiuvanjaotpadasekundarnihsirovinakojesemogu
32
koristiti neposredno ili doradom, odnosno preradom, a potiu iz tehnolokih

procesa proizvodnje, reciklae, prerade ili regeneracije otpadnih materija,
usluga,potronjeilidrugihdelatnostiiuzovajpravilnikodtampanjeKatalog
otpadailisteotpadakojesuusaglaenesapropisimaEU.
61.Uredba o prevozu opasnih materija u drumskom i eleznikom saobraaju
("Slubeni glasnik RS", broj 53/02) blie propisuje uslove i nain obavljanja
prevozaopasnihmaterijaudrumskomieleznikomsaobraaju.
62.UredbaoutvrivanjuListeprojekatazakojejeobaveznaprocenauticajaiListe
projekata za koje se moe zahtevati procena uticaja na ivotnu sredinu.
63.Uredbaovrstamaaktivnostiipostrojenjazakojeseizdajeintegrisanadozvola
64.Pravilnikoopasnimmaterijamauvodama("SlubeniglasnikSRS",broj31/82).
65.Pravilnik o nainu i minimalnom broju ispitivanja kvaliteta otpadnih voda
("SlubeniglasnikSRS",broj47/83i13/84).
66.Pravilniko nainu nekodljivoguklanjanja iiskoriavanja ivotinjskih leeva
("SlubeniglasnikSRS",broj7/81).
67.Pravilnikouslovimakojemorajuispunjavatiobjektiukojimasevrinekodljivo
uklanjanjeiprerada ivotinjskihleeva, klanikih konfiskata i krvi("Slubeni
glasnikSRS",broj7/81).
68.Pravilnik o obrascu dokumenta o kretanju otpada i uputstvo za njegovo
popunjavanje("SlubeniglasnikRS",broj72/09).
69.Uredbaozatitiprirodnihretkosti("SlubeniglasnikRS",broj50/93i93/93).
70.Pravilnikoobrascudokumentaokretanjuopasnogotpadaiuputstvozanjegovo
71.Pravilnik o nainu unitavanja neupotrebljenih otrova i ambalae koja je
korienazapakovanjeotrovaionainupovlaenjaotrovaizprometa("Slubeni
listSFRJ",broj07/83).
72.Pravilnik o sadrini dokumentacije koja se podnosi uz zahtev za izdavanje
dozvolezauvoz,izvozitranzitotpada(SlubeniglasnikRS,broj60/09).
73.Pravilnik o sadrini i nainu voenja registra izdatih dozvola za upravljanje
ambalanimotpadom("SlubeniglasnikRS",broj76/09).
74.Pravilnikonainunumerisanja,skraenicamaisimbolimanakojimasezasniva
sistem indentifikacije i oznaavanja ambalanih materijala ("Slubeni glasnik
RS",broj70/09).
75.Pravilnik o vrsti i godinjoj koliini ambalae koriene za upakovanu robu
stavljenuuprometzakojuproizvoa,uvoznik,paker/punilaciisporuilacnije
duandaobezbediupravljanjeambalanimotpadom("SlubeniglasnikRS",broj
70/09).
76.Pravilnikovrstamaambalaesadugimvekomtrajanja("SlubeniglasnikRS",
broj70/09).
77.Pravilnikokriterijumimazaodreivanjetamoebitiambalaa,saprimerima
za primenu kriterijuma i listi srpskih standarda koji se odnose na osnovne
zahteve koje ambalaa mora da ispunjava za stavljanje u promet ("Slubeni
78.Pravilnikogodinjojkoliiniambalanogotpadapovrstamazakojeseobavezno
obezbeuje prostor za preuzimanje, sakupljanje, razvrstavanje i privremeno
skladitenje("SlubeniglasnikRS",broj70/09).
79.Uredba o listama otpada za prekogranino kretanje, sadrini i izgledu
dokumentatkojiprateprekograninokretanjeotpadasauputstvimazanjihovo
80.Uredba o utvrivanju programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje
integrisanedozvole("SlubeniglasnikRS",broj108/08).
33
81.Uredba o odreivanju pojedinih vrsta otpada koje se mogu uvoziti kao

sekundarnesirovine("SlubeniglasnikRS",broj60/09).
82.Pravilnikonainuobeleavanjazatienihprirodnihdobara("Slubeniglasnik
RS",broj30/92).
83.Uredbaokriterijumimazaodreivanjenajboljedostupnihtehnika,zaprimenu
standarda kvaliteta, kao i za odreivanje graninih vrednosti emisija u
integrisanojdozvoli("SlubeniglasnikRS",broj84/05).
84.Pravilnikokategorizacijizatienihprirodnihdobara("SlubeniglasnikRS",broj
30/92).
85.Uredbaoupravljanjuotpadnimuljima("SlubeniglasnikRS",broj60/08).
86.Pravilnik o nainu unitavanja lekova, pomonih lekovitih sredstava i
medicinskihsredstava("SlubeniglasnikSRJ",broj16/94i22/94).
87.Pravilnikobliimuslovimakojemorajudaispunjavajustruneorganizacijekoje
vremerenjaemisijeiimisije("SlubeniglasnikRS",broj5/02).
88.Uredbaosadriniprogramameraprilagoavanjaradapostojeegpostrojenjaili
aktivnostipropisanimuslovima("SlubeniglasnikRS",broj84/05).
89.Pravilnikohigijenskojispravnostivodezapie(''SlubenilistSRJ'',broj42/98i
44/99).
90.Pravilnikonainuuzimanjauzorakaimetodamazalaboratorijskuanalizuvode
zapie(''SlubenilistSFRJ'',broj33/87).
91.Uredba o klasifikaciji voda, meurepublikih vodotoka, meunarodnih voda i
vodaobalnogmoraJugoslavije(''SlubenilistSFRJ'',broj6/78).
92.Pravilnik o nainu odreivanja i odravanja zona i pojaseva sanitarne zatite
objekatazasnabdevanjevodomzapie("SlubeniglasnikSRS",broj33/78).
93.Pravilnikouslovimakojemorajuispunjavatipreduzeaidrugapravnalicakoja
vreodreenu vrstu ispitivanjakvaliteta povrinskih ipodzemnihvoda,kaoi
ispitivanjekvalitetaotpadnihvoda("SlubeniglasnikRS",broj41/94).
94.Pravilnik o dozvoljenim koliinama opasnih i tetnih materija u zemljitu i
metodamazanjihovoispitivanje("SlubeniglasnikRS",broj23/94).
95.Pravilnikotehnikimisanitarnohigijenskimuslovimakojemorajuispunjavati
organizacijeudruenogradakojesebaveprometomotrova("SlubenilistSFRJ",
broj9/86).
96.Pravilnik o kriterijumima za razvrstavanje otrova u grupe i o metodama za
odreivanje stepena otrovnosti pojedinih otrova ("Slubeni list SFRJ", broj
79/91).
97.Pravilnik o uslovima koje moraju ispunjavati organizacije za davanje
toksikolokeoceneotrovaiorganizacijezadavanjeoceneoefikasnostiotrova
("SlubenilistSFRJ",broj22/92).
98.Pravilnikonainuprevozaopasnihmaterijaudrumskomsaobraaju("Slubeni
listSFRJ",broj82/90).
99.Pravilnik o nainu prevoza opasnih materija u eleznikom saobraaju
("SlubenilistSFRJ",broj25/92).
100. Pravilnikosadrini,obimuinainuizradePrethodnestudijeopravdanostii
Studijeopravdanostizaizgradnjuobjekata("SlubeniglasnikRS",broj80/05).
101. Uredbaokategorizacijivodotoka("SlubeniglasnikRS",broj47/03i13/84).
102. Pravilnik o sadrini, nainu izrade, nainu vrenja strune kontrole
urbanistikog plana, kao i uslovima i nainu stavljanja plana na javni uvid
("SlubeniglasnikRS",broj12/96i12/09).
Zakonodavstvo EU u oblasti otpada
Osnovniokvir
34
BazinaOkvirnaDirektivaootpadu(DirektivaSaveta75/442/EEC)jedopunjena
Direktivama Saveta 91/156/EEC i 91/692/EEC, kao i Odlukom Komisije
96/350/EC),amaja2006jezamenjenaNovomOkvirnomDirektivomParlamentai
Savetaootpadu2006/12/EC,kojajedecembra2008zamenjenasadaaktuelnom
Okvirnom Direktivom 2008/98/EC i koja e vaiti do decembra 2010. Druga
bazina Direktiva je o opasnom otpadu (Direktiva Saveta 91/689/EEC), koja
uspostavlja opte odredbe za tretman otpada. Unutar ovih odredbi postoje dve
grupe erki direktiva. Prva se bavi posebnim vrstama otpada, a druga se bavi
zahtevima/uslovimakojetrebadaispuneobjektizaodlaganjeotpada,kaoisamim
radom tih objekata, kao to je Direktiva o deponijama otpada (Direktiva Saveta
99/31/EC), Direktiva o spaljivanju opasnog otpada (Direktiva Saveta 94/67/EC,
koju je zamenila Direktiva 2000/75/EC) i Direktiva o spaljivanju otpada
(ispravljena Direktiva Saveta i Parlamenta 2000/76/EC). Trea grupa pravnih
instrumenatasebaviprevozomotpadausamojivanEU.
I novom Direktivom 2008/98/EC kao i starim Okvirnim Direktivama o otpadu

75/442/EECi2006/12/ECutvrenojepetosnovnihnaela:hijerahijaupravljanja
otpadom, samodovoljnost postrojenja za odlaganje, najbolje dostupne tehnike,
blizina odlaganja otpada i odgovornost proizvoaa. Uz navedena, propisuje se i
ostvarenjesledeihnaela:
Zajednika definicija otpada u svim dravama lanicama (zajednika

terminologijadefinisanajelanom1a.OkvirneDirektiveiListomotpadaiz
Evropskogkatalogaotpada);
Podsticanje istijeproizvodnjeikorienjaistihproizvoda(toomoguava
smanjivanjenegativnoguticajaproizvodanaivotnusredinu);
Podsticanje korienja ekonomskih instrumenata (podrazumeva primenu
trinih mehanizama na zatitu ivotne sredine: naknade za stvaranje
otpada, promet otpadom i njegovo odlaganje; dozvole za emisije kod
proizvodnjedeponijskoggasa;sertifikatizareciklau);
Regulisanjeprometaotpadom(uspostavljanjesistemakontroleinadzoranad
prekograninimprometomotpadauzuspostavljanjenacionalnogsistemaza
nadzorikontroluuciljuzatiteivotnesredineiljudskogzdravlja);
Zatitaivotnesredineiunutranjetrite(ciljjedaseotpadkojisenemoe
recikliratiiliiskoristitizadobijanjeenergijeodvozinanajblieodlagaliteida
seneizvozi.
Savotpad(opasaniline)jepredmetistarihDirektiva75/442/EECi2006/12/ECi
noveDirektiveootpadu2008/98/EC,aopasanotpadjetakoeipredmetDirektive
91/689/EEC.Brojnekontrole,kaododatakonimkojesuuspostavljeneuOkvirnoj
direktivi za otpad (75/442/EEC, 2006/12/EC i 2008/98/EC ), su ugraene u
odnosu na rukovanje i odlaganje opasnog otpada. Tako na primer opasan
graevinskiotpad,kaotosulepkovi,azbestnimaterijali,CFCrashlaivaiipena,
drvenagraatretiranapremazima,emulzije,rastvorlljiviaditivizabeton,smole,ne
moe se reciklirati i ne moe se ni odlagati na sanitarnoj deponiji za vrsti
komunalni otpad. Ovaj otpad se tretira posebnim postupcima kao to su
ostakljivanje, termika degradacija, stabilizacija/ovravanje, deponovanje na
deponijizaopasanotpad.TretmanovogotpadajepokrivenOkvirnomDirektivomo
otpadu(NovaDirektivaSaveta2008/98/EC,aliistarimDirektivama75/442/EECi
2006/12/EC)iDirektivomoopasnomotpadu(DirektivaSaveta91/689/EEC).
Objektizatretmanotpadaizahtevi/uslovikojeonitrebadaispune.
35
Odluka Saveta 2003/33/EC o uspostavljanju kriterijuma i procedura za

prihvatanje otpada na deponiji u skladu sa Direktivom Saveta 99/31/EC o
deponijamaotpada
OvomOdlukomseuspostavljajukriterijumiiprocedurezaprihvatanjeotpadana
deponijama u skladu sa Direktivom Saveta 99/31/EC i zahtevima Aneksa II
Direktive99/31/EC.AneksOdlukeimaviedelova:deo1uspostavljaproceduru
odreivanjaprihvatanjaotpadaaonasesastojiodosnovnekarakterizacije,testovai
onsiteverifikacije;deo2uspostavljakriterijumezaprihvatanjeotpadazasvaku
klasu deponije; deo 3 propisuje metodologiju za uzorkovanje i testiranje otpada;
aneks A definie sigurnosne mere koje se moraju potovati pri podzemnom
skladitenju; aneks V daje pregled opcija deponovanja i primere moguih
podkategorijadeponijaneopasnihotpada.
DirektivaSaveta2000/76/ECospaljivanjuotpada
Ovom Direktivom se: propisuje upoznavanje sa dozvoljenom procedurom za

spaljivanjeotpadaizaisputanjeotpadnihvodaizpostrojenja;propisujeprimena
propisanihuslovakojiseodnosenaprojektovanjeifunkcionisanjepostrojenjaza
insineraciju,kaoipropisanihvrednostiemisije.OvaDirektivazamenjuje:Direktivu
89/429/ECoredukcijizagaenjavazduhaizpostojeihinsineratorakomunalnog
otpada;Direktivu89/369/ECoredukcijizagaenjavazduhaiznovihinsineratora
komunalnogotpada;Direktivu94/67/ECoinsineracijiopasnogotpada.
Direktivaseodnosikakonapostrojenjazainsineracijuotpada,takoinapostrojenja
u kojima se vri koinsineracija (kojima je glavna uloga da proizvode energiju ili
materijalneproizvodeikojakoristeotpadkaoredovnoilidodatnogorivo,priemu
se otpad termiki tretira u svrhu odlaganja). Direktiva se ne odnosi na
eksperimentalnapostrojenja,postrojenjazatretmanbiljnogotpadaizpoljoprivredei
umarstva, prehrambenu industriju i proizvodnju papira, umski otpad,
radioaktivni otpad, ivotinjski otpad, otpad kao rezultat eksploatacije nafte i
gasakojisespaljujenaoffshorepostrojenjima.
CiljDirektivejeda sprei odnosno redukujezagaenjevazduha,vode izemljita

prouzrokovanoinsineracijomilikoinsineracijomotpada,uvodeiintegralnipristup
(granine vrednosti isputanja u vodu se zajedniki sagledavaju sa graninim
vrednostima emisije u vazduh), kao i da sprei rizik po ljudsko zdravlje. Ovom
Direktivom se Zahteva primena graninih vrednosti emisije za posebne vrste
zagaujuih materija i ispunjenje zahteva za insineraciju regulisanih ovom
direktivom.Direktivomsepropisuje:
dasvapostrojenjazainsineracijuikoinsineracijumorajubitiovlaenaod
stranenadlenogorganasalistomotpadakojimoebititretiran;
da pre treetmana opasnog otpada, operater postrojenja za insineraciju i
koinsineraciju mora imati dostupne podatke o generisanom postupku,
informacijeofizikimihemijskimosobinamaopasnogotpada;
tehnikiuslovizainsineracijuikoinsineraciju,temperatureprocesa,kaoi
vremeboravka;
uslovikorienjaosloboenetoplote;
graninevrednostiemisijeizpostrojenjauatmosferu(AneksV);
graninevrednostizakoinsineraciju(AneksII);
uslovizaisputanjeefluenatanakonpreiavanjagasova;
36
uslovizamonitoring;
uslovizadavanjedozvola;
usloviobavetavanjajavnostioradu.
Postrojenja za termiki tretman mogu biti: insineratori za komunalan otpad;

specijalni insineratori za visoko kalorian otpad; postrojenja za koinsineraciju
komunalnogotpada;postrojenjazadrugevrstetermikogtretmana.
Direktiva 86/278/EEC o zatiti ivotne sredine i posebno zemljita u sluaju

korienja sekundarnih ubriva u poljoprivredi dopunjena Direktivom
91/692//EEC
Direktivadefinieupotrebumuljaizpostrojenjazapreradugradskihotpadnihvoda
upoljoprivredi,akojiinaeimapovoljnekarakteristike,uciljuprevencijezagaenja
zemljita, vegetacije, ljudi i ivotinja. Upotreba ovog mulja kao dodatka biljnim
potrebama za nutritijentima se moe sprovoditi ukoliko se ne remeti kvalitet
zemljita i kvalitet podzemnih i povrinskih voda. Prisutni teki metali u mulju
mogu biti veoma toksini po biljke i zato se moraju drati u okviru granica
dozvoljenihzaunosuzemljite.
Direktivom se: definie pojam mulja, tretiranog mulja, poljoprivrede, korienja;

propisujuuslovipodkojimasemoekoristitimulj;dostavljajugraninevrednosti
koncentracija tekih metala u zemljitu (Aneks Ia), u mulju (Aneks Ib), kao i
maksimalna dozvoljena godinja koliina tekih metala u zemljitu (Aneks Ic);
zabranjujeupotrebamuljauzemljituukolikokoncentracijatekihmetalaprelazi
nivodozvoljenog;propisujuuslovizatretmanmuljaprekorienjaupoljoprivredi;
zabranjuje upotreba mulja na panjacima, zemljitu gde je voe i povre u
sazrevanju, na zemljitu gde rastu plodovi koji su u direktnom kontaktu sa
zemljitemilisenormalnojedusirovi;propisujeobavezauzorkovanjaianaliziranja
kvaliteta mulja, propisuje obaveza registracije kvaliteta i kvantiteta proizvedenog
mulja,proizvoaaikorisnikamulja;propisujeobavezadostavljanjapodatakaEU
komisijisvakih5godinaokorienjumuljaupoljoprivredi.
Direktiva 2008/1/EC o integrisanom spreavanju i kontroli zagaivanja ivotne

sredine.ZamenjujeDirektivu96/61/EEC
Direktiva 96/61/EEC o integralnoj prevenciji i kontroli zagaivanja je tzv IPPC

Direktiva. Svrha ove Direktive je postizanje integrisanog spreavanja i kontrole
zagaenjaaprimenjujesenaindustrijskaidrugapostrojenjaiaktivnostikojesu
klasifikovane prema nivou zagaivanja i riziku koji te aktivnosti mogu imati po
ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Zahteva da se i industrijskim i poljoprivrednim
aktivnostisavisokimpotencijalomzagaivanjaizdajudozvolezarad,alitako da
zadovolje sve uslove za spreavanje zagaenja ivotne sredine. Ovom Direktivom
propisuju se mere predviene za spreavanje, ili ako to nije mogue sprovesti u
praksi, za smanjenje emisije zagaivaa u atmosferu, vodu i zemljite, do kojih
dolazi usled napred navedenih aktivnosti, ukljuujui i mere koje se odnose na
otpad,auciljupostizanjavisokognivoazatiteivotnesredineshvaenekaocelina,
ibeztetepoDirektivu85/337/EECipodrugerelevantnepropiseEU.
Uoblastiupravljanjaotpadomtosu:
postrojenjazaodlaganjeneopasnogotpada,kapacitetapreko50tonanadan;
37
deponijekojeprimajuvieod10tonaotpadanadaniliukupnogkapaciteta
kojiprelazi25.000tona,iskljuujuideponijeinertnogotpada.
postrojenjanamenjenazaodlaganjeiliponovnoiskorienjeopasnogotpada,
ukljuujuiiotpadnoulje,sakapacitetomkojiprelazi10tonadnevno;
postrojenjazaspaljivanjekomunalnogotpada,ijikapacitetprelazi3tonena
sat;
ObavezekojeproizilazeizoveDirektiveodnosesenaobavezedravalanicakojesu
dunedapreduzmumerepotrebnedapostrojenjafunkcioniunatakavnainda
se:
prethodnopreduzmusvezatitnemereprotivzagaenja,anaroitoputem
primenenajboljihdostupnihtehnika;
neprouzrokujebilokakvoznatnozagaenje;
izbegnenastajanjeotpada,atamogdedoedonastajanjaotpada,daseon
neutralieili,kadatonijetehnikiiekonomskiizvodljivo,daseodloiidase
pritomizbegneilismanjisvakiuticajtakvogotpadanaivotnusredinu;
energijakoristeefikasno;
preduzmu mere potrebne za spreavanje udesa i ograniavanja njihovih
posledica;
poslekonanogprestankaaktivnostipreduzmusveneophodnemerezaizbegavanje
svakogrizikazagaenjaizavraanjelokacijepostrojenjauzadovoljavajuestanje
ivotnesredine.
Utvrenesuiobavezenadlenihorganakojipreduzimajumereda:
nijednonovopostrojenjenesmedakrenesaradomakonedobijedozvoluu
skladusaovomDirektivom;
postrojenjamogudobitidozvolusamoakoobezbedeusklaivanjesvograda
sapropisanimzahtevima;
imajuefikasaniintegrisanpristuppostupkuizdavanjadozvola
dozvolomzaradpostrojenjapotvrujuispunjavanjepotrebnihuslova
praterazvojnajboljihdostupnihtehnikaimonitoringa;
uinedostupnimjavnostisvepodatkeirezultatekojimaraspolau.
Faktorikojetreba uzetiuobzirprilikomodreivanjanajboljedostupnihtehnika,
imajuiuviduvisinutrokovaikoristiodprimenekonkretnihmera,kaoiprincipe
opreznostiiprevencijesu:
primenatehnologijekojaproizvodiminimumotpada,
primenamanjeopasnihmaterija,
unapreivanjeponovnogkorienjairecikliranjamaterijakojesestvarajui
koristeuprocesui,kadtoodgovara,utretmanuotpada,
slini i uporedivi procesi, ureaji ili metodi radnih operacijakoji su ve
uspenopokuaniuindustrijskimrazmerama,
tehnolokinapredakipromeneunaunomznanjuirazumevanju,
priroda,uticajiiobimdatihemisija,
datumipoetkastavljanjaupogonnovihilipostojeihpostrojenja,
periodvremenapotrebanzauvoenjenajboljedostupnetehnike,
potronjaiosobinesirovina (ukljuujuivodu)kojesekoristeuprocesu i
njihovaenergetskeefikasnost,
38
potreba za spreavanjem ili svoenjem na minimum sveukupnog uticaja

emisijanaivotnusredinuirelevantnirizici,
potreba za spreavanjem nesrenih sluajeva i svoenje na minimum
njihovihposledicapoivotnusredinu,
informacijekojejeobjavilaKomisijailimeunarodnaorganizacija.
Direktiva 97/11/EC o proceni uticaja odreenih javnih i privatnih projekata na

ivotnusredinukojomsemenjaidopunjujeDirektiva85/337/EECakojajetakoe
dopunjenaDirektivom2003/35/ECoueujavnostiuprocenuuticaja
Direktiva85/337/EECjetzvEIADirektivaidopunjenajeDirektivom97/11/EC.
OveDirektiveprimenjujesenaprocenuuticajana ivotnusredinuonihjavnihi
privatnihprojekatakojimoguimatiznaajneposledicepoivotnusredinu.Drave
lanicedunesudausvojesvepotrebnemerekakobiseobezbediloda,predavanja
saglasnosti, projekti koji mogu imati znaajne posledice po ivotnu sredinu, s
obziromnasvojuprirodu,obimilimestonakomeseizvode,budupodloniobavezi
pribavljanjaprojektnesaglasnostiiproceniposledicakojeizazivaju.
UDirektivi97/11/ECjedatadopunjenaListaprojekatazakojesezahtevaprocena
uticajanaivotnusredinu(recimopostrojenjazauklanjanjeotpadaspaljivanjemi
hemijskimpostupcima,deponijezaodlaganjeopasnogotpada,ureajizauklanjanje
neopasnogotpadaspaljivanjemihemijskimpostupcimasakapacitetomkojiprelazi
100 tona dnevno). Pod terminom procena uticaja podrazumeva se priprema
izvetajaostanjuivotnesredine,provoenjekonsultacija,uvaavanjeizvetajao
stanju ivotne sredine i rezultata konsultacija u procesu odluivanja, i pruanje
informacijaipodataka.
Procenomuticajanaivotnusredinunaodgovarajuinainseidentifikuju,opisuju
iprocenjuju,neposredneiposredneposledicenekogprojektanaljudskabia,floru
ifaunuzemljite,vodu,vazduh,klimu,pejza,materijalnadobra,kulturnonaslee,
kaoiuzajamnodelovanjesvihovihinilaca.Dravelanicedunesudaobezbede
dasve informacije opotrebi izradeizvetajao proceniuticaja odreenih javnih i
privatnih projekata na ivotnu sredinu, kao i sve odluke koje donose nadleni
organiuveziproceneuticaja,budublagovremenodostupnejavnostikakobijavnost
imalamogunostdaizrazisvojemiljenjepreizdavanjaprojektnesaglasnosti.
Projektizakojeseobaveznoradiprocenauticajasu,izmeuostalihdatihuAneksu
IoveDirektivesu:
postrojenjazauklanjanjeotpadaspaljivanjemihemijskimpostupcima,
deponijezaodlaganjeopasnogotpada,
ureaji za uklanjanje neopasnog otpada spaljivanjem i hemijskim
postupcimasakapacitetomkojiprelazi100tonadnevno.
Projekti za koje nije obavezno, izmeu ostalih, raditi procenu utcaja ali se moe
traitiprocenauticaja,adatisuuAneksuIIoveDirektive:
postrojenjazaodlaganjeotpada,
deponijezaodlaganjemulja,
deponijestaroggvoa,ukljuujucideponijeneupotrebljivihvozila,
ureajizareciklauiliunitavanjeeksplozivnihmaterija.
kafilerije.
39
Kriterijumi koji se primenjuju pri donoenju odluke da li je potrebna procena

uticajazaodreeniprojekatdatisuuAneksuIIIoveDirektive:
1. Karakteristike projekta, vodei rauna o sledeem: veliina projekta;

kumuliranje sa efektima drugih projekata; korienje prirodnih resursa;
stvaranje otpada; zagaivanje i izazivanje neugodnosti; rizik nastanka
nesrenih sluajeva, posebno u pogledu supstanci koje se koriste ili
tehnologijakojeseprimenjuju.
2. Lokacija projekata, naroito u pogledu: postojeeg korienja zemljita;
relativnogobima,kvalitetairegenerativnogkapacitetaprirodnihresursau
datojoblasti;apsorpcionogkapacitetaprirodnesredine.
3. Karakteristike moguih uticaja, koji se moraju razmotriti u odnosu na
karakteristike lokacije i karakteristika projekta, kao to su: obim uticaja;
priroda prekograninog uticaja; veliina i sloenost uticaja; verovatnoa
uticaja;trajanje,uestalostiverovatnoaponavljanjauticaja..
Direktiva2001/42/ECoproceniuticajaodreenihplanovaiprogramanaivotnu
sredinu
OvojetzvSEADirektiva odnosnoDirektiva ostratekojproceniuticaja.Ciljove

Direktivejepostizanjevisokognivoazatiteivotnesredineidoprinosukljuivanju
faktorabitnihzaivotnusredinuuprocespripremeiusvajanjaplanovaiprograma,
radi unapreenja odrivog razvoja putem obezbeenja da se, u skladu sa ovom
Direktivom, procena uticaja na ivotnu sredinu obavlja povodom donoenja
odreenihplanovaiprogramakodkojihpostojimogunostznaajnoguticanjana
ivotnusredinu.
Procena uticaja vri se za sve planove i programe: koji se pripremaju za

poljoprivredu, umarstvo,ribarstvo,energetiku, industriju,saobraaj,upravljanje
odlaganjemotpada,upravljanjevodama,telekomunikacije,turizam,urbanizamili
korienje zemljita, planove kojima se uspostavlja okvir za davanje dozvola za
projekte budueg razvoja, navedene u Aneksu I i Aneksu II uz Direktivu
85/337/EEC;ilizakojeje,sobziromnamogunostuticajausrediniukojojse
realizuju,odreenodapodleuproceniizDirektive92/43/EEC.
Procenauticajanaivotnusredinuvriseutokupripremeplanailiprograma,pre
njegovog usvajanja. Ukoliko pojedini planovi i programi predstavljaju deo ireg
hijerarhijskogokvira,dravelanicesudune,dapoveduraunaoinjenicidase
procena mora obaviti,u skladu sa ovom Direktivom, na razliitim hijerarhijskim
nivoima.Podterminomplanoviiprogramipodrazumevajuseplanoviiprogrami,
ukljuujuiionekojesufinansiraEU,kaoisvakunjihovuizmenu;kojepriprema
i/iliusvajaorgannanacionalnom,regionalnomililokalnomnivou,ilikojenadleni
organpripremazausvajanjeuodgovarajuempostupkuodstraneparlamentaili
vlade;ikojisedonosenaosnovupropisa.
Procenauticajanaivotnusredinuvriseutokupripremeplanailiprograma,pre
njegovog usvajanja ili podnoenja na usvajanje u propisanom postupku. Drave
lanice dune su da odrede organe koji se moraju konsultovati i za koje postoji
mogunostdabuduzainteresovanizauticajenaivotnusredinu,idaidentifikuju
javnost, ukljuujui i javnost za koju postoji mogunost da bude izloena
negativnom uticaju, zaineresovanu javnost, relevantne nevladine organizacije, ili
druge zainteresovane organizacije, kao i da obave prekogranine konsultacije,
ukoliko odreeni plan ili program ima znatan uticaj na ivotnu sredinu u nekoj
40
drugoj dravi lanici. Drave lanice dune su da obezbede da, kada se plan ili
program usvoji, budu obaveteninadleni organi, javnost,zainteresovanedruge
dravelaniceotomeukojojformijeusvojen,istimaprosledikratakopisizvetaja
o proceni uticaja, ukljuujui i mere monitoringa, kao i opis rezultata javnih
konsultacija.
Kriterijumi koji se primenjuju pri donoenju odluke da li je potrebna procena

uticajazaodreeniplaniliprogramdatisuuAneksuIIoveDirektive:
1. Karakteristike planova i programa, vodei rauna o sledeem: stepenu u

kome se planom ili programom uspostavlja okvir za projekte i druge
aktivnosti; stepenu u kome plan ili program utie na druge planove i
programe; relevantnosti plana ili programa za integrisanje faktora koji se
odnose na ivotnu sredinu; problemima u vezi sa ivotnom sredinom;
relevantnouplanailiprogramazapostupanjepremapropisimaEU.
2. Karakteristikeuticajaioblastikojamoebitiizloena,uzposebnouzimanje
u obzir sledeih faktora: verovatnoa, trajanje, uestalost i verovatnoa
ponavljanja uticaja; kumulativna priroda uticaja; prekogranina priroda
uticaja;rizicipoljudskozdravljeilipoivotnusredinu; veliinaiprostorni
obim uticaja; vrednost i povredivih oblasti koje mogu biti izloene riziku;
delovanjenaoblastiiliprirodnepejzaekojimajepriznatzatienstatusna
nacionalnomnivou,nivouEUilinameunarodnomnivou.
Direktiva2003/4/ECodostupnosijavnostiinformacijaoivotnojsredini,odnosno
oueujavnostiuizradinacrtaodreenihplanovaiprogramakojiseodnosena
ivotnu sredinu i kojom se ukida Direktiva 90/313/EEC i kojom se menjaju i
dopunjujuDirektiveSaveta85/337/EECi96/61/EC.
OvomDirektivomsegarantujepravojavnostipristupuinformacijanadlenihorgana
oivotnojsredini.ipostavljajuseosnovniuslovijavnihkonsultacija.Nekedirektive
o otpadu zahtevaju od zemalja lanicaprikupljanje informacija. Bilo koja od tih
informacijatrebalobidabudeobuhvaenadirektivom.
Direktiva 2003/35/EC o ueu javnosti u proceni uticaja odreenih planova i

programanaivotnusredinu
OvomDirektivomseDirektive85/337/EECi97/11/ECdopunjujuudeluuea
javnosti u proceni uticaja na ivotnu sredinu. Javnost predstavlja jedno ili vie
fizikih ili pravnih lica i, u skladu sa nacionalnim zakonodavstvom ili praksom,
njihoveasocijacije,organizacijeiligrupe.Dravelanicedunesudaobezbededa
javnostdobijeblagovremenuiefikasnumogunostdauestvujeupripremiireviziji
planovaili,udatomsluaju,programazakoje,premaAneksuI,postojiobavezada
buduizraeni.
Dravelanicedunesudaidentifikujujavnostkojaimapravodauzmeuea,
ukljuujui relevantne nevladine organizacije, kao to su one koje se bave
unapreenjemzatiteivotnesredine,izainteresovanedravelanice.Javnostmora
bitiinformisanaputemjavnogobavetenjailinadrugipogodannainosvimbitnim
iniocimaplanaiprograma,odnosnoprojekta,iovremenuimestunakomeesve
relevantneinformacijebitidostupne.Zainteresovanajavnostovlaenajedaiznese
svoje komentare i iskae svoje miljenje nadlenom organu pre nego to odluka
bude doneta. Rezultati konsultacija moraju se uzeti u obzir prilikom donoenja
odluke.
41
Direktiva 91/692/EEC o izvravanju dostupnosi javnosti informacija o ivotnoj

sredinikojomseukidaDirektiva90/313/EEC
Cilj ove Direktive je da se obezbedi sloboda pristupa informacijama o ivotnoj

sredini koje se nalaze kod javnih organa, irenje tih informacija, kao i
uspostavljanje osnovnih uslova pod kojima ovakve informacije treba da budu
dostupne.Uspostavljaodredbezaprenosinformacijaiizvetaja,kojeseodnosena
odreenedirektiveEUizmeuzemaljalanicaievropskogkomiteta.Udirektivama
ootpadupostojezahtevizaizvetavanjem.
Informacijekojesetiuivotnesredinesusvakadostupnainformacijaupisanom,
vizuelnomiauditivnomobliku,kaoionasauvanaubazipodataka,kojaseodnosi
direktnoiliindirektnonastanjeivotnesredine,nafaktore,mereiliaktivnostikoje
utiu,zakojepostojimogunostdautiuilikojisuveuticalinaivotnusredinu,
kao i na one faktore, mere ili aktivnosti namenjene njenoj zatiti, na emisije,
isputanjeidrugenainedospevanjauivotnusredinu,naanlizutrokovaikoristi
i na ekonomske analize primenjene u okviru tih mera ili aktivnosti i na stanje
zdravlja ljudi i bezbednosti, uslove ivota ljudi, kulturne spomenike i izgraene
objekte,umeriukojojsuizloeni,ilimogubitiizloeniuticajubilokojihodtih
pojava.Informacijeoemisijamaidrugimisputanjimauivotnusredinunetreba
da budu uskraene zbog zatite komercijalnih ili industrijskih ili drugih
informacija.
Javni organ je svaki upravni organ na nacionalnom, regionalnom ili lokalnom

nivou, koji ima odgovornost i poseduje informacije koje se odnose na ivotnu
sredinu. Drave lanice dune su da preduzmu korake koji su potrebni radi
pruanjanauvidjavnostioptihinformacijaostanjuivotnesredine,naotvoreni
transparentan nain, i to putem sredstava kao to je periodino objavljivanje
odgovarajuih izvetaja, putem savremenih informacionih i komunikacionih
tehnologija.
DirektivaSaveta2006/66obaterijamaiakumulatorimaiotpadimaodbaterijai
akumulatora koja je zamenila Direktivu 91/157/EEC dopunjenu Direktivama
Komisije93/86/EECi98/101/EEC.
Ova Direktiva se primenjuje na sve tipove baterija i akumulatora, bez obzira na

oblik, zapreminu, teinu sastav ili primenu. Primenjuje se i na Direktive
2000/53/ECi2002/96/EC.Direktivanalaeiskorienjeikontrolisanoodlaganje
utroenihbaterijaiakumulatorakojisadreopasnematerijekaotosuodreene
koliineive,kadmijumaiolova,uciljusmanjenjazagaenjatekimmetalimakoji
se koriste u proizvodnji baterija i akumulatora. Propisuje da mere za kontrolu
odlaganja potroenih baterija i akumulatora koji sadre opasne supstance i
zabranjujeplasiranjenatriteodreenihvrstabaterijaiakumulatorakojisadre
vieod0,0005% teinskih ive. Zabranjujeiprodaju baterija iakumulatora koji
sadre vie od 0,002% kadmijuma po masi, kao to su baterije za viekratno
punjenje (nikl kadmijumske), osim za portabl baterije u alarmnim sistemima,
medicinskojopremiidr.
Procenatsakupljanjatrebadajenajmanje25%do26.septembra2012i45%do
26.septembra2016.Reciklaabaterijaiakumulatoratrebado26septembra2011
dadostignenajmanje65%odolovnihbaterijaiakumulatora,ukljuivireciklau
olovadonajveegtehnikiizvodljivogstepena;75%odniklkadmijumskihbaterijai
42
akumulatora, ukljuivi takoe reciklau olova do najveeg tehniki izvodljivog

stepena;najmanje50%otpadaoddrugihbaterijaiakumulatora.
Direktivazabranjujestavljanjenatritemanganskihalkalnihbaterijanamenjenih
produenojupotrebiuekstremnimuslovimakojesadrepreko0.0005%odteine
ive;zabranjujestavljanjenatritebilokojihdrugihalkalnihbaterijakojesadre
preko0.0005%odteineive,zatim0,002%kadmijuma i0,004%olova;zahteva
preduzimanje adekvatnih mera da bi se obezbedilo da se otpadne baterije i
akumulatoriodvojenosakupljajuuciljuregenerisanjailiodlaganja;zahtevadase
baterijeobeleetakodapostojisimbolzaodvojenosakupljanjeireciklauisadraj
tekihmetala;zahtevaodzemaljalanicadaizradeprogrameuciljusmanjivanja
sadrajatekihmetalaubaterijamaiakumulatorima.
Direktiva Saveta 75/439/EEC o odlaganju otpadnih ulja dopunjena Direktivama

87/101/EEC i 91/692/EEC i delimino zamjenjena Direktivom 2000/76/EC, a
povezanaisaDirektivama76/403/EECi78/319/EEC
Postupanje sa otpadnim uljima je definisano Direktivom 75/439/EEC koja je i

doneenadabisenajedinstvennainregulisalopostupanjesaotpadnimuljima
kaotosumineralnamazivailiindustrijskauljakojanisupodesnazaprvobitno
predviene namene a naroito rabljena motorna ulja, ulja iz menjaa, ulja za
turbine i hidraulina ulja. Ovom direktivom najvii prioritet se daje regeneraciji
otpadnih ulja (gde tehniki, ekonomski, i organizacioni uslovi doputaju),
spaljivanjuuziskorienjeenergije,anajmanjinjihovojdestrukcijiilikontrolisanom
skladitenju,kojesemoguprimenitisamouekstremnimsluajevima.
Regenerisana ulja ne smeju da sadre vie od 50 ppm PCB/PCT i ne smeju da

predstavljaju otrovan i opasan otpad. Kada nije mogue obezbediti preradu
otpadnihuljaregenerisanjem,spaljivanjeotpadnihuljatrebaobavititakodaostaci
spaljivanjabuduodloeniuskladusaDirektivom78/319/EECidaotpadnaulja
kojasekoristekaogorivonepredstavljajutoksianiopasanotpadtakoeuskladu
saDirektivom78/319/EEC,idanesadrePCB/PCTukoncentracijamapreko50
ppm (zabranjeno je meanje otpadnih ulja sa PCB/PCT po Direktivi 76/403). U
sluajudanijemogueniregenerisanjenispaljivanjeotpadnihuljadravelanice
su u obavezi da preduzmu potrebne mere kako bi se obezbedilo bezbedno
unitavanje,kontrolisanoipropisnoodlaganje.
Zahteva se obezbeivanje sigurnog i efikasnog sistema prikupljanja, tretmana,

skladitenjaiodlaganjaotpadnogulja;zabranjujesebacanjeupotrebljenihuljau
svepovrinskeipodzemnevodeikanalizaciju,sistemezadrenau;zabranjujese
postupanje sa upotrebljenim uljima koje izaziva zagaivanje atmosfere iznad
graniceutvrenepropisima;zabranjujeseodlaganjei bacanjeupotrebljenihulja
ijejedejstvotetnozazemljite,isvakonekontrolisanobacanjeotpadakojinastaje
u postupku obrade upotrebljenih ulja (za ponovno korienje, regeneraciju,
spaljivanje) i uspostavlja se sistem dozvola za postrojenja koja vre tretman i
odlaganje otpadnih ulja koje izdaju nadleni nacionalni organi u Zemljama
lanicama.
lanice moraju informisati javnost i sprovoditi promotivne kampanje u cilju

obezbeenjapravilnogsakupljanjaiskladitenjaotpadnihulja.
DirektivaSaveta2000/53/ECoistroenimvozilimadopunjenaOdlukomKomisije
2002/525/EC,kaoiDirektiva2005/64/ECoreciklabilnostivozila
43
Direktiva 2000/53/EC definie gornje starosne granice vozila, odreuje nain

postupanjasastarimiisluenimvozilima(ELV),iuspostavljajumerezaprevenciju
nastajanjaotpadaodisluenihvozila,takotosestimuliesakupljanje,ponovna
upotrebaireciklaanjihovihkomponenatauciljuzatiteivotnesredine.Direktiva
takoe definie norme za reciklau i zahteva od proizvoaa, lica koja se bave
preradom i tretiranjem da uspostave sistem sakupljanja istroenih vozila.
Direktivomsedefiniedajeisluenovozilobilokojitipvozilakojejeotpad,ionoje
definisanokaokategorijaM1iliH1,kaoimotornavozilanadvaitritokainjihove
komponente.
Direktivom se daje prioritet prevenciji nastajanja otpada, ponovnom korienju i

reciklaikomponenatavozila(naroitoopasnogotpadakaotosubaterije,gume,
akumulator,ulja);uspostavljasesistemmerazasakupljanjesvihisluenihvozila
kao i nain transfera sakupljenih vozila ovlaenim postrojenjima za tretman;
propisujesedaskladitenjeitretmanisluenihvozilapodleustriktnojkontroliu
skladusazahtevimaDirektive75/442/EEC.
U skladu sa ovom Direktivom, zahteva se da se nakon uspostavljanja trita

sekundarnihsirovinaobezbedislubakojabivrilanjihovuprodaju;obezbeivala
darukovanjedelovimavozilakojispadajuugrupuopasnogotpadabudeuskladu
sa domaim i inostranim propisima vezanim za upravljanje opasnim otpadom;
redovno dostavljalapodatkeoreciklabilnim materijalima,sakupljenimvozilima,i
opasnomotpadu iz tih vozila nadlenim institucijama; razvila program edukacije
zaposlenih kao i korisnika vozila; uspostavila sistem voenja podataka o
nabavkama novih vozila i broju; vrsti postojeih vozila; uspostavila sistem
sakupljanja vozila koja su predviena za otpis, kao i delova vozila koja se
zamenjuju,apremavrstimaterijalaodkojihsutideloviizraeni,obezbedilasistem
za razgradnjuvozilauciljusakupljanja reciklabilnih materijala,iliako tonijeu
mogunosti,obezbedilasistemzaodnoenjeipravilnouklanjanjeovevrsteotpada.
Direktiva ima za cilj da pobolja ekoloke performanse svih uesnika koji su

ukljueniuivotniciklusvozila:
Ograniava korienje odreenih tekih metala ukljuujui ivu,

estovalentnihromiolovozavozilakojasustavljenanatriteposle1.jula
2003.godine.
Nalaedaseistroenavozilamogurasklapatiodstranelicaovlaenihza
preradu,kojimorajudazadovoljevisokeekolokestandarde.
Uvodipotvrduounitenju,kojasemoraizdatiposlednjemvlasnikunakon
tosevozilorasklopi.
Zahtevaodproizvoaadakreirajuvozilatakodaseolakajurasklapanje,
ponovnokorienje,regenerisanjeireciklaa.
Zahtevaodproizvoaadastavenaraspolaganjeinformacijeorasklapanju
koje se odnose na nova vozila i da oznae odreene delove vozila da bi
olakalirecikliranje.
Zahtevada,zavozilakojasustavljenanatriteposle1.jula2003.ikoja
imajunegativnuvrednostkadaserasklope,vlasniciimajupravadapredaju
svojavozilabezplaanjanadoknade,aproizvoaimorajudasnoseukupan
iliznaajandeoovihtrokova.
Zahtevadasevlasnicimaomoguidanjihovaistroenavozilaucelostibudu
primljenabeznaknadepoeviod1.jula2007.godine,bezobziranadatum
44
njihovogstavljanjanatriteakotavozilaimajunegativnuvrednostnakon
rasklapanja;
Postavlja norme za lica koja uesvuju u procesu od 1. januara 2015.
ponovnokorienjeiregenerisanjesepoveavana95%aponovnokorienje
ireciklaana85%.
CiljDirektive2005/64/ECoreciklabilnostivozilajedaseproizvodesamovozilasa
minimum85%recklanihdelovaidasetoviesmanjiotpadodvozilaapovea
reciklaa. Regulativa guma je pokrivena Direktivom Saveta 76/769/EEC koja se
odnosi na ogranienja na trino korienje izvesnih opasnih materijala i
pripremnihradnji,Direktivom2005/69/ECkojomsezabranjujetrinaupotreba
izvesnih opasnih materija i pripremnih radnji (policiklinih aromatinih
polikarbonata PAHova u aditivima ulja i guma), na taj nain ograniavajui
proizvodnjugumenapravljeneodovihuljaigenerisanjeostatakagumekojisadre
kancerogenematerijale.
Koriene gume mogu se tretirati na sljedee naine: recikliranje kroz kriogenu

fragmentaciju,devulkanizacijom,mikrotalasnomtehnologijom,iskoristitikaoizvor
obnovljiveenergije,recimokrozprocespirolizeilispaljivanjemucementnimpeima.
Direktive Evropskog Parlamenta i Saveta 2002/95/EC o restrikciji upotrebe

opasnihmaterijauelektrinojielektronskojopremii2002/96/ECoelektrinomi
elektronskom otpadu. Direktiva 2002/96/EC dopunjena je Direktivom
2003/108/EC i 2008/34/EC. Direktiva 2002/95/EC dopunjena je Direktivom
2008/35/EC.
CiljDirektivejeda promovieponovnokorienje,reciklau, ucilju redukovanja

koliine ovog otpada i poboljanja performansi ivotne sredine. Zakoni u EU
propisuju restrikciju upotrebe opasnih materija u proizvodnji elektrine i
elektronskeopremeuciljuolakavanjaiskorienjaieliminacijeovakvogotpada.
Direktivaseodnosinasledeekategorijeelektrinihielektronskihureaja:
Kuniureaji;
ITitelekomunikacionaoprema;
Potronagalanterija;
Rasveta,fluorescentnelampe;
Elektriniielektronskialati;
Igrake,opremazasportirazonodu;
Medicinskiureajiosimsvihimplanataiinficiranihproizvoda;
Instrumentizamonitoringikontrolu;
Automatskiureaji;
Opremazakancelarijeirazliiteaudiovizuelnemaine.
Ovomdirektivomsezahtevadase:
Utvrdi nain sakupljanja i alternativnog tretmana elektronske i elektrine

opreme,
Utvrdi alternativan tretman za velike koliine reciklabilnog materijala iz
tretmanaoveopreme,
Edukujeradnoosobljezapostupanjesaotpadnimmaterijama,
Sveovouekonomskominteresusobziromnapostojanjeprincipa"zagaiva
plaa".
45
Direktivom se zahteva da se moraju uspostaviti takvi sistemi za sakupljanje da

distributeri i oni koji proizvode elektrinu i elektronsku opremu treba da je
preuzmuoddomainstavabeztraenjabilokakvenaknadeidajetransportujuu
registrovanopostrojenjezatretman.laniceEUmorajudaobezbededadistributeri
kojidostavljajunoveproizvode,usvojojponudinovogproizvodanudeopremukoja
je bez kontaminanata i moraju informisati EU Komisiju o koliini i kvalitetu
elektrineielektronskeopremekojajenatritu,kojajesakupljenaireciklirana.
Direktivomsedefniuuslovizapostupanjesafluorescentnimlampamakojesadre
ivuimetodologijazapostupanjesanjimasobziromdaseonetretirajukaoopasan
otpad.Proizvoaielektronskeoprememorajuuspostavitisistemzaiskorienjei
tretmanotpada;tretmanmoradaukljuiuklanjanjefluidakaoiselektivantretman
uskladusaAneksomIIDirektive;tretmanovogotpadapodleeposebnomsistemu
dozvolaodstranenadlenihorgana;javnostmorabitiinformisanaomogunostima
vraanjaitretmanaoveopremekaoionainuobeleavanja;
Direktivanalae:
Proizvoaimadasnoseveideotrokovasakupljanja,prerade,reciklaei
odlaganja svojih proizvoda kada oni postanu otpad primenjuje se na
proizvodekojisustavljeninatriteposleavgusta2005.godine.
Zaotpadodelektrinihielektronskihureajakojisustavljeninatritepre
avgusta2005.proizvoaimorajudapodeletrokovesrazmernosvomudelu
natritu.
Da distributeri elektronske opreme (uglavnom trgovci na malo) preuzmu
stare ureaje besplatno kada kupce snabdevaju novim (ekvivalentnim)
proizvodimaovomoebitiobavljenointernoiliodstranetreihlica.
Normazasakupljanjeprosenekoliineod4kgpostanovnikunagodinjem
nivoujetrebalaodaseostvarido31.decembra2006.
Normekojeseodnosenavraanjeuprocesireciklautrebadaseispune
prema kategorijama proizvoda norme se odnose samo na odvojeno
sakupljenedeloveivarirajuizmeu50%i80%.
Daseod1.januara2008.godine,olovoiva,kadmijum,estovalentnihrom,
polibromovanibifenoli(PBB)ipolibromovanidifenili(PBDE)uelektrinoji
elektronskojopremimorajuzamenitidrugimmmaterijalima.
DirektivaSaveta96/59/ECoodlaganjuPCB/PCT
DirektivadefiniekontrolisaninainpostupanjaieliminacijePCBiPCTjedinjenja
(polihlorovanibifenili,polihlorovaniterfenili,monometiltetrahlordifenilmetan,mono
metildihlordifenilmetan,monometildibromdifenilmetan);dekontaminacijuopremeu
kojojsusenalazili,kaoinainodlaganjaopremekojajezagaenasaPCBanije
izvrenanjenadekontaminacija.Iovaopremasesmatraopasnimotpadomkojije
zagaensaPCBomtesemorakonanoodloitiilitretiratipodposebnimreimom
u licenciranim postrojenjjima. Direktiva definie i nain i uslove sakupljanja
podataka o koliinama PCB i opreme kontaminirane sa PCB, kao i nain
obeleavanjaiuspostavljanjapopisa.
Nadleniorganpropisujeusloveiizdajeposebnedozvolezapostrojenjakojaslue
zatretmaniliodlaganjeiliprivremenoskladitenjematerijaiopremezagaenesa
PCB. Transformatorikojinisu iskljueniizrada,dekontaminiraniilipodvrgnuti
46
konanomtretmanuiliodlaganjusemorajunadgledatiodstranestrunoglica,da
nebidolodonjihovogkvaraicurenjaPCB.Konaantretmaniodlaganjeopremei
materijasaPCBsemoravritipodnadzoromnadlenihorgana.Krajnjirokdase
prestanesakorienjemopremesaPCBje2010.godinaZabranjenojespaljivanje
PCBnabrodovima.
U procesu dekontaminacije transformatora, koji sadri vie od 0,05 masenih %,
morajusepotovatisledeiuslovi:
posledekontaminacije,dekontaminiraniobjekatmorasadratimanjeod0,05
masenih%apomogunostinevieod0,005masenih%PCB,
zamenjeniPCBsemoraodloitiilipodvrgnutinekomtretmanu,
fluidkojizamenjujePCBmoraodgovaratipropisima,takodanepredstavlja
opasnostpookolinu,
Zemlje lanice moraju uraditi planove za dekontaminaciju i/ili odlaganje
opremekontaminiranesaPCB.
PrevozotpadaunutariizvanEU
Uredba1013/2006/EConadzoruikontroliprekograninogkretanjaotpadauiiz
EU,dopunjenaUredbom308/2009/EC
Direktiva zahteva nadzor i kontrolu poiljki sa otpadom u samoj EU i van nje.
Direktivazahtevadase:postavljasistemzakontrolukretanjaotpadakojiukljuuje
Bazelskukonvenciju,OECD,odlukeSavetaoprekograninomkretanjuotpadaiIV
ACPEEC (Lom) konvenciju. Dok se Bazelska konvencija bavi samo opasnim
otpadom, ovaj propis pokriva takoe i otpremu otpada koji nije opasan. Propis
uspostavlja posebne reime koji pokrivaju otpremu unutar EU, uvoz, izvoz,
tranzitnuotpremu,irazliitezahtevekojizaviseodtogadalijeotpadnamenjen
iskorienjuiliodlaganjuidalijenavedenuaneksimauZelenoj,OkeriliCrvenoj
listi.MoesereidaOkeriCrvenalistasadreopasanotpad,aZelenalistaotpad
koji nije opasan. Razlikuje se sistem za odlaganje otpada i sistem za
reciklau/iskorienjeotpada:
propisivanjeuputstavakoja treba da budu primenjenausluajubilokoje

opasnostiiliakcidenta;
dasemorasprovestirevizijasadrajapropisanogprateegdokumenta;
obezbeenjeposebnihuslovakojiseodnosenapakovanjeioznaavanje;
podeavanjeprimenjenihpostupakakojiseodnosenaslanjenotifikacijeu
sluaju da vlasnik opasnog otpada namerava da ga transportuje preko
graniceudrugudravu;
nadzorikontrolupoiljkisaotpadomusamojEUivannje.
Uredba967/2009/EECotransportu,uvozuiizvozuneopasnogotpadauneOECD
zemljekojadopunjujeUredba1418/2007/EC
Direktivapokriva:
izvoz obnovljivog otpada u ne OECD zemlje potujui njihova pravila o

uvozu zelenog otpada. Na te zemlje ne vai OECD odluka o kontroli
prekograninogtransportaotpada.
propisivanjeuputstavakoja treba da budu primenjenausluajubilokoje
opasnostiiliakcidenta.
dasemorasprovestirevizijasadrajapropisanogprateegdokumenta;
47
obezbeenjeposebnihuslovakojiseodnosenapakovanjeioznaavanje;
nadzorikontrolupoiljkisaotpadomusamojEUivannje.
48
Prilog6.Opcijetretmanaiiskorienjaotpada
Reciklaa
Uvoenje sistema reciklae u upravljanju otpadom poeljno je iz sledeih razloga:
smanjuje se koliina komunalnog otpada namenjenog odlaganju i produava

se vek deponije;
izdvojene komponente otpada se posmatraju kao resurs, te se iz njih moe
ostvariti ekonomska dobit, one se dalje mogu iskoristiti u granama industrije
kao sekundarna sirovina;
umanjuje se potreba za uvozom sirovina,a takoe se uvaju i postojei
resursi;
tednja energije za dobijanje proizvoda iz sirovina, a time se smanjuju i
trokovi proizvodnje iz sekundarnih sirovina u odnosu na preradu sirovina;
otvaranje novih radnih mesta;
propisi o zatiti ivotne sredine u pogledu odlaganja otpada su sve stroiji, te
je neophodno umanjiti koliine otpada namenjene deponovanju;
pribliava se Direktivama Evropske Unije u pogledu postupanja sa otpadom,
u skladu sa Nacionalnom strategijom upravljanja otpadom.
Izdvajanje reciklabilnih komponenti je mogue sprovesti na dva naina, te se u tom

smislu razlikuju dva tipa separacije:
Primarna - koja podrazumeva izdvajanje korisnih komponeneti otpada na

mestu nastanka (na primer u domainstvu, preduzeu, ustanovi);
Sekundarna - koja podrazumeva izdvajanje korisnih komponenti otpada u
posebnom postrojenju.
Treba imati u vidu da se izdvajanjem sirovina koje se obavlja nakon sakupljanja

otpada dobija manji procenat iste sirovine u odnosu na udeo izdvojenih
komponenti prilikom primarne separacije. Iz tog razloga se primarna separacija
smatra efikasnijim reenjem, ali i skuplje, iz razloga obezbeivanja posebnih posuda
i izdvojenog sakupljanja raceiklabila.
Primarnaseparacija
Separacijom na mestu nastanka dobija se istija sekundarna sirovina, od iste

izdvojene na postrojenju za izdvajanje reciklabilnih komponenti.
49
Slika6.1Izdvajanjereciklabilnihkomponentinamestunastanka
Adekvatno planiranje ove vrste separacije ipak mora da ukljui obezbeivanje niza
inilaca u cilju postizanja njene efikasnosti, od kojih su najznaajnije:
organizovanje posebnih tura za vozila za sakupljanje izdvojenih komponenti

otpada;
uvoenje posebnih posuda za sakupljanje otpada;
razvijanje javne svesti, da bi se osigurao kvalitet izdvojenih sekundarnih
sirovina;
monitoring kvaliteta izdvojenih sirovina;
uvoenje "zelenih ostrva", odnosno grupisanih stadardnih posuda za
izdvajanje otpada. Uporedo sa organizovanjem sakupljanja otpada iz
domainstva.
Izdvajanja reciklabilnih komponenti iz komunalnog otpada na mestu nastanka

karakterie sledee:
izdvajanje se vri blizu mesta generisanja otpada, te je manja kontaminacija

okolnih prostora,
izdvojene komponente postiu bolju cenu na tritu, mogu se odmah plasirati
i preraivati
cene odlaganja, transporta ukupne koliine otpada, te njegovog tretmana se
redukuju
nakon izdvajanja iskoristivih komponenti ipak se mora predvideti i tretman i
odlaganje ostatka
Sekundarnaseparacija
Sekundarna separacija podrazumeva izdvajanje sekundarnih i reciklabilnih sirovina

iz neselektovanog (meanog) komunalnog otpada. Ovim se postie smanjenje
koliine otpada koja se deponuje na deponiji, produava vek deponije i obezbeuju
odreena novana sredstva od prodaje istih. Jedno od tehnoloki i investiciono
najpristupanijih reenja za izdvajanje sekundarnih sirovina iz neselektovanog
komunalnog otpada je izgradnja postrojenja za separaciju otpada gde se vri runo
izdvajanje. Osnovna postavka i nain rada postrojenja se sastoji od sledeih ureaja
i koraka:
50
Slika6.2Izgledpostrojenjazaseparacijuotpada
Neselektovani komunalni otpad se dovozi na prijemni plato postrojenja za separaciju

otpada gde se vri izdvajanje kabastog otpada koji bi mogao u daljem tretmanu da
oteti delove postrojenja
Postupak izdvajanja sekundarnih sirovina u postrojenju za separaciju otpada vri se

na sledei nain:
radna maina gura otpad u kanal u kojem se nalazi poekat sistema

transportnih traka koji odnosi otpad na platformu za runo izdvajanje
sekundarnih sirovina sortirnicu;
u sortinici radnici runo prebiraju i izdvajaju korisne sekundarne sirovine tj.
papir, karton, PE folije, PET, cele staklene flae i aluminijum i bacaju ih kroz
otvore platforme u boksove koji se nalaze neposredno ispod njih;
ostatak otpada kree dalje transportnom trakom iznad koje je postavljen
magnetni ureaj za izdvajanje feromagnetnih metala kojim se isti izdvajaju u
poseban kontejner;
na kraju transporne trake preostali otpad pada u kamion koji ga odvozi na
deponovanje, a mogue je i balirati preostali otpad pre deponovanja;
izdvojene sekundarne sirovine iz boksova se guraju radnom mainom na
plato ispred boksova i tu se baliraju jednostavnim balirkama koje se pune i
prazne runo;
staklo se ne moe tretirati na ovaj nain, ono se utovara u posebne
kontejnere uz pomo utovarivaa;
radna maina odnosi balirane sekundarne sirovine na plato izvan postrojenja
gde se odlau do preuzimanja od strane preduzea koji vri njihov otkup.
Gore opisani postupak predstavlja tehnoloki minimum za rad jednog postrojenja

ovakve vrste. Prilikom procene rezultata separacije i finansijske valorizacije prilikom
prodaje sekundarnih sirovima, neophodno je imati u vidu da nije mogue, ak i u
najsavremenijim postrojenjima za separaciju izviti potpuno izdvajanje ukupnog
sadraja razliitih materijala.
51
Prikaz reciklanih tehnologija
Reciklaapapira
Proces reciklae papira se odnosi na recirkulaciju otpadnog papira kao sekundarne

sirovine koja se upotrebljava za dobijanje novog proizvoda. Postoje neke razlike kod
reciklae razliitih vrsta papira i kartona, ali osnovni proces reciklae im je
zajedniki i odvija se u nekoliko faza.
Prva faza predstavlja meanje vode sa otpadnim papirom, uz primenu mehanikog

meanja, kako bi se razdvojila vlakna papira, a ime se dobija papirna pulpa. Druga
faza se odnosi na separaciju vlakana pulpe i parazitnih materijala. Nakon filtriranja
pulpa odlazi u centrifugalne maine na pranje, pri emu se izdvajaju materijali
gui od pulpe, a koji se nisu izdvojili pri prvoj filtraciji.
Slika6.3.Prijempapiraiprocesnjegovogispiranja
Posle centrifugalnog pranja papir se odvodi u rezervoar za flotaciju gde se mulju od

papira i vode (pulpi) dodaje surfaktant, pri emu se u smeu injektuje vazduh.
Mehurovi vazduha prikupljaju estice mastila i boje koji se izdvajaju iz pulpe i
zadravaju u peni koja se formira na povrini. Uklanjanjem boje i mastila, pulpa
dobija svetliju boju.
Peti korak predstavlja primenu mehanikog rada poput presovanja kako bi se

usitnile sve primese koje su se zadrale u pulpi i kako bi se razbile grudvice koje su
se eventualno formirale. Nakon presovanja, papir se ispira vodom pri emu se
uklanjaju sve preostale sitne estice koje se nalaze u pulpi.
Ukoliko je potrebno da se dobije beli papir, tada se pulpi dodaju peroksidi ili
hidrosulfati kako bi se pulpa izbelila. ista i/ili izbeljena papirna vlakna se potom
koriste za dobijanje recikliranog papira, pri emi je postupak isti kao kod
proizvodnje papira od celuloze.
52
Slika6.4.Procesizbelivanjapapira
Voda koja je koritena u procesu recikliranja se priprema za ponovnu upotrebu u

procesu. Otpadni materijal (smea mastila, plastike i kratkih vlakana) iz procesa
reciklae, se deponuje ili se koristi kao gorivo za dobijanje energije ili pak kao
ubrivo.
Glavne vrste papira koji se u ovom trenutku recikliraju su:
Novinski papir - Ova vrsta papira se deli na etiri kategorije: papir bez
mastila koristi se za roto-papir, svileni papir i papir vieg kvaliteta, dok se
preostale kategorije uglavnom koriste za karton namenjen izradi kontejnera
ili graevinske proizvode.
Naborani karton - Ovo je najzastupljenija pojedinana komponenta u
ukupnoj koliini otpadne hartije koja se reciklira. Trita za balirani karton
dobrog kvaliteta, istorijski gledano uvek su bila postojana, i mnogi
komercijalni generatori, poput supermarketa i maloprodajnih rednji, u tolikoj
meri manipuliu ambalaama da je potpuno opravdano ako se njihovo
baliranje vri interno. Reciklirane naborane ambalae prvenstveno se koriste
za izradu spoljnih ili unutranjih valjanih slojeva novih ambalaa.
Papir visoke finoe - Ovde spada papir za tampae uz raunare, beli i
obojeni papir za trgovake knjige i papir za fotokopiranje. Istorijski gledano,
trite za ovakav papir uvek je ostajalo postojano, poto se hartija dobrog
kvaliteta (tj. netretirana, nepresvuena hartija sa visokim procentom dugih
vlakana) moe iskoristiti kao direktna zamena za papirnu kau, ili za
proizvodnju svilene hartije ili visokokvalitetnog bond-papira, pod uslovom da
se prethodno izvri uklanjanje zaostataka mastila.
Meani papir - Meana hartija ne podlee ogranienjima po pitanju premaza
ili strukture vlakana, ali su prebaaji ogranieni na 10%. U praksi,
kategorizacija predstavlja odraz trinih zahteva, i u trenutnoj situaciji kada
postoji velika ponuda meanog papira i roto-papira, meani papir uglavnom
se sastoji od novina, asopisa i meanog papira sa dugim vlaknima.
53
Reciklaaplastike
Razliite vrste plastike se proizvode od razliitih vrsta polimera. Postoji oko 50

razliitih vrsta plastike od kojih su etiri osnovne, koje su ujedno i
najrasprostranjenije. Tu spadaju PET (Polyethilene Terephthalate ili Polietilen
tereftalat), PVC (Polyvinyl Chloride ili Polivinil hlorid), HDPE (High Density
Polyethylene ili polietilen visoke gustine) i LDPE (Low Density PolyEthylene) . Veina
plastinih proizvoda sadri simbol koji govori od koje vrste polimera je taj proizvod
dobijen.
Tabela6.1Oznakekojesekoristezaobeleavanjeplastineambalae
Tip polimera Oznaka Primena

PET
Gazirana pia, ulje za
PolyEthylene
kuhinju
Terephthalate
Boce za mleko, boce za
HDPE High
negazirana pia, sredstva za
Density
ienje, amponi i teni
PolyEthylene
sapuni...
PVC PolyVinyl Izrada folija i raznoraznih

Chloride pakovanja
LDPE Low Density Ambalaa za fizioloke

PolyEthylene rastvore i razne vrste vreica
ae za jogurt, ambalaa za
PP PolyPropylene
puter...
54
Plastine ae za
jednokratnu upotrebu,
PS PolyStyrene
plastini tanjirii (penasti
materijali)
Other
Svi ostali,
-
viekomponentni
materijali
Ako je boca bezbojna i providna ili blago zatamnjena, najverovatnije je da je u

pitanju PET. Takoe se moe prepoznati po specifinom obliku dna boce (u obliku
cveta) sa takom od tvrde plastike u centru (mesto gde je plastika ubacivana u
kalup). Ovaj polimer dobro podnosi pritisak zbog ega se koristi za izradu ambalae
za gazirana pia. Vrsta nosi brojnu oznaku 1.
Ukoliko je boca neprovidna, najverovatnije je da je izraena od vrste polimera

poznatog kao HDPE. Ova vrsta plastike moe biti i obojena bojom (providna). Ovaj
polimer ne moe da se nosi sa povienim pritiscima, te se stoga koristi za izradu
ambalae za negazirane tenosti. Moe se prepoznati i po liniji spajanja koja se
kree oko ivica boce. Ova vrsta nosi brojnu oznaku 2.
Gornja tabela prikazuje oznake koje se koriste za obeleavanje plastinih proizvoda.

Reciklaa plastike je proces ponovne upotrebe plastinih materijala za dobijanje
novih proizvoda.
PET ambalaa
PET ambalaa se sortira po boji na zelenu, plavu, bezbojnu i meavinu ostalih boja,
zatim se tako sortirani materijal balira i odnosi u reciklani centar. Najcenjenija
plastika je bezbojna, dok je, sa druge strane, meavina najmanje cenjena. U
reciklanom centru se materijal usitnjava, zatim, tako usitnjeni materijal odlazi na
separaciju stranih materijala poput papira, metala i drugih vrsta plastike, nakon
ega se odvodi na ienje.
55
Slika6.5PrimerbaliranePETambalae
Nakon pranja se dobijaju iste PET granule koje se koriste za proizvodnju drugih
proizvoda koji bi inae bili izraeni od poliestera. Granule se takoe mogu koristiti i
za proizvodnju PET ambalae, ali je njihov udeo u novom proizvodu najvie 25%
kako se ne bi izgubile fiziko-hemijske osobine materijala.
PVC ambalae
Polivinil hlorid (PVC) PVC ima iroku primenu u izradi ambalaa za prehrambene
proizvode, elektrinih kablova (gde se koristi u svojstvu izolacionog materijala),
plastinih cevi i PVC stolarije. Iako otpadni PVC iz potroakog sektora predstavlja
visokokvalitetnu plastinu smolu koju obino nije potrebo dodatno umeavati (ili je
to potreno initi u jako maloj meri), koliina PVC a koja se u dananje vreme
reciklira veoma je mala, prvenstveno zbog visokih trokova koji prate njegovo
sakupljanje i sortiranje.
Tipini PVC proizvodi koji se recikliraju su: ambalae za neprehrambene

proizvode, zastori za tu kabine i kade, pokrovi tovarnih oblasti kamiona, podni
prostirai iz laboratorija, podne ploice, batenska creva, saksije za cvee, igrake
itd. Postoji potencijalno ogromno trite za proizvode poput drenanih cevi, fitinga,
namenski u kalupima izlivenih delova itd.
Slika6.6DobijanjegranulataodPVCprozora
56
Glavnu smetnju postupcima reciklae PVC a prave postupci sakupljanja i

sortiranja. Sve do danas postupak sortiranja obavlja se runo i to na osnovu kodova
za raspoznavanje ili na bazi karakteristive krive linije na spoljnoj strani dna PVC
boca.
Polietilen visoke gustine (HDPE)
Najee izraivani predmeti od HDPE a namenjeni potroakom sektoru jesu

boce za deterdente i motorna ulja. Boce se obino izruuju kao troslojne, pri emu
srednji sloj sadri reciklirani materijal. Sa porastom broja raspoloivih recikliranih
plastinih materijala udeo upotrebljene reciklirane plastike e porasti, posebno ako
se radi o tamnijim ambalaama. Unutranji sloj, koji se izrauje od
novoproizvedene, nekoriene plastine smole predstavlja pouzdanu barijeru od
prodiranja kroz ambalau, dok spoljni sloj daje uniformnost boji i pojavi. Reciklirani
HDPE koristi se jo i u izradi zatitnih omota, vrea za prehrambene proizvode, cevi,
igraaka, kanistera, kofa itd.
Polietilen niske gustine (LDPE)
Najee se koristi kao ambalaa za prehrambene proizvode, kao vree za smee,

pelene za jednokratnu upotrebu, te proizvode koji primenu nalaze u poljoprivredi i
graevinarstvu. Najvea koliina tankih folija na kraju zavrava u komunalnom
otpadu . Od ostalih oblasti primene recikliranog LDPEa, vredno je spomenuti
upotrebu u meovitim plastinim proizvodima (u kombinaciji sa HDPE i PP), te
izradu zatitnika koji se umeu izmeu tereta u tovarnoj oblasti kamiona i uadi ili
sajli koja taj teret osiguravaju, a pri tome i naleu na njegove ivice ili povrine.
Polipropilen (PP)
Polipropilen obino se koristi za izradu kuita akumulatorskih baterija motornih

vozila, poklopaca kontejnera, boca i drugih vrsta ambalaa, etiketa i u manjoj meri
ambalaa za prehrambene proizvode. Pod normalnim uslovima, PP etikete i poklopci
pretvaraju se u granulat zajedno sa polietilenskim proizvodima i smea koju ini 10
13% takvog granulata uz ostatak HDPE granulata nivoa kvaliteta potrebnog za
proizvodnju plastinih boca koji se moe iskoristiti upravo u tu svrhu. Vei deo PP
a ostaje u vidu meanih ljuspica i moe se koristiti iskljuivo za izradu proizvoda
skromnijeg kvaliteta u koje, izmeu ostalih, spadaju plastina graa, batenski
nametaj, stubovi raznih dimenzija i oblika, te razne ograde. Preraivai olovnih
akumulatorskih baterija takoe se bave revitalizacijom PP a, koji zatim koriste u
proizvodnji novih akumulatorskih baterija.
Polistiren (PS)
Poznatiji proizvodi od polistirenske pene koji se sreu u svakodnevnom ivotu jesu

preklopne ambalae za brzu hranu, tanjiri i tacne, posluavnici za meso i mesne
preraevine, kruti materijal za pakovanje itd. Tu su jo i pribori za jelo, plastine
57
ae, pigmentirane ambalae za sir, jogurt i dr.Razliite vrste PS ambalaa ili

ambalaa u kojima se slui hrana mogu se revitalizovati pojedinano ili u paketu.
Jedan tipini preraivaki proces obuhvatio bi poluautomatsko razdvajanje,
granuliranje, pranje, suenje i peletizaciju. Ploe od ovrsle pene prerauju se na
drugi nain; ovrsla pena secka se bez prethodnog zagrevanja u sitne delie da bi se
nainila smea slina karamelu, da bi se zatim ta smea prskala vodom i
peletizirala. Reciklirani PS koristi se u ploama od izolacione pene koje se
postavljaju u temeljima graevina, zatim za izradu raznih kancelarijskih pomagala,
posluavnika za hranu, kontejnera za smee, igraaka itd. Proizvoai su za sada
oigledno zadovoljni kvalitetom revitalizovanih plastinih smola, meutim
preraivai bi mogli zahtevati subvencije kojima bi pokrili trokove sakupljanja
sortiranja i isporuke.
Meani i vieslojni plastini materijali.
Osim prethodno pobrojanih, proizvoai ponekad upotrebljavaju i ne tako este

plastine smole da bi izradili vieslojne ambalae namenjene pakovanju
prehrambenih i ostalih proizvoda koji imaju posebne zahteve. Kada su u
recikliranom obliku navedene ambalae praktino nemaju nikakvu trinu
vrednost, poto za njih ne postoji oformljeno trite.
Meutim, preraivai koriste meani plastini otpad iz potroakog sektora

(polietilene i polipropilene) pre svih, da bi proizveli plastine smole za proizvoae
gabaritnih artikala kada se ne zahteva potovanje striktnih specifikacija za
plastinu sirovinu. U navedenu grupu artikala spadaju klupe koje se montiraju
napolju, batenski stolovi, razni stubovi za ograde, podmetai za tokove itd. Poto
navedeni plastini materijali nisu sortirani, preraivai su obino u mogunosti da
po veoma niskoj ceni nabave sirovine za svoju proizvodnju.
Reciklaastakla
Staklo kao materijal je mogue reciklirati beskonaan broj puta. Reciklaa stakla se
odnosi na upotrebu otpadnog stakla za dobijanje novih proizvoda od stakla. Pre
procesa reciklae, potrebno je da se staklo razvrsta prema boji. Staklo se prema
boji, najee, deli na bezbojno, zeleno i smee staklo. Proces reciklae stakla
poinje sa runim uklanjanjem stranih materijala iz stakla poput keramike ili
plastike.
Zatim, traka odnosi staklo u drobilicu gde se staklo usitnjava na odreenu,

predefinisanu veliinu. Nakon usitnjavanja, traka odnosi staklo do vibracionih
panela, gde se izdvajaju papir, plutani epovi i ostali ne stakleni proizvodi od stakla.
Posle vibracionih panela, staklo odlazi na magnetnu separaciju, gde se u
bubnjevima uklanjaju ostaci metala poput paria elika, ice itd. Nakon magnetne
separacije, staklo odlazi na uklanjanje keramike i kamenia, gde se na novom setu
vibracionih panela uklanjaju ovi materijali.
58
Sledea faza je uklanjanje etiketa i aluminijumskih prstenova iz stakla pomou

vakuumskih separatora. Nakon vakuumskog separatora se iz stakla, pomou
vazdune struje uklanjaju nemagnetni metali poput aluminijuma i olova.
Slika6.7Postrojenjezareciklaustakla
Sledea faza je finalno uklanjanje preostalih estica keramike i kamena. Usitnjeni
materijal preseca laserski zrak, kada taj zrak prekine neprovidni materijal poput
keramike i kamena, automatski se ukljuuje mlaz vazdune struje koji uklanja ovaj
materijal iz usitnjenog stakla. Poslednja faza reciklae stakla je vizualna provera,
gde radnik proverava staklo i trai bilo koju nedoslednost u procesu reciklae.
Nakon ovog procesa, usitnjeno staklo je spremno da se pretopi u novi proizvod.
ReciklaaAluminijuma
Pod pojmom reciklae aluminijuma podrazumevamo ponovnu upotrebu otpadnog

aluminijuma, pri emu se najee koriste otpadne aluminijumske limenke i
aluminijumska folija, za dobijanje novih proizvoda.
Slika6.8Usitnjavanjealuminijumskihlimenki
Proces reciklae se odvija u etiri faze gde se otpadni materijal usitanjava i gde se
uklanjanju primese drugih metala, nakon ega se uklanjaju slojevi boje sa otpadnih
limenki. Potom se materijal topi i izlivaju poluge sirovog aluminijuma.
Aluminijumske konzerve se dovoze balirane ili samo presovane i u sekaima
59
kapaciteta 15 tona na sat se seku na komade veliine oraha. Potom se usitnjeni

materijal proputa kroz dvostruki magnetni separator kako bi se uklonili svi
parazitni metalni materijali.
Reciklaaelika
Proces reciklae elika je slian procesu reciklae aluminijuma. Princip je isti,

odnosno, potrebno je otpadni materijal pretopiti i izliti u odgovarajui kalup, nakon
ega se, u zavisnosti od upotrebe, metal alje na dalju obradu. Proces je sledei:
Prvo se otpadni metal ubacuje u pe za topljenje, zatim se u pe dodaje teno
gvoe. Nakon meanja tenog gvoa sa otpadnim materijalom, u smeu se
visokom brzinom ubacuje isti kiseonik kako bi se uklonile sve neistoe iz smee.
Reciklaaelektronskogotpada
Jedanodnovijihsistemareciklaejesistemreciklaeelektronskogotpada.WEEE
direktiva Ukojajedoneena2005.godine,propisalajenaineiciljevereciklae
elektronskog otpada. WEEE direktiva je definisala odgovornost proizvoaa za
njihoveproizvodekojimajeistekaovektrajanja,takodasuproizvoaiodgovorniza
stvaranje sistema reciklae elektronskog otpada. Istom direktivom zabranjeno je
odlaganje elektronskog otpada na deponije.
Slika6.9Izdvojenelektronskiotpad
Sistem recikliranja elektronskog otpada se zasniva na 5 koraka:
Stari proizvod za novi;

Reciklana dvorita;
Korisnik plaa (ne) vidljivu taksu za reciklau;
Kroz taksu se ceo sistem finansira;
Sistem monitoringa i izvetavanja razvijen.
Tehniki gledano reciklaa elektornskog otpada se odnosi na:
Reciklau friidera;
60
CRT - reciklau (reciklaa televizora i monitora);

ICT - reciklau,(reciklaa malih kunih proizvoda: usisivai, muziki ureaji,
personalni raunari i kuhinjski elektrini ureaji).
Reciklaaautomobila
Automobile i druge vrste elinog otpada iz potroakog sektora obino prerauju

trgovci starog gvoa ili auto otpadi, koji preiavaju i baliraju materijal za
trgovake posrednike i krajnje korisnike.
Prvi korak u postupku reciklae automobila je uklanjaje materijala koji se mogu

upotrebiti u nepreraenom obliku ili opasnih materijala. U auto otpadima se
uklanjaju rezervoari za gorivo, akumulatorske baterije, pneumatici i delovi koji se
mogu direktno prodavati, poput vetrobranskih stakala ili grejaa.
Slika6.10Autootpad
Ukoliko se motor i pogonski niz ostave u netaknutom stanju mora se ispustiti sva
koliina ulja i ostalih fluida. Automobili se sabijaju i alju u seckalicu. Postupci
seckanja i magnetnog odvajanja koriste se poto revitalizacija starog elika, po
sistemu "komad po komad", nema ekonomskog opravdanja.
Seckanjem se takoe poveava gustina rasutog materijala, to je ekonomska

pogodnost kada se tako obraen materijal treba isporuiti. Industrijske seckalice u
stanju su da iseckaju automobile (ukljuujui i blok motora) do veliine koje su
pogodne za dalje pretapanje u elektrinoj pei.
Reciklaaautomobilskihguma
Reciklaa automobilskih guma podrazumeva upotrebu starih guma za dobijanje

novih proizvoda koji ne podrazumevaju iskljuivo automobilske gume. Gume se pre
procesa reciklae sortiraju na osnovu tipa, veliine i izrade gume. Nakon sortiranja
61
gume se seku u nekoliko faza, pri emu se nakon svake faze dobija sitnija
granulacija materijala.
Primarno seenje guma daje granulat veliine 50 300mm, nakon ega se iz guma
uklanja elina ica i tekstil koji slue kao strukturna ojaanja. Sekundarno
seenje daje granulat veliine 16mm u kome nema primesa ice i tekstila i
tercijarnim seenjem se dobija fini granulat veliine 1 3mm. Granulat se nakon
usitnjavanja moe koristiti za proizvodnju novih guma, reparaciju istroenih guma,
za dobijanje energije, za izradu asfaltnih podloga itd.
Slika6.11Usitnjavanjeautomobilskihgumadonajmanjegranulacije
Reciklaatekstila
Reciklaa tekstila podrazumeva upotrebu otpadnog tekstilnog materijala za izradu

novih proizvoda. reciklaa tekstila ima nekoliko kategorija koje se razlikuju po vrsti
tekstila koji se reciklira. Tekstil se prvo sortira prema boji to eliminie potrebu za
bojenjem nakon zavretka procesa. Nakon toga se materijal see na vlakna tako to
se prevlai preko rotirajueg bubnja sa izvodima i mea sa ostalim probranim
vlaknima kako bi se dobio novi konac (predivo). Tako dobijeni konac se isti
etkama i namotava.
Reciklaadrveta
Pod recilaom drveta podrazumevamo upotrebu otpadnog drvenog materijala za

dovijanje novih proizvoda na bazi drveta. Proces reciklae drveta poinje
izdvajanjem drvenih materijala od ostatka, zatim se drveni materijal usitnjava i
prolazi kroz procese magnetne separacije gde se izdvajaju metalni materijali i
62
vizuelnog pregleda. Nakon separacije, usitnjeni materijal se koristi za proizvodnju

ploa od presovanog drveta, laminata i slino.
Nanivouoptinemoguejeorganizovatiisprovoditiaktivnostiprimarneseparacije
otpada.PredlaeseuprvojfazipostavljanjeodgovarajuihkantizaizdvajanjePET
ambalae, aluminujimske ambalaze, kao i papira i karton. Pomenute kante
potrebno je postaviti na javnim mestima na kojima boravi vei broj ljudi tokom
dana.Takoezauspeanpoetakusprovoenunavedenihaktivnostineophodnoje
organizovati informisanje i edukaciju stanovnitva na nain koji e kasnije biti
opisan.
Ciljeveupogleduizdvajanjareciklabilnihsirovinamogueseostvaritiprimarnom
separacijom, odnosno odvojenim odlaganjem pojedinih materijala koji se mogu
kasnijeprodati,akojibiseodvojenoodlagalipresveganajavnimmestima.Mnogo
znaajniji rezultati mogu se ostvariti separacijom otpada organizovanom na
regionalnom nivou, odnosno u postrojenju za separaciju koje treba postaviti na
lokacijiregionalnedeponije.
Bioloki tretmani
Kompostiranje
Kompostiranje se primjenjuje u nekoliko reenja i to kao:
Kompostiranje u gomilama (otvoreno kompostiranje);

Kompostiranje u hali (natkriveno kompostiranje);
Tunelsko kompostiranje;
Kompostiranje u reaktoru (kompostiranje u komorama).
Faktoriprisakupljanjubatenskogotpada
Kadaserazvijaprogramsakupljanjabatenskogotpada,nadlenimorajuimatiu
viduduinusezonerasta,kojautieinakoliinusirovineinatrajanjesakupljanja.
Travasesakupljaodproleadojeseni(prosenasezonarastaje24do30nedelja).
Lieseobinosakupljaodpolovineoktobradodecembraiopetuprolee.Granje
seskupljauproleeijesen.
Zavisnoodsezoneipodruja,granje,travailiesemoguskupljatiodvojenoili
zajedno. Idealno, tokom sakupljanja granje ne bi trebalo meati sa poseenom
travomiliembezprethodnogseckanjanamanjedelove,zatotosevelikegrane
sporijerazlau.Potovelikekoliinelianastajuzarelativnokratkovreme,mnoge
zajednicesmatrajudajeisplativijeobavitinjihovokompostranjeodvojenoodostalog
batenskog otpada. Lie se moe kompostirati sa ostalim materijalima, obino
travom, iji visok sadraj azota moe da ubrza proces kompostiranja i rezultuje
veimkvalitetomproizvoda.
Visok sadraj azota kod trave moe da izazove tokom procesa kompostiranja
problemepojaveneprijatnihmirisa,akoseneizbalansirasadovoljnougljeninih
materijalaiakosenesprovedepravilno.
63
Postojedveglavneopcijekodsakupljanjabatenskogotpada:najavnimdeponijama
isakupljanjapokuama.Javnedeponijesuodreenelokacijegdestanovnicimogu
odloitisvojbatenskiotpad.Deponijemogubitiefektivna,jeftinaopcijazaradnike
izaposleneukompostnomprogramu.
U programu sakupljanja po kuama, radnici sakupljaju batenski otpad koji

stanovniciostavljajuispredsvojihkua.Sakupljanjebatenskogotpadapokuama
obinoimaveustopuueaoddeponijskihprograma.Meutim,sakupljanjepo
kuamajeskupljenegodeponijskosakupljanjezbogdodatneopreme.Ipak,dodatni
trokoviseotklanjajuzbogveekoliinebatenskogotpadakojisekompostira.
Frekvencija sakupljanja zavisi od faktora kao to su tip i koliina batenskog

otpadakojisesakuplja,veliinezajednice,ibudeta.Rasporedizasakupljanjepo
kuama mogu biti od nedeljnog sakupljanja trave leti, do jednogodinjeg
sakupljanjagranica.
Optine takoe moraju da odlue koji metod sakupljanja e se koristiti pri

sakupljanjupokuama.Materijalsemoesakupljatiukontejnerimapostavljenim
ispredkua,ilikaoslobodannagomiliuzpomobagerazautovarivanjematerijala.
Faktoriprisakupljanjukomunalnogotpada
Optine koje odlue da sakupljaju komunalni otpad za kompostiranje mogu na

samom izvoru da vre separaciju ili meanje ovog materijala sa drugim vrstama
otpada. Separacija na izvoru komunalnog otpada ukljuuje razliite stepene
izdvajanja materijala, to se izvodi na mestu nastanka komunalnog otpada. Kod
pomeanogkomunalnogotpadasenevriseparacijanaizvorunastanka.
Tabela6.2Pregledseparacijenaizvoruuodnosunaseparacijumeovitog
komunalnogotpada
Prednosti Nedostaci
Separacijakomunalnogotpadanaizvoru
Manje sakupljanje neeljenih
Moe da bude manje pogodna za
predmeta, to rezultuje veim
stanovnitvo
kvalitetomkompostnogproizvoda
Manjeutroenogvremenainovcana
Moe da zahteva nabavku nove
separaciju i izdvajanje kod
opreme
postrojenja
Pruaveeobrazovanjestanovnitva
Moe da zahteva dodatnu radnu
I moeda pospei njihovo uee u
snaguprisakupljanju
separacijinaizvoru
Sakupljanjepomeanogkomunalnogotpada
Obino se moe obavljati sa Vea mogunost za sakupljanje
postojeom radnom snagom i neeljenih predmeta, to rezultuje
opremom manjimkvalitetomkomposta
Pogodnijezastanovnitvozatotose
Vei trokovi postrojenja i
od njih ne zahteva separisanje
proizvodnje
otpada
Pronalaenje pogodne lokacije za kompostanu e pomoi optinama da postignu

glavne ciljeve kompostiranja, izbegavajui pri tom niz komplikacija koje mogu
usporiti proces kompostiranja. Tehniki, socijalni, ekonomski i politiki faktori
64
utiunaodlukuokonanojlokacijipostrojenja.Nekiodglavnihfaktorazalokaciju
postrojenjaukljuuju
Pogodnulokacijuzbogsmanjenihtransportnihrazdaljina,
Postojanjeadekvatnetamponzoneizmeupostrojenjaiokolnognaselja,
Dovoljnuveliinupovrinezakoliinuitipmaterijalakojiesepreraivati.
Tipinitrokovikompostiranja
Tabela6.3Tipinitrokovikompostiranjabezaeracije
KAPACITET Tipinikapitalni Tipinikapitalni
tona/godinje trokovi1EUR trokovi2EUR
2.000 300.000 130.000
5.000 600.000 240.000
10.000 900.000 400.000
20.000 1.300.000 730.000
50.000 2.200.000 1.350.000
100.000 4.500.000 2.600.000
1
Tipini kapitalni trokovi ukljuujui zemljite, trokove planiranja, konstrukcije i
razvojapostrojenja
2
Operativnitrokovibeztrokovaodlaganjaostataka,trokovaradnikaiostvarenih
prihoda
Kompostiranjesaaeracijom Kapitalnitrokovivarirajuuzavisnostiodizabranog
tipapostrojenja.Trokovivarirajunajviekaoposledicapotrebezapreiavanjem
vazduha,tretmanavode,drugihfrakcijaotpadaitd.Operativnitrokovimogubiti
proraunatinaosnovuiskustvapostojeihpostrojenja.
Tabela6.4Tipinitrokovikompostiranjauzaeraciju
tona/godinje trokovi EUR
1
trokovi2EUR
2.000 550.000800.000 270.000
5.000 950.0001.500.000 550.000
10.000 1.600.0002.700.000 950.000
20.000 2.700.0004.700.000 1.600.000
50.000 5.400.0009.400.000 2.700.000
100.000 9.400.00016.100.000 5.400.000
1
Tipini kapitalni trokovi ukljuujui zemljite, trokove planiranja, konstrukcije i
razvojapostrojenja
65
2
Operativnitrokovibeztrokovaodlaganjaostataka,trokovaradnikaiostvarenih
prihoda
Prednosti i nedostaci kompostiranja
Prednosti:
Jednostavna, trajna i jeftina tehnologija;

Priblino 40% - 50% mase (teine) se vraa kao ubrivo;
Maksimum povraaja svih neophodnih hranljivih materija koje su neophodne
za farme sa manjim potrebama;
Proizvodnja humusa, korisnih mikroorganizama, slaborastvorljivog azota koji
je neophodan za hortikulturu i vrtlarstvo;
Elimnie korov i patogene organizme iz otpada;
Dobra mogunost kontrole procesa;
Nedostaci:
Zahteva separciju na izvoru - vrsti otpad biolokog porekla.

Mora postojati odrivo trite komposta;
Periodine emisije neprijatnih mirisa;
Gubitak 20% - 40% azota u vidu amonijaka, gubitak 40% - 60% ugljenika u
vidu ugljendioksida;
Potencijalna pojava tetoina;
Obuka osoblja za rad.
66
Slika6.12Primerprocesakompostiranja
Pogodnost kompostiranja za uklanjanje vrstog otpada biolokog porekla sa

deponija
Kompostiranjejeveomapogodnozauklanjanjebilokogvrstogotpadasadeponija.
Najvanije prednosti su te to se dobija vredan produkt pretvaranjem otpada u
kompostitoseizbegavaprodukcijabiogasasadeponijekojajeimadostabilokog
vrstogotpada.
Glavnapreprekazauspenokompostiranjejenedovoljnaorazvrstavanjeotpadana
izvorunastanka.Postojimaloljudiifirmikojesuzainteresovanezainvesticijeu
postrojenja za kompostiranje, a bez odgovarajueg tretmana biolokog vrstog
otpada dobija se kompost loeg kvaliteta. Prema tome, najvanija strateka
prepreka je obezbeivanje to je mogue istijeg biolokog vstog otpada koji se
sakupja radi kompostiranja. To znai investicije u procese separacije koa i
podizanjejavnesvestioznaajukompostiranja
Ukolikosenapravidobarmarketinginapravilannainnastupinatritunema
preprekadaseodprocesakompostiranjaostvareodreeniprihodi.
Tiprihodisvakakouizvesnojmerimogusmanjitiprethodnonastaletrokove,ali
nijezaoekivatidaihmogunabilokojinainnadmaiti. Cena gotovog komposta
na tritu kree se oko 18/m 3, a najee je za proizvodnju 1 tone komposta
potrebno 5 tona otpada. Odreene koliine dodatnih prihoda mogle bi se ostvariti
ukoliko bi se po prijemu sirovina kod kompostnog postrojenja za obradu
komunalnog otpada obavljala separacija, tj. ukoliko bi se izdvajali materijali koji se
mogu reciklirati.
67
Organizovana obrada biolokog otpada procesom kompostiranja u optini Beej sa

ciljem komercijalne proizvodnje komposta nije realna u ovom trenutku. Nedovoljni
podaci o koliinama, vrstama i kvalitetu biolokog otpada onemoguavaju dobru
procenu o koliinama kompostnog materijala koji bi se mogao dobiti. Za bilo kakvu
komercijalno organizovan proces proizvodnje komposta neophodno bi bilo izvriti niz
ispitivanja sa ciljem otkrivanja pomenutih podataka. Iako se moe pretpostaviti da
se na teritoriji optine Beej, pre svega zbog poloaja i karaktera optine, produkuju
znaajne koliine batenskog otpada, nije poznato koliko tog batenskog otpada biva
iskorieno za kompostiranja u domaisntvima u ruralnim delovima, a koliko biva
odloeno sa ostalim otpadom.
Iz navedenih razloga potrebno je razmotriti mogunost kompostiranja koje e za cilj

imati samo smanjenje biorazgradivog otpada na deponiji i dobijanje materijala koji
e se moi koristiti kao prekrivni sloj na deponiji i eventalno za ureenje javnih
povrina. Takav proces kompostiranja nije potrebno posebno kontrolisati ve je
dovoljno obezbediti prostora na koje bi se organizovalo kompostiranje, ime bi se
obezbedila proizvodnja uz minimalne trokove koja ne bi zavisila od koliine
biorazgradivog materijala.
Anaerobna digestija
Postoje tri glavna dostupna metoda:
Zasebna digestija (suvi metod),

Zasebna digestija (vlani metod) i
Ko digestija (vlani metod).
Zasebna digestija (suvi metod) organski otpad se prvo dozira u reder drobilicu,
kako bi se samnjila veliina pojedinanih delova otpada. Nakon toga se otpad mea
sa vodom pre nego to se pusti u digestor (sadraj suve meterije 35%). Dalje se
odvija proces anaerobne digestije na temperaturama od 20 55 C uz dobijanje
biomase i biogasa.
Gas se dalje preiava i moe se koristiti kao pogonsko gorivo. Biomasa se dalje
oslobaa vode do 40% vode i 60% suve materije koja se odlae na deponiju.
Otpadna voda se ponovo vraa u tank za meanje.
Zasebna digestija (vlaan metod) organski otpad se dozira u tank gde se

transformie u pulpu (12% suve materije). Pulpa se dalje izlae procesima
dezinfekcije (pH 10, 70C) pre nego to ode na suenje. Osuena pulpa se dalje
hidrolizuje na 40C pre nego to opet ode na suenje.
Voda koja je izdvojena u drugom procesu suenja se ubrizgava u biofilter gde se

odvija anaerobna digestija uz dobijanje biogasa i otpadnih voda. Voda se takoe
moe koristiti i za ponovno pravljenje pulpe ili se ak moe i koristiti kao teno
ubrivo. Ostatak nakon drugog procesa suenja se razdvaja na kompost i otpadne
ostatke koji se odlau na deponiju. Biogas se preiava i koristi kao pogonsko
68
gorivo, za proizvodnju struje i toplote. Jedan deo toplote se moe koristiti kako bi se
obezbedila stabilna temperatura za procese hidrolize i drugih procesa u biofilteru.
U navedenom procesu jedna tona otpada iz domainstva produkuje piblino 160 kg

biogasa (150 Nm3), 340 kg tenosti, 300 kg kompostne frakcije i 200 kg ostataka
(ukljuujui 100 kg inertnog otpada).
Ko digestija (vlaan metod) Otpad se pre tretmana drobi. Kada je otpad izdrobljen
mea se ili sa kanalizacionim muljem ili sa ubrivom sa farmi u odnosu 1:3-4.
Izmeana biomasa se zatim podvrgava higijenskom procesu (70C) pre nego to se
podvrgne procesu digestije. Anaerobna digestija se odvija na temperaturama od 35 -
55C. Proizvodi procesa su biogas i tena biomasa. Tena biomasa se moe koristiti
kao teno ubrivo. Biogas se preiava i koristi kao pogonsko gorivo, za
proizvodnju struje i toplote. Jedan deo toplote se moe koristiti kako bi se
obezbedila stabilna temperatura tokom faza digestije.
U navedenom procesu jedna tona otpada iz domainstva produkuje piblino 160 kg

biogasa (150 Nm3), 640 kg tenog ubriva, 0 kg komposta i priblino 200 kg
ostataka (ukljuujui 100 kg inertnog otpada). Na osnovu sprovedenih analiza
utvreno je da 70 90% sadraja nutritijenata (tot - N, tot - P, tot - K) ostaje u
tenom ubrivu. Na taj nain mogue je ponovo iskoristiti hranljive meterije iz
otpada.
Neophodno je naglasiti da se teno ubrivo koje potie od kanalizacionog mulja

mnogo tee prodaje nego teno ubrivo koje nastaje iz otpada koji nastaje na
farmama.
69
Slika 6.13 Dijagram toka korienja produkata procesa anaerobne digestije

Tipini trokovi
Unarednojtabelidatjeprikaztipinihtrokovaanaerobnedigestije(suvmetod)
Tabela6.5Tipinitrokovianaerobnedigestijesuvimetod
tona/godinje1 trokovi2EUR trokovi3EUR
5.000 2.93.1 miliona 120.000
10.000 5.35.6 miliona 220.000
20.000 9.510.0 miliona 400.000
1
Bilokikomunalniotpadpredstavljapriblino100%godinjegulaza
2
Trokovi postrojenja bez trokova konverzije energije iz gasnih motora, poreza i
trokovaplaniranjaidizajna.
3
Operativnitrokovibeztrokovatransporta,trokovaodlaganjaotpadaka,trokova
osoblja,prihodanaosnovuprodajeostataka/nuzproizvodaiprihodaodnetoprodaje
energije.Operartivnitrokoviukljuujutrokovegodinjegodravanjaprocenjenena
4%poetnihinicijalnihkapitalnihtrokova.
Tabela6.6Tipinitrokovianaerobnekodigestijemokrimetod
tona/godinje1 trokovi2EUR trokovi3EUR
20.000 3.74.5 miliona 130.000
50.000 4.65.5 miliona 150.000
100.000 10.512.5 miliona 350.000
70
1
Bilokikomunalniotpadpredstavljapriblino100%godinjegulaza
2
Trokovi postrojenja bez trokova konverzije energije iz gasnih motora, poreza i
trokovaplaniranjaidizajna.
3
Operativnitrokovibeztrokovatransporta,trokovaodlaganjaotpadaka,trokova
osoblja,prihodanaosnovuprodajeostataka/nuzproizvodaiprihodaodnetoprodaje
energije.Operartivnitrokoviukljuujutrokovegodinjegodravanjaprocenjenena
3%poetnihinicijalnihkapitalnihtrokova.
Trokoviosobljamogubitirazliitiuzavisnostiodveliinepostrojenja(postrojenje
sa 5 15 zaposlenih i kapacitetom od 100000 tona ukupni opertivni trokovi
mogudostiicenuod6eurapotoni.Potronjaelektrineenergijejepriblino0,2
kWh/m3biogasaipotronjuenergijeod3MJ/m3biogasa.
Prednostiinedostacianaerobnedigestije
Prednostiinedostacitehnologijaseodnosenasvetripomenutemetodeanaerobne
digestije.
Prednosti:
Skoro100%organskematerijeseponovokoristiizorganskematerije(azot,
fosfor,kalijum);
Proizvodnjahigijenskogubrivabezrizikaodzarazezabilkeiivotinje.Azot
jemnogoprihvatljivijizabiljkenakonprocesadigestije;
Smanjenje emisije neprijatnih mirisa prilikom poubravanja u odnosu na
ubrivakojanisuprolakrozprocesdigestije;
CO2neutralnaproizvodnjaelektrineitoplotneenergije;
Zamenakomercijalnihubriva.
Nedostaci:
Zahtevizaseparacijomotpadanaizvoru;
Otpadni ostaci zahtevaju dodatno kompostiranje kako bi se koristili u
hortikulturi;
Trite tenim ubrivom mora biti razvijeno pre nego to se izgradi
postrojenjeosimukolikosvatenostizprocesaimanizaknivonutritijenatai
moedaseisputaujavnukanalizacju;
Emisijemetanaizpostrojenjauslednepotpunogsagorevanjagasova(14%),
todoprinosiglobalnomzagrevanju.
Pogodnost anaerobne digestije za uklanjanje vrstog otpada biolokog porekla sa

deponija
Anaerobna digestija je potpuno pogodna za tretnman frkcija otpada od hrane i

biolokog komunalnog otpada uz pretpostavku da se otpad prethodno sortira.
Anaerbna digestija nije pogodna za tretman novinskog papira, tekstila i drvenog
otpada:Primenomanaerobnedigestijedobijasebiogaskojimoedasekoristiza
proizvodnju toplote, grejanje i kombinovanu proizvodnju toplote i energije pod
uslovomdapostojetriteilisegasmoekoristitikaopogonskogorivoujavnom
saobraajukaotosugradskiautobusi.Tenoubrivoiostacinakonanaerobne
digestijemoguoptimalnodasekoristeupoljoprivredi.
71
Prikazane tehnologije preporuuje se za vee koliine otpada, odnosno u ovom

sluajunanivounekogbuduegregionaupravljanjaotpadom.
Mehaniko-bioloki tretman otpada
Slika6.14emaMBTtehnologije
Naosnovuanalizakojusadataupoglavlju4.1.definitivnojedasevelikekoliine
biorazgradljivog komunalnog otpada moraju smanjiti. Razmatranje uvoenja
mehanikobiolokogtretmanaiinertizacijeotpada,sakojomsepostiesmanjenje
rizikapozagaenjeivotnesredine,smanjenjezapreminabiorazgradljivogotpadaje
sakompostiranjemjednaodvarijantikojasetrebarazmatrati.
Prihvat
Kuni otpad i sl. otpad iz
domainstva,
krupni otpad, mulj iz
1. faza
kan. Ulazna
talonica kontrola
4. faza Bioloki tretman
Izduvni gas
2. faza Odvajanje krupnog otpada i

Vazduh
sekundarnih sirovina
Aerobni rotirajui prozori Chimney

Technology
3. faza Mehanika according to SPILLMANN/COLLINS
obrada
5. faza Trajno odlaganje

Kompaktiranje
Mljevenje i
homogenizacija
72
Slika6.15emaMBTpofazama
Slika6.16PrikazMBTlokacije
Procesmehanikobiolokogtretmanaotpadamoguejeprimeniti:
Kao alternativu termikoj obradi otpada gde se kompletni komunalni

otpadbezizdvajanjareciklabilnihmaterijalaimetalapodvrgavaprocesu
mehaniko bioloke obrade, a nakon toga se celokupan otpad
deponuje na regionalne sanitarne deponije. Glavni nedostatak
spomenutog naina obrade je potreba za relativno velikim prostorom za
odlaganje otpada;
U kombinaciji s termikom obradom otpada. U ovom sluaju nuna je
separacija otpada na frakcije visoke toplotne moi koje idu na spaljivanje
i frakcije niske toplotne moi, bogate biolokim razgradivim
supstancama, koje se stabilizuju procesom bioloke obrade;
Kao prethodni stepen termike obrade otpada u cilju smanjenja koliine
komunalnog otpada koji se kasnije spaljuje.
Prednosti i nedostaci MBT
Prednosti:
Smanjuje koliinu rezidualnog otpada, a samim time i trokove odlaganja

otpada;
Smanjuje biodegradibilnost otpada, a samim time i emisiju metana kada se
otpadni ostci deponuju;
MBT omoguuje ponovno korienje otpada koji ne moe biti odvojeno
sakuplen u domainstvima;
73
Potencijalni opasan otpad kao to su baterije, razreivai, boje i

fluoroscentne sijalice se ne odlau na deponije jer se uklanjaju prilikom
sortiranja u postrojenjima za MBT;
Postrojenja su napravljena modularno, sastoje se od manjih elemenata koji
mogu biti naknadno dodati ili uklonjenji u zavistnosti od promene tokova
otpada. U nekim postrojenjima loko je konvertovati mehaniki tretman u
postrojenje za raciklau;
Stabilizacija otpada rezultuje smanjenjem emisije neprijatnih mirisa,
prsaine i ostalog otpada.
Nedostaci:
Reciklabilni materijal koji nastaje tokom MBT je esto loeg kvaliteta;

U velikim MBT postrojenjima se sakuplja ogromna koliina otpada sa velike
povrine to je kontradiktorno i moe smanjiti znaaj reciklae i minimizacije
otpada u toj oblasti usled konstantne potrebe za otpadom;
Faktori koji utiu na MBT zavise od propisa po kojim postrojenje radi i koji diktiraju
kriterijume kvaliteta (ulaza i izlaza) i trita za izlaze. Razmatrani zajedno, navedeni
ciljevi mogu imati razliita znaenja na razliitim tritima.
Direktni trokovi za MBT opcije kreu se od 50-120/t. Iako trokovi variraju,

uglavnom su daleko manji od trokova za direktno spaljivanje. Strogi nacionalni
zahtevi za preiavanje izduvnih gasova (na primer u Nemakoj) mogu da imaju
dramatian uticaj na ukupne MBT trokove. Da li je MBT trokovno efikasan zavisi
od celokupne konfiguracije ukupnog sistema za upravljanje otpadom.
Stoga, dok se MBT tehniki moe podesiti tako da odgovara svrsi za skoro bilo
koju krajnju primenu, njegova primenljivost nije uvek ekonomski opravdana i
trebalo bi paljivo razmotriti sveukupnost lanca upravljanja otpadom pre nego to
se donese odluka da se MBT ukljui u ponudu usluga.
Iskorienje deponijskog gasa
Postoji nekoliko razliitih literaturnih izvora sastava deponijskog gasa, ali se oni
razlikujuneznatno,prikazanisuutabeli13.
Tabela6.7Sastavdeponijskoggasa
Komponenta % Karakteristike
Metan je gas bez bojei mirisa. Deponije su
Metan 4560 najvei izvori emisija metana koje je
prouzrokovaoovek.
CO2 se nalazi u atmosferi u malim
Ugljendioksid 4060 koncentracijama (0,02 %). Bezbojan je, bez
mirisaimalokiseo.
74
Azotreprezentuje79%atmosfere.Bezmirisa,
Azot 25
ukusaiboje.
Kiseonik reprezentuje 21 % atmosfere. Bez
Kiseonik 0,11
mirisa,ukusaiboje.
Amonijak 0,11 Amonijakjebezbojangassaotrimmirisom.
NMOCisuorganskajedinjenja.Nalazeseu
Nemetanska prirodi ili se mogu vetaki sintetizovati.
organska NMOCa najee prisutna na deponiji su
0,010,6
jedinjenja akrilonitriti, etilbenzen, heksan, metiletil
(NMOC) keton, tetrahloretilen, tolueni, trihlor
etilen,vinilhloridiiksilen.
Sulfidi (vodonik sulfid, dimetil sulfid,
merkaptani)sugasoviprisutniuprirodiikoji
Sulfidi 01
daju deponiji neprijatan miris pokvarenih
jaja.
Vodonik 00,2 Vodonikjegasbezmirisaiboje.
Ugljenmonoksidjegasbezmirisaibojeigas
Ugljenmonoksid 00,2
kojijeizuzetnotoksian
Izvor:Tchobanoglous,Theisen,andVigil1993;EPA1995
Slika6.17Primersistemazasakupljanjegasa
Korienje deponijskog gasa na deponiji moe biti uspostavljeno istovremeno sa

izgradnjomdeponijeakoseonagradinaprostorugdesenalazistaradeponija.Ako
segradinovadeponijapostrojenjezaiskorienjedeponijskoggasatrebasaekati
dovoljnukoliinuotpadadabisemogloinstalirati.
U oba sluaja treba analizirati konzum. Veliku panju treba obratiti da instaliranje
kompostilita ili MBT tehnologije smanjuje koliinu biorazgradljivog otpada na
deponiji, tako da istovremeno nije isplativo instalirati obe vrste tehnologija
kompostilite ili MBT i sa druge strane iskorienje deponijskog gasa.
Tehnologijekorienjadeponijskoggasa
OttoCyclemotorsaunutranjimsaforevanjem;
BrytonCyclegasnaturbina;
Organic Rankine Cycle (ORC) parni turbogeneratorski sistem;
Stirling Cycle motor sa spoljanjim sagorevanjem;
75
FuelCellsgoriveelije(PhosphoricAcidFuelCell(PAFC)goriveelije
na bazi fosforne kiseline i Molten Carbonate Fuel Cell (MCFC) molten
karbonatnegoriveelije.
Usledeojetabelisuprikazanekarakteristikeiperformansenabrojanihtehnologija:
Tabela6.8Karakteristikeiefikasnosttehnologija
Otto Brayton ORC Stirling PAFC MCFC

Efikasnost 33% 28% 18% 38.5% 36% 50%
Toplotninivo
3,34 3,58 5,33 2,61 2,75 1,99
(kW/h)
Emisije
(g/2.68610 6 J)
na as
NOx 2 0.54 0.7 0.11 0.046 0.000847
CO 2 0.67 1.2 0.55 0.09 0.05
Tipinitrokovi
Procena trokova za svaku od tehnologija je izvrena na osnovu sledeih

pretpostavki:
Kapacitetpostrojenjaod1000kW
Deponijakojanemasistemzasakupljanjedeponijskihgasovauraunatisu
trokovi konstrukcoje sistema za sakupljanje deponijskog gasa i kapitalni
trokovi,beztrokovazadravnetakse.
Tabela6.9Trokoviproizvodnjeenergije
Otto Brayton ORC PAFC MCFC

Trokovi
proizvodne
5.7 6.1 5.6 9,9 12,8
energije (EUR
/kWh)
NajeekorienjedeponijskoggasauSvetujeoko4MWakreeseod50kWdo
50 MW. Razne nove tehnologije se mogu primeniti od maina sa unutranjim
sagorevanjem,doturbinaimikroturbina.Jednoodmogueprimenejeinfracrveno
zagrevanjeprostorija,kojejeveomajednostanoalinijeenergetskiefikasno.
76
Slika6.18Infracrvenogrejanjeprostorija
Slika6.19
Sagorevanjedeponijskoggasa
Instaliranjepostrojenjazaunutranjesagorevanjemoeiiod13MW.Postojiveliki
brojproizvoaaovetehnologijeirelativnojeftinosenalazinatritu.
Postoji mogunost instaliranja i veoma malih od 55800 kW, kad su u pitanju
veomamaleprodukcijegasailimalikonzum.
Slika6.20MANEO826E,55kWSlika6.21E2842LE302,315kW
NaSlikamasuprikazanemainezasagorevanjedeponijskoggasakadajenjegova
koliinamalailikadanepostojivelikikonzum.
Najefikasnija je sigurno primena kombinovanih maina odnosno kombinovana

proizvodnja elektrine energije i toplotne energije. Za instaliranje ovih maina
77
potrebno je zadovoljiti potrebe maine za proizvodnjom 110 MW energije i

kontinualnuprodukcijudeponijskoggasa.
Slika6.22Izgledpostrojenjazakombinovanuproizvodnjuelektrineitoplotne
energije
Unajnovijevremesekoristiiinstalacijamikroturbinakojemogubitiod30200kW.
Male deponije (0,5 miliona tona otpada) generalno ne mogu podrati projekat
izgradnjesistenazakorienjedeponijskoggasa.Srednjedeponije(0,53miliona
tona otpada) su pogodne za izgradnju projektnih reenja od 500 do 2000 kWh.
Tehnologijekojekoristeunutranjesagorevanjenisuefikasnezanavedenekoliine
otpada. Takoe tehnologije koje koriste motore sa unutranjim sagorevanjem
emitujuveeemisijeNOxiCO.
Prednostiinedostaciiskorienjadeponijskoggasa
Prednosti:
Najjeftinija tehnologija
Proizvedeni gas se moe koristiti za proizvodnju energije, u raznim
aplikacijama.
Visoko kvalifikovano osoblje nije neophodno
Sakupljanje i iskoriavanje deponijskog gasa direktno utice na smanjenje
staklene baste,
Nedostaci:
Zemljite kao i podzemne vode mogu biti zagaene usled neadekvatnog

sistema za tretman procednih voda.
Potrebne za velikom povrinom zemljita
Trokovi transporta otpada na udaljenim lokalitetima deponija mogu biti
veliki
Trokovi preiavanja gasa do nivoa prirodnog gasa mogu biti veliki, kao i
trokovi tretmana procednih voda.
Mogunost pojave spontanog paljenja metana.
78
Prikazane tehnologije iskorienja odnose se na regionalni pristup upravljanja

otpadom,odnosnonasituacijiukojojseraspolaeznaajnijimkoliinamaotpada.
Termike metode tretmana
Insineracija
Nedostaci insineracionih tehnologija uglavnom se odnose na tetnu emisiju

produkata procesa, zagaenje vazduha. U produktima insineracije nalaze se
dioksiniitekimetali,koji,ukolikoseneuklone,imajunegativanuticajnaivotnu
sredinu. Zbog toga je u mnogim zemljama propisano koje su granine vrednosti
dozvoljene, te se odobrava gradnja i korienje samo onih postrojenja koja ih
ispunjavaju.Definisanasuogranienjaipostupcizauklanjanjesledeihmaterija:
vrsteesticeuproduktimasagorevanja,leteipepeo,
teki metali, kao to su iva, kadmijum, olovo, arsen, cink, hrom, bakar,
nikl,itduproduktimasagorevanjaipepelu,
kiseli i korozivni gasovi kao to su hlorovodonik, fluorovodonik,
sumpordioksid,ioksidiazota,
produktinekompletnogsagorevanja,kao tosuugljenmonoksid,dioksini,
furani,ipolicikliniaromatiniugljovodonici,
kontaminiraneotpadnevode,
kontaminiranipepeo.
Produktinsineracijesumaterijalikojiseubrajajuuopasneotpade,tejeneophodno
njihovopravilnoodlaganje.
Ostaciodinsineracije,kaotosutalonipepeo(pepeosadna),filterskipepeo,voda
iz skrubera i filterski kola (filterski ostaci) predstavljaju trei problem u zatiti
ivotne sredine. Nemaju isti sastav kao zemljina kora, to bi ih uvrstilo u
graevinskimaterijal,nitisudovoljnokoncentrovanidabiseiznjihmogledobiti
korisne sirovine. Zbog ovoga, navedene materije se moraju dalje tretirati i/ili
preiavatitobezuslovnodovodidogenerisanjaotpadnihvoda.
Glavni razlog je veliki udeo biorazgradljivih sastojaka u otpadu, to rezultira

visokimsadrajemazotaiorganskogugljenikauprocednimvodama.Kadaotpad
spaljujemo,navedenaorganskafrakcijasemineralizujestvarajuipepeouloistu
(pepeosadna),kojiispunjavahigijenskeusloveinesadrinikakvebiorazgradljive
organske materije. Menutim, budui da ostatak spaljivanja moe isputati
neorganskesoliimetale,pepeosemoratretiratidabiseispuniliciljeviupravljanja
otpadom.Uovomtrenutku,takvetehnologijenisuisplativeniuveinirazvijenih
zemalja.
Ostalapitanjaiproblemikojiseodnosenakorienjeinsineracijekaopostupkaza
tretiranjeotpadasu:
visokaulaganjasreprekusijamanaekonomskepokazatelje,
nefleksibilnost u izboru odlaganja otpada kada je jednom odlueno da se
otpad prerauje insineracijom, te neophodnost uspostavljanja dugoronih
ugovora,
79
insinerator se projektuje na osnovu odreene toplotne vrednosti otpada;

uklanjanjemmaterijala,kaotosupapiriplastika,radirecikliranja,toplotna
mosesmanjuje,tesetimemenjajuparametriradainsineratora.
Postojinekolikorazliitihtehnologijainsineracije:
Sagorevanjeufluidizovanomsloju
Pesareetkom
Peisarotacionomkomorom
UEvropioko90%postrojenjazatretmankomunalnog vrstogotpadasupeisa
reetkom.Ostaliotpadkojisetretiraupeisareetkomjekomercijalni,industrijski
inertanotpad,kanalizacionimuljipojediniklinikiotpad.
Slika6.23Pojednostavljenprikazpostrojenjazainsineraciju(1dopremanjeotpada,2
Bunkerzaprivremenoskkladitenje,3Insineracije,4Sistemzapreiavanja
dimnihgasova,4dimnjak)
Trokoviizgradnjepostrojenjezainsineraciju,kaoioperativnitrokovisuvisoki.
Jedan od glavnim problema sprovoenja inisneracije predstavlja negomogenost
otpada. Sastav se tokom vremena neprekidno menja, te je teko da se ostvari
ujednaenprocesrada.Koliinevlageinesagorljivihmaterijauotpadu,sufaktori
kojejenajteeprilagoditiprocesusagorevanja.Otporjavnostisetakoenemoe
izbegnuti, i moe predstavljati problem zbog zagaenja vazduha koje moe da
procesom insineracije. Ovo zagaenje se ne moe u potpunosti izbei ak i u
najsofisticiranijimpostrojenjima.
Specifinitrokoviinvesticije,pairada,opadajusporastomkapacitetapostrojenja.
Zaradpostrojenjapotrebnajevisokokvalifikovanaiobuenaradnasnaga,zaradu
tri smene. Stoga se ne preporuuje manja naselja. S druge strane, ukoliko
postrojenje za inisineraciju opsluuje vee podruje, rastu trokovi transporta
komunalnogvrstogotpadadolokacije.
80
Insineracijaotpadazahtevavelikeinvesticionetrokovekaoivisoketrokoveradai
odravanja. Zbog toga su jedinini trokovi otpada tretiranog u postrojenju za
insineraciju znatno vei u poreenju sa trokovima tretiranja otpada klasinim
metodama(sanitarnedeponije,itd.).Naosnovupodatakaipreporukakojejedala
Svetskabankaizvedenjezakljuakdajecenatretiranjauinsineratorimanajmanje
dvaputaveaodceneodlaganjanasanitarnimdeponijama.Rizikodfinansijskog
neuspehajeveliki,arazlozizatosu:
visokiinvesticionitrokoviineophodnostuvozamainaiopreme,
tehnikaitehnolokakompleksnostuslovljavaangaovanostkvalifikovanogi
iskusnogosoblja,dostupnostrezervnihdelova,
visokizahteviupogledukvaliteta,koliineisastavaotpada,
potrebazaodgovarajuiminstitucionalnimokvirima,
stabilnostceneipotronjeenergije.
Tabela6.10Operativniiinvestiocionitrokovapostrojenjazainsineraciju(tehnologija
peisareetkom)uzavisnstiodkoliinetretiranogotpada[EEA]
Godinji kapacitet Investicionitrokovi1 Operativnitrokovi2
tretmana(t) () (/god)
50.000 25miliona 950.000
100.000 45miliona 1.750.000
200.000 90miliona 4.000.000
500.000 160miliona 6.800.000
1
Cenanepodrazumevatakse,planiranjeiizraduprojektnedokumentacije
2
Operativni trokovi ne podrazumevaju trokove transporta, odlaganje ostataka,
trokoveosoblja,prihodeodprodajeelektrineenergije.
Piroliza i gasifkacija
Morasenapomenutidaprilikomprocesapirolizeigasifikacijedolazidoprodukcije
odreenih nusproizvoda (ostaci nastali samim tretmanom i ostaci prilikom
preiavanja gasova) koji se moraju odloiti na kontrolisanom deponijama.
Otpadna voda koje se produkuje takoe se mora tetirati pre isputanja u
kanalizacionesisteme.
Piroliza
Tehnologijapirolizejeoblikinsineracijeprikojojnavisokojtemperaturidolazido
hemijske dekompozicija organskog materijala u odsustvu kiseonika. Piroliza se
obinoodigravapodpritiskom,natemperaturiiznad430C.Upraksi,nijemogue
postii potpuno odstranjivanje kiseonika. Zbog toga dolazi do oksidacije,
sagorevanja,delamaterijala.
Tokom procesa pirolize organske estice se tranformiu u gasove, male koliine

tenosti, i vrste ostatke koji sadre ugljenik i pepeo. Gasovi koji se isputaju,
uglavnomsetretirajuusekundarnojjedinicizatermikuoksidaciju.Oprema,kao
tosuelektrostatikitalonici,takoeseupotrebljavazauklanjanjevrstihestica.
Postoji nekoliko varijacija ureaja za sprovoenje pirolize: rotaciona pe, pe sa
rotirajuomosnovomipesafluidizovanimslojem.Ureajisupokonstrukcijislini
insineratorima,alisepostupakodvijaprivrlomalimkoliinamavazduha.
81
Prednostipirolize
Produkacijegasovanisketoplotnevrednosti(8MJ/kg(1012MJ/Nm3koji
sedaljemoeiskoristizaproizvodnjuenergije
Nizakstepencurenjatekihmetalaizvrstihostataka
Produkcija manjih koliina dimnih gasova nego kod konvencionalne
insineracije
Nedolazidoformiranjadioksinaufurana
Procesjepogodanzatekefrakcijeotpada
Produktikojinastaju(klinkeriostaliostaci)susterilni
Nedostatcipirolize
Otpad se mora usitniti (iseckati) pre ulaska u jedinicu za pirolizu radi

spreavanjazaguenjatransportnogidozirnogsistema
vrstiostatcisadre2030%toplotnevrednostiprimarnoggoriva
Visokitrokovi
Potrebnojepomonogorivo
Slika6.24ematskiprikazprocesapirolize(nekaostaneovozasada)
Procespirolizejevisokoegzotermanproces(odajetoplotu).Procestranformieotpad
ugasoveilitenagoriva,kojakrajnjikorisnicimoguupotrebljavatiumnogobrojnim
aplikacijama, ukljuujui i konvencionalne motore i kotlove. Gas koji nastaje
procesompirolizegorivojezakotlove,ilisekoristinadruginain.Stopaponovong
iskorienja u vidu energije je znaajno vea nego kod konvencionalnih
insineratora.
Nijedan od proizvoda koji nastaju procesom pirolize nema veliku vrednost, a

investicioniioperativnitrokovisuveomavisoki.Mogunostiupotrebakomunalnog
vrstog otpada kao goriva u sistemima za pirolizu su ograniene. Piroliza se
uspenokoristizaproizvodnjuenergijeizdrugihvrstihhomogenihgoriva,aliza
tretiranjetogotpadanijedalo ekonomskiprihvatljiverezultate.Poseban problem
predstavlja sloeno upravljanje, tj. prilagoavanje parametara rada
karakteristikamakomunalnogvrstogotpada.
Gasifikacija
Prednostigasifikacije:
82
Visok stepen ponovnog iskorienja otpada kao izvora energije (moe se

postiiefikasnostiskorienjaido85%,usluajukombinovaneproizvodnje
elektrineitoplotneenergije,usluajuproizvodnjesamoelektrineenergije
moguistepeniskorienjamoebiti2535%)
Substitucijasagorevanjafosilnihgoriva
Boljezadravanjetekihmetalaupepelu(posebnohroma,niklaibakra)u
poreenjusadrugimprocesimsagorevanja
Nizak stepen curenja tekih metala iz odlagalita, prilikom deponovanja
vrste frakcije posebno hroma, dok je zabeleen i manji stepen curenja
kadmijuminikla.
Produkovanjesterilnogklinkeraiostalihostataka
Generisanjegasasaniskomtoplotnomvrednou5MJ/Nm3i105MJ/Nm3
uzavisnostiodtogadaliseuduvavavazduhilikiseonik
Manjekoliinedimnoggasauodnosuneinsineraciju
Sistemi za preiavanje gasa mogu ukloniti prainu, PAHove,
hlorovodoninu kiselinu, HF, SO2 itd, iz produkovanog gasa, to rezultuje
niskimemisijama
Procesjeizuzetnopogodanzakontaminiranodrvo
Nedostacigasifikacije:
Pre ulaska u jedinicu za gasifikaciju otpad mora bitiiseckan (usitnjen) ili

sortiranuciljuprevencijeblokiranjadozirnogitransportnogsistema.
Gas sadri katran (pepeo) koji se sastoji od tokcinih i karcinogenih
jedinjenja koji mogu kontaminirati vodu za hlaenje pepela, rezultujui
potrebom da se vri recirkulisanje vode ili njeno tretiranje kao hemijskog
otpada
Izuzetno kompleksan proces preiavanje gasa da bi se mogao
upotrebljavatiumotorima
Sagorevanjemgasaprodukujuseazotovioksidi(NOx)
vrsti ostaci mogu sadrati odreeni koliine neobraenog ugljenika u
pepelu
Visokacena
Malibrojispitanihpostrojenjanatritu
Tabela6.11Operativniiinvestiocionitrokovaintegrisanogpostrojenjazapirolizui
gasifikcijuuzavisnstiodkoliinetretiranogotpada[EEA]
Godinji kapacitet Investicionitrokovi1 Operativnitrokovi2
tretmana(t) () (/god)
50.000 815miliona 800.000
100.000 35miliona 1.200.000
200.000 60miliona 2.100.000
500.000 90100miliona 3.300.000
1
Cenanepodrazumevatakse,planiranjeiizraduprojektnedokumentacije
2
Operativni trokovi ne podrazumevaju trokove transporta, odlaganje ostataka,
trokoveosoblja,prihodeodprodajeelektrineenergije.
Gorivo dobijeno iz otpada
83
Gorivo dobijeno iz otpada je rezultat prerade vrstog otpada radi odvajanja

sagorljivefrakcijeodnesagorljivefrakcije,tosuukomunalnomvrstomotpadu,
metali staklo i ljaka. Gorivo dobijeno iz otpada se uglavnom sastoji od papira,
plastike,drveta,kuhinjskogibatenskogotpada,iimaveutoplotnumonego
nepreraenikomunalnivrstiotpad,kojiseuveinisluajevakreeizmeu12i13
MJ/kg.Toplotnamomoevariratiuzavisnostiodlokalnihprogramarecikliranja
papiraiplastike.Kaoikomunalnivrstiotpad,gorivodobijenoizotpadasemoe
sagorevatiradiproizvodnjeelektrineilitoplotneenergije.Preradagorivadobijenog
izotpadaestosekombinujesaprocesimaponovnogiskorienjametala,staklai
drugih reciklabilnih materijala u postrojenju za povrat resursa, ime se ubrzava
vremepovratkainvesticija.Danassagorevanjegorivadobijenogizotpada,nijetoliko
zastupljeno kao sagorevanje vrstog komunalnog otpada (bez prethodnog
sagorevanjailiobrade).
Slika6.25emaproizvodnogprocesagorivadobijenogizotpada(RDF)
Kao i nekoliko prethodnih tehnologija i sve termike tehnologije odnose se na

regionalnisistemupravljanjaotpadom,odnosnozasituacijakadapostojeznaajno
veekoliineotpadauodnosunakoliinekojeseprodukujuuoptiniBeej.
84
Prilog7.Separacijaotpada
Separacijaotpadapredvienajesvimaopcijamaupravljanjaotpadompomenutimu
ovomprilogu.Generalnorazlikujusedvevrsteseparacijekojesuuzimaneuobziru
zavisnostioddaljegtretmanaodnosnokretanjaotpada.Uopcijama1i3predvieno
jesprovoenjetzv.runeseparacijenapostojeojlinijizaseparacijukojasenalazi
nadeponijiuNovomSadu.
Razdvajanjeotpadauovakvompostrojenjusastojiseodrunogizdvajanjarazliitih
vrstaotpada(papir,karon,plastika,metalislino)kojisekreedupostrojenja
pokretnomtrakom,kaotojeprikazanonanarednimslikama.
Slika7.1Runorazdvajanjeotpada
Ovakav sistem razdvajanja otpada korakterie relativno nizak stepen izdvajanja

reciklabilnih sirovima, u prilog emu ide podatak da su u postrojenju u Novom
Saduodobraenihod10%ukupnekoliineotpadaizdvojisvegaoko1%odukupne
koliineotpadakojasedovezenadeponiju.
U opcijama upravljanja otpadom 2 i 3, predvieno i neophodnoe je korienje

savremenogautomatizovanogpostrojenjazaseparacijuotpadakojejeprilzanona
sledeimslikama.
85
Slika7.2Savremenoautomatizovanopostrojenjezaseparacijuotpada
Ovakvopostrojenjeumogunostijemnogoveuotpadadaobradisamnogoveim
procentom izdvajanja razliitim materijala. Na tritu ovakva automatizovana
postrojenja trenutno kotaju od 2 do 2,5 miliona eura. Iako je postrojenje
automatizovano, neophodno je prisustvo odreenog broja radnika koji e vriti
runurastvajanjepojedinih frakcija otpada.Otpadsenakon razdvajanjabalira i
skladiti do odnoenja sa lokacije. Iako se pomou ovakvih postrojenja moe
izdvojiti znaajna koliina reciklabilnih materijala investicioni trokovi i trokovi
radautiudaovajsegmentznaajnouestvujeutrokovimanaknadekojuplaaju
generatoriotpada,odnosnokorisniciuslugakomunalnihpreduzea.
86
Prilog8.Upravljanjeposebnimtokovimaotpada
Posebni tokovi otpada jesu kretanja otpada (istroenih baterija i akumulatora,

otpadanog ulja, otpadnih guma, otpada od elektrinih i elektronskih proizvoda,
otpadnih vozila i drugog otapada) od mesta nastajanja, preko sakupljanja,
transportaitretmana,doodlaganjanadeponiju.
Terminposebnitokoviotpadasesvemanjekoristiurazvijenimzemljama.Vese
ovitokoviotpadasvrstavajuuostaliotpadirazmatraseproblematikasvakevrste
posebno.Uobiajenapraksausvetujedaseradelokalnestrategijenanivouokruga
ili optine, odnosno da se izrade posebni planovi za uprvljanja baterijama i
akumulatorima,gumamaitd.
Proizvoaiiuvozniciproizvodakojinakonupotrebepostajuposebnitokoviotpada,
su u zakonskoj obavezi da plaaju naknadu za upravljanje posebnim tokovima
otpada(Sl.GlasnikRS,br.89/2009).Obvezniciplaanjanaknadesuproizvoaii
uvoznicigumaiproizvoaiiuvozniciproizvodakojisadreazbest.
Dokrajamaja2010.godineuSrbijieprivrednisubjektiuvozniciiproizvoai
moratidaangaujuoperaterezasakupljanjeambalanogotpadailie,uskladusa
Zakonomoambalanomotpadukojijestupionasnaguumaju2009.godine,ostati
bez dozvola za rad. Privredni subjekti (uvoznici i proizvodjai) koji ne budu
ispunjavali ovu obavezu plaae penale za svaki procenat neispunjenja svoje
zakonske obaveze, da bi po osnovu penala sledile kazne od 500.000 do milion
dinara.
Elektronskiotpad
Uelektronskiotpadspadaju:
televizori
kompjuteri
friideri
mobilnitelefoni
stereoureajiimalikuniaparati
itd
NakonusvajanjaprincipazagaivaplaakaoiWEEEdirektive,uEUzabranjenoje
deponovanje elektronskog otpada na deponijama. U Republici Srbiji postoje
kompanijekojesupoeledasebavereciklaomiizvozomelektronskogotpada,a
priprema zakonskeregulative je utoku.Nakon uspostavljanjasistema zagaiva
plaaiodgovornostizaelektronskeureajekojisevienekoriste,velikiuvoznicii
proizvoaielektronskeopremeebitiuobavezidaorganizujuiliplatesakupljanjei
reciklauelektronskogotpada.
Elektronskiotpadseidaljeodlaenadeponije.Unekimsluajevimasespaljujeu
insineratorima.Praksajedasejednailiviefirmiudruujuiskupljajuelektronski
otpadionesuovlaeneodstranedrava zaupravljanjeelektronskimotpadom.
Velike kompanije iji proizvodi nakon korienja postaju posebni tokovi otpada,
snoseodgovornostzasvojeproizvode.
87
USrbijijejuna2006.godine,zapoeojesaradomBISReciklanicentaruokviru
kompanije Boi i sinovi, u Omoljici kod Paneva. BiS IT reciklani centar je
sertifikovanreciklanicentarzaelektronskiielektriniotpadifluorescentnecevi.
Isto tako ova firma prua uslugu preuzimanja i transporta elektrinog i
elektronskogotpadaifluorescentnihcevi.(http://www.itrecycling.biz).Komapnije
SE Trade iz Beograda i EKO METAL iz Vrdnika se takoe bavi sakupljanjem i
recikaomelektronskogotpada.
Baterijeiakumulatori
Baterije
Baterijekojesekoristezanapajanjeukunimproizvodima,igrakama,mobilnim
telefonimausebiimajuodreenekancerogeneilitoksineelementetipakaotoje
kadmijum,kojenakonreagovanjasavodomiliokruenjemmoguizazvatipoveanje
stepenarizikazadobijanjekancerakodljudi.Baterijesenesmejudeponovatina
deponijamaizanjihpostojiposebantretman.Potrebnajebrzaizradaregulativena
nacionalnomnivoukojaepospeitiodvojenoskupljanjebaterijauopingcentrima
iprestanaknjihovogodlaganjanadeponijama.
Akumulatori
Akumulatori koji se koriste u vozilima imaju kiseline koje negativno utiu na

ivotnu sredinu i zdravlje ljudi. Odlaganje akumulatora na deponiji je mogue
jedino privremeno na posebnim privremenim odlagalitima koje imaju zatitu od
negativnihisparenjaiprodoraupodzemnevode.Akumulatorisemogurecikliratii
postojekompanijeuSrbijikojesetimebave.Zapotrebeupravljanjabaterijamai
akumulatorimaobavezaRegionajedaizradiposebanplanupravljanja,tedaizradi
poseban plan sakupljanja baterija i akumulatora. U skladu s tim, neophodno je
voditi evidenciju o nabavljenim, utroenim i sakupljenim baterijama i
akumulatorima. Nakon uspostavljanja trita sekundarnih sirovina u okviru
Regionabiepotrebnoorganizovatiprometovomvrstomsekundarnihsirovina,koja
e istovremeno pratiti sakupljanje i odlaganje ovog toka otpada. Neophodno je
takoe razviti program postupanja sa otpadnim baterijama i akumulatorima, te
zabranitiionemoguitikorienjebaterijaiakumulatorasavieod0.0005%ivei
vieod0,002%kadmijuma.Minimumtretmanajeuklanjanjekiselinaiztenostii
baterija,pritomesemorajuodloitinamestakojasudobrozatienaodspoljanih
uticaja, nepropusna i zatiena od uticaja vode i smetene u odgovarajuim
kontejnerima.
Rudnik Zajaa kod Loznice sakuplja i reciklira upotrebljene akumulatore, dok

fabrikaakumulatoraSomborsamosakupljaakumulatorealiihnereciklira.
Medicinskiotpad
U optini Beej postoji dom zdravlja ije upravljanje otpadom je opisano u

poglavlju 4. Sluba angaovana za odvoenje i opasnog i neopasnog otpada je
D.O.O. PotisjeBeej, dok je planirano da se uspostavi organizovano odvoenje
opasnogotpadausaradnjisaInstitutomzajavnozdravljeVojvodine.Postojidvoje
obuenih lica za upravljanje medicinskim otpadom,aza odvajanje pojedinih vrsta
otpada izvrie se obuka lica koja rade na poslovima higijenskih odravanja.
Najpogodniji nain razdvajanja medicinskog otpada na razliite kategorije je

88
razvrstavanje otpada u plastine vree ili posude razliite boje. Odgovarajue

rukovanje,obradaiodlaganjeotpadapremakategorijiotpadasmanjujetrokovei
pomaeouvanjuizatitijavnogzdravlja.Imajuiuviduraspoloivutehnologijuza
tretman odreenih kategorija medicinskog otpada i ljudske resurse, sistem
razdvajanja medicinskog otpada i obeleavanja razliitim bojama, predstavlja
primer preporuene prakse u upravljanju medicinskim otpadom za primenu u
Republici Srbiji. U skladu sa navedenim, u domu zdravlja nekoliko radnika
zaduenih za sprovoenje mera sa ciljem pravilnog upravljanja medicinskim
otpadom,edukovanisuputemtreningazapravilnosprovoenjepomenutihmera.
89
BOJA KAO KOD CRNA ZELENA UTA CRVENA
Komunalni otpad
koji se reciklira
TOK OTPADA Komunalni otpad Infektivni medicinski otpad/opasni otpad Opasni otpad
kad god je to
mogue
Novine Zavojni materijal i tupferi ukoliko se radi o

Konzerve sigurnoj
Staklene boce infekciji kod pacijenta
Karton Uloci za inkontinenciju, pelene od potvreno
ista ambalaa infektivnih pacijenata
Kertridi za toner Predmeti za jednokratnu upotrebu
Laboratorijski otpad (ostaci krvi u
Papir i papirni ubrusi Citotoksini otpad
epruvetama,
Nekontaminirana voda Farmaceutski
epruvete od vakutajnera, petri olje, pipete)
Obian otpad Ostali otpad iz apoteke
Upotrebljeni otri predmeti
Cvee Hemijski
i polomljene ampule od lekova
VRSTA OTPADA Plastine boce Radioaktivni otpad
Zaprljana ambalaa U nekim sluajevima pricevi za jednokratnu upotrebu iva i drugi teki
Sistemi za infuziju
Neinficirani zavojni materijal,papir i izvesna metali, npr.
Krv i kontaminirane tenosti (ukljuujui
uloci za inkontinenciju ielektrina oprema nikl-kadmijumske
pelene recikliraju se u plavim kese & baterije i sl.
kontejnerima ilicevice)
kantama Neprepoznatljivo tkivo
Otpad nakon dijalize kategorisan kao veoma
infektivan otpad
Inficirana krv
Ploice sa razmazima briseva
Ploice od patohistolokih pregleda
Crne kese ili prigodno

Kese ili kutije koje ute kese
obeleene i zatvorene ute kese
VRSTA KONTEJNERA odgovaraju ute kante/Posebni uti
kartonske kutije (za otre ute kante/Posebni uti kontejneri
emi recikliranja kontejneri
i slomljene delove)
90
Interno sakupljanje i uvanje na

privremenom mestu
PROCEDURA Obino ga sakuplja gradsko Prema emi
skladitenja pre nego to ga odnese CMTPrivremeno skladitenje
SAKUPLJANJA komunalno preduzee. recikliranja
ustanova
ili se dostavi LMT ustanovi
PONOVNA
UKLANJANJE DEPONIJA TERMIKI TRETMAN / DEPONIJA SPALJIVANJE/DEPONIJA
UPOTREBA
91
Optadnaulja,azbest,PCB
Vee koliine rabljenih ulja koriste se u radu mehanizacije rudarskih kopova.

Upravljanje ovim tokom otpada podrazumeva izgradnju kolektorskih jedinica na
kojima bi se sakupljanje rabljenog ulja koje bi se nakon odreenog vremena
transportovalo ili na tretman u rafinerijama nafte ili bi se vrilo spaljivanje u
cementaramauSrbiji,kojebuduposedovaledozvoluzaovakvuaktivnost.
Mineralna ulja predstavljaju veu opasnost za kanalizacione sisteme i fabrike

otpadnevode,aliambalaaodmineralnihuljaseodlaenadeponije.Ambalauod
mineralnoguljajemoguetretiratiufabrikamamazivainakonusvajanjazakonske
regualtive potrebno je organizovati poseban sistem sakupljanja ambalae za
mineralnaulja.
Najvii prioritet se daje regeneraciji otpadnih ulja (gde tehniki, ekonomski, i

organizacioni uslovi doputaju), zatim spaljivanju uz iskorienje energije, a
najmanjinjihovojdestrukcijiilikontrolisanomskladitenju,kojesemoguprimeniti
samouekstremnimsluajevima.Regenerisanauljanesmejudasadrevieod50
ppmPCB/PCT.
U Srbiji, Rafinerija Beograd se bavi sakupljanjem i preradom otpadnih ulja.Dok

firmeEKOTANKDOOizBeogradaiKLORITDOOizida,sebavesakupljanjemi
privremenimskladitenjemotpadnihulja.
Azbestpredstavljakancerogenelementinijemoguedeponovatipomenutimaterijal
na deponiju. Ne oekuju se velike koliine azbesta u Regionu da bi se pravila
posebnastrategijazaovajtokotpada.
PCBsenekoristivegodinamaipostojinekolikokompanijakojePCBotkupljujui
izvozenaunitavenjeinsineracijomuzemljeEU.PretpostavljasedaznaajnijePCB
koliine postoje u velikim javnim preduzeima kao to je EPS, ali upravljanje
ovakvimtokovimaotpadasenerealizujenalokalnomiregionalnomnivou.
ivotinjskiotpad
URepubliciSrbijioblastnekodljivoguklanjanjaotpadaivotinjskogporekla(leevi
ivotinja, njihovi delovi i sastavni delovi ivotinjskog tela koji nisu namenjeni ili
bezbedni za ishranu ljudi, kao i konfiskat) regulie Zakon o veterinarstvu
("SlubeniglasnikRS",br.91/2005)ipodzakonskaakta.
Premarizikukojinose,otpaciivotinjskogporeklarazvrstavajuseutrikategorije.
Kategorija1predstavljakategorijunajviegrizika,
Kategorija2jekategorijaniegrizikai
Kategroija3jekategorijabezrizika.
U zavisnosti od kategorije, otpaci ivotinjskog porekla se sakupljju, preruju,

koristeiliunitavaju.
Otpaci ivotinjskog porekla predstavljaju organsku materiju koja se u spoljnoj

sredini pod uticajem atmosferskih faktora brzo razgrauju uz stvaranje gasova
neprijatnog mirisa (amonijak, sumporvodonik, merkaptan) i drugih produkata
92
raspadanja (masne kiseline, aromatine kiseline), koji direktno ili indirektno

zagaujuivotnusredinu(vazduh,zemljite,vodu).
NateritorijiRepublikeSrbijeoblastnekodljivoguklanjanjaotpadakaivotinjskog
poreklapropisanjeZakonomoveterinarstvu(SlubeniglasnikRS"broj91/2005;
udaljemtekstuZakon),Pravilnikomonainunekodljivoguklanjanjaivotinjskih
leeva i otpadaka ivotinjskog porekla i o uslovima koje moraju da ispunjavaju
objektiiopremazasabiranje,nekodljivouklanjanjeiutvrivanjeuzrokauginuai
prevoznasredstvazatransport ivotinjskihleevaiotpadakaivotinjskogporekla
("Slubeni list SFRJ" broj 53/89; u daljem tekstu Pravilnik) i Naredbom o
preduzimanju mera za spreavanje pojave, otkrivanje, spreavanje irenja,
suzbijanjeiiskorenjivanjeTransmisivnihSpongioformnihEncefalopatija(Slubeni
glasnikRS"broj17/2006;udaljemtekstuNaredba).
ilisaobekategorije,ukljuujuibilokojimaterijalnamenjenzapreraduuobjektu
zapreradumaterijalaKategorije1.
Predlog naina skladitenjaivotinjskogotpada
ivotinjski otpad (uginule, mrtvoroene ili pobaene ivotinje i ivotinje ubijene u

postupku spreavanja bolesti), klaoniki konfiskati, sporedni nejestivi nusproizvodi
klanja, tkiva visokog rizika, krv zaklanih ivotinja, ivotinjski proizvodi koji nisu za
ljudsku ishranu i ostali otpad ivotinjskog porekla predstavljaju specifinu otpadnu
animalnu tvorevinu, te su mogui izvor zaraze i zagaivai ivotne sredine.
Potencijalna su opasnost za zdravlje ljudi i ivotinja jer se preko njih mogu preneti
zarazne bolesti kod kojih su mnoge zoonoze. Njihovo zbrinjavanje s ekolokog i
epizootiolokog aspekta na farmama je najbolje u tzv. hladnjaama za uginule
ivotinje. Hladnjae za uginule ivotinje se koriste za privremeno skladitenje leina
i ivotinjskog otpada nastaloga na farmama. Otpad se u njima skladiti sve do
preuzimanja od strane kafilerije, te predstavlja zatitu od neprijatnih mirisa,
zaraznih bolesti i raznoenja od strane domaih ivotinja. Konstrukcija hladnjae,
kao i temperaturni uslovi u njoj su potpuno u skladu sa pravilima struke i
zakonskim regulativama.
93
Slika8.1Primerhladnjaezaprivremenoskladitenjeivotinjskogotpada
Karakteristike hladnjae
Konstantno odravanje temperature skladitenja izmeu +3 i +6C sa

mogunou regulacije prema potrebi korisnika.
Komora radi potpuno automatski prema nametenoj temperaturi skladitenja
tokom cele godine.
Punjenje, pranjenje i smetaj ivotinjskog otpada u komorama za hlaenje
se obavlja specijalnim kolicima koja su sa gornje strane zatvorena poklopcem
i omoguuju jednostavnu manipulaciju unutar i izvan komore.
Kolica za smetaj ivotinjskog otpada unutar hladnjae mogu biti u plastinoj
ili elinoj, tj. pocinanoj izvedbi sa kapacitetom do 1100l, te su potpuno
prilagoena za prihvat od strane kamiona kafilerije. Broj i veliinu kolica
odreuju potrebe korisnika.
Hladnjaa se u zavisnosti o potrebama i mogunostima korisnika moe
ugraditi u postojei zidani objekt ili izvesti kao samostojei kontejner izvan
objekta.
Dimenzije hladnjae zavise od traenog kapaciteta ivotinjskog otpada.
Komora za hlaenje je izraena od izolacijskih panela ispunjenih
poluretanskom peenom i sa obje strane obloenih bojanim limom.
Rashladni ureaji koriste ekoloki prihvatljive delove (poput R404A) i mogu
biti u kompaktnoj monoblok izvedbi ili za vee dimenzije hladnjae izvedeni
kao split - sistemi.
Mogunost ugradnje daljinskog nadzora rada hladnjae putem SMS poruka
omoguuje rad komore bez nadzora od strane korisnika, te dobijanje svih
vanih obavetenja o kvarovima sistema hlaenja na mobilni telefon
korisnika i proizvoaa.
Automobilskekoljke
94
Automobilske koljke su postale poseban tok otpada u EU, nakon poveanja

standardairazvojaautomobilskeindustrije.Ovavrstaotpadanemoedaseodlae
nadeponijama.KompanijekojesebavereciklaomgvoauSrbiji,spremnesuda
reciklirajuiautomobilskekoljke.Potrebnojenapravitiprivremenoodlagalitekoje
bi se praznilo nakon odreenog vremena. Privremeno skladite je potrebno
obezbediti od potencijalnog zagaenja podzemnih voda i eventualno povrinskih
tokova.
Postupanjesaisluenimvozilimabipodrazumevalodemontaunadelove,gdebise
mogaoizdvojitideoreciklabilnihmaterijala.
Reavanje ovog problema koji je akutan u Regionu, pruala bi se mogunost za

izdvajanjem vee koliine iskoristivih komponenti otpada, a posebno metala i
plastike.Ovadelatnostpruilabidodatnumogunostzazapoljavanje.
Insineracijasemoekoristitizatretmandelovakojisupreostalireciklaom.Trend
u ovoj oblasti je korienje novi vidova tretmana rezanih delova automobliskih
koljki koji se mogu koristiti kao materijal za energetsku sirovini. Najjeftiniji
tretman automobilskih koljki je reciklaa i post mehaniki tretman dok
rasklapanje koljki na delove najskuplji vid tretman posmatrano za 1kg
automobilskekoljke.
USrbijipostoji10ovlaenihoperaterazareciklauotpadnihvozila.
Ambalaaiambalaniotpad
Smatra se da se najvee koliine ambalanog otpada generiu u okviru

komercijalnog sektora. Neophodno je predvideti izdvajanje i posebno uvanje
ambalae,teevidentiratinabavku,utroakisakupljenekoliineambalae.Trite
sekundarnihsirovinakojeseodnosinaambalaniotpadseupravorazvija,tetreba
razmatrati promet sekundarnih sirovina, organizovati informacioni sistem i
edukacijuoizdvajanjuotpadaodambalae.
U cilju minimizacije nastanka otpada, Region treba da promovie ponovno

korienjeambalae,simjeuveziiuvoenjedepozitazaPETialuminijumsku
ambalau. Za neke vrste ambalanog otpada mogue je organizovati njegovo
korienjekaoenergenta.
Staklena ambalaa se sakuplja u kontejnerima. Preduslov za uspenu reciklau

stakla je separacija staklenog otpada na mestu nastanka i to prema boji stakla
(braonizeleno)imesesmanjujeudeoneeljenihmaterijala(keramika,porcelan).
Papirna i kartonska ambalaa se recikliraju i ponovo koriste kao sirovina.
Metalna ambalaa se skuplja posebno ili se odvaja magnetnom separacijom iz
smee pripremljene za insineraciju ili mulja ili magnetnom separacijom iz
postrojenjazakompostiranje.
Upravljanje ambalaom i amblanim otapadom u svetu je regulisano izmeu

optinaiindustrije.
Sakupljanje i sortiranje gradskog ambalanog otpada je najveim delom pod

rukovovstvomjavnogsektora,doksakupljanjeindustrijskogambalanogotpada,
95
reciklaaiponovnaupotreba,kakogradskogtakoiindustrijkogambalanogotpada
jeorganizovanoodstraneprivatnogsektora.
Prema Planu smanjenja ambalanog otpada Republike Srbije, u 2010. godini

planira se sakupljanje 5% svog ambalanog otpada, a u sledeoj godini ak
sakupljanje 10% svog ambalanog otpada. Ve 2012. godine poee se sa
razdvajanjemotpadanapetvrsta:papir,staklo,plastika,metalidrvo,takodajeza
2012.godinupredvienouklanjanje16%otpada.
U ovom trenutku samo jedno preduzee poseduje dozvolu za sakupljanje,

transport, skladitenje i tretman otpada. Uvoznici i proizvoai u obavezi da se
organizujuugupeikrozzajednikopreduzeepristupeorganizovanomprikupljanju
irecikliranjuambalanogotpada.
I cilju ispunjavanja postavljenih zahteva predvia se postavljanje posebnih

kontejnera pre svega za plastini ambalni otpad. Naknadno u zavisnosti od
ostvarenih rezultata sa plastiim otpadom potrebno je razmotriti i mogunosti
postavljanjakontejneraizadrugevrsteotpada.
Odlaganjeotpadnihguma
Sobziromdajeodlaganjegumazabranjenonasanitarnimdeponijama,neophodno
jerazvitiprogramnjihovogiskorienjailiunitavanja.Izdrobljenagumasemoe
koristiti kao punioc betona za razliite namene. Unitavanje guma bi
podrazumevalo koinsineraciju u cementarama, uz obaveznu kontrolu zagaenja
vazduhaiprethodnopribavljenudozvolunadlenogorgana.
Dominantantretmanotpadnihgumajerecikliranje,doksenadrugommestunalazi
energetsko iskoriavanje. Iako se recikliranje, odnosno usitnjavanje otpadnih
guma i dobijanje granulata, smatra jedino ekoloki prihvatljivim, prisutno je i
korienjeuenergetskusvrhu,najeeucementarama,elianakaojeftinogorivo.
Granulatidobijenirecikliranjemgumemogusekoristitinamnogonaina(dodatak
asfaltima u izradi puteva, obloge za izolaciju krovova, zvune barijere u
graevinarstvu)
Naknadezaupravljnjeotpadnimgumamregulisanojeuredbombr.89/2009Sl.
glasnikRS.
USrbijisespaljivanjemotpadnihgumabavikompanijaEcoRecd.o.o.,asvegume
kojeprikupiEcoReckoristesekaoenergentuHolcimu.TakoeLafargecementara
uBeoinusakupljaispaljujeotpadnegume.
PrvopostrojenjeuRepubliciSrbijikojasebavireciklaomotpadnihautoiteretnih
guma, kao i drugih vrsta gumenog otpada je firma Eco Recycling iz Temerina.
Planom se predvia obeubeivanje prostora za privremeno skladitenje guma u
krugu komunalnog preduzea, odakle bi se povremeno predavalo treim licima.
Opasanotpadizdomainstva
Opasanotpadjesteotpadkojiposvomporeklu,sastavuilikoncentracijiopasnih
materija moe prouzrokovati opasnost po ivotnu sredinu i zdravlje ljudi i ima
96
najmanje jednu od opasnih karakteristika utvrenih posebnim propisima,

ukljuujuiiamblauukojujeopasanotpadbioilijesteupakovan.
Opasanotpadseklasifikujepremaporeklu,karakteristikamaisastavukojigaini
opasnim. Praksa evropskih zemalja u sakupljanju opasnog kuog otpada je
podeljenoizmeu optineikompanijekojajespecijalizovanazasakupljanjedate
vrste otpada. Isto tako stanovnitvo je ukljueno u sakupljaju opasan otpad iz
domainstva.
Stanovnitvo sakuplja i donosi otpad na mesta koja su predviena za to

preuzimanjeopasnogotpadailidonosedokontejnera,kamionakojisenalazena
tanodefinisanimlokacijamaugradu.
Optinepostavljajuspecijalnekontejnere,uskolopuoptegsakupljanjaotpadaili
svakodnevno sakupljaju opasan otpad specijalnim vozilima ili nekoliko puta
godinje.Kontejnerizaopasanotpadsuuglavnomsmeteninajavnimmestima.U
pojedinimzemljamapostojecallcentrikojiodnoseopasanotpadnazahtevklijenta.
Opasan kuni otpad se tretira procesom insineracije u specijalizovanim

postrojenjima za opasan otpad i ponovnim tretmanom kiselih/alkalnih tenih
smea. Cena sakupljanja opasnog kunog otpada je 0,22 2.8 po kilogramu.
Ukolikoseotpadsakupljanajavnimmestima (kontejneri),trokovisuod0.12
1.7pokilogramuuzavisnostiodgustinenaseljenosti,operativnihtrokova,dok
sakupljanje specijalnim vozilima je od 3.2 do 5 po kilogramu. Cena tretmana
otpadazavisiodmetodekojasekoristi,ionaje0.42.Prosenacenaupravljanja
kunimopasnimotpadomje12pokilogramu.
Planom je predvieno obezbeivanje adekvatnog prostora za privremeno

skladitenjeopasnogotpadaizdomainstvaukrugukomunalnogpreduzeakojebi
seuodreenimvremenskimintervalimaustupalotreimlicima.
Prilog 9. Zbirni prikaz procenjenih investicija i
trokovatretmanaiodlaganjaotpada
Procena investicionih trokova nabavke dodatne opreme za sakupljanje i transport

otpada bazira se na realnim cenama nove mehanizacije i opreme za sakupljanje
otpadam kao i na procenjenama potrebnog broja kamiona i posuda za sakupljanje
otpada.
Procena trokova naknade za tretman otpada i konano odlaganje otpada zasniva se

na minimalnim realnim cenama koje postoje u regionu. Tanu cenu po jedinici
mase otpada nije mogue u ovom trenutku odrediti s obzirom na njenu vrednost
utiu brojni parametri koji u trenutku izrade plana nisu poznati. Uzimajui u obzir
da se u Novom Sadu pridukuje velika koliina otpada, opravdano je oekivati da e
cena po jedinici mase biti nia u odnosu na druge sredine.
Procena investicionih i trokova tretmana i odlaganja otpada za model 1
97
Tabela 9.1 Procena investicionih trokova (Obezbeivanje mehanizacije i opreme za

sakupljanje otpada) prema modelu 1
Potreban Ukupna
Cena
B?ej broj vrednost
(/kom)
(kom) ()
Autosmear 1 100.000 100.000
Kante od 120l 8.899 30 266.970
Kontejneri do 1100l 0 250 0
Ukupni investicioni trokovi 366.970
Objaenjenje:RaunatonabazipodatakaizPoglavlja6(1=104din)
Tabela 9.2 Proraun trokova naknade za odlaganje otpada

Koliina Koliinaotpada Ukupni Ukupni
Trokovi
otpada nakon meseni godinji
Beej odlaganja
ukupno separacije trokovi trokovi
(Eur/t)
(t/meseno) (t/meseno) odlaganja odlaganja
Meani
835 835 15 12.525 150.300
otpad
Na osnovu prikazanih podataka dat je prikaz potrebnih investicija po godinama za

realizaciju planom predvienih aktivnosti.
Tabela 9.3 Potrebna investiona sredstva po godinama za model 1
Potrebnainvestiona
Godina
sredstva()
2011. 100.000
2012. 53.394
2013. 53.394
2014. 53.394
2015. 53.394
2016. 53.394
Ukupno 366.970
Procena investicionih i trokova tretmana i odlaganja otpada za model 2
98
Tabela 9.4 Procena investicionih trokova (Obezbeivanje mehanizacije i opreme za

sakupljanje otpada) prema modelu 2
Potreban Ukupna
Cena
Beej broj vrednost
(/kom)
(kom) ()
Autosmear 2 100.000 200.000
Kante od 120l 22.998 30 689.940
Kontejneri do 1100l 10 250 2.500
Ukupni investicioni trokovi 892.440
Objaenjenje:RaunatonabazipodatakaizPoglavlja6(1=104din)
Tabela 9.5 Proraun trokova naknade za odlaganje otpada za model 2 (pri istoj ceni
za suvu i vlanu frakciju)
Koliina Ukupni Ukupni
Koliina
otpada Trokovi meseni godinji
otpada
Beej nakon odlaganja trokovi trokovi
ukupno
separacije (Eur/t) odlaganja odlaganja
(t/meseno)
(t/meseno)
Vlani
442 442 15 6.630 79.560
frakcija
Suva
393 393 15 2.010 24.120
frakcija
Ukupnitrokoviodlaganjaitretiranjaotpada 46.260
Tabela 9.6 Proraun trokova naknade za odlaganje otpada za model 2 (priviojceni

odlaganjavlanefrakcijeuodnosunasuvufrakciju)
Koliina Ukupni Ukupni
Koliina
otpada Trokovi meseni godinji
otpada
Beej nakon odlaganja trokovi trokovi
ukupno
separacije (Eur/t) odlaganja odlaganja
(t/meseno)
(t/meseno)
Vlani
442 442 30 13.260 159.120
frakcija
Suva
393 393 15 5.895 70.740
frakcija
Ukupnitrokoviodlaganjaitretiranjaotpada 229.860
99
Na osnovu prikazanih podataka dat je prikaz potrebnih investicija po godinama za

realizaciju planom predvienih aktivnosti.
Tabela 9.7 Potrebna investiona sredstva po godinama zamodel2
Potrebnainvestiona
Godina
sredstva()
2011. 100.000
2012. 98.920
2013. 98.920
2014. 98.920
2015. 198.920
2016. 98.920
2017. 98.920
2018. 98.920
Ukupno 892.440
100
Prilog 10. Rodna ravnopravnost i upravljanje

otpadomnalokalnomnivou
Uvoenje rodne perspektive u akcione planove upravljanja otpadom na lokalnom

nivou bazira se prvenstveno na domaoj i meunarodnoj politici i regulativi u
oblasti rodne ravnopravnosti kao i na potrebi da se sve politike i programi kreiraju
tako da uvaavaju razlike izmeu mukaraca i ena. Na globalnom nivou uvoenje
principa rodne ravnopravnosti u sve politike i na svim nivoima (gender
mainstreaming) odreeno je kao strategija sa ciljem otklanjanja istorijskih i
drutvenih neravnopravnosti izmeu mukaraca i ena i kako bi se poboljao time
uslovljen nepovoljan poloaj ena. Pokazalo se i da politike koje ne uzimaju u obzir
poloaj i potrebe mukaraca i ena nisu dovoljno uspene odnosno da time nemaju
svi jednaku korist od razvoja.
Generalna strategija pretvorena je u niz meunarodnih dokumenata i drugih

regulatornih mehanizama, aktivnosti i mera, koje je potpisivanjem CEDAW -
Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena i drugih dokumenata
usvojila i Republika Srbija, a koje je takoe i u unutranje zakonodavstvo ugradila
institucionalni okvir za ostvarivanje rodne ravnopravnosti.
Institucionalni okvir
Institucionalni okvir moe se podeliti u skladu sa ciljevima koji se ele postii. 1)

Garantovanje ravnopravnosti ena i mukaraca i zabrana diskriminacije na osnovu
pola odnosno, roda; 2) uvoenje rodne ravnopravnosti u sve politike, na svim
nivoima, stvaranjem institucionalnih preduslova i mehanizama za ravnomerno
uee ena i mukaraca kao i omoguavanje aktivnosti i praenja rezultata u
oblasti rodne ravnopravnosti; 3) posebne oblasti u kojima su ene, usled rodnih
nejednakosti u nepovoljnijem poloaju i u kojima je potrebno preduzimati posebne,
afirmativne mere kako bi se otklonile nejednakosti i poboljao poloaj ena. Ove
oblasti su: odluivanje, zdravlje, ekonomsko osnaivanje i oblast rada, obrazovanje,
nasilje, rodne uloge i stereotipi. Uspostavljanje institucionalnih okvira i
mehanizama pretpostavka je poboljanja poloaja ena i praenja promena.
Upravljanje otpadom, zatita ivotne sredine i odrivi razvoj takoe ukljuuju

razliite aspekte rodnih odnosa koji utiu na kreiranje mera i politika. Osim toga,
sve politike i u ovoj oblasti podrazumevaju drutvene i politike procese, ekonomske
posledice i socioekonomske procese. Osim generalnih pretpostavki ostvarivanja
principa rodne ravnopravnosti ovde su posebno znaajni preduslovi za punu
participaciju ena u odluivanju, ekonomsko osnaivanje ena (sa posebnim
101
akcentom na viestruko ugroene grupe ena 1), rodne uloge u domainstvu i

neplaeni enski rad, pravo ena na zdravu ivotnu sredinu.
Normativni okvir Republike Srbije
Ravnopravnost ena i mukaraca u Srbiji garantovano je Ustavom Republike Srbije

(lan 15. Ustava), Zakonom o zabrani diskriminacije (Slubeni glasnik RS,
22/2009) i Zakonom o ravnopravnosti polova ("Sl.glasnikRS",br.104/2009)
.
Unutranji normativni okvir propisuje mere za ostvarivanje rodne ravnopravnosti,
osnivanje i osnaivanje mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim nivoima, kao i
otklanjanje prepreka i primenu mera za poboljanje poloaja ena.
U Srbiji je od 2002 godine poela izgradnja institucionalnog okvira i mehanizama u

skladu sa meunarodnim normativnim okvirom. Na nivou Republike Srbije
institucionalni mehanizmi su Savet za ravnopravnost polova Vlade Republike Srbije,
Odbor za ravnopravnost polova Narodne Skuptine republike Srbije, Uprava za
rodnu ravnopravnost, Zatitnik graana zamenica za rodnu ravnopravnost i
Poverenica za zatitu ravnopravnosti (institucija ustanovljena Zakonom o zabrani
diskriminacije).
Na nivou Autonomne pokrajine Vojvodine ustanovljeni su mehanizmi i usvojen je

normativni okvir za zatitu i unapreenje enskih ljudskih prava i poboljanje
poloaja ena2. Institucionalni mehanizmi u okviru AP Vojvodine su Pokrajinski
sekretarijat za rad, zapoljavanje i ravnopravnost polova, Odbor za ravnopravnost
polova Skuptine Vojvodine i Pokrajinski ombudsman zamenica za ravnopravnost
polova.
Na lokalnom nivou, institucionalni mehanizmi, kao tela za rodnu ravnopravnost

osnovani su u 263 optina u Vojvodini koji deluju u okviru nadlenosti lokalne
samouprave i imaju za cilj da integriu princip rodne ravnopravnosti u sve politike i
programe na lokalnom nivou i promoviu ravnopravnost ena i mukaraca, ali i da
sprovode mere i kreiraju akcije za unapreenje poloaja ena na lokalnom
1
Viestruko ugorene grupe ena su ene iz ruralnih podruja, ene sa ivaliditetom,
Romkinje, ene rtvenasilaj, eneprograna,izbeglailiinternoraseljenalica,samohrane
majke.
2
Odluka o pokrajinskom ombudsmanu (Sl. list AP Vojvodine, 23/2002 i 5/2004), Odluka o
ravnopravnosti polova (Sl. list APV, br. 14/2004), Odluka o izboru poslanika u Skuptinu
APV, (Sl. List APV, 12/2004),Deklaracija o ravnopravnosti (Sl. list APV, 14/2004), Strategija
za zatitu od nasilja u porodici i drugih oblika rodno zasnovanog nasilja, 2008. i Akcioni
plan za zapoljavanje ranjivih grupa ena u AP Vovjodini, 2008.
3
U Junobakom okrugu mehanizmi za rodnu ravnopravnost postoje pri lokalnim
samoupravamauBau,BakomPetrovcu,Vrbasu,BakojPalanciigraduNovomSadu.
102
nivou.Potrebno je kontinuirano raditi na osnaivanju kapaciteta i poloaja lokalnih

mehanizama u okviru lokalne samouprave.
Pretpostavke ostvarivanja principa rodne ravnopravnosti su uspostavljanje

mehanizama, podizanje kapaciteta na svim nivoima, voenje rodno senzitivne
statistike i obezbeivanje participacije manje zastupljenog pola sa minimum 30% u
svim aktivnostima odnosno omoguavanje pune participacije ena i mukaraca.
Normativni okvir za ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti i poboljanje
poloaja ena su Zakon o ravnopravnosti polova usvojen decembra 2009.
Nacionalna strategija za poboljanje poloaja ena i unapreenje rodne
ravnopravnosti 2010-2015 ("Slubeni glasnik RS", broj 15/09) usvojena avgusta
2010. i akcioni plan za sprovoenje strategije usvojen u septembru 2010 ("Sl.
glasnik RS", br. 67/2010). U razliitim oblastima unapreenje poloaja ena je
delimino ureeno i posebnim zakonima4.
Meunarodni normativni okvir
Unutranji institucionalni okvir u oblasti rodne ravnopravnosti predstavlja i

ispunjenje obaveza preuzetih ratifikacijom meunarodnih dokumenata.
Najvanijim dokumentom u oblasti rodne ravnopravnosti smatra se CEDAW

konvencija odnosno Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije ena (1979) i
Pekinka deklaracija i platforma za akciju (1995)5. Ovi dokumenti obavezuju drave
4
Zakon o lokalnim izborima (Sl. glasnik RS, 33/2002, 37/2002 - ispr., 42/2002, 100/2003 - odluka
USRS,72/2003 - dr. zakon i 75/2003 - ispr. dr. zakona), Zakon o izboru narodnih poslanika ( Sl.
glasnik RS,35/2000, 57/2003 - odluka USRS, 72/2003 - dr. zakon, 75/2003 - ispr. dr. zakona,
18/2004 i 85/2005 - dr.zakon), Zakon o lokalnoj samoupravi (Sl. glasnik RS, 9/2002, 33/2004 i
135/2004), Zakon o radu (Sl.glasnik RS, 24/2005 i 61/2005), Zakon o penzijskom i invalidskom
osiguranju (Sl. glasnik RS, 34/2003, 64/2004 - odluka USRS, 84/2004 - dr. zakon i 85/2005),
Krivini zakonik (Sl. glasnik RS, 85/2005 i 88/2005 ispr), Porodini zakon (Sl. glasnik RS, br.
18/2005), Zakon o zatitniku graana, (Sl. glasnik RS,79/2005).
5
Ostalidokumentikojiseodnosenaenskaljudskapravaipoloajena: Univerzalna deklaracija o
pravima oveka, usvojena na zasedanju Generalne skuptine UN, 1948; Meunarodni pakt o
graanskim i politikim pravima, Rezolucija Generalne skuptine UN 2200 A(XXI),1966. (Sl. list SFRJ -
Meunarodni ugovori, 7/71); Meunarodni pakt o ekonomskim, socijalnim i kulturnim pravima,
Rezolucija Generalne skuptine UN 2200 A(XXI), 1966. (Sl. list SFRJ Meunarodni ugovori, 7/71);
Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o graanskim i politikim pravima (Sl. list SRJ -
Meunarodni ugovori, 4/2001); Fakultativni protokol uz Meunarodni pakt o socijalnim i ekonomskim
pravima, (Sl. list SRJ - Meunarodni ugovori, 4/2001); Konvencija o eliminisanju svih oblika
diskriminacije ena, Rezolucija Generalne skuptine UN 34/180, 1979. (Sl. list SFRJ Meunarodni
ugovori, 11 /1981); Opcioni protokol uz Konvenciju o eliminisanju svih oblika diskriminacije ena, ( Sl.
List SRJ - Meunarodni ugovori, 13/2002); Najrobijska pravila o poboljanju budueg poloaja ena,
UN, 1985; Beka deklaracija i Akcioni program, UN, 1993; Pekinka deklaracija i Platforma za akciju,
usvojena na etvrtoj svetskoj konferenciji o enama, 1995; Milenijumski ciljevi razvoja UN, usvojeni na
Milenijumskom samitu UN, 2000; Evropska konvencija za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda,
Savet Evrope, 1950. izmenjena u skladu sa Protokolom br. 11. (Sl. list SCG - Meunarodni ugovori,
9/2003, 5/2005 i 7/2005 - ispr.); Deklaracija o jednakostima izmeu ena i mukaraca kao
fundamentalni kriterij demokratije, Savet Evrope, 1997; Konvencija o politikim pravima ena, 1953;
Deklaraciju o politici suprotstavljanja nasilju prema enama u demokratskoj Evropi, EU, 1993; Povelja
za evropsku bezbednost, 1999; Univezalna deklaracija o demokratiji, 1997.
103
potpisnice da preduzmu sve mere protiv diskriminacije ena kao i da im omogue

punu participaciju u donoenju odluka, uestvovanje u aktivnostima zajednice,
pravo na zdrave uslove ivota, korienje tehnologija, pravo na obrazovanje, rad,
zaradu, a posebno izdvajaju ranjive grupe ena odnosno, ene iz viestruko
diskriminisanih grupa.
CEDAW konvencija definie takoe oblasti koje izazivaju zabrinutost u pogledu

poloaja ena, a to su siromatvo, odluivanje odnosno politika participacija,
zdravlje, obrazovanje, mediji, nasilje nad enama. Ova konvencija obavezije drave
da usvoje mere koje e doprineti poboljanju poloaja ena u ovim oblastima
U okviru Evropske Unije postoji 14. direktiva koje se odnose na rodnu

ravnopravnost. Evropska komisija donela je u oktobru 2010. novu Strategiju za
ravnopravnost ena i mukaraca 2010 2015. Veina direktiva EU se odnose na
ekonomska i socijalna prava i na otklanjanje diskriminacije na tritu rada.
Strategije Evropske komisije usmerena je takoe najveim delom na pravo na
ekonomsku nezavisnost, pravo na jednake nadoknade za rad, predstavljanje u
spoljnim aktivnostima EU, razvijanje i proirivanje normativnog okvira kao i puno
promovisanje ostvarivanja Milenijumskih ciljeva i Pekine platforme za akciju.
Ostvarivanje principa rodne ravnopravnosti
UstavRepublikeSrbije Obavezuje optinu i druge jedinice lokalne samouprave da

se staraju o ostvarivanju, zatiti i unapreenju ljudskih i manjinskih prava (lan
190 stav 3);
Obavezuje sve dravne organe, pa i organe koji se obrazuju u optini i u drugim

jedinicama lokalne samouprave da vode politiku jednakih mogunosti i ovu politiku
izriito vezuje za ostvarivanje ravnopravnosti ena i mukaraca (lan 15);
Doputa mogunost da se ustanove posebne mere radi postizanja ravnopravnosti

lica ili grupe lica koje su sutinski u nejednakom poloaju, i odreuje
nediskriminatornu prirodu ovih mera (lan 21 stav 4).
Zakon o ravnopravnosti polova utvruje mere i obaveze organa javne vlasti,

institucijaiorganizacijanasvimnivoimadapreduzmumerezapoboljanjepoloaja
enaiunapreenjerodneravnopravnosti.
lan 2 i 3 Zakona o ravnopravnosti polova obaveziju sve organe javne vlasti da

sprovode politiku jednakih mogunosti i obezbede uee polova u svim fazama
planiranja, donoenja i sprovoenja odluka, koje utiu na poloaj ena i
mukaraca.
104
lan7propisujeposebnemerezaunapreenjepoloajaena.
lan40odnosisenavoenjeevidencijerazvrstanepopolu.
Statistikipodacikojiseprikupljaju,evidentirajuiobraujunanivouRepublike
Srbije,autonomnepokrajineijedinicelokalnesamouprave,kaoiuustanovamai
organizacijama koje obavljaju javna ovlaenja, javnim preduzeima i privrednim
drutvima,morajubitiiskazanipopolu.
Statistikipodaciizstava1.ovoglanasastavnisudeostatistikoginformacionog
sistemaRepublikeSrbijeidostupnisujavnosti,uskladusazakonom.
Zakon dalje predvia osnivanje mehanizama za rodnu ravnopravnost na svim

nivoima i u lokalnim samoupravama, u lanu 39.
- Organi jedinica lokalne samouprave, u okviru svojih nadlenosti obezbeuju

ravnopravnost polova i ostvarivanje jednakih mogunosti.
Organi jedinica lokalne samouprave podstiu i unapreuju ravnopravnost polova, u

okviru svojih nadlenosti i poslova vezanih za ravnopravnost polova.
U procesu usvajanja razvojnih planova i drugih akata, nadleni organi jedinica

lokalne samouprave razmatraju mere i aktivnosti koje su u funkciji ravnopravnosti
polova i ostvarivanja jednakih mogunosti.
U organima jedinica lokalne samouprave, u okviru postojee organizacije i akta o

unutranjem ureenju i sistematizaciji, organizuje se stalno radno telo ili odreuje
zaposleni za rodnu ravnopravnost i obavljanje poslova ostvarivanja jednakih
mogunosti u skladu sa ovim zakonom.
Nacionalnomstrategijompredviajuseaktivnostinaosnaivanjumehanizamaza
rodnuravnopravnostkaoiprikupljanjeiobradasvihpodatakarazvrstanihpopolu.
Taka47odnosisenatrajnouvoenjeiinstitucionalnizacujumehanizamanasvim
nivoima i njihovog delovanja, a definisana je i aktivnost ukljuivanja znanja o
rodnojravnopravnostiuedukativneprogramezaposlenihudravnojupraviijavnim
slubama.
U Pekinkoj platformi za akciju se navodi neophodnost uvoenja rodno osetljive

statistike, kao strateki cilj H.3. Stvarati i iriti spolno klasificirane podatke i
informacije s ciljem planiranja i evaluacije.
Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou ije potpisnice su

jedinice lokalne samouprave predvia sprovoenje mera na lokalnom nivou kojima
se unapreuje poloaj ena ali i ostvaruju prava u okviru nadlenosti i aktivnosti
lokalne samouprava.
Kao to je reeno, uvoenje politike rodne ravnopravnosti, koje podrazumeva

osnivanje mehanizama, tela, usvajanje mera i regulatornog okvira oekuje se od
drava ali i lokalnih samouprava i drugih organizacionih jedinica, organizacija i
105
institucija. Tako i meunarodne organizacije imaju svoje unutranje dokumente koji

im omoguavaju da ukljue rodnu perspektivu u programe i projekte koje sprovode.
Osimpostojanjazakonskogokvirainadlenihinstitucijausvepolitikeiaktivnosti
jeneophodnoukljuitiene,kaoiomoguitidasenjihovepotrebeiinteresiugrade
uplanoveimereimeseostvarujerodnaravnopravnostipoboljavapoloajena.
Odluivanje
Ueeenauodluivanjupodrazumevaosnaivanjeenazaparticipacijuujavnim
poslovima, udruivanje i organizovanje, uee u donoenju odluka, ali i uee
najmanje30%enaupolitikomivotunasvimnivoimaiusvimtelimadonoenja
odluka,ukljuujuipostavljeneiimenovanalica,upravneinadzorneodborejavnih
prduzea, rukovodstvo javnih preduzea i organe vlasti na svim nivoima. U
lokalnimparlamentimaima 21,3%ena.Ovajprocenatopadakadasuupitanju
imenovanalica(nakojaseneprimenjujesistemkvota).
OvaoblastregulisanajeuodeljkuVZakonaoravnopravnostipolovaPolitikii
javni ivot gde se propisuje i obezbeivanje uea najmanje 30% ena u svim
pregovarakim telima, stranim delegacijama i radnim telima, a Nacionalnom
strategijom predviene izmene zakonodavstva i poslovnika skuptina kako bi se
obezbediloveeueeenauizvrnimtelima.Opticiljueeenauodluivanju
podrazumeva participaciju u svim telima na svim nivoima kao i osnivanje
institucionalnih mehanizama (institucionalizacija mehanizama za ravnopravnost
polovainjihovoaktivnoukljuivanjeuproceseodluivanja)kojimaseobezbeuje
integracija rodne perspektive u odluivanje. U Nacionalnoj strategiji u
taki.46.predviaju seposebneaktivnostinapoveanjuuea enaupojedinim
sektorimajavneupravegdepostojitendencijazamanjimprisutvomena,toese
postiiuvoenjemmerakojeomoguujuveeueeenaujavnojadministracijii
slubama.
Posebno se istie usvajanje mera za ene iz dvostruko i/ili viestruko ugroenih

grupakakobisepovealanjihovaparticipacijauodluivanjuisatimuveziutaki
56. se kae Podravati saradnju udruenja Romkinja sa otalim udruenjima
graana, predstavnicim dravne uprave i jedinica lokalne samouprave putem
odravanja zajednikih aktivnosti, zajednikih tribina, okruglih stolova i
konferencijauciljurazmeneiskustavaipodsticanjaRomkinjanauestvovanjeu
reavanjuproblemalokalnezajednice.
Uee30%enauskuptinamaodnosnonaizbornimlistamazasvenivoevlasti
ureujesegorenavedenimizbornimzakonima.
Osimmeunarodnihdokumenatakojiureujuoblastenskihpolitikihprava,na
poveenja uea ena u odluivanju obaveziju lan 7. CEDAW konvencije, a u
Pekinkoj deklaraciji su definisani strateki ciljevi G.1. Preduzeti mere na
osiguravanjuenamaravnopravnogpristupaipunogueaustrukturamavlastii
odluivanjaiG.2.Poveavati sposobnost ena da sudeluju u donoenju odluka i
upravljanju.
Ekonomskoosnaivanjeena
106
Siromatvo ena, koje po podacima Ujedinjenih Nacija zarauju 1% svetskog

bogatstva ujedno predstavlja prepreku razvoju i moe se uoiti pravilnost da je
poloaj ena loiji u nerazvijenim oblastima (zemljama, naseljima) i da je u isto
vremejestejednaodpreprekarazvoju.
Zakon o ravnopravnosti polova u predvia ostvarivanja prava ena u oblasti

zapoljavanjaaliiuvoenjepodsticajnihmerazazapoljavanjeena.Ulanu19.
navodisedastrunousavravanjeiobukatreba dabudedostupnaujednakoj
meriienamaimukarcima,ulanu22.Sveinstitucijeiposlodavcisavieod50
zaposlenihdunidavodeevidenciju,obezbeujupodatkerazvrstanepopoluina
godinjemnivoukreirajumereiprogramezaunapreenjerodneravnopravnosti.
Osimtoga,obavezeposlodavacasuidaukreiranjuprogramapredviajusemereza
zapoljavanje ena odnosno manje zastupljenog pola. lan 12. obavezuje
poslodavcedavodeevidencijuopolnojstrukturizaposlenih.
lan 11. propisuje posebne mere za poveanje zaposlenosti i mogunosti

zapoljavanjamanjezaposlenogpola;poveanjeueamanjezastupljenogpolau
strunomosposobljavanjuiobezbeivanjujednakihmogunostizanapredovanje;
drugeposebnemere,utvreneuskladusazakonom.
lan 14 pripisuje jednaku dostupnost poslova i poloaja: Ako zastupljenost manje

zastupljenog pola u svakoj organizacionoj jedinici, na rukovodeim mestima i u
organima upravljanja i nadzora iznosi manje od 30%, organi javne vlasti su duni
da primene afirmativne mere u skladu sa Zakonom o dravnim slubenicima i
Zakonom o dravnoj upravi.
Nacionalnastrategija predvia ekonomsko osnaivanjeenakao opticiljkojise

ostvarujekrozmerezazapoljavanjeisamozapoljavanjekrozpojedinaanciljato
jeusvajanjeiprimenaposebnihmerazapodsticanjezapoljavanja,preduzetnitva
isamozapoljavanjanamenjenihenamaizviestrukodiskriminisanihgrupa,kao
onihkojesuuposebnonepovoljnomdrutvenomiekonomskompoloaju
Doneti posebne i dodatne mere za podsticanje zapoljavanja ena iz

viestruko diskriminisanih grupa, kao i mogunosti za dobijanje posebnih
kredita namenjenih ovoj kategoriji ena. Organizovati obuku za oblike
preduzetnitva u sektoru socijalne zatite i uslune delatnosti u malim
neprofitnimorganizacijama.
U odeljku 101. se navodi i potreba za podsticanjem ena da se bave
netradicionalnimzanimanjima.
Nacioonalnom strategijom predviaju se mere za podsticanje enskog

preduzetnitva, kroz osnivanje centara za ensko preduzetnitvo, formiranje
kreditnih programa za podsticanje enskog preduzetnitva, podsticanje
zadrugarstvainovihoblikaekonomskogudruivanja.
lan 11. CEDAW konvencije se odnosi na zapoljavanje ena, a u Pekinkoj

platformizaakcijuformulisanje stratekicilj F.2.Omoguitilakipristupena
resursima,zapoljavanju,trituitrgovini.
Posebna panja u Strategiji Evropske komisije posveena je podsticanju enskog

preduzetnitva,jereneineidaljemanjeod33%preduzetnikananivouEvropske
107
Unije, kroz otklanjanje postojeih prepreka, kao i motivaciju i edukaciju mladih

enazabavljenjepreduzetnitvom.
eneizatitaivotnesredine
itavodeljak(odeljakIV)Pekinkeplatformezaakciju,posveenjeenamaizatiti
ivotne sredine, u kome se, izmeu ostalog istie neophodnost omoguavanja
uticajaenanadonoenjeodlukauovojoblastiiformulisanisusledeistrateki
ciljevi:Sledeistratekiciljevi:1)Aktivnoukljuitieneudonoenjeodlukanasvim
nivoimauvezisapitanjimazatiteivotnesredinejerenenemajujednakpristup
telimaodluivanjaipristupmestimazaformulisanjepolitika; 2)Ugraivatipitanja
od interesa i perspektive vezane za pol u politike i programe odrivog razvoja;
3)Jaatiiuspostavljatimehanizmenadravnoj,regionalnojimeunarodnomnivou
sciljemproceneposledicarazvojnihiekolokihpolitikanaene.
Posebnoseistieulogaenanalokalnomnivou:eneestoigrajuuloguvoaili
preuzimajuvostvoupromovisanjuekolokeetike,smanjenjukoritenjaresursa,
te ponovnom koritenju i recikliranju resursa, ime se na najmanji nivo svodi
koliinaotpadaipretjeranapotronja.eneimajuposebnomonuuloguuuticaju
na donoenje odluka vezanih za odrivu potronju. Pored toga, enski doprinos
upravljanjuprirodnomsredinom,ukljuujuikampanjemeuomladinomiirokim
narodnimmasamazazatituokoline,estoseodigravanalokalnomnivou,gdjeje
najpotrebnijeinajpresudnijadecentralizovanaakcija.
Uovomdokumentujeistaknutaipotrebasaradnjevladinoginevladinogsektorai
ukljuivanja enskih grupa u programe i planove na svim nivoima postoje
institucionalne slabosti u koordinaciji izmeu enskih nevladinih organizacija i
dravnihinstitucijakojeradenapitanjimaprirodnesredine,uprkosbrzomrastui
primetnosti enskihnevladinihorganizacijakojeradenaovimpitanjimanasvim
nivoima;Osnaitisaradnjunevladinihivladinihorganizacijanalokalnomnivoui
ukljuiti enske nevladine organizacije u aktivnosti na sprovoenju akcionih
planovaaprvenstvenoihdefinisatikaorelevantneaktere.
Evropska povelja o rodnoj ravnopravnosti na lokalnom nivou podrazumeva

aktivnostiuoblastiivotnesredineodnosnookruenja(lan28).
eneizranjivihgrupa
Imajui u vidu posebno nepovoljan poloaj ena iz dvostruko ili viestruko

diskriminisanih grupa predviaju se posebni programi za osnaivanje ena iz
ranjivihgrupa,kakvesuRomkinje,eneizruralnihpodruja,enesainvaliditetom.
Ugorenavedenimdokumentimapredvienesumerezaosnaivanjeenaizranjivih
grupazaueeuodluivanju,ekonomskoosnaivanje,alisepredviajuimereza
generalnopoboljanjepoloajaenaizranjivihgrupa.
Nacionalna strategija Srbije predvia usvajanje posebnih mera i programa

ekonomskogosnaivanjaenasaselaiRomkinja,ananivouVojvodinerazvijenje
Akcioniplanzazapoljavanjeranjivihgrupaena.
108
CEDAWkonvencija u lanu14.predvia ovemere za eneizseoskihpodruja 6.

Evropskiparlamentje2008usvojioIzvetajosituacijienauseoksimoblastimau
EvropskojUnijiiistaknutojedajegendermainstreamingrazvojaseoskihpodruja
kljuanzaekonomskirastiodrivirazvoj7.
ZakljunikomentariKomitetazaukidanjediskriminacijeena:Srbija8
UZakljunimkomentarimaCEDAWkomitetanaInicijalniizvetajRepublikeSrbije
stojiizmeuostalogdaje:
19. Komitet je zabrinut zbog upornog postojanja dubokoukorenjenih,

tradicionalnihpatrijarhalnihstereotipovakojiseodnosenauloguiobavezeenai
mukaracauporodici iuirojzajednici,toseogledauizboruobrazovanjaena,
njihovomnepovoljnompoloajunatrituradainiskomnivounjihovogueau
politikomijavnomivotu, tosvedoprinositolerancijinasiljanadenama.
28. Komitet podstie Dravu lanicu da jaa i primenjuje mere za poveanje

zastupljenosti ena u imenovanim organima i u vladinoj strukturi kroz, izmeu
ostalog,efikasnuprimenuprivremenihspecijalnihmera, uskladusalanom 4, stav
1, KonvencijeioptompreporukomKomitetabroj 25, kakobiseostvarilopravo
enanajravnopravnoueeusvimoblastimajavnogivota a,posebno,navisokim
nivoima donoenja odluka. Komitet preporuuje da Drava lanica u potpunosti
koristioptupreporukubroj 23. OntakoepreporuujedaDravalanicapovea
svojenapore uponudiilipodrciprogramimazaizgradnjukapaciteta zasadanjei
budueenevoeidasprovedekampanjezapodizanjesvestikojesetiuvanosti
ravnopravnog uea ena u donoenju politikih i javnih odluka. Komitet
preporuujedaDravalanicaizradiAkcioniplanzapotpunuprimenuRezolucije
1325 (2000) Savetabezbednosti, uzimajuiuobzirstav 1 lana 4, i lanove 7 i 8
Konvencije.
29. Komitet je zabrinut zbog nedostatka tekuih podataka razvrstanih po polu i

informacijauvezisaobrazovanjem,posebnoovihinformacijapodeljenihnaseoskai
gradska podruja i etniku pripadnost. On je zabrinut zbog pristupa ena i
devojica obrazovanju, posebno ena i devojica Romkinja i drugih
marginalizovanihgrupa. Onjetakoezabrinutzbognepismenostiiznatnovisokih
stopapokojimaeneidevojicenaputajusistemobrazovanja.
6
uee u izradi i provoenju planova razvoja na svim nivoima;pristup odgovrajuoj zdravstvenoj
zatiti, ukljuujui informacije, savete usluge u vezi sa planiranjem porodice;direktno korienje
programasocijalnezatite;sticanjesvihvrstaobukeiobrazovanja,formalnogineformalnogukljuujui
opismenjavanje,kaoipristupsvimuslugamauokvirumesnezajednice,kaoisavetodavnimuslugama,
interalia,radiproirenjanjihovihoptihtehnikihznanja;organizovanjegrupazasamopomoizadruga
kaobiostvarilejednakpristupprivrednimdelatnostimaputemzapoljavanjailiobavljanjasamostalne
delatnosti;ueeusvimaktivnostimamesnezajednice;dostupnostpoljoprivrednihkreditaizajmova,
olakicazaprodajuproizvoda,odgovarajuetehnologijeijednakogtretmanauzemljinojiagraranoj
reformi, kao i programa za ponovno naseljavanje;adekvatne ivotne uslove, posebno u pogledu
stanovanja,higijenskih
uslova, elektrine energije i snabdevanja vodom, saobraaja i veza.
7
PremaBlagojevi,M.enenaseluuVojvodini,str.23,2010.
8
Zakljuni komentari CEDAW komiteta dostupni su na:
http://www.zenskavlada.org.rs/downloads/ukidanje_diskriminacije.doc
109
31. Komitet je zabrinut zbog sistematske indirektne diskriminacije ena pri

zapoljavanju, koja proima javni i privatni sektor i nezvanini sektor, a
karakteristie je: horizontalno i vertikalno odvajanje poslova, pri emu ene
preovlauju u manje plaenim poslovima u javnom sektoru; znaajna razlika u
plaanju; vie stope nezaposlenosti ena, ukljuujui starije ene, izbeglice, one
kojetraeposaopoprviputienepripadnicemanjina; velikibrojenakojerade
kaoneplaenipomoniciuporodici; ogranienpristupenamauvojsci; starijeene
saniomzaradomodstarijihmukaraca; iodreenozatitnozakonodavstvokojese
primenjujenaene, ukljuujuizastareleidejeosposobnostimaenakojeimajuza
posledicudasenaeneprimenjujeopsenozatitnozakonodavstvo.
37. Komitet primeuje da u izvetaju nedostaju informacije istatistikipodacio

posebnoranjivimgrupamaena,ukljuujuienesasela,Romkinje,enekojenisu
upisaneumatineknjigeikojenemajudokumenta,eneinvalide,eneizbeglicei
internoraseljeneene,kojeestotrperaznevrstediskriminacije.
38. Komitet trai od Drave lanice da obezbedi, u svom sledeem izvetaju,

opsenu sliku de facto stanja ovih ranjivih grupa ena u svim oblastima koje
pokriva Konvencija i o vladinim politikama i programima radi ukidanja
diskriminacijeovihena.
39. Komitet poziva Dravu lanicu da sarauje sa lokalnim vlastima u praenju

zakljunihkomentaraKomitetaiupripremibuduihperiodinihizvetajapolanu
18Konvencije. Komitettakoepreporuujedaseobezbedineprestaneisistematske
konsultacije sa velikim brojem raznih enskih nevladinih organizacija po svim
pitanjima koja se tiu unapreenja rodne ravnopravnosti, ukljuujui praenje
zakljunihkomentaraKomitetaipripremubuduihizvetaja.
110

Prilog Lokalnog Plana Upravljanja Otpadom Becej 07 02 2011

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Prilog Lokalnog Plana Upravljanja Otpadom Becej 07 02 2011

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

PrilogLokalnogplanaupravljanjaotpadomzaoptinuBeej

1dan 2dan 3dan 4dan 5dan 6dan

0,018 t 0,01 t 0,07 t

Morfoloki Papir - - Kukuruzna - - 0,01 m3 Biorazgradiv 10 Drvni otpad

sastav otpada plevica 86,5% m3

TopTherm doo-Beej se bavi trgovinom (uvozno-izvoznim poslovima) i nema

Pri otkupu poljoprivrednih proizvoda: jema, penice, suncokreta, soje i kukuruza,

Kod suenja kukuruza dodatno se odvaja kukuruzna plevica pomou aspiratera u

Otpaci od hrane (papir, kosti, plastina ambalaa, ...) odvaja se u najlonske

Otpad od itarica je delimino i sezonski u vreme:

- etve jema i penice (jun, jul)

tada su koliine pojaane. U ostalim mesecima prima se prirodno suv kukuruz

DOO "Potisje-Beej" Beej nema sa preduzeem nikakvih obaveza u pogledu

Za potrebe "Agro-Promet"DOO Becej uraena je studija o proceni uticaja na ivotnu

OZZ Agro-selo Bako Petrovo selo-SaobziromdajefirmausklopuOZZinema

Agroselo-ki D.O.O. - Nemaindustrijskogotpadajersefirmabavitrgovinom.

AD Stil proizvodnja konfekcije i domaa radinost Beej Otpadaimaumalim

D.O.O. Familija Jankovi - Bavimosepreradomperjaiotpadjeperjekojesene

MK-Produkt DOO - Sopstveni otpad (piljevina) koristimo kao gorivo za kotao

Paleta-M D.O.O. - Firma se bavi preradom drveta, tako da se otpad (piljevina i

Technosoft D.O.O. Beej - Bavimo se izradom softvera i ne proizvodimo

A.D. Zidar Beej - Industrijskiotpadkojistvorinaaproizvodnjajetalogkod

Prilog 4. Analiza opcija upravljanja otpadom na

Cilj ove analize je da se utvrdi odrivost pojedinih opcija u duem vremenskom

Neophodno je napomenuti da je opcija 1 analizirana u sluaju da optina Beej svoj

Opcija 1, podrazumeva izgradnju regionalne deponije na teritoriji grada Kikinda, na

Slika 4.1 ema upravljanja otpadom opcija 1

Iz tog razloga za trokove odlaganja otpada na buduu regionalnu deponiju, u

Ovaj troak predstavlja novinu u dosadanjem funkcionisanju javnih komunalnih

Opcija 3 Izgradnja regionalne deponije, primarna separacija i anaerobna

Trea opcija podrazumeva da se pored izgradnje regionalne deponije, obezbede i

separaciju u kojem bi se vrila separacija otpada koji moe bezbedno da se spaljuje u

Za funkcionisanje sistema upravljanja otpadom iz tree varijante neophodna je

Pomenuto je da bi se otpad delio u sve osnovne frakcije koje bi se na mestu

S obzirom da je za funkcionisanje sistema upravljanja otpadom prikazanog na

Pored pomenutih trokova oekuju se i dodatni trokovi koji nastaju usled

Prilog 5. Ostali relevantni propisi u oblasti

unapreenje biljnog i ivotinjskog sveta; proizvodnju, promet i prevoz otrovnih,

Nacionalna strategija upravljanja otpadom je usvojena 4. jula 2003. godine,

Proces pridruivanja Evropskoj uniji i harmonizacija domaeg i evropskog

Prevencija stvaranja otpada i redukcija, odnosno smanjenje korienja

Primena najpraktinijih opcija za ivotnu sredinu ustanovljava, za date ciljeve i

konsultativni proces donoenja odluka koji obuhvata zatitu i ouvanje ivotne

Proizvoa snosi najveu odgovornost jer utie na sastav i osobine proizvoda i

Proizvoa proizvoda koristi tehnologije i razvija proizvodnju na nain koji

1) saini plan upravljanja otpadom i organizuje njegovo sprovoenje, ako

7) preda otpad licu koje je ovlaeno za upravljanje otpadom ako nije u

Vlasnik otpada je odgovoran za sve trokove upravljanja otpadom. Trokove

1) isputanje ili prosipanje otpadnih ulja u ili na zemljite, povrinske i

Proizvoa otpadnog ulja, u zavisnosti od koliine otpadnog ulja koju godinje

Proizvoai i uvoznici elektrinih i elektronskih proizvoda duni su da mere i

Vlasnik PCB i PCB otpada duan je da obezbedi njihovo odlaganje, odnosno

Upravljanje otpadom koji sadri, sastoji se ili je kontaminiran dugotrajnim

obezbedi sakupljanje i predaju vozila licu kojeima dozvolu za tretman. Jedinica

Upravljanje otpadom iz objekata u kojima se obavlja zdravstvena zatita i

Za obavljanje vie delatnosti jednog operatera moe se izdati jedna integralna

Dozvole za sakupljanje, transport, skladitenje, tretman i odlaganje opasnog

Dozvole za skladitenje, tretman i odlaganje otpada izdaju se na period od 10

Dozvola za sakupljanje i/ili transport otpada izdaje se licu registrovanom za

Sprovoenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom, kao i izgradnja

Inspekcijski nadzor nad primenom odredaba ovog zakona i propisa donetih za

Gradu, odnosno gradu Beogradu poverava se vrenje inspekcijskog nadzora nad

Za upravljanje otpadom na lokalnom nivou pored Zakona o upravljanju

ureuje uslove ipostupak za poetak obavljanja odreenih delatnostiza koje