V.

Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

PRIMER 2
Da bi se ilustrovali problemi i postupak analize sloenijih okvirnih konstrukcija prema
YU81, izabran je primer simetrine sedmoetane okvirne konstrukcije, sa nejednakim
rasponima greda.
U uvodnom delu izloeni su osnovni pojmovi u vezi raunskog modeliranja ove
sloene prostorne konstrukcije. Rezultat kvalitativne analize oekivanog ponaanja
konstrukcijskog sistema pri dejstvu zemljotresa je da se problem moe pojednostaviti, i svesti
na razmatranje i proraun samo jednog od okvira sa pripadajuim delom ukupnog optereenja
objekta.
U okviru primera prikazana je kompletna statika analiza jednog okvira prema YU81,
koja se ne moe izvesti bez primene raunara, pa se od studenata i ne oekuje da mogu da ree
i ovakve primere na ispitu.
Nakon odreivanja veliine uticaja u presecima, dimenzionisanje granine nosivosti
preseka greda i stubova se prema YU81 vri kao za bilo koje drugo optereenje, vodei
rauna samo o specifinim konstrukcijskim zahtevima u vezi armiranja.
U nastavku primera, u delu "Pitanja i odgovori", ilustrovan je koncept dozvoljenih
pomeranja kao i prorauna efekata drugog reda prema EC8.
Svakako najznaajniji deo za razumevanje ponaanja armiranobetonskih konstrukcija
pri zemljotresu obuhvaen je analizama i komentarima koji se odnose na obezbeenje
formiranja eljenog plastinog mehanizma konstrukcije, kao i obezbeenje programiranog
ponaanja konstrukcije prema EC8. Obim analiza prilagoen je nivou ovoga kursa, i treba
samo da ilustruje sutinu kao i da ukae na razlike koncepta YU81 i EC8: da problem
aseizmikog projektovanja nije uobiajeno odreivanje granine nosivosti preseka, ve da
projektant treba da ima jasan koncept, kao i da obezbedi uslove za formiranje plastinog
mehanizma konstrukcije u celini, sposobne da pouzdano izdri predviena pomeranja pri
dejstvu zemljotresa.
Analizirani primer je karakteristian po tome to raunski efekti zemljotresa nisu
dovoljno izraeni u odnosu na uticaje gravitacionih optereenja, pa relativno jednostavni
koncept obezbeenja plastinog mehanizma konstrukcije u ovakvim sluajevima i nije tako
jednostavno realizovati.

2-1
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

PRIMER 2
Za AB konstrukciju poslovnog objekta uraditi odgovarajue analize i dimenzionisati
jednu karakteristinu gredu i stub.

Y
30/60 +19,60
6 VII

VI

0
30/60

0
s1
5
Po
30/50

30/50

30/50
30/50

V
30/60

5x4,0=20,0 m

7x2,80=19,6 m
50

60

15
4 40 40
IV
30 30
30/60 III
3
40/40 II
30

30/60
2
I
30/60 X 0,00
1
A B C D
Osnova A B 4,0 C D
8,0 4,0 8,0 8,0 8,0
Presek
20,0 m 20,0 m

Slika 2.1 - Dispozicija konstrukcije

Gabarit objekta u osnovi je 2020 m. Objekat ima sedam etaa spratne visine h= 2,80 m.
Svi stubovi su konstantnog kvadratnog preseka 40/40. Dimenzije greda u podunom, X-
pravcu su 30/60, a u poprenom, Y- pravcu 30/50. Debljina ploe dp= 15 cm.
Objekat se nalazi u IX zoni seizmikog intenziteta. U odnosu na zemljotres, dejstvo vetra
7x2,80=19,6 m
50

60

15

je zanemarljivo.
Konstrukcija je plitko fundirana, tlo III kategorije.
Za teinu pregradnih zidova, podova i instalacija usvojiti 2,50 kN/m2, korisno
optereenje 2,0 kN/m2, a teina staklene fasade je 1,0 kN/m2 fasade. Za ukupnu teinu krovne
ploe usvojiti teinu tipske tavanice. Sve proraune i konstruisanja uraditi prema domaim
pravilnicima /1/ i /2/.

2.1 KONCEPT KONSTRUKCIJE I ANALIZE

Konstrukcija objekta je okvirna (ramovska) u
oba ortogonalna glavna pravca. Konstrukcija je si-
metrina, tako da se centar krutosti nalazi u teitu
osnove, i ne menja se po visini.
Za poslovne objekte kancelarijskog tipa (p= 2,0
kN/m2) analiza se obino vri za sluaj korisnog
optereenja prisutnog na celoj osnovi sprata. Uz
pretpostavku da je i dodatno stalno optereenje
(pregradni zidovi...) takoe uniformno po osnovi,
'Plastini zglobovi'
tada se centar masa svih spratova nalazi u teitu
osnove, i poklapa se sa centrom krutosti. Prema
Slika 2.2 - 'Idealan' plastini mehanizam Yu81 /1/, efekti torzije u osnovi se mogu zanemariti.
konstrukcije

2-2
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Konstrukcija je regularna u osnovi i po visini, pa analiza dejstva zemljotresa moe da se

izvri metodom ekvivalentnog statikog optereenja. Za dejstvo zemljotresa se pretpo-
stavlja da deluje ili u pravcu podune, X- ose, ili u pravcu poprene, Y- ose.
Za konstrukcije tavanica se pretpostavlja da su dovoljno krute u svojoj ravni, tako da se
za dinamiki model konstrukcije moe usvojiti konzola sa sedam masa koncentrisanih u nivou
tavanica. Zanemarujui vertikalna pomeranja i rotacije masa, dinamiki model ima sedam
stepeni slobode- horizontalnih pomeranja spratova.
Konstrukcijskim merama poeljno je obezbediti da se pri dejstvu zemljotresa plastini
mehanizam konstrukcije oformi pojavom plastinih zglobova samo u gredama i ukljetenju
stubova, slika 2.2. U svakom sluaju, pojava fleksibilnog sprata nije dozvoljena.

2.2 PRORAUNSKI MODEL KONSTRUKCIJE

Prostornu AB konstrukciju formiraju ploe, grede, stubovi i temelji. Proraunski model
konstrukcije zavisi od geometrijskih karakteristika konstrukcije (dispozicije i krutosti
elemenata konstrukcije), karaktera i rasporeda optereenja kao i od cilja analize.
Za sloene konstrukcije esto se formira-
ju dva nezavisna proraunska modela:
- komletniji i taniji statiki model, za analizu
G,P
V,S uticaja gravitacionih optereenja, uticaja
vetra...
- pojednostavljeni dinamiki model, za prora-
un seizmikog optereenja, iji se efekti po-
a. b. tom analiziraju na tanijem statikom mode-
lu, uz kombinovanje sa uticajima usled drugih
optereenja.
G,P G,P Kao jednostavni, a za proraune uticaja
zemljotresa dovoljno tani dinamiki modeli
najee se koriste tzv. kvazi-trodimenzio-
nalni modeli. U konkretnom sluaju okvirne
konstrukcije, prostorna krutost i stabilnost na
d. c. horizonstalna dejstva obezbeena je sa 6
Slika 2.3 - Proraunski modeli: a) kompletan okvira (u osama 1-6) u podunom, X- pravcu,
trodimenzionalan model konstrukcije, metoda konanih i 4 okvira (u osama A-C) u poprenom, Y-
elemenata (program TOWER- Radimpex Beograd pravcu.
/6/.); b) podkonstrukcija okvira u osi 4 za analizu uti- Ako se pretpostavi da svaki okvir prima
caja gravitacionih i seizmikih dejstava; c) spratni
model sa modeliranjem i krutosti stubova;d.) lokalni
horizontalne uticaje samo u svojoj ravni
model- za proraun grede okvira; (dvodimenzionalna konstrukcija), kvazi-
trodimenzionalan model konstrukcije sastoji
se od ravanskih okvira sloenih u osnovi i povezanih u nivou svakog sprata krutom tava-
nicom, slika 2.4.
Ako se pri analizi horizontalnih dejstava mogu zanemariti efekti torzije u osnovi (kao u
ovom primeru), model se moe jo pojednostaviti, slika 2.5.
U ovom primeru bie prikazana samo analiza dejstva zemljotresa u podunom, X- pravcu,
slika 2.5.a.
S obzirom da svi poduni okviri (R1-R6, slika 2.5.a.) zbog efekta krute tavanice imaju
ista horizontalna pomeranja u nivou jedne tavanice, model sa slike 2.5.a. moe da se
interpretira kao povezani niz okvira u ravni, slika 2.6. Pri istim pomeranjima , nivo
seizmikog optereenja Si okvira i, proporcionalan je krutosti na pomeranje ki okvira i.

2-3
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Y
b.
Ram 6
6 X - Okviri
(ramovi)
Ram 5 Ram1-Ram6
5
ta
ru a
K anic
Ram 4 tav
4 A B C D
Ram A

Ram C

Ram D
Ram B

S
Ram 3 c.
3
M Y - Okviri
Ram 2 (ramovi)
2
RamA-RamD
Ram 1 X
1
A B C D Osnova 1 2 3 4 5 6
a.
Slika 2.4 - Kvazi-trodimenzionalni dinamiki model konstrukcije

Y Y

dy
Ram 6
6

Ram 5
5
ta ta
ru a ru a
K anic K anic
Y-zemljotres

Ram 4 tav ta
v
4
Ram A

Ram C

Ram D
Ram B

X-zemljotres dx
Ram 3
3

Ram 2
2

X X
Ram 1
1
a. A B C b. D

Slika 2.5 - Proraunski modeli simetrine konstrukcije sa zanemarljivim efektima torzije (centar mase i centar
krutosti se poklapaju). Dejstvo zemljotresa izaziva samo pomeranje u jednom pravcu- translaciju x , odnosno y

Kruti tapovi-efekat
krute tavanice
S dVII

S1 S2 S3 S4 S5 S6 dIV

Ram1 Ram2 Ram3 Ram4 Ram5 Ram6

Slika 2.6 - Niz okvira u ravni za analizu uticaja zemljotresa u X-pravcu

2-4
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

U konkretnom primeru, krutost unutranjih okvira R2-R5 principijelno se razlikuje od

krutosti fasadnih okvira R1 i R6: zbog razliite krutosti greda (nije ista aktivna irina ploe
i T - preseka), kao i realne krutosti stubova (presek jeste isti 40/40, ali aksijalno optereenje
i koliina armature nisu isti).
Principijelno, proraunska krutost greda i stubova za analizu dejstava gravitacionih
optereenja odnosno zemljotresa se razlikuje. Pri zemljotresu se doputaju vee rotacije,
krivine i prsline preseka, pa je i krutost elemenata nia.
U ovom primeru, za krutost svih greda usvojena je krutost samo pravougaonog rebra
30/60, dok je za krutost svih stubova usvojena krutost bruto betonskog preseka 40/40.
Pri modeliranju krutosti elemenata, treba imati u vidu dva sledea efekta:
- vea krutost za posledicu ima vii nivo seizmikog optereenja (ali dimenzije
preseka i koliina armature mogu da preu prihvatljivu meru), i nia raunska
pomeranja pri zemljotresu. Nerealno usvojena visoka proraunska krutost moe za
posledicu da ima zabludu o zadovoljenju kriterijuma dozvoljenih pomeranja, i
nedozvoljena oteenja pregradnih zidova i fasada pri zemljotresu;
- nerealno procenjen odnos krutosti pojedinih elemenata i delova konstrukcije, za
posledicu ima nerealnu preraspodelu raunskih uticaja, a kod prostornih modela i
nerealne torzione efekte, jer se menja poloaj centra krutosti.
S obzirom da je isvojeno da svi okviri imaju istu krutost, za definitivni dinamiki model
konstrukcije moe da se usvoji jedan okvir ( u osi 4, na primer) sa pripadajuom masom u
iznosu od 1/6 ukupne mase objekta. Na istom modelu izvrie se i analiza gravitacionih
uticaja.

2.3. ANALIZA GRAVITACIONIH OPTEREENJA

Stalno optereenje tavanice
Sopstvena teina ploe (dp= 25cm) 0,1525
= 3,75 kN/m2
Dodatno stalno opt. (pregrade, podovi...) = 2,5 kN/m2
g= 6,25 kN/m2
Korisno optereenje tavanice p= 2,50 kN/m2
Optereenje tipske grede okvira R4 u X-pravcu odreeno je prema pripadajuim
povrinama, slika 2.7.a-osnova, i slika 2.7.b-presek.
Pripadajue povrine
F1= 0,5(8,0+4.85)2= 12,85 m2
F2= 0,54,02,0= 4,0 m2
F3= 0,54,01,15= 2,3 m2
(= 2,0 / tg60 0)
Raspon A-B (C-D)
- stalno sa ploe
6,252F1/8,0= 6,25212,85/8,0= 20,1 kN/m
Sopstvena teina grede
0,300,6025 = 4,5 kN/m
g1= 24,6 kN/m
- korisno sa ploe
2,02F1/8,0= 2,0212,85/8,0=
p1= 6,4 kN/m

2-5
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Y Raspon B-C
- stalno sa ploe
6 6,252F2/4,0= 6,2524,0/4,0
=12,5 kN/m
- sopstvena teina grede
5
= 4,5 kN/m
F3 F2 F
F g2= 17,0 kN/m

2,0
600 F1450 2
F2 2

5x4,0=20,0 m
4 - korisno sa ploe
F1 F2F2 F 2,02F2/4,0=2,024,0/4,0

2,0
F3 F2 2
p2= 4,0 kN/m
3
1,15 4,85 Koncentrisane reakcije greda ok-
2 vira iz poprenog, Y- pravca:
2,0 2,0
Osa A
X - stalno sa ploe
1 6,25F3= 6,252,30=14,4 kN
A B C D - sopstvena teina grede iz Y- pravca
8,0 4,0 8,0
a.
0,300,50254,0 = 15,0 kN
20,0 m - teina stuba
0,4022,825,0 = 11,2 kN
(G,P)A g1,p1 (G,P) B (G,P)C g1,p1 (G,P)D
g1,p - pripadajua teina fasade
2 II 1,04,02,8 = 11,2 kN
GA= 51,8 kN (= GD )
I - korisno sa ploe
0,00 2,0F3= 2,02,30
PA= 4,6 kN (= PD )
Osa B
A 8,0 B 4,0 C 8,0 D Presek
- stalno sa ploe
b.
20,0 m
6,252F2=6,2524,0=50,0 kN
- sopstvena teina grede iz Y- pravca
Slika 2.7 - Analiza optereenja tipske grede u osi 4 + stub = 26,2 kN
GA= 76,2 kN (= GC )
- korisno sa ploe
2,02F2= 2,024,0 PB= 16,0 kN (= PC )
Ukupna teina tipskog sprata
Ploa 0,15252020 = 1500 kN
Grede u X- pravcu
60,30(0,60-0,15)2520 = 405 kN
Grede u Y- pravcu
40,30(0,50-0,15)2520 = 210 kN
Dodatno stalno (zidovi, podovi..)
2,52020 = 1000 kN
Teina stubova
640,42252,8 = 268,8 kN
Fasada
4202,81,0 = 224 kN
G= 3607,8 kN
proseno g = 3607,8/(2020)= 9,0 kN/m2

2-6
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Korisno
2,02020 P= 800 kN
Za analizu dejstva zemljotresa usvojeno
G+P/2= 3607,8+800/2= 4007,8 kN/spratu
Ukupna teina objekta za analizu dejstva zemljotresa
W74007,8= 28055 kN

2.4. ANALIZA SEIZMIKOG OPTEREENJA (okvir R4)

Pripadajua teina jednog okvira
Wi= (G+P/2)/6= 4007,8/6= 668,0 kN/spratu
Proraun osnovnog perioda oscilovanja okvira R4
T 2 dw
dW dW
dw- pomeranje vrha [m] usled gravi-
tacionih optereenja usmerenih u horizon-
Wi=668 kN talnom pravcu (videti 5.2- deo A)
Wi 7x2,8=19,6 m
mi mi Usvojeno MB 40; Eb= 3,4107 kN/m2
Proraun pomeranja dw vrha kon-
strukcije izvren je programom SAN /7/
Zi

dw= 0,275 m
T 2 0, 275 = 1,05 s
a. A B C D b. Ukupno seizmiko optereenje okvi-
Slika 2.8 - Proraun osnovnog perioda oscilovanja T ra R4 :
S= KW
W= 7Wi= 7668,0= 4676 kN - ukupna teina (sedam spratova)
K= k0 ks kp kd - ukupni seizmiki koeficijent
k0= 1,0 - koeficijent kategorije objekta (II kategorija)
ks= 0,10 - koeficijent seizmikog intenziteta (IX zona)
kp= 1,0 - koeficijen duktiliteta (savremena AB konstrukcija)
kd= 0.9/T -koeficijent dinaminosti (III kategorija tla)

kd= 0,9/1,05= 0,86< 1,0

K= 1,00,101,00,86= 0,086 (> minK= 0,02)
S= 0,0864676= 402,1 kN
S obzirom da objekat ima vie od pet etaa, prema Yu81 /1/ 85% ukupnog optereenja S
rasporeuje se po tavanicama prema relaciji
W Zi
Si = S 7 i (videti 5.2- deo A)
W j Z j
j =1

dok se 15% S postavlja na nivo poslednje tavanice.

0,85S= 0,85402,1= 341,7 kN
0,15S= 0,15402,1= 60,4 kN
Proraun optereenja dat je u Tabeli 2.1, dok je raspodela seizmikog optereenja po
visini objekta prikazana na slici 2.9.

2-7
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

85,4 60,4
7 Tabela 2.1
Wi Z i
73,2 Nivo Zi Wi WiZi 0,85 S
6 W j Z j
61,0
5 m kN kNm
mi

7x2,8=19,6 m
48,8 7 19.6 668 13092.8 85.4
4
36,6 6 16.8 668 11222.4 73.2
3 5 14.0 668 9352.0 61.0

Zi
24,4 4 11.2 668 7481.6 48.8
2
12,2 3 8.4 668 5611.2 36.6
1 2 5.6 668 3740.8 24.4
1 2.8 668 1870.4 12.2
b. W j Z j = 52371.2 (S=341.6 kN)
A B C D

Slika 2.9 - Raspodela ukupnog seizmikog optereenja

2.5 STATIKI PRORAUN OKVIRA R4

Statiki proraun za uticaje gravitacionih optereenja (prema shemi na slici 2.7), odnosno
uticaja zemljotresa (prema shemi na slici 2.9) uraena je programom SAN /7/.
Na slikama 2.10-2.12 prikazani su karakteristini rezultati statikog prorauna. Normalne
sile stubova su ukupne sile, obuhvataju uticaje gravitacionog optereenja iz oba pravca, videti
sliku 2.7.

a. M-stalno (g) d. M-korisno (p)

b. N-stalno (g) e. N-korisno (p)

Slika 2.10 - Uticaji usled gravitacionih optereenja

2-8
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

b. N-stalno (g) e. N-korisno (p)

c. Q-stalno (g) f. Q-korisno (p)

Slika 2.10 nastavak - Uticaji usled gravitacionih optereenja

a. M-seizmika x (Sx) b. N-seizmika x (Sx)

c. Q-seizmika x (Sx) d. dx-seizmika x (Sx)

Slika 2.11 - Uticaji usled zemljotresa

2-9
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

g+p g+p/2
+Sx

a. b.

g+p/2
-Sx Slika 2.12 - Momenti savijanja usled
kombinacije dejstava:
a.) stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 + seizmika x 1,3
c.) stalno x 1,3 + 1/2 korisno x 1,3 - seizmika x 1,3

c.

2.6. KONTROLA 'POMERANJA' PRI ZEMLJOTRESU

Konstrukcija objekta mora da poseduje dovoljnu krutost kako bi se ograniila pomeranja
pri zemljotresu.
Prema Yu81, pomeranje vrha konstrukcije usled projektnog optereenja S treba da je
manje od H/600 (H-visina objekta), videti 7.3- deo A i sliku 7.5.
Prema sl. 2.11.d, pomeranje vrha konstrukcije iznosi
= (dx )= 31,3 mm < H/600= 1960/600= 32,7 mm (zadovoljeno)

2.7 KONTROLA AKSIJALNOG OPTEREENJA STUBOVA

Prema lanu 61 pravilnika Yu81 /1/, zbog obezbeenja zahtevane duktilnosti preseka,
ograniava se iznos aksijalnog naprezanja stubova usled gravitacionog optereenja
0 /B 0,35 gde je 0= N/F; B= 0,7 k
Prema sl. 2.10.b: maxNg= 1464 kN (stub u osi B, prizemlje)
Prema sl. 2.10.e: maxNp= 347 kN (stub u osi B, prizemlje)
N= Ng+ Np= 1464+347=1811 kN
MB 40 B= 0,7040= 28 MPa
0=1811/402= 1,13 kN/cm2= 11,3 MPa
0 /B= 11,3/28= 0,40> 0,35
U svim ostalim presecima ovaj kriterijum je zadovoljen. Problem nedovoljne duktil-
nosti centralnih stubova u prizemlju moe da se rei ili poveanjem marke betona ( MB45
odgovara), ili, to je bolje, poveanjem preseka stuba (odgovara b/d= 45/45, 0 /B= 0,32<
0,35)
Za prizemlje u osama B,C usvojeno: b/d= 45/45 MB40

2-10
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2.8 DIMENZIONISANJE GREDE OKVIRA NA SAVIJANJE

Za ilustraciju je izabrana greda druge tavanice, na nivou z= 5,6m. Dijagrami uticaja usled
kombinacija dejstava prikazani su na slikama 2.13 i 2.14.
g+p

a.

g+p/2
+Sx

b.

g+p/2
-Sx

c.

Anvelopa momenata Mu

A B C D

d.

Slika 2.13 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60, momenti usled kombinacija dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih momenata savijanja za kombinacije a -b-c.

Prema Yu81, preseci grede se dimenzioniu uobiajenim postupcima, za merodavnu

kombinaciju optereenja. S obzirom da je lom preseka greda obino sa dilatacijama elika ve-

2-11
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

im od 3, kao i da su obino normalne sile greda male, anvelopa momenata savijanja za

nepovoljan uticaj stalnog opterenja (g= 1,6; p= 1,8), odnosno alternativnog dejstva zemljo-
tresa (= 1,3 za sva optereenja) je indikator potreba za podunom armaturom (ili linija
zateuih sila)
g+p

a.

g+p/2
+Sx

b.

g+p/2
-Sx

c.

Anvelopa transverzalnih sila Qu

d.

A B C D

Slika 2.14 - Okvir R4 u osi 4, greda druge tavanice na koti +5,60,transverzalne sile usled kombinacija
dejstava:
a.) Stalno x 1,6 + korisno x 1,8
b.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 + zemljotres x 1,3
c.) Stalno x 1,3 + korisno x 1,3 - zemljotres x 1,3
d.) Anvelopa graninih transverzalnih sila za kombinacije a-b-c.

Na slici 2.15 prikazan je dijagram potrebne podune armature grede, odreen modulom
za automatsko dimenzionisanje programa SAN /7/, prema Yu81 i BAB- u. Osim kratke donje

2-12
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

zone u rasponu A-B, merodavni su uticaji kombinacije optereenja sa zemljotresom (crtkaste

linije).

25 8Rf19 8Rf19
(22,64 cm2; 1,26 %) (22,64 cm2; 1,26 %)
+5,60
20

A B C D

15
4Rf19 4Rf19
(0,63 %) (0,63 %)
Armatura Fa (cm2)

Ko

b,c
10
mb

:
:

mb
g+p/2+Sx
b ,c

Ko
5

a
g+p
Ko

:
mb
m

Ko
b:
a

0 L (m)
0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
Ko ,c
mb
:a b :b
-5 Ko
mb
:b om
,c K
2Rf19
(0,31 %)
-10

A 4Rf19 B
(11,32 cm2; 0,63 %;
-15 50% Fa nad osloncima)
Slika 2.15 - Anvelopa raunski potrebne, i usvojene podune armature preseka grede na koti +5,60
okvira R4 u osi 4 (b/d = 30/60)

Usvojena armatura (debela puna linija) 8R19 nad osloncima-stubovima u osama A i B,

odnosno 4R19 (2R19) u polju formalno zadovoljava zahteve Yu81 i BAB-a:
- minimalni procenat armiranja greda je 0,2%;
- za maksimalni procenat armiranja usvojeno je 1,6% (BAB i Yu81 ne definiu ovu
vrednost);
- pritisnuta armatura u zoni oslonca grede mora biti najmanje jednaka 50% zategnute
armature u istom preseku( 0,5), radi obezbeenja zahtevane duktilnosti preseka
greda u zoni potencijalnih plastinih zglobova - uz stubove.
Usvojena armatura grede prema sl. 2.15 odreena je uobiajenim postupkom - na osnovu
obezbeenja nosivosti preseka za proraunske kombinacije optereenja i naprezanja. Anve-
lopa potrebne armature moe da se pokrije na razliite naine ali, da li pri tome treba voditi
rauna i o obezbeenju uslova za formiranje optimalnih plastinih zglobova odnosno plasti-
nog mehanizma konstrukcije? Treba, naravno, ali koncept i zahtevi pravilnika Yu81 /1/ su ne-
potpuni, tako da se u praksi o tome jednostavno uglavnom ne razmilja. Naelni zahtevi
lanova 56-58 Yu81, da se plastini zglobovi moraju projektovati (znai svesno predvideti)
na krajevima greda u praksi se ne proveravaju. Iako deluje korektno, ni koncept armiranja
grede na sl. 2.15 (donja armatura) nije usaglaen sa navedenim naelnim stavovima.

2.9 OSIGURANJE GREDE OD TRANSVERZALNIH SILA

Na sl. 2.14 prikazana je anvelopa graninih vrednosti transverzalnih sila grede.

2-13
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

maxQu= 204,6 kN - oslonac u osama B,C

b/d= 30/60; a 4,5 cm h 60-4,5= 55,5 cm
MB 40; r= 1,3 MPa
n=Qu /(bz)= 204,6/(300,955,5)= 0,137kN/cm2 = 1,37 MPa r= 1,3 MPa
Usvaja se minimalni procenat armiranja uzengijama. Prema BAB-u, lan 94, minimalni
procenat armiranja uzengijama iznosi
mfu
min mu = 100 0, 2%
bs
Za dvosene uzengije (m=2) R8 (fu= 0,5 cm2), na razmaku s =15 cm
u=20,5100/(3015)= 0,22%> 0,2%

'Uzengija
preklopljena po
Detalj
kraoj strani'
40
uRf8/15 uRf8/10 uRf8/10 uRf8/15
2,5 2,5
16x10=160 8x10=80

60
0,2 x8,0 = 1,60 0,2 x4,0 = 0,80
8,0 4,0
B

Slika 2.16 - Shema armiranja grede uzengijama

Komentar: Uobiajeno je u praksi da se osiguranje od transverzalnih sila i u sluaju kada

je zemljotres merodavna kombinacija optereenja vri u svemu prema BAB-u. To znai da se
u sluajevima kada je
r<n<3r
deo sile smicanja poverava betonu, a deo armaturi. Prema lanu 60 Yu81, maksimalni raz-
mak uzengija greda iznosi maxs = 20 cm, dok se u zoni oslonaca, na duini 0,2l razmak dvo-
struko smanjuje. Na slici 2.16 prikazano je reenje armiranja uzengijama koje zadovoljava sve
navedene zahteve. Na duini 0,2l uzengije su preklopljene po kraoj strani preseka, prema
lanu 60 Yu81, mada je pitanje da li je to neophodno, s obzirom da se uzengije sidre u zoni
ploe, pa je mala verovatnoa da se mogu 'otvoriti', kao u sluaju stubova.
Kako protumaiti lan 63 Yu81: Ako su u pitanju objekti visokogradnje kod kojih se
analiza sistema konstrukcije vri dinamikim postupkom, granina poprena sila u plastinim
zglobovima pokriva se iskljuivo poprenom armaturom (zanemaruje se udeo nosivosti
betona i u oblasti r<n<3r )? U ovom primeru nije izvrena analiza dinamikim postup-
kom (ta god da je to), pa deluje kao da je ovaj zahtev formalno zadovoljen. Ali otkuda ideja
da se zanemari nosivost betona, jer zemljotres izaziva ta izaziva, bez obzira na vrstu
raunske analize?
Danas preovladava stav, da u sluaju konstrukcija visoke zahtevane duktilnosti (DCH-M
prema EC8), nosivost botona u prijemu transverzalnih sila treba zanemariti u kritinim

2-14
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

oblastima greda. Nivo seizmikog optereenja prema Yu81 podrazumeva visoku ostvarenu
duktilnost, tako da bi bilo bolje kompletnu transverzalnu silu poveriti armaturi:
mfusvz/s Qu
Usvojena armatura UR8/10 na duini 0,2l u konkretnom sluaju skoro da zadovoljava i
ovaj uslov, sluajno
20,5400,955,5/10=199,8 kN Qu=204,6 kN (3% razlika)

2.10 DIMENZIONISANJE STUBA NA SAVIJANJE

Dimenzionisanje preseka stubova okvira vri se u svemu prema BAB-u, videti i Primer 1.
Za ilustraciju primene dijagrama interakcije /3/ i programa tipa Microsoft-Excel, izabran je
donji presek stuba druge etae u osi B.
Vrednosti uticaja M,N u tabeli oitane su sa dijagrama, sl. 2.10 i sl. 2.11.
Za shemu armiranja preseka stuba usvojen je presek ravnomerno armiran po obimu, zbog
mogueg dejstva zemljotresa iz oba ortogonalna pravca.
Za dimenzionisanje preseka stuba usvojeno je 8 kombinacija uticaja, uzimajui u obzir
povoljno/nepovoljno dejstvo stalnog optereenja.
esto je jednostavnije (pogotovu u sluajevima kosog savijanja) da se, zbog velikog broja
kombinacija uticaja, primena dijagrama interakcija automatizuje.
Stub S4B

irina preseka b(cm)= 40 fB (MPa) = 25.5

Visina preseka d(cm)= 40 s02 (MPa) = 400

Sluaj Osnovno opt. M N

kNm kN
g Stalno 41 1254
p Povremeno 11 297
ZX Zemljotres u X-pravcu 184 -203

Kombinacija n m
1 1,6g + 1,8p 85.4 2541.0 0.623 0.052
2 (1,9g + 2,1p) 101.0 3006.3 0.737 0.062
3 1,0g + 1,8p 60.8 1788.6 0.438 0.037
4 (1,2g + 2,1p) 72.3 2128.5 0.522 0.044
5 1,3g+1,3p/2+1,3ZX 299.7 1559.4 0.382 0.184
6 1,3g+1,3p/2-1,3ZX -178.8 2087.2 0.512 0.110
7 1,0g+1,3p/2+1,3ZX 287.4 1183.2 0.290 0.176
8 1,0g+1,3p/2-1,3ZX -191.1 1711.0 0.419 0.117

Dijagram interakcije - pravo savijanje (Broj 139 /3/ )

n -0.2 0.12 0.4 0.6 1.2
m (m=0,20) 0 0.13 0.175 0.165 0

n -0.3 0.12 0.4 0.6 1.3

m (m=0,30) 0 0.16 0.205 0.192 0

Slika 2.17 - Formular za dimenzionisanje preseka stuba programom tipa Excel

2-15
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

0.25

0.20

m=Mu/bd2 fB
0.15

0.10

0.05

0.00
-0.5 0 0.5 1 1.5
n=Nu/bdfB

Slika 2.17 nastavak - Formular za dimenzionisanje preseka stuba

programom tipa Excel

Odgovarajui dijagram interakcije, u ovom sluaju broj 139 /3/ aproksimira se sa par ta-
aka, slika 2.17, za par procenata armiranja ( m = 0, 2 i 0,3, sl.2.17). Proraun kombinacija, za
data tri sluaja osnovnih optereenja, kao i ucrtavanje odgovarajuih vrednosti (n,m) preputa
se programu Excel.
Prema sl. 2.17, kritina je kombinacija 7-
Rf19 Rf19 povoljno dejstvo stalnog optereenja pri zem-
ljotresu u desnu stranu, +X. Potreban meha-
niki procenat armiranja ocenjen je u iznosu
m = 0, 26 pot= m B /v=
8Rf16 0,2625,5/400= 1,66% (MB 40)
40

b/d= 40/40
uRf8/15(7,5)
pot Fa= 1,664040/100= 26,52 cm
2

Usvojeno: 4R19+8R16
2
Rf19 stvFa= 27,4 cm , slika 2.18.
Rf19
Imajui u vidu iskustva sa utezanjem pre-
40 seka u Primeru 1, slika 1.14, kao i visok nivo
aksijalnog optereenja na ovoj etai, pretpo-
Slika 2.18 - Usvojena armatura stuba stavljene su uzengije 3UR8/15(7,5)

2.11 DIMENZIONISANJE STUBOVA NA TRANSVERZALNE SILE

Merodavna je transverzalna sila u kombinaciji sa zemljotresom
Slika 2.10 i 2.11
Qu= 1,3Qg+1,3Qp+1,3Qs
= 1,328+1,37/2+1,3130= 214,5 kN
b/d= 40/40 a= 4,5 cm h=40-4,5= 35,5 cm
n= Qu /(0,9bz)= 214,5/(0,935,540)= 0,17 kN/cm2= 1,7 MPa > r = 1,3 MPa
< 3r= 3,9 MPa

2-16
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

U stubovima viih etaa ne predvia se pojava plastinih zglobova. U ovom sluaju ima
smisla da se deo granine transverzalne sile poveri betonu, u svemu prema BAB- u, za sluaj
r< n<3r. U konkretnom sluaju, nosivost pretpostavljenih uzengija 3UR8/7,5 iznosi
mfusvz/s =40,50400,935,5/7,5=340,8 kN > Qu=214 kN
Nosivost uzengija je vea od granine transverzalne sile, i bez sadejstva betona, ali treba
imati u vidu da je koliina uzengija kod stubova prvenstveno posledica zahteva za utezanjem
preseka betona.

2.12 SHEMA ARMIRANJA

Prema lanu 62 Yu81, proguene uzengije stubova (s= 7,5 cm) postavljaju se na duini
od 1,0 m od vora, u ovom sluaju praktino celom visinom. Prema lanu 64 Yu81, uzengije
stuba produavaju se kroz vorove, slika 2.19.

+8,40
Nastavak 50%

ls
arm.stuba

uRf8/7,5
220
2 2Rf19 1 4Rf19 +5,60 3 4Rf19
Nastavak 50%
B arm.stuba

A 4 2Rf19 5

160 5 2Rf19 160 80 4

uRf8/10 uRf8/15 uRf8/10 uRf8/15
uRf8/10

1
Nastavak
armature
Rf19 Rf19
15

2
60

8Rf16
40

5 uRf8/10 Detalj uRf8/7,5

4 Rf19 Rf19
40
30
Presek A Presek B

Slika 2.19 - Shema armiranja grede i stuba

2-17
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

ILUSTRACIJE PONAANJA RAMOVSKIH KONSTRUKCIJA PRI ZEMLJOTRESU

Slika 2.20 - Velika oteenja ramovske konstrukcije Slika 2.21 - Kolaps montane ramovske konstrukcije
(Turska 1999.) (Spitak-Jermenija 1988.)

Slika 2.22 - Velika oteenja-lom ramovske Slika 2.23 - Praktino neoteena ramovska
konstrukcije (Turska 1999.) konstrukcija u izgradnji (Turska 1999.)

2-18
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Slika 2.25 - Otvaranje uzengija neusidrenih u masu

jezgra stuba (kuke pod 90 0)

Slika 2.24 - Lom vorova i greda ramovske

konstrukcije (Tajvan 1999.)

2.13 PITANJA I ODGOVORI

2.13.1 Da li pomeranja konstrukcije zadovoljavaju kriterijume EC8?

Uz pretpostavku da su pregradni zidovi fleksibilno vezani za glavnu noseu konstrukciju,
pomeranja prema EC8 treba da zadovolje uslov (videti 6.19 - deo A)
dr,i / 0,006hi (2.1)
dmax=31 na svim spratovima konstrukcije.
2 Na slici 2.26 a-b prikazana su
4
pomeranja usled proraunskog opte-
reenja S, prema propisima (videti sl.
Pregradni 4 6.29- deo A)- pomeranja dy na granici
zidovi 5 formiranja plastinog mehanizma
d3=16
6 konstrukcije.
h3

d2=10 Uz pretpostavku da su realna po-

6
meranja pri zemljotresu jednaka po-
4 dr (mm)
meranjima elastine konstrukcije,
a. tada su stvarna pomeranja priblino
A B C D b.
jednaka (videti 6.19 - deo A)
Slika 2.26 - Pomeranja (mm) usled proraunskog optereenja dm= qdy
zemljotresom: a.) apsolutna; b.) relativna spratna, pra ena gde je q - faktor ponaanja (reduk-
deformacijama i oteenjima pregradnih zidova
cije optereenja).
Ako je (videti 7.3 - deo A)

2-19
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

vrednost faktora ponaanja konstrukcije projektovane prema Yu81 ak qYu81 10,0, realna
pomeranja pri projektnom zemljotresu su 10 puta vea od proraunskih na slici 2.26. Kolika
je ekvivalentna vrednost faktora ponaanja konstrukcija izgraenih prema Yu81 propisima,
stvar je ipak detaljnije analize.
Maksimalno realno spratno pomeranje dr,i pri projektnom zemljotresu tada iznosi
maxdr,i = dr,3 = qYu 81(d3-d2)= 10(16-10)= 60 mm
Pri eem zemljotresu, sa kraim povratnim periodom (TP50 godina), i priblino
duplo manjim ubrzanjem tla u odnosu na projektni zemljotres (TP 475 godina), pomeranja
su priblino duplo manja- 2.
maxdr,i(TP=50)= maxdr,i(TP=475)/n = 60/2= 30 mm.
Za visinu sprata hi= 2,8 m= 2800 mm, EC8 uslov (2.1) nije zadovoljen, jer je
dr,i /= 30 mm> 0,006 hi= 0,0062800= 16,8 mm,
pomeranja su priblino dva puta vea od dozvoljenih, odnosno krutost konstrukcije je
nedovoljna. Potrebno je ukrutiti konstrukciju, dodavanjem zidova ili poveanjem dimenzija
stubova i greda. Usvojena dispozicija zadovoljila bi u oblasi VIII stepena intenziteta, sa duplo
manjim ubrzanjem tla u odnosu na IX zonu.

2.13.2 Ako su nosivost i duktilnost konstrukcije u redu, i ako se investitor sloi sa veim ote-
enjima usled poveanih pomeranja, da li prema EC8 treba proraunom obuhvatiti i efekte
drugog reda?
Prema EC8, vrednost koefici-
jenta osetljivosti sprata na rela-
tivna pomeranja iznosi
= Ptot dr /(Vtot h) (2.2)
Realno spratno pomeranje
druge etae, pri projektnom zemljo-
tresu (TP = 475 godina) iznosi:
Ptot

dr= 60 mm
dr h= 2800 mm.
Vtot
2 Ukupno gravitaciono opteree-
nje u nivou razmatranog sprata
h

iznosi (videti 2.4):

Ptot= 6Wi= 6668,0
= 4008 kN
A B C D Ukupna seizmika smiua sila
Slika 2.27 - Efekti II reda na nivou druge etae za posmatranu tavanicu (videti
sliku 2.9)
7
Vtot= S
2
i = 24,4+36,6+48,8+61,0+73,2+85,4+60,4= 389,8 kN

= 400860/(389,82800)= 0,22 > 0,20

* 0,30 (apsolutni dozvoljeni maksimun)
Prema EC8, efekti drugog reda moraju da se uzmu u obzir, jer je >0,1. Ukoliko je
<0,2, dozvoljava se priblina ocena ovih efekata (videti 1.5.5). Ako je pak 0,2<<0,3, valj-
da treba primeniti tanije postupke, eto problema.

2-20
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2.13.3 U komentaru uz shemu armiranja na slici 2.19 stoji da 'usvojeni koncept armiranja nije
usaglaen sa stavovima u vezi formiranja plastinih zglobova greda'. S obzirom da EC8 insistira
na konceptu programiranog ponaanja, da li su data i uputstva u vezi naina- koncepta armira-
nja greda kako bi se obezbedio kontrolisani poloaj plastinih zglobova greda?
Takvih uputstava nema, od projektanta se oekuje da razume problem i da ga reava od
sluaja do sluaja. Koncept je u principu jednostavan, ali se u praksi stvari naravno
komplikuju:
a) poeljan plastini mehanizam konstrukcije, sl. 2.2 treba da ima plastine zglobove
na oba kraja greda, i u ukljetenju stubova;
b) pri porastu momenata savijanja greda usled pomeranja pri zemljotresu, plastini
zglob je presek u kome se najpre dostie moment nosivosti preseka, koji zavisi od koliine
armature u preseku;
c) grede treba tako armirati da se plastini zglobovi jave u eljenim presecima-
kontrolisano.
Izloeni principi lepo funkcioniu u sluajevima kada su uticaji zemljotresa dominan-
tni, naglaeni. Da se stvari u praksi komplikuju, ilustrovano je na sl. 2.28, primer grede iz
ovog zadatka (ponovljeni dijagram momenata sa slike 2.13).
Kraa greda u polju B-C je primer idealnog sluaja, ekstremi momenata se javljaju uz
stubove, pa su to preseci u kojima je lako projektovati plastine zglobove.

g+p/2
+Sx

2 4
6

3
qAB
1 5 a.

g+p/2
-Sx

9 11
7

10
8 12

Slika 2.28 - Problem obezbeenja poloaja plastinih zglobova greda;1-12 - preseci sa ekstremnim momentima
kao potencijalni plastini zglobovi - kako armirati?

Dui rasponi, polja A-B odnosno C-D su problem, jer maksimum pozitivnih momenata
(zateu donju stranu) nije uz stub, ve je pomeren u polje grede. Vodei rauna o potrebama
preseka za armaturom, kao i o uslovu >0,5, teko da se zglob moe naterati uz stub.
Potrebna je mala ekvilibristika u voenju i ukidanju donje armature grede, da bi se zglob
isprojektovao ne preterano daleko od stuba, to bi bilo loe reenje! Toliko, samo za
ilustraciju koncepta i problema prateih.

2-21
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2.13.4 Osim definisanja i obezbeenja poloaja plastinih zglobova, da li koncept programiranog

ponaanja podrazumeva jo neto u vezi greda okvira?
U sluaju greda konstrukcija visoke duktilnosti, (DCH), konstruisanje armature obuhvata
tri nivoa:
a) dimenzionisanje potrebne armature prethodno lociranih plastinih zglobova, prema
proraunskim momentima dobijenim analizom;
b) usvajanje podune armature oblasti plastinih zglobova - kritinih oblasti prema
EC8;
c) osiguranje od krtog loma (transverzalne sile) ostatka grede za situaciju dostizanja
realnog kapaciteta nosivosti plastinih zglobova pri pomeranjima usled zemljotresa (videti i
6.8.13- deoA).
g=17,0 kN/m
VB p/2=2,0kN/m VC

Zemljotres
MuB=240 kNm MuC=470 kNm
Detalj l=4,0m
a.
B C

a. g=17,0 kN/m
B C p/2=2,0kN/m
VB VC
g,p Plastini
8Rf19 zglob
8Rf19
Zemljotres
MuB=470Nm MuC=240 kNm
4Rf19 4Rf19
l=4,0m b. l=4,0m
b.
B C B C

Armatura ploe?
8Rf19
226,9
V (kN)
15

128,1
128,1
~4,0 ~7,5

MB40 226,9
60

+Mu RA400/500 c.

4Rf19

c.
30

Slika 2.29 - Presek i armatura grede u polju B-C Slika 2.30 - Optereenje grede B-C pri zemljotresu

Primer krae grede u polju B-C.

Shema usvojene armature (videti sliku 2.19) grede data je na sl. 2.29. Zanemarujui
normalne sile grede, momenti nosivosti preseka grede u zoni plastinih zglobova iznose:

2-22
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

M -u= -470 kNm (zategnuta gornja armatura)

M+u= 240 kNm (zategnuta donja armatura)
Pri pomeranjima i rotacijama preseka u toku zemljotresa, za oekivati je da se na
krajevima greda pojave momenti jednaki realnoj nosivosti preseka plastinih zglobova -
mogua stanja optereenja grede B-C prikazana su na sl. 2.29. a-b.
U sluaju a) transverzalne sile- reakcije grede iznose
VB= 1,3(17+2,0)4/2-(470+240)/4,0=
= 49,4-177,5= -128,1 kN> 80 kN (sl. 2.14)
VC= 49,4+177,5= 226,9 kN> 179 kN (sl. 2.14)
U sluaju b) transverzalne sile iznose
VB= 226,9 kN
VC= -128,1 kN
Transverzalne sile koje se mogu javiti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plastinih
zglobova sa stvarno ugraenom armaturom znatno su vee od proraunskih vrednosti, slika
2.14. Meutim, ni to nije sve. Prema slici 6.20- deo A, stvarna granica razvlaenja ugraene
armature moe da bude vea od propisane nominalne (v= 400 MPa u ovom primeru), a pri
veim pomeranjima i dilatacijama zategnute armature, elik moe da zae u oblast ojaanja,
slika 4.4 i 4.5- deo A. Zbog toga EC8 zahteva da se sraunati momenti nosivosti pomnoe
faktorom preoptereenja Rd= 1,25 (DCH samo!). Maksimalne-raunske vrednosti
transvezalnih sila koje se mogu pojaviti tada iznose
VB= 49,4-1,25177,5= -172,5 kN
VC= 49,4+1,25177,5= 271,3 kN
E da je to sve! Ako treba proceniti vrednost maksimalnih momenata koji se mogu javiti
na krajevima grede, tada i deo armature ploe moe da bude deo aktivnog preseka na
savijanje, slika 2.29.c!
Usvojene uzengije UR8/10 prema sl. 2.19 ne mogu da prenesu transverzalnu silu od
271,3 kN! Zakljuak, preseci prearmirani na savijanje mogu da ugroze nosivost grede na
trasverzalne sile- viak armature ne mora da bude na strani sigurnosti pri zemljotresu!

Detalj
Ciklino
savijanje

Vertikalna
'zbirna' prslina
l=4,0 m l=4,0 m
B C B C
a. b.

Slika 2.31 - Osiguranje od loma transverzalnim silama: a.) uobi ajeno; b.) neuobiajeno

Kada pri zemljotresu transverzalna sila znaajnije menja znak u preseku, kose X-prsline
mogu da se sliju u jednu vertikalnu, koja prolazi izmeu uzengija, sl. 2.31.b. Tada jedino
pomae kosa ukrtena armatura, u kombinaciji sa uzengijama. Krti lom je neprijatelj broj 1!

2-23
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2.13.5 Prema momentima savijanja pri seizmikom optereenju definisanom propisima dimen-
zionisana je nosivost plastinih zglobova greda. Na osnovu momenata nosivosti plastinih zglo-
bova izvreno je potom osiguranje greda od krtog loma transverzalnim silama. ta koncept pro-
gramiranog ponaanja zahteva od stubova?
Nivo seizmikog optereenja S moe da se shvati kao mera pomeranja pri kojem e
konstrukcija iz stanja mirovanja (d= 0) prei u plastini mehanizam (d=dy, slika 2.32.b)
poputanjem greda na krajevima. Nakon toga, konstrukcija se pomera bez prirasta
optereenja, do maksimalnog iznosa ddm, slika 2.32.b.

dm
S
Se

dy
1

S K0 Ky
A B
S 2
3

a. dy dm b.
Slika 2.32 - Karakteristina stanja pomeranja konstrukcije: K 0 -nominalna-poetna krutost
konstrukcije; Ky -sekantna krutost; 1 - elastini odgovor konstr.; 2 - aproksimacija neline-
arnog odgovora konstr.; 3-realno-postepeno otvaranj e plastinih zglobova i pad krutosti

U stanju plastinog mehanizma konstrukcije prema sl. 2.32, naprezanje stubova zavisi od
poznatih momenata nosivosti plastinih zglobova greda, poznatog maksimalnog pomeranja
konstrukcije kao i od oblika deformacija stuba - promene pomeranja po visini, na ta znatan

Ns=1183 kN
8Rf19
ax287

1 Detalj
gRdMgdu=gRdx271
a.
60

B C
gRdMglu=gRdx470
287
188
ax223
4Rf19
322 40 'Plastini
233 b. c. zglob'
B
B

Slika 2.33 - Programirano ponaanje stuba: b.) raunski momenti za merodavnu komb. broj 7; c.)
proraunski momenti pri dostizanju kapaciteta nosivosti plast. zglobov a greda

2-24
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

uricaj mogu da imaju vii tonovi oscilacija kod vitkih konstrukcija. EC8 ovaj problem reava
naizgled logino i jednostavno, sl. 2.33.
Za primer je izabran stub u osi B, dimenzionisan u delu 2.10. Momenti savijanja za sluaj
merodavne kombinacije broj 7 (1,0g+1,3p/2+1,3zx) dati su na slici 2.33.b. Za usvojenu
armaturu 8R19 odnosno 4R19, nosivost plastinih zglobova grede je sraunata u delu
2.13.4, Mglu= 470 kNm odnosno Mgdu= 271 kNm, slika 2.33.c. Prema EC8, korigovani uslov
ravnotee momenata u voru glasi
MS*= RdMgu( q MS) (2.3)
Suma korigovanih raunskih momenata gornjeg i donjeg preseka stuba u voru (MS*)
treba da je najmanje jednaka sumi momenata nosivosti plastinih zglobova greda (Mgu),
uveanoj faktorom preoptereenja- Rd (= 1,35/1,2 za DCH/DCM). Korigovana vrednost ne
treba da bude vea od raunske vrednosti dobijene analizom prema propisima (MS)
pomnoene faktorom ponaanja- q (to je praktino elastian odgovor konstrukcije).
Za konkretan primer vora u osi B:
Mgu= Mgdu+ Mglu= 271+470= 741 kNm
MS*= RdMgu= 1,35741= 1000,4 kNm.
Kako ovaj ulazni moment greda raspodeliti na donji i gornji presek stuba u voru?
Prema EC8 prosto, srazmerno ve sraunatim vrednostima (MS) za optereenje prema
propisima, slika 2.33.b:
(MS)= RdMgu
U konkretnom sluaju, slika 2.33.b
MS = 223+287= 570 kNm
= RdMgu / MS= 1000,4/570= 1,76
Prema slici 2.33.c, gornji presek stuba treba dimenzionisati na moment Mu= MSu=
1,76287= 505,1 kNm, a donji presek na moment Mu= 1,76223= 392 kNm!
Usvojena armatura gornjeg preseka prema sl. 2.18 je nedovoljna da stub prihvati moment
Mu= 505,1 kNm, videti deo 2.10 i dijagram interakcije sl. 2.17.
Stub u osi B dimenzionisan je za bezdimenzionalne vrednosti uticaja n= 0,290 i m=
0,176, sl. 2.17. Pri istoj normalnoj sili i korigovanom momentu savijanja,
m*= m= 1,760,176= 0,309
potrebna vrednost m* je van opsega dijagrama 2.17, ali je moete pronai na dijagramu 1.3,
Primer 1. Potrebna armatura iznosi:
n= 0,290, m*= 0,309 m 0,7
pot= 0,725,5/400= 0,045= 4,5% < max= 6% Yu81
> max= 4% EC8
Koncept deluje prosto, ali je moda i najslabiji deo EC8. Polemike su u toku, ovoliko
samo za ilustraciju logike koncepta programiranog ponaanja.
Analogno obezbeenju greda visoke duktilnosti (DCH) od transverzalnih sila, videti
2.13.4, isti postupak treba ponoviti i kod stubova! Iako se pojava plastinih zglobova na
krajevima stubova (osim na vezi sa temeljom) konceptualno ne dozvoljava, EC8 zahteva da se
stub proveri na transverzalne sile pri dostizanju kapaciteta krajeva stuba na savijanje! Ima tu
raznih problema, oigledno.
Nakon to su grede i stubovi konstruisani, vreme je da se provere i vorovi, veza greda i
stuba, da nebi nastupio lom vora - videti slike 2.22 i 2.24. I tu je konano kraj, projekat jedne
grede i stuba je gotov.

2-25
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

2.13.6 Sve smo pobrkali! Moe li mali rezime koncepta Yu81 i EC8, kada su u pitanju okvirne
konstrukcije visoke duktilnosti?
Osim razlike u nivou projektnog seizmikog optetereenja (to nije toliko bitno), znaaj-
nija je razlika u konceptu obezbeenja pouzdanog ponaanja konstrukcije pri zemljotresu, kao
i u zahtevima za konstruisanje detalja. Dodajmo tome i razliita doputena pomeranja pri
zemljotresu, od ega zavisi minimalna dozvoljena krutost konstrukcije, o emu bi trebalo
voditi rauna ve pri usvajanju dispozicije objekta.

Ulazni podaci

Seizmiko optereenje

YU81 'Statiki proraun' EC8

Dimenzionisanje svih preseka Dimenzionisanje plastinih

svih elemenata prema zglobova greda prema
raunskim uticajima raunskim momentima
Kraj YU81 prorauna

Korekcija proraunskih Kapacitet nosivosti realnih

momenata savijanja plastinih zglobova
stubova

Dimenzionisanje preseka Korekcija proraunskih

stubova transverzalnih sila greda

Dimenzionisanje greda
Kapacitet nosivosti na
prema verovatnim
savijanje krajeva stubova
transverzalnim silama

Korekcija proraunskih
transverzalnih sila stubova

Dimenzionisanje stubova
prema verovatnim
transverzalnim silama
Kraj EC8 prorauna

Slika 2.34 - Koncept Yu81 i EC8 obezbeenja pouzdanog ponaanja konstrukcija pri zemljotresu

2-26
 V.Alendar-Projektovanje seizmiki otpornih AB konstrukcija kroz primere

Prema Yu81, svi preseci elemenata se dimenzioniu za seizmiku kombinaciju opteree-

nja, kao da je u pitanju bilo koje drugo optereenje. Algoritam ne obezbeuje kontrolu loka-
cije plastinih zglobova, mogu da se jave bilo gde. Pri dostizanju kapaciteta nosivosti plasti-
nih zglobova, van kontrole je eventualno preoptereenje prikljuenih elemenata.
Prema EC8, uticaji usled seizmike kombinacije optereenja definiu potrebnu nosivost
plastinih zglobova na savijanje. Nakon usvajanja armature plastinih zglobova, svi ostali ele-
menti se dimenzioniu prema kapacitetu nosivosti plastinih zglobova-obezbeuje se hijerar-
hija nosivosti elemenata konstrukcije. Za razliku od Yu81, algoritam EC8 je teko automati-
zovati primenom raunara, to nije mali nedostatak.

2-27