AMORTIZACIJA ZAJMA PRIMARNO DATIM OTPLATAMA

SEMINARSKI RAD
KVANTITATIVNI MODELI U FINANSIJAMA

MENTOR: Prof. dr. eljko ain

Ass. doc. dr. Jasmina Selimovi

STUDENTI: Adem Lugonji 70513

Bojan Luki 70088
Dejla Kurtovi 70081

Sarajevo, April 2014.

SADRAJ

1. UVOD
Finansijska sredstva se mogu pribavljati na razne naine. Jedan od njih je uzimanje zajma.

Zajam je zbir otplata.

Zajam je zbir diskontovanih anuiteta.

Da bi dolo do imovinsko-pravnog odnosa na kojem se zajam zasniva, potrebno je da na jednoj

strani, kod davaoca zajma, postoje privremeno slobodna sredstva i da su, na drugoj strani,
sredstva potrebna korisniku zajma. Davalac zajma daje sredstva, korisnik zajma ih prima, koristi
i vraa u nekom buduem roku. Zajam se odobrava na osnovu ugovora koji zakljuuju davalac i
korisnik zajma. Ugovorne strane odluuju o tome koje e se odredbe unijeti u ugovor, ali je
neophodno da se utvrde:

a) iznos zajma
b) kada e i na koji nain davalac zajma izvriti svoje obaveze
c) kamatna stopa za redovnu i zateznu kamatu i, eventualno, mjere obezbjeenja od od
dejstva inflacije
d) respektni (grace) period, to znai period poslije kojeg poinje redovno vraanje zajma
e) nain vraanja
f) rok vraanja zajma.

Davalac moe doznaiti zajam u jednom iznosu ili u obrocima (tranama) prema odvijanju
radova, pristizanju i montiranju opreme. Za vrijeme koritenja zajma, od dana doznake prve
trane pa do dana kada poinje redovno vraanje zajma, korisnik plaa interkalarnu kamatu. Ona
se moe:

a) obraunavati i efktivno plaati za svaki obraunski period

b) obraunavati za svaki obraunski period i efektivno isplatiti odjednom po isteku vremena
u toku kojeg se plaa
c) obraunavati za svaki obraunski period i pribrojiti osnovnom dugu da bi s njim bila
isplaena.

Kada se govori o amortizaciji zajma, misli se na nain na koji se zajam vraa. Zajam se moe
vratiti na vie naina od kojih pominjemo samo neke:

a) jednim iznosom uz plaanje kamate za svaki obraunski period koja se rauna prostim
kamatnim raunom;
b) jednim iznosom u kojem su sadrani zajam i kamata, a koji se moe izraunati po obrascu
n
K n =K Ip
 gdje je: K n iznos zajma i kamate, K iznos zajma, a n broj obraunskih perioda i
p kamatna stopa.

c) s vie jednakih ili razliitih iznosa u razliitim vremenskim razmacima kada se obraun
vri tako da se svaki iznos uzima kao posebna glavnica
d) s vie jednakih ili razliitih iznosa koji se mijenjaju po nekom matematikom zakonu u
jednakim vremenskim razmacima

Dio zajma kojim se zajam postepeno likvidira naziva se otplatom.

Ako se zajam oznai sa K, otplata sa b i broj otplata sa n , onda se moe postaviti jednaina
opteg karaktera:

K=b1 + b2 + b3 + ..... + bn-2 + bn-1 + bn

Otplate mogu biti konstantno jednake, jednake u serijama i promjenljive. Od promjenljivih

otplata bit e obraene samo otplate koje rastu, odnosno opadaju, po aritmetikoj ili
geometrijskoj progresiji. Zajedno sa otplatom korisnik zajma plaa kamatu na iznos
neotplaenog uloga. Zbir otplate i kamate naziva se anuitetom. Prema tome, otplatom se
postepeno likvidira osnovni dug, ukljuujui i interkalarnu kamatu ako nije ranije plaena, a
anuitetom ukupna obaveza korisnika zajma.

Po principu ekvivalencije, vrijednost zajma odreenog bilo kojeg dana, mora biti jednaka
vrijednosti anuiteta tog istog dana. Ako je dan za utvrivanje tih vrijednosti dan doznake zajma,
dakle o-ti period, tada se moe konstatovati da je zajam diskontovana vrijednost anuiteta.

Anuiteti mogu biti konstantno jednaki, jednaki u serijama, naizmjenino jednaki, zaokrugljeni i
promjenljivi. Od promjenljivih anuiteta spomenut emo anuitete koji rastu odnosno opadaju po
arimetikoj i geometrijskoj progresiji. Anuiteti se mogu plaati godinje, polugodinje ili u
nekom drugom vremenskom razmaku.

Kamata se moe obraunavati i plaati na kraju (dekurzivno) ili na poetku obraunskog perioda
(anticipativno). I anuiteti se mogu polagati dekurzivno ili anticipativno. Periodi obrauna kamate
i perioda plaanja anuiteta mogu biti jednaki ili razliiti.

Modeli amortizacije zajmova se mogu svrstati u dvije osnovne grupe:

Modeli s primarno datim otplatama

Modeli s primarno datim anuitetima
Razlika se zasniva na tome ta se utvruje kao prvi element u raunskim operacijama na osnovu
kojih se radi amortizacioni (otplatni) plan.

Amortizacioni plan je pregled koji pokazuje kako se kreu ostatak duga, otplata, kamata i anuitet
u toku otplaivanja zajma. On je za korisnika zajma pregled iznosa i rokova njegovih obaveza, a
za davaoca plan priliva sredstava od datih zajmova i kamate na ta sredstva.

2. AMORTIZACIJA ZAJMA PRIMARNO DATIM OTPLATAMA

Kada se raunaju pojedini elementi amortizacionog plana polazi se od otplate (prvo se rauna
otplata a, zatim, anuitet).

2.1 KONSTANTNO JEDNAKE OTPLATE, ANUITETSKI I OBRAUNSKI PERIOD

JEDNAKI

Otplate su jednake kada je:

b1 = b2 = b3 = ..... = bn-2 += bn-1 = bn = b

Na osnovu ove relacije proizlazi da je:

K = nb b= K
n

Kada se anuiteti polau dekurzivno, kako se u praksi gotovo bez izuzetka radi, u amortizacionom
planu treba izloiti finansijsko stanje na kraju svakog anuitetskog perioda, to znai izraunati,
pored otplate koja je ista za svaki period: ostatak duga (R), kamatu (I) i anuitet (a). Elementi koji
izraavaju to stanje mogu se nazvati, iz raunsko-tehnikih razloga i elementima retka otplatnog
plana oznaavajui ga rednim brojem perioda na koji se odnose.

Ostatak duga je dio duga koji nije isplaen. Prema tome, prvi ostatak duga (R 1) rauna se po
obrascu:

R1= K b,

a bilo koji poslije njega (Rm) po obrascu:

Rm = Rm-1 b
 Kp
Kamata za prvi period (I1) rauna se po obrascu: I1 = 100 = Ki

Za svaki drugi period, ona se rauna od ostatka duga na kraju prethodnog perioda po obrascu:

RmiP
Im = 100 = Rm-1 i

Budui da je anuitet zbir otplate i kamate, on se rauna u amortizacionom planu po obrascu

a m = b + Im

Sa stanovita korisnika zajma, amortizacija zajma jednakim otplatama ne moe se okvalifikovati

kao naroito pogodan nain zato to ga jae optereuju u prvim periodima otplate. Ta
neravnomjernost je posljedica umanjivanja kamate koja se moe kvantitativno izraziti kao
kamata na jednu otplatu, a to nije zanemariv iznos.

Primjer 1.
Zajam od 400.000. novanih jedinica treba amortizovati u toku 4 godine jednakim godinjim
otplatama. Kamatna stopa iznosi 6% godinje. Anuitet treba platiti jednu godinu nakon doznake
zajma.

a) Izraditi amortizacioni plan

b) Izvriti konanu kontrolu otplatnog plana
c) Ako je poznato R2, p, n Koliki je zajam?
d) Ako je poznato I3,p,m Koliki je zajam?
e) Ako je poznat zadnji anuitet an, p, n Koliki je zajam?

K = nb
K= 400 000
400 000 = 4b
b = 100 000
a) Amortizacioni (otplatni) plan

Na kraju Dug i ostatak Kamata Otplata Anuitet

godine duga
0 400 000,00 - - -
1 300 000,00 24 000,00 100 000,00 124 000,00
3 200 000,00 18 000,00 100 000,00 118 000,00
4 100 000,00 12 000,00 100 000,00 112 000,00
K.k. 1 000 000,00 60 000,00 400 000,00 460 000,00

b)

1. K = b

400 000 = 400 000

1. a = b + I
460 000 = 400 000 + 60 000

2. b4 =R4-1
b4= R3
100 000 = 100 000
R p
3. I = 100

1 000 000 x 6
I = 100

I = 60 000

c) R2 = 200 000
n=4
p = 6%
K=?

K=b
R=b
200 000 = 2b
b = 100 000
K= 4b
K = 400 000
 d) I3= 8 000
p = 6%
n=4
K=?
R2 x p
100 = I3

R2 = 200 000
R2 = 2 b
b = 100 000
K = 4b = 400 000

e) an = a4 = 106 000
n=4
p=6%
a 4 = b4 + I 4

R3 x6
106 000 = b + 100

R3= b4 = b
bx 6
106 000 = b + 100
100 b x 6
106 000 = 100

10 600 000 = 106 b

b = 100 000

2.2 KONSTANTNO JEDNAKE OTPLATE, KAMATA SE OBRAUNAVA EE A

EFEKTIVNO PLAA S OTPLATOM

Korisnik i davalac zajma mogu ugovoriti da se u jednom anuitetskom periodu kamata

obraunava m puta, ali da se efektivno plati zajedno s otplatom. Zahvaljujui raunanju kamata
na kamatu, obraunski period izjednaava se, sutinski, sa anuitetskim periodom. Tada je anuitet
zbir otplate, redovne i kamate na kamatu koja se u ovom sluaju naziva interkalarnom. Ovaj
nain amortizacije zajma pogodan je za korisnika ija je djelatnost sezonskog karaktera.

Primjer 2.

Zajam od 400 000 novanih jedinica treba amortizovati u toku 4 godine jednakih godinjim
dekurzivnim otplatama uz kamatnu stopu 6% (d). Kamata se obraunava polugodinje, a
efektivno plaa na kraju godine. Izraditi otplatni plan i konanu kontrolu.

K = nb
400 000 = 4b
b = 100 000
p = 6% (d)
m =2
p'= 3%
400 000 x 3
I1= 100 = 12 000

400 000 x 3
I1= 100 = 12 000

12 000 x 3
Iik1= 100 = 360

300 000 x 3
I2= 100 = 9 000

300 000 x 3
I2= 100 = 9 000
 9 000 x 3
Iik2= 100 = 270

200 000 x 3
I3= 100 = 6 000

200 000 x 3
I3= 100 = 6 000

6 000 x 3
Iik3= 100 = 180

100 000 x 3
I4= 100 = 3 000

100 000 x 3
I4= 100 = 3 000

3000 x 3
Iik4= 100 = 90

Amortizacioni (otplatni) plan :

Na Dug i ostatak
Kamata
kraju duga Otplata Anuiteti
godine
godinja Iik ukupno
0 400 000,00 - - - - -
1 300 000,00 24 000,00 360,00 24 360,00 100 000,00 124360,00
2 200 000,00 18 000,00 270,00 18 270,00 100 000,00 118 270,00
3 100 000,00 12 000,00 180,00 12 180,00 100 000,00 112 180,00
4 0 6 000,00 90,00 6090,00 100 000,00 106090,00
K.k. 1 000 000,00 60 000,00 900,00 60 900,00 400 000,00 460 900,00
Konana kontrola
1. K=b
400 000 = 400 000
2. a = b + I
460 900 = 400 000 + 60 900
3. b4 =R4-1
b4= R3
100 000 = 100 000
R p
4. I = 100

1 000 000 x 6
I = 100

I = 60 000

2.3 KONSTANTNO JEDNAKE OTPLATE, OTPLATE SE EE PLAAJU OD

OBRAUNA KAMATE

Primjer 3.

Zajam od 600 000 novanih jedinica treba amortizovati u toku 5 godina tromjesenim
dekurzivnim jednakim otplatama. Obraun kamata je polugodinji, na bazi godinje stope 10%
(d). Izraditi otplatni plan i konanu kontrolu.

Amortizacioni (otplatni) plan :

Na kraju Dug i ostatak

Kamata Otplata Anuitet
tromjeseja duga
0 600 000,00 - - -
1 570 000,00 0 30 000,00 30 000,00
2 540 000,00 29 259,00 30 000,00 59 250,00
3 510 000,00 0 30 000,00 30 000,00
4 480 000,00 26 250,00 30 000,00 56 250,00
5 450 000,00 0 30 000,00 30 000,00
6 420 000,00 23 250,00 30 000,00 53 250,00
7 390 000,00 0 30 000,00 30 000,00
8 360 000,00 20250,00 30 000,00 50 250,00
9 330 000,00 0 30 000,00 30 000,00
10 300 000,00 17 250,00 30 000,00 47 250,00
11 270 000,00 0 30 000,00 30 000,00
12 240 000,00 14 250,00 30 000,00 44 250,00
13 210 000,00 0 30 000,00 30 000,00
14 180 000,00 11,250,00 30 000,00 41 250,00
15 150 000,00 0 30 000,00 30 000,00
16 120 000,00 8 250,00 30 000,00 38 250,00
17 90 000,00 0 30 000,00 30 000,00
18 60 000,00 5 250,00 30 000,00 35 250,00
19 30 000,00 0 30 000,00 30 000,00
20 0 2 250,00 30 000,00 32 250,00
K.k. 6 300 000,00 157 500,00 600 000,00 757 500,00

Konana kontrola

1. K= b
600 000 = 600 000
2. a = b + I
757 500 = 600 000 + 157 500
3. b20= R20-1
b20= R19
30 00 = 30 000
R p
4. I= 100

6 300 000 x 2,5

I= 100 = 157 500
2.4 OTPLATE RASTU (OPADAJU) PO ARITMETIKOJ PROGRESIJI

Otplate rastu (opadaju) po aritmetikoj progresiji kada razlika izmeu dvije vremenski
sukcesivne otplate neprekidno ostaje ista.

Primjer 4.
Zajam od 70 000 novanih jedinica treba otplatiti u narednih 8 godina godinjim dekurzivnim
otplatama koje konstantno

a) rastu
b) opadaju

za 700 novanih jedinica. Kamata e obraunava godinje po stopi 6% (d). Izraditi otplatni plan i
konanu kontrolu.

n
a) K= 2 [2b1 + (n-1) d]

70 000 = [2b1 + 4900]

70 000 = 8b1+ 19 600

8b1 = 50 400

b1= 6300

Amortizacioni (otplatni) plan :

Dug i ostatak
Na kraju godine Kamata Otplata Anuitet
duga
0 70 000,00 - - -
1 63 700,00 4200,00 6 300,00 10 500,00
2 56 700,00 3822,00 7 000,00 10 822,00
3 49 000,00 3402,00 7 700,00 11 102,00
4 40 600,00 2940,00 8 400,00 11 340,00
5 31 500,00 2436,00 9 100,00 11 536,00
6 21 700,00 1890,00 9 800,00 11 690,00
7 11 200,00 1302,00 10 500,00 11 802,00
8 0 672,00 11 200,00 11 872,00
K.k. 344 400,00 20 664,00 70 000,00 90 664,00
 Konana kontrola

1. K= b
70 000 = 70 000
2. a = b + I
90 664 = 70 000 + 20 664
3. b8= R8-1
b8= R7
11 200 = 11 200
Rx p
4. I= 100

34 400 x 6
I= 100 = 20 664

n
b) K= 2 [2b1 - (n-1) d]

70 000 = 4 [2b1- 4900]

70 000 = 8b1- 19 600
b1= 11 200

Amortizacioni (otplatni) plan :

Dug i ostatak
Na kraju godine Kamata Otplata Anuitet
duga
0 70 000,00 - - -
1 58 800,00 4 200,00 11 200,00 15 400,00
2 48 300,00 3528,00 10 500,00 14 028,00
3 38 500,00 2898,00 9 800,00 12 698,00
4 29 400,00 2310,00 9 100,00 11 410,00
5 21 000,00 1764,00 8 400,00 10 164,00
6 13 300,00 1260,00 7 700,00 8960,00
7 6 300,00 798,00 7 000,00 7798,00
8 0 378,00 6 300,00 6678,00
K.k. 285 600,00 17 136,00 70 000,00 87136,00
 Konana kontrola

1. K= b
70 000 = 70 000
2. a = b + I
87136 = 70 000 + 17136
3. b8= R8-1
b8= R7
6 300 = 6 300
Rx p
4. I= 100

285 600 x 6
I= 100 = 17 136

2.5 OTPLATE RASTU (OPADAJU) PO GEOMETRIJSKOJ PROGRESIJI

Moe se govoriti da se zajam amortizuje otplatama koje rastu, odnosno opadaju po geometrijskoj
progresiji ako u toku amortizacije kolinik izmeu dvije vremenski sukcesivne otplate ostaje isti.

Primjer 5.
Zajam od 300 000 novanih jedinica treba amortizovati u toku 5 godina godinjim dekurzivnim
otplatama koje

a) rastu
b) opadaju

za 6 %. Kamata se obraunava godinje po stopi 8%(d).

a) K= b1 (qn-1/q-1)
 300 000 = b1 (1,065-1/1,06-1)
b1=53218,92

Amortizacioni (otplatni) plan :

Dug i ostatak
Na kraju godine Kamata Otplata Anuitet
duga
0 300 000,00 - - -
1 246781,08 24 000,00 53218,92 77218,92
2 190369,025 19742,48 56412,055 76154,535
3 130572,246 15229,522 59796,7783 75026,3
4 67187,662 10445,779 63384,584 73830,3639
5 0 5375,01 67187,662 72562,672
K.k. 934910,01 74792,791 300 000,00 374792,7912

Konana kontrola

1. K= b
300 000= 300 000
2. a = b + I
37 4792,79=300 000 + 74 792,79
3. B5= R5-1
B5= R4
67 187,662= 67187,662
Rx p
4. I= 100

93 4910,01 x 8
I= 100 = 74 792,79

b) K= b1 (qn-1/q-1)
300 000= b1 (1-0,945/1-0,94)
b1=67 644, 76

Amortizacioni (otplatni) plan :

Dug i ostatak
Na kraju godine Kamata Otplata Anuitet
duga
0 300 000,00 - - -
1 233 355,24 24 000,00 67644,76 91 644,76
2 168 769,17 18 588,41 63586,07 82 174,48
3 108 998,27 13 501,53 59770,90 73 272,43
4 528 13,62 8719,8616 56184,65 64904,5116
 5 0 4225,0896 52813,62 57038,65
K.k. 862 936,3 69034,89 300 000,00 369034,8316

Konana kontrola

1. K= b
300 000= 300 000
2. a = b + I
36 9034,8316= 300 000 + 69034,83
3. B5= R5-1
B5= R4
52 813,62 = 52 813,62
Rx p
4. I= 100

86 2936,3 x 8
I= 100 = 69 034,89

2.6 KAMATNA STOPA PROMJENLJIVA, OTPLATE JEDNAKE

U ugovoru o zajmu moe se predvidjeti promjenljiva kamatna stopa. Ona moe biti konstantno
promjenljiva ili promjenljiva u serijama anuitetskih perioda. Ugovaranje promjenljive stope
moe se objanjavati eljom ugovornih strana da se duniku olakaju obaveze primjenom nie
stope za odreeno vrijeme ili njihovom spremnou da se kamatna stopa prilagoava prilikama
na tritu. Promjena fiksno utvrenih stopa moe se izvesti prema nekom matematikom zakonu
ili na neki drugi nain. Ako se oekuju ee promjene stopa na tritu, moe se ugovoriti samo
nain na koji e se formirati stopa za konkretni obraunski period. Jasno je da se tada ne moe
izraditi potpun plan amortizacije zajma.
Primjer 6.
Zajam od 400 000 novanih jedinica amortizuje se 4 godine jednakim godinjim otplatama, koje
se plaaju na kraju svake godine. Kamata se plaa na kraju godine dekurzivno. Kamatna stopa za
etvrtu godinu je 10%, a za svaku prethodnu godinu se smanjuje za 1%. Izraditi amortizacioni
plan i konanu kontrolu.

Amortizacioni (otplatni) plan :

Dug i ostatak Kamata

Na kraju godine Otplata Anuitet
duga p iznos
0 400 000,00 - - - -
1 300 000,00 7 28 000,00 100 000,00 128 000,00
2 200 000,00 8 24 000,00 100 000,00 124 000,00
3 100 000,00 9 18 000,00 100 000,00 118 000,00
4 0 10 10 000,00 100 000,00 110 000,00
K.k. 1 000 000,00 - 80 000,00 400 000,00 480 000,00

Konana kontrola

1. K= b
400 000=400 000
2. a = b + I
480 000 = 400 000 + 80 000
3. B4= R4-1
B4= R3
100 000=100 000
R x ps I x 100
4. I= 100 ps= R =8

1 000 000 x 8
I= 100 = 80 000

3. ZAKLJUAK
4. LITERATURA