KVANTNA MEHANIKA

SKRIPTA UZ I DEO KURSA

KOLSKA GODINA 2011/2012

VITOMIR MILANOVI
JELENA RADOVANOVI
 SADRAJ

1. SCHRDINGER-OVA JEDNAINA 1
1.1. NESTACIONARNA SCHRDINGER-OVA JEDNAINA 1
1.2. STACIONARNA SCHRDINGER-OVA JEDNAINA 2
1.3. OSOBINE STACIONARNE JEDNODIMENZIONALNE SCHRDINGER-OVE JEDNAINE 4
1.4. TIPOVI SPEKTRA JEDNODIMENZIONALNE SCHRDINGER-OVE JEDNAINE 6
1.5. JEDNAINA KONTINUITETA 10
1.6. PROBLEMI VEZANI ZA OPTE OSOBINE SCHRDINGER-OVE JEDNAINE 12
1.7. PROBLEMI VEZANI ZA ODREENE OBLIKE ZAVISNOSTI POTENCIJALNE ENERGIJE U ( x) 19
1.7.1. Slobodna estica 19
1.7.2. Slobodna estica na polubeskonanom domenu 21
1.7.3. estica u jami sa beskonano visokim zidovima 23
1.7.4. estica u asimetrinoj jami sa jednim beskonanim i jednim konano
visokim zidom 26
1.7.5. estica u simetrinoj pravougaonoj jami sa konano visokim zidovima 31
1.7.6. estica u potencijalnoj barijeri 44
1.7.7. estica u potencijalnoj energiji oblika delta funkcije 48
1.7.8. estica u gravitacionom polju 56

2. OPERATORSKI FORMALIZAM U KVANTNOJ MEHANICI 60

2.1. LINEARNI OPERATORI 61
2.1.1. Transponovani, konjugovani i adjungovani operator 63
2.1.2. Hermite-ovi operatori 65
2.1.3. Zbir i proizvod operatora koji imaju zajednike sopstvene funkcije 69
2.1.4 Komutativnost operatora 70
2.2. SREDNJE VREDNOSTI U KVANTNOJ MEHANICI 73
2.3. VREMENSKA EVOLUCIJA KVANTNOMEHANIKE SREDNJE VREDNOSTI 75
2.4. REENI PROBLEMI 78

i
2.5 OPERATOR MOMENTA KOLIINE KRETANJA 94
2.5.1 Osobine projekcija operatora momenta koliine kretanja 95
2.5.2. Osobine operatora Lz 99

2.5.3. Osobine operatora L2 100

2.6 KRETANJE ESTICE U POLJIMA SA SFERNOM SIMETRIJOM 109
2.6.1 Slobodna estica 117
2.6.2 Sferna kvantna jama sa beskonano visokim zidom 120
2.6.3 Sferna kvantna jama sa konano visokim zidom 121
2.6.4 Atom vodonika 125
2.6.5 Kruti rotator 136
2.6.6 Rotator sa fiksnom osom 137

ii
 2 SCHRDINGER-OVA JEDNAINA

1.1 NESTACIONARNA SCHRDINGER-OVA JEDNAINA

Osnovna jednaina na kojoj se zasniva Kvantna mehanika je Schrdinger-ova jednaina. Ova

jednaina se ne izvodi, ve se postulira. Ako estica ima masu m (gde m oznaava masu u
mirovanju, tj. nerelativistiku masu estice koja ne zavisi od brzine) i nalazi se u polju koje

karakterie prostorna i vremenska zavisnost potencijalne energije U (r , t ) , tada je odgovarajua
Schrdinger-ova jednaina oblika:

2 2 (r , t )
(r , t ) U (r , t ) (r , t ) i (1.1)
2m t

gde je (r , t ) talasna funkcija estice, a je redukovana Planck-ova konstanta
( 1.054 1034 Js). Ovo je parcijalna diferencijalna jednaina koja se ne moe reiti analitiki
(osim u najspecijalnijim sluajevima), ve se reava numerikim putem, uz poznavanje
odgovarajuih konturnih i graninih uslova.

Naglasimo da je potencijalna energija U (r , t ) realna veliina (sluajevi kompleksne

potencijalne energije ne razmatraju se u okviru ovog teksta), dok talasna funkcija (r , t ) moe
biti realna ili kompleksna veliina, o emu e se detaljnije diksutovati u okviru Problema 1 na
strani 12.

Prema Born-ovoj interpretaciji, talasna funkcija (r , t ) ima sledei fiziki smisao: veliina
2
(r , t ) dV predstavlja verovatnou nalaenja estice u trenutku t u elementarnoj zapremini

dV, odreenoj vektorom r . Ovo dalje znai da je integral ove veliine po celom prostoru
jednak jedinici, to je ujedno i uslov normalizacije:
2

(V )
(r , t ) dV 1 (1.2)

Poto Schrdinger-ova jednaina (1.1) predstavlja homogenu diferencijalnu jednainu, ako je

funkcija (r , t ) jedno od njenih reenja, tada je i C (r , t ) takoe reenje, pri emu je C
proizvoljna kompleksna konstanta. Ako ovu konstantu prikaemo u obliku C ei , pri emu je
2 2
realan broj, tada je (r , t ) ei (r , t ) . Kako je fiziki relevantna samo veliina
2
(r , t ) , to je jasno da su talasne funkcije (r , t ) i ei (r , t ) fiziki potpuno ekvivalentne,
odnosno da se talasna funkcija moe odrediti sa tanou do multiplikativne konstante oblika
ei , gde je proizvoljan realan broj.

Svakako da je jedno od reenja Schrdinger-ove jednaine (1.1) 0 (r , t ) 0 , za svako r i t, za

bilo koji oblik zavisnosti U (r , t ) . Ovo je trivijalno reenje. Vodei rauna o Born-ovoj

interpretaciji, verovatnoa da estica bude u stanju sa talasnom funkcijom 0 (r , t ) je nula, pa

1
ova talasna funkcija nije fiziki znaajna i ne uzima se u obzir pri analizi Schrdinger-ove
jednaine.

Jednaina (1.1) predstavlja trodimenzionalnu Schrdinger-ovu jednainu. U mnogim vanim

sluajevima sa gledita aplikacije, kada je potencijalna energija funkcija samo jedne
koordinate, problem (koji je svakako reiran trodimenzionalnom jednainom) se moe svesti
na jednodimenzionalnu Schrdinger-ovu jednainu:

2 2 ( x, t ) ( x, t )
U ( x, t ) ( x, t ) i (1.3)
2m x 2
t

Jednaina (1.3), mada i sama jako sloena, znatno je jednostavnija za analizu od

trodimenzionalne jednaine (1.1), pa emo se u daljem izlaganju fokusirati na razmatranje
jednodimenzionalne Schrdinger-ove jednaine, s tim da e odgovarajue relacije za
trodimenzionalni sluaj biti date bez dublje analize.

1. 2 STACIONARNA SCHRDINGER-OVA JEDNAINA

Ako potencijalna energija ne poseduje vremensku zavisnost, tj. U ( x, t ) U ( x) , tada je

jednaina (1.3) oblika:

2 2 ( x, t ) ( x, t )
U ( x ) ( x, t ) i (1.4)
2m x 2
t

Ovo je i dalje parcijalna diferencijalna jednaina, ali se za razliku od (1.3) promenljive mogu
radvojiti i uzimajui ( x, t ) (t ) f ( x) dolazi se do oblika:

2 ''
f x t U ( x) f xt if xt' (1.5)
2m

Ako sada jednainu (1.5) podelimo sa f xt , dobijamo izraz

2 f x'' '
U ( x ) i t (1.6)
2m f x t

Kako leva strana jednaine zavisi samo od x, a desna samo od t, jasno je da oba izraza moraju
biti jednaka konstanti C, koja ne zavisi ni od x ni od t, pa se (1.6) moe napisati preko dve
obine diferencijalne jednaine:
t'
i C (1.7a)
t

2
 2 ''
f x U ( x) f x Cf x (1.7b)
2m

Reenje jednaine (1.7a) je oblika:

C
i t
t C1e
(1.8)

U stacionarnom sluaju, koji razmatramo, vremenski deo talasne funkcije (po analogiji sa
prostiranjem ravanskih talasa) je srazmeran veliini exp(it ) . Vodei rauna da se energija
moe napisati i u obliku E , gde je kruna uestanost, jednostavno se zakljuuje da je
C jednako energiji estice E, pa je konano, za stacionarni sluaj, talasna funkcija data
relacijom:
E
i t
( x , t ) f ( x )e
(1.9)

2 2
Kako je ( x, t ) f ( x) , u sluaju stacionarnih problema dovoljno je odrediti samo
zavisnost f ( x) .

U nastavku teksta, koristiemo umesto f ( x) oznaku ( x) , kao to je uobiajeno, pa se

jednaina (1.7b) moe napisati u konanoj formi:

2 d 2 ( x)
U ( x) ( x) E ( x) (1.10)
2m dx 2

Kako je pretpostavljeno da je potencijalna energija realna veliina, tada je i energija E

obavezno realna veliina. Ovakav oblik Schrdinger-ove jednaine emo u nastavku detaljno
analizirati. Jednaina (1.10) je linearna homogena diferencijalna jednaina drugog reda. Za
svaku (odreenu) vrednost energije E opte reenje ove jednaine ima oblik:

( x) C11 ( x) C2 2 ( x) (1.11)

pri emu su C1 i C2 kompleksne konstante, a 1 ( x) i 2 ( x) par linearno nezavisnih reenja

(Wronskian W ( 1 , 2 ) 1 '2 1' 2 mora biti razliit od nule ako su reenja linearno
nezavisna). Ako je poznato jedno reenje, npr. 1 ( x) , tada je drugo linearno nezavisno reenje
dato relacijom:
x
dt
2 ( x ) 1 ( x ) (1.12)
x0
12 (t )

Za neke vrednosti energije E mogue je normalizovati ( x) u smislu jednaine (1.2), dok za

neke to nije mogue: ako je npr. ( x ) exp(cx) , gde je c realna pozitivna konstanta,
tada nije mogue ispuniti uslov (1.2). Ovo dalje znai da je talasna funkcija ono reenje

3
Schrdinger-ove jednaine (1.10) koje je mogue normalizovati, odnosno reenje koje
ispunjava uslov:

2
( x) dx (1.13)
( x)

Gornja relacija naziva se uslov kvadratne integrabilnosti funkcije ( x) .

1. 3 OSOBINE STACIONARNE JEDNODIMENZIONALNE SCHRDINGER-OVE JEDNAINE

Pretpostaviemo neto optiji oblik zavisnosti potencijalne energije od koordinate x:

U ( x) U1 ( x) V0 ( x x0 ) (1.14)

gde je U1 ( x) zavisnost koja u pojedinim takama moe imati prekid prve vrste
( U1 ( x x0 ) C1 , U1 ( x x0 ) C2 , C1 C2 ali su C1 i C2 konane vrednosti). Pored toga,
uveden je i lan koji je srazmeran ( x x0 ) , pri emu je V0 jaina -funkcije. Modeli u
kojima je potencijalna energija srazmerna -funkciji se esto koriste zbog svoje analitinosti,
uprkos tome to predstavljaju idealizaciju.

1) Osnovna osobina talasne funkcije, polazei od jednaine (1.10) je njena neprekidnost,

to emo sada dokazati. Ako pretpostavimo da je u nekoj taki, npr. x x0 , talasna
funkcija prekidna, tada e njen prvi izvod biti proporcionalan sa ( x x0 ) a drugi sa
'( x x0 ) . Kako u ostatku Schrdinger-ove jednaine nigde ne figurie lan koji je
proporcionalan sa '( x x0 ) , zakljuujemo da ta pretpostavka nije dobra, tj. da talasna
funkcija mora biti svuda neprekidna.

2) Druga vana osobina talasne funkcije je neprekidnost (ili prekidnost) prvog izvoda.
Integralimo jednainu (1.10) u okolini take x x0 , uzimajui da je U ( x) oblika
(1.14):
x x x x
2 0 d 2 ( x) 0 0 0

2m x0 dx 2
dx U1 ( x) ( x)dx V0 ( x x0 ) ( x)dx E ( x)dx (1.15)
x0 x0 x0

pri emu je 0 . U graninom sluaju kada 0 , lan sa desne strane jednaine

(1.15) tei nuli zbog neprekidnosti talasne funkcije, to je sluaj i sa drugim lanom sa
leve strane jednaine. Vodei rauna o osnovnoj osobini -funkcije:

f ( x) ( x x )dx f ( x )
a
0 0 (1.16)

4
 ako je a x0 , a b x0 , jednaina (1.15) se moe napisati u obliku:

2 d d
V0 ( x0 ) 0 (1.17)
2m dx x0 dx x0

Ako potencijalna energija ne sadri -funkciju, tada je prvi izvod talasne funkcije
svuda neprekidan, a ako sadri tada je prvi izvod prekidan u taki gde je -funkcija
razliita od nule.

Moe se postaviti pitanje i optijeg oblika zavisnosti U ( x) , ukljuujui npr. lanove

proporcionalne sa '( x x0 ) , ''( x x0 ) , ...Ovakvi oblici potencijalne energije su vrlo
retki u problemima, a pored toga, do danas nisu valjano analizirani u literaturi.

3) Jo jedna vana osobina talasnih funkcija je njihova meusobna ortogonalnost. Neka

stanjima n i m odgovaraju energije En i Em i talasne funkcije n i m . Odgovarajue
diferencijalne jednaine (gde je diferenciranje po x kao i do sada oznaeno sa ' )
glase:
2 ''
n U n En n (1.18a)
2m

2 * '' ''
m n U *m Em *m (1.18b)
2m

pri emu je jednaina (1.18b) konjugovana Schrdinger-ova jednaina, s tim da se

vodilo rauna da su potencijalna energija U ( x) i energija E realne veliine. Ako se
(1.18a) pomnoi sa *m , a (1.18b) sa n , a zatim oduzme (1.18b) od (1.18a), dolazi se
do relacije:
2 * ''
m n n *m'' En Em n *m (1.19)
2m

Leva strana jednaine moe se zapisati u pogodnijem obliku, pa (1.19) prelazi u:

2 * ' '
m n n *m' En Em n *m (1.20)
2m

Ako se jednaina (1.20) integrali u domenu ( xmin , xmax ) , tada je

x
2 * ' xmax max

m n n *m' En Em n *m dx (1.21)
2m xmin xmin

5
 Posmatrajmo sluaj n m . Najea situacija je da je xmin , a xmax . Ako su
stanja n i m diskretna, tada n ,m () 0 i 'n ,m () 0 , pa je leva strana jednaine
jednaka nuli. Kako je En Em 0 , to je svakako:

n dx 0
*
m (1.22)

to predstavlja poznati uslov ortogonalnosti talasnih funkcija. Ako je pak n m , tada je

opet leva strana jednaine (1.21) jednaka nuli, ali je i desna strana jednaka nuli


2
( En Em ) , pa je integral n dx naizgled neodreen. Meutim, imajui u vidu



2
uslov normalizacije (1.2), jasno je da je n dx 1 .

Ako je domen konaan i polubeskonaan, to se tie ortogonalnosti nita se nee

promeniti: ako je npr. xmin konano, tada je ( xmin ) 0 , '( xmin ) 0 , (to emo na
primerima i pokazati), pa uslov (1.22) i dalje ostaje u vanosti. Sluaj kada talasne
funkcije pripadaju kontinualnom delu spektra bie kasnije analiziran.

1. 4 TIPOVI SPEKTRA JEDNODIMENZIONALNE SCHRDINGER-OVE JEDNAINE

Analizirajmo najpre prirodu spektra u sluaju kada je zavisnost potencijalne energije kao na Sl.
1.1. Odluili smo se za ovakav oblik zavisnosti U ( x ) zbog prisustva sve tri mogue vrste
energetskog spektra. Pored toga, ovakva zavisnost se moe i eksperimentalno realizovati kod
kvantnih nanostruktura.

Sl. 1.1 Zavisnost potencijalne energije U ( x) : U ( x) U1 za x x1 ; U ( x) U 2 za x x2

6
Razlikujemo etiri karakteristina intervala energije:

1. E 0 . Za sve energije iz ove oblasti, odgovarajua reenja Schrdinger-ove jednaine nisu

2
kvadratno integrabilna, tj. integral dx je beskonano veliki, to dalje znai da za

enegije ispod minimuma zavisnosti U ( x) nema dozvoljenih stanja, to emo dokazati
kasnije (Problem 5, str. 15-16).

2. 0 E U 2 . U oblasti x x2 , reenje jednaine (1.10) je oblika: C1ek2 x C2 e k2 x , pri emu je

k2 k2 ( E ) 0 . U oblasti x x1 , reenje je oblika C3ek1x C4e k1x , k1 k1 ( E ) 0 . Da bi
reenje bilo kvadratno integrabilno, svakako da u oblasti x x1 konstanta C4 mora biti
jednaka nuli. Znai ( x) C3ek1x , za x x1 . Ovom reenju za odreenu energiju E
odgovara reenje C1ek2 x C2 e k2 x , to dalje znai da u optem sluaju ovo reenje nije
kvadratno integrabilno. Kako konstante C1 i C2 zavise od energije, tj. C1 C1 ( E ) i
C2 C2 ( E ) , mogu postojati odreene diskretne vrednosti energije E1 , E2 , , pri kojima je
C1 ( E ) 0 i samim tim reenje postaje kvadratno integrabilno i predstavlja odgovarajuu
talasnu funkciju. U zavisnosti od oblika potencijalne energije U ( x) , mogu se javiti 1, 2,
3,..., ovakvih nivoa, a mogue je i da u celom opsegu (0,U 2 ) nema nijednog diskretnog
nivoa. Moe se javiti i beskonano mnogo (preciznije, prebrojivo beskonano) diskretnih
nivoa.

3. U 2 E U1 . Da bi reenje bilo kvadratno integrabilno u oblasti x x1 , mora da ima oblik

C3ek1x . U oblasti x x2 , opte reenje je oblika C1 sin( K 2 x) C2 cos( K 2 x) ,
( K 2 K 2 ( E ) 0 ) i ono je kvadratno integrabilno za bilo koje vrednosti konstanti C3 i C4 .
Sledi da je ovako konstruisano reenje kvadratno integrabilno za sve vrednosti energije iz
posmatranog opsega, tj. sve energije iz opsega (U 2 ,U1 ) su dozvoljene, pa je spektar
kontinualan, s tim da svakoj energiji odgovara jedna talasna funkcija.

4. E U1 . Opte reenje za odreenu energiju E u oblasti x x1 je oblika

C3 sin( K1 x) C4 cos( K1 x) . Neka je najpre C4 0 . Reenju C3 sin( K1 x) odgovara, u oblasti
x x2 , reenje C1 sin( K 2 x) C2 cos( K 2 x) . Ovako konstruisano reenje je kvadratno
integrabilno za sve energije iz opsega (U 2 , ) . Ako je pak C3 0 , reenju C4 cos( K1 x) , u
oblasti x x2 , opet odgovara reenje C1 sin( K 2 x) C2 cos( K 2 x) , pa je i ovo reenje
kvadratno integrabilno. Sledi vrlo vana osobina ovog opsega energija: sve energije iz
posmatranog opsega su dozvoljene i svakoj energiji pripadaju dve talasne funkcije, pa se
onda ovakav tip spektra naziva kontinualni i dvostruko degenerisani. Sledei ovu notaciju,
spektar koji odgovara intervalu energija (U 2 ,U1 ) naziva se kontinualni jednostruko
degenerisani.

7
Zakljuujemo da se ova etiri karakteristina opsega energije mogu klasifikovati na sledei
nain:

1. opseg u kome nema dozvoljenih stanja.

2. opseg u kome ima dozvoljenih stanja, ali su ona diskretno rasporeena sluaj diskretnog
spektra
3. opseg u kome su sve energije dozvoljene, s tim da svakoj energiji pripada samo jedna
talasna funkcija sluaj jedanput degenerisanog spektra
4. opseg u kome su sve energije dozvoljene, s tim da svakoj energiji pripadaju dve talasne
funkcije sluaj dvostruko degenerisanog spektra

Zavisnost potencijalne energije sa Sl. 1.1 poseduje sva etiri opsega. Drugi oblici zavisnosti
U ( x) mogu posedovati jedan, dva, tri ili sva etiri opsega. Npr. Ako je U ( x) ax , ( a 0 )
tada su u treem opsegu sve energije E (, ) . Ako je pak U ( x) ax 2 , ( a 0 ), tada su
u etvrtom opsegu sve energije E (, ) . U sluaju zavisnosti U ( x) ax 2 , ( a 0 ),
energije E (, 0) su u prvom opsegu, dok su energije E [0, ) u drugom opsegu.

Mogue je formulisati proceduru kojom se za posmatranu energiju E sa sigurnou odreuje

pripadnost odgovarajuem opsegu. Naveemo je bez detaljnog dokaza (koji je vrlo slian kao
u sluaju U ( x) sa Sl. 1.1). Dakle, pomenuta procedura glasi:

1. Ako je E U ( x) za svako x, tada energija E pripada prvom opsegu.

2. Ako je E U ( x ) i E U ( x ) , ali postoji konaan interval ( x1 , x2 ) u kome je
E U ( x) , tada energija E pripada drugom opsegu.
3. Ako je E U ( x ) i E U ( x ) , ili obrnuto, tada energija E pripada treem
opsegu.
4. Ako je E U ( x ) i E U ( x ) , tada energija E pripada etvrtom opsegu.

Do sada su posmatrane zavisnosti U ( x) kod kojih je x (, ) . Na Sl. 1.2. prikazana je

zavisnost U ( x) koja se prostire na polubeskonanom domenu. Za x 0 potencijalna energija
je beskonano velika, pa je u ovoj oblasti talasna funkcija jednaka nuli, jer estica ne moe
posedovati beskonanu potencijalnu energiju. Imajui u vidu izloenu proceduru, za U ( x) sa
Sl. 1.2 moemo rei sledee: oblast E 0 pripada prvom opsegu, oblast E (0,U1 ) drugom, a
E U1 treem opsegu. Ako bi modifikovali zavisnost tako da je U ( x x1 ) ax ( a 0 ), tada
bi sve energije ( E (, ) ) pripadale treem opsegu. Ako je pak a 0 , tada bi sve energije
E 0 pripadale drugom opsegu.

8
 Sl. 1.2 Zavisnost U ( x) koja se prostire na polubeskonanom domenu (0, )

Ako se zavisnost U ( x) prostire na konanom intervalu, kao na Sl. 1.3, tada energije E 0
pripadaju prvom opsegu, dok energije E 0 pripadaju drugom opsegu, bez obzira na oblik
zavisnosti U ( x) .

Sl. 1.3 Zavisnost U ( x) koja se prostire na konanom intervalu ( x1 , x2 )

Svi zakljuci do kojih smo doli u ovom poglavlju odnose se na neperiodine zavisnosti U ( x) .
Ako je U ( x) periodina funkcija na domenu x (, ) (npr. U ( x) sin( x) ), ili je
periodina na poludomenu (npr. U ( x) const , x 0 , U ( x) sin( x) , x 0 ), tada se
energetski spektar ne moe odrediti analizom koja je data u ovom poglavlju. Ovi sluajevi bie
analizirani u okviru predmeta Fizika elektronika vrstog tela na III godini studija.

9
 1. 5 JEDNAINA KONTINUITETA

U kvantnoj mehanici, analogno hidrodinamici i elektromagnetizmu, moe se formulisati

jednaina kontinuiteta. Polazi se od nestacionarne Schrdinger-ove jednaine (1.1) koju emo
napisati za jednodimenzionalan sluaj:

( x, t ) 2 2 ( x, t )
i U ( x , t ) ( x, t ) (1.23)
t 2m x 2

Jednainu emo konjugovati, vodei rauna da je U ( x, t ) realna veliina:

* 2 2 *
i U ( x, t ) * (1.24)
t 2m x 2

Zatim emo jednainu (1.23) pomnoiti sa * i od toga oduzeti jednainu (1.24) pomnoenu
sa , to daje:

* 2 * 2 2*
i * (1.25)
t t 2m x 2 x 2

Delei (1.25) sa i dolazimo do relacije:

2
i * 2 2 * i * *
(1.26)
t 2m x 2 x 2 2m x x x

Konano, (1.26) se moe napisati u standardnom obliku:

2
i *
* 0 (1.27)
t x 2m x x

Jednaina kontinuiteta u elektromagnetici glasi:

( x, t ) J ( x, t )
S ( x, t ) (1.28)
t x

pri emu je ( x, t ) gustina naelektrisanja, J ( x, t ) gustina struje, dok je S ( x, t ) odreeno

izvorima i ponorima naelektrisanja.

Poto je usvojen model u kome je potencijalna energija realna veliina, to dalje znai da ne
postoje oblasti promenljive x u kojima se estice apsorbuju ili emituju. Ovo je razlog to je
desna strana jednaine (1.27) jednaka nuli. Ako uporedimo jednaine (1.27) i (1.28), vidimo da

10
 2
gustini naelektrisanja ( x, t ) odgovara gustina verovatnoe , dok gustini struje
naelektrisanja J ( x, t ) odgovara veliina:

i *
J ( x, t ) * (1.29)
2m x x

koja se naziva kvantnomehanika struja verovatnoe i moe joj se dati i alternativni oblik:

J ( x, t ) Im * (1.30)
m x

Ako potencijalna energija ne zavisi od vremena (stacionarni sluaj): U ( x, t ) U ( x) , tada je

( x, t ) ( x)e iEt / , odakle proizilazi da je ( x, t ) ( x) f (t ) . Iz jednaine (1.27)
direktno sledi:

d
J ( x) 0; J ( x) Const (1.31)
dx

to znai da je struja verovatnoe u stacionarnom sluaju konstantna za sve vrednosti

promenljive x. Ovo je vrlo vaan zakljuak. Koristei (1.31) izveemo dokaz o neprekidnosti
prvog izvoda talasne funkcije u sluaju potencijala U ( x) U1 ( x) iz izraza (1.14). Kako struja
verovatnoe mora biti ista u takama x0 i x0 , imamo:

d * * d d * * d
J ( x0 ) J ( x0 ) (1.32)
dx x dx x dx x dx x
0 0 0 0

Prethodna jednaina se moe napisati u malo drugaijem obliku, uzimajui u obzir da je talasna
funkcija svuda neprekidna:

d * d * d d
( x0 ) *( x0 ) 0 (1.33)
dx x0
dx x0
dx x0
dx x0

Analize u kojima figurie struja verovatnoe imaju smisla samo ako je ( x) strogo
kompleksna funkcija (realni ( R ) i imaginarni deo ( I ) su linearno nezavisne funkcije). U
primerima koji slede (Problem 3 na str. 14) pokazaemo da se talasna funkcija u strogo
kompleksnoj formi nigde ne anulira, tj. ( x0 ) 0 , pa na osnovu (1.33) sledi da je prvi izvod
talasne funkcije svuda neprekidan.

11
 1. 6 PROBLEMI VEZANI ZA OPTE OSOBINE SCHRDINGER-OVE JEDNAINE

Problem 1. Pokazati da se partikularna reenja Schrdinger-ove jednaine uvek mogu

predstaviti kao realne funkcije.

Reenje: Najpre definiimo strogo kompleksnu funkciju u obliku ( x) R ( x) i I ( x) ,

takvu da su R ( x) i I ( x) linearno nezavisne funkcije. Ako je ovakva kompleksna funkcija
( x) jedno reenje Schrdinger-ove jednaine, tada je * ( x) drugo reenje te jednaine. Ova
reenja su linearno nezavisna jer je njihov Wronskian:

W ( x), * ( x) ( x)[ * ( x)]' * ( x) '( x) 2i I ( x) 'R ( x) R ( x) 'I ( x) (1.34)
2iW I ( x), R ( x)

Po definiciji strogo kompleksne funkcije Wronskian W I ( x), R ( x) je razliit od nule, pa je

i W ( x), * ( x) razliito od nule, to znai da su ( x) i * ( x) linearno nezavisne funkcije.
Ako su R ( x) i I ( x) linearno zavisne funkcije, tj. I ( x) C R ( x) , tada je
( x) (1 iC ) R ( x) ei |A| R ( x) , pri emu je A |A| ei 1 iC . Bez gubitka optosti
moemo uzeti 0 , pa je ( x) |A| R ( x) , odnosno ( x) se kvantnomehaniki gledano
moe smatrati realnom funkcijom.

S druge strane, poto je potencijalna energija realna, ako je ( x) strogo kompleksno reenje
Schrdinger-ove jednaine, tada je i * ( x) reenje te iste jednaine:

2 2 *
'' U E '' U * E * (1.35)
2m 2m
Ako su 1 ( x) i 2 ( x) partikularna reenja Schrdinger-ove jednaine, tada je opte reenje

( x) C11 ( x) C2 2 ( x) (1.36)

pri emu su C1 i C2 kompleksne konstante. Ako je pak 1 ( x) ( x) a 2 ( x) * ( x) , i ako

su konstante C1 1/ 2 , C2 1/ 2 , odnosno C1 1/ 2i , C2 1/ 2i , tada je novi par reenja
3 ( x) i 4 ( x) oblika:
1 1
3 ( x) ( x) * ( x) Re ( x)
2 2
(1.37)
1 1
4 ( x) ( x) * ( x) Im ( x)
2i 2i
to znai da su 3 ( x) i 4 ( x) realne funkcije, ime je pokazano da se uvek moe generisati
par realnih reenja Schrdinger-ove jednaine.

12
Problem 2. Dokazati da su sve nule reenja Schrdinger-ove jednaine proste nule.

Reenje: Neka je u okolini take x x0 ( x0 je konano) reenje Schrdinger-ove jednaine

proporcionalno sa C ( x x0 ) n , to dalje znai da je ''( x) n(n 1)( x x0 ) n 2 . Kada se
iskoriste ovi izrazi, Schrdinger-ova jednaina dobija oblik:

2
n(n 1)( x x0 ) n 2 U ( x0 ) E ( x x0 ) n 0 (1.38a)
2m
odnosno
2m
2
n(n 1) U ( x0 ) E ( x x0 ) 2 0 (1.38b)

Kada x x0 , tada i U ( x0 ) E ( x x0 ) 2 0 , pa se dolazi do uslova n(n 1) 0 , odakle sledi

da su jedine mogue vrednosti n 0 i n 1 . Ako je n 0 , reenje Schrdinger-ove jednaine
je u okolini x x0 konstanta, a ako je n 1 , reenje je oblika C ( x x0 ) , to znai da je x x0
prosta nula reenja Schrdinger-ove jednaine. Posledica ovog zakljuka je da se reenje i prvi
izvod reenja ne mogu istovremeno anulirati, osim u sluaju da je ( x) 0 za sve vrednosti x.
Naglasimo da je ovaj zakljuak validan samo ako je x0 konano, jer ako je x0 beskonano
veliko, tada razlika x x0 nije obavezno jednaka nuli kada x x0 , ve moe biti konana
veliina, pa reenja jednaine (1.38b) mogu biti razliita od n 0 i n 1 . Ako je na primer
( x ) e Const x 0 , tada i ( x ) 0 , kao i ( N ) ( x ) 0 ( N 2,3, 4, ).

Posmatrajmo domen [ x1 , x2 ] , pri emu su x1 i x2 konane veliine. Izaberimo u okviru ovog

domena reenje y ( x) 0 , za sve x [ x1 , x2 ] . Opti oblik reenja za x x1 i x x2 je
A1/ 2 f1/ 2 ( x) B1/2 g1/ 2 ( x) , pri emu su f1/2 ( x) i g1/2 ( x) linearno nezavisne funkcije. U taki
x x1 imamo: y ( x1 ) y ( x1 ) i y '( x1 ) y '( x1 ) , tj. A1 f1 ( x1 ) B1 g1 ( x1 ) 0 i

A1 f1'( x ) B1 g1' ( x ) 0 . Poto je f1 ( x ) g1' ( x ) g1 ( x ) f1'( x ) 0 , jer su f1 ( x) i g1 ( x)
1 1 1 1 1 1

linearno nezavisne funkcije, jedino reenje ovog sistema jednako je A1 0 , B1 0 , tj. y ( x) 0

za sve x x1 . Do istog zakljuka dolazimo i u sluaju x x2 . Znai, ako je reenje y ( x) na
domenu [ x1 , x2 ] trivijalno, tada je ono trivijalno na celom domenu (npr. x (, ) ). Pored
toga, ako je reenje trivijalno na poludomenu (npr. x [ x0 , ) ) i tada je reenje trivijalno na
celom domenu

Problem 3. Pokazati da strogo kompleksno reenje Schrdinger-ove jednaine nema nula.

Reenje: Ako je x x0 zajednika nula funkcija R ( x) i I ( x) , tj. R ( x0 ) 0 i I ( x0 ) 0 ,

tada je W I ( x), R ( x) x x 0 , a to je u kontradikciji sa definicijom strogo kompleksne
0

funkcije (da su R ( x) i I ( x) linearno nezavisne funkcije).

13
Ova osobina reenja Schrdinger-ove jednaine moe se pokazati i na drugi nain: neka je
R ( x) jedno partikulatno reenje Schrdinger-ove jednaine. Drugo partikularno reenje je
x
dt
I ( x) C R ( x) (1.39)
x1
2R (t )

pri emu je C kompleksna konstanta ( C 0 ). Oigledno je da je strogo kompleksno reenje

( x) R ( x) i I ( x) . Ako je R ( x0 ) 0 , tada se u okolini x0 moe pisati:
R ( x) C1 ( x x0 ) , C1 0 , jer su sve nule proste (na osnovu reenja Problema 2). Donja
granica x x1 u integralu jednaine (1.39) bira se proizvoljno; ako se x1 izabere tako da
interval ( x1 , x) obuhvata samo nulu u x x0 , tada se moe pisati:

1 1
f ( x) 2 (1.40)
( x)
2
R C1 ( x x0 ) 2

pri emu je f ( x) funkcija koja nema singularitete u intervalu ( x1 , x) , odakle proizilazi (x je

blisko x0 ):
x
1 1
x f (t ) 2 2
C1 (t x0 )
dt
C1 ( x x0 )
(1.41)
1

pa je I ( x) C / C1 , to znai da je I ( x) u okolini x x0 konstanta razliita od nule, tj.

I ( x) 0 , pa R ( x) i I ( x) nemaju zajednikih nula.

Problem 4. U sluaju jednodimenzionalne potencijalne jame, pokazati da diskretna stanja nisu

degenerisana.

Reenje: Pretpostavimo da energiji diskretnog stanja En odgovaraju dve linearno nezavisne

talasne funkcije n i n , koje su reenja jednaina:
1 2

2 ''
n U E n 0 (1.42a)
2m 1 1

2 ''
n U E n 0 (1.42b)
2m 2 2

Iz (1.42a) i (1.42b) direktno sledi da je

''n ''n
n
1

1

n
2

2
''n n n ''n 0
1 2 1 2
' n1 n2 1 2
'

n 'n 0 (1.43)

14

to dalje znai da je Wronskian W n , n
1 2
const . Poto su n1 i n talasne funkcije
2

diskretnog nivoa, sigurno je n / n ( x ) 0 , kao i n / n ( x ) 0 , pa je i

1 2 1 2

Wronskian W n , n
1 2
0 , odakle sledi da su n1 i n linearno zavisne funkcije, to je u
2

suprotnosti sa poetnom pretpostavkom.

Problem 5. Ako potencijalna energija U ( x) ima oblik kao na Sl. 1.4, pokazati da su dozvoljene
vrednosti energije estice obavezno pozitivne.

Sl. 1.4 Zavisnost potencijalne energije U ( x) , takve da U ( x) ima apsolutni minimum

u taki x x0

Reenje: Za energije E U 0 spektar je kontinualan jednostruko i dvostruko degenerisan, i

sve dozvoljene vrednosti energije su pozitivne, zato emo razmatrati samo energije koje su
manje od U 0 . Pretpostavimo da energiji E odgovara talasna funkcija ( x) . Schrdinger-ova
jednaina u tom sluaju glasi
2
'' U E (1.44)
2m

Pomnoimo ovu jednainu sa * ( x) i integralimo po celom domenu. Vodei rauna da je

dx 1 , dobija se izraz za energiju dozvoljenog stanja u formi:
*

2
* '' dx U ( x) dx
2
E (1.45)
2m ( x ) ( x)

15
Drugi integral je sigurno pozitivan jer je U ( x) 0 , za svako x iz posmatranog domena. Ako
talasnu funkciju ( x) napiemo u obliku ( x) R ( x) i I ( x) , tada je prvi integral u
jednaini (1.45) jednak:

'' dx ( ''R I ''I )dx i ( ''I R I ''R )dx

*
R (1.46)
( x) ( x) ( x)

Integral R ''R dx parcijalnom integracijom prelazi u

R ''R dx R 'R ( ' ) dx

2
R (1.47)

Poto talasna funkcija mora da bude integrabilna, to funkcije R ( x) i I ( x) , kao i njihovi

prvi izvodi, moraju da tee nuli kada x . Ako je pak, za neko dovoljno veliko x2 x0
potencijalna energija beskonana, tada je R ( x2 ) 0 i I ( x2 ) 0 , mada je 'R ( x2 ) 0 ,
'I ( x2 ) 0 , jer se za konanu vrednost x talasna funkcija i njen prvi izvod ne mogu
istovremeno anulirati. Ako je i za x1 , dovoljno udaljeno od x0 ( x1 x0 ), potencijalna energija
dovoljno velika, tada je R ( x1 ) 0 i I ( x1 ) 0 , i naravno 'R ( x1 ) 0 , 'I ( x1 ) 0 . Na

osnovu izloenog sledi da je za sve mogue sluajeve R 'R| 0 , pa je integral sa leve strane
xmax
znaka jednakosti u (1.47) jednak ( 'R )2 dx , odosno imamo:
xmin

( R ''R I ''I )dx [( 'R ) ( 'I ) ]dx 0

2 2
(1.48)

Na slian nain pokazuje se da je

''I R dx '' dx

R I (1.49)

pa je integral uz imaginarnu jedinicu u (1.46) jednak nuli. Ovo je logino jer je energija realna
veliina, pa imaginarni deo u (1.46) mora biti nula. Konano, moemo (1.45) zapisati u formi

2
[( 'R )2 ( 'I )2 ]dx U ( x)dx
2
E (1.50)
2m

odakle se jasno vidi da energija dozvoljenog stanja moe biti samo pozitivna, tj. nema
dozvoljenih stanja za energije manje od apsolutnog minimuma potencijalne energije.

16
Problem 6. Analizirati osobine talasnih funkcija u sluaju da je zavisnost potencijalne energije
U ( x) parna funkcija koordinate x.

Reenje: Ako je U ( x) parna funkcija, tada je gustina verovatnoe nalaenja estice ista u
2 2
takama x i x , tj. ( x) ( x) . U sluaju diskretnih stanja, dozvoljenoj energiji
odgovara samo jedna talasna funkcija, koja se moe uzeti kao realna, to znai da je
2 ( x) 2 ( x) , pa sledi
( x) ( x) ili ( x) ( x) (1.51)

Diskretnim stanjima odgovaraju talasne funkcije odreene parnosti, ili su parne ili neparne. U
sluaju U ( x) U ( x) ne postoje jedanput degenerisana kontinualna stanja koja se javljaju
samo kod asimetrinih zavisnosti U ( x) .

2 2
U sluaju dvostruko degenerisanog spektra, zbog ( x) ( x) , bilo kojoj energiji iz ovog
dela spektra odgovaraju dve talasne funkcije: jedna parna a druga neparna. Meutim, kako su u
ovom delu spektra talasne funkcije bilo koja linearna kombinacija, npr. parne i neparne
funkcije, drugi parovi nastali ovakvom kombinacijom ne poseduju odreenu parnost.

Sve sto je ovde navedeno odnosi se samo na talasne funkcije a ne i na ostala reenja
Schrdinger-ove jednaine, koja mogu a ne moraju da poseduju odreenu parnost iako je
U ( x) U ( x) .

Problem 7. Diskutovati problem ortogonalnosti kod talasnih funkcija dvostruko degenerisanih

(2d) kontinualnih stanja.

Reenje: Kako kod 2d kontinualnih stanja jednoj energiji E odgovaraju dve talasne funkcije
1 i 2 , tada iz izraza (1.21) ne moemo da odredimo da li su te funkcije ortogonalne jer na
desnoj strani imamo lan koji sadri razliku energija En Em , a koja je u ovom sluaju jednaka
nuli, pa je integral 1* 2 dx neodreen.

Neka su 1 ( x) i 2 ( x) dve linearno nezavisne talasne funkcije koje odgovaraju energiji E, i

dx 0 . Drugi par talasnih funkcija je linearna

*
neka one poseduju ortogonalnost, tj. 1 2

kombinacija 1 ( x) i 2 ( x) :
3 ( x) A1 ( x) B 2 ( x) (1.52a)
4 ( x ) C 1 ( x ) D 2 ( x ) (1.52b)

Kao prvo, da bi 3 i 4 bile linearno nezavisne funkcije, Wronskian mora biti razliit od
nule, tj. W 3 , 4 0 , odnosno

17
 W 3 , 4 ( A1 B 2 )(C 1' D '2 ) ( A1' B '2 )(C 1 D 2 )
(1.53)
( '2 1 2 1' )( BC AD) W 1 , 2 ( BC AD)

Kako je W 1 , 2 razliito od nule (po polaznoj pretpostavci), W 3 , 4 bie razliito od

nule ako je ( BC AD) 0 , to je ujedno i uslov linearne nezavisnosti talasnih funkcija 3 ( x)
i 4 ( x) . Razmotrimo sada ortogonalnost talasnih funkcija 3 i 4 . Poimo od integrala:

I *3 4 dx ( A*1* B* *2 )(C 1 D 2 )dx

(1.54)
A C 1 dx B D 2 dx DA 2 dx B C 1dx
* 2 * 2 * * * *
1 2

dx 1 , 1* 2 dx 0 , to je
2
Kako je 1/ 2

I A*C B* D (1.55)

Ako je A*C B* D 0 , tada su funkcije 3 ( x) i 4 ( x) ortogonalne, za sve ostale

kombinacije iz skupa A, B, C , D , ove talasne funkcije nisu ortogonalne. Ovo dalje znai da
talasne funkcije 3 i 4 , iako su dobro odreene, mogu biti ortogonalne ili neortogonalne.

Neka su talasne funkcije 1 i 2 , koje odgovoraju energiji E, neortogonalne. Pokaimo kako

se od ovog para neortogonalnih funkcija moe formirati par ortogonalnih talasnih funkcija 1 i
2 . Par 1 , 2 se uvodi na sledei nain:

1 1 (1.56a)
2 1 2 (1.56b)

pri emu je ( x) parametar koji se odreuje iz uslova ortogonalnosti:

dx 1 dx 1* 2 dx 0
* 2
1 2 (1.57)
( x) ( x)

2
Ako su talasne funkcije normalizovane kao 1/ 2 dx 1 , tada iz (1.57) sledi

1* 2 dx (1.58)

ime je talasna funkcija 2 ( x) odreena do multiplikativne konstante. Kako je 1 1 , to je

potrebno normirati samo talasnu funkciju 2 . Postupak normiranja svodi se na odreivanje
konstane C iz relacije

18
 dx 1 *2 1 2 dx
2 2
C *
2 2 C * *
1
(1.59)
= C dx dx dx dx
2 2 * * * * *
1 2 2 1 1 2 1 2

Kako su funkcije 1 i 2 normirane, uzimajui u obzir izraz (1.58) za , dolazimo do

relacije
1
C 1 1
2 2
C (1.60)
2
1

pa konano par ortonormiranih talasnih funkcija dobijamo u obliku

1 1 (1.61a)
1 2
2 (1.61b)
2
1

1. 7 PROBLEMI VEZANI ZA ODREENE OBLIKE ZAVISNOSTI POTENCIJALNE ENERGIJE U ( x)

Stacionarna jednodimenzionalna Schrdinger-ova jednaina (1.10), kao to je poznato, ne

moe se reiti eksplicitno u smislu da se odrede analitiki izrazi koji povezuju talasne funkcije,
s jedne strane, i potencijalnu energiju sa druge strane jednaine. Naravno, za odreenu
zavisnost U ( x) , mogu se odrediti sve energije i talasne funkcije numerikim metodama.
Meutim, analitiko reenje Schrdinger-ove jednaine (u smislu da su reenja data preko
elementarnih funkcija) mogue je samo za nekoliko oblika zavisnosti U ( x) : npr. U ( x) const
ili U ( x) U 0 / cosh 2 ( x) , U 0 0 , mada u sluaju kada je U ( x) deo-po-deo konstantno
samo talasne funkcije se mogu odrediti u formi elementarnih funkcija dok se energije
diskretnih stanja moraju odreivati numeriki. U ovom poglavlju bie dati detaljni postupci
reavanja Schrdinger-ove jednaine za karakteristine oblike zavisnosti U ( x) kada se ta
zavisnost sastoji od kombinacije delova koji su svaki za sebe konstantni. Na kraju e biti
analiziran i sluaj U ( x) x , kada se energije i talasne funkcije dobijaju u formi specijalnih
funkcija.

1.7.1 Slobodna estica

U sluaju slobodne estice potencijalna energija je svuda konstantna. Ne gubei na optosti,

moe se uzeti da je ova konstanta nula, tj. U ( x) 0 , za sve x (, ) , pa je Schrdinger-
ova jednaina u ovom sluaju najjednostavnijeg oblika:

2
'' E (1.62)
2m

19
ili u alternativnoj formi:
2mE
'' 0 (1.63)
2

Uvodei novu veliinu k 2 2mE 2 , pri emu je po dogovoru k 0 , izraz (1.63) postaje

'' k 2 0 (1.64)

Par partikularnih reenja ove jednaine je eikx i e ikx , ili cos(kx) i sin(kx) , ili bilo koja linearna
kombinacija ovih partikularnih reenja.

U sluaju slobodne estice nema nikakvih graninih uslova pa su sve pozitvne energije ( E 0 )
dozvoljene i svakoj energiji odgovaraju po dve talasne funkcije npr. eikx i e ikx . Poto je E 0
ujedno i minimalna vrednost zavisnosti U ( x ) , za sve negativne enegije ( E 0 ) nema
dozvoljenih stanja. U graninom sluaju E 0 , jednaina (1.64) se svodi na '' 0 , odakle
sledi da je ( x) C1 x C2 , pa se ovakvo reenje ne moe normalizovati (osim ako je
C1 C2 0 , a to je trivijalno reenje koje se ne razmatra); znai dozvoljena stanja imaju sve
pozitivne energije ( E 0 ).

Posmatrajmo par nenormalizovanih talasnih funkcija eikx i e ikx . Uslov normalizacije je ve

formulisan kao ||2 dx 1 . Problem se javlja kod granica integracije, ako se one uzmu kao
. Ako zamislimo za trenutak da je U ( x) 0 za x [0, L] , i U ( x) van ovog intervala, s
tim da L , tada se iz uslova normalizacije dobija

L L
1
e
2 2 ikx ikx
dx 1 C e dx 1 C (1.65)
0 0 L

pa su, sada normalizovane, talasne funkcije oblika

1 ikx 1 ikx
1 ( x ) e , 2 ( x) e (1.66)
L L

naglaavajui da L . Na prvi pogled, poto L , izgleda da su sve talasne funkcije

jednake nuli. Meutim, mada 1 ( x) i 2 ( x) tee nuli, kada se one koriste u izrazima za npr.
izraunavanje koncentracije estica, apsorpcije, itd., tada se vre odreene integracije i
normalizacioni faktor bude kompenzovan, tj. u krajnjim izrazima ne javlja se veliina L.

Talasnoj funkciji 1/2 ( x) odgovara ravanski talas koji polazi iz / i ide ka / .

Kako su 1/2 ( x) strogo kompleksne funkcije, za svaku od njih moe se odrediti struja
verovatnoe, koja je npr. za 1 ( x) data relacijom:

20
 i 1* * 1 1* k 1
J1 1 1 Im 1 (1.67)
2m x x m x m L

Analognim postupkom dobija se J 2 ( 2 ) J1 , pa je ukupna struja verovatnoe koja odgovara

energiji E jednaka nuli za sve vrednosti koordinate x.

Ako posmatramo drugi par talasnih funkcija, npr. cos(kx) i sin(kx) , tada je J1 0 i J 2 0
(jer su 1 i 2 realne funkcije), tj. ukupna struja je i u ovom sluaju jednaka nuli, to je i
oekivano jer ukupna struja ne moe da zavisi od izbora talasnih funkcija, a naravno ne sme ni
da zavisi od koordinate x.

1.7.2. Slobodna estica na polubeskonanom domenu

Potencijalna energija slobodne estice na polubeskonanom domenu je oblika U ( x) 0 , za

x 0 , i U ( x) za x 0 , Sl. 1.5. Kako je nula minimalna vrednost funkcije U ( x) , to za
E 0 nema dozvoljenih stanja, dok za sve energije E 0 imamo dozvoljena stanja, koja su
kontinualna i jednostruko degenerisana. Za energiju E 0 , nema dozvoljenih stanja iz istih
razloga kao u prethodnom primeru.

Sl. 1.5 Potencijalna energija slobodne estice na polubeskonanom domenu. U 0 je visina

barijere za x 0 , koja tei beskonano velikoj vrednosti ( U 0 )

Schrdinger-ova jednaina za ovaj sluaj je potpuno ista kao u prethodnom problemu

(jednaine (1.62)- (1.64)), samo to se ovde posmatra oblast x [0, ) . Opte reenje je
oblika:
( x) A sin(kx) B cos(kx) (1.68)
Odluili smo se za par partikularnih reenja ( sin(kx), cos(kx) ), a ne ( eikx , e ikx ), to je u okviru
slobodnog izbora partikularnih reenja.

Zamislimo za trenutak da je U ( x) U 0 za x 0 , gde je U 0 konano i vee od nule. Tada

Schrdinger-ova jednaina u oblasti x 0 dobija oblik:

21
 2 2m
'' U 0 E '' U 0 E 0 (1.69)
2m 2
2m
Ako posmatramo energije E U 0 i definiemo veliinu 2 U 0 E 0 ( 0 ), tada
2
(1.69) postaje:
'' 2 0 (1.70)
Opte reenje ove jednaine je
( x) A1e x B1e x (1.71)

Kada x , veliina e x , pa se mora uzeti B1 0 , pa je ( x) A1e x . Ako

U 0 za sve x 0 , tada ( x) 0 za x 0 . Kako talasna funkcija mora biti neprekidna,
dolazimo do graninog uslova (0) 0 i ovaj granini uslov je prisutan uvek kada U 0 ,
bez obzira na oblik U ( x) za x 0 . Kako je ( x) A1e x , za sve x 0 , to je ( x) A1e x ,
pa ( x 0 ) 0 , kada U 0 . S druge strane, ( x 0 ) 0 , jer talasna funkcija
mora biti neprekidna, meutim ( x 0 ) mora imati konanu vrednost, poto je
potencijalna energija u okolini x 0 konana, pa prema Problemu 2 (strana 13), kada
x 0 talasna funkcija i njen prvi izvod ne mogu istovremeno teiti nuli. Ovo dalje znai da
je prvi izvod talasne funkcije u x 0 prekidna funkcija, to je posledica injenice da
potencijalna energija ima prekid prve vrste u x 0 .

Dakle, pri analizi opteg reenja (1.68) mora se koristiti granini uslov (0) 0 , pa sledi da je
B 0 , a talasna funkcija za sve vrednosti energije E 0 dobija konani oblik:

( x) A sin(kx) (1.72)

Kao i u prethodnom primeru, u postupku normalizacije koristiemo model u kome se zavisnost

U ( x) 0 protee u domenu [0, L] , uz L , tako da uslov normiranja postaje

sin
2
A 2
(kx)dx 1 (1.73)
0

Koristei trigonometrijski identitet 2sin 2 ( ) 1 cos 2 ( ) , integral u (1.73) moemo napisati u

formi:
L
1 L sin(2kL)
1 cos(2kx) dx (1.74)
20 2 4k
Poto razmatramo vrednosti k 0 (za k 0 nemamo dozvoljena stanja), to je veliina
sin(2kL) / (4k ) konana i moe se zanemariti u odnosu na L / 2 kada L , pa se uslov
(1.73) moe napisati u obliku:

22
 2 L 2
A 1 A (1.75)
2 L
Konani oblik talasne funkcije glasi

2 2mE
( x) sin( kx); k ; L (1.76)
L 2

Ovaj izraz je u vanosti za sve pozitivne energije ( E 0 ). Ako je E 0 , tada je prema (1.72) i
( x) jednako nuli za sve x 0 .

1.7.3. estica u jami sa beskonano visokim zidovima

Jama sa beskonano visokim zidovima, konane irine d, prikazana je na Sl. 1.6 i ima sledeu
zavisnost potencijalne energije: U ( x) 0 , za x d / 2, d / 2 , U ( x) van ovog
intervala. Poto je minimalna vrednost funkcije U ( x) jednaka nuli, nema dozvoljenih stanja u
intervalu energija , 0 , dok je u intervalu 0, energetski spektar diskretan.

Sl. 1.6 Jama sa beskonano visokim zidovima, konane irine d

U oblasti x d / 2, d / 2 , U ( x) 0 , pa je Schrdinger-ova jednaina oblika (1.64).

Odluiemo se za par partikularnih reenja ( sin(kx) , cos(kx) ), pa je opte reenje oblika:

( x) A sin(kx) B cos(kx) (1.77)

Vano je primetiti da je potencijalna energija U ( x ) parna funkcija koordinate x, ako je

koordinatni sistem kao na Sl. 1.6, pa su talasne funkcije ili parne ili neparne. Razmotrimo prvo

23
skup parnih talasnih funkcija. Ako je ( x) parna funkcija, konstanta A mora biti jednaka nuli,
tj.
P ( x) B cos(kx) (1.78)

Na granicama jame talasna funkcija je jednaka nuli (kao to je objanjeno u prethodnom

primeru), pa je:
B cos kd2 0 cos kd2 0 (1.79)

Jednaina cos kd / 2 0 ima beskonano mnogo reenja koja su data izrazom:

kpd
p , p 0,1, 2, (1.80)
2 2

Iz (1.80) dobija se izraz za energije parnih diskretnih stanja

2
E p 2 p 1 2
2
, p 0,1, 2, (1.81)
2md 2

dok su izrazi za odgovarajue talasne funkcije

x x
p , P ( x) B p cos k p d B p cos 2 p 1 (1.82)
d d

Iz (1.82) vidi se da 0, P ( x) nema ni jednu nulu (nule u x d 2 se ne raunaju poto njih

imaju sve talasne funkcije), 1, P ( x) ima dve nule, k , P ( x) ima 2k nula. Konstanta B
odreuje se iz uslova normiranja:
d /2 d /2

2p , P ( x) dx 1 2 B p2 cos [(2 p 1) ( x d )] dx 1
2
(1.83)
d /2 0

Integral u izrazu (1.83) ima vrednost

1 d sin k p d
d /2

cos [(2 p 1) ( x d )] dx
2
(1.84)
0
2 2 2k p

pa, s obzirom da je k p d 2 p sin(k p d ) 0 , sledi

2
Bp (1.85)
d

24
Sada emo razmotriti skup neparnih talasnih funkcija. Ako je ( x) neparna funkcija, tada
konstanta B u (1.77) mora biti jednaka nuli, pa je neparna talasna funkcija oblika

N ( x) A sin(kx) (1.86)

U graninim takama x d 2 , N ( x) mora biti jednako nuli:

A sin kd2 0 sin kd2 0 (1.87)

Reenja jednaine (1.87) glase

kn d 2n , n 1, 2,3, (1.88)

Ako je n 0 , tada je k0 0 , pa je 0, N ( x) jednako nuli za sve vrednosti x, i zbog toga se ovaj

sluaj ne uzima u obzir. Iz (1.88) dobija se izraz za energije neparnih diskretnih stanja

2
En 2n 2
2
, n 1, 2,3, (1.89)
2md 2

Imajui u vidu izraz (1.81) i (1.89), moe se napisati jedinstveni izraz za energije diskretnih
stanja u obliku:
2 2 2
En l , l 1, 2,3, (1.90)
2md 2

pri emu vrednosti l 1,3,5, daju energije parnih diskretnih stanja, a l 2, 4, 6, , energije
neparnih diskretnih stanja. Na osnovu ovoga vidi se da su stanja (poev od najnieg) poreana
na sledei nain: parno, neparno, parno,

Izraz za odgovarajue neparne talasne funkcije, vodei rauna o (1.86) i (1.88), glasi:

x x
n , N ( x) An sin kn d An sin 2n (1.91)
d d

odakle se vidi da 1, N ( x) ima jednu nulu, 2, N ( x) ima tri nule, , k , N ( x) ima (2k 1)
nula. Konstanta An odreuje se iz uslova normiranja:

d /2 d /2

2n , N ( x) dx 1 2 An2 sin [2n ( x d )] dx 1

2
(1.92)
d /2 0

odakle se dobija:
2
An (1.93)
d

25
Imajui u vidu (1.82) i (1.91), talasne funkcije parnih i neparnih stanja mogu se izraziti
jedinstvenom relacijom
2 x
l ( x) sin l , l 1, 2,3, (1.94)
d d

pri emu vrednosti l 1,3,5, / l 2, 4, 6, odgovaraju parnim/neparnim talasnim

funkcijama.

Na kraju ovog problema napomenimo da su sva reenja y ( x) , za sve energije E , ,

d /2
kvadratno integrabilna (
2
y dx ima konanu vrednost), ali samo ona koja zadovoljavaju
d /2

uslove y ( d 2) 0 su ujedno i talasne funkcije.

1.7.4. estica u asimetrinoj jami sa jednim beskonanim i jednim konano visokim zidom

U ovom sluaju potencijalna energija je nula ako x [0, d ] , jednaka je U 0 ako x d , , a

beskonano je velika za sve negativne vrednosti x, Sl. 1.7. Poto je minimalna vrednost
potencijalne energije jednaka nuli, dozvoljenih stanja nema za negativne energije ( E 0 ). U
intervalu [0, U 0 ] mogua su diskretna stanja, dok su sve energije [U 0 , ) dozvoljene, i svakoj
energiji iz ovog intervala odgovara samo jedna talasna funkcija.

Sl. 1.7 Jama irine d, sa beskonano visokim zidom u x 0 i zidom konane visine U 0 u x d

a) Oblast energija [0,U 0 ]

U oblasti x [0, d ] , poto je U ( x) 0 , Schrdinger-ova jednaina je oblika (1.64), pa opte

reenje ima formu:
( x) A sin(kx) B cos(kx) (1.95)

26
Vodei rauna da U (0 ) , (0) 0 , pa sledi

( x) A sin(kx), x [0, d ) (1.96)

U oblasti x d , , s obzirom da je U ( x) U 0 0 , Schrdinger-ova jednaina je oblika

(1.69), a opte reenje je dato izrazom (1.71):

2m
( x) Be x Ce x , U 0 E (1.97)
2

Konstanta C mora biti jednaka nuli jer e x kada x , pa je

( x) Be x , x d , (1.98)

U taki x d , talasna funkcija i njen prvi izvod moraju biti neprekidni:

(d ) (d ) (1.99a)
'(d ) '(d ) (1.99b)
ili, u eksplicitnoj formi
A sin(kd ) Be d (1.100a)
kA cos(kd ) B e d (1.100b)

Ako podelimo (1.100a) sa (1.100b), dolazimo do transcendentne jednaine:

k
tan(kd ) (1.101)

Reenja ove jednaine (po energiji E) predstavljaju energije diskretnih stanja. Vodei rauna o
izrazima za k i , moe se (1.101) napisati u jednostavnijoj formi:

E 2mE
tan(kd ) , k (1.102)
U0 E 2

Poto se diskretna stanja mogu javiti samo u oblasti [0,U 0 ] , analiziraemo reenja jednaine
(1.102) samo u tom intervalu energija. Neka je f1 ( E ) E U 0 E . Funkcija f1 ( E ) je
svuda negativna i monotono opadajua, a pored toga je f1 (0) 0 i f1 (U 0 ) (Sl. 1.8). S
druge strane, neka je f 2 ( E ) tan(kd ) . Veliina kd ima sve vrednosti od kd 0 ( E 0 ) do
(kd ) max ( E U 0 ). Energije diskretnih stanja dobijaju se iz preseka krivih f1 ( E ) i f 2 ( E ) .

27
 Sl. 1.8 Grafiki prikaz dobijanja reenja transcendentne jednaine (1.102); prikazani su
sluajevi 0 (kd ) max 2 , 2 (kd ) max 3 2 , 3 2 (kd ) max 5 2 i
5 2 (kd ) max 7 2

Sa Sl. 1.8. se vidi da ako je (kd ) max 2 , tada nema diskretnih stanja u posmatranom opsegu
enegije jer je f1 ( E ) 0 za sve energije u intervalu [0,U 0 ] , dok je f 2 ( E ) 0 za
kd 2 .Vodei rauna o izrazu za k, ovaj uslov se moe zapisati u obliku:

22
md U 0
2
(1.103)
8
Ako parametri: masa estice m, visina barijere U 0 i irina jame d zadovoljavaju nejednakost
(1.103), tada energetski spektar jame sa Sl. 1.7 ne sadri diskretna stanja. Za bilo koju
kombinaciju parametara m, U 0 i d krive f1 ( E ) i f 2 ( E ) e se sei za E 0 . U tom sluaju
talasna funkcija je jednaka nuli u oblasti x (0, d ) kao to se vidi iz izraza (1.96). Vodei
rauna o neprekidnosti talasne funkcije u x d , iz (1.100a) dobijamo B 0 , odakle je jasno
da je talasna funkcija pri E 0 , jednaka nuli za svako x, kao to je pokazano u Problemu 2, pa
se ovo reenje kao fiziki neprihvatljivo odbacuje.

Krive f1 ( E ) i f 2 ( E ) nikada se ne seku za E U 0 , jer f1 ( E U 0 ) , dok

f 2 ((kd ) max ) , kada je (kd ) max n 2 , tj. za 2mU 0 / 2 d n 2 . Ako je ispunjena
ova jednakost, tada f 2 ( 2mE / d ) kada E U 0 , pa je oigledno da se u ovom
sluaju krive f1 ( E ) i f 2 ( E ) ne seku.

28
Ako je (kd ) max 2 , tada se broj diskretnih stanja M b moe prikazati relacijom:

(kd ) max 2
M b 1 int
, (kd ) max 2 (1.104a)

s tim da, ako je (kd ) max n 2 , tada je

(kd ) max 2
Mb n (1.104b)

jer u ovom sluaju na energiji koja odgovara kmax nema diskretnih stanja.

b) Oblast energija [U 0 , )

U oblasti x [0, d ] i u ovom sluaju talasna funkcija data je izrazom (1.96) jer Schrdinger-
ova jednaina ima isti oblik kao i kada E [0, U 0 ] . Meutim, u oblasti koordinata x [d , )
situacija je drugaija i Schrdinger-ova jednaina je oblika:

2 2m
'' U 0 E '' E U0 0 (1.105)
2m 2

Kako je ovde E U 0 , pogodno je uvesti veliinu K 2m 2 E U 0 , pa se (1.105) moe

napisati u formi:
'' K 2 0 (1.106)

Opte reenje ove jednaine pogodno je napisati u obliku:

( x) A1 sin( Kx) B1 cos( Kx) (1.107)

ili jos kompaktnije:

( x) C sin( Kx ) (1.108)

pri emu su C i proizvoljne konstante ( mora biti realna konstanta). U taki x d talasna
funkcija i njen prvi izvod su neprekidni, tj.

A sin(kd ) C sin( Kd ) (1.109a)

Ak cos(kd ) CK cos( Kd ) (1.109b)

29
Ako podelimo (1.109a) sa (1.109b), dolazimo do jednaine u kojoj figurie samo konstanta :

k
tan(kd ) tan( Kd ) (1.110)
K

Iz (1.110) direktno sledi

K
Kd arctan tan(kd ) (1.111)
k

Jasno je da se moe odrediti sa tanou do aditivne konstante p (gde je p ceo broj). Ako
je p paran broj, jednaine (1.109a) i (1.109b) ostaju nepromenjene. Ako pak p neparan broj,
tada umesto konstante C figurie C, to dovodi do ekvivalentnog rezultata.

Sa ve odreenim , konstanta A se izraunava iz npr. (1.109a):

sin( Kd )
AC (1.112)
sin(kd )

Konano, moe se napisati izraz za talasnu funkciju u obliku:

sin( Kd )
1 ( x) C sin(kd ) sin(kx), x [0, d ]
( x) (1.113)

2 ( x) C sin( Kx ), x [d , )

Konstantu C odreujemo iz uslova normiranja na sledei nain:

L

2
dx 1, L (1.114)
0

Razdvojiemo domen integracije na oblasti [0, d ] i [d , L] :

L L

C 1 dx sin 2 ( Kx )dx 1
2 2
(1.115)
0 d

Drugi integral u (1.115) moe se napisati u obliku:

L
sin[2( Kx )]
L
1 2 1
I C 1 cos[2( Kx )] dx ( L d ) (1.116)
2 d
2 4K d

30
Kako L , to je L d L , dok se poslednji lan sa desne strane znaka jednakosti, kao
veliina koja je sigurno konana, moe zanemariti u odnosu na L , pa integral I postaje:
L
I (1.117)
2
L

2
Poto je 1 dx konana veliina, i ona se moe zanemariti u odnosu na integral I, tako da
0

konstanta normiranja ima vrednost C 2 L . Imajui ovo u vidu, kao i izraz (1.113), talasna
funkcija kontinualnog stanja je u potpunosti odreena.

1.7.5. estica u simetrinoj pravougaonoj jami sa konano visokim zidovima

Potencijalna energija U ( x) , simetrine pravougaone kvantne jame sa konano visokim

zidovima, jednaka je nuli u intervalu [ d 2, d 2] , dok je van ovog opsega jednaka U 0
( U 0 0 ), kao to je prikazano na Sl. 1.9. Poto je minimalna potencijalna energija jednaka
nuli, dozvoljenih stanja nema za negativne energije ( E 0 ). U intervalu energija [0,U 0 ]
mogua su diskretna stanja, dok je za interval energija E U 0 energetski spektar kontinualan i
dvostruko degenerisan.

Sl. 1.9 Simetrina pravougaona jama sa konanim zidovima visine U 0

a) Oblast energija [0,U 0 ]

Zavisnost U ( x) je parna funkcija koordinate x, ako je koordinatni poetak postavljen kao na

Sl. 1.9, pa su talasne funkcije koje odgovaraju diskretnim stanjima ili parne ili neparne.
Analizirajmo prvo nivoe koji imaju parne talasne funkcije.
Poto je U ( x) 0 u oblasti x [ d 2, d 2] , Schrdinger-ova jednaina je oblika (1.64), pa
opte reenje glasi:
( x) A sin(kx) B cos(kx) (1.118)

31
Poto talasna funkcija ( x) treba da je parna, konstanta A mora biti jednaka nuli, tj.

2mE
( x) B cos(kx), k (1.119)
2

Takoe, zbog parnosti ( x) , dovoljno je analizirati problem samo na poludomenu x [0, ) ,

dok se talasna funkcija u oblasti x (, 0] odreuje na osnovu osobina parnosti.

U oblasti x [d 2, ) energija E je manja od potencijalne energije U 0 , pa je Schrdinger-

ova jednaina oblika (1.69), a opte reenje oblika (1.71):

2m
( x) Ce x De x , U 0 E (1.120)
2

Konstanta D jednaka je nuli, jer e x kada x , pa je

( x) Ce x , x [d 2, ) (1.121)

U taki x d 2 , talasna funkcija i njen prvi izvod su neprekidne funkcije, tj.

( d2 ) ( d2 ) (1.122a)

'( d2 ) '( d2 ) (1.122b)

odakle, uzimajui u obzir (1.119) i (1.121), dobijamo

d

B cos(kd 2) Ce 2
(1.123a)
d

Bk sin(kd 2) C e 2
(1.123b)

Ako podelimo (1.123b) i (1.123a), dolazimo do transcendentne jednaine

U0 E
tan(kd 2) (1.124)
k E

Reenja ove jednaine po energiji E, u opsegu [0, U 0 ] , predstavljaju energije diskretnih stanja
sa parnim talasnim funkcijama.

U sluaju nivoa koji imaju neparne talasne funkcije, analizirajmo najpre jedan optiji primer.
Posmatrajmo dve zavisnosti potencijalne energije U1 ( x) i U 2 ( x) , takve da je U1 ( x) parna
funkcija koordinate x, dok je U 2 ( x) U1 ( x) za x 0 , a U 2 ( x) za x 0 (Sl. 1.10).

32
 Sl. 1.10 Zavisnost U1 ( x) i U 2 ( x) ; U 2 ( x) U1 ( x) za x 0 , U 2 ( x) za x 0 . Pored
toga vai U1 ( x) U1 ( x)

Talasne funkcije 1 ( x) (koje odgovaraju zavisnosti U1 ( x) ) mogu biti parne ili neparne u
sluaju diskretnih stanja, odnosno, i parne i neparne za svaku energiju kontinualnih stanja.
Analizirajmo samo neparne talasne funkcije. U tom sluaju, vodei rauna da talasna funkcija
mora biti neprekidna, zakljuujemo da je ona jednaka nuli u taki x 0 , tj. 1N (0) 0 . Kako
je U1 ( x) parna funkcija, dovoljno je da se neparne talasne funkcije i odgovarajue energije
odrede na poludomenu x [0, ) , sa graninim uslovom 1N (0) 0 , to je ekvivalentno
sluaju U1 ( x) za x 0 . Na potpuno identian nain odreuju se sve energije i talasne
funkcije za potencijal U 2 ( x) . Sledi vaan zakljuak:

1) energije koje odgovaraju neparnim diskretnim i kontinualnim stanjima u potencijalu U1 ( x)

identine su svim energijama koje odgovaraju dozvoljenim diskretnim stanjima U 2 ( x) .

2) neparne talasne funkcije koje odgovaraju potencijalu U1 ( x) , za x 0 identine su svim

talasnim funkcijama koje odgovaraju potencijalu U 2 ( x) .

Uzimajui u obzir ove zakljuke, vidimo da su neparna diskretna stanja u potpunosti obraena
u okviru prethodnog problema; ako je U1 ( x) dato na Sl. 1.9, tada je U 2 ( x) dato na Sl. 1.7,
treba samo zameniti d sa d 2 , pa transcendentna jednaina iz koje se odreuju energije
diskretnih stanja sa neparnim talasnim funkcijama glasi:

E
tan(kd 2) (1.125)
U0 E
Uvedimo nove oznake:

E U0 E
f1 ( E ) , f 2 ( E ) tan(kd 2) , f3 ( E ) (1.126)
U0 E E

33
Energije diskretnih stanja odreene su presenim takama krive f 2 ( E ) sa krivom f1 ( E )
(neparna stanja), odnosno krivom f3 ( E ) (parna stanja). Interval veliine kd 2 se kree od nule
( E 0 ) do (kd ) max 2 ( (kd ) max k ( E U 0 ) d ). Zavisnosti f1 ( E ) i f 2 ( E ) ve su analizirane u
prethodnom problemu, a to se tie funkcije f3 ( E ) , ona je uvek pozitivna, monotono
opadajua, a pored toga f3 ( E 0) , f3 ( E U 0 ) 0 . Kao to se vidi sa Sl. 1.11, parna
i neparna stanja su naizmenino rasporeena, poevi sa parnim stanjem. Znaajno je primetiti
da, bez obzira na parametre jame ( U 0 , m i d), postoji bar jedno diskretno stanje (koje je parno),
izuzimajui granini sluaj (kd ) max 2 0 , to odgovara npr. U 0 0 , kada nema diskretnih
stanja (sluaj slobodne estice).

Sl. 1.11 Grafiki prikaz odreivanja energija diskretnih stanja kod asimetrine pravougaone
kvantne jame. Veliina (kd ) max 2 je vea od 7 2 a manja od 8 2

Ako parametri kvantne jame zadovoljavaju uslov kmax d n (gde je n paran broj), tada se
krive f 2 ( E ) i f3 ( E ) seku i u taki kd 2 kmax d 2 . Tada je reenje van jame oblika Ax B ,
to, kao to je objanjeno, znai da za ovu energiju egzistira trivijalno reenje. Da bi se ovo
reenje moglo normalizovati, mora biti A B 0 , pa je u ovom sluaju ( x) 0 , za sve
|x| d / 2 . Sledei izloeno u Problemu 2, dolazimo do rezultata da je ( x) 0 i za |x| d / 2 .
Na ovaj nain pokazano je da je u sluaju kmax d n talasna funkcija oblika trivijalnog
reenja.

34
Za kd 0 , krive f1 ( E ) i f 2 ( E ) (to odgovara neparnom reenju) se seku bez obzira na
parametre jame. Za k 0 ( E 0 ), neparno reenje u domenu jame je oblika sin(kx) 0 , za
sve vrednosti x iz domena jame, pa je prema tome neparno reenje za sve x ,
jednako nuli.

kd
Sa Sl. 1.11. vidi se da u se intervalu veliine j , ( j 1) uvek nalazi diskretno
2 2 2
stanje, s tim da indeks j ima sledee vrednosti: j 0,1, ,int kmax2 d 1 . Pored toga, i u

intervalu
kd
2
k d

int max2 , max2 nalazi se jedno diskretno stanje, pa se ukupan broj diskretnih
k d

stanja M b moe napisati u obliku:

k d 2
M b 1 int max (1.127)
2

Kao to je ve analizirano, ako je kmax d n ( n 1, 2, ), diskretno stanje se ne nalazi na

energiji koja odgovara kmax , tako da u tom sluaju izraz za M b glasi:

kmax d 2
Mb n (1.128)
2

dok je, naravno, relacija (1.127) u vanosti za kmax d n ( n 1, 2, ).

Kada su odreene energije parnih diskretnih stanja El , P , tada se za svaku od ovih energija
izraunava konstanta C na osnovu izraza (1.123a), tj. C Be( d ) 2 cos(kd 2) . Naravno,
konstantu C mogue je izraziti i iz (1.123b) ali su rezultujui izrazi sloeniji. Vodei rauna da
se radi o parnoj talasnoj funkciji P ( x) , potpuni izraz koji je odreuje dobija se u obliku:

2d x
Be cos(kd 2)e , x d 2

P ( x) B cos(kx), d 2 x d 2 (1.129)
d
2 x
Be cos(kd 2)e , x d 2

Konstanta B odreuje se iz uslova normiranja talasne funkcije P ( x) :

35


( x) dx 1 2 2P ( x) dx 1
2
P
0
(1.130)
d /2 2 2 kd


2 B cos (kx) dx e cos e 2 x dx 1
2 d

0 2 d /2

odakle sledi

1
B (1.131)
d sin(kd ) cos 2 (kd 2)

2 k

Na ovaj nain potpuno su odreene parne talasne funkcije. Kada su u pitanju neparne talasne
funkcije, kostanta B (iz izraza (1.100a), gde zamenjujemo d 2 umesto d) iznosi
B Ae d 2 sin(k d 2) , pa je potpuni izraz za neparnu talasnu funkciju:

d

Ae 2
sin(kd 2)e x , x d 2

N ( x) A sin(kx), d 2 x d 2 (1.132)
d
Ae 2 sin(kd 2)e x , x d 2

Konstanta A odreuje se iz uslova normiranja, istim postupkom koji je dobijen izraz (1.131), i
u eksplicitnoj formi iznosi:

1
A (1.133)
d sin(kd ) sin 2 (kd 2)

2 k

Izrazi (1.132) i (1.133) u potpunosti odreuju neparne talasne funkcije.

b) Oblast energija U 0 ,

Sva stanja iz domena [U 0 , ) su dozvoljena i dva puta degenerisana. Poto su za svaku

energiju bilo koja dva partikularna reenja ujedno i talasne funkcije, izrazi za talasne funkcije
nisu jednoznani. Ovde emo izabrati dva para talasnih funkcija, koji se najee analiziraju u
literaturi: prvi par ine parna i neparna talasna funkcija, dok drugi par obuhvata ravanski talas
koji dolazi iz i prostire se u smeru x-ose i ravanski talas koji dolazi iz i prostire se u
smeru suprotnom od smera x-ose.

36
Analiziraemo prvo sluaj kada svakoj energiji odgovara po jedna parna i neparna talasna
funkcija. Neparne talasne funkcije za x 0 ve su odreene prilikom reavanja prethodnog
problema, treba samo zameniti d sa d 2 u odgovarajuim izrazima. Imajui u vidu da je
( x) ( x) , jednostavno se dolazi do izraza za ( x) kada je x 0 . Parna talasna
funkcija u oblasti x [0, d 2] je oblika A cos(kx) , dok je u oblasti x [d 2, ) ova talasna
funkcija oblika C cos( Kx ) . Primenjujui isti postupak kao u prethodnom problemu,
dolazimo do izraza za konstantu u obliku:

Kd K
arctan tan(kd / 2) (1.134)
2 k

Dok su konstante A i C povezane relacijom:

cos( Kd 2 )
A C (1.135)
cos(kd 2)

pa parna talasna funkcija glasi

cos( Kd 2 )
C cos(kd 2) cos(kx), x [0, d 2]
P ( x) (1.136)

C sin( Kx ), x [d 2, )

Sledei izlaganje iz prethodnog problema, dobijamo C 2 L , s tim da je sada talasna

funkcija jednaka nuli u takama L 2 , pri emu L .

Fiziki je mnogo prihvatljiviji drugi izbor talasnih funkcija. Prva talasna funkcija 1 ( x) , koja
odgovara energiji E, definie se na sledei nain (Sl. 1.12a):

eiKx R1e iKx , x d 2

1 ( x ) (1.137)
iKx
T1e , xd 2

pri emu su R1 i T1 kompleksne konstante. Uz lan eiKx moe se dodati i konstanta, pa bismo
onda imali A1eiKx , ali u problemima koji su obuhvaeni ovakvim izborom funkcija bitni su
odnosi konstanti R1 A1 i T1 A1 , a kako je R1 , T1 A1 , izborom A1 1 ne gubi se na optosti.
Talasna funkcija 1 ( x) u oblasti x d 2 sastoji se iz ravanskog talasa jedinine
amplitude eiKx , koji polazi iz i kree se u pravcu x-ose, i reflektovanog talasa R1e iKx koji
se kree u suprotom smeru i ide ka . U oblasti x d 2 , talasna funkcija predstavlja
transmitovani ravanski talas T1eiKx koji se kree ka .

37
 Sl. 1.12 Linearno nezavisna reenja za jednu energiju kontinualnog spektra. a) Prikazana je
talasna funkcija 1 ( x) , data izrazom (1.137), b) prikazana je talasna funkcija 2 ( x) ,
data izrazom (1.138).

Druga talasna funkcija 2 ( x) , za istu energiju E, definie se preko izraza (Sl. 1.12b):

T2 e iKx , x d 2
2 ( x) (1.138)
iKx
e R2 e , xd 2
iKx

gde su R2 i T2 kompleksne konstante. Fizika predstava talasne funkcije 2 ( x) je ista kao i za

talasnu funkciju 1 ( x) , samo to u ovom sluaju ravanski talas jedinine amplitude dolazi iz
i kree se u smeru suprotnom od smera x-ose.

Poto su 1 ( x ) i 2 ( x ) linearno nezavisne funkcije, njihov Wronskian

W (1 , 2 ) 1' 2 '2 1 ne zavisi od koordinate x i jednak je konstanti koja je razliita od
nule. Izraunaemo prvo Wronskian u oblasti x d 2 :

W ( x d2 ) [1' 2 '2 1 ] x d
2

iK (eiKx R1e iKx )T2 e iKx (iK )T2 e iKx (eiKx R1e iKx ) (1.139)
2iKT2

Kada se istim postupkom odredi W ( x d2 ) dobija se rezultat W ( x d2 ) 2iKT1 , pa iz jednakosti

Wronskiana sledi:
T1 T2 T (1.140)

Analogno, polazei od Wronskiana W (1 , *2 ) , dolazi se do vane relacije:

38
 R1T2* R2*T1 (1.141)

odakle, uzimajui u obzir (1.140), dobijamo

R1 T
*
* (1.142)
R2 T

Iz prethodnog izraza slede vani zakljuci: R1 R2 i R1 R2 2T , gde R1 , R2 i T

predstavljaju faze veliina R1 , R2 i T, respektivno.

Poimo od izraza za kvantnomehaniku struju verovatnoe:

d
J Im * (1. 143)
m dx

Kao to je ve navedeno, struja J u stacionarnom sluaju ne zavisi od koordinate x.

Odrediemo prvo struju verovatnoe u oblasti x d 2 za talasnu funkciju 1 ( x) .

J ( x d2 )
m


Im e iKx eiKx iK eiKx R1e iKx 1 R1 K
2
(1.144)

U oblasti x d 2 imamo:
m 2
J ( x d2 ) Im T *e iKx TiKeiKx K T (1.145)

Iz jednakosti ove dve struje dolazimo do vanog rezultata:

2 2
T R1 1 (1.146)

2 2 2 2
Imajui u vidu relaciju (1.142), ( R1 R2 ), jasno je da je T R2 1 . Izraz (1.144) moe
se napisati u formi:
K K 2
J ( x d2 ) R1 J u J R1 (1.147)
m m

gde je J u ulazna struja verovatnoe (i potie od lana eiKx ), a J R1 ( J R1 0 ) je reflektovana

struja verovatnoe (potie od lana R1e iKx ). Na isti nain se moe uvesti i veliina
2
J T K m T , koja predstavlja transmitovanu struju verovatnoe, koja potie od lana TeiKx .
Formirajmo odgovarajue kolinike ovih struja:

39
 J R1 2 JT 2
R1 , T (1.148)
Ju Ju

2 2
Fiziko znaenje veliina R1 i T je sada oigledno: one predstavljaju odnos
reflektovane/transmitovane struje verovatnoe i ulazne struje verovatnoe; esto se obeleavaju
sa R i T i nazivaju se koeficijent refleksije i transmisije.

Sve relacije (1.138)-(1.148) ostaju nepromenjene za proizvoljnu zavisnost potencijalne energije

U ( x) , uz ogranienje da U ( x) mora imati obe horizontalne asimptote, ije vrednosti uz to
moraju biti meusobno jednake i konane veliine. Ovaj zahtev je oigledan, s obzirom da su
pri analizi uzimani u obzir samo asimptotski izrazi za talasne funkcije (u naem sluaju u
oblastima x d 2 i x d 2 ). Detaljniju analizu koeficijenata transmisije i refleksije daemo
samo za sluaj talasne funkcije 1 ( x) poto je pokazano da se isti rezultati dobijaju i za
2 ( x) .

Poto funkcija 1 ( x) ne poseduje parnost, pogodno je pri odreivanju veliina R i T pomeriti

koordinatni poetak u levu ivicu jame, kao na Sl. 1.13. Pored toga, u daljoj analizi
izostaviemo indeks 1, tj. umesto 1 ( x) pisaemo ( x) itd.

Sl. 1.13 Potencijalna energija pravougaone kvantne jame. Talasna funkcija ( x ) u pojedinim
oblastima, za jednu odreenu vrednost energije, simbolino je naznaena talasastim linijama

Koristei osobinu neprekidnosti talasne funkcije ( x ) i njenog prvog izvoda u takama x 0

i x d , dolazimo do sistema od etiri linearne jednaine po A, B, R i T:

(0 ) (0 ) 1 R B (1.149a)
'(0 ) '(0 ) iK 1 R kA (1.149b)

40
 (d ) (d ) A sin(kd ) B cos(kd ) TeiKd (1.149c)
'(d ) '(d ) Ak cos(kd ) Bk sin( kd ) iKTeiKd (1.149d)

Ovaj sistem linearnih jednaina se moe jednostavno reiti po R, T, A i B, a eksplicitno emo

navesti samo izraz za T:

ei ( k K ) d
T 4kK (1.150)
(k K ) 2 e 2ikd (k K ) 2

2
odnosno koeficijent transmisije T T koji je fiziki relevantna veliina:

1
T 2
(1.151)
U
1 sin 2 (kd )
0
4E (E U 0 )

Analiziraemo dva sluaja: k0 d n i k0 d n , n 1, 2, , k0 2mU 0 2 k ( E U 0 ) .

a) k0 d n

Kao to je ve pokazano, za energiju E U 0 , reenje Schrdinger-ove jednaine je trivijalno,

pa se u analizi transmisije posmatra domen E U 0 .

Potraimo, najpre, graninu vrednost transmisije kada E U 0 . Poto je k0 d n , tada je i

U 02
sin 2 (kd ) 0 , pa samim tim 4 E ( E U 0 ) sin ( kd ) ,
2
a transmisija T tei nuli. U okolini
E U 0 , izraz za transmisiju se moe priblino predstaviti sledeom relacijom, gde je uzeto u
U 02
obzir sin ( kd ) 1 :
2
4 E ( E U 0 )

4 E(E U0 )
T (1.152)
U 02 sin 2 (kd )

Ako diferenciramo T po E, smatrajui da se sin 2 (kd ) malo menja u okolini E U 0 , dolazimo

do izraza
dT 4 2E U 0
2 (1.153)
dE U 0 sin 2 (kd )

Kada E U 0 , tada je

dT 8
(1.154)
dE U 0 U 0 sin 2 (k0 d )

41
Iz izraza (1.154) se vidi da izvod d T dE tei uvek pozitivnoj vrednosti kada E U 0 .
Zavisnost T ( E ) , kao to se vidi iz (1.154), pozitivna je za sve vrednosti energije E (U 0 , )
i nalazi se u intervalu (0,1] . Maksimalna vrednost transmisije T 1 , dobija se u sluaju:

sin(kd ) 0 (1.155)
to je ispunjeno za
km d m (1.156)
pri emu prirodan broj m moe imati sve vrednosti iz skupa mgr , mgr 1 , mgr 2, , gde je
mgr 1 int k0 d M b . Ovo je posledica toga sto u diskretnom delu spektra kd uzima sve
vrednosti od nula do k0 d .

Izmeu ovih maksimuma nalaze se minimumi koji se dobijaju izjednaavanjem prvog izvoda
T ( E ) sa nulom. Koeficijent transmisije T u okolini ovih minimuma raste sa porastom
energije, Sl. 1.14, i asimptotski tei jedinici. Ovo je oekivani rezultat jer je pri velikim
vrednostima energije ispunjena nejednakost E U ( x) , pa se estica moe smatrati
slobodnom, a slobodnoj estici odgovara transisija T ( E ) 1 za sve vrednosti energije.

Sl. 1.14 Zavisnost transmisije kvantne jame od energije E za sluaj k0 d n . Napomenimo da

T ( E U 0 ) 0 , ali da na energiji E U 0 nema smisla odreivati transmisiju poto se
na toj energiji ne nalazi dozvoljeno stanje

a) k0 d n

Kao to je ve pokazano, i u ovom sluaju na energiji E U 0 nema dozvoljenih stanja, pa ima

smisla traiti samo graninu vrednost T ( E U 0 ) a ne i vrednost transmisije za E U 0 . U

42
okolini take E U 0 predstavimo energiju E kao zbir U 0 , pri emu je pozitivno i vrlo
malo. U tom sluaju imamo

2m(U 0 ) 2mU 0
kd d d 1 n 1 (1.157)
2 2 2U 0 2U 0

Kako je sin(n x) (1) n sin x , moemo pisati:

n
sin(kd ) (1) n sin (1.158)
2U 0
Poto je proizvoljno malo, sledi:

n
sin(kd ) (1) n (1.159)
2U 0

tako da se veliina A( ) koju emo uvesti ( T ( ) [1 A( )]1 ), moe napisati u obliku

U 02 (n ) 2 2 (n ) 2 (n ) 2
A( ) (1.160)
4(U 0 ) (2U 0 ) 2 16(U 0 ) 16 U 0

S obzirom da 0 , A( ) tei nuli a transmisija T ( E ) tei jedinici:

T ( E U 0 ) 1 (1.161)

Potraimo sada graninu vrednost prvog izvoda d T dE kada E U 0 . Jasno je da je

dT dT
u okolini E U 0 , pa je traeni izvod oblika:
dE d

(n ) 2

dT 16U 0
(1.162)
d (n ) 2 2
1
16 U 0

Imajui u vidu da 0 , prvi izvod transmisije po energiji tei vrednosti (n ) 2 (16U 0 ) .

Dakle, bez obzira na vrednost parametra n, granina vrednost izvoda je negativna. Maksimum
transmisije odreuje se kao u prethodnom sluaju, iz (1.155), s tim da je mgr 1 k0 d .
Karakteristina zavisnost T ( E ) u sluaju k0 d n prikazana je na Sl. 1.15, i ona se

43
kvalitativno razlikuje od zavisnosti prikazane na Sl. 1.14 samo u oblasti energija bliskih U 0 ,
kroz pojavu dodatnog minimuma i graninu vrednost transmisije kada E U 0 .

Sl. 1.15 Zavisnost transmisije kvantne jame od energije E, u sluaju kada je k0 d n ,

( n 1, 2, ). Poto na energiji E U 0 nema dozvoljenih stanja, zavisnost T ( E ) 1 , kada
E U 0 , dok samu vrednost T ( E U 0 ) nema smisla odreivati

1.7.6. estica u potencijalnoj barijeri

Potencijalna energija U ( x) potencijalne barijere jednaka je U 0 ( U 0 0 ), u oblasti x [0, d ] ,

dok je van ove oblasti jednaka nuli (Sl. 1.16)

Sl. 1.16 Potencijalna barijera visine U 0 i irine d.

Poto je minimalna vrednost potencijalne energije jednaka nuli, nema dozvoljenih stanja za
energije E 0 . Za sve energije E 0 stanja su kontinualna i dvostruko degenerisana. Poto je

44
U ( x) parna funkcija (ukoliko se E-osa postavi na sredinu barijere), mogu se odrediti
odgovarajua parna i neparna talasna funkcija za svaku energiju E 0 , vrlo slino kao kod
kvantne jame. Meutim, mnogo je interesantnije odrediti koeficijent transmisije i refleksije, pa
emo par talasnih funkcija uzeti u istoj formi kao u prethodnom problemu. Ove talasne
funkcije su van barijere date izrazima (1.137) i (1.138), s tim da je sada K 2mE 2 . U
oblasti [0, d ] imamo dva karakteristina intervala energije: E [0, U 0 ) i E (U 0 , ) . U
prvom intervalu opte reenje Schrdinger-ove jednaine je oblika:

( x) Ae x Be i x (1.163)
2 m (U 0 E )
pri emu je 2
, dok je u drugom intervalu:

( x) C sin(kx) D cos(kx) (1.164)

2 m ( E U 0 )
gde je k 2
. Odredimo najpre transmisiju u intervalu energije [0,U 0 ] . Talasna
funkcija i njen prvi izvod moraju biti neprekidni u takama x 0 i x d , odnosno:

(0 ) (0 ) 1 R A B (1.165a)
'(0 ) '(0 ) iK 1 R A B (1.165b)

(d ) (d ) Ae d Be d TeiKd (1.165c)

'(d ) '(d ) Ae d Be d iKTeiKd (1.165d)

Ovaj nehomogeni linearni sistem od etiri jednaine moe se jednostavno reiti po R, T, A i B;

naveemo samo izraz za T:

4iK e d iKd
T (1.166)
e 2 d ( K i ) 2 ( K i ) 2

Na osnovu toga, izraz za transmisiju T glasi:

2 1
TT (1.167)
U sinh 2 ( d )
2
1 0
4 E (U 0 E )

Kada E 0 , 2 mU 0
2
, pa je sinh 2 ( d ) konana veliina i imamo T ( E 0) 0 . Na
energiji E 0 nema dozvoljenih stanja jer je reenje Schrdinger-ove jednaine u tom sluaju
oblika C1 x C2 i moe se normirati ako je C1 C2 0 , to bi dalje znailo da su u svim
takama oblasti x [d , ) reenje i njegov prvi izvod jednaki nuli, to odgovara trivijalnom

45
reenju. Dakle, na energiji E 0 nema dozvoljenih stanja, pa nema smisla traiti T ( E 0) ,
mada se moe posmatrati granina vrednost T ( E 0) 0 . Zavisnost T ( E ) u oblasti energija
[0,U 0 ] je stalno rastua funkcija i naravno svuda pozitivna (Sl. 1.17).

U sluaju energija veih od U 0 , analitiki oblik talasnih funkcija izvan oblasti x [0, d ] ostaje
nepromenjen (dat je izrazima (1.137) i (1.138)), dok je unutar ovog intervala oblika

( x) A sin(kx) B cos(kx), k 2m
2
E U
0
(1.168)

Vodei rauna o neprekidnosti talasne funkcije i njenog prvog izvoda u takama x 0 i x d

i primenjujui isti postupak kao u sluaju E (0,U 0 ) , dolazimo do izraza za transmisiju:

2 1
TT (1.169)
U sin 2 (kd )
2
1 0
4E (E U 0 )

Izraz (1.169) se moe dobiti direktno iz izraza (1.167) jedina razlika u sistemu jednaina
(1.165a-d) i odgovarajueg sistema jednaina za ovaj sluaj je to u (1.165a-d) figurie veliina
, dok bi u analognom sistemu ovde figurisala veliina k; imajui u vidu da je ik ,
sinh 2 ( d ) sin 2 (kd ) , izraz (1.167) prelazi u (1.169).

Interesantno je odrediti vrednost transmisije za E U 0 . Ako koristimo izraz (1.169), vodei

rauna da je za energije E U 0 , sin 2 (kd ) (kd ) 2 2m
2
E U d 2 , dobijamo:
0

sin 2 (kd ) 2m ( E U 0 ) d 2 2m d 2 2m d 2
2 2 2 2 (1.170)
E(E U0 ) E(E U0 ) E U0

odakle sledi
1
T (U 0 ) (1.171)
mU 0 d 2
1
2 2
Isti rezultat se dobija ako koristimo izraz (1.167) uz E U 0 . Konana vrednost transmisije za
E U 0 je isto kvantnomehaniki efekat i naziva se tunelski efekat. U klasinoj fizici estica
se ne moe kretati u sluaju kada joj je potencijalna energija vea od ukupne energije. Za
numeriku ilustraciju iskoristiemo poluprovodniku kvantnu jamu (koja se moe
eksperimentalno realizovati), irine d 5 nm, visine barijere U 0 0.5 eV i mase m 0.1 m0
(gde je m0 masa slobodnog elektrona). Za ove vrednosti, T (U 0 ) iznosi 0.02963%, to
pokazuje da u ovom primeru maksimalna transmisija pri tunelskom efektu nije velika ali je
konana.

46
Ispitajmo detaljnije zavisnost T ( E ) . Kao to je ve navedeno, T ( E 0) 0 za bilo koje
vrednosti m, U 0 i d, a pored toga je i T'( E 0) 0 . Maksimumi zavisnosti T ( E ) imaju
vrednost jedan i nalaze se na energijama odreenim jednainom

sin 2 (kd ) 0 kl d l , l 1, 2, (1.172)

Minimumi zavisnosti T ( E ) nalaze se iz uslova T'( Em ) 0 , uz dodatni uslov: km d m , jer

za sluaj km d m imamo maksimume.

Sl. 1.17 Tipina zavisnost transmisije od energije u sluaju potencijalne barijere

Kao to se moe videti sa Sl. 1.17, prvo se javlja maksimum transmisije, pa zatim minimum i
tako redom. Svi maksimumi imaju vrednost jedan, dok se vrednost transmisije u minimumima
poveava sa poveanjem energije i asimptotski tei jedinici.

Interesantno je videti kakva je forma talasnih funkcija kada je transmisija jednaka jedinici. U
2
ovom sluaju, vodei rauna da je R T 1 , sledi da je R 0 , a odatle direktno
2 2

zakljuujemo da je R 0 , pa je odgovarajua talasna funkcija izvan oblasti x [0, d ] oblika

eiKx , kako za x (, 0] , tako za x [d , ) . Druga linearno nezavisna talasna funkcija
naravno glasi e iKx , za vrednosti x van oblasti [0, d ] .

Na kraju, analizirajmo parnu i neparnu talasnu funkciju na energijama veim od U 0 koje

odgovaraju maksimumu transmisije. Posmatrajmo prvo parno reenje (pretpostavljajui da je
koordinatni poetak pomeren u sredinu barijere). U oblasti x [0, d 2] parno reenje je oblika:

( x) A cos(kx) (1.173)

47
a za x [d 2, )
( x) B cos( Kx ) (1.174)

gde je naravno K 2mE 2 i k 2m( E U 0 ) 2 . Granini uslovi u x d 2 daju relacije:

A cos(kd 2) B cos( Kd 2 ) (1.175a)

kA sin(kd 2) KB sin( Kd 2 ) (1.175b)

Ako je kd 2l , tada je sin(kd 2) sin(l ) 0 , pa je i sin( Kd 2 ) 0 , odakle direktno

sledi cos( Kd 2 ) 1 , odnosno A B . Prema tome, amplitude talasnih funkcija u barijeri
jednake su amplitudama talasnih funkcija van barijere.

U sluaju neparnog reenja, talasna funkcija u barijeri je

( x) A sin(kx) (1.176)

dok je van barijere oblika

( x) B sin( Kx ) (1.177)
Iz graninih uslova sledi
A sin(kd 2) B sin( Kd 2 ) (1.178a)
kA cos(kd 2) KB cos( Kd 2 ) (1.178b)

Ako je sada kd (2l 1) , tada je cos( Kd 2 ) 0 , a sin( Kd 2 ) 1 , pa je ponovo

A B . Znai, ako je kd n , tj. transmisija maksimalna, tada parne/neparne talasne
funkcije u domenu barijere imaju istu amplitudu kao talasne funkcije u jami za parne/neparne
vrednosti n, respektivno. Isti zakljuak vai i za sluaj kvantne jame.

1.7.7. estica u potencijalnoj energiji oblika delta funkcije

Analizu emo zapoeti razmatrajui potencijalnu barijeru kod koje je potencijal U ( x ) oblika:
0, x (, d 2)


U ( x) U 0 , x [d 2, d 2] (1.179)

0, x (d 2, )

gde je U 0 0 , a d je konana irina barijere. Proizvod visine i irine barijere oznaiemo sa

V0 , tj. V0 U 0 d . U graninom procesu, ako U 0 i istovremeno d 0 , tako da V0 ostaje

48
nepromenjeno, zavisnost potencijalne energije dobija oblik U ( x) V0 ( x) . Funkcija ( x)
naziva se delta funkcija i pripada klasi generalisanih funkcija iji rigorozni tretman je van
okvira ovog izlaganja. Naveemo samo neke od osobina delta funkcije koje su relevantne za
izlaganje koje sledi. Delta funkcija je jednaka nuli za sve vrednosti x osim za x 0 , a u taki
x 0 moe se uzeti (iako to nije sasvim precizno) da je jednaka . Pretpostavimo za
trenutak da su irina barijere d i visina U 0 konane veliine. Tada je

d 2

d 2
U ( x)dx U 0 d V0 (1.180)

Ovaj integral, odnosno povrina u x-U koordinatnom sistemu, ne menja se tokom graninog
procesa, pa i za d 0 , U 0 moemo pisati

0 0
V0 ( x)dx V0 ( x)dx 1 ( x)dx 1 (1.181)
0 0

Formirajmo sada integral

d 2

d 2
f ( x) U ( x)dx (1.182)

gde je f ( x) neka neprekidna i diferencijabilna funkcija na intervalu [ d 2, d 2] . U graninom

procesu interval [ d 2, d 2] prelazi u interval [0 , 0 ] , a na tom intervalu je f ( x) f (0) jer
je f ( x) neprekidna funkcija za x 0 , pa gornji integral tei vrednosti

0 0
f (0) V0 ( x)dx f (0) V0 ( x)dx =f (0) V0 (1.183)
0 0

to se moe napisati u obliku

f ( x) V0 ( x)dx f (0) V0 (1.184)

ili optije

f ( x) V0 ( x x0 )dx f ( x0 ) V0 (1.185)

Treba jo naglasiti da je ( x) parna, a takoe i nenegativna funkcija. Interesantno je i pitanje

praktinog znaaja potencijalne energije u obliku U ( x) V0 ( x) . Naime, svi oblici zavisnosti
U ( x) razmatrani u okviru prethodnih problema mogu se eksperimentalno realizovati. Na

49
primer, beskonano dubokoj kvantnoj jami vrlo priblino odgovara tanak sloj poluprovodnika
izmeu dva dovoljno debela sloja drugog poluprovodnika, pri emu je razlika elektronskih
afiniteta ovih poluprovodnika vrlo velika; kvantnoj jami sa konano visokom barijerom
odgovara tanak sloj poluprovodnika izmeu dva dovoljno debela sloja drugog poluprovodnika,
ako pri tome razlika elektronskih afiniteta nije velika, itd. Na prvi pogled, izgleda da se model
potencijalne energije V0 ( x) ne moe eksperimentalno realizovati. Meutim, ako je razlika
elektronskih afiniteta dva poluprovodnika jednaka U 0 0 , i ako je poluprovodnik sa manjim
afinitetom vrlo male debljine i okruen je drugim poluprovodnikom, tada potencijal U ( x ) ima
oblik potencijalne barijere debljine d i visine U 0 . Ako se, za neku odreenu zavisnost f ( x) ,
integral
d 2

d 2
f ( x) U ( x)dx (1.186)

sa dovoljnom tanou moe aproksimirati izrazom

d 2

f (0)
d 2
U ( x)dx (1.187)

tada se zavisnost U ( x) moe aproksimirati sa V0 ( x) , pri emu je V0 U 0 d , pa se u svim

problemima u kojima figurie opisana potencijalna energija ona moe aproksimirati na ovaj
nain. Prednost ovakvog predstavljanja (u formi U ( x) V0 ( x) ) je u tome to dobijena reenja
Schrdinger-ove jednaine imaju jednostavnu analitiku formu.

Prvo emo analizirati sluaj kada potencijalna energija estice ima oblik U ( x) V0 ( x) , gde
je V0 0 (Sl. 1.18).

Sl. 1.18 Zavisnost potencijalne energije u sluaju U ( x) V0 ( x)

50
Poto je U ( x 0) , pogodno je referentni nivo energije postaviti kao na Sl. 1.18, a poto
je U ( x) parna funkcija, koordinatni poetak za x je usvojen tako da se ova osobina moe
iskoristiti. Sa Sl. 1.18 se vidi da su za sve negativne energije ( E 0 ) mogua diskretna stanja,
poto za bilo koju energiju iz ovog dela spektra vai E U ( x) za svako x 0 , ali E U ( x)
za x 0 . Energetski spektar za sve pozitivne energije je kontinualan jer u ovoj oblasti energija
vai E U ( x) za svako x.

a) Diskretni deo spektra

Ako su energije manje od nule ( E 0 ), poto je U ( x) 0 za sve x 0 , Schrdinger-ova

jednaina je oblika
2
'' E (1.188)
2m

odnosno
2m( E )
'' 0 (1.189)
2

Veliina 2mE 2 je pozitivna jer je E 0 , i moemo je oznaiti sa 2 ( 2 0 ), a sama

vrednost iznosi naravno 2mE 2 . Opte reenje jednaine (1.192) je oblika

( x) Ae x Bei x , x 0 (1.190a)
( x) Ce x Dei x , x 0 (1.190b)

Kako talasna funkcija mora da bude kvadratno integrabilna, konstante B i C moraju biti
jednake nuli, pa je

( x) Ae x , x 0 (1.191a)
( x) Dei x , x 0 (1.191b)

Kao to je pokazano, talasna funkcija i u sluaju prisustva delta funkcije mora biti svuda
neprekidna, pa iz neprekidnosti u x 0 sledi da su konstante A i D meusobno jednake, odakle
dobijamo

( x) Ae x , x 0 (1.192a)
( x) Aei x , x 0 (1.192b)

51
to se tie prvog izvoda funkcije ( x) , on je u taki x 0 prekidan, to se vidi iz izraza
(1.17):

2 d d
V0 (0) 0 (1.193)
2m dx 0 dx 0

Na osnovu izraza (1.192a,b) sledi: (0) A , '(0 ) A , '(0 ) A , to zamenom u

(1.193) daje
2 mV0 mV02
2 V0 0 E (1.194)
2m 2 2 2

Zakljuujemo da postoji samo jedno diskretno stanje i ono se nalazi na nioj vrednosti energije
ukoliko je veliina V0 (koja se naziva i jaina zavisnosti U ( x) ( x) ) vea. Ovo diskretno
stanje je parno, a neparnih diskretnih stanja nema.

Do navedenih izraza moe se doi i na osnovu transcendentne jednaine za parna diskretna

stanja kvantne jame se konanim barijerama.(jednaina (1.124)), vodei rauna da u sluaju
U ( x) V0 ( x) vai U 0 , d 0 ali je uvek U 0 d V0 . Napiimo jednainu (1.124) za
referentni nivo energije pomeren za U 0 nagore u odnosu na onaj sa Sl. 1.9 ( E E U 0 ):

2m d E
tan 2 ( E U 0 ) (1.195)
2 E U0

Argument tangensne funkcije u graninom sluaju iznosi

2m d 2m d 2mV0 d
2
(E U0 ) 2
( Ed V0 ) (1.196)
2 2 2 2

Poto je ovaj argument srazmeran sa d ,a d 0 , izraz (1.195), uz U 0 E , dobija formu:

2mV0 d E 2mV0 V0 mV02

E E (1.197)
2 2 U0 2 2 2 2

to se u potpunosti poklapa sa (1.194).

Ako bismo hteli da analiziramo mogue neparne nivoe, opet bismo poli od odgovarajue
transcendentne jednaine za taj sluaj (naravno uz E E U 0 ):

52
 2m d E U0
tan 2 ( E U 0 ) (1.198)
2 E

Argument tangensne funkcije je uvek pozitivan (uvek je U 0 E ) i ima malu vrednosti (zbog
proporcionalnosti sa d ), pa je dakle leva strana jednaine (1.198) pozitivna za sve E 0 ,
dok je desna strana jednaine uvek negativna i zakljuujemo da (1.198) nema reenja, odnosno
nema neparnih reenja za posmatrani oblik potencijalne energije.

Za jedino dozvoljeno stanje talasna funkcija ima oblik

mV 0
x
Ae 2
, x0
( x) mV0 (1.199)
Ae 2 x , x 0

Konstanta A odreuje se iz uslova normiranja:

2 mV0
x mV0
dx 1 2 dx 1 e dx 1 A
2 2 2 2
2A (1.200)
0 0
2

Na ovaj nain talasna funkcija diskretnog spektra je u potpunosti odreena.

a) Kontinualni deo spektra

S obzirom da je U ( x) parna funkcija koordinate x, jedan par talasnih funkcija (za odreenu
energiju E) ine parna i neparna talasna funkcija koje se odreuju na sledei nain:

1) parne talasne funkcije

Opte reenje jednaine (1.191) za E 0 glasi

( x) A cos(kx) B sin(kx) (1.201)

za x 0 , pri emu je k 2mE 2 . U taki x 0 talasna funkcija je neprekidna i iznosi

(0) A . Naravno, za x 0 imamo

( x) C cos(kx) D sin(kx) (1.202)

Iz neprekidnosti u x 0 sledi C A , a da bi ( x) bila parna funkcija mora biti ispunjeno

D B . Vodei rauna o tome da je prvi izvod prekidan (relacija (1.196)), kao i da je
(0) A , '(0 ) kB , '(0 ) kB , dolazimo do izraza

53
 2 mV0
kB (kB) V0 A 0 B A (1.203)
2m 2 k

Relacija (1.203) daje vezu izmeu konstanti A i B, pa se parna funkcija moe napisati u obliku:

mV0
A cos kx 2 k sin kx , x 0

P ( x) (1.204)
mV0
A cos kx 2 k sin kx , x 0

Konstanta A se odreuje iz uslova normiranja:

L2 L2

dx 1 2 2P dx 1, L
2
P (1.205)
L 2 0

Polazei od trigonometrijskog identiteta a cos x b sin x a 2 b 2 sin( x ) , talasna funkcija

P ( x) se u oblasti x 0 moe napisati u obliku:

m 2V02
P ( x) A 1 sin(kx ), x0 (1.206)
4k 2

odakle sledi

m 2V 2 A2 m 2V02
2P ( x) A2 1 4 02 sin 2 (kx ) 1 4 2 1 cos 2(kx ) (1.207)
k 2 k

pa se uslov normiranja svodi na

L2
m 2V 2
A2 1 4 02
k 1 cos 2(kx ) dx 1
0
(1.208)

Kada L , integral u izrazu (1.208) se svodi na L 2 (kao to je ve pokazano), pa je

konaan izraz za konstantu A:

2 m 2V02
A 1 4 2 (1.209)
L k

Ovime je talasna funkcija parnog kontinualnog stanja P ( x) u potpunosti odreena.

2) neparne talasne funkcije

54
Poto su talasne funkcije uvek neprekidne, neparna talasna funkcija mora biti jednaka nuli u
koordinatnom poetku, tj. N (0) 0 . Zamenom u opte reenje (1.201) dobijamo

N ( x) B sin(kx) (1.210)

Iz relacije (1.17), zbog (0) 0 , direktno proizilazi da je prvi izvod za x 0 neprekidna

funkcija, tj. '(0 ) '(0 ) . Konstanta B se dobija direktno iz uslova normiranja:

L2 L2 L2
2
2N dx 1 2 2N dx 2 B 2 sin (kx) dx 1 B
2
(1.211)
L 2 0 0
L

pa je konano
2
N ( x) sin(kx) (1.212)
L

to se u potpunosti poklapa sa neparnom talasnom funkcijom slobodne estice. Na osnovu

ovog rezulata zakljuujemo da delta funkcija u koordinatnom poetku utie samo na parne
talasne funkcije.

Drugi par talasnih funkcija koji se esto koristi je onaj koji podrazumeva upadni ravanski talas,
koji se u jednom sluaju kree u smeru x-ose, a u drugom sluaju u suprotnom smeru (kao kod
problema kvantne jame sa konanim barijerama). Neka je talasna funkcija 1 ( x) definisana na
sledei nain:
eikx R1e ikx , x 0
1 ( x ) (1.213)
ikx
Te , x0

U taki x 0 , 1 ( x) je neprekidna funkcija, dok su izvod sa leve i desne strane povezani

relacijom (1.17), to daje:
1 R1 T (1.214a)

2
ikT ik (1 R1 ) V0T 0 (1.214b)
2m

Na osnovu toga je
1
T (1.215)
mV
1 i 2 0
k

odnosno, transmisija T iznosi:

55
 1
T = T2 (1.216)
m 2V02
1 4 2
k

Odgovarajui izraz za R1 dobija se iz (1.214a):

mV0
R1 i T (1.217)
2k

Druga talasna funkcija je oblika

Te ikx , x0
2 ( x) (1.218)
ikx
e R2 e , x0
ikx

Iz neprekidnosti 2 ( x) u taki x 0 i relacije koja povezuje vrednosti izvoda sa leve i desne

strane ove take, dolazimo do odgovarajueg sistema jednaina kao u prethodnom sluaju,
samo umesto R1 figurie R2 , odakle zakljuujemo da je R1 R2 . Do jednakosti R1 i R2 mogli
smo doi i polazei od relacije (1.142). Kako je na osnovu (1.217) R1 i T
( mV0 ( 2 k ) ), izraz (1.142) se moe napisati u obliku:

R2* T* R2* T*
R2* iT * R2 iT (1.219)
R1 T iT T

Ako je potencijalna energija oblika U ( x) V0 ( x) , V0 0 , tada za energije E 0 nema

dozvoljenih stanja, dok je za E 0 spektar kontinualan i dvostruko degenerisan. Talasne
funkcije ovog dela spektra imaju isti analitiki oblik kao u sluaju U ( x) V0 ( x) , samo treba
V0 zameniti sa V0 .

1.7.8. estica u gravitacionom polju

Posmatrajmo esticu mase m iznad Zemljine povrine. Pretpostavimo da se ova estica pri
slobodnom padu idealno elastino odbija od povrine, kao i da su posmatrana udaljenja od ove
povrine znatno manja od poluprenika Zemlje. Ovaj problem se u klasinoj fizici reava na
prilino jednostavan naine, a ovde emo ga analizirati koristei kvantnomehaniki model.

U okviru pretpostavki koje smo naveli, potencijalna energija estice koja je na udaljenju x od
Zemljine povrine, data je poznatim izrazom:

U ( x) mgx, x0 (1.220)

56
pri emu je g ubrzanje Zemljine tee na povrini Zemlje ( g 9.81 m/s 2 ). Ako je pak x 0 ,
tada je U ( x) , jer se estica ne moe nai ispod povrine Zemlje, to dalje znai da je
dovoljno reavati Schrdinger-ovu jednainu za x 0 , uz granini uslov (0) 0 .
Schrdinger-ova jednaina u ovom sluaju glasi:

2 d 2 ( x)
mgx ( x) E ( x) (1.221)
2m dx 2

Da bi doli do diferencijalne jednaine oblika y '' xy 0 , potrebno je da uvedemo novu

promenljivu x , gde su i koeficijenti koje treba odrediti. Uvoenjem nove
promenljive , jednaina (1.221) prelazi u jednainu:

d 2 ( ) 2m 2 g 2mE 2m 2 g
( ) 2 2 3 2 0 (1.222)
d 2 3 2

Jasno je da je za postizanje eljenog oblika ( '' 0 ), neophodno da vai:

2m 2 g 2mE 2m 2 g
1, 0 (1.223)
3 2 2 2 3 2

Reenje ovog sistema jednaina po i glasi:

2m 2 g E
3 , (1.224)
2 mg

Pogodnije je umesto parametara i koristiti parametre l ( l 1/ ) i ( ), pa je:

2 E
l 3 , (1.225)
2m 2 g mgl

Lako je uoiti da je veliina l po svojoj prirodi duina, dok je bezdimenzionalna veliina.

Ako su ispunjeni uslovi (1.224), odnosno (1.225), tada je Schrdinger-ova jednaina oblika:

d 2 ( )
( ) 0 (1.226)
d 2

Jednaina (1.226) naziva se Airy-eva diferencijalna jednaina i u literaturi je detaljno

analizirana. Dva linearno nezavisna reenja ove jednaine su Airy-eve funkcije Ai ( ) i Bi ( ) .
Ovo su specijalne funkcije pa se stoga ne mogu izraziti preko elementarnih funkcija; npr.
Ai ( ) se moe predstaviti u integralnoj reprezentaciji preko izraza:

57

Ai ( ) cos(t t ) dt
3
(1.227)
0

Na slian nain se moe predstaviti i Bi ( ) . Opte reenje jednaine (1.226) moe se prikazati
u obliku:

( ) C1 Ai ( ) C2 Bi ( ) (1.228)

Kada x , tada i . U sluaju , Airy-eve funkcije mogu se predstaviti

asimptotskim izrazima:
2 3/2
1
Ai ( ) e 3
(1.229a)
4
2 3/2
1
Bi ( ) e3 (1.229b)
4

to dalje znai da drugi sabirak u (1.228) divergira pri x , pa je konstanta C2 jednaka

nuli, a izraz za talasnu funkciju oblika:

( ) C1 Ai ( ) (1.230)

Za x 0 (tj. ), talasna funkcija je jednaka nuli:

( x 0) 0 ( ) C1 Ai ( ) 0 Ai ( ) 0 (1.231)

Airy-eva funkcija Ai ( ) ima beskonano mnogo nula i sve se nalaze na negativnom delu -
ose, i mogu se odrediti samo numeriki. Prvih nekoliko nula su za 1 2.338 , 2 4.088 ,
3 5.521 , , odnosno 1 1 , 2 2 , 3 3 ,, n n , , pa su energije date
relacijom:

En mgl n , n 1, 2, (1.232)

Energetski spektar je diskretan za sve energije E [0, ) , dok u oblasti energija (, 0) nema
dozvoljenih stanja jer je E 0 minimalna potencijalna energija. Izgled prvih nekoliko
energetskih nivoa i talasnih funkcija dat je na Sl. 1.19.

58
 Sl. 1.19 Tri najnia energetska nivoa i odgovarajue talasne funkcije u sluaju
estice u gravitacionom polju

Ako se elektron nalazi u polju Zemljine tee, tada je veliina E0 mgl jednaka 7.86 1033 J
( m 9.108 1031 kg , g 9.81m/s 2 ), odnosno 4.911014 eV ( 1eV 1.6 1019 J ). Imajui u
vidu da termalna energija ( k BT ), gde je k B 1.38 1023 J/K Boltzmann-ova konstanta, na
sobnoj temperaturi T 300 K iznosi 26meV, energija E0 je otprilike 5 1011 puta manja od
termalne energije. Razlika energije dva susedna nivoa elektrona u gravitacionom polju iznosi:

En En 1 En E0 n 1 n , n 1, 2, (1.233)

Ova razlika je najvea ako je n 1 i tada je E1 1.75 E0 . Sa porastom indeksa n, En se

monotono smanjuje, pa se moe zakljuiti da su energetske razlike izmeu susednih nivoa
zanemarljivo male (i eksperimentalno nedektibilne), stoga se u ovom sluaju spektar moe
smatrati kvazikontinualnim.

59
 2 OPERATORSKI FORMALIZAM U KVANTNOJ MEHANICI

U uvodnim razmatranjima ovog teksta uveli smo kompleksnu talasnu funkciju ( x, t ) , za koju
smatramo da u potpunosti opisuje stanje posmatrane estice (kvantnog sistema). Ova funkcija
se ne moe direktno meriti, ali kvadrat njenog modula interpretiramo kao gustinu verovatnoe
nalaenja estice na poziciji x u trenutku t. Poto talasna funkcija u potpunosti opisuje stanje
sistema, iz takvog postulata sledi da se iz ( x, t ) mogu ekstrahovati sve mogue informacije o
sistemu. Tema narednih poglavlja bie veza izmeu talasne funkcije i fizikih opservabli
(veliina koje se mogu meriti), odnosno pravila na osnovu koih se vri takva ekstrakcija
osobina sistema.

Svakoj fizikoj veliini A, u kvantnoj mehanici se pridruuje njena matematika reprezentacija,

odnosno operator A (oznaka iznad veliine koristi se za obeleavanje operatora). Operator

predstavlja skup pravila tj. matematikih operacija koje treba izvriti nad funkcijom da bi se
kao rezultat tog dejstva dobila neka druga funkcija npr. , to se zapisuje kao A .
Operatori koji reprezentuju fizike veliina naravno moraju imate posebne osobine koje emo
detaljno navesti, a pored njih postoje i operatori veliina koje nemaju analog u klasinoj
mehanici i predstavljaju matematike apstrakcije.

Izdvojiemo nekoliko primera najvanijih operatora, sa kojima smo se praktino ve susreli u

prethodnom delu izlaganja. Posmatrajmo jednodimenzionalnu stacionarnu Schrdinger-ovu
jednainu (1.10) i napiimo je na sledei nain:

2 d 2
2
U ( x) ( x) E ( x) (2.1)
2m dx

Izraz u zagradi predstavlja jedan operator, tj. skup operacija koje treba izvriti nad talasnom
funkcijom da bi se kao rezultat tog dejstva dobila nova funkcija (talasna funkcija pomnoena
konstantom). Ovaj operator naziva se Hamiltonov operator ili Hamiltonijan i obeleava se
oznakom H . Jednainu (2.1) sada moemo skraeno zapisati u obliku:

H ( x) E ( x) (2.2)

i ovaj izraz predstavlja operatorsku formu Schrdinger-ove jednaine. Operator Hamiltonijana

reprezentuje energiju kvantnog sistema i u njemu uoavamo dve celine, tj. H T V . Prvi
sabirak predstavlja operator kinetike energije:

2 d 2
T (2.3)
2m dx 2

60
koji podrazumeva dvostruko diferenciranje talasne funkcije i mnoenje konstantom 2 2m , a
drugi je operator potencijalne energije koji deluje na talasnu funkciju tako to je mnoi sa
potencijalnom energijom U ( x) :

V U ( x) (2.4)

Operatore koji reprezentuju koordinatu i impuls uvodimo na sledei nain:

x x (2.5a)
d
p x i (2.5b)
dx

Na osnovu (2.5b) Hamiltonijan moemo napisati u obliku:

2 d 2 p x2
H U ( x ) V (2.6)
2m dx 2 2m

U trodimenzionalnim problemima, operatori koordinate i impulsa su vektorske veliine:

r x ix y iy z iz (2.7a)

p p x ix p y iy p z iz i (2.7b)

a operator Hamiltonijana tada glasi:

2 2 p 2 1

H
2m
U (r )
2m
V
2m
p x2 p y2 p z2 V (2.8)

2.1 LINEARNI OPERATORI

U kvantnoj mehanici praktino svi operatori od interesa poseduju osobinu linearnosti.

Preciznije, sve opservabilne veliine (merljive fizike veliine) reprezentovane su linearnim
Hermite-ovim operatorima. Znaenje pojma Hermite-ov operator bie objanjeno u nastavku

poglavlja. Po deficiji, operator O je linearan ako i samo ako za bilo koja dve funkcije 1 (r ) i

2 (r ) i proizvoljne konstante C1 i C2 , koje u najoptijem sluaju mogu biti kompleksne,
vai

O C1 1 (r ) C2 2 (r ) C1 O 1 (r ) C2 O 2 (r ) (2.9)

61
Uslov linearnosti operatora u kvantnoj mehanici povezan je sa principom superpozicije koji
se moe iskazati na sledei nain: ako su 1 i 2 dozvoljena stanja sistema, tada i njihova
linearna kombinacija C1 1 C2 2 takoe predstavlja dozvoljeno stanje posmatranog
sistema. Konstante C1 i C2 su, kao to je prethodno reeno, u najoptijem sluaju kompleksni
brojevi. Primer linearnog operatora bio bi operator diferenciranja d dx , dok operatori log i
svakako nisu linearni ( C1 1 C2 2 C1 1 C2 2 ).

Za dalja razmatranja neophodno je da definiemo zbir i proizvod operatora sledeim

relacijama, koja vae za sve funkcije :

O O O (r) O (r) O (r) O (r)

1 2 n 1 2 n (2.10)

O O O (r) O O O O (r)
1 2 n 1 2 n 1 n (2.10b)

U vezi jednaine (2.10b), treba voditi rauna da za operatore nije automatski ispunjeno
O1O 2 O 2O1 , tj. oni generalno ne moraju biti komutativni, pa je neophodno voditi rauna o
redosledu dejstva.

Videli smo u uvodu ovog poglavlja da se dejstvom operatora na proizvoljnu funkciju stanja,
kao rezultat dobija neka druga funkcija. Moe se pokazati da postoji jedinstveni skup
karakteristinih funkcija stanja, pridruen svakom operatoru, koje se nee promeniti kada na
njih deluje dati operator, ve e se kao rezultat dejstva dobiti iste funkcije stanja pomnoene
odgovarajuim konstantama. Ovo svojstvo formulisaemo pomou sledee relacije:

A q (r ) aq q (r ), (2.11)

koja se naziva sopstveni problem operatora A . Funkcije q (r ) za koje je zadovoljena

jednaina (2.11) nazivaju se sopstvene funkcije operatora A , a konstante a ( a a (r ) )
q q q

koje mogu biti kompleksne, predstavljaju odgovarajue sopstvene vrednosti. Ukoliko je skup
sopstvenih vrednosti aq (tj. spektar) operatora A diskretan, tada indeks q ima vrednosti
q 1, 2,3, ; s druge strane, ako je spektar operatora kontinualan, tada je q naravno
kontinualna promenljiva. Poreenjem Schrdinger-ove jednaine u operatorskoj formi (2.2) sa
(2.11) zakljuujemo da ona predstavlja sopstveni problem operatora Hamiltonijana, gde su
sopstvene vrednosti zapravo dozvoljene energije, a sopstvene funkcije su odgovarajue talasne
funkcije. Operatori koji reprezentuju fizike veliine imaju iskljuivo realne sopstvene
vrednosti i oni su Hermite-ovi (ili ermitski) operatori. U kvantnoj mehanici, jedini mogui
rezultat merenja neke fizike veliine je neka od sopstvenih vrednosti operatora koji
reprezentuje tu fiziku veliinu. Detaljnija interpretacija pojma merenja izlazi izvan okvira
ovog teksta.

62
 2.1.1 Transponovani, konjugovani i adjungovani operator

Uveemo prvo pojam transponovanog operatora u odnosu na operator A . Transponovani

operator obeleava se oznakom ~ iznad operatora, tj. A , i on ispunjava sledeu jednainu:

( A )dx ( A ) dx
* *
(2.11)

gde su i proizvoljne funkcije stanja.

Konjugovani operator u odnosu na A je onaj koji delovanjem na konjugovanu sopstvenu

funkciju daje konjugovanu sopstvenu vrednost:

A a
*
A *
a* * A * * a* * (2.12)

Proizvoljnom operatoru A moemo pridruiti i adjungovani operator A (gornji indeks +

je uobiajena oznaka za adjungovanje), uz pomo sledee definicije:

A dx A dx
* *
(2.13)

Navedimo osnovne osobine ovako definisanih operatora:

1) Na osnovu definicije adjungovanog operatora (2.13) moemo pisati:

A dx A dx A dx A dx
* * * *
(2.14)

( A )dx ( A ) dx ,
* *
S druge strane, na osnovu (2.11) imamo pa poreenjem sa
prethodnim izrazom zakljuujemo da vai:

A * A A A * (2.15)

2) Dve uzastopne operacije transponovanja daju sledei rezultat:

( A )dx ( A ) dx ( A ) dx A A
* * *
(2.16)

Generalno, ako operator transponujemo paran broj puta, kao rezultat dobijamo polazni
operator.

3) Polazei od sopstvenog problema (2.12), dvostrukim konjugovanjem cele jednaine

dobijamo:

63
 A a
*
A * * a* *
*
A
* * *
a A =A
* *
(2.17)

4) Primenom prethodne tri osobine zakljuujemo da se dvostrukim adjungovanjem takoe

dobija polazni operator:
*

**
A A A A A
*
(2.18)

5) Posmatrajmo proizvod dva operatora A i B , i odredimo adjungovani operator njihovog

.
proizvoda AB

Proizvod dva operatora predstavlja novi operator koji emo oznaiti sa O AB

. Po definiciji
adjungovanog operatora imamo:

O dx O dx
* *
(2.19a)

* ( AB
) dx ( AB
) dx
*
(2.19b)

Levu stranu izraza (2.19b) moemo transformisati na sledei nain:

( AB
) dx

A (B )dx A (B )dx
* * *
(2.20)

Veliina A predstavlja neku novu funkciju koju emo oznaiti sa f1 , pa dalje moemo
pisati:

* * *
f1
*
(B )dx B f1 dx B ( A ) dx ( B A ) dx (2.21)

Poreenjem poslednjeg integrala sa desnom stranom jednaine (2.19b) zakljuujemo da vai:

) B A
( AB (2.22)

Ovaj rezultat se moe generalizovati na proizvod n operatora ime se dobija:

( A1 A 2 A n ) A n A n1 A1 (2.23)

6) Potraimo adjungovani operator zbira dva operatora tj. ( A B ) . Prvo emo uvesti pomonu
oznaku O A B i primeniti definicioni izraz (2.13):

64
 ( A B )dx O dx O dx ( A B ) dx
* * * *
(2.24)

S druge strane, levu stranu (2.24) moemo transformisati koristei definiciju zbira operatora,
na osnovu koje je ( A B ) A B .

( A B )dx ( A B )dx [ A * B ]dx * A dx * B dx

* * *

*

A dx B dx [( A )* ( B )* ]dx
*
(2.25)

( A B )* dx ( A B ) dx
*

Poreenjem krajnjeg rezultata sa desnom stranom izraza (2.24) dobijamo:

( A B ) A B (2.26)
i generalno
( A1 A 2 A n ) A1 A 2 A n (2.27)

2.1.2 Hermite-ovi operatori

Osobine 1)-6) vae za proizvoljne linearne operatore, meutim, nas posebno interesuju
Hermite-ovi operatori koji reprezentuju fizike veliine. Hermite-ovi operatori su oni
operatori za koje je ispunjen uslov

A A (2.28)

odnosno, oni su jednaki svom adjungovanom operatoru. Kao to je ve reeno, sve njihove
sopstvene vrednosti su strogo realne, to emo dokazati. Posmatrajmo sopstveni problem
operatora A , ije sopstvene vrednosti emo obeleiti sa ai a odgovarajue sopstvene funkcije
sa i :
A a i i (2.29)
i

Jednainu (2.29) napisaemo za dva proizvoljna stanja, i n i i m :

A n an n (2.30a)

A m am m (2.30b)

65
Pomnoiemo izraz (2.30a) sa m* i integraliti po svim vrednostima koordinate x, dok emo
(2.30b) prvo konjugovati a zatim pomnoiti funkcijom n i integraliti po svim vrednostima x,
to daje:

*
m A n dx an m* n dx (2.31a)

n A * m* dx am* nm* dx (2.31b)

Oduzimanjem (2.31b) od (2.31a) dobijamo

*
m A n dx n A * m* dx an am* m* n dx (2.32)

Na osnovu definicije transponovanog operatora imamo n A * m* dx m* A * n dx , a iz (2.15)

znamo da je A * A , ime se izraz (2.32) svodi na:

*
m A n dx m* A n dx an am* m* n dx (2.33)

Ukoliko je operator Hermite-ov, tj. A A , tada se leva strana jednaine (2.33) anulira:

0 an am* m* n dx (2.34)

Pretpostavimo sada da je n m . Tada e prethodni izraz dobiti formu

a n an* n* n dx 0 (2.35)

Kako je n* n dx n dx 0 , zakljuujemo da mora biti ispunjeno:

2

an an* (2.36)

za proizvoljno n, to znai da su sve sopstvene vrednosti ermitskog operatora realni brojevi.

Pretpostavimo zatim da je n m , poto je am realno, jednaina (2.34) dobija oblik

an am m* n dx 0 (2.37)

Ukoliko nema degeneracije stanja, tada sledi da su i odgovarajue sopstvene vrednosti razliite
( an am ) i gornji uslov se svodi na

dx 0
*
m n (2.38)

66
Na osnovu toga zakljuujemo da su sve sopstvene funkcije koje odgovaraju razliitim
sopstvenim vrednostima ermitskog operatora meusobno ortogonalne.

Ukoliko je za neki B operator zadovoljena sledea relacija:

B B (2.39)

onda se takav operator naziva anti-Hermite-ov. Postoje i unitarni operatori, za koje je

karakteristino da je moduo svih sopstvenih vrednosti jednak jedinici:

U i ui i , ui 1 (2.40)

Moe se pokazati da je za unitarne operatore ispunjeno

U U 1
UU (2.41)

Analiziraemo osobine nekoliko karakteristinih operatora:

1) Operator konstante C C

Dejstvo ovog operatora na proizvoljnu funkciju svodi na njeno mnoenje konstantnom

vrednou C:

C C (2.42)

Na osnovu toga moemo pisati:

C dx C dx C dx
* * *
(2.43)

S druge strane, transponovani operator C zadovoljava sledeu relaciju:

C dx C dx

* *
(2.44)

pa poreenjem poslednja dva izraza zakljuujemo da vai:

C C (2.45)
Konjugovanjem (2.45) dobijamo

C * C C * (2.45)

odakle moemo izvesti sledee zakljuke:

67
a) ako je C realna konstanta, tada je C C C , odnosno operator konstante je Hermite-ov
operator
b) ako je C isto imaginarna konstanta, tada je C C * C C , tj.operator ove konstante je
anti-Hermite-ov operator
c) ako je C kompleksna konstanta ( CR 0 , CI 0 ), tada ova konstanta nije Hermite-ov
operator

Analogne osobine mogu se izvesti i za operator funkcije O f ( x) , dakle radi se o ermitskom

operatoru ukoliko je f ( x) realna funkcija koordinate x, to je posebno znaajno u sluaju
operatora potencijalne energije V U ( x) koji predstavlja deo operatora Hamiltonijana. Poto
su funkcije potencijalne energije U ( x) koje razmatramo iskljuivo realne, sledi da je V V .

d
2) Operator diferenciranja O
dx
Potraiemo adjungovani operator u odnosu na operator diferenciranja:

dxd dx dxd
*


*
dx (2.46)

S druge strane, parcijalnom integracijom izraza sa leve strane znaka jednakosti dobijamo:

0
d *
dx dx dx

* d
dx
*


dx
d * dx (2.47)

odakle sledi:

d d
(2.48)
dx dx

tj. operator diferenciranja je anti-Hermite-ov operator.

d
3) Operator impulsa p x i
dx
Ovaj operator posmatraemo kao proizvod imaginarne konstante C i i operatora
diferenciranja, i primeniti pravilo (2.22):

d d d d
p x i i i i p x

(2.49)
dx dx dx dx

68
Ovim smo dokazali da je operator impulsa Hermite-ov operator, to emo iskoristi kod
operatora Hamiltonijana:

p 2 p p p p p 2
H x V x x V x x V x V H (2.50)
2m 2m 2m 2m

pa sledi vana osobina Hamiltonijana: Hamiltonijan predstavlja Hermite-ov operator.

2.1.3 Zbir i proizvod operatora koji imaju zajednike sopstvene funkcije

Posmatrajmo dva operatora A i B koji imaju zajednike sopstvene funkcije. To znai da skup
funkcija n predstavlja reenje sopstvenog problema oba operatora:

A n an n (2.51a)

B n bn n (2.51b)

gde su an i bn odgovajue sopstvene vrednosti. Formirajmo operator C kao zbir ova dva
operatora, C A B . Delovanjem operatora C na funkcije n dobijamo:

C n A B n A n B n an n bn n an bn n cn n (2.52)

Ovo znai da su funkcije n takoe sopstvene funkcije operatora C sa svojstvenim

vrednostima cn an bn .

Ispitaemo sada dejstvo proizvoda operatora A i B na zajednike sopstvene funkcije. Treba

voditi rauna da operatori u optem sluaju nisu komutativni pa proizvod moemo formirati na
dva naina:

) A ( B ) A (b ) b A b a
( AB (2.53a)
n n n n n n n n n

) B ( A ) B (a ) a B a b
( BA (2.53b)
n n n n n n n n n

S obzirom da su dobijeni rezultati isti zakljuujemo da su funkcije n sopstvene funkcije

proizvoda operatora A i B sa sopstvenim vrednostima anbn , kao i da su operatori A i B
komutativni:

) ( BA
( AB ) a b (2.54)
n n n n n

69
injenica da dva operatora imaju zajednike sopstvene funkcije implicira da su operatori
komutativni, a moe se pokazati i obrnuto da komutativni operatori imaju zajednike
sopstvene funkcije a da se odgovarajue sopstvene vrednosti mogu istovremeno odrediti
(odnosno, da se fizike veliine koje reprezentuju dati operatori mogu istovremeno meriti).

2.1.4 Komutativnost operatora

Uveemo oznaku [ A , B ] koja se naziva komutator operatora A i B i definie na sledei

nain:
[ A , B ] AB
BA
(2.55)

Ukoliko je [ A , B ] 0 tada su operatori A i B komutativni. Moe se definisati i veliina koja

se naziva antikomutator
[ A , B ] AB
BA
(2.56)

a ako je [ A , B ] 0 onda kaemo da su operatori A i B antikomutativni. Naveemo neke od

osnovnih osobina vezanih za komutativnost operatora:

1) [ A , A ] 0 . Svaki operator komutativan je sam sa sobom. (2.57)

2) [ A m , A n ] 0 (2.58)

3) [C , A ] 0 , gde je C operator konstante. (2.59)

4) [ A , B ] [ B , A ] (2.60)

5) [ A , B C ] [ A , B ] [ A , C ] (2.61)
Ova osobina dokazuje se na sledei nain:

[ A , B C ] A ( B C ) ( B C ) A AB AC BA CA
(2.62)
BA
( AB ) ( AC
CA ) [ A , B ] [ A , C ]

6) [ A , BC
] [ A , B ]C B [ A , C ] (2.63)

Ova osobina vai iskljuivo za skalarne operatore, to emo pokazati. Napisaemo levu stranu
izraza (2.63) u razvijenoj formi:

[ A , BC
] A ( BC
) B ( AC
) (2.64)

70
 :
Sada emo na desnoj strani prethodne jednaine dodati i oduzeti lan BAC

[ A , BC
] A ( BC
) ( BC
) A BAC
BAC

)C ( BA
( AB )C B ( AC
) B ( AC
) B (CA
) (2.65)
, C ] B [ A , C ]
[ AB

Vidimo da je prilikom transformacije izraza (2.65) podrazumevana asocijativnost mnoenja

npr. A ( BC
) ( AB
)C to svakako ne vai za vektorske veliine.

7) [ A ,[ B , C ]] [ B ,[C , A ]] [C ,[ A , B ]] 0 (2.66)

Ovaj relacija naziva se Jacobi-jeva operatorska jednaina i dokazuje se jednostavnim

razvijanjem.

Ispitaemo osobine komutativnosti nekoliko znaajnih operatora. Ukoliko operatori nisu

komutativni, tada njihov komutator predstavlja neki novi operator koji moe delovati na
funkcije stanja. Posmatraemo za poetak komutator x-komponenti operatora koordinate i
operatora impulsa i odrediti rezultat njegovog dejstva na proizvoljnu funkciju :

[ x, p x ] xp
x p x x x ( p x ) p x ( x ) (2.67)

Zameniemo sada operatore x i p x izrazima (2.5a,b):

[ x, p x ] x(i ) i ( x ) i (2.68)
x x

Jasno je da operatori x i p x nisu komutativni i da njihov komutator iznosi

[ x , p x ] i (2.69)

Moe se pokazati da vai [ y , p y ] i i [ z, p z ] i . Prema tome, operatori koordinate i impulsa

nemaju zajednike sopstvene funkcije, odnosno njihove sopstvene vrednosti se ne mogu
istovremeno odrediti, to je u skladu sa Heisenberg-ovom relacijom neodreenosti.
S druge strane, posmatrajmo komutator razliitih komponenti operatora koordinate i impulsa,
na primer:

[ y , p x ] y (i ) i ( y ) 0 (2.70)
x x

Prethodni rezultati mogu se zapisati na kompaktan nain:

71
 0, i j
[qi , p j ] i i , j i, j (2.71)
1, i j

gde je i, j {x, y, z} , operatori qi oznaavaju komponente operatora koordinate (npr. q x x ),

a i , j je Kronecker-ov delta simbol.

Kada su u pitanju komponente operatora koordinate, poto je njihovo dejstvo na funkciju stanja
isto multiplikativno, oigledno je da vai:

[qi , q j ] 0 (2.72)

Ukoliko u komutatoru (2.67) zamenimo operator x funkcijom f ( x) , dobijamo sledei rezultat

f ( x)
[ f ( x), p x ] f ( x)(i ) i f ( x) i
x x x
(2.73)
f ( x)
[ f ( x), p x ] i
x
Analogno se proverava da je
[ f ( y ), p x ] 0 (2.74)
kao i

f (r )
[ f (r ), px ] i
(2.75)
x

Na osnovu prethodnih rezultata lako je odrediti komutator operatora Hamiltonijana i operatora

p x :
p 2 p 2 U ( x)
[ H , p x ] [ x U ( x), p x ] [ x , p x ] [U ( x), p x ] 0 i iFx (2.76)
2m 2m x

gde smo sa Fx oznaili x-komponentu spoljanje sile.

Odredimo jo i komutator operatora energije ( E i ) i operatora vremena ( t t ):
t

[ E , t] i t t i
t t (2.77)
[ E , t] i

Vidimo da ova dva operatora nisu komutativna, to znai da nemaju zajednike sopstvene
funkcije pa se njihove sopstvene vrednosti ne mogu istovremeno odrediti, to je u skladu sa II
Heisenberg-ovom relacijom neodreenosti.

72
 2.2 SREDNJE VREDNOSTI U KVANTNOJ MEHANICI

U prethodnom delu izlaganja naglasili smo da prilikom merenja neke fizike veliine
(opservable) u kvantnoj mehanici, kao jedini mogui ishod tog merenja moemo dobiti neku
od sopstvenih vrednosti operatora koji reprezentuje posmatranu fiziku veliinu. Prirodno je
oekivati da e rezultat merenja (konkretna sopstvena vrednost) zavisiti od funkcije stanja u
trenutku merenja. Ukoliko je funkcija stanja sopstvena funkcija odgovarajueg operatora, tada
emo kao rezultat merenja dobiti odgovarajuu sopstvenu vrednost. Meutim, ukoliko funkcija
nije sopstvena za dati operator (ve predstavlja neku linearnu kombinaciju tj. superpoziciju
sopstvenih funkcija), tada moemo govoriti samo o odreenoj verovatnoi da u pojedinanom
merenju dobijemo neku od sopstvenih vrednosti. Verovatnoa dobijanja odreene sopstvene
vrednosti zavisi od toga koliki je teinski koeficijent sa kojim posmatrana sopstvena funkcija
ulazi u ukupnu funkciju stanja. Posmatrajmo funkciju stanja koja je prikazana u formi linearne
kombinacije odgovarajuih svojstvenih funkcija, na sledei nain:

C11 C22 Cii (2.78)

gde funkcije n predstavljaju reenje sopstvenog problema operatora A :

An an n (2.79)

U tom sluaju, verovatnoa da emo u pojedinanom merenje fizike veliine A, za kvantni

sistem koji se nalazi u stanju opisanom funkcijom , dobiti vrednost an iznosi:

2 2 2
Pn n*dx n* C11 C22 Cnn dx Cn dx
2 2
*
n n Cn (2.80)

Kao to vidimo, u optem sluaju u kvantnoj mehanici ne moemo sa sigurnou predvideti

ishod pojedinanog merenja neke fizike veliine i iz tog razloga uvodi se pojam srednje
vrednosti (ili matematikog oekivanja u statistikoj terminologiji). Srednja tj. oekivana
vrednost ima smisao prosnog rezultata koji bismo dobili istovremenim izvravanjem
velikog broja merenja nad identinim kvantnim sistemima (npr. atomima) koji su se pre
merenja nalazili u istom stanju ( ), i izraunavanjem srednje vrednost dobijenih pojedinanih
rezultata. Jasno je da se u optem sluaju srednja vrednost ne mora poklapati ni sa jednom od
stvarno izmerenih vrednosti.

Iz teorije verovatnoe poznato nam je da, kada znamo verovatnoe za dobijanje pojedinanih
vrednosti Pn , srednju vrednost A moemo izraunati na sledei sledei nain:

A an Pn an Cn
2
(2.81)
n n

P C
2
Jasno je da je n n 1 poto funkcija data obliku (2.78) mora biti normirana.
n n

Izraz (2.81) je ekvivalentan integralnoj formi * A dx , to emo pokazati:

73
 A dx C A C dx Cm* m* Cn An dx
* * *
m m n n
m n m n

Cm* m* Cn an n dx Cm* Cn an m* n dx (2.82)

m n m n

Cn* Cn an an Cn
2

n n

Dakle, kvantnomehanika srednja vrednost fizike veliine reprezentovane operatorom A , u

stanju opisanom funkcijom glasi:
A A * A dx (2.83)

Kao to se moe videti iz prethodnog izraza, srednja vrednost obelezava se oznakom iznad
posmatrane veliine ili pisanjem odgovarajueg operatora u zagradama . Naravno, iz izraza
(2.83) je jasno da ako funkcija predstavlja neku od sopstvenih funkcija datog operatora
( Cn n , Cn 1 )tada je kvantnomehanika srednja vrednost jednaka odgovarajuoj
sopstvenoj vrednosti A a .
n

Relacija (2.83) je u vanosti bez obzira da li se radi o operatorima koji imaju diskretan ili
kontinualan spektar. U sluaju operatora koordinate x , koji ima kontinualan spektar, imamo:

x * x dx x dx
2
(2.84)

2
to je analogno sa (2.81) i ima oiglednu fiziku interpretaciju poto predstavlja gustinu
verovatnoe da se estica nalazi na odgovarajuoj poziciji x.

Uveemo jo i definiciju srednjeg kvadratnog odstupanja na sledei nain:

A A
2
A
2
(2.85)

Izraz (2.85) moe se dalje transformisati na sledei nain:

A A 2 2 A A A 2 A 2 2 A A A 2
2

(2.86)
A 2 A 2

Srednje kvadratno odstupanje predstavlja kvantitativnu meru disperzije rezultata u odnosu na

srednju vrednost, odnosno ukazuje na to koliko su stvarne izmerene vrednosti adekvatno
reprezentovane srednjom vrednou A .

74
 2.3 VREMENSKA EVOLUCIJA KVANTNOMEHANIKE SREDNJE VREDNOSTI

Posmatrajmo srednju vrednost fizike veliine A koja je data izrazom (2.83). Kako u optem
sluaju talasne funkcije zavise i od koordinate i od vremena, a i sam operator A moe biti
eksplicitna funkcija vremena, zakljuujemo da srednja vrednost A generalno zavisi od
vremena, tj.

A(t ) A (t ) * ( x, t ) A (t ) ( x, t )dx (2.87)

Potraimo izvod prethodne relacije po vremenu:

d d
A (t ) * ( x, t ) A (t ) ( x, t )dx
dt dt
(2.88)
* A
Adx * dx * A dx
t t t

Vremenska evolucija talasne funkcije odreena je nestacionarnom Schrdinger-ovom

jednainom (1.3) koja u operatorskom obliku glasi:

1
H i H (2.89)
t t i

Zamenom izraza (2.89) u prvi i trei integral na desnoj strani (2.88) dobijamo:

A
d 1
1

*
A (t ) H A dx * dx * A H dx (2.90)
dt i t i

Prvi integral moemo transformisati koristei definiciju adjungovanog operatora i injenicu da

je Hamiltonijan Hermite-ov operator tj. H H

H
* *
A dx H A dx * H A dx (2.91)

S druge strane, drugi integral u (2.90) predstavlja kvantnomehaniku srednju vrednost

A
operatora , odnosno
t

* A A
t
dx
t
(2.92)

Na osnovu prethodnog, izraz (2.90) dobija oblik:

75
 d A 1 dx 1 * HA
dx
A (t ) * AH
dt t i i
(2.93)
A 1
]dx A 1 *[ A , H ]dx
HA
*[ AH
i

t i t

Konano, izvod kvantnomehanike srednje vrednosti operatora A moemo napisati u formi:

d A 1
A (t ) [ A, H ] (2.94)
dt t i

1
lan [ A, H ] naziva se kvantna Poisson-ova zagrada po analogiji sa odgovarajuom
i
jednainom klasine mehanike. Ukoliko operator A ne zavisi eksplicitno od vremena
( A t 0 ), tada (2.94) dobija oblik:
d 1
A (t ) [ A, H ] (2.95)
dt i

Ako je pored toga, operator A jo i komutativan sa operatorom Hamiltonijana ( [ A , H ] 0 ),

tada je
d
A (t ) 0 A ( t ) Const (2.96)
dt

odnosno kvantnomehanika srednja vrednost se ne menja sa vremenom. Fizike veliine za

koje je ovo svojstvo ispunjeno nazivaju se konstante kretanja.

Jedan od vanih primera operatora za koje je ispunjen uslov [ A , H ] 0 je oigledno sam

operator Hamiltonijana (svakako je [ H , H ] 0 ). Na osnovu (2.96) zakljuujemo da je

d H
0 H Const (2.96)
dt

odnosno da se ukupna energija sistema (koju reprezentuje operator Hamiltonijana) odrava

tokom vremena.

Ukoliko je A r , tada (2.95) dobija oblik
d 1
r [r , H ] (2.97)
dt i

Izraunaemo komutator sa desne strane izraza (2.97):

76
 1 1 2 0
[r , H ] [r , ( p x2 p y2 p z2 ) U (r )] [r , p x p y2 p z2 ] [r ,U (r )]
2m 2m
(2.98)
1
[ x ix y iy z iz , p x2 p y2 p z2 )]
2m

Kako je, na osnovu (2.57), [qi , p j ] i i , j , prethodni izraz postaje jednak

1
[r , H ]
2m
[ x , p x2 ] ix [ y , p y2 ] iy [ z, p z2 ] iz (2.99)

Odrediemo vrednost prvog komutatora u zagradi sa desne strante (2.99):

[ x, p x2 ] xp
x p x p x p x x (i p x x) p x p x p x x
(2.100)
ip x p x ( xp
x p x x) 2ip x

Na slian nain se pokazuje da je [ y , p y2 ] 2ip y i [ z, p z2 ] 2ip z , pa relacija (2.99) dobija

formu:
i i
[r , H ] p x ix p y iy p z iz p iv (2.101)
m m

Kombinovanjem sa (2.97) dobijamo:

d 1
r p (2.102)
dt m

Ako zamenimo A p u (2.95), tada ovaj izraz postaje

d 1
p [ p, H ] (2.103)
dt i

U
Kako je, na osnovu (2.76), [ H , p x ] i iFx , sledi
x

[ p , H ] [ p x ix p y iy p z iz , H ] [ p x , H ] ix [ p y , H ] iy [ p z , H ] iz
(2.104)
i( Fx ix Fy iy Fz iz ) iU (r ) iF

Ukoliko se radi o slobodnoj estici ( U (r ) Const 0 ), tada je U (r ) 0 , pa sledi

d
p 0 p Const (2.105)
dt

77
odnosno srednja vrednost impulsa se odrava tokom vremena. Ukoliko estica nije slobodna,
izraz (2.103) dobija oblik

d
p F (2.106)
dt

Jednaine (2.102) i (2.106) su poznate kao Ehrenfest-ove jednaine. Napomenimo da ove

jednaine imaju generalnu vanost i da prilikom njihovog izvoenja nismo koristili
aproksimacije. Prva Ehrenfestova jednaina (2.102) nam pokazuje da su srednja vrednost
operatora impulsa i vremenski izvod srednje vrednosti operatora koordinate povezani na isti

nain kao klasini impuls i brzina dr dt . Kada je u pitanju druga Ehrenfest-ova jednaina, ona
se uz pomo (2.102) lako svodi na oblik vrlo slian drugom Newton-ovom zakonu, a da bi mu
bila potpuno analogna potrebno je da vai

F (r ) F ( r ) (2.106)

to se moe jednostavno pokazati.

2.4 REENI PROBLEMI

1. Ako su operatori A i B takvi da su oba ili Hermite-ovi ili anti-Hermite-ovi operatori,

takoe Hermite-ov operator.
odrediti pod kojim uslovima je njihov proizvod AB

:
Reenje: Naimo prvo adjungovani operator operatoru AB

) B A
( AB (2.107)

Kako su operatori A i B Hermite-ov ili anti-Hermite-ov, ispunjeno je A A i B B , ili

A A i B B . Na osnovu toga je
) BA
( AB (2.108)

Da bi proizvod AB bio Hermite-ov operator potrebno je da vai ( AB ) AB

, tj. da bude
BA
ispunjen uslov AB tj. odnosno operatori A i B treba da su komutativni.

2. Ako su A i B Hermite-ovi operatori, pokazati da je operator C i[ A , B ] takoe Hermite-

ov operator.

Reenje: Da bi operator C bio Hermite-ov operator, potrebno je da vai C C . Proveriemo

ispunjenost ovog uslova:

78


C i[ A , B ] [ A , B ] (i ) ( AB
BA
) i i[( AB
) ( BA
) ]
(2.109)
i[ B A A B ] i ( BA
AB
) i( AB
BA
) C

3. Ako je komutator operatora A i B jednak jedinici ( [ A , B ] 1 ), nai vrednost komutatora

[ A , B 2 ] , [ A , B 3 ] i [ A 2 , B 2 ] . Rezultati treba da sadre najmanje mogue stepene operatora A
i/ili B .

BA
Reenje: Po uslovu zadatka, imamo da je AB 1 . Potraimo prvo komutator [ A , B 2 ] :

[ A , B 2 ] ABB
BBA
(1 BA
) B BBA
B BAB
BBA

(2.110)
BA
B B ( AB ) B B [ A , B ] 2 B

Dalje moemo pisati:

[ A , B 3 ] ABBB
BBBA
AB
2 B BBBA
(2.111)

2 2 B BBA
Iskoristiemo prethodni rezultat (2.110) na osnovu koga je AB pa dobijamo

[ A , B 3 ] (2 B BBA
) B BBBA
2 B 2 BB BA
( AB ) 3B 2 (2.112)

Poslednji traeni komutator glasi:

[ A 2 , B 2 ] [ B 2 , AA
] ([ B 2 , A ] A A [ B 2 , A ]) ([ A , B 2 ] A A[ A , B 2 ])
(2.113)
2 AB
2 BA 2(2 AB
1)

gde smo pri izvoenju rezultat koristili osobinu (2.63).

4. a) Ako operatori L i M zadovoljavaju komutacionu relaciju [ L , M ] 1 , nai vrednost

2 , M 2 L ] ; b) ako je sopstvena vrednost operatora x d , nai odgovarajue
komutatora [ LM
dx
sopstvene funkcije.

Reenje: a) Traeni komutator napisaemo na sledei nain:

2 , M 2 L ] [( LM
[ LM ) M , M ( ML
)] (2.114)

ML
a zatim emo izraze u malim zagradama izraziti pomou komutatora LM 1

79
 2 , M 2 L ] [(1 ML
[ LM ) M , M ( LM
1)] [ M MLM
, MLM
M ]
0 0
[ M , MLM
] [ M , M ] [ MLM
, MLM
] [ MLM
, M ]
(2.115)
2[ M , MLM
] 2( MMLM
MLMM
) 2 M ( LM
ML
) M

2M 2 1

d
b) Napisaemo sopstveni problem operatora O x u formi
dx

d
O x (2.116)
dx

Traenu sopstvenu funkciju koja odgovara sopstvenoj vrednosti odreujemo iz

diferencijalne jednaine:

1 d
( x ) (2.117)
dx

ije reenje glasi

x2
x
Ce 2
, C const (2.118)

5. Polazei od prve Ehrenfestove jednaine (2.102) napisane za x-komponentu impulsa px i

izraza za srednju vrednost koordinate x x x ||2 dx izvesti izraz za srednju vrednost
impulsa u formi (2.83).

Reenje: Na osnovu izraza (2.102) i (2.84) moemo pisati:

d d *
px m x m m xdx m * x dx (2.119)
dt dt t t

Zamenom vremenskog izvoda talasne funkcije iz nestacionarne Schrdinger-ove jednaine

(2.89), dobijamo:

m m m m
px ( H )* xdx * xH dx * H ( x )dx * xH dx (2.120)
i i i i

gde smo iskoristili osobinu ermitivnosti operatora Hamiltonijana. Kako je u

jednodimenzionalnom sluaju H p x2 (2m) U ( x) , sledi

80
 2 2 ( x ) 2 2 2
H ( x ) U ( x )( x ) x xU ( x)
2m x 2 2m x 2 m x
(2.121)
2
xH
m x

Kada ovaj rezultat zamenimo u izraz (2.120), dobijamo upravo srednju vrednost impulsa u
formi (2.83):

px
i *
x
dx i *
x
dx * i dx * p x dx
x
(2.122)

6. Proveriti da li je operator K koji predstavlja operator kompleksne konjugacije a) linearan b)

Hermite-ov. c) emu je jednak operator K * ?

Reenje: a) polazimo od definicije linearnog operatora O (C1 1 C2 2 ) C1 O 1 C2 O 2 .

Proveriemo da li je ovakva relacija ispunjena za operator K :

K (C1 1 C2 2 ) K (C1 1 ) K (C2 2 ) C1*1* C2* *2 C1 K 1 C2 K 2 (2.123a)

C1 K 1 C2 K 2 C11* C2 *2 (2.123b)

Jasno je da operator K nije linearan operator

b) da bi operator bio Hermite-ov, potrebno je da bude ispunjen uslov K K . Na osnovu

definicije adjungovanog operatora imamo:

K dx ( K

*
1 2 1 )* 2 dx (2.124)

Ukoliko bi K bio Hermite-ov operator, tada bismo izraz (2.124) mogli napisati u obliku

K dx ( K 1 )*dx 2 (1* )*dx 2 1dx

*
1 2 2 (2.125)

Meutim, leva strana (2.124) je jednaka

K dx dx dx
* * *
1 2 1 2 2 1 (2.126)

odakle zakljuujemo da relacija (2.215) nije zadovoljena, odnosno da K nije Hermite-ov

operator.

81
c) Poto je K operator kompleksne konjugacije njegovim dejstvom na izabranu funkciju
dobija se konjugovana funkcija tj.
*
K (2.127)

Ukoliko konjugujemo levu i desnu stranu prethodnog izraza dobijamo:

)* ( * )*
( K (2.128)

Uvedimo oznaku * , ime (2.218) dobija formu

K * * K * * (2.129)

Zakljuujemo da se dejstvo operatora K * na proizvoljnu funkcije takoe svodi na

konjugovanje date funkcije, odnosno da vai

K * K (2.130)

7. Pokazati da ako su A i B dva operatora koji zadovoljavaju relaciju [ A , B ], A 0 , tada

vai relacija [ A m , B ] mA m 1[ A , B ] za sve pozitivne celobrojne vrednosti m.

Reenje: Ovaj problem reiemo uz pomo matematike indukcije. Posmatrajmo prvo sluaj
kada je m 1 , ime se traena relacija svodi na identitet

[ A , B ] [ A , B ] (2.131)

koji je svakako zadovoljen. Pretpostavimo sada da je za proizvoljno m ispunjen uslov

[ A m , B ] mA m 1[ A , B ] (2.132)

i proverimo da li na osnovu ove pretpostavke moemo pokazati da je relacija zadovoljena i za

n m 1 . U razvijenom obliku, (2.132) glasi

A m B BA
m mA m 1 ( AB
BA
) (2.133)

Pomnoiemo prethodni izraz operatorom A sa leve strane, to daje

A m 1 B ABA
m mA m ( AB
BA
) (2.134)

m 1 :
a zatim emo leve strane (2.134) dodati i oduzeti lan BA

82
 A m 1 B ABA
m BA
m 1 BA
m 1 A m 1 B BA
m 1 ( BA
AB
) A m mA m ( AB
BA
) (2.135a)

A m 1 B BA
m 1 mA m ( AB
BA
) ( AB
BA
) A m (2.135b)

Po uslovu zadatka vai [ A , B ] A A [ A , B ] 0 . Ako pomnoimo ovaj izraz operatorom A s

desne strane, dobijamo:

[ A , B ] A 2 A [ A , B ] A AA
[ A , B ] A 2 [ A , B ] (2.136)

Daljim uzastopnim mnoenjima dobijenog rezultatata pokazuje se da je

[ A , B ] A m A m [ A , B ] (2.137)

Zamenom u (2.135b) dobijamo

A m 1 B BA
m 1 mA m ( AB
BA
) ( AB
BA
) A m (m 1)[ A , B ] (2.138)

ime smo pokazali da iz pretpostavke (2.134) sledi da je data relacija zadovoljena i za

n m 1 , odnosno za sve pozitivne celobrojne vrednosti m.

d
8. a) Pokazati da je operator A i ( x 2 1) ix Hermite-ov b) nai stanje ( x) za koje vai
dx
A ( x) 0 i normirati ga; c) izraunati verovatnou da se estica u stanju ( x) nalazi u
oblasti 1 x 1 .

Reenje: a) Odrediemo prvo adjungovani operator A :

d d d
A i ( x 2 1) ix ix 2 i (ix)
dx dx dx
(2.139)

d d
( x 2 ) i i x i
dx dx

d d
Ranije je pokazano da je tako da dalje moemo pisati:
dx dx

d d d d
A ( x 2 )(i ) (i ) x( i ) i ( x 2 ) i ix (2.140)
dx dx dx dx

83
Treba voditi rauna o prvom sabirku sa desne strane (2.140) i injenici da, poto se radi o
d 2
operatorima koji deluju na odgovarajue funkcije, nikako ne smemo pisati ( x ) 2 x . Ovaj
dx
deo operatora A izraunaemo posebno:

d 2 d d
( x ) ( x 2 ) x 2 2 x
dx dx dx
(2.141)
d 2 d
( x ) x2 2x
dx dx

Prema tome, izraz (2.140) dobija oblik:

d d d
A ix 2 2ix i ix i ( x 2 1) ix A (2.142)
dx dx dx

b) Traenu funkciju ( x) odreujemo iz diferencijalne jednaine:

d 1 d x
A ( x) 0 i ( x 2 1) ix 0 (2.143)
dx dx 1 x2

ije reenje glasi

1
( x) C (2.144)
1 x2

Konstantu normiranja C odrediemo iz uslova

1 1 1 1
1 x
2 2 2
( x) dx 1 C dx 1 C ( x) (2.145)

2
1 x2

c) Verovatnoa da se estica u stanju ( x) , koje je dato izrazom (2.145), nalazi u oblasti

1 x 1 iznosi:

1 1
1 1
1 1 1
1 x
2 1
P ( x) dx dx arctan x 1 (2.146)
1 1
2
2 2

d2
9. Posmatrati esticu koja se kree du x-ose i iji je Hamiltonijan oblika H 2 16 x 2 ,
dx
gde je realna konstanta koja ima dimenzije energije. a) Proveriti da li je funkcija
( x) Ae 2 x sopstvena funkcija Hamiltonijana H , gde je A konstanta normiranja koju treba
2

84
odrediti. Ako jeste, nai sopstvenu vrednost. b) odrediti verovatnou za nalaenje estice bilo
gde na negativnom delu x-ose. c) Nai sopstvenu vrednost koja odgovara talasnoj funkciji
( x) 2 x ( x) d) da li su funkcije ( x) i ( x) ortogonalne?

Reenje: a) Proveriemo da li je funkcija ( x) reenje sopstvenog problema operatora

Hamiltonijana H ( x) E ( x) :

d2
H ( x) 2 16 x 2 Ae 2 x 4 Ae 2 x 4 ( x)
2 2
(2.147)
dx

Ovim smo pokazali da funkcija ( x ) jeste sopstvena funkcija operatora H , a odgovarajua

sopstvena vrednost iznosi E 4 . Konstantu normiranja odrediemo na sledei nain:

2
e dx 1
2 2 4 x 2 2
( x) dx 1 A A 1 A (2.148)

4

b) Verovatnoa za nalaenje estice na negativnom delu x-ose iznosi:

2 1 1
0 0
2
e dx e
2 4 x 2
4 x 2
P ( x 0) A dx (2.149)
2 4 2

c) Sopstvenu vrednost koja odgovara talasnoj funkciji ( x) 2 x ( x) odrediemo delovanjem

operatorom H na ovu funkciju:

d2
H ( x) 2 16 x 2 2 x ( x) 2 ( x '' 2 ') 32 x 3
dx (2.150)
2 xH 4 ' 8 x 16 x 24 x 12 ( x)

Iz prethodnog izraza zakljuujemo da sopstvena vrednost u ovom sluaju iznosi 12

d) Poto je ( x) parna funkcija koordinate a ( x) neparna, njihov proizvod ( x)( x) je

neparna funkcija, pa sledi:

( x)( x)dx 0

(2.151)

odnosno funkcije su ortogonalne.

85
10. estica mase m nalazi se u jednodimenzionalnoj potencijalnoj jami irine a ( 0 x a ) sa
beskonano visokim zidovima, u stanju reprezentovanom talasnom funkcijom

1 x 1 2 x
( x) i sin sin (2.152)
a a a a

Izraunati srednju vrednost kinetike energije u stanju .

Reenje: Jama sa beskonanom visokim zidovima prikazana je na Sl. 1.6, samo to treba
zameniti oznaku irine d a i pomeriti koordinatni poetak u levi zid jame, kao to je
ilustrovano na Sl. 2.1.

Sl. 2.1 Jama sa beskonano visokim zidovima irine a ( 0 x a )

Odgovarajue sopstvene vrednosti energije i sopstvene funkcije date su izrazima (1.90) i

(1.94):
2 2 n 2
En , n 1, 2,3, (2.153a)
2ma 2

2 n x
n ( x) sin , n 1, 2,3, (2.153b)
a a

Oigledno je da se funkcija ( x) data izrazom (2.152) ne poklapa ni sa jednom od funkcija

(2.153b), tj. ona nije sopstvena funkcija za ovaj problem ve predstavlja linearnu kombinaciju
sopstvenih stanja. Poreenjem zakljuujemo da moemo napisati:

1 1
( x) i 1 ( x ) 2 ( x) (2.154)
2 2

86
Srednju vrednost kinetike energije odreujemo uz pomo izraza:
a
Ek T *( x) T ( x) dx (2.155)
0

2 d 2
gde je T operator kinetike energije. Kako je u jami potencijalna energija jednaka
2m dx 2
nuli, u ovom sluaju je H T pa moemo pisati:
a a
1 * 1 * 1 1
Ek ( x) H ( x) dx i
*
1 2 H i 1 2 dx (2.156)
0 0 2 2 2 2

Poto je H n En n dalje imamo

5 2 2
a
i 1 * i 1 E E
Ek 1* 2 E11 E2 2 dx 1 2 (2.157)
0 2 2 2 2 2 2 4 ma 2

11. estica mase m nalazi se u jednodimenzionalnoj potencijalnoj jami sa beskonano visokim

zidovima ( 0 x a ), u stanju reprezentovanom talasnom funkcijom ( x) Ax( x a ) .
a) normirati funkciju ( x) , b) izraunati srednju vrednost koordinate x u stanju , c) nai
srednju vrednost operatora impulsa.

Reenje: a) Odgovarajua jama sa beskonanom visokim zidovima prikazana je na Sl. 2.1.

Konstantu normiranja A odrediemo na uobiajeni nain:

a
a5 30
x ( x a) dx 1
2 2 2
( x) dx 1 A 2 2
A 1 A (2.158)
0
30 a5

b) Srednju vrednost koordinate izraunavamo uz pomo izraza:

x x ( x) x ( x) dx
*
(2.159)

to u konkretnom sluaju daje

a
a
x x ( x a) dx 2
2
x A 2 2
(2.160)
0

c) Srednja vrednost operatora impulsa iznosi

87
 a
d
( x) p x( x a)(i) dx x( x a) dx 0
2
px p x *
x ( x) dx A (2.161)
0

12. a) Za stanja koja su sopstvena stanja estice u beskonano dubokoj jami irine a, nai
srednje vrednosti koordinate i impulsa, kao i srednje kvadratne disperzije ovih veliina.
b) Ako je stanje estice u ovom sistemu opisano talasnom funkcijom ( x) Ax 2 ( x a) , nai
srednju vrednost energije.

Reenje: a) Sopstvena stanja estice u beskonano dubokoj jami opisana su izrazom (2.153b).
Na osnovu toga, zamenom u (2.159), dobijamo srednju vrednost koordinate estice u stanju sa
indeksom n, u obliku:

n x
a
2 a
xn

*n ( x) x n ( x) dx
a0 x sin 2
a
dx ,
2
n 1, 2,3, (2.162)

i zakljuujemo da ona ne zavisi od indeksa stanja. Srednja vrednost impulsa iznosi

1 n 2n x
a
d n ( x)
px n ( x)(i)
*
n dx i sin dx 0, n 1, 2,3, (2.162)

dx a a 0 a

i takoe je ista za sva stanja. Da bismo izraunali srednju kvadratnu disperziju (odstupanje), na
osnovu izraza (2.85), potrebno je da prethodno odredimo veliine x 2 i p x2 :

2 2 2 n x
a
x2
n
x 2 n

*n ( x) x 2 n ( x) dx
a 0
x sin dx
a
(2.163)
2n x
a
a2 1
x 2 cos dx
3 a0 a

Posle dvostruke parcijalne integracije poslednjeg izraza dolazimo do rezultata:

a2 a2
x2 2 2, n 1, 2,3, (2.164)
3 2n

a srednja kvadratna disperzija koordinate iznosi

x n x 2 n xn 2 a 2
2 1 1
2 2 , n 1, 2,3, (2.165)
12 2n

Kada je u pitanju operator impulsa, imamo

88
 p

2n 2 2 2 2 n x n 2 2 2
a
d 2 n ( x)
2
x ( x)( )
*
n
2
dx 0 a
sin dx (2.166)
n

dx 2 a3 a2

Kako je px n 0 , sledi

px n px2 n
2 n 2 2 2
, n 1, 2,3, (2.167)
a2

b) Da bismo mogli da izraunamo srednju vrednost energije estice u stanju opisanom

talasnom funkcijom ( x) Ax 2 ( x a) , neophodno je da prvo odredimo konstantu normiranja.

a
a7 105
x ( x a) dx 1 A
2 2 2
( x) dx 1 A 4 2
1 A (2.168)
0
105 a7

Srednju vrednost energije dobijamo na osnovu izraza:

a a
105 2 d2 2 7 2
E H *( x) T *( x) dx 7
a 2m 0
x 2
( x a ) [ x ( x a )] dx (2.169)
0
dx 2 ma 2

13. estica se nalazi u stanju opisanom talasnom funkcijom

1 i 2 6
( x ) u0 ( x ) u1 ( x) u2 ( x ) (2.170)
3 3 3

gde su u0 , u1 i u2 sopstvene energije linearnog harmonijskog oscilatora koje odgovaraju

energijama 12 , 32 , 52 , respektivno.
a) Kojoj od ovih energija odgovara najvea verovatnoa da e biti izmerena pri pojedinanom
merenju na ovom sistemu. Koliko iznosi ta verovatnoa?
b) Koliko iznosi srednja vrednost energije koja bi se dobila ukoliko bi eksperiment a) mogao
da bude ponovljen puno puta. Kolika je verovatnoa da se izmeri ova vrednost?

Reenje: a) Hamiltonijan koji opisuje jednodimenzionalni linearni harmonijski oscilator je

oblika:
p 2 1
H x m 2 x 2 (2.171)
2m 2

gde je odgovarajua konstanta. Reavanjem sopstvenog problema Hu E u , sopstvene

n n n

vrednosti dobija se u formi En (n 2 ) , n 0,1, 2, , a funkcije un izraene su preko

1

89
Hermite-ovih polinoma. Funkciju (2.170), koja predstavlja linearnu kombinaciju sopstvenih
funkcija, napisaemo u obliku:

( x) C0u0 ( x) C1u1 ( x) C2u2 ( x) (2.172)

i proveriemo da li je ona normirana.

*( x) ( x)dx C u ( x) C u ( x) C u ( x) C u ( x) C u ( x) C u ( x) dx
* * * * * *
0 0 1 1 2 3 0 0 1 1 2 2 (2.173)

u u dx
*
Kako je i j ij , integral normiranja se svodi na

( x) ( x)dx C
2 2 2
*
0 C1 C2 (2.174)

i direktnom zamenom vrednosti konstanti Cn iz (2.170) uveravamo se da je njegova vrednost

jednaka jedinici. Verovatnoa da se prilikom pojedinanog menjenja dobije vrednost energije
2
En iznosi Pn Cn , pa prema tome imamo:

2 1 2 2 2 2
P0 C0 , P1 C1 , P2 C2 (2.175)
9 9 3

Prema tome, najvea verovatnoa je da se izmeri vrednost E2 52 i jednaka je P2 2 3 .

b) Srednja vrednost energije izraunava se na osnovu izraza:

a
E *( x) H ( x) dx
0

(2.176)
C u ( x) C u ( x) C u ( x) H C u ( x) C u ( x) C u ( x) dx
* * * * * *
0 0 1 1 2 3 0 0 1 1 2 2

E u , gornji integral se svodi na

Poto je Hu n n n

2 2 2 37
E E0 C0 E1 C1 E2 C2 (2.177)
18

Verovatnoa da se izmeri ova vrednost energije je nula, s obzirom da vrednost E nije jednaka
ni jednoj od sopstvenih vrednosti energije, a samo sopstvene vrednosti mogu biti rezultat
merenja.

90
14. Slobodna estica nalazi se u trenutku t 0 u stanju opisanom talasnom funkcijom

2 x
A sin , x a
( x, 0) a (2.178)
0, x a

Za t 0 , nai sledee vrednosti: p x , x , p x2 , xp

x p x x i x 2 . Napomena: koristiti
jednainu
d i
A H , A (2.179)
dt

p 2
Reenje: Hamiltonijan slobodne estice glasi H x , pa zamenom (2.179) izraunavamo
2m
prvo izvod p x po vremenu, na sledei nain:

d 1 1
p x p x , H p x , p x2 2m 0 (2.180)
dt i i

Odavde sledi da p x ne zavisi od vremena pa imamo:

( x, 0)
p x p x *( x, 0) p x ( x, 0)dx *( x, 0)(i) dx (2.181)
t 0 t 0
x

Zamenom talasne funkcije u obliku (2.178) dobijamo

a
x x
sin
2
p x t 0
2i A 3
d (sin )0 (2.182)
a
a a

Naredni primer reavamo na slian nain:

d 1 1 1 1
x x , H x , p x2 2m x , p x2 p x 0 (2.183)
dt i i 2im m

Dalje je
a
x
*( x, 0)x ( x, 0)dx A x sin
2
x t 0
x t 0
4
dx 0 (2.184)
a
a

poto je podintegralna funkcija neparna a granice integracije simetrine. Zatim imamo

91
 d 2 1 1 1
p x p x2 , H p x2 , p x2 2m p x2 , p x2 0 (2.185)
dt i i 2im

U trenutku t 0 , srednja vrednost operatora p x2 iznosi:

2 ( x, 0)
p x2 *( x, 0) 2 dx
t 0 x 2
2 (2.186)
2 2
a
x
2 x 2 2 A

2
A2
sin 2
cos dx
a2 a
a a a

Da bismo izraunali gornju vrednost, neophodno je da odredimo konstantu normiranja A:

2 a 2
a
A x 2 x
A sin a 1 cos d dx 1
2 2
( x) dx 1 dx 1 4

a
d 4
(2.187)
2 4
A
3a

Prema tome, imamo

2
2 2 A 4 2 2
p 2
x t 0 p 2
x t 0 (2.188)
a 3a 2

x p x x :
Naredni primer odnosi se na operator xp

d 1
x p x x
xp x p x x , H
xp (2.189)
dt i

Odrediemo prvo vrednost odgovarajueg komutatora koristei izraz (2.69):

xp
x px x, H i 2 px x, H 2 H , px x

0
1 2i 2 (2.190)
2 H , p x x p x H , x p x x , p x2 p x
m m

Na osnovu toga sledi:

d 2 2 8 2 2
x p x x
xp p x (2.191)
dt m 3ma 2

odnosno

92
 8 2 2
x p x x
xp t 0
xp
x p x x t 0
t (2.192)
3ma 2

U trenutku t 0 imamo

x p x x
xp t 0
*( x, 0) xp
x p x x ( x, 0)dx *( x, 0) 2 xp
x i ( x, 0)dx
a a
( x, 0) (2.193)
(2i) *( x, 0) x dx i ( x, 0) dx
2

x
a

a

1

Poto je talasna funkcija ( x, 0) realna, integral u gornjem izrazu moemo napisati u obliku
a a a
( x, 0) 1 2 ( x, 0) 1 1 1
dx x 2 ( x, 0) 2 ( x, 0)dx
a

( x, 0) x
a
x
dx x
2 a x 2 a 2 a 2
(2.194)

to daje
x p x x
xp t 0
0 (2.195)

pa konano dobijamo
8 2 2
x p x x
xp t 0
t (2.196)
3ma 2

Na kraju, odredimo vremensku zavisnost x 2 :

d 2 1
x x 2 , H (2.197)
dt i

Prvo emo izraunati vrednost komutatora

i
x 2 , H H , x x x H , x p x x xp
x (2.198)
m

Zamenom ovog izraza u (2.197) dobijamo

d 2 1 8 2 2
x x p x x
xp (2.199)
dt m 3m 2 a 2
odnosno,
4 2 2 2
x 2
x 2
2 2t (2.200)
t 0 t 0 3m a

93
Potrebno je jo odrediti srednju vrednost operatora u trenutku t 0 .

x 4 8 2 15 3
*( x, 0)x 2 ( x, 0)dx A x sin
2
x 2 2 4
dx a
t 0 a 3a 32 2
(2.201)
a 2 2 15
2
3 8

Na osnovu prethodna dva izraza dolazimo do rezultata:

a 2 2 15 4 2 2 2
x 2 2 2 t (2.202)
t 0 3 2 8 3m a

2.5 OPERATOR MOMENTA KOLIINE KRETANJA

U klasinoj mehanici moment koliine kretanja estice u odnosu na neku fiksiranu taku se
definie kao vektorski proizvod vektora poloaja u odnosu na posmatranu taku i impulsa

estice: L r p . U kvantnoj mehanici, odgovarajui operator momenta koliine kretanja

dobija se zamenom vektora r i p operatorima koji ih reprezentuju:

L r p (2.203)

gde su operatori koordinate i impulsa odreeni izrazima (2.7a) i (2.7b). U razvijenoj formi,
izraz (2.203) dobija oblik

ix iy iz

L i (r ) x y z Lx ix L y iy Lz iz (2.204)
p x p y p z

gde operatori Lx , L y i Lz predstavljaju projekcije operatora L na x, y i z osu respektivno, i
imaju formu
Lx y p z z p y (2.205a)

L y z p x x p z (2.205b)

Lz x p y y p x (2.205c)

Ispitaemo da li je operator L Hermite-ov operator. Kako je

94



L Lx ix L y iy Lz iz Lx ix L y iy Lx iz (2.206)

treba proveriti da li je Li Li ( i x, y, z ). Proveru emo izvriti na primeru operatora Lx :

Lx y p z z p y y p z z p y p z y p y z p z y p y z Lx

(2.207)

a analogno se moe pokazati i da su operatori L y i Lz Hermite-ovi operatori. Prema tome i

operator L je Hermite-ov operator operator poto je ispunjen uslov

L L (2.208)

2.5.1 Osobine projekcija operatora momenta koliine kretanja

1) Osobine komutativnosti u odnosu na projekcije operatora koordinate

x Lx x x y p z z p y y p z z p y x
[ x, Lx ] xL
(2.209)
x ( y p z ) x ( z p y ) ( y p z ) x ( z p y ) x 0

jer je x y p z y p z x i xz p y z p y x na osnovu (2.71). Na slian nain se pokazuje da vai

[ y , L ] 0 , [ z, L ] 0 , pa zakljuujemo:
y z

[qi , Li ] 0, i, j {x, y, z} (2.210)

S druge strane, ako posmatramo komutator razliitih komponenti operatora koordinate i

momenta koliine kretanja imamo, na primer:

y L y x x z p x x p z z p x x p z x
[ x, L y ] xL
(2.211)
xz p z z p x x x p z x z x p x p x x iz
p x xx

Takoe se moe pokazati da vai [ y , Lz ] ix i [ z, Lx ] iy . Ovi izrazi, zajedno sa (2.210), se

mogu generalizovati na sledei nain:

[qi , L j ] iqk i , j , i , j 1 i , j ; k i, j (2.212)

95
gde je i, j , k {x, y, z} , i pri tome je ispunjen ciklini redosled lanova u izrazu (2.212).
Ciklini redosled podrazumeva da su komponente i, j , k rasporeene u redosledu x y z ,

a ako je raspored i, j suprotan ciklinom, s desne strane izraza dobija se znak minus
( [ y , L ] iz , [ z, L ] ix , [ x, L ] iy ).
x y z

2) Osobine komutativnosti u odnosu na projekcije operatora impulsa

Posmatrajmo prvo komutator

[ p x , Lx ] p x Lx Lx p x p x y p z z p y y p z z p y p x
(2.213)
p x y p z p x z p y y p z p x z p y p x 0

Slino se pokazuje da vai [ p y , L y ] 0 , [ p z , Lz ] 0 . Ukoliko se radi o razliitim

komponentama operatora impulsa i momenta impulsa imamo:

[ p x , L y ] p x L y L y p x p x z p x x p z z p x x p z p x
(2.214)
p x z p x p x x p z z p x p x x p z p x p z x p x p x x ip z

i analogno, [ p y , Lz ] ip x , [ p z , Lx ] ip y , kao i [ p y , Lx ] ip z , [ p z , L y ] ip x ,
[ p x , Lz ] ip y . Ove osobine se mogu generalizovati na sledei nain:

[ p i , L j ] ip k i , j , k i, j (2.215)

gde i, j , k zadovoljavaju ciklian redosled.

3) Osobine komutativnosti u odnosu na druge projekcije operatora L

Svakako je ispunjeno [ Li , Li ] 0 , i {x, y, z} , meutim, kada su u pitanju razliite

komponente operatora L imamo:

0 0
[ Lx , L y ] [ y p z z p y , z p x x p z ] [ y p z , z p x ] [ y p z , x p z ] [ z p y , z p x ] [ z p y , x p z ]

y p z z p x z p x y p z z p y x p z x p z z p y y p x p z z z p z p y x z p z p z z

i i

i x p y y p x iLz
(2.216)

96
kao i [ L y , Lz ] iLx , [ Lz , Lx ] iL y . U optem sluaju moemo pisati

[ Li , L j ] iL j i , j , k i, j (2.217)

uz podrazumevanje ciklinog redosleda komponenti prilikom ovakvog zapisa. Prethodni izraz

moemo iskoristiti da izraunamo sledei vektorski proizvod:

ix iy iz

L L Lx Ly
Lz L y Lz Lz L y ix Lz Lx Lx Lz iy Lx L y L y Lx iz
L x L y L z

iLx ix iL y iy iLz iz iL
(2.218)

Primetimo da vrednost gornjeg izraza nije nula, s obzirom da se radi o operatorskim

veliinama, dok je u klasinoj mehanici svakako L L 0 . Odredimo takoe skalarni proizvod

operatora L sa samim sobom:

L L L2 L2x L2y L2z (2.219)

Operator L2 se u literaturi naziva i operator totalnog angularnog momenta i on e imati

znaajnu ulogu prilikom analize problema vodonikovog atoma i odreivanja njegove
energetske strukture.

Posmatrajmo sledei komutator:

0
[ Lx , L2 ] [ Lx , L2x L2y L2z ] [ Lx , L2x ] [ Lx , L2y ] [ Lx , L2z ]

[ Lx , L y ] L y L y [ Lx , L y ] [ Lx , Lz ] Lz Lz [ Lx , Lz ] (2.220)

iL z iLz iL y iL y

i[ Lz , L y ] i[ L y , Lz ] 0

Na slian nain se pokazuje da je [ L y , L2 ] 0 , [ Lz , L2 ] 0 , odnosno, uopteno:

[ Li , L2 ] 0, i {x, y, z} (2.221)

Na osnovu izraza (2.221) zakljuujemo da operatori Li imaju zajednike sopstvene funkcije sa

operatorom L2 i da se odgovarajue sopstvene vrednosti mogu istovremeno odrediti. Kako,

97
meutim, opeatori Li meusobno nisu komutativni (za i j ), prema (2.217), sledi da operator
L2 mora imati degenerisani skup sopstvenih funkcija. Na primer, Lx i L2 imaju zajednike
sopstvene funkcije, a takoe i L i L2 imaju zajednike sopstvene funkcije, ali kako je
y

[ Lx , L y ] 0 jasno je da Lx i L y nemaju zajednike sopstvene funkcije (osim trivijalnih), to

znai da istoj sopstvenoj vrednosti operatora L2 odgovaraju razliite sopstvene funkcije
(pojava degeneracije). Iz prethodnih komutacionih relacija moe se izvesti vaan zakljuak da
se sopstvena vrednost operatora L2 moe istovremeno odrediti sa sopstvenom vrednou
jednog i samo jednog od operatora Lx , L y i Lz . Po konvenciji, obino se uzima z-komponenta
kao osa kvantizacije, odnosno bira se par komutativnih operatora L i L2 za dalju analizu, z

mada je isto tako mogue napraviti i drugi izbor s obzirom da je taj izbor proizvoljan. Odabir
Lz komponente fiziki znai da e vrednost totalnog angularnog momenta estice i vrednost
projekcije momenta na z-osu biti tano odreene, dok e istovremeno x i y komponente biti
potpuno neodreene. Na osnovu toga zakljuujemo da vektor momenta koliine kretanja mora
leati na povrini konusa ija osa simetrije je upravo z-osa a vrh konusa je u koordinatnom
poetku.

Da bismo kasnije mogli da odredimo sopstvene vrednosti operatora L2 uveemo jo dva

dodatna operatora:
L Lx iL y (2.222a)

L Lx iL y (2.222b)

Uveriemo se da operatori L i L nisu Hermite-ovi operatori, odnosno da ne odgovaraju ni

jednoj fizikoj veliini:

L Lx iL y L x iL y L (2.223a)

L Lx iL y L x iL y L (2.223b)

Odredimo proizvod operatora L i L :

L L Lx iL y L iL L i
x y L L L L L
2
x

y

x x y
2
y L2x L2y Lz (2.224a)
iL z

L L Lx iL y L iL L i
x y L L L L L
2
x

y

x x y
2
y L2x L2y Lz (2.224b)
iLz

Oduzimanjem (2.224b) od (2.224a) dobijamo komutator:

98
 [ L , L ] 2Lz (2.225)

Posmatrajmo komutacione osobine u odnosu na operator L2 :

[ L , L2 ] [ Lx , L2 ] i[ L y , L2 ] 0 (2.226a)

[ L , L2 ] [ Lx , L2 ] i[ L y , L2 ] 0 (2.226b)

Zakljuujemo da operatori L i L2 imaju zajednike sopstvene funkcije, a isto se moe rei i

za par operatora L , L2 . S druge strane, L i L nisu komutativni sa Lz :

[ Lz , L ] [ Lz , Lx ] i [ Lz , L y ] Lx iL y L

(2.227a)
iL y iLx

[ Lz , L ] [ Lz , Lx ] i [ Lz , L y ] Lx iL y L

(2.227b)
iL y iLx

2.5.2 Osobine operatora Lz

Problem odreivanja sopstvenih vrednosti i odgovarajuih sopstvenih funkcija operatora Lz je

najadekvatnije reavati u sfernom koordinatnom sistemu (prelazei na koordinate (r , , ) ) pa
emo izvriti zamenu x r sin cos , y r sin sin , z r cos , gde 0, ,
0, 2 , r 0, ) . Oblik operatora L u sfernim koordinatama glasi:
z

Lz i (2.228)

Napisaemo sopstveni problem za operator Lz :

Lz Lz (2.229)

gde je sa Lz oznaena sopstvena vrednost, dok predstavlja odgovarajuu sopstvenu

funkciju. Zamenom oblika (2.228) dolazimo do diferencijalne jednaine

i Lz (2.230)

ije reenje ima formu:

99
 L
i z
( ) Ae (2.231)

Kako sopstvena funkcija mora biti jednoznana u svakoj taki prostora, a promena ugla za
2 nas vraa u istu taku, namee se granini uslov:

( 2 ) ( ) (2.232)

odakle zakljuujemo da mora vaiti

Lz m, m 0, 1, 2, (2.233)

Na ovaj nain odredili smo sopstvene vrednosti operatora Lz u formi celobrojnog umnoka
redukovane Planck-ove konstante , a broj m se naziva magnetski kvantni broj. Zamenom u
izraz za sopstvenu funkciju (2.231) dobijamo:

m ( ) Aeim , m 0, 1, 2, (2.234)

Konstantu A moemo odrediti iz uslova normiranja sopstvenih funkcija na jedinicu u oblasti

svih dozvoljenih vrednosti ugla :

2 2
m ( ) d 1 A 2 1 (2.235)
0

odakle emo odabrati A 1 2 . Konano, sopstvene funkcije operatora Lz moemo napisati

u obliku
1 im
m ( ) e , m 0, 1, 2, (2.236)
2

2.5.3 Osobine operatora L2

Reavaemo sopstveni problem operatora L2 , prikazan u standardnoj formi, gde je uobiajeno

da se sopstvene vrednosti kvadrata operatora momenta koliine kretanja predstave u obliku
L2 2
L2Y L2Y 2Y (2.237)

U prethodnom izrazu, veliina je bezdimenzionalna, a sa Y su oznaene sopstvene funkcije

operatora L2 . Poto su operatori L2 i Lz komutativni, oni imaju zajednike sopstvene funkcije,
pa emo reenje jednaine (2.237) traiti upravo tako da su funkcije Y istovremeno sopstvene

100
funkcije oba operatora (a samim tim se i odgovarajue sopstvene vrednosti ova dva operatora
mogu istovremeno odrediti). Pod ovim uslovima moemo pisati

LzY mY (2.238)

Ukoliko delujemo operatorom Lz na levu i desnu stranu prethodne jednaine, dobijamo:

Lz LzY Lz mY m LzY

(2.239)
mY

odnosno
L2zY m 2 2Y (2.240)

Zakljuujemo da su posmatrane funkcije Y istovremeno i sopstvene funkcije operatora L2z sa

sopstvenim vrednostima m 2 2 . Na osnovu izraza (2.219) moemo pisati

L2 L2z L2x L2y (2.241)

Potraimo kvantnomehaniku srednju vrednost operatora s leve strane znaka jednakosti u

prethodnom izrazu, koristei (2.237) i (2.240):

L2Y d Y * L2zY d 2 m 2
L2 L2z Y * L2 L2z Yd Y * (2.242)
2

Y 2 2
m Y

gde je d odgovarajui element prostora odnosno proizvod diferencijala svih koordinata od

kojih funkcije Y zavise, a podrazumevamo da su funkcije Y normirane na jedinicu na celom
prostoru . S druge strane, na osnovu (2.241) imamo

L2 L2z Y * L2x L2y Yd Y * L2xY d Y * L2yY d L2x L2y (2.243)

Poto smo funkcije Y izabrali tako da predstavljaju zajednike sopstvene funkcije operatora L2
i Lz , to znai da one ne mogu biti istovremeno i sopstvene funkcije operatora Lx i L y , pa ni
L2 i L2 , i prema tome desna strana izraza (2.243) ne moe biti jednaka zbiru sopstvenih
x y

vrednosti operatora L2x i L2y , ve se radi o zbiru odgovarajuih kvantnomehanikih srednjih

vrednosti. Pokazaemo da su ove veliine nenegativne na primeru operatora L2 . x

Kako je operator Lx Hermite-ov operator i ima realne sopstvene vrednosti, sledi da je i

operator L2 takoe Hermite-ov operator ( ( L2 ) L L L L L2 ) pa su njegove sopstvene
x x x x x x x

101
vrednosti realne i jednake kvadratu sopstvenih vrednosti operatora Lx (analogno izrazima
(2.238)-(2.240) samo napisanim sa sopstvenim funkcijama i sopstvenim vrednostima operatora
Lx ), i prema tome moraju biti nenegativne. Jasno je da je i odgovarajua kvantnomehanika
srednja vrednost dobijena pomou sopstvenih vrednosti operatora L2 takoe nenegativna, a
x

isti zakljuak se izvodi i za L . Prema tome, moe pisati

2
y

L2 L2z L2x L2y 0 (2.244)

odnosno, na osnovu (2.242)

m2 0 m (2.245)

Mogue vrednosti odrediemo uz pomo operatora L i L , datih izrazima (2.222a) i

(2.222b). Posmatraemo sopstvene funkcije operatora L2 koje smo obeleili sa Y i
formiraemo nove funkcije L Y , a zatim delovati na njih operatorom L2 koristei osobinu

komutativnosti (2.226a):
L2 ( LY ) L L2Y L 2Y 2 ( LY ) (2.246)

Zakljuujemo da su funkcije LY takoe sopstvene funkcije operatora L2 , sa istim sopstvenim

vrednostima 2 . Na identian nain moemo pokazati da vai:

L2 ( LY ) 2 ( LY ) (2.247)

odnosno da su i funkcije LY sopstvene funkcije operatora L2 sa odgovarajuim sopstvenim

vrednostima 2 . Proveriemo kakvo je dejstvo operatora L na funkcije L Y i L Y koristei
z

osobine (2.227a) i (2.227b):

Lz ( LY ) ( L Lz L )Y L LzY LY (m 1)( LY ) (2.248)

mY

Dakle, funkcije LY su sopstvene funkcije operatora Lz sa sopstvenim vrednostima (m 1) .

Slino tome imamo:

Lz ( LY ) ( L Lz L )Y L LzY LY (m 1)( LY ) (2.249)

m Y

Poslednja dva izraza mogu se generalizovati na sledei nain:

Lz ( LkY ) (m k )( LkY ) (2.250a)

102
 Lz ( LkY ) (m k )( LkY ) (2.250b)

Na osnovu izraza (2.245) jasno je da ako funkcije Y istovremeno predstavljaju sopstvene

funkcije operatora L2 i Lz , tada za datu sopstvenu vrednosti 2 , vrednost magnetskog
kvantnog broja m mora biti ograniena. Posmatrajmo jednu od funkcija Y koju emo oznaiti
sa Ym i obeleimo minimalnu i maksimalnu vrednost magnetnog kvatnog broja za dato sa
mmin i mmax , respektivno. Napiimo izraz (2.248) za specijalan sluaj kada je m mmax :

Lz ( LYmmax ) (mmax 1)( LYmmax ) 0 (2.251)

Na osnovu prethodnog izraza, funkcija LYmmax bi trebalo da bude sopstvena funkcija operatora
L sa sopstvenom vrednou (m 1) , to je nemogue jer smo maksimalnu sopstvenu
z max

vrednost operatora Lz oznaili kao mmax , pa zakljuujemo da desna strana izraza mora biti
jednaka nuli. Ukoliko posmatramo drugi specijalan sluaj kada je m mmin imamo:

Lz ( LYmmin ) (mmin 1) ( LYmmin ) 0 (2.252)

mmin

Zamenimo sada izraz (2.224a) u (2.251):

L LYmmax ( L2x L2y Lz )Ymmax L2Ymmax L2zYmmax LzYmmax 0 (2.253)

L2 L2z 2Ymmax 2
mmax 2Ymmax mmax

odakle dobijamo
mmax
2
mmax 0 (2.254)

Analogno, zamena (2.224b) u (2.252) daje

mmin
2
mmin 0 (2.255)

Ukoliko oduzmemo (2.254) od (2.255) imamo:

2
mmax mmin
2
mmax mmin 0 (2.256)

odnosno
mmax mmin mmax mmin 1 0 (2.257)

103
Gornja jednaina je zadovoljena u sluajevima 1) mmax mmin 0 ili 2) mmax mmin 1 0 .
Kako u drugom sluaju sledi mmax mmin 1 , to je svakako nemogue, ovo reenje
odbacujemo i zakljuujemo da vai:
mmax mmin (2.258)

Vrednosti magnetskog kvantnog broja m se oigledno kreu u simetrinim granicama, a

maksimalnu vrednost emo sada oznaiti sa l, tj. mmax l ( l 0 ), dakle:

m 0, 1, 2, , l (2.259)

Na osnovu (2.254) imamo:

l (l 1) (2.260)

pa sopstvene vrednosti operatora L2 dobijaju formu

L2 l (l 1) 2 , l 0,1, 2, (2.261)

Celobrojna nenegativna veliina l naziva se orbitni kvantni broj. Iz (2.259) vidimo da jednoj
vrednosti orbitnog kvantnog broja odgovara 2l 1 vrednost magnetskog kvantnog broja, to je
ilustrovano na Sl. 2.2 za sluaj l 2 . Rezultat (2.261) pokazuje da se kvantovanje momenta
koliine kretanja vri na drugaiji nain nego to je bilo predvieno u Bohr-ovoj teoriji (gde je
koriena relacija L n , odakle bi sledilo L2 n 2 2 ).

Sl. 2.2 Geometrijska reprezentacija kvantovanja ugaonog momenta za stanje sa l 2 .

Poluprenik sfere iznosi L l (l 1) 2 . z-komponenta momenta koliine kretanja je
diskretizovana tako da je Lz m , gde je l m l

104
Sopstvene funkcije operatora L2 odrediemo reavajui sopstveni problem (2.237), uz
korienje oblika operatora L2 u sfernim koordinatama:

1 1 2
L2 2 sin (2.262)
sin sin 2 2

ime dolazimo do diferencijalne jednaine

1 1 2
sin 2 Y ( , ) l (l 1) 2Y ( , )
2
2
(2.263)
sin sin

Poto je na osnovu postavke problema, funkcija Y ( , ) istovremeno i sopstvena funkcija

operatora Lz , ona mora biti srazmerna funkciji m ( ) datoj izrazom (2.236), uz faktor
srazmere koji ne sme zavisiti od ugla ve samo od . Na osnovu toga, reenje za funkciju
Y ( , ) traiemo u formi proizvoda:

Y ( , ) ( )( ) (2.264)

Ako ovaj oblik funkcije Y ( , ) zamenimo u (2.263) i pomnoimo levu i desnu stranu
jednaine faktorom sin 2 / ( ) , dobijamo izraz

sin d d 1 d 2
sin l (l 1) sin 2 (2.265)
d d d 2

U gornjoj jednaini moemo izvriti razdvajanje sabiraka koji zavise samo od ugla i faktora
koji zavise samo od , to daje

sin d d 1 d 2
sin l (l 1) sin 2
(2.266)
d d d 2

Kako sa razliitih strana znaka jednakosti imamo funkcije koje zavise samo od po jedne
promenljive ( ili ) koje su meusobno nezavisne, ovakva jednaina e biti zadovoljena za
proizvoljne vrednosti promenljivih jedino u sluaju kada su i leve i desna strana jednake nekoj
konstanti C koja na zavisi ni od ni od . Pretpostavimo da je ta konstanta negativna i
napiimo je u obliku C K 2 , gde je K realan broj. Tada desna strana jednaine (2.266) dobija
oblik
1 d 2
C K 2 (2.267)
d 2
a odgovarajua reenja su oblika

105
 ( ) e K (2.268)

Jasno je da ovakva reenja ne odgovaraju obliku (2.236) i da ne mogu zadovoljiti uslov

jednoznanosti (2.232), pa ih moramo odbaciti, odakle sledi da konstanta C u (2.267) ne moe
imati negativnu vrednost. U skladu sa time, uzeemo C K 2 , to daje

1 d 2
K2 (2.269)
d 2

ija reenja su oblika

( ) e iK (2.270)

Opte reenje u tom sluaju glasi ( ) AeiK Be iK , meutim kako funkcija ( ) po

pretpostavci predstavlja sopstvenu funkciju operatora Lz , potrebno je da vai
L ( ) m ( ) , odakle sledi:
z

i i iKAeiK iKBe iK K AeiK Be iK m AeiK Be iK (2.271)

Zakljuujemo da je neophodno da odbacimo jedno reenje (pa emo uzeti B 0 ), kao i da

konstantu K izjednaimo s magnetskim kvantnim brojem ( K m ), kako bi gornja jednaina
bila zadovoljena, pa konano dobijamo reenje za funkciju ( ) u obliku

1 im
( ) e , m 0, 1, 2, , l (2.272)
2

Ovo je oekivani rezultat koji smo mogli i direktno napisati, poznajui oblik sopstvenih
funkcija operatora Lz , pri emu smo funkciju (2.272) jo i normirali na uobiajeni nain, dat
izrazom (2.235).

Odredimo sada i drugu komponentu funkcije Y ( , ) koja zavisi od ugla . Na osnovu (2.266)
i (2.272) imamo:
sin d d
sin l (l 1) sin m
2 2
(2.273)
d d

Uvedimo novu promenljivu cos , [1,1] . Mnoenjem gornje jednaine faktorom

/ sin 2 , uzimajui u obzir da je d d sin (d d ) i sin 2 1 2 , dolazimo do
jednaine:
d 2 d m2
d
1
d
l (l 1)
1 2
0 (2.274)

106
Ova diferencijalna jednaina je poznata u literaturi i jedno njeno reenje predstavljaju
pridrueni Legendre-ovi polinomi koji se obeleavaju oznakom Pl m ( ) i generiu se uz
pomo obinih Legendre-ovih polinoma ( Pl ( ) ), na sledei nain:

m
d m Pl ( )
Pl m ( ) 1 2 2 , m 0,1, 2, , l (2.275)
d m

pri emu je Pl m ( ) Pl m ( ) jer u (2.274) figurie samo m 2 . Na osnovu gornje formule jasno
je da je Pl 0 ( ) Pl ( ) , kao i Pl m ( ) 0 za m l . Obini Legendre-ovi polinomi se mogu
napisati u uoptenom obliku (Rodrigues-ova reprezentacija) kao

1 dl 2
,
l
Pl ( ) l 1 l 0,1, 2, (2.276)
2 l ! d l

pa (2.275) moemo napisati u formi

m
d m l ( 2 1)l
Pl m ( ) 1 2 2 , m 0, 1, 2, , l (2.277)
d m l 2l l !

Napomenimo da drugo reenje diferencijalne jednaine (2.274) predstavljaju pridrueni

Legendre-ovi polinomi druge vrste koji se obeleavaju sa Qlm ( ) , meutim, ovi polinomi
imaju singularitete u takama 1 i ne mogu se normirati. Prema tome, iako opte reenje
jednaine (2.274) ima oblik ( ) APl m ( ) BQlm ( ) , prilikom odreivanja sopstvene
funkcije operatora L2 moramo uzeti B 0 , pa imamo

( ) APl m ( ) (2.278)

gde je A konstanta normiranja. Pridrueni Legendre-ovi polinomi imaju osobinu ortogonalnosti

koja se izraava na sledei nain:
1
2(l m)!
P ( ) Pl2m ( ) d l ,l
m
l1 (2.279)
1
(2l 1)(l m)! 1 2

a na osnovu toga moemo izraunati konstantu normiranja A:

(2l 1)(l m)!

A (2.280)
2(l m)!

Konano, sopstvene funkcije operatora L2 moemo na osnovu (2.264), (2.272) i (2.278),

napisati u obliku

107
 1 (2l 1)(l m)! m
2 2 d
ml
( 2 1)l im
Yl m ( , )
2 2(l m)!
d m l 2l l ! e ,
1 cos (2.281)

Za datu vrednost orbitnog broja l, sopstvena vrednost opertora L2 iznosi l (l 1) 2 i odgovara

joj ukupno 2l 1 razliitih sopstvenih funkcija Yl m ( m 0, 1, , l ), to je ujedno i stepen
2

m l
degeneracije. Moe se pokazati da vai Y m ( , ) (2l 1) / 4 , tj. suma kvadrata
m l l

modula sopstvenih funkcija koje odgovaraju istoj sopstvenoj vrednosti operatora L2 ne zavisi
od uglova i . Stanja koja odgovaraju razliitim vrednostima orbitnog kvantnog broja l
( l 0,1, 2,3 ) oznaavaju se kao s,p,d,f,, respektivno.

Funkcije Yl m date u obliku (2.281) nazivaju se sferni harmonici i naveemo eksplicitan oblik
prvih nekoliko sfernih harmonika:

1
Y00 ,
4

3 3 3
Y10 cos , Y11 sin ei , Y11 sin e i (2.282)
4 8 8

5 15 15
Y20
16
3cos2 1 , Y21
8
sin cos e i , Y22
32
sin 2 e 2i

a na Sl. 2.3 ilustrovan je i prostorna zavisnost kvadrata modula nekoliko izabranih funkcija
Yl m .

(a) (b) (c)

2
Sl. 2.3 Primeri ugaone zavisnosti funkcija Yl m ( , ) za a) l 0 , m 0 b) l 1 , m 0
c) l 1 , m 1 , u ovom sluaju prikazan je presek torusa u z,x i z,y ravni

108
 2.6 KRETANJE ESTICE U POLJIMA SA SFERNOM SIMETRIJOM

Postoje brojni kvantni sistemi kod kojih potencijalna energija estice zavisi samo od rastojanja
r izmeu estice i centra iz kojeg na nju deluje odgovarajua sila spoljanjeg polja (centralna
sila). Ovakav tip problema u kvantnoj mehanici se stoga naziva problem centralne sile. Da
bismo napisali odgovarajuu Schrdinger-ovu jednainu za ovakav sluaj, posmatraemo prvo
uopteniji problem sistema koji se sastoji od dve estice (Sl. 2.4)

Sl. 2.4 Ilustracija sistema od dve estice ije su mase m1 i m2

Vektore poloaja estica 1 i 2 u odnosu na koordinatni poetak 0, obeleiemo sa r1 i r2
respektivno, a mase estica sa m1 i m2 . Taka C oznaava poloaj centra mase (teite

sistema), a njegov vektor poloaja obeleen je sa rc . Relativni vektor poloaja estice 2 u

odnosu na esticu 1 nosi oznaku r . Ovaj sistem moe se opisati sledeom Schrdinger-ovom
jednainom
H Etot (2.283)

gde je talasna funkcija (r , rc ) , Etot je ukupna energija sistema, a odgovarajui
Hamiltonov operator ima oblik

p12 p 22
H U (r ) (2.284)
2m1 2m2

U ovom izrazu, pretpostavljeno je da potencijalna energija U (r ) zavisi samo od relativnog

poloaja estica, jedne u odnosu na drugu (tj. vektora r ), a operatori impulsa estica dati su u
formi:

p1 i1 i ix iy iz (2.285a)
x1 y1 z1

109

p 2 i 2 i ix iy iz (2.285b)
x2 y2 z2

Na osnovu toga, izraz (2.284) se moe napisati i kao:

2 2 2 2
H 1 2 U (r ) (2.286)
2m1 2m2

Poloaj centra mase odreujemo na osnovu jednaine:

m1r1 m2 r2 (m1 m2 )rc (2.287)

Uzimajui u obzir da je

r r2 r1 (2.288)

kombinovanjem sa (2.287) dobijamo:

m2
r1 r rc r rc (2.289a)
m1 m2 m1

m1
r2 r rc r rc (2.289b)
m1 m2 m2

gde predstavlja redukovanu masu ovog sistema i odreuje se na osnovu izraza

1 1 m1 1 m2 , odnosno:
m1 m2
(2.290)
m1 m2

Kako potencijalna energija zavisi od koordinata vektora r , a ne od r1 i r2 pojedinano,
operatore 12 i 22 izraziemo preko koordinata ( x, y, z ) i ( xc , yc , zc ) . Posmatrajmo parcijalni
izvod:
xc x
(2.291)
x1 x1 xc x1 x

Kako je na osnovu (2.287) xc ( m2 ) x1 ( m1 ) x2 , a iz (2.288) sledi x x2 x1 , prethodni

izraz dobija formu:

(2.292)
x1 m2 xc x

110
a analogno se dobija i rezultat za y1 i z1 , pa sledi

1 c (2.293)
m2
Na slian nain imamo
xc x
(2.294)
x2 x2 xc x2 x m1 xc x

odnosno, u generalizovanom obliku

2 c (2.295)
m1
Sabiranjem izraza (2.293) i (2.295) i mnozenjem rezultujue jednaine koeficijentom i
dobijamo:

i1 i1 i c
(2.296)

p1 p1 i c P

gde P predstavlja operator ukupnog impulsa sistema od dve estice. S druge strane, ako izraz
(2.295) pomnoimo sa m1 i zatim oduzmemo izraz (2.293) pomnoen sa m2 , imamo:

(m1 m2 ) m1 2 m21
(2.297)
m1 2 m21
i p r
m1 m2

gde p r reprezentuje relativni impuls estica. Takoe, na osnovu izraza (2.293) i (2.295) sada
moemo izraziti i operatore 12 i 22 u formi

2
2
12 c 2 c2 2 c 2 (2.298a)
m2 m2 m2
2
2
22 c 2 c2 2 c 2 (2.298b)
m1 m1 m1

Na osnovu toga, Schrdinger-ova jednaina (2.283) dobija oblik:

2 2 2
c2 (r , rc ) (r , rc ) U (r ) (r , rc ) Etot (r , rc ) (2.299)
2(m2 m1 ) 2

111
ili, uz pomo (2.296) i (2.297)

P 2 p 2
r U (r ) Etot (2.300)
2M 2

gde je M m2 m1 ukupna masa. Jednainu (2.299) reavaemo primenjujui metod

razdvajanja promenljivih, pretpostavljajui talasnu funkciju u formi proizvoda:

(r , rc ) r (r ) c (rc ) (2.301)

a totalnu energiju u formi zbira energije Ec koja odgovara kretanju centra mase i energije E
koja odgovara relativnom kretanju (jedne estice u odnosu na drugu):

Etot Ec E (2.302)

Zamenom (2.301) i (2.302) u (2.299) i deljenjem rezultujue jednaine faktorom r (r ) c (rc ) ,
dobijamo:

2 c2 c (rc ) 2 2 r (r )
U (r ) Ec E (2.303)
2(m2 m1 ) c (rc ) 2 r (r )

Prvi sabirak u gornjem izrazu predstavlja funkciju samo rc , dok drugi i trei sabirak

predstavljaju funkcije samo r , pri emu su kooordinate vektora r nezavisne od koordinata

vektora rc . Da bi ovakve funkcije meusobno nezavisnih promenljivih dale u zbiru konstantu
za proizvoljne vrednosti promenljivih, svaka od njih mora predstavljati konstantu, pa gornju
jednainu moemo razdvojiti na sledei nain:

2 c2 c (rc ) 2
Ec c2 c (rc ) Ec c (rc ) (2.304a)
2(m2 m1 ) c (rc ) 2(m2 m1 )

2 2 r (r ) 2 2
U (r ) E r (r ) U (r ) r (r ) E r (r ) (2.304b)
2 r (r ) 2
Etot Ec E (2.304c)

Jednaina (2.304a) opisuje kretanje celog sistema i to je zapravo Schrdinger-ova jednaina

koja odgovara slobodnom kretanju estice mase m2 m1 ije reenje je ranije izloeno pa ga
smatramo poznatim. S druge strane, Schrdinger-ova jednaina (2.304b) opisuje unutranje

kretanje, tj. kretanje estice redukovane mase ( ) u potencijalnoj energiji U (r ) . Ovu
jednainu emo dalje detaljno analizirati, vodei rauna da uslov (2.304c) mora uvek biti
zadovoljen.

112
U daljoj analizi ograniiemo se na potencijale sa centralnom (sfernom) simetrijom, gde

potencijalna energija zavisi samo od rastojanja r tj. modula vektora r :

U (r ) U (r ), r r (2.305)

a odgovarajua Schrdinger-ova jednaina za dalju analizu dobija oblik

2 2
r (r ) U (r ) r (r ) E r (r ) (2.306)
2

Ovakav problem najprirodnije je reavati u sfernim koordinatama, i u tom sluaju oblik

Laplace-ovog operatora glasi:

1 2 1 1 1 2
2 r 2 sin 2
(2.307)
r r r r sin
2
sin
2

Pretpostavimo reenje jednaine (2.306) u obliku

r (r ) r (r ) , ( , ) (2.308)

Zamenom (2.307) i (2.308) u (2.306) i deljenjem sa r (r ) , ( , ) dolazimo do

diferencijalne jednaine:

2 1 1 d 2 d r 2 1 , 1 ,
2

r sin 2
U (r ) E
2 r 2 r dr dr 2 r ,
2
sin sin
2

(2.309)
Ovu jednainu moemo preurediti na sledei nain (uz mnoenje sa (2 / 2 )r 2 ):

1 d 2 d r 2 1 1 , 1 ,
2

2 [ E U (r )]r sin
2
r 2
(2.310)
r dr , sin sin
2
dr

Poto leva strana gornjeg izraza zavisi samo od r, a desna strana samo od uglova i ,
zakljuujemo da e jednakost ova dva izraza za proizvoljne vrednosti r, i biti zadovoljena
samo ako su oba jednaka nekoj konstanti , pa sledi:

d 2 d r 2
2 [ E U (r )]r r r
2
r (2.311a)
dr dr
1 , 1 ,
2

sin 2 2
, (2.311b)
sin sin

113
Ako uporedimo operator koji deluje na ugaonu funkciju , u jednaini (2.311b) sa izrazom
(2.262) za operator L2 , vidimo da se ova jednaina moe napisati u obliku:

L2 , 2 , (2.312)

to predstavlja sopstveni problem operatora L2 . Na osnovu toga zakljuujemo da je konstanta

l (l 1) , dok ugaone funkcije , predstavljaju sferne harmonike Yl m ( , ) i odreene
su izrazom (2.281).

Do ovog zakljuka mogli smo doi i na sledei nain: operator Hamiltonijana za posmatrani
problem, se na osnovu izraza (2.307), u sfernim koordinatama moe prikazati u formi:

2 2 2 1 2 L2
H U (r ) r U (r ) (2.313)
2 2 r 2 r r 2 r 2

Na osnovu toga sledi:

2
H , L 0 (2.314)

Poto su operatori komutativni, oni imaju zajednike sopstvene funkcije. Kako su sopstvene
funkcije L2 sferni harmonici, sledi da i ugaoni deo , talasne funkcije (2.308) mora imati
formu sfernih harmonika ( , Yl m ( , ) ). Deo talasne funkcije koji zavisi samo od r,
r (r ) , naziva se radijalna talasna funkcija i ona je odreena jednainom (2.311a) koja sada
dobija oblik:
d 2 d r 2
2 [ E U (r )]r r l (l 1) r
2
r (2.315)
dr dr

Napisaemo ovu jednainu u pogodnijoj formi:

2 1 d 2 d r 2l (l 1)
r
U ( r ) r E r (2.316)
2 r 2 dr dr 2 r 2

gde se dodatni sabirak uz potencijalnu energiju u drugoj zagradi, koji zavisi od orbitnog
kvantnog broja l, i ima oblik
2l (l 1) L2
(2.317)
2 r 2 2I
naziva centrifugalna potencijalna energija. Sa I r 2 oznaili smo veliinu koja bi u
klasinoj fizici predstavljala moment inercije estice mase pri rotaciji na rastojanju r u
odnosu na osu rotacije. Moe se uvesti pojam efektivne (ukupne) potencijalne energije U l (r ) :

114
 2l (l 1)
U l (r ) U (r ) (2.318)
2 r 2

i tada jednaina (2.316) dobija oblik

2 1 d 2 d r
r U l (r ) r E r (2.319)
2 r 2 dr dr

Ova jednaina se moe dodatno pojednostaviti uvoenjem odgovarajue smene:

R(r )
r (r ) (2.320)
r
ime se (2.319) svodi na
d 2 R 2
E U l (r ) R 0 (2.321)
dr 2 2

Ova forma je identina jednodimenzionalnoj Schrdinger-ovoj jednaini koja opisuje kretanje

estice mase u efektivnom potencijalu U l (r ) , ali treba voditi rauna prilikom postavljanja
odgovarajuih granih uslova i normiranja funkcije da je prava radijalna funkcija
r (r ) rR(r ) , za koju ovi uslovi moraju vaiti, dok je R(r ) samo pomona funkcija koja
slui da Schrdinger-ovu jednainu svedemo na jednostavniji oblik.

Ukupna talasna funkcija (2.308) mora biti konana i jednoznana u svakoj taki prostora
2
( 0, , 0, 2 , r 0, ) ), a kako veliina r (r ) predstavlja gustinu verovatnoe
nalaenja estice u posmatranoj taki prostora, ona mora biti normirana na jedinicu:
2
2
Y
2
(r ) dV

r r (r ) r dr 2
l
m
( , ) sin d d 1 (2.322)
V r 0 0 0

Sferni harmonici odreeni izrazom (2.281) su ve normirani na jedinicu na sledei nain:

2

( , ) sin d d 1
m
Y l (2.323)

0 0

to nas dovodi do uslova

2
r (r ) r 2 dr 1 (2.324)
r 0

Ukoliko iskoristimo smenu (2.320), ovaj uslov izraen preko pomone funkcije R(r ) dobija
poznatu formu:

115


2
R (r ) dr 1 (2.325)
r 0

Meutim, treba panjivo voditi rauna o graninom uslovu za r (r ) , odnosno R(r ) , kada
r 0 . Pretpostaviemo da potencijalna energija U (r ) zadovoljava sledei uslov u okolini
koordinatnog poetka:
lim r 2U (r ) 0 (2.326)
r 0

to obuhvata veinu sluajeva od praktinog interesa. U tom sluaju, efektivna potencijalna

energija U l (r ) u okolini r 0 ima oblik:

2l (l 1)
U l ( r 0 ) (2.327)
2 r 2
Pretpostavimo da je l 0 (tj. l 1, 2, ) i da u okolini r 0 pomonu funkciju R(r )
moemo napisati u obliku:

R (r 0 ) As r s As 1r s 1 As 2 r s 2 As r s (2.328)

gde su As , As 1 , As 2 , konstante, a s prirodan broj ( s 1 ). Ako izraze (2.327) i (2.328)

zamenimo u jednainu (2.321), dobijamo:

d 2 ( As r s ) 2 2l (l 1)
2 E As r s 0 (2.329)
dr 2
2 r 2

odakle direktno sledi

2 E s
s ( s 1)r s 2 l (l 1)r s 2 r 0 (2.330)
2

Deljenjem prethodnog izraza faktorom r s 2 dolazimo do oblika:

2 E 2
s ( s 1) l (l 1) r 0 (2.331)
2
A kako r 0 , sledi:
s ( s 1) l (l 1) 0 (2.332)

Ova jednaina ima sledea reenja: s1 l 1 i s2 l . Jasno je da je drugo reenje

neprihvatljivo, jer funkcija oblika R (r ) r l nije kvadratno integrabilna. S druge strane,
reenje R(r ) r l 1 ima osobinu R (r 0 ) 0 i jeste kvadratno integrabilno, pa samim tim
predstavlja validno reenje. Zakljuujemo da u sluaju l 1, 2, , imamo granini uslov

116
 R ( r 0) 0 (2.333)

a moe se pokazati da isto vai i za l 0 , meutim dokaz zahteva sloenu analizu koja izlazi
iz okvira ovog teksta pa emo ga izostaviti.

Jednaina (2.321) se moe dodatno pojednostaviti uvoenjem bezdimenzionalnih veliina:

konkretno, ako su dozvoljene vrednosti energije pozitivne ( E 0 ), uveli bismo smenu kr ,
gde je k 2 E / 2 , to daje:

d 2 R ( ) 2
1 2 2 U l ( ) R( ) 0, [0, ) (2.334)
d 2
k

S druge strane, ako su dozvoljene vrednosti energija negativne ( E 0 ), koristili bismo smenu
r , gde je 2 E / 2 , ime bismo dobili

d 2 R ( ) 2
1 2 2 U l ( ) R( ) 0, [0, ) (2.335)
d 2

Detaljnije emo analizirati karakteristine sluajeve kretanja u polju sa centralnom simetrijom,

tj. odreivaemo radijalni deo talasne funkcije reavajui Schrdinger-ovu jednainu za
konkretne oblike potencijalne energije U (r ) .

2.6.1 Slobodna estica

U sluaju slobodne estice, potencijalna energija U (r ) je svuda konstantna pa moemo uzeti

U (r ) 0 , i tada se ukupna potencijalna energija u Schrdinger-ovoj jednaini (2.321) svodi na
centrifugalnu potencijalnu energiju:

d 2 R 2 2l (l 1)
E R0 (2.336)
dr 2 2 2 r 2

Poznato je da je energetski spektar slobodne estice kontinualan, odnosno dozvoljene su sve

vrednosti energije E 0 . Prelazei na bezdimenzionalnu promenljivu , kao to je objanjeno
iznad formule (2.334), dolazimo do oblika:

d 2 R( ) l (l 1)
1 U l ( ) R( ) 0, [0, ) (2.337)
d 2
2

a) Prvo emo traiti reenje ove jednaine u sluaju kada je l 0 (s-stanje). U tom sluaju
imamo

117
 d 2 R( )
R( ) 0 (2.338)
d 2
a opte reenje je oblika:
Rl 0 ( ) A sin B cos (2.339)

S obzirom na granini uslov R (0) 0 (2.333), sledi

Rl 0 (0) B, B0 (2.340)

a reenje dobija formu

Rl 0 (kr ) A sin kr , k 2 E / 2 (2.341)

odnosno
sin kr
r , l 0 (r ) A (2.342)
r

gde je A odgovarajua konstanta normiranja.

b) Ukoliko je l 0 (p,d,f,-stanje), koristiemo funkciju ( ) R( ) / , to zamenom u

diferencijalnu jednainu (2.337) daje:

d 2 ( ) 2 d ( ) l (l 1)
1 ( ) 0 (2.343)
d 2 d 2

2 l (l 1)
Ova jednaina u potpunosti je analogna diferencijalnoj jednaini y y 1 y 0,
x x 2
ija su dva linearno nezavisna reenja sferne Bessel-ove funkcije jl ( x ) i sferne Neumann-ove
funkcije l ( x) . Na osnovu toga, opte reenje jednaine (2.343) glasi:

( ) C jl ( ) Dl ( ) (2.344)

s tim to je neophodno proveriti ponaanje reenja za sluaj kada 0 . Sferne Bessel-ove i

sferne Neumann-ove funkcije, respektivno, mogu se prikazati sledeim izrazima:

l
1 d sin
jl ( ) J l ( ) (1)l l (2.345a)
2 d
1
2

l
1 d cos
l ( ) J l ( ) (1)l 1 l (2.345b)
2 d
1
2

118
gde su J n ( ) (obine) Bessel-ove funkcije reda n (koji nije ogranien na celobrojne
vrednosti). Beselove funkcije J n ( x) predstavljaju reenja Bessel-ove diferencijalne jednaine
1 n2
y y 1 2 y 0 , a u naem sluaju radi se o reenjima za n (l 1 2) . Da bi smo
x x
utvrdili da li reenje u obliku (2.344) zaista predstavlja komponentu talasne funkcije, moramo
proveriti njegovo asimptotsko ponasanje, koristei odgovarajue formule za sferne Bessel-ove
i sferne Neumann-ove funkcije:

0 l
jl ( ) (2.346a)
(2l 1)!!

1
jl ( )

sin 2l (2.346b)

(2l 1)!!
l ( )
0
(2.346c)
l 1

1
l ( )

cos 2l (2.346d)

Na osnovu izraza (2.346c) zakljuujemo da se sferna Neumann-ova funkcija ne ponaa

regularno u okolini koordinatnog poetka, i da je moramo odbaciti (uzimanjem D 0 u
(2.344)), pa imamo

( ) C jl ( ) C J ( ) (2.347)
2 l
1
2

Eksplicitan oblik nekoliko sfernih Bessel-ove i sfernih Neumann-ove funkcija glasi:

jl ( x) l ( x )

sin x cos x
l 0
x x

sin x cos x cos x sin x

l 1
x2 x x2 x

sin x 3sin x 3cos x cos x 3cos x 3sin x

l2
x x3 x2 x x3 x2

Na osnovu oblika j0 , zakljuujemo da se i reenje za sluaj l 0 moe pridruiti generalnom

obliku reenja izraenom preko sfernih Bessel-ovih funkcija, tj. da (2.347) vai za sve
vrednosti orbitnog kvantnog broja l 0 . Na Sl. 2.5 dat je oblik zavisnosti prvih sfernih Bessel-
ovih i sfernih Neumann-ovih funkcija od koordinate.

119
 Sl. 2.5 Ilustracija prvih pet a) sfernih Bessel-ovih funkcija b) sfernih Neumann-ovih funkcija

2.6.2 Sferna kvantna jama sa beskonano visokim zidom

Potencijalna energija koja odgovara ovom sluaju je oblika:

0, ra
U (r ) (2.348)
, ra

Spektar energije za ovaj problem je diskretan i pozitivan ( E 0 ). U oblasti r a ,

Schrdinger-ova jednaina za radijalni deo talasne funkcije ima isti oblik kao za slobodnu
esticu, pa je odgovarajue reenje
r (r ) C jl (kr ) (2.349)

gde je k 2 E / 2 . U taki r a mora biti ispunjen granini uslov r (r a ) 0 , odakle

sledi
jl (ka ) 0 (2.350)

Nule sfernih Bessel-ovih funkcija nisu poznate u analitikoj formi (osim za l 0 ), pa emo ih
oznaiti sa l , n , gde n 1, 2,3 oznaava redni broj nule odgovarajue funkcije reda l, tj. jl .
Na osnovu toga moemo pisati
ka l , n
(2.351)
2 E
a l ,n
2

Prema tome, energije diskretnih stanja (kojih ima beskonano mnogo) odreene su izrazom:

120
 l2,n 2
El ,n (2.352)
2 a 2

a odgovarajue radijalne talasne funkcije su oblika

r (r ) C jl ( al ,n r ) (2.353)
l ,n

2.6.3 Sferna kvantna jama sa konano visokim zidom

U sluaju sferne jame konane dubine, potencijalna energija ima formu:

0, ra
U (r ) (2.354)
U 0 , ra

gde je U 0 0 , kao to je prikazano na Sl. 2.6.

Sl. 2.6 Sferna jama sa konano visokim zidom, poluprenika a

Zakljuujemo da je spektar energija pozitivan ( E 0 ) i da su u oblasti 0 E U 0 dozvoljenja

stanja diskretna, dok se za E U 0 radi o kontinualnim stanjima. Analiziraemo detaljnije samo
diskretna stanja, i reavati Schrdinger-ovu jednaina u razliitim oblastima strukture, datu u
formi (2.321):
d 2 R (r ) 2 l (l 1)
2 E R(r ) 0, ra (2.355a)
dr 2
2 r 2

121
 d 2 R (r ) 2 l (l 1)
2 E U 0 R(r ) 0, ra (2.355b)
dr 2
2 r 2

a) Ograniimo se prvo na specijalan sluaj l 0 . Tada se gornje jednaine pojednostavljuju i

moemo ih napisati na sledei nain:

d 2 R(r )
2
k 2 R(r ) 0, ra (2.356a)
dr
2
d R (r )
2
2 R(r ) 0, ra (2.356b)
dr

gde je k 2 E / 2 , 2 (U 0 E ) / 2 , a odgovarajua reenja glase

0
R (r ) A sin(kr ) B cos(kr ), ra (2.357a)
0
R (r ) Ce r D e r , ra (2.357b)

U sluaju kada r 0 , funkcija R(r ) mora biti jednaka nuli pa sledi B 0 , a takoe, kada
r , bilo bi e r r , pa moramo izabrati D 0 . Za vrednost r a (povrina sfere
poluprenika a), radijalna funkcija i njen prvi izvod moraju biti neprekidni, to daje sledee
uslove:
A sin(ka ) Ce a (2.358a)
kA cos(ka ) Ce a (2.358b)

Deljenjem jednaine (2.358a) sa (2.358b), lako dolazimo do transcendentne jednaine koja

definie dozvoljene energije diskretnih stanja:

k E
tan(ka ) , E U0 (2.359)
U0 E

Dalja analiza ovog izraza analogna je kao za (1.102): desnu stranu izraza (2.359) oznaiemo
sa f1 ( E ) , tj. f1 ( E ) E U 0 E , a levu stranu sa f 2 ( E ) tan(ka) i traiti presene take
ovih funkcija. Funkcija f1 ( E ) je svuda negativna izuzev f1 (0) 0 i monotono opadajua, i
ima vertikalnu asimptotu u E U 0 . Poto diskretna stanja egzistiraju samo u oblasti energija
E U 0 , maksimalna vrednost argumenta funkcije f 2 ( E ) iznosi (ka ) max 2 U 0 / 2 . Na slici
2.7 dat je grafiki prikaz funkcija f1 (ka) i f 2 (ka) za razliite visine potencijalne barijere U 0

122
 Sl. 2.7 Grafiki prikaz dobijanja reenja transcendentne jednaine (2.359); prikazani su
sluajevi 0 (ka ) max 2 , 2 (ka) max 3 2 i 3 2 (ka) max 5 2

Sa Sl. 2.7. se vidi da ako je (ka ) max 2 , tada nema diskretnih stanja u posmatranom opsegu
enegije, zatim, ako je 2 (ka ) max 3 2 imamo jedno diskretno stanje (taka A), ako je
3 2 (ka) max 5 2 , postoje 2 diskretna stanja (take B i C) i u optem sluaju, ako je
3(n 1) 2 (ka) max (2n 1) 2 , tada postoji ukupno n diskretnih stanja.

Uslov da u jami ne postoji ni jedno diskretno stanje moemo napisati i na sledei nain:

2 U 0
2
a (2.360)
2

s obzirom da se sluaju E U 0 ne radi o dozvoljenom stanju (kao uostalom i za E 0 ),

odakle dobijamo nejednakost:
22
a U0
2
(2.361)
8

Ukoliko su parametri , U 0 i a takvi da je nejednakost (2.361) ispunjena, tada energetski

spektar sferne jame sa Sl. 2.6 ne sadri diskretna stanja.

123
b) Posmatrajmo sada sluaj l 0 . Tada ukupna potencijalna energija ima oblik koji je prikazan
na Sl. 2.8. Zakljuujemo da u oblasti energija E 2l ( l 1)
2 a2
, U 0 moemo imati diskretna stanja,
dok je za E U 0 spektar energija kontinualan.

Sl. 2.8 Ukupna potencijalna energija u sfernoj jami sa konano visokim zidom, poluprenika a

Na osnovu Sl. 2.8 vidimo da sa poveanjem orbitnog kvantnog broja l dolazi do smanjivanja
dubine jame u oblasti r a , odnosno do smanjenja broja diskretnih stanja. U graninom
sluaju, kada se taka M poklopi sa takom N, nema vie diskretnih stanja, odnosno celokupan
energetski spektar jame je kontinualan. Vrednost l pri kojoj dolazi do ove situacije moe se
odrediti na osnovu izraza:
2l (l 1)
U0 (2.362)
2 a 2
odnosno, u preureenoj formi
l2 l q 0 (2.363)
gde je q 2 a 2U 0 2 . Prema tome, minimalna vrednost orbitnog kvantnog broja lmin , takva
da za l lmin nema ni jednog diskretnog stanja, data je izrazom:

1 1 q
lmin int 1 (2.364)
2

U oblasti r a , oblik Schrdinger-ove jednaine (2.355a) isti je kao za slobodnu esticu, pa je

odgovarajue reenje za radijalnu funkciju r R(r ) r :

124
 r (r ) A1 jl (kr ), ra (2.365)

S obzirom da razmatramo samo opseg energija E U 0 gde mogu postojati diskretna stanja,
jednainu (2.355b) emo napisati u sledeoj formi:

d 2 R (r ) 2 l (l 1)
2 U 0 E R(r ) 0, ra (2.366)
dr 2
2 r 2
odnosno
d 2 ( ) 2 d ( ) l (l 1)
1 ( ) 0, r (2.367)
d 2 d 2

ije reenje ima oblik:

r (r ) B1hl (i r ), ra (2.368)

gde je hl Hankel-ova funkcija prve vrste. Prilikom reavanja Schrdinger-ove jednaine za

slobodnu esticu (2.336), odnosno (2.343) naveli smo da reenja imaju formu sfernih Bessel-
ovih i sfernih Neumann-ovih funkcija. Napomenimo da se pored ova dva oblika reenja, kod
pojedinih problema koriste i funkcije:
hl jl il (2.369a)

hl jl il (2.369b)

koje se nazivaju Hankel-ova funkcija prve i druge vrste, respektivno. Ovim funkcijama se
neemo detaljnije baviti u okviru ovog teksta, samo emo napomenuti da se za velike vrednosti
koordinate funkcija hl (i r ) eksponencijalno raste, pa je zato odbacujemo u izrazu (2.367).

2.6.4 Atom vodonika

Jedan od najvanijih primera kretanja u poljima sa centralnom simetrijom je sistem dve estice,
protona i elektrona, koje se nalaze pod dejstvom Coulomb-ovog potencijala (atom vodonika).
U optijem sluaju, isti model se moe primeniti i za analizu jonizovanih atoma ije
naelektrisanje jezgra iznosi Ze (Z je atomski broj, odnosno redni broj elementa u periodnom
sistemu), a koji imaju jedan preostali elektron. Potencijalna energija U (r ) koju vidi elektron u
ovom sluaju je oblika (Sl. 2.9):
Ze 2
U (r ) (2.370)
4 0 r
gde je 0 dielektrina konstanta vakuuma.

125
 Sl. 2.9 Coulomb-ova potencijalna energija

Na osnovu Sl. 2.9, zakljuujemo da je spektar energija Coulomb-ove potencijalne jame

kontinualan za pozitivne vrednosti energija, a diskretan za E 0 (to je oblast energija na koju
emo se ograniiti pri daljim razmatranjima). Odgovarajua Schrdinger-ova jednaina koju
reavamo da bismo odredili radijalnu komponentu talasne funkcije glasi:

2 d 2 R(r ) Ze 2 l (l 1)
E 2
R(r ) 0 (2.371)
2 dr 2
4 0 r 2 r

Redukovana masa ovog sistema koji ine jezgro mase mJ i elektron mase me odreena je
izrazom:
mJ me
me (2.372)
mJ me

s obzirom da je masa jednog protona 1836 puta vea od mase elektrona. Radi jednostavnije
analize jednaine (2.371), uveemo bezdimenzionalne veliine dobijene skaliranjem pomou
karakteristinih veliina iz Bohr-ovog modela atoma vodonika:

E e4
, Ea (2.373a)
Ea 2(4 0 ) 2

r 4 0 2
, a (2.373b)
a e2

126
gde je Ea 13.6 eV apsolutna vrednost energije osnovnog stanja po Bohr-ovog modelu atoma
vodonika (u onosu na referentni nivo u beskonanosti), dok se a1 0.53 naziva Bohr-ov
radijus. Zamenom veliina (2.373a,b) u jednainu (2.371) dolazimo do oblika:

d 2 R( ) 2 Z l (l 1)
R( ) 0 (2.374)
d 2
2

Efektivna potencijalna energija u gornjoj jednaini data je izrazom:

2Z l (l 1)
Ul ( ) (2.375)
2

a skicirana je na Sl. 2.10, za sluaj l 0 . Za male vrednosti koordinate, sabirak koji potie od
centrifugalne potencijalne energije je mnogo vei od prvog sabirka pa diktira ponaanje
funkcije U l ( ) u okolini koordinatnog poetka, dok se za velike vrednosti ukupna
potencijalna energija ponaa kao 2Z . Jednostavno se odreuje i minimalna vrednost
Z2 l (l 1)
potencijalne energije koja iznosi U l ext a postie se za ext . Oblast diskretnih
l (l 1) Z
stanja nalazi se za Ul ext 0 , dok je za 0 spektar kontinualan.

Sl. 2.10 Efektivni potencijal koji predstavlja zbir Coulomb-ove potencijalne energije i
centrifugalne potencijalne energije

Poto nas interesuju samo energije diskretnih stanja, imajui u vidu da je 0 , uveemo
sledeu zamenu:

127
 2 , 0 (2.376)
pa jednaina (2.374) dobija oblik

d 2 R 2 2 Z l (l 1)
R0 (2.377)
d 2 2

Ovu jednainu prvo emo reavati posmatrajui asimptotski sluaj kada , to daje

d 2 R( )
2 R( ) 0 (2.378)
d 2

ije reenje je oblika

0
R ( ) Ae B e (2.379)

gde smo drugi lan odbacili (uzimajui B 0 ) zbog injenice da e kada . Kako
u optem sluaju, reenje jednaine (2.377) treba da vai za sve vrednosti koordinate ,
prikazaemo ga u obliku:
R ( ) F ( ) e (2.380)

gde je F ( ) neka funkcija koordinate koju treba odrediti. S obzirom na granini uslov koji
mora biti ispunjen: R (0) 0 , na osnovu (2.380) sledi da funkcija F ( ) takoe mora da ispuni
uslov F (0) 0 . Ovu funkciju emo traiti u formi polinoma

nr
F ( )


0
B (2.381)

gde je odgovarajui stepen ( 0 ) koji emo odrediti, B su nepoznati koeficijenti, a nr je

konaan broj (prirodan broj ili nula). Vrlo je vano naglasiti da se radi o konanoj sumi (a ne
redu), s obzirom da to obezbeuje adekvatno asimptotsko ponaanje reenja, to e biti detaljno
analizirano ispod izraza (2.392). S druge strane, forma (2.381) svakako obezbeuje
F ( 0 ) 0 . U razvijenom obliku, (2.381) glasi

F ( ) B0 B1 1 Bnr nr (2.382)

Oigledno, za male vrednosti koordinate, najveu vrednost u gornjoj sumi imae prvi sabirak,
tj. F ( 0 ) . Kao to je prethodno pokazano (izrazi (2.327)-(2.333)), da bi R ( r 0) 0 ,
eksponent mora imati vrednost l 1 .

Kombinovanjem (2.381) sa (2.380) zakljuujemo da reenje za funkciju R ( ) ima oblik:

128
 nr nr
R ( ) F ( ) e e l 1 B e B l 1 , [0, ) (2.383)
0 0

Ovaj izraz emo postupno zameniti u diferencijalnu jednainu (2.377), uzimajui prvo
R ( ) F ( ) e , to posle skraivanja faktora e daje:

d 2F dF 2 Z l (l 1)
2 F F 0 (2.384)
d 2
d 2

nr
Zamenjujui sada funkciju F u formi F ( ) B l u gornju jednainu, dobijamo:
0

nr nr nr nr

( l 1)( l ) B l 1 2 ( l 1) B l 2Z B l l (l 1) B l 1 0
0 0 0 0
(2.385)
gde smo podrazumevali l 0 (inae bi za l 0 minimalna vrednost indeksa u prvoj i
poslednjoj sumi bila jednaka 1) . Da bi izraz (2.385) bio jednak nuli za proizvoljnu vrednost
koordinate, suma koeficijenata uz svaki stepen mora biti jednaka nuli. Odredimo
koeficijente koji se nalaze uz faktor l : u prvoj i poslednjoj sumi direktno su prikazani
koeficijenti uz stepene l 1 , pa moramo pomeriti indeks ( 1 ) kako bismo odredili
lanove koji stoje uz l , to daje

( 1 l 1)( 1 l ) B 1 2 ( l 1) B 2 ZB l (l 1) B 1 0 (2.386)

Na ovaj nain doli smo do rekurentne formule za koeficijente B :

2 ( l 1) Z
B 1 B (2.387)
( l 2)( l 1) l (l 1)

Poto maksimalna vrednost koju moe imati indeks na osnovu (2.381) iznosi nr , sledi da je
poslednji koeficijent u sumi koji je razliit od nule upravo Bnr , dok je Bnr 1 0 jer ne moe biti
nr . Zamenom nr u (2.387) dobijamo:

2 (nr l 1) Z
Bn 0 (2.388)
(nr l 2)(nr l 1) l (l 1) r

S obzirom da je Bnr 0 , sledi

(nr l 1) Z 0 (2.389)

129
Na ovaj nain smo zapravo odredili dozvoljene vrednosti energija diskretnih stanja. Uzimajui
u obzir (2.376), moemo napisati:
Z2
(2.390)
(nr l 1) 2

Poto energija zavisi samo od zbira nr l 1 , uveemo pojam glavnog kvantnog broja n:

n nr l 1, n 1, 2, (2.391)

dok se nr naziva radijalni kvantni broj. Kako je minimalna vrednost radijalnog kvantnog broja
nr 0 , sledi da za fiksiranu vrednost n, orbitni kvantni broj moe imati vrednosti u opsegu
l [0, n 1] a jasno je da isti skup vrednosti vai i za nr .

Na osnovu (2.373a) moemo dalje napisati:

Z2
En Ea , n 1, 2, (2.392)
n2

Vidimo da je dobijeni rezultat za energije diskretnih stanja u potpunoj saglasnosti sa Bohr-

ovim modelom atoma vodonika. Napomenimo jo jednu vanu injenicu: da prilikom
pretpostavke reenja (2.381) nismo zalomili red, tj. ograniili se na konanu sumu, ve da smo
dozvolili da indeks moe ii do , tada bi rekurentna formula za koeficijente B (2.387)
dobila sledeu formu:
v 2
B 1 B (2.393)

S druge strane, podsetimo se da koeficijenti koji se dobijaju prilikom razvoja u Maclaurin-

ovom red funkcije e 2 zadovoljavaju upravo rekurentu relaciju C 1 2 C , to znai da bi
se u tom sluaju funkcija (2.380) ponaala kao

R ( ) e (2.394)

odnosno da bismo imali R ( ) kada to nije fiziki prihvatljivo i zbog toga smo
morali ograniiti broj sabiraka u sumi (2.381).

Primetimo da ukupna talasna funkcija elektrona predstavlja proizvod odgovarajueg sfernog

harmonika Yl m ( , ) i radijale talasne funkcije r (r ) i da je odreena sa sva tri kvantna broja
(n, l, i m), kao to emo pokazati. S druge strane, energije diskretnih stanja zavise samo od
vrednosti glavnog kvantnog broja n, pa zakljuujemo da u ovom kvantnom sistemu dolazi do
pojave degeneracije. Kako za jednu vrednost n, orbitni kvantni broj moe imati vrednosti u
opsegu l 0, , n 1 , a za pojedinano l, magnetni kvantni broj se moe menjati u granicama

130
m 0, , l (tj. imati ukupno 2l 1 razliitu vrednost), stepen degeneracije izraunavamo na
sledei nain:
n 1

(2l 1) n
l 0
2
(2.395)

Zakljuujemo da posmatranoj energiji En odgovara ukupno n 2 kvantnih stanja, to je

prikazano na Sl. 2.11

Sl. 2.11 Ilustracija n 2 degenerisanih stanja koja odgovaraju jednoj vrednosti glavnog kvantnog
broja n. Sva stanja se odnose na istu vrednost energije, a horizontalne linije slue za oznae
razliite vrednosti orbitnog kvantnog broj l, odnosno magnetnog kvantnog broja m.

Stanja koja odgovaraju razliitim vrednostima glavnog kvantnog broja n ( n 1, 2,3 )

nazivaju se ljuske i oznaavaju se slovima K, L, M, N, O,, respektivno. ematski prikaz
energetskih nivoa i odgovarajuih degenerisanih stanja za atom vodonika ( Z 1 ) dat je na Sl.
2.12.

131
 Sl. 2.12 Poloaj prvih nekoliko diskretnih energetskih nivoa (u jedinicama Ea 13.6 eV ) za
atom vodonika ( Z 1 ). Takoe su navedene pojedina vrednosti orbitnog kvantnog broja l.

U daljoj analizi pozabaviemo se odreivanjem konkretnog oblika radijalnih funkcija, iju smo
komponentu F ( ) do sada pretpostavljali u obliku:

nr
F ( ) l 1 B l 1 P ( ) (2.396)
0

gde smo sa P ( ) obeleili nepoznati polinom iju formu treba eksplicitno izraunati.
Zamenom forme (2.396) u diferencijalnu jednainu (2.384), uzimajui u obzir da je prema
(2.389) Z n , dobijamo:
d 2P dP
[2(l 1) 2 ] 2 [n l 1]P 0 (2.397)
d 2
d
Uvoenjem smene x 2 , dolazimo do izraza

d 2P dP
x 2
[2(l 1) x] (n l 1) P 0 (2.398)
dx dx

koji je u potpunosti analogan diferencijalnoj jednaini

xy ( 1 x) y ( ) y 0 (2.399)

132
koja je poznata u literaturi i naziva se diferencijalna jednaina pridruenih Laguerre-ovih
polinoma. Pridrueni Laguerre-ovih polinomi oznaavaju se sa L ( x) , gde su i
nenegativni celi brojevi ( ), i imaju oblik

d d
L ( x) L ( x) ,
dx
L ( x ) e x
dx
x e x (2.400)

U gornjem izrazu L ( x) oznaava (obian) Laguerre-ov polinom. Poreenjem (2.398) sa

(2.399) zakljuujemo da je u naem sluaju 2l 1 , n l , pa odgovarajui polinom
P( x) ima formu:
P ( x) P (2 ) L2nll1 (2 ) L2nll1 (2 Zn ar ) (2.401)
Napomenimo da drugo reenje diferencijalne jednaine (2.398) nije fiziki prihvatljivo.
Konano, moemo napisati reenje za radijalni deo talasne funkcije u formi:

x
R( x)
2 l 2 l 1
r ( x) CR e x Ln l ( x ) (2.402)
x

gde je CR konstanta normiranja koju moemo odrediti koristei rezultat iz literature koji se
dobija na osnovu osobina Laguerre-ovih polinoma:

2n (n l )!
3
2
e L dx
2l 2 x 2 l 1
x n l ( x ) (2.403)
x 0
(n l 1)!

Na osnovu (2.324) i relacije x 2 , uslov normiranja funkcije r ( x) postaje:

3
a

2
( x) x 2 dx 1 (2.404)
2 x 0

Zamenom (2.402) u (2.404) dobijamo:

3
an 2
e
2
CR
x
x 2l 2 L2nll1 ( x ) dx 1 (2.405)
2Z x 0

odakle moemo izraunati konstantu normiranja

3
2 Z (n l 1)!
CR (2.406)
an 2n (n l )!
3

Znak - smo odabrali da bi u okolini koordinatnog poetka (kada r 0 ) funkcije bile

pozitivne (jer je npr. L11 ( x ) 1 , L12 ( x ) 2 x 4 , L34 ( x ) 24 x 96 i sl.), mada je naravno uvek

133
mogue ovu vrednost pomnoiti proizvoljnim konstantnim faktorom iji je moduo jednak
jedinici. Radijalni deo talasne fukcije tako dobija oblik:

3 Zr l
2 Z (n l 1)! na 2 Zr 2l 1 2 Zr
r n ,l (r ) e Ln l ( na ) (2.407)
an 2n (n l )!
3
na

Naveemo prvih nekoliko radijalnih funkcija za atom vodonika

2 r
n 1 l 0 r1,0 (r ) e a
a3

2 r
l 0 r 2,0 (r ) e 2a
(2a)3
n2
r
1 1 r 2a
l 1 r (r ) e
2,1
3 (2a)3 a

2 2r 2r 2 3ra
l 0 r 3,0 (r ) 1 2
e
(3a )3 3a 27a

4 2 r r 3ra
n3 l 1 r 3,1 (r ) 1 e
9 (3a )3 a 6a

r 2 3ra
2 2
l2 r (r ) 2
e
3,2
27 5 (3a )3 a

2 2 2
Kvadrat modula ukupne talasne funkcije diskretnog stanja r (r ) r n ,l (r ) Yl m ( , )
odreuje gustinu verovatnoe nalaenja estice u elementu zapremine dV r 2 sin d d dr .
2
Na osnovu (2.324) zakljuujemo da veliina Pn ,l (r ) r n ,l ( r ) r 2 dr pn ,l (r )dr predstavlja
verovatnou da e se elektron energije En , u stanju opisanom orbitnim kvantnim brojem l,
nalaziti na rastojanju od jezgra izmeu r i r dr , nezavisno od pravca (tj. da e se nalaziti u
sfernoj ljusci (r , r dr ) ). Gustina verovatnoe, prema (2.407) ima formu:
2l
2 2 Zr 2Zr 2 2
e na Ln l ( na ) r
2 l 1 2 Zr
pn ,l (r ) CR (2.408)
na
Pridrueni Laguerre-ov polinom L ( x ) je polinom stepena koji u naem sluaju iznosi
n l 1 nr . Prema tome, L2nll1 ( 2na
Zr ) e imati n nula, gustina verovatnoe p ( r ) e imati
r

134
nr 1 maksimum, to je ilustrovano na Sl. 2.13. Zakljuujemo da e postojati samo jedan
maksimum gustine verovatnoe ukoliko je nr 0 tj. l n 1 (pridrueni Laguerre-ovi
polinomi oblika L22nn11 ( 2na
Zr ) imaju konstantnu vrednost). Taj maksimum moemo odrediti na

osnovu izraza:
dpn ,n 1 (r ) d 2 n na
Zr

0 r e 0 (2.409)
dr dr
odakle dobijamo
n2
rn ext a (2.410)
Z

to je vrednost radijusa orbite koju je predviao Bohr-ov model.

Sl. 2.13 Primeri radijalne gustine verovatnoe pn ,l (r ) | r n ,l ( r ) | 2 r 2 za prvih nekoliko

diskretnih stanja atoma vodonika ( Z 1 ). Radi jednostavnijeg prikazivanja
izvreno je skaliranje konstantom a.

135
 2.6.5 Kruti rotator

Pod pojmom krutog rotatora podrazumevamo sistem dve estica redukovane mase ije je
meusobno rastojanje fiksirano tj. r a , dakle nema promene radijalne koordinate. U
klasinoj mehanici, ovom primeru bi odgovaralo kretanje (rotacija) estice mase po sferi
poluprenika r a . U tom sluaju operator Hamiltonijana (2.313) dobija oblik

L2
H U (a) (2.411)
2 a 2

gde je U (a ) neka konstantna vrednost potencijalne energije, i bez gubitka optosti moemo
uzeti U (a ) 0 . Takoe smatramo da nema nikakvog drugog spoljanjeg potencijala koji bi
zavisio od koordinata ili tj. U ( , ) 0 (estica se slobodno kree po povrini sfere). Po
analogiji sa klasinom mehanikom, Hamiltonijan moemo napisati u formi:

L2
H (2.412)
2I

gde je I a 2 moment inercije estice mase u odnosu na osu rotacije koja prolazi kroz
centar sfere. Odgovarajua Schrdinger-ova jednaina glasi

L2
( , ) E ( , ) (2.413)
2I

Ako prethodni izraz pomnoimo sa 2 I dolazimo zapravo do sopstvenog problema operatora

L2 , ija reenja su nam poznata.

L2 ( , ) 2 IE ( , ) (2.414)

Zakljuujemo da su odgovarajue sopstvene funkcije Hamiltonijana za problem krutog rotatora

upravo sferni harmonici ( , ) Yl m ( , ) , dok dozvoljene vrednosti energija izraunavamo
poznajui sopstvene vrednosti operatora L2 :

2 IE l (l 1) 2
(2.415)
l (l 1) 2
El
2I

Zakljuujemo da odgovarajue energije zavise samo od orbitnog kvantnog broja l, dok talasne
funkcije zavise kako od l, tako i od magnetnog kvantog broja m, to ukazuje na pojavu
degeneracije iji stepen iznosi 2l 1 .

136
 2.6.6 Rotator sa fiksnom osom

U ovom sluaju, fiksirana je i ravan rotacije, odnosno ugao , pa se ovaj primer jo naziva i
ravan rotator, a analogan je kretanju estice po krunici poluprenika r a . Postavljajui z-
osu paralelno sa osom rotacije ( 2 ), na osnovu izraza (2.262), zakljuujemo da
Hamiltonijan sistema sada glasi

2 2 L2z
H (2.416)
2 a 2 2 2 I

gde smo pretpostavili da je U ( ) 0 , tj. da je kretanje estice po krunici slobodno.

Odogovarajui sopstveni problem Hamiltonijana ima oblik

L2z
( ) E ( ) (2.417)
2I

i moe se svesti na jednainu

E
L2z ( ) ( ) (2.418)
2I

Sopstvene vrednosti operatora L2z iznose m 2 2 na osnovu izraza (2.240), pa dozvoljene

vrednosti energija moemo izraziti u formi

m22
Em (2.419)
2I

i vidimo da one zavise samo od magnetnog kvantnog broja m. Odgovarajue sopstvene

funkcije su takoe poznate, i zbog zahteva za jednoznanou imaju oblik

1 im
( ) e (2.420)
2

to je pokazano prilikom reavanja jednaine (2.269).

137