PRENOS I

DISTRIBUCIJA
Osnovi elektroenergetike
 Sadraj
Osnovni elementi prenosa i distribucije
Vodovi
Trofazne elektrine mree
Struje kratkog spoja
Tokovi snaga i naponi u prenosnoj mrei
Vazduni vodovi
Kablovski vodovi
Razvodna postojenja
Sabirnice
Izolatori
Rasklopni aparati
Osigurai
2
 PRENOS I DISTRIBUCIJA
Osnovni elementi prenosa i distribucije su vodovi i
razvodna postrojenja.
Vodovi
Elektrini vodovi slue za sprovoenje elektrine
energije.
Elektrina energija koju sprovodimo vodom moe biti
razliitih vrsta i oblika napona, snage i frekvencije.
Za prenos i distribuciju elektrine energije u svetu se
koristi uglavnom trofazni, naizmenini sistem, mada
neke zemlje primenjuju i jednosmerni sistem za prenos
energije na velike razdaljine.
3
 Elektrini vodovi
Elektrini vodovi sainjavaju elektrine mree, koje, prema ulozi i
veliini naznaenog napona, delimo na:
Prenosne, koje slue za prenoenje energije od elektrana do
potroakih centara i za meusobno povezivanje pojedinih
elektroenergetskih sistema u jedinstveni sistem. Kod nas se koriste
prenosne mree sledeih naznaenih napona: 110kV, 220kV i
380kV;
Distributivne, koje slue za razvoenje (raspodelu) elektrine
energije do potroakih centara i do samih potroaa. Kod nas se
koriste distributivne mree sledeih naznaenih napona: 35kV i
10kV. Ako je to izuzetno ekonomski opravdano koriste se i mree
naznaenih napona 60kV i 20kV. Interne mree velikih industrijskih
postrojenja i rudnika koriste i mree naznaenih napona 6kV i 3kV.
Niskonaponske, koje slue za snabdevanje potroaa u naseljenim
mestima. Obino su kablovske, naznaenih napona 380/220V.

4
 Elektrini vodovi
Osnovni elementi voda su:
provodnik,
izolacija provodnika,
slojevi za zatitu provodnika i izolacije provodnika
od vlage, mehanikih uticaja (plat), toplotnih i
hemijskih uticaja (omota),
pribor za spajanje, zavravanje, noenje i
mehaniku i elektrinu zatitu voda.
Vodove najee delimo prema nainu izvoenja, i to
na elektrine mree, vazdune (nadzemne) vodove i
kablovske vodove.

5
 Trofazne elektrine mree
Elektrine mree u elektroenergetici su dominantno
trofazne, naizmenine.
U normalnom pogonu, mrea se sastoji od jednakih
elemenata u svim fazama, a optereenja su praktino
takoe simetrina. Ovakav sistem je simetrian trofazni
sistem.
U mreama se mogu pojaviti i nesimetrine pojave,
koje mogu biti izazvane nesimetrijama u
elektromotornim silama i/ili impedansama u pojedinim
fazama. Ekstremni sluajevi nesimetrinih optereenja
su kratki spojevi i prekidi.
Trofazni izvori, transformatori i prijemnici su obino
spregnuti u zvezdu ili trougao.
6
 Trofazne elektrine mree

Il U l =U f Ul Il = I f

Uf

If

Slika 1 Trofazni sistem spregnut u trougao i

zvezdu 7
 Trofazne elektrine mree
Kod spoja u zvezdu, linijski (meufazni) napon
je puta vei od faznog napona, a linijske struje
su jednake faznim:
Ul = 3U f , Il = I f
Kod spoja u trougao, linijski napon je jednak
faznom naponu, a linijske struje su puta vee
od faznih:

Ul = U f , Il = 3 I f .
8
 Trofazne elektrine mree
Provodnici trofaznog sistema su glavni ili fazni provodnik, neutralni
provodnik, zatitni provodnik i zatitni neutralni provodnik.
Glavni (ili fazni) provodnik se prikljuuje na izvor napajanja i u
normalnom pogonu ima napon prema zemlji. Za naizmeninu trofaznu
struju nove oznake su L1, L2, L3, a stare oznake su R, S, T. Boje ila
izolovanih vodova i kablova su crna i braon, a ako ne postoji neutralni
provodnik moe se primeniti i svetloplava.
Neutralni provodnik spojen je u trofaznom sistemu na neutralnu taku
(zvezdite trofaznog sistema). Nova oznaka je N, a stara Mp. Boja ile
izolovanih vodova i kablova svetlo plava.
Zatitni provodnik slui za spajanje provodnih delova ureaja radi zatite
od previsokog napona dodira. Nova oznaka je PE, a stara SL, boja
zeleno-uta
Zatitni neutralni provodnik (nulprovodnik) je provodnik koji u sebi
objedinjuje funkcije neutralnog i zatitnog provodnika. Nova oznaka je
PEN, a stara SL+MP, boja zeleno-uta.
9
 Struje kratkog spoja
Kratkim spojem se naziva spoj meu provodnicima izmeu
kojih postoji napon i koji su normalno izolovani jedan od
drugog. U trofaznim mreama razlikuju se:
tropolni (ili trofazni) kratki spoj, kod koga su u kratkom
spoju sve tri faze,
dvopolni (ili dvofazni) kratki spoj, kod koga su u kratkom
spoju samo dve faze,
jednopolni (ili jednofazni) kratki spoj, kod kojeg je kratko
spojen provodnik jedne faze sa nultim provodnikom ili
zemljom.
Tropolni kratki spoj predstavlja simetrian kratki spoj, jer su u
osnovi elektrine prilike u sve tri faze jednake, dok dvopolni i
jednopolni kratki spoj predstavljaju nesimetrine sluajeve
kratkog spoja. U sluaju tropolnog kratkog spoja, zbog prisutne
simetrije, proraune i analize potrebno je raditi samo za jednu
fazu, dok se za ostale kratke spojeve proraun mora provesti za
svaku fazu posebno. 10
 Struje kratkog spoja
Za analizu nesimetrinih stanja trofaznih sistema,
kako pogonskih, tako i kvarova, koristi se Metoda
simetrinih komponenti.
Osnov ove metode predstavlja rastavljanje
polaznog nesimetrinog trofaznog sistema na tri
simetrina trofazna sistema: direktni, inverzni i
nulti.
Direktni sistem ima isti redosled faza, a inverzni
suprotni u odnosu na polazni nesimetrini sistem.
Nulti sistem se sastoji od tri, po veliini i faznom
stavu, jednaka vektora.
11
 Struje kratkog spoja
C
direktni sistem
C nulti
B inverzni ABC
B

A
nesimetrini C A
B
A

Slika 2 Primer direktnog, inverznog i nultog

sistema simetrinih komponenti
12
 Struje kratkog spoja

Zv 2

E G Zg Zp

Zv 2

Slika 3 Kratak spoj

13
 Struje kratkog spoja
Slika 3 prikazuje generator impedanse Zg, koji
preko impedanse voda Zv, napaja prijemnik
impedanse Zp.
U normalnom radu, struja u kolu je:
E
I=
Z g + Zv + Z p
Ako doe do kratkog spoja prikazanog slikom,
prijemnik je kratko spojen, tako da je struja
kratkog spoja: E
Ik =
Z g + Zv
14
 Struje kratkog spoja
Poto je Zp>>Zg+Zv, impedansa kola se znaajno
smanjuje, iz ega sledi da je struja kratkog spoja mnogo
vea od struje u normalnom reimu rada Ik>>I. Aparati
u postrojenjima moraju da budu tako dimenzionisani
da izvesno vreme izdre ovu poveanu struju, dok
zatita ne iskljui mesto kvara. Uopteno, moemo za
struju kratkog spoja da piemo:
E
Ik =
( R ) 2
+ ( X )
2

gde su R i X sume aktivnih, odnosno reaktivnih

otpora kratkospojene konture (zamke, petlje).
15
 i_1(t), kA

-50
-40
-30
-20
-10
0
10
0.0000

0.0110
0.0220

0.0330
0.0440

0.0550

0.0660

0.0770

0.0880

0.0990
0.1100

0.1210

0.1320

0.1430

0.1540
Struje kratkog spoja

0.1650
0.1760
0.1870

0.1980
t, s

Slika 4 Vremenski tok struje kratkog spoja

16
 Tokovi snaga i naponi u prenosnoj
mrei
Proraun tokova snaga i napona u prenosnoj
mrei potreban je radi analize pogona i
planiranja mree.
Vodovi i transformatori u ovim proraunima
modeluju se emama gde je Zr redna
impedansa elementa, koja se koristi i kod
prorauna struja kratkog spoja, a Zo otona
impedansa, kojom se obuhvata kapacitivnost i
odvodnost elementa prema zemlji.

17
 Tokovi snaga i naponi u prenosnoj
mrei
Izvori elektrine energije i potroai modeluju se snagom
P+jQ, injektiranom na mestima spojeva vodova (vorovi),
koja moe biti pozitivna i negativna.
Poto prenosna mrea obuhvata podruje itave drave,
postoje veliki broj vorova mree. Sa druge strane obino se
trai brzo izraunavanje, tako da su prorauni veoma
sloeni.
Razvijene su brojne numerike metode koje izmeu ostalog
koriste i injenicu da veliki broj vorova u mrei nema
vodove (grane) koje ih direktno povezuju, pa se u matricma
koje opisuju veze u prenosnoj mrei pojavljuje veliki broj
nula (retke matrice).
Za proraun tokova aktivnih snaga po granama mree koristi
se linearni ili DC model tokova aktivnih snaga. Za
izraunavanje tokova reaktivnih snaga i napona u vorovima
koristi se potpuni ili AC model tokova snaga. 18
 Vazduni vodovi
Vazduni vod je skup svih elemenata koji slue za
vazduno voenje elektrine energije.
Ovde ubrajamo vazdune niskonaponske i
visokonaponske mree i dalekovode svih napona.
Dalekovodise koriste za prenos veih koliina
elektrine energije na velike razdaljine.
Koriste se van naseljenih mesta, osim u Japanu,
gde se zbog velike gustine naseljenosti dalekovodi
velikih visina stubova sreu i u naseljima.
19
Vazduni vodovi
Osnovni elementi
dalekovoda su:
provodnik;
izolatori;
stub;
zatitno ue;
sigurnosno ue.

20
 Vazduni vodovi
Provodnik se obino izrauje od bakra, aluminijuma ili
legura na bazi bakra i aluminijuma. Visokonaponski vodovi
se obino izrauju od tzv. aluel provodnika, tj. od snopa
provodnika u kojem oplatu (plat), koja slui za voenje
energije, sainjavaju provodnici od alumijima, a jezgro, koje
daje mehaniku vrstou, provodnici od elika. Aluel
provodnici se oznaavaju na sledei nain: presek
provodnika od aluminijuma/presek provodnika od elika
mm2, na primer 185/32 mm2.
Izolatori slue za odvajanje delova pod naponom od
uzemljenih delova, kao i za noenje i privrivanje golih
provodnika. Prave se od porcelana, stakla i vetakih masa.
Izolatore prema obliku i mestu primene delimo na
potporne, lanaste i visee.

21
 Vazduni vodovi
Potporni izolatori slue za izolaciju od podnoja i kao potpora
koja nosi goli provodnik. Podnoje je izvedeno od metala,
telo od porcelana, a kapa i dra sabrinica takoe od metala.
Osim elektrinih naprezanja usled napona koji se javljaju u
pogonu, ovi izolatori moraju da izdre i mehanika
naprezanja usled tereta provodnika.
Lanasti izolatori se odreuju prema naznaenom naponu
mree i prema mehanikom optereenju izolatorskog lanca.
Broj lanaka u lancu odreuje napon mree i nain
uzemljenja nulte take sistema. Poto su izolatori izloeni
delovanju pogonskog napona pod nepovoljnim uslovima
(kia, praina) i udarnim atmosferskim naponima, propisima
je odreena visina napona, uestanosti 50 Hz u trajanju od 1
minuta, kao i udarni napon oblika 1,2/50 ms koju izolator
treba da izdri bez proboja.
22
 Vazduni vodovi
Umesto izolatorskih lanaca sastavljenih od lanaka,
upotrebljavaju se i visei izolatori sa masivnim
porcelanskim jezgrom i odreenim brojem rebara, tzv.
tapni izolatori.
Stubovi su bilo koja konstrukicja koja slui za noenje
izolatora, provodnika i zatitnih ueta. Sastoje se od
temeljnog dela, ukopanog u zemlju, od trupa i glave
stuba koja ima konzolu za veanje izolatora, kao i vrha
za postavljanje zatitnog ueta.
Raspon stubova je horizontalni razmak izmeu dva
susedna stuba.
Ugib je vertikalni razmak u rasponu voda od linije
provodnika do prave koja spaja njegove take
prihvatanja (take veanja provodnika).
23
 Vazduni vodovi

Stub Naznaeni napon Raspon Nedostaci

Un[kV] [m]
drveni manji od 35 150 truli,
pogotovo uz
temelj i na
vrhu
betonski manji od 35 150 kruni se,
teak
elino- 35-380 200-360 korozija
reetkasti
Tabela 1 Osnovne karakteristike stubova 24
 Vazduni vodovi
Prema nameni, stubove delimo na:
nosee koji slue za nosee prihvatanje provodnika, kod
kojih su sile zatezanja u oba raspona jednake,
zatezne koji slue za zatezno prihvatanje provodnika,
kod kojih se sile zatezanja direktno prenose na stub.
Stubovi mogu da se nalaze u pravolinijskoj trasi (linijski
stubovi) ili na uglu trase (ugaoni stubovi). Nosei i zatezni
stubovi mogu biti linijski ili ugaoni.
Zatitno ue je uzemljeno ue koja spaja vrhove stubova i
slui za zatitu od atmosferskih prenapona. Zatiena zona se
nalazi u podruju od 30 stepeni levo i desno od stuba,
mereno od vrha stuba. Svi provodnici treba da se nalaze u
zatienoj zoni. Zatitno ue je efikasno samo ako je dobro
uzemljeno na svakom stubu.
25
 Dimenzionisanje vazdunih vodova
Radi pravilnog dimenzionisanja vazdunih vodova,
sprovode se odgovarajui elektrini i mehaniki
prorauni i provere.
Cilj ovih prorauna je odreivanje potrebnog preseka
provodnika, odabiranje dovoljne izolacije i
dimenzionisanje stubova da izdre mogua mehanika
naprezanja.
Elektrini proraun se sastoji od:
odreivanja preseka provodnika na osnovu
dozvoljenog zagrevanja, dozvoljenog pada napona i
gubitka snage i mehanikog naprezanja provodnika;
izraunavanja struje zemljospoja.
26
 Dimenzionisanje vazdunih vodova
Mehaniki proraun se sastoji od:
kontrole naprezanja provodnika, usled sopstene teine i
dodatnog tereta snega, leda i inja, kao i sila zatezanja,
vetra i slino;
provere sigurnosne visine, tj. naznaenog dozvoljenog
razmaka od provodnika do zemlje ili objekta na zemlji;
provere duine provodnika u rasponu (kritian raspon i
kritina temperatura);
provere potrebnog rastojanja provodnika na stubu,
meusobno i prema zatitnom uetu;
provera stuba s obzirom na sile tereta (provodnik, dodatni
teret), naprezanja na savijanje i izvijanje, te provera
stabilnosti stuba i provera nosivosti tla;
provere izolatora.
27
 Kablovski vodovi
Kabl je vrsta voda sa vie meusobno izolovanih provodnika sa
zatitom od pogoranja elektrine funkcije pri radu, kao i pri polaganju
u kablovske vodove, kablovske kanale ili vodu.
Energetske kablovske vodove razlikujemo prema naponu i snazi koju
provode. Danas se u svetu kablovi izrauju za naznaene napone i
preko 500 kV.
Kablovski vodovi i mree se upotrebljavaju na mestima gde je
nemogua ili nepodesna izvedba vazdunih vodova. To su prvenstveno
gradske mree i industrijske mree i instalacije. Napajanje ostrva
elektrinom energijom moe se izvesti samo pomou podmorskog
kabla.
Prednost kablovskih vodova je u tome to su pogonski sigurniji i malo
su izloeni kvarovima jer su ukopani u zemlju, tako da na njih ne utiu
oluje, gromovi, led i dr.
Nedostatak im je visoka cena, kao i teko pronalaenje i otklanjanje
kvara.
28
 Kablovski vodovi
Kao izolacija provodnika najee se koristi papir, tekstili
(pamuk, svila, platno juta), lakovi (silikonski), elastomeri ili
gume (na bazi prirodnog ili vetakog kauuka),
termoplastika (PVC, polietilen, najlon, teflon itd.
Slojevi za zatitu provodnika i izolacije od vlage, mehanikih,
toplotnih i hemijskih uticaja, izrauju se od metala, guma,
termoplastika, impregniranih tekstila itd.
Da bi se spreilo prodiranje vlage u kabl i curenje kablovske
mase, krajevi kabla imaju specijalne zavretke, tzv. kablovske
glave .
Montaa kablovskih glava je delikatan posao koji treba da
obavlja struno i izvebano osoblje. Za spajanje kabla koriste
se spojnice , koje su prave od olova ili livenog gvoa.
Kablovske spojnice su slaba mesta na kablu, ako nisu
izvedene kvalitetno, zbog ega ih treba izbegavati gde god je
to mogue. 29
 Kablovski vodovi

10 9 8 7 6 5 4 3 2 1

Slika 4-7 Ekranizovani kabl NPZO 13-A, 20/35 kV

1) Al-provodnik; 2) ekran ile; 3) izolacija ile; 4) ekran izolacije;
5) osnovni omota; 6) impregnirani papir ili PVC-trake; 7) impregniran
papir; 8) impregnirana juta; 9) eline trake; 10) impregnirana juta
30
 Kablovski vodovi

Slika 8 Kablovske glave i spojnica 31

 Razvodna postojenja
Razvodna postrojenja slue za razvoenje elektrine
energije.
Razvodna postrojenja u elektroenergetskom sistemu
nalaze se na mestima spajanja vodova u prenosnoj i u
distributivnoj mrei i u okviru elektrana.
Ako razvodno postrojenje sadri transformatore naziva
se transformatorska stanica .
Razvodna postrojenja se sastoje od provodnika
elektrine struje, izolatora, ureaja za prekidanje i
uspostavljanje strujnog kola, mernih, zatitnih,
upravljakih, signalnih i drugih pomonih ureaja.

32
 Razvodna postojenja

Slika 9 Transformatorska stanica na otvorenom prostoru33

 Razvodna postojenja
Provodnici slue za voenje elektrine struje izmeu ostalih
elelmenata postrojenja. Razlikuju se goli provodnici, u obliku golih
metalnih uadi, pljosnatih ili okruglih profila, izolovani provodnici i
kablovi. Posebna vrsta provodnika u razvodnim postrojenjima su
sabirnice.
Izolatori slue za odvajanje delova pod naponom od uzemljenih
delova postrojenja. Istovremeno slue i kao nosai golih provodnika.
Prave se od porcelana, stakla i vetakih masa.
Rasklopni aparati se upotrebljavaju za ukljuivanje i iskljuivnje
generatora, transformatora i dalekovoda u normalnim prilikama i
prilikom kvarova (prekidai), kao i za sigurno odvajanje delova pod
naponom od ostalih delova postrojenja (rastavljai).
Osigurai se koriste za prekidanje struja kratkog spoja.
Merni transformatori slue za svoenje velikih struja i napona na
manje, bezopasne iznose, u cilju omoguavanja merenja struje,
napona, snage i energije, kao i prikljuka zatitnih ureaja.
34
 Razvodna postojenja
Odvodnici prenapona upotrebljavaju se za zatitu
postrojenja od opasnih atmosferskih prenapona do
kojih dolazi usled udara groma u dalekovode ili u
postrojenje.
Za automatizaciju upravljanja razvodnim postrojenjem
u modernim uslovima se koriste odgovarajui SCADA
sistemi, sa daljinskim upravljanjem preko RTU jedinica
(remote terminal unit).
Na sledeem slajdu na primeru uproene eme
razvodnog postrojenja jedne TS sa dva transformatora
, prikazani su samo energetski transformatori i
rasklopna oprema).
35
 Razvodna postojenja

Slika 10 Primer uproene eme razvodnog postrojenja36

 Sabirnice
Sabirnice povezuju vodove kojima se dovodi elektrina
energija sa vodovima kojima se dalje odvodi, pa su, prema
tome, od najvee vanosti za normalan pogon razvodnog
postrojenja.
Mogu biti napravljene od golog (neizolovanog) provodnika
obliku ueta, pljosnate ine, ili okruglog oblika, a mogu biti i
izolovane.
Materijal provodnika je bakar ili aluminijum.
Kriterijumi za izbor poprenog preseka sabirnice su:
termika naprezanja s obzirom na maksimalnu struju u
normalnom pogonu, kao i s obzirom na velike struje za
vreme trajanja kratkog spoja;
mehanika naprezanja zbog elektrodinamikih sila.
Naprezanje na savijanje mora biti manje od dozvoljenog.
37
 Sabirnice
U postrojenjima u kojima postoji potreba za sabirnicama,
primenjuju se razni sistemi sabirnica, iji izbor zavisi od broja
odvoda i stepena elastinosti i sigurnosti napajanja
potroaa.
Postoje odvodi prema potoaima i mernim poljima.
Kod manipulacija u razvodnim postrojenjima, veoma je vano
obratiti panju na redosled ukljuivanja rastavljaa i prekidaa
u odvodu. Naime, kod ukljuivanja se prvo ukljue rastavljai,
dok se kod iskljuivanja prvo iskljue prekidai.
Jednostruke sabirnice se koriste u postojenjima sa malo
odvoda. U ovom sluaju, svaki rad (ienje, izmena sumljivih
izolatora, pregled spojeva i sl.) i svaki kvar na sabirnicama
zahteva obustavu rada celog razvodnog postrojenja, pa svi
odvodi ostaju bez napona, a potroai prikljueni na razvodno
postrojenje bez energije.
38
 Sabirnice

Slika 12 Uproen prikaz prikljuenja vodova na

jednostruke i dvostruke sabirnice
39
 Sabirnice
Ni radovi (godinja revizija traje nekoliko sati), a ni kvarovi
na sabirnicama nisu tako esti da bi iskljuivali upotrebu
jednostrukih sabirnica.
To pogotovo vredi ako na sabirnice nisu prikljueni vrlo
osetljivi potroai, kojima bi prekid isporuke elektrine
energije znaio veliku tetu ili bi to moglo izazvati nesreu.
Dvostruke sabirnice poveavaju elastinost i sigurnost u
pogonu i omoguuju ienje i popravku jednih sabirnica, a
da potroai ne ostanu bez energije. Svaki odvod se moe
prikljuiti bilo na jedne, bilo na druge sabirnice, pa su zato
potrebna dva rastavljaa. Mogu se primeniti i po dve
sklopke po odvodu (ameriki sistem), to predstavlja skuplje
ali sigurnije reenje.

40
 Sabirnice
Izgradnjom pomonih sabirnica u postrojenju s
jednostrukim sabrinicama omogueno je
ukljuivanje rezervnog prekidaa u bilo koji
odvod jednostavnim ukljuivanjem
odgovarajueg rastavljaa.
U odnosu na jednostruke i dvostruke
sabirnice, ovo je srednje reenje po tehnikim
i ekonomskim kriterijima.

41
 Rasklopni aparati
U strujnim kolima razvodnog postrojenja, osim normalne struje
(trajne struje optereenja), moe doi i do pojave prekomerenih
struja: struje preoptereenja, struje ukljuenja, ili struje kvara. U
zavisnosti od prekidne moi, sklopne aparate delimo na:
Rastavljae koji slue za vidjivo odvajanje pojedinh aparata ili
delova postrojenja od delova pod naponom.
Ovo je potrebno da bi se moglo vriti ienje, ispitivanje ili
popravka delova postrojenja bez opasnosti da ti delovi dou pod
napon.
Rastavljai nisu u stanju da prekidaju strujno kolo pod
optereenjem.
Za napone do 35kV, rastavljai se pokreu runo preko izolovane
poluge ili preko sistema poluga, dok se preko navedenog napona
pokreu komprimovanim vazduhom ili elektromotorom.
Osnovne karakteristike za izbor su im naznaeni napon i
naznaena struja. 42
 Rasklopni aparati
Prekidae koji slue za ukljuivanje i iskljuivanje generatora,
transformatora i vodova pod optereenjem, kao i za prekidanje
strujnog kola u sluaju pojave kratkog spoja.
Zbog pojave luka kod prekidanja elektrine struje, kontakti
prekidaa su pri tome izloeni vrlo jakom termikom naprezanju.
Za istu vrednost struje, lake je prekidati naizmeninu struju, jer
se, usled prolaska struje kroz nulu, luk u jednom momentu gasi.
Spreavanje ponovnog paljenja luka i na taj nain brzo
prekidanje struja kratkog spoja postie se:
poveanjem duine puta elektrinog luka istovremenim
prekidanjem na vie mesta;
intenzivnim vetakim hlaenjem;
oduvavanjem polarizovanih estica izmeu elektroda i
dovoenjem sveeg medija;
vrlo brzim razmicanjem kontakata. 43
 Rasklopni aparati
Prema mediju u kojem se vri gaanje luka, razlikuju se
uljni, SF6 i vakumski prekidai.
Zavisno od veliine napona, ukljuenje i iskljuenje se
vri runo, motornim pogonom i komprimovanim
vazduhom.
Glavne karakteristike prekidaa su: naznaeni napon,
naznaena struja i naznaena rasklopna snaga, Pras.

44
 Rasklopni aparati
Rastavne sklopke predstavljaju prelazno reenje
izmeu rastavljaa i prekidaa.
Upotrebljavaju se na mestima gde je potrebno
ukljuivati i iskljuivati naznaenu struju
optereenja, ili ak struje kvara, ako je snaga
kratkog spoja na mestu ugradnje dovoljno mala.
Obini rastavljai to nisu u stanju da urade, a
ugradnja, normalno skupog prekidaa, nije
ekonomski opravdana.
45
 Osigurai
Osigurai slue za prekidanje strujnog kola kod pojave velikih
struja kratkog spoja u cilju zatite vodova i aparata.
Jeftini su i efikasniji su od prekidaa.
Slino instalacionom osigurau sa topljivim ulokom,
visokonaponski osigura je izraen u obliku porcelanske cevi
u kojoj se nalazi topljiva ica privrena za metalne kape.
ica je izvedena u obliku spirale kako bi se poveao put
elektrinom luku.
Unutranjost cevi je ispunjena kvarcnim peskom.
Proizvode se za napone do 35kV, jer tehnoloki nije reeno
gaenje luka u pesku za vee napone.
Prednost osiguraa je u njihovom brzom delovanju
prekidaju struju kratkog spoja pri samoj njenoj pojavi tako da
se ona ne moe razviti do punog iznosa
46
 Osigurai
Prema brzini delovanja, razlikuju se brzi i tromi
osigurai.
Kod velikih struja kratkog spoja tromi osigura
pregoreva znatno sporije.
Ovakva karakteristitka je potrebna kod zatite
potroaa kod kojih se kratkotrajno pojavljuju
vee struje od naznaenih (npr. kod ukljuenja
asinhronih motora), pri emu je nepoeljno
pregorevanje osiguraa.
Nedostatak osiguraa je u tome to je nepraktian
jer se posle upotrebe mora zameniti.
47
 Literatura
M. Milankovi, D. Peri, I. Vlaji-Naumovska,
Osnovi elektroenergetike, Visoka kola
elektrotehnike i raunarstva strukovnih studija,
Beograd, 2013.

48