RAUNARSKE MREE

RAUNARSKE MREE

Raunarske mree su stvorene da sakupljaju

podatke sa udaljenih taaka (obino
terminala ili mikroraunara) i prenose ih u
centralnu taku, opremljenu jaim
mikroraunarom ili mainframe raunarom, ili
da izvravaju suprotan proces.
 RAUNARSKE MREE

Ove mree omoguavaju efikasniju upotrebu

centralnih raunara i poboljanje svakodnevne
kontrole poslovanja, jer ubrzavaju tok
informacija.
 RAUNARSKE MREE

Raunarske mree su nastale kombinacijom

raunara i telekomunikacija dve
tehnologije sa veoma razliitom tradicijom i
istorijom.
 CILJEVI STVARANJA RAUNARSKIH MREA

Smanjenje vremena, napora i trokova koji su

potrebni za izvrenje razliitih poslovnih
zadataka;

uvanje poslovnih podataka u njihovom
izvoru i njihovo brzo irenje;

Podravanje poboljane menadment
kontrole preduzea.
 CILJEVI RAZVOJA TEHNOLOGIJE ZA
KOMUNIKACIJE RAUNARSKIM MREAMA

Postoje dva osnovna cilja:

1. Preneti bitove to bre;

2. Preneti bitove to jeftinije.
 RAUNARSKE MREE

Proces kroz koji skoro svaki deo hardvera u

raunarskim komunikacijama prolazi, moe
se prikazati ovako:

Primanje bitova i delova podataka;

Ispitivanje tih bitova i delova podataka;

Odluivanje kako obraditi te podatke;

Slanje podataka na njihovu tanu destinaciju.
OSI (OPEN SYSTEMS INTERCONNECTION)
MODEL

Jedan od najpogodnijih mrenih modela.

Ovaj model ima 7 nivoa:

aplikacioni,

prezentacioni,

nivo sesije,

transportni,

mreni,

nivo podataka i

fiziki nivo.
OSI (OPEN SYSTEMS INTERCONNECTION)
MODEL

intermediate
end system system end system

Aplikacioni sloj Aplikacioni sloj

Prezentacioni sloj Prezentacioni sloj
Sloj sesije Sloj sesije
Transportni sloj Transportni sloj
Mreni sloj Mreni sloj Mreni sloj
Data Link sloj Data Link sloj Data Link sloj
Fiziki sloj Fiziki sloj Fiziki sloj

medijum prenosa
OSI (OPEN SYSTEMS INTERCONNECTION)
MODEL
 MRENI OPERATIVNI SISTEM I TIPOVI
PRENOSA

Mreni operativni sistem (NOS - Network

Operating System) je softver koji kontrolie
mreu.

Svaki mreni operativni sistem ima dva dela :
jedan koji radi na serveru i drugi koji radi na
klijentu.
 RAUNARSKE MREE

Raunari, periferije i drugi resursi ine mreu.

Svaki ureaj koji komunicira sa drugim
ureajem na mrei naziva se vor.

Broj vorova u mrei kree se od dva pa do
vie milona.
 PROTOKOLI I TOPOLOGIJA

Sa stanovita meusobnog povezivanja dva

veoma bitna elementa mrene arhitekture su:

protokoli i

topologija.
 PROTOKOLI

P r o t o k o l i su skup tano definisanih

pravila kako da razliiti delovi mree
meusobno komuniciraju.
 TCP/IP PROTOKOL

Skup komunikacionih protkola n kojem se

bazira Internt naziva se TCP/IP, po dva
osnvna protkola IP i TCP.

Protkol IP funkcionie na trem sloju
refrentnog OSI modela.

Implemntira se na svim raunarima n
Interntu, kao i svi ostali protkoli, kroz
softversku ompnentu u okviru operativnog
sistema runar.

.
 IP PROTOKOL

Osnovna funkcija mu je da paket sa

informacijam (datgrame) rutira od izvora do
dredita, a na osnovu odredine IP adres.

Svaki paket, u zavisnosti od trenutnog stanj

saobrajnica n Interntu, moe putovati
razliitim putevima, nezavisno d drugih
paketa iste poruke.
 PROTOKOL TCP

Protkol TCP funkcionie na etvrtom sloju

refrentnog OSI modela.

Njegova osnvna funkcija e da obezbdi
tan prenos paketa poruke izmeu dve
prizvoljne take na Interntu.

Naime, on sekvncira pket (obelav ih
rednim brojevima) i potm ih predaje IP-u, da
ih prense do cilja.
 TCP PROTOKOL

TCP paket dobijen od IP-a proverav na

prijemnoj strani, pa ko pstoji greka usled
smetnji na vezam, inicira retransmisiju
pogrenih paketa.

Takoe s vri slagnje paketa prema
rednom broju u redosledu kav je bio na
predaji.
 TOPOLOGIJA

T o p o l o g i j a je nain na koji su pojedini

elementi mree meusobno povezani.
 TIPOVI MREA

U zavisnosti od geografske oblasti koju

obuhvataju, mree se mogu podeliti na
sledei nain:

Mree u lokalnoj oblasti - LAN (Local Area
Network).
 LAN (LOCAL AREA NETWORK)

To je grupa mikroraunara ili terminala

lociranih u istoj generalnoj oblasti i povezanih
odgovaraju}im kablom (komunikacionim
vodom), tako da mogu da razmenjuju
informacije.

Koriste se uglavnom u okviru iste zgrade ili
kompleksa zgrada.
 WAN (WIDE AREA NETWORK)

WAN (Wide Area Network) - obuhvata veliku

geografsku oblast. Njeni vorovi
(mikroraunari) mogu da poveu gradove ili
drave.
 TIPOVI MREA

Lokalno se povezuju mree na meusobno

malim rastojanjima.

Na primer, lokalno se povezuju LAN-ovi u

jednoj zgradi.

Daljinsko povezivanje se koristi za

povezivanje geografski udaljenih mrea.
 SISTEM POVEZANIH MREA

Sloeni poslovni sistemi esto koriste

istvoremeno i lokalni i daljinski nain
povezivanja.

Danas se sve ee lokalne i udaljene mree
povezuju u sisteme povezanih mrea.
 POVEZANA MREA MORA DA ZADOVOLJI
SLEDEE ZAHTEVE:

brojne topologije,

razliite protokole,

razliite transmisione medijume,

poveanje broja korisnika i opreme.
 TOPOLOKA STRUKTURA MREE

Podela mrea moe se izvriti sa stanovita

njihove geografije, odnosno, naina na koji se
terminali ili komutacioni centri meusobno
povezuju telekomunikacionim linijama.

Ovo se obino zove topoloka struktura mree.
TOPOLOKA STRUKTURA MREE
BUS TOPOLOGIJA
ZVEZDASTA MREA
PRSTENASTA MREA
PRSTENASTA MREA
CENTRALIZOVANE ILI DECENTRALIZOVANE

Centralizovana raunarska mrea je ona u

kojoj postoji raunar ili grupa raunara sa
kojom svi drugi raunari moraju biti povezani.

Decentralizovana raunarska mrea je ona u

kojoj ne postoji ni jedan raunar ili grupa
raunara sa kojim su svi dugi raunari
povezani.
CENTRALIZOVANA I DECENTRALIZOVANA
KOMPJUTERSKA MREA

Centralizovana mrea Decentralizovana mrea

 KOMPONENTE RAUNARSKIH MREA

Postoje tri osnovne komponente raunarske

mree:

host raunar ili server (mainframe,
miniraunar, mikroraunar),

klijent (terminal ili mikroraunar), i

vod preko koga idu poruke.
KOMPONENTE RAUNARSKIH MREA
 KOMPONENTE RAUNARSKIH MREA

Host raunar (ili server) je centralni raunar u

mrei koji uva podatke ili softver kojima
pristupaju klijenti.

U distribuiranoj obradi, ili klijent/sever
raunarstvu, nekoliko host raunara moe biti
povezano pomou mree.
 KOMPONENTE RAUNARSKIH MREA

Klijent je ulazno-izlazno hardversko sredstvo

na drugom kraju komunikacionog voda. On
obezbeuje klijentima pristup mrei -
podacima i softveru na hostu.

Vod je putanja kojom putuju poruke. To je

obino bakarna ica, a sve vie i optiki
kabal ili beini prenos.
 ARHITEKTURA RAUNARSKIH MREA

Postoje tri osnovne mrene arhitekture.

U host-baziranim mreama, host raunar

izvrava virtuelno sav posao.

U klijent-baziranim mreama, klijent raunari
izvravaju veinu poslova.

U klijent-server mreama, rad je
podeljen izmeu hostova i klijenata.
 MRENE APLIKACIJE

Velike mogunosti koje pruaju savremene

mree raunara uticale su na razvoj novih
softverskih aplikacija koje su veoma
promenile naine poslovnog komuniciranja.
 DIZAJNIRANJE MREE

Kada razmilja o mreama analitiar

treba da odmeri sledeih est faktora:

kapacitet,

funkcionalnost,

pouzdanost,

fleksibilnost,

bezbednost i

iskorienost resursa.
 DIZAJNIRANJE MREE

Kapacitet se odnosi na broj korisnika

koji sistem moe da podri u svakom
mestu istovremeno.

Zvezdasta mrea moe imati gornji limit
kao to je broj ureaja koje moe da
podri na osnovu gornjih ogranienja
centralnog host kompjutera.
 DIZAJNIRANJE MREE

Prstenaste mree se jednostavno

proiruju kada se novi ureaj ubacuje
izmeu dva druga, ali eventualne
performanse opadaju i, u principu,
postaju neprihvatljive korisnicima.

Funkcionalnost je mera kako brzo
sistem moe da odgovori zahtevu
korisnika.
 DIZAJNIRANJE MREE

U prstenastoj strukturi, poruka moe da

putuje celi put okolo pre nego to
korisnik primi odgovor.

Potpune mree odgovaraju uglavnom
odmah zato to su svi ureaji
meusobno povezani.
 DIZAJNIRANJE MREE

Pouzdanost podrazumeva kvalitet

opreme u smislu kolika je verovatnoa
nastupanja hardverske ili softverske
nefunkcionalnosti.
 DIZAJNIRANJE MREE

Zvezdasta mrea je u kvaru kada je

centralni kompjuter u kvaru, ali moe da
funkcionie ako su ostali ureaji u
kvaru.

Magistralne i potpune mree ne padaju
ako je bilo koji ureaj u kvaru.
 DIZAJNIRANJE MREE

Fleksibilnost se odnosi na sposobnost

dodavanja novih komponenti (kao to
su PC, terminali i tampai) bez
neoekivanih problema.
 DIZAJNIRANJE MREE

Potpuna mrea zahteva da se novi

ureaj mora povezati sa svim ostalim
ureajima.

Na drugoj strani, zvezdasta mrea
zahteva samo jednostruko povezivanje
sa centralnim (host) raunarom.
 DIZAJNIRANJE MREE

Bezbednost se odnosi na zatitu od

neovlaenog pristupa podacima ili od
smetnji izmeu korisnika.

U svim mrenim konfiguracijama,
bezbednost se moe pojaviti na nivou
ureaja sa lozinkom koja omoguava
pristup onima koji znaju pravu ifru.
 DIZAJNIRANJE MREE

Iskorienost resursa se odnosi na

mogunost da se tedi vreme koje
troe pojedini korisnici i prekida sistema
iz opravdanih razloga.
 DIZAJNIRANJE MREE

Kod zvezdaste mree iskorienost

resursa prati centralni ili host kompjuter.

Svi ostali tipovi mrea zahtevaju
praenje svim ureajima ili jednim
ureajem namenjenim za praenje
iskorienosti.