1.

Dizajn je nauna, struna i stvaralaka disciplina iji je osnovni

cilj da ovekovu okolinu prilagodi oveku odnosno da je uini to
funkcionalnijom i lepom. Dizajn je i nauna disciplina jer se
nauno istrauje i dokazuju pojave i zakonitosti, metode i tehnike
u stvaranju novog proizvoda.

2. nemam odg.

3. Komponente ine sutinu dizajna i predstavljaju njihovu

sadrinu u dizajniranju novog proizvoda, to su inioci kvaliteta.
Mogu biti: tehniko-funkcionalne, estetske, ekonomske i
ergonomske.

4. Tu spadaju sledee aktivnosti: Stvaranje ideja, Kreiranje,

konstruisanje, izbor materijala i izrada prototipa. Najvaniji
elementi koji ulaze u sastav Tehniko funkcionalnih komponenti
su: materijal, konstrukcija proizvoda i kvalitet izrade u
tehnolokom procesu.

5. Da bi proizvod imao lepotu, neophodna je harmonija, odnosno

veliina, oblik, boja i ornament.

6. Da bi preduzee bilo ekonomski stabilno, ekonomski kvalitet

proizvoda preduzecu mora obezbediti: Rast obima proizvodnje,
postizanje realnih cena, ostvarivanje planiranog i min i max
profita. A potroaima mora obezbediti: Dug ivotni vek proizvoda,
popravljivost, raspolozivost i min. potrosnju energije.

7. Ergonomija se bavi pronalaenjem metoda i tehnika da se

materijalna, radna i ovekova okolina prilagode oveku. i svaki
dizajner mora da potuje sledee uslove priolikom stvaranja
proizvoda: Optimalna definisanost namene proizvoda, veliina i
oblik moraju da odgovaraju oveku i proizvod mora da odgovara
psiho-fizikim zahtevima oveka.

8. Marketing je skup medjusobno povezanih aktivnosti koje

nastoje realizaciji poslovnih ciljeva usmerene prema tristu i
poslovnoj okolini. Marketing je usmeren ka zadovoljavanju 2 grupe
interesa, interes potroaca i preduzea. dizajn i marketing moraju
da deluju skladno, pravovremeno i integrisano. MIS je skup
informacija koje se dobijaju iz raznih istraivanja. MIS je faktor koji
utie na upravljanje marketingom i celim preduzecem. I MIS cine
proizvod, cena, distribucija i promocija.

9. Glavna funkcija dizajna u proizvodnji i poslovanju jeste stalno

dizajniranje proizvoda koji e ljudima zadovoljiti potrebe, olakati
rad, podii standard, ulepati zivot. Celokupno delovanje dizajna i
marketinga treba da tee usmereno ka jednom cilju-profitu.

10. Potencijal trista predstavlja maksimalnu moguu prodaju

samo jednog proizvoda. Potencijal prodaje predstavlja maksimalno
uesce u potencijalu trzista koje moze da dostigne pojedinacni
proizvodjac. Zadatk marketinga je da omogui pribliavanje
stvarne prodaje potencijalnoj.

11. Marketing za cilj ima da dovede u kontakt preduzee i

potroaa. Preduzee predstavlja ukupnu kolicinu istovrsnog
proizova koje se u datom trenutku trai na tristu, dok triste
predstavlja koliinu proizvoda koja se u odreeno vreme trai na
tristu.

12. Proizvod ima vodeu ulogu u osvajanju trista i potroaa.

Proizvod mora imati bolje osobine u odnosu na konkurentske a to
su: Kvalitet, montaa, servis, pratei pokloni.

13. Cena je najosetljiviji deo marketing miksa jer utie na prodaju i

zaradu preduzea. Na formiranje cene je presudan faktor kvalitet
proizvoda, potroai uvek zahtevaju da cena prati kvalitet
proizvoda. Neprekidno se mora prilagodjavati uslovima na trzistu.

14. Promocija predstavlja kontinuiran proces komuniciranja

izmedju proizvodjaa i potroaa. Ciljevi su joj postizanje dobrog
misljenja o sopstvenom proizvodu, predstavljanje prednosti i
privlaenje panje potroaa, oblici promocije su lina prodaja,
unapredjenje prodaje, publicitet i ekonomska propaganda.
Osnovni elementi promocije su posiljalac poruke, poruka, medij,
primalac poruke i ometanje poruke.
15. Distribucija predstavlja tokove proizvoda od proizvodjaa do
potroaa. Te tokove istrauje i unapredjuje marketing. Veoma je
vazno da protok informacija izmedju potroaa postoji kako bi se
ubrzala prodaja.

16. 1) Graficki simboli imaju cilj za prepoznavanje i razlikovanje, 2)

Piktogrami su stilizovaniji graficki prikaz pojedinih aktovnosti koja
informiu o datom dogadjaju i 3) Logotipi su grafiki znak koji
oznaava proizvod.

17. Pod tehnikom podrkom se podrazumevaju aktivnosti koje

preduzima preduzee da olaka odabir i korienje proizovda
kupcu. Vazno je da pobolja prodaju i da ostvari to bolju
komunikaciju sa kupcima. Promotivna sredstva su novine,
asopisi, broure, plakati, filmovi, cd.

18. 1- prikupljanje informacija sa trista i iz okruenja 2- Planiranje

novih i ve postojecih proizvoda 3- Materijalizovanje-formiranje
proizvoda 4- Formiranje kolekcije proizvoda 5- Izrada tehnike
dokumentacije 6- Izrada probne serije 7- Testiranje proizvoda 8-
Analiza i ocenivanje prozvoda 9- uvodjenje proizvoda u
proizvodnju 10. uvodjenje proizvoda na trziste 11- Usavravanje i
razvoj 12- Intervencije radi odravanja ivota 13. Eleminisanje
proizvoda iz asortimana.

19. Razvoj jednog drutva i njegov opti zivotni standard u velikoj

meri utie od razvoja proizvoda.

20. Najlake se moze uoiti slikom trougla, kvalitet/cena/vreme.

Razvoj i dizajniranje proizvoda najveci uticaj ima na trokove
proizvodnje.

21. Pre ulaska u razvoj nekog proizvoda potrebno je unapred

odrediti vreme i trokove razvoja. Trokove je teko proceniti, to su
trokovi radne snage, materijala, alata i promocije....

22. Razlikujemo ukupni vek proizvoda - To je vremenski period od

nastanka ideje pa do nestanka proizvoda sa trita. Tehniki
ivotni vek- vremenski period funkcionisanja proizovda. I
ekonomski ivotni vek je vremenskli period koji traje u odredjenom
vremenu. Faze zivotnog ciklusa su uvodjenje, rast, zrelost i
opadanje.

23. Funkcija, namena, veliina, kvalitet, struktrura, vrsta

materijala.

24. Sredstva i alati CAD tehnologije imaju najiru primenu u

automatizaciji procesa konstituisanja i pojavljuju se kao
mehanizmi podrke u procesima objekata,i dokumentovanja.

25. Ambalaa je sredstvo u koje se pakuje proizvod da sprei od

spoljnih uticaja proizvod. Pakovanje je proces stavljanja proizvoda
u ambalau. Transport je prevoz proizvoda do eljenog mesta.
Skladitenje je dranje i uvanje proizvoda.

26. Prijem proizivoda - Prvo se biraju dobavlaji pa se vri

nabavka. Odpakivanje je postupak suprotan pakovanju.
Dekonzervacija je postupak koji se u masinstvu primenjuje pre
poetka eksploatacije. Putanje u pogon - Sve maine npr. moraju
biti podmazane. Uhodavanje - bitan element za dugotrajni rad
maine. Reklamacija- Ukoliko kvalitet ne odgovara propisanom
kvalitetu.

27. Eksploatacija- Da bi se obezbedio normalan rad proizvoda

potrebno je obezbediti dve vrste upustva a to su kratka za brzo
korienje proizvoda i opirna za normalno korienje proizvoda.
Nadzor da bi se znalo da proizvod funkcionise u toku
eksploatacije, konstruktor je duan da propie parametre koje
treba kontoloisati. Odravanje su aktiovnosti koje sam kupac
sprovodi da bi proizvod to due bio funkcionalan. Reciklaa je
mogucnost ponovnog upotrebljavanja proizvoda.

28. Ekologija je nauka o ivotnoj sredini. Kvalitetnim dizajnom

moemo spreiti zagadjenje njeno. Potrebno je dizajnirati takve
proizvode iji e princip biti saglasan sa principima ivotne
sredine.

29. Jedan od osnovnih zadataka dizajnera je da definiu asortiman

proizvoda, zatim da ga prate i analiziraju. iri asortiman uz vei
rizik prua mogunost veeg profita dok ui omogucava efikasnije
poslovanje. Ako se analiziraju pojedini proizvodi u okviru
asortimana mogu se razlikoivati: Proizvod koji stasavaju-od njih se
najvise ocekuje, zatim proizvod u punoj snazi i proizvod na izmaku
snage.

30. Pod sistematizacijom se podrazumeva razvrstavanje proizvoda

u odredjene grupe kako bi se mogli lake pratiti i analizirati.
Potrebno je znati nomenklaturu i klasifikaciju proizvoda. Pri
klasifikaciji se mogu koristiti: Prema stepenu prerade- sirovine,
polu proizvodi, gotovi proizvodi. Pod identifikacijom se
podrazumeva prepoznavanje neeg. Treba znati osim spoljnog
izgleda npr kvalitet i sastav materijala .

31. Izrada proizvoda vri se u raznim delatnostima poljoprivrede,

umarstva, gradjevinarstva... Pod kvalitetom se podrazumevaju
sva ona svojstva proizvoda ili usluge koje ine kupce zadovoljnim.
Postoji eljeni, oekivani, ostvareni i doivljeni kvalitet.

32. Stil predstavlja stalnu mogunost da se izvri modigikacija

proizvoda i time pobolja njegova pozicija. Stil obicno traje dugo.
Moda predstavlja prolazna i kratkotrajna shvatanja o proizvodu,
izloena je estim izmenama i mora joj se posvetiti velika paznja.

33. Nova moda je direktno vezana za nov proizvod. Pri pojavi nove
mode proizvodjai imaju dve pozicije: Lideri i imitatori. Pojedini
imitatori mogu veoma dobro proi sa svojim imitacijama.

34. Potroasi pozitivno reaguju na novu modu, ali od njihove

kupovne moi zavisi da li e kupovati taj proizvod. Pojava nove
mode dovodi do takmicenja medju proizvodjaima. Pobedjuje onaj
koji ostvari zeljeni nivo proizvodnje i prodaje. Utie bitno na
poslovanje i na komponovanje kolekcija proizvoda.

35. Organizovanje sektora dizajna, njegovih slubi i aktivnosti

mora se uskladiti sa celovitim organizovanjem strukture
preduzeca. Definisanje organizovane strukture odnosi se na
podelu, grupisanje i povezivanje svih aktivnosti ovog sektora u
cilju postizanja eljenih efekata.

36. Struni tim dizajnera i saradnika ine svi oni koji rade na
dizajniranju, istraivanju i razvoju proizvoda. Odabir strunog tima
mora se posvetiti mnogo panje jer od njega zavisi uspeh. Za
njegovo formiranje zadueni su generalni direktor i glavni
menadzer sektora dizajna. Menadzeri imaju vaan zadatak da
stvore tim koji ce funkcionisati to due.

37. Dizajn ima veliki uticaj na poslovanje preduzea. U zavisnosti

od kvaliteta rada dizajna, poslovni rezultati mogu biti od velikog
uspeha pa do velikog neuspeha sto moze dovesti do prestanka
rada preduzea. Dizajn ima dejstvo i na obim, cenu...

38. Neosporno je da kvalitet direktno utice na cenu proizvoda a

cena na obim prodaje.

39. Svaki proizvod koji se odlikuje nekim inovacijama treba zatititi

patentom kako bi se spreilo njegovo kopiranje od strane
konkurencije. Patentom se moe zatiti proizvod. Postupak i
primena proizvoda ne mogu se zastiti naucna otkrica i naucne
teorije... Patentna zastita se ostvaruje podnosenjem patenta
prijave.

40 i 41 nemam