Kratki Saveti Za Kratke Priče PDF

Kratki saveti za kratke prie 1
Prof. dr Darko Tadi
KRATKI SAVETI
ZA KRATKE PRIE
Mali prirunik za prianje i pisanje pria
Radionice kreativnog pisanja
Beograd, 2015
www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Naslov: Kratki saveti za kratke prie - Mali prirunik za prianje i pisanje pria
Autor: prof. dr Darko Tadi
Izdava: Darko Tadi, Cekoms, Radionice kreativnog pisanja

Beograd, 2015, www.kreativnopisanje.org
Tira/Vrsta: Elektronska knjiga (E-knjiga)
Obim: 45 str. A4 PDF / Epub
Izjava o autorskim pravima:
Svi tekstovi u ovoj elektronskoj knizi (E-knjiga) su vlasnitvo autora prof.dr. Darka Tadia. Nije dozvoljeno
objavljivanje, javno publikovanje, umnoavanje, pretampavanje kao i distribucija putem Interneta ili privatnih
elektronskih poruka, kako celine tako i pojedinih delova knjige, bez pismene dozvole Autora.
Ovu knjigu moete iskljuivo koristiti kao pojedinac, za line potrebe, poto ste je preuzeli u elektronskom
obliku sa sajta www.kreativnopisanje.org

Sadraj:
Umesto uvoda: zato su korisne radionice kreativnog pisanja? 4

Kako da bolje pie? 6
Ljudi od papira - 5 naina da stvori likove u prii 9
Pokai, ne govori 13
Izgradnja suspensa: kako uplaiti itaoca u dobro skrojenoj prii? 16
Kako da zavri priu? 19
Pisanje istinite prie 23
Kako smisliti naslov za priu? 26
Korienje ula u pisanju 29
Kako prikazati ta glavni lik misli? 32
Poetnike greke: dijalog 34
Emocije i pisanje 38
Najee greke u pisanju 41
Umesto kraja: Mo rei 45

Umesto uvoda: zato su korisne radionice kreativnog

pisanja?
Mnogi pisci poetnici sumnjau da se pisanje ui kao i sve drugo. To e ona

stara dilema: pisac si ili nisi, sve ostalo e bezveze. isto bacanje para. Pored
toga, na internetu ima gomilu satova koi te savetuu kako da bolje pie, pa
to bi sad o nekom plaao da te to isto ui! I o ONLAN?!
Meutim, kao i kod mnogih drugih slinih stvari, dilema e zapravo lana. Niko
od tebe ne moe da napravi pisca, to e asno valjda svima. Ali, na onlan ili
ivo radionici kreativnog pisanja, dobia neto to ne postoi u klasinom
kolskom sistemu i to u principu nee nikada besplatno dobiti ni od koga, a
pogotovo ne od onih slinih tebi to ve piu i ljubomorno uvau znanje kao
zmia noge: zanatske tehnike, iskustvo i znanje, koe su muktorpno sticali
godinama!
Pisanje e u svoo osnovi zanat. Kao i svaka vetina, predstavlja

nadogradnju tvog talenta. Seminari i radionice slue da se ove vetine i
znanja bre i lake steknu i tako ti utede godine lutanja i snalaenja. A
to stvarno vredi, zar ne?
Druga vana stvar kou moe dobiti u koli pisanja i kreativnim radionicama
e veba. I korisne kritike i sugestie od strane mentora i tebi slinih, koi
smatrau pisanje kreativnim alatom za izraavanje, melemom za duu,
radou igre i negovanju svog talenta. U radionicama ti radi ono to e tvoa
osnovna stvar: pie, diskutue, grei, opet pie.A to e za svakog ko se
bavi pisanjem natee! Sedi i pii. I stvari onda ponu da se otvarau i legnu
na svoe mesto.
ovek ui dok e iv. Uenjem i kreativnim stvaranjem odrava duh, mozak i

svo celokupnim sistem onako kako treba. er, ovek e misleno bie i er mu
e tako dato od Boga. Zato se ohrabri i pusti da tvoa kreativnost izae iz
tebe. Na krau konca samo se to i rauna. Sve ostalo e bez veze!

Ovaj prirunik kratkih saveta za prianje i pisanje kratkih pria, nastao je sa

eljom da pomognem brojnim piscima amaterima, poznatim ili anonimnim
blogerima to kreativno piu na svojim blogovima, kao i svima koji vole
pisanje i ne mogu da ive bez knjige.
Prirunik predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog

pisanja, kao i tekstova koje sam objavio na sajtu Kreativno pisanje, i sastoji
se od praktinih saveta i zanatskih tehnika na temu pisanja i prianja pria u
prozi. On predstavlja koristan vodi kroz neke od najvanijih tehnika pisanja, i
nadam se da e vam biti od koristi u traganju za vai kreativnim stvaranjem
putem pisane rei.
Za sve one koji ele da unaprede svoje pisanje, izue osnovne tehnike
zanata i vetine pisanja, uvek ostaje mogunost da upiu neku od radionica
kreativnog pisanja na sajtu, i tako se pridrue maloj zajednici kreativnih
pisaca.
Dobrodoli, i uivajte u kreativnom pisanju!
Uvek va,
Prof. dr. Darko Tadi

Kako da bolje pie?
Ovo veno pitanje sam nebroeno puta postavio sebi, a onda sam shvatio i da
ga drugi vrlo esto postavljau. Kako da postanem bolji u kreativnom
izraavanju putem pisanja, to god to bilo novinarstvo, esei, putopisi,
dnevnik, proza u raznim oblicima?
edan od naina kako moe da usavrava svo talenat za pisanje e da

upie knjievnost na filolokom, drugi dramatrugiu na dramskim, trei da
ide na seminare i radionice iz pisanjaI tome slino. Ali, muilo me isto
pitanje i daljeda li u i onda postati pisac? to god to znailo? kola
oigledno nie garancia, tu nema sumnje.
Mnogi pisci nikada nisu ile u kole za pisanje, i to e injenica. kole pisanja
i puno itanja knjiga ti svakako mogu pomoi da odnegde pone, ali ni sve
kole i obuke pisanja ti nee pomoi ako nema motiv da stavi olovku na
papir, prste na tastaturu i pone da pie.
Kao alternativu ovim kolama i obukama, uvek moe ednostavno da

sedne i pie. Pii o emu god hoe. Pii o tome kako si se oseao posle
nekog filma, ta si zapazio na ulici, u autobusu, u medijima, drutvuOva
vrsta pisanja e odlina. Dobro e da povee pisanje sa svoom duom, sve
dok ne postavi pitanje - a ko e to da ita? Koga briga za to?
Dakle, kako da postane bolji pisac? Da ne bude samo neko ko ide na

seminare, ili ui kole, ili pie za svoe sopstveno uivanje (i fioku, eventualno
rodbinu i priatelje). Kako da se stvarno bavi pisanjem i eventualno ivi od
toga?
Prati one velike
a sam studirao dramatrugiu, neto nablie recimo pisanju za pozorite, film,

tv, radio,.Ali opet, nisam postao pisac zato to u stvari nisam pisao. esam

neto, obavezno u koli, i puno sam itao i uivao. Uopte nisam bio svestan
da e pisanje svakodnevni, teak posao, kao rad u rudniku, danas volim to da
kaem. Tek dugo posle fakulteta i godina rada u reklamno industrii, gde sam
radio kao kopirajter, scenarista, i pisao sve i svata, konano sam poeo da
piem! Napisao sam prvo nekoliko strunih knjiga i tako krenuo. Posle toga
sam otvorio svo blog, zatim kolu kreativnog pisanja i poeno stvarno da
piem, malo po malo. I onda postavio sebi ono uveno pitanje a ko e to da
ita?
Kada e Ernest Hemingve tek poinjao kao kreativni pisac, pisao e serie
kratkih pria, vinjeta. Bile su dugake svega polovinu a4 strane, ali e on
na njima provodio nedelje, bruei ih do savrenstva.
A onda sam se setio neeg to sam nauio u koli.
Pii male prie
I tako sam poeo na svom blogu da piem male stvari. Neke kratke esee,
koe sam zapisivao u autobusu, u kafiu, u etnji sa Medom, koe kuda.
Naravno, znao sam da e to daleko od pravog pisanja i idee da u moi da
ivim od toga. Ali, od ovog sistematskog i stalnog pisanja vie sam nauio
nego u periodu kada sam piskarao o svemu i svaemu. I tada sam prvi put
osetio ta znai biti kreativni pisac.
To znai da ako eli da bude pisac, ok e da ode na neki kurs, ili kolu, i
tamo shvati neke osnove ta ti treba i ta te eka. Ali, da postane stvarno
bolji pisac edini savet e PRAKSA.
Poni sada sa praksom
Iz tog razlog ve danas sedni i poni da pie, poni sa praksom. Ispria

nam neku priu, pokai nam neku sanu akciu, udesan i neobian lik, i to ne
due od, recimo, tri pasusa. Obavi ga na tvom blogu, fesbuk strani, poalji

priateljima ili nama u kolu pisanja. A onda, provedi sledee dane u

bruenju, popravljanju, poliranju tvog teksta.
A kad obavi svo rad, pomozi i drugim piscima da i oni ponu da piu, malo
po malo. Razmeni sa njima iskustva, kritike, idee. I to e to.
Sedi i pii. Natee e poeti. Onda sve samo ide od sebe.
Sreno pisanje!

Ljudi od papira - 5 naina da stvori likove u prii
Postoji neto to se zove literatura za plau. Nekad se to zvalo und, na koji

se plaao poseban porez. Sada su to bestseleri. Imaju i svoje kraljeve.
Stivena Kinga, onda neki Praet, pa Parsons, Ladlam i jo gomila slinih
pisaca plaenih po broju strana. Po ijim knjigama se snimaju filmovi, a oni
debljaju kasicu prasicu milioniima.
Nemam nita protiv. Sve su to igre prestola i gladi. Papir trpi sve. E sad, ta
razlikuje jednog Dostojevskog, Andria, Meu, Fokneraod ovih sa
bestselerima?
Karakteri, odnosno likovi u prii.
5 naina da stvori trodimenzionalne likove u prii
Bez obzira koliko pie neku interesantnu temu, ima originalnu formu, ultra
zanimljivu priu i zaplet, pria bez dubinskih, slojevitih likova, ostae ravna i
nezanimljiva. Jer, ljudi se vezuju za ljude. Likovi moraju da budu ivotni, da
lie na prave ljude, a ne na ljude sa tezom - ili ljude od papira.
I to je greka, koju veina poetnika napravi odmah na samom poetku.
Sreom, postoje mnoge zanatske tehnike i trikovi koji mogu da kresnu

varnicu tvojim likovima i dodaju im kvalitete koje e ih izdvojiti od - papira.
U online radionicama kreativnog pisanja, polaznike upoznajem sa detaljnim
tehnikama izgradnje likova kada piu tekstove u prozi. Neke od ovih tehnika
su:
Obezbedi dodatnu karakterizaciju likova. Nemoj da ograniava svoja

likove u prii samo na jedan tip ponaanja. Na primer, kada je tvoj junak
stidljivko, nema potreba da uvek bude stidljiv, ili neko divlje ensko eljade ne
mora uvek da bude DIVLJE. Umesto toga, pokuaj da bude otvoren za neke

njihove neoekivane karakterne crte. Moda tvoj stidljivi junak voli da igra na
stolu, kad popije nekoliko aa pia. Ili tvoja divlja heroina postane zavezana
vrea u razgovoru sa majkom. Ono to ini ljude (i tvoje likove) zanimljivim
jeste ono neoekivano u njihovom karakteru i ponaanju.
Zato se uvek upitaj: da li tvoji likove umeju da te iznenade svojim glupostima?
Daj im oseaj ljupkosti, sudbine ili vere. Uvek je dobro da tvoji junaci imaju
neku viu svrhu ivota, misiju, ili sudbinu koju moraju da ispune. Mnogi ljudi
tragaju za istinom, ili svrhom ivota, tako da je vano da tvoji junaci imaju istu
senzibilnost. Na primer, neka ena koja je upravo dobila otkaz na poslu,
moda moe da pronae novi posao u oblasti u kojoj nikada nije radila, i
moda je ta prilika upravo to to joj je potrebno. To je trenutak kada bi trebalo
da odlui da li e tvoj junak imati koristi od svojih snova, u razvoju i
unutranjem rastu njegove linosti.
Usaglasi sukobljene emocije. Ljudska bia su uvek rastrazana izmeu

sukobljenih emocija. Zato onda da se ova dualnost ne vidi i kod tvojih
junaka? Uvek se postaraj da tvoji likovi poseduju ovu nevolju izmeu ideala
kojima tee, sa tamnim oblacima sumnje koji izjedaju njihovu egzistenciju.
Na primer: Dejan je ubeen da njegova devojka Jelena zaljubljena u njega,

kao to je on zaljubljen u nju. Meutim od trenutka kada je njegov brat Milo
pomenuo da ju je video u prolazu kako razgovara sa nekim mukarcem, na
ulici u gradu, Dejan ne moe nikako da se oslobodi sumnje u njenu vernost,
svaki put kada ga ona poljubi.
Iskoristi fiziki izgled junaka da izrazi njegova unutranja oseanja.

Ova knjievna tehnika poznata je pod nazivom patetina obmana, koja
koristi spoljni svet kako bi izrazio unutranji, a ponekad i skrivene emotivne
karakterstike likova. Pokuaj da je primeni na fiziki izgled tvog junaka. Na
primer, tvoj junak moe da pati od depresije i pone primetno da gubi teinu,
opada mu kosa, ili stalno spava. Ili ima nekog lika koji je stalno uzubuen, u

nekom unutranjem spidu, kosa mu je raupana i naelektrisana, rumenih

obraza i udnim sjajem u oima. Korienje fizikih karakteristika, kako bi se
izrazila unutranje emocije, uvek e podsetiti itaoca na vana mentalna
stanja junaka, na jedan fin, suptilan nain, tako da tedi vreme na opirnoj
naraciji, ili zamornom dijalogu.
Koristi sopstveno iskustvo. Da bi tvoji likovi bili stvarno ivi, slojeviti,

trodimenzionalni, vrlo je vano da zaista budu uverljivi. Nema boljeg naina
da ukoreni lik iz prie u roman, nego da koristi sopstveno ivotno iskustvo.
Obogati tvoje priedetaljima iz stvarnog ivota, i to tako da dopusti samom

sebi izvesnu distancu od ivota i tvog pisanja. Na taj nain e efikasno
vezati publiku za tvoju priu. Ako recimo kuni ljubimac tvog junaka ugine,
moe da kanalie sopstvena seanja u vezi smrti tvog hrka. Detalji o
ivotinji nisu mnogo vani. Ljudska panja za izgubljenim ljubimcem je
univerzalna emocija.
VANO: Jedno do kljunih iskustava koje imam sa polaznicima mojih

online radionica kreativnog pisanja jeste da veina ima problem sa
konstrukcijom karaktera i davanje ivota istim. Ovaj nedostatak se moe
prevazii jedino paljivim osmiljavanjem likova, pravljenjem itavih
"ivotnih pria", kao neke vrsta "policijskog dosjea" u kome je sadrano
sve o naim junacima koji priaju prie. Iako veina ovih podataka - od
fizikih karakteristika, pa do skrivenih elja i mentalnih potreba, nikada
ne ue u priu, pomae da ti, kao autor, oivi svoje likove. Jer oni i
trebaju da budu ono to jesu - samo ljudi, sa svim kvalitetima i manama!
Ovo su samo neka od lekcija koje uimo u radionicama, gde negujemo

pristup da je izrada i formiranje karaktera jedan od vanih kljueva, gotovo
sama sutina kreativnog pisanja. Korienje ovih pravila e ti mnogo pomoi

u pisanju, jer e dati uverljivost tvojim priama, to je osnova svakog

kreativnog pisanja uopte.

Pokai, ne govori
Pokai a ne govori! Koliko puta si sreo ovaj savet na asovima srpskog, u

radionicama i sajtovima koji se bave kreativnim pisanjemI ovo je jedna od
omiljenih tema u radionicama kreativnog pisanja. Toliko, da je u radionici ovoj
temi i vebama posveena itava jedna lekcija. A opet
Zvui onako jednostavno i bezveze: pa valjda svi to znaju. Kvaka. Znaju ali
ga nema. Ili, moe da bude, al ne mora da znai. Istina je da za mnoge pisce,
a naroito one u pokuaju, ovaj zanatski savet od velike vanosti, ali da iz
nekog udnog razloga za mnoge i dalje ostaje enigma, kao kad su pisali prve
radove u srednjoj koli.
U emu je onda trik? Akademski i tehniki pisci imaju zadatak da svojoj

publici prezentuju injenice to je jasnije i jednostavnije mogue. Njihovo
pisanje predstavlja govorenje a ne pokazivanje.
Meutim, ako ti kao kreativan pisac nudi samo plan i injenice, brzo e
postati dosadan i biti ubijen jednim klikom mia. Ili poklanjanjem tvoje knjige
(koja je kupljena pre dve godine) za roendan tvom roaku. Koji e je,
verovatno, isto tako neproitanu pokloniti nekom drugom roaku. Posle dve
godine. Ili manje.
I tu pokazivanje a ne govorenje stupa na scenu.
U kreativnom pisanju, pokazivanje znai prikazivanje karaktera i osobina

likova, delova zapleta, ili aspekata pojedinih situacija kroz misli, oseanja,
radnju, metafore, ili neki drugi knjievni nain.
Kako to izgleda u praksi?
Pokazivanje primerom:

Pokazivanje: Njen sin jurio je uplaenog psa oko kuhinjskog stola,

pokuavajui da ga uhvati za rep, pre nego to je gurnuo gomilu pageta i
crvenog sosa na ulgaane podne ploice.
Govorenje: Njen sin je bio bezobrazan i nemogue se ponaao.
Ili:
Pokazivanje: Morali smo da istegnemo vratove kako bi videli vrhove solitera,

koji su izgledali kao da dodiruju nebo.
Govorenje: Videli smo mnogo veoma visokih zgrada.
Korienje metafora:
Pokazivanje: Opsednuta jedrilica bacana je divlje amo-tamo, kao da je obina

resa na podivljalom tepihu.
Govorenje: Brod je upao u snanu oluju.
Pokazivanje, kao zanatska tehnika, slui piscu da zgrabi itaoevu

panju, i najvie se koristi u prianju pria u klasinim knjievnim
proznim formama.
Pokazivanje, kao zanatska tehnika, slui piscu da zgrabi itaoevu panju, i

najvie se koristi u prianju pria u klasinim knjievnim proznim formama.
Meutim, ova tehnika je takoe vrlo zgodna i prilikom pisanja eseja,

memoarske grae, i u publicistici, jer prua mogunost da se ostvari
narativna dubina u prikazivanju aktuelnih dogaaja, a da se pisac ne udaljava
od faktografije i vernog prikazivanja istinitih dogaaja.

Ipak, ne mora da preteruje. Iako je pokazivanje mona zanatska tehnika

pisanja, ne bi trebalo sve da se svede na pokazivanje, a da se govorenje
potpuno zanemari.
Tajna je u ravnotei. Kao i uvek u ivotu.
Zato, ako te interesuje da dublje razradi ovu tehniku, sedi, pii i vebaj.
Online radionice kreativnog pisanja ti nude jednistvenu priliku da to i radi
od kue. Umesto da se sam mui, radi sa nama.
Mi smo tu upravo zbog toga.

Izgradnja suspensa: kako uplaiti itaoca u dobro

skrojenoj prii?
Vrata se ponovo otvorie. Ue straar koji je nosio neto od ice, neku kutiju
ili korpu. On je stavi na udaljeniji sto. Od OBrajena Vinston nije mogao da vidi
ta je to.
Najgora stvar na svetu, ree OBrajen, varira zavisno od jedinke. Za nekog

je to biti iv zakopan, za drugog biti spaljen, ili udaviti se, ili biti nabijen na
kolac, ili pedeset drugih smrti. Ima sluajeva kad je najgora stvar na svetu
neto sasvim beznaajno, ak ni nesmrtonosno.
On se bee malo pomerio u stranu tako da je Vinston mogao bolje videti onaj
predmet na stolu. To je bio etvrtasti kavez od ice, s ruicom, neto nalik na
maevalaku masku, sa udubljenom stranom napolju. Iako je kavez leao tri-
etiri metra od njega, Vinston vide da je uzdunom pregradom podeljen na
dvoje, i da se u svakom odeljku nalazi po jedan stvor. To su bili pacovi.U tvom
sluaju, ree OBrajen, najgora stvar na svetu su pacovi.
Jo im je video kavez, kroz Vinstona je prola neka jeza predoseanja, neki

strah od neznano ega. No, tog trenutka mu najednom postade jasno ta
znai onaj maskoliki deo. Utroba kao da mu se pretvori u vodu.
Dord Orvel, 1984
Svi smo imali none more barem jedanput u ivotu. Ja se uvek potrudim da
moje i zapiem. Kasnije se uvek ispostavi da je to dobra stvar za brojne ideje
u pisanju, ak i ako ne piem nekakvu horor priu. Povremeno, strah je
koristan. Prodrma. Tera da razmisli i zamisli. Strah odlino funkcionie u
svakodnevnom ivotu, a u pisanju jo vie. Zato je strah tako vaan u naim
ivotima?
Strah spada u osnovne ljudske emocije duboko ukorenjene u nau podsvest.

Ako ti kao pisac ne koristi strah u svojim priama (naravno tamo gde treba i

gde je korisno), proputa sjajnu priliku da angauje svoje itaoce ne

jednom dubokom emotivnom nivou koji se pamti.
ak i ako ne pie u klasinom strah anru (triler, horor, krimi), odreena

doza straha moe biti vrlo vana za priu. Strah moe da stvori vrlo ive i
upeatljive likove, a itaocima da obezbedi mnogo uzbudljivih stranica koje
nee isputati iz ruku.
Zanat: uplai itaoca
Koji su glavni strahovi tvog junaka? Duboko skriveni u njemu? Seti se one
scene iz Orvelova 1984 i susreta glavnog junaka sa pacovima? A onda
smisli kako da to iaka napolje i da ga suoi sa tim! ta e on onda da
uradi?
Igraj se sa emotivnim strahovima. Za neke junake je najvei strah da e ih

njihova ljubav ostaviti. Oseanje naputenosti. Otkrij ta je to to
emocionalno plai tvog glavnog lika u prii. A onda nam pokai ti ve zna
ta sledi u prii ta se dogaa kada se tvom junaku nagovesti ono ega se
najvie plai!
Dodaj jo i 100 grama spoljnog straha. Uvek je dobro da postoji i neki

spoljni faktor koji e da strai tvoje likove (i itaoca). Uasan splet spoljnih
faktora koji prete da ih samelju, unite, dezintegriu. Stavi glavnog junaka u
neku fiziku opasnost, kreiraj napetost uz postepeno poveanje koliine
straha (suspens) i itaoc e drhtei, uz lupanje srca i znoj iz kimu, stezati
korice tvoje knjige. Ponekad, tesno preivljavanje uz bolne fizike rane, moe
dovesti do preokreta u dui likova.
Razmiljaj kao dete. Svi smo gledali onaj crta Monstrumi. Kad zavirimo u
sebe, znamo ega se deca plae, zar ne? Ovde mata u principu nema
granica. Strah od neverovatnih pojava je sasvim normalan. Monstrum pod
krevetom, udovite u ormanuSpisak je beskrajan. Jo ako pie u anru

koji doputa igranje sa realnou (horor, SF) onda ti je samo nebo granica
da mata uz fantastinu zabavu!
Igraj se sa naim mozgovima. Ubaci junaka u priu u kojoj mislimo da se

prirodno nalazi, dok on veruje da je u nekom sasvim drugaijem svetu.
Matriksi mogu da budu razliiti i da se paralelno odvijaju! Kada lik u prii
poinje postepeno da shvata pravu realnost, strah poinje da polako izbija
napolje. Ko je ovde lud? Da li je mogue izvui se iz paralelnih svetova?
Emocija je klju
Strah nije samo emocija. On je efikasan alat koji tvoje pisanje moe da
podgine na sasvim novi nivo. Obavezno vodi rauna da strah, koji tvoj junak
osea, bude u skladu i intenzitetu sa spoljnim i unutranjim dogaajima.
Publika ne voli preterivanja i izvetaenost, brzo e te provaliti i onda od
straenja nema nita.
Kreiranje suspensa u online radionici je mnogo zabavna veba: strai me,

plai me, je kljuna tehnika za sve koji vole da piu krimie, akcione trilere,
horor prie. Ono kad ti jeza ide niz kimu, i nesptrljivo okree stranice knjige,
oekujui slatku jezu. Pa se pokrije ebetom preko glave.
Ali i za eseje na Blogu, ili reklamnom tekstu sa priom. U dobroj skrojenoj

prii, po klasinom grkom modelu, u radionici uimo u delu pisanje i
struktura prie. Malo dramaturgije je uvek korisno znati. Barem na poetku.
I zapamti: pisanje je zabava, pre svega!! Buuu!

Kako da zavri priu?
Najgora stvar koja moe da ti se desi jeste da pie, pie, brie, pa opet
pie, i stigne nekako do kraja i ondaorak. Nema kraj. Ima kraj, al ti se
ne svia. Kum ti je rekao da ne kapira. ena ti kae da je bezveze. Familija ti
je razoarana. Urednik u izdavakoj kui misli da bi to sve trebalo drugaije. A
ortak u kafani da bi on to razliito napiso, samo da ga ne mrzi. I onda pone
da mrzi sebe i smeka ti se kanta za ubre.
ta to znai? Znai da tvoja pria, esej, roman, delo u nastavcima nema

valjan kraj.
Zato je kraj tako vaan? Stari Grci su cenili da dobro razreenje prie
proiava ljudski duh (katarza), a dananji klinci merkaju da li pria ima
nastavak il nema (Poter, Igre gladi i prestola). Oni srednji kau poenta je
klju rauzmevanja. Koliko puta ti se desilo da proita dobru knjigu, a onda je
tresne o zid jer je kraj bezveze. Razoara se i ima utisak da si gubio
vreme. Isto vai i za gledanje dobrog filma. E, da ne bi tvoji itaoci treskali
zidove tvojom priom, dobro osmisli kraj i nemoj da ih razoara. Ili beri
karijeru pisca na iljak. I nije stvar u hepi endu. Ba suprotno.
Nije vano kako si poeo, vano je kako zavri
Kad malo bolje razmisli, sve se u stvari vrti oko kraja. Ljudi imaju kratko
pamenje, i glavnu stvar koju pamte jeste kraj (veine stvari u ivotu). Cela
tvoja pria ukazuje i kree se ka nekom kraju.
Dobar kraj uopte nije tako lako napisati kako se ini na prvi pogled. On
zahteva da pisac ima odlinu kontrolu nad priom, a naroito ritmom i
tempom. Potrebno je da se svi glavni i sporedni tokovi radnje vrlo dobro i
efektno uveu, kako bi kulminirali u efektnom zavretku, koliko god on bio
(ne)oekivan!

Evo nekoliko sugestija i saveta kako se to moe postii!
Nepredvidljivi element. ak i kada se svi tokovi tvoje prie niu nekim

logikim redom, to ne znai da ne moe da doda neto neoekivano to e
iznenaditi itaoca. U grkim tragedijama oboavali su boga iz maine (deus
ex machina), koji se pojavljivao na kraju drame i svojim postupkom
razreavao priu u skladu sa porukom/idejom pisca i njegove prie. Naravno,
danas to izgleda krajnje arhaino (mada ima nekih koji to i dalje mnogo vole).
Ali, ako kraj zaini sa nekim malim iznenaenjem, to e doi kao zain na
poentu prie. I uvek je omiljeno kod publike. Samo, vodi rauna da ima neke
logike sa priom: neka crta u karakteru junaka, tajna koja se otkrije, ili
zaboravljena epizoda koja se ispostavi kljunom za priu, i sl. Ljudi vole da se
iznenade, pa zato da im to ne prui?!
Zaokret u zalpetu. Preokret na samom kraju prie moe biti grub i

iznenadan, ili suptilno postavljen. Ali, ono to je najvanije jeste da ne bude
neoekivan. Neki pisci vole da ih preokret iznenadi vie nego njegove
itaoce. Opet, to ne znai da treba po svaku cenu da smisli neki okantan
kraj. Kako god bilo, dobar preokret na kraju mora da bude prirodan,
odgovarajui i na neki nain pravedan. Ili, knjiga o zid.
Mrani trenutak. Ovi trenuci u sudbini tvog junaka obino dou kada sve
izgleda izgubljeno. Bez nade, kada neprijatelji pobeuju, kada je istina crna
kao no i budunost prokleta (to je ono kad se obeznani od alkohola, ili
doeta do mosta u pono, suznih oiju). Sada je vreme za preokret, spas,
koji je idealan za kraj prie.
Mrani trenuci su korisni za efekat izbavljenja u poslednji as. Osmeh

sudbine. Poslednji atom snage koji te upa iz ivog blata. Pobeda. to je
situacija crnja, to e sreno reenje dati dobar kraj. I olakanje za publiku,
koja sad moe da odahne. Ovi emotivni trenuci su klji svakog dobrog
pisanja. I kraja tvoje prie.

Emotivna promena. Ovo se obino tie likova u tvojoj prii. Trenutak kada
doive eureku, emotivno i saznajno prosvetljenje. I to je odlino reenje za
kraj prie. Trenutak kada glavni junak doivi konanu spoznaju sudbine. I to
mora imati vro znaajne posledice po njega i likove koji ga okruuju.
Moe da bude, ali se ne desi. Ovakav kraj se esto osmilja kada je tvoja
pria zasnovana na ivopisnim i produbljenim likovima, a manje na zapletu i
njegovim preokretima. Klju ove tehnike je da glavni junak proe kroz
unutranju transformaciju, koja e mu na kraju pretumbati ivot na glavake.
Sve je u emotivnom balansu, ali na kraju prie junak ostaje onakav kakav je
bio, ostaje dosledan svojoj sudbini kakva god ona bila. Ovo je istina, a istina
se uvek prepozna. Svuda oko nas, pa ak i u nama samima, zar ne?
Meavina sree i tuge. Najee najbolji kraj prie nije ni hepi end, ni neka
tuna katastrofa, ve pomalo od oboje. Kada napie kraj koji zadovoljava
obe emocije, on je tada sloen i ivotan, i tvoj itaoc e dugo pamtiti priu,
nakon to je sklopio korice tvoje knjige.
Ovde, uvek ipak imaj u vidu anr u kome pie. Ako tvoja publika oekuje
100% srean kraj (bajke, na primer, ili krimii u kojima pravda uvek
pobeuje), daj im ono to hoe. Ako im prui suvie realistini kraj, veina
e te mrzeti, jer ljudi obino ne vole ukus istine.
Ostavi mesta za tumaenje. Ponekad je dobro da ostavi kraj prie otvoren.

Naroito ako se uklapa u anr u kome pie. Ljudi vole da priaju o moguim
krajevima, da ih sami izmiljaju, da postavljaju pitanja. I ekaju nastavak, ako
pie obimna vietomna dela kao to su Igra prestola, Hari poter i slino.
Ne odugovlai sa zavretkom. Jedna od najeih greaka pisaca jeste da

oteu sa zavretkom prie. Stalno neto odlau, odugovlae, dodaju neke
dogaaje i preokrete, kao neverending story. Bljak. Ne. Nakon kljunog
preokreta u prii, potrudi se da zavri pisanje brzo i logino. Jednom kada

se urka zavri, onda je gotovo. Ako i dalje neto piskara, samo e da

razvodni priu i oekivana poenta e izostati. Kraj je uvek najvaniji!

Pisanje istinite prie
Pisanje prie, koja je zasnovana na istinitim dogaajima, uopte nije tako

jednostavno kao to na prvi pogled izgleda. Prozni pisci romana i kratkih
pria, moraju da znaju kako da koriste prave detalje iz ivota, i da znaju kada
takvi detalji prosto ne funkcioniu u prii. Pisanje o tvom stvarnom ivotu i
realnim ljudima i dogaajima moe biti vrlo insipirativno, ali u isto vreme i vrlo
opasna rabota. Zato?
Pisanje prie iz linog iskustva
ivot, sam po sebi, je prebogata riznica materijala za svakog pisca. Mnogi

romani i prie su autobiografski do izvesne mere, s obzirom da pisac crpe
insipiraciju iz svog sopstvenog sveta. Prvi poljubac, roenje, smrt, ratovi,
krize, deca, brakovi, razvodi, promena posla itd. Ponekad moe da ti se desi
da se pria dogodi iz nekog najfinijeg, ili najmanjeg, detalja: seanje na
kopanje u pesku sa drugarima, moe da se izrodi u uzbudljivu priu o oveku
koji za ivot zarauje kopanjem bunara!
Jedna iskra moe da zapali itavu ivotnu storiju prepunu uzbudljivih likova i
dogaaja, koji e veto uzburkati duu tvojih italaca.
Pria o tuem iskustvu
Posmatra i prislukuje tue postupke i razgovore. Gleda ih u kafiima,

autobusu, na poslu, zabavama, ita u knjigama, ili gleda film. Pauk pojeo
oveka, Srbin preiveo ebolu, Dete preivelo amerike bombe u Iraku
Svaki naslov, treptaj oka, bolan osmeh, gr ili srea tua, mogu biti izvor tvoje
prie. Pij slobodno ovu inspiraciju i uivaj.
Ili, moe da se prebaci u prolost, u detinjstvo i ranu mladost. I da se seti

Milene iz osmog tri, stidljve devojice sa kikama, koja je malo govorila a

mnogo stidljivo crvenela. I koja je postala poznata glumica. Ili serijski ubica?
Mogunosti su neiscrpne.
Posao ti je inspiracija iz prve ruke?
Mnogi savremeni pisci, naroito oni to piu trilere, horore i drugu slinu
popularnu literaturu (Grejem Grin, Griam, Kuk), inspiraciju za svoje pisanje i
itav niz romana, od kojih mnoge u nastavcima, nali su u bivoj profesiji
kojom su se bavili dok nisu postali poznati pisci. Oni su svoja iskustva, prie i
likove crpli iz nekadanje prakse ivota Grin je bio pijun, Griam advokat,
a Kuk doktor. Ko zna, moda tvoja profesija moe biti rajski vrt za tvoj
pisanje? Iskoristi, to da ne!
O emu treba da vodi rauna kada pie o stvarnim

dogaajima?
Razmisli o sledeem: Nekada davno, iveo je jedan ovek koji se rodio, iao
u kolu, postao uitelj, oenio se, dobio dvoje dece, i umro kada je napunio
82 godine. Skupljao je marke, strano se bojao letenja, i jednom se na poslu
potukao sa kolegom i tada je slomio dva rebra. Tokom svog ivota, pomogao
je svojoj deci i svojim acima da postanu uspeni i zaokrueni ljudi, to je
stvarno sjajno dostignue. Hm. Ali, da li je to roman?
Veina pria ima svoj oslonac u stvarnom ivotu, ali ako razmisli o ivotima
veine obinih ljudi, o tome se obino ne moe napisati dobar roman. ivot je
prilino haotian i komplikovan, i ne sledi pravila prianja prie. Uglavnom je
dosadan i jednolian.
Vetina je u tome da se podignu likovi, dogaaji, tragedije i trijumfi iz stvarnog

ivota i da im se stvori novo postojanje, uz pomo knjievnih tehnika i sa
velikom dozom kreativnosti. Tako oni postaju uzbudljiviji, interesantniji,
prilino zastraujui i vredni itanja.

Potrebno je, dakle, samo da vodi rauna da bude dovoljno poten i iskren u
prikazivanju ljudi i dogaaja iz stvarnog ivota. Ako postane suvie emotivan
u pretakanju tvoje realne ivotne prie u fikciju, moe da ti se desi da izgubi
oseaj za one elemente koji izdvajaju dobro skrojenu priu od prepriavanja
ivotnih dogaaja. Emocije su u pisanju kljuni gradivni blok, ali mogu biti i
prepreka ako pisac nije fleksibilan.
Takoe, imaj u vidu da ponekad prie iz realnog ivota jednostavno ne

izgledaju realno u pisanju pria. Pria o nespretnom provincijskom
policajcu koji u sred velegrada reava najvee mafijake zloine, izgleda
krajnje nerealno, lii na klie, bez obzira da li je stvarna ili ne. Kada ivot
postane suvie neverovatan za dobru proznu priu, pisanje eseja ili
publicistike uvek bude bolje reenje.
I da. Vodi rauna da te tvoji pravi likovi, ako ih ve pominje imenom i

prezimenom, ne tue. Zato izmisli barem imena, i promeni mesta dogaanja.
Veina nee voleti da se prepozna u tvojoj prii, jer takvi su ljudi: uvek o sebi
misle bolje, nego to vide u sopstvenom ogledalu.
I ne zaboravi: ne bavi se ti pisanjem, ve se ono bavi tobom!

Kako smisliti naslov za priu?
Za mnoge kreativne pisce smiljanje naslova za knjigu predstavlja pravu

nonu moru. U igri je mnogo tekih opcija: kako ostaviti prvi utisak na publiku,
biti jedinstven, neponovljiv, originalan, izdvojiti se od gomile drugih naslova,
privui panjuDilema teka, muka velika!
Meutim, sa malo mozganja, dobre pripreme i neto eksperimenta, naslov

moe biti slatko zadovoljstvo i pun pogodak. Isto vai i kada je u pitanju izbor
naslova za pesmu, kratku priu, ili bilo koji drugi kreativan tekst koji napie.
Elementi dobrog naslova
Poetski jezik.
Neki od najboljih naslova u literaturi, lanaka na blogu i sl, koriste asocijativni

jezik u naslovu. Kako to izgleda? Recimo Prokleta avlija, Dervi i smrt, O
mievima i ljudima, Lovac u rai, Skitam i priam, itd. U ovim i slinim
naslovima uvek se kombinuju asocijacije i poetika u doaravanju sutine
teksta.
Aktivne rei.
Ovo su naslovi koji koriste jake rei koje prosto vrite i otimaju se za tvoj
pogled sa polica knjiara (plus dobar dizajn korica). Tvrava je dobar primer
za to, ili Ubiti pticu rugalicu ili Igre prestola.
Misterija/Sukob.
Dobri naslovi uvek daju nagovetaj prie koja dolazi. Klju je u nagovetaju
sukoba, ili nekakve tajne. DaVinijev kod, na primer, ili Rekvijem za jedan
san. Ako uspe da u naslovu sumira sukob, ili glavnu tajnu tvoje prie, onda

je to majstorski potez. Tako e privui panju itaoca sa samo jednom reju,

ili nekoliko rei.
Ime glavnog junaka.
esto naslovi koriste imena junaka iz prie, plus neka misterija, ili intriga, koja
je povezana sa njihovim imenom: Slika Dorijana Greja, ivotni put Pere
Todorovia, Hari Poter i., i tome slino.
Imena mesta.
I ovo moe da bude zanimljivo i da odmah privue panju publike. Pogotovo

ako tvoja knjiga ima veliku i zanimljivu postavku, mesto gde se radnja
deava, a koja je bitna za samu priu. Bife Titanik, Travnika hronika,
Poslednji tango u Parizu, Berlin Aleksandar plac, su naslovi gde mesto
radnje ima vaan deo same prie, ili predstavlja veliku metaforu, koja je
presudna za razumevanje radnje, likova i njihovih sudbina.
Besmisleni naslovi.
Neki naslovi su toliko bezvezni da odmah privlae panju svojom glupou.

Ovo moe da bude zanimljiv marketinki trik, pod uslovom da ti knjiga takoe
nije besmislena sama po sebu. 50 nijansi sive, na primer. Ili Da li Androidi
sanjaju elektrine ovce, i sl.
Naslov u okviru anra
Ako pie komercijane prie, koje su vrsto ukorenjene u odreenom anru

(triler, ljubavni roman, istorijski roman, itd), vodi rauna da naslov bude u
okviru definicije anra, odnosno oekivanja na koje je publika navikla. Moja
preporuka je da ostane u ovkiru anra, jer publika voli preice koje odmah
definiu o emu se u tvom delu radi. Na osnovu toga oni donose odluku o
itanju i kupovini, a to se ipak rauna, zar ne?

I na kraju, sve ovo pada u vodu ako ima nesreu da naleti na mecenu,
sponzora ili izdavaa koji ima knjievne ambicije i voli da kreira naslove
(tuih) romana po svom ukusu. Tada sve ovo baci u vodu i prekrsti se. Uz
nadu da e s njim ipak izai na kraj i isterati svoje!

Korienje ula u pisanju
Svi znamo koliko je vano koristiti ula u kreativnom pisanju. To je i jedna od

obaveznih tema u svim prirunicima, radionicama, seminarimaMeutim, da
li ula stvarno koristi u opisima dogaaja, likova i radnje u tesktovima. I to
SVA ula, a naroito ono PETO ulo, tj. UKUS? Ukoliko ne pie tekstove za
Rudolfovu emisiju, razmisli, i verovatan odgovor e biti NE, ili jako retko!
Pet ula u opisnom pisanju
Vid je prvo i najee ulo putem koga likovi i narator tumae svet. Oni
gledaju oko sebe zalaske sunca, druge ljude, razne dogaaje pa ak i sami
sebe u ogledalu. Iz tog razloga (a znamo da ulo vida ini oko 75% svih naih
doivljaja), to je i najee ulo koje se koristi u pisanju.
Primetio sam da jako mali broj pisaca-poetnika shvata i obraa panju

na koje se ulo najvie oslanja dok pie. Kada pie, svako od nas
uglavnom se oslanja najvie na jedno, ili dva ula. Krunsko pitanje ovde
je da li poznajete svoje pisanje dovoljno dobro da bi jasno uoili prednosti
i slabosti vaeg rada kada je korienje ula u pitanju?
Dodir je takoe vrlo esto na repertoaru: likovi obino primeuju kada je

hladno, vrue, ili duva neki neprijatan vetar. A ruka ljubavnika je uvek topla (i
oko srca naravno).
Zvuk sledi odmah iza vida i dodira. Nakon to junak prie vidi zalazak sunca i
oseti miris mora, odmah zatim slede i krici galebova u daljini.
Mirisi su ipak neto rei, mada ne zaostaju ba mnogo. Obino se koriste u

kombinaciji sa vidom i dodirom, kao neka dopuna za prene ute kromirie,
vrele iz ulja, koje prepozna tri ulice dalje dok hoda ka omiljenom restoranu.

I sad nam ostaje ono peto ulo, tako podcenjeno i nepravedno zapostavljeno.
A to je ulo ukusa.
Kako koristiti ukus u pisanju?
Jeste li primetili kako likovi u romanima, priama (o poeziji, osim onoj

kulinarskoj da i ne govorimo), vrlo malo JEDU? A i kad jedu, to se nekako
samo onako usput pomene, skrajnuto, ispada da ti ljudi iz mate uopte ne
jedu i ne idu u WC! Ok, za WC i razumem, ali JELO? Pa posle sexa, to je
druga glavna aktivnost ime se veina neumorno bavi. A u pisanjima gotovo
da i ne postoji. Apsurd, zar ne?!
Kao ljudska bia, mi imamo vrlo intenzivan i esto suptilan odnos prema
hrani. Bezbrojni tampani kuvari, TV kuvari, recept blogovi, diskusije, kafane,
su vie nego dovoljan prilog tome. Zato, nemojte podceniti mo pisanja o
hrani u vaem pisanju. Hrana je primarna. Hrana je vrh. Hrana je ivot. Kada
opiete ukus hrane u vaim tekstovima, dodajete jednu bitnu dimenziju
doivljaja publike onoga o emu piete.
Evo nekoliko sugestija:
Ljudi mogu biti lepi i runi, ali i gorki i slatki. Podsetite publiku na omiljeni
kola, ili supu od abe, odmah e znati na emu su.
Ne vole svi egzotiku, ali su se esto gadili neega u ivotu. U prelomnim

klimaks trenucima prie, posluite glavnog junaka neim vthunski odvratnim,
pae u bedak sigurno.
Ako va junak odlui da dere sladoled, umesto da se suoi sa kljunim

problemom njegovog ivota, to mnogo govori o njemu.

Svi imamo seanja na razne ukuse, naroito iz detinjstva. Iskoristite to da

vam se junak priseti nekog vanog dogaaja, koji moe biti klju za
razreenje, ili poetak, odnosno kraj prie.

Kako prikazati ta glavni lik misli?
U skladu sa temom o pokazivanju a ne govorenju, vrlo je korisno rei neto o

tehnici putem koje moete prikazati misli i oseanja vaih junaka, a da se sve
to ne pretvori u dosadnu monoloku osamu likova u prii. Obratite panju na
ljude iz svoje okoline i naine kako iskazuju svoje misli i oseanja i to kroz
ponaanje i signale tela koje emituju.
Naravno da ne moemo da itamo njihove misli, ali na neki udan nain

obino tano znamo kada su uznemireni ili uzbueni, kako ele da naprave
da se oseamo krivim, ili planiraju da neto zajedniki uradimo.
Postoji nekoliko naina da to pokaete u vaem pisanju:
na osnovu onoga to kau

iz naina kako neto kau (ton, glasa, ritam i tempo govora, pauze,
oklevanja, znaajne tiine)
putem govora tela
na osnovu akcije/delanja likova
Istovremeno, publika na taj nain dosta saznaje i o samim likovima u prii.
Ukoliko priu piete u prvom licu, iz ugla samog junaka, neete imati na
rasplaganju gore navedene tehnike, ili ete ih moi koristiti u prilino
ogranienom obimu.
Meutim, ukoliko pria nije pisana u prvom licu, moete prikazati njegove
misli i oseanja spolja (rei, izrazi lica, govor tela, akcije). Ali, ako piete u
prvom licu, onda se morate potruditi da sve ovo prikaete iznutra. Kako?
Moemo to uraditi kroz kroz direktne misli, kada citiramo rei putem kojih na
junak misli.

Na primer: Dejan je esto neraspoloen, pomisli Jelena. Nadam se da nije

nita strano.
Moemo iskoristiti i indirektne misli.
Na primer: Jelen je sa zebnjom polgedala u njegove zgrene ruke na volanu.

Obino nije bio ovoliko napet nadala se da se nita strano nije dogodilo.
Moemo to sve prikazati kroz fizike doivljaje junaka.
Na primer: Osetila je kako joj se stomak gri

.
Svi ljudi pokazuju svoje misli i oseanja na razliite naine, i u tome je lepota i
dinamika korienja ovih tehnika. Zato dobro razmislite kako e va karakter
reagovati kada, na primer, se naljuti. Moda e naglo postati hladan, dalek, ili
neuobiajeno ljubazan. Ili e pocrveneti u licu, podii glas i utnuti komad
nametaja.
Usklaeno ponaanje junaka i njegovih reakcija u skladu sa njegovim

karakterom, uvek daje ivotnost i dubinu samoj prii koju piete!

Poetnike greke: dijalog
Jedna od najeih greaka sa kojima se pisci u prozi (isto vai i za scenario

ili dramski tekst) najee suoe jeste pisanje dijaloga. Na nesreu, bez
obzira da li voli da pie dijalog ili ne, on je obino neizbeni sastavni deo
proznog pisanja. Osim ako eli da padne u monoloku osamu lika
zatvorenog u sopstveni svet u kome niko drugi ne postoji osim tebe. Ali ni to
nije loe. Barem tebi.
Dijalog im mnogo uloga u prii:
otkriva likove
unapreuje radnju
ini da likovi izgledaju stvarno
dodaju smisao akciji koja se odvija
Osim toga dijalog je brz i lak za itanje.
Dijalogjednom tekstu, bez obzir ta mislili o tome, dodaje belinu i prostor za

disanje, naroito ako si pisac popularnih romana, Stiven King u pokuaju, a
Dostojevskog smatra krajnje dosadnim. Kako to?
Pogledaj tvoju publiku kad dou u knjiaru: mnogi esto listaju knjige po
policama i nesvesno gledaju koliko tu ima dijaloga jer je on LAK ZA
ITANJE. Toliko o ovome.
Na nesreu, i pored svih ovih osobina, dijalog je i tehnika pisanja gde

najee stvari mogu da krenu naopako. Naroito kod poetnika, mada ni oni
iskusniji nisu imuni na ovu problematiku. Dakle u emu je stvar?
Suvie formalno. ak i ako je tvoj lik vrlo obrazovan i verbalno elokventan,

pravi likovi iz ivota (pa makar bili doktori nauka) nikad ne govore kao iz
udbenika. Na primer:

Ne znam, nje moj fazon, jebi ga

Otio da vidim ima li ta novo
Nebi da sam ko oni, zna, mislim da sam ti
Umesto:
Ne znam, to nije moja stvar, zaista

Otiao sam da vidim da li ima neto novo
Ja ne bih da budem kao oni, mislim da sam kao ti
Naravno da e biti situacija u kojima e tvoj lik govoriti tano i precizno, ali to
je uvek deo njegovog karakterane valja da svi u prii priaju na isti nain
ve u skladu sa svojim likom to je poenta.
Slino tome, ne valja ni kada likovi priaju u dugakim, komplikovanim

reenicama. Tako neto se retko sree u ivotu gde ljudi u razgovoru
provode oko 10 minuta dnevno. Ostalo otpada na govor tela. Ili sretne
narcisa koji voli da dri banku. Ali to su posebni sluajevi.
Suvie realistino. Ovo je drugi kraj usranog tapa. Neki pisci, u elji da
poto poto pobegnu od formalizma, preteruju u elji da njihov dijalog izgleda
realistino. Oni stalno neto bibere u govoru svojih junaka, pa tako esto
itamo gomilu nekih hmmm i uh, ah oh i drugih otezanja.
To moe da poprimi groteskne razmere, pa na kraju nikada nisi siguran o

emu se ovde radi, ili su ti likovi retardirani.
Dosadna pomagala. Ovo je stvar iste tehnike, odnosno oznaavanja

dijaloga u tekstu. Oznake za dijalog su male fraze koje itaocu kazuju ko
govori u prii:

On ree
Ona kae
Rekao je
Odgovorio je
Ili (kad neemo da se ponavljamo):
Povikala je
Zajecao je
Potvrdio je
U naelu, najednostavnije oznake su i najefikasnije italac ih obino uopte

i ne primeuje, osim kao naznaku ko tog trenutka govori. Tako da je najbolje
da se dri toga. Ono, zna, ree, odgovori, upita i sl. Ako misli da ih
suvie esto korist, postoji jedan mali trik: samo uklopi dijalog u tekst bez
ikakve oznake. Na primer:
Milena je strala niz stepenice. Ne mogu nigde da ga naem!.
I svi e shvatiti, ne brini.
esta upotreba imena likova. Ovo je klasik. Svi to neto vole, kao da ti ne
zna ko je tu ako se to ve pomene par puta u tekstu, pogotovo ako si
odmako dalje od 5 strane romana. U realnom ivotu, ljudi nikada ne zovu one
druge imenom u konverzaciji, osim na poetku, ili ako hoe da ga iznerviraju
kad su ljuti. Pa ni tada svaki put kad mu neto kau.
Na nesreu, u kreativnom pisanju- romanu ili kratkoj prii, esto moemo da

sretnemo ovakav dijalog:
Zdravo, Ceco. Kako ti je proao dan?

Nita posebno, Milane. Da li si pokupovao sve to treba?
Izvini, Ceco. Zaboravio sam.

I tako dalje i tome slino. Ovakva konverzacija ubrzo postaje vetaka,

neprijatna, ak i uvredljiva za oba lika. Ovo nastaje zato to pisac obino eli
da izbegne ponavljanje tehnikih oznaka, pa misli da se ovim spasao od
toga. Greka. Bolje i viak oznaka nego ovo mlataranje imenima.

Emocije i pisanje
Kad krvari dok pie
Da li se trgne kada vidi nekog kako opee prste na vreloj ringli? To je zato
to postoji neto to se zove neuronsko ogledalo u akciji! Ovi neuroni
predstavljaju virtuelnu simulaciju onoga to opaa. To je nain kako moemo
da iskusimo emocije drugih.
Kada neko plae, mi smo tuni. Kada neko vriti i nama doe da vritimo.
Kakve to veze ima sa pisanjem?
Prosto: neuronska ogledala se uvek aktiviraju ne samo kada neto vidimo ili
ujemo, ve i kada neto proitamo.
Naa neuronska ogledala se aktiviraju podstaknuta emocijama pisca.

Kada piemo i pustimo nae ogoljene emocije da poteku stranicama, nai
itaoci rezoniraju zajedno sa nama. Ovaj proces se zove emocionalna
reznonanca.
Postoje tri tajne koje je potrebno da zna kako da potpali neuronska

ogledala kod itaoca.
Oseaj, oseaj, oseaj
Kako bi mogao da prenese emociju, mora da je oseti dok pie.
Najgore je da samo sedi mrtav ladan i nada se da e tvoje pisanje da

zagreje itaoca.
Kad pie kako treba onda se smeje, plae, ljuti i strai zajedno sa onim
ko e to da ita. Ako pie neto to je lino tvoje, zatvori oi i seti se kako je
to tvoje iskustvo izgledalo. Podseti se zvih fizikih oseaja koje si doiveo.

Ono to si video, uo, omirisao.
Ako pie roman, pesmu, potrebno je da zamisli kompletnu scenu sa svim

oseajnim detaljima i emocijama.
Samo tad pii svoju priu.
udnja
Ljudska bia vole da komuniciraju putem pria. Pitaj one oko tebe za
najnoviju frizuru, film koji su gledali, ljubavnu vezu, ljubimca kojeg imajui za
uzvrat e dobiti obino jednu pravu priu.
Prie su univerzalni jezik oveanstva.
To je i razlog zato se pisci kroz svoje prie tako duboko i strasno vezu sa
svojim itaocima. Postoje tri naina putem kojih moe emotivno obojiti svoje
pisanje:
Nagovesti emocije
Ako veto nagovesti, najavi emocije, italac e sve vie eleti da ita dalje,
u elji da iskusi potpuno emotivni doivljaj tvoje prie.
Upravljaj tempom
Tempo kontrolie brzinu kojom italac prolazi kroz priu. Ako eli da italac
doivi strah i napetost, ubrzaj tempo upotrebom kratkih reenica i kratkih
pasusa.
Suprotno, ako eli da italac doivi relaksaciju i smirenje, uspori tempo

dugakim reenicama. Dobro pisanje uvek koristi oba elementa, kombinaciju

breg i sporijeg ritma, uspone i padove radnje, kako bi drao panju publike i
vodio kroz raziita emotivna stanja.
Postavka scene osnaivanje emotivnog doivljaja
Ako eli da pojaa, ili naglasi emotivni odgovor, napravi postavku za svoju
priu u kojoj e da koristi dinamino opisivanje. Potrebno je da svaka re u
kontekstu provocira odreene emocije. Isti princip je vrlo koristan kada pie
na blogu.
Pssst! Nemoj da kae!
Kod pisanja emocijama ima ova mona caka Pokai itaocu sve, ali nemoj
nemoj nita da mu kae (Hemingvej).
Emotivna rezonanca je mnogo jaa ako ne pomene emociju. Zato?
Zato to onog trenutka kada pomene emociju, tvoj italac se prebaci u

program za razmiljanje. A kada pone da razmilja o emocijama, automatski
se distancira od stvarnog iskustva u doivljaju.
Zato se dobra zanatska tehnika ogleda u pokazivanju a ne govorenju

emocija.
To je dobar nain da se izbegne bombastinost, to je naroito korisno kod

pisanja za blog. Emotivna bombastinost uvek ostavlja itaoca hladnim, zato
to su emocije imenovane, pobrojane, mnogo ih ima, a ono to uvek
nedostaje je postavka i kontekst u kome se sve deava.
Dobro pisanje pria podrazumeva da pisac duboko osea ono to pie i na taj
nain stvara vrstu vezu sa svojom publikom. Oni tada strasno ele da vide
ta e se jo tu desiti.

Najee greke u pisanju
Svi smo grena bia. A oni koji piu naroito. Ovog puta nije re o optim
ivotnim grekama, ve o onome kada greimo u kreativnom pisanju. Tako
da moete da odahnete i iitate tekst do kraja.
Postoje mnoge greke koje pisci ine prilikom pisanja, naroito one koje se
deavaju kada smo poetnici u pisanju. Uobiajene greke ovog tipa su
tipografske isputanje slova ili znakova interpukcije, pogreno spelovanje
rei, sluajne gramatike omake, ili drugi slini, manji ili vei lektorski i
korektorski previdi. I to je, da kaem, normalno (mnogi se ne bi sloili,ali
hajde, da ne isterujemo mak na konac).
Meutim, postoje druge mnogo krpunije greke koje se tiu same dubine
pisanja, naracije, ideje, teme. Ovo je vano i ovo su one prave greke koje
inimo prilikom kreativnog pisanja. Ovde se radi o likovima, scenama,
nejasnim reima i reenicama, stilskim nedoslednostima i sl. Ove greke se
odnose na rupe i praznine u prii, papirnim karakterima, mehanikim
zapletima, to su sve smrtonosne greke u raziitim oblicima i formama
kreativnog pisanja.
Za utehu, sve ove greke koje inimo ne treba shvatiti kao poziv za oaj i
odustajanje od pisanja. Ba suprotno: treba ih shvatiti kao greke na kojima
se ui i koje ne treba ponavljati. One treba da nam pomognu da poboljamo
svoje pisanje. esto je muno biti svestan svega toga i raditi ispravke onoga
to je ve napisano ali vredi. Itekako se isplati. Znam iz sopstvenog
iskustva i iskustva mnogih mojih aka. Dakle, koje su najee greke u
kreativnom pisanju?
Nejasni poetak
Svako malo naiem na poetak nekog teksta koji poinje sporo, da bi tek
mnogo kasnije dostigao svoj puni zamah. To su ona dela kod kojih esto

odustanemo ve posle nekoliko prvih pasusa. Dave i gnjavaa je prva

pomisao. Iako se kasnije moe ispostaviti da je delo odlio napisano, ovakav
poetak moe da nam uskrati mnoge itaoce. Ali, teta nije nepopravljiva.
Hvala Bogu, svako pisanje uvek moe da se ponovo napie. Zato mislite o
ovome i ne dovolite da vam sopstveni ego, lenjost, ili mrza otera itaoce. Ne
oslanjajte se na prijatelje i one koji to nisu, i koji vam nakon itanja vaeg
pisanija zato obino kau malo je na poetku sporo, al posle je mnogo bolje.
Ne. im ovo ujete, sedite i paljivo napiite novi poetak. Nee vam posle
biti ao.
Viak opisa i detalja
Upravo itam jednu knjigu i davim se u detaljima i beskrajnim kobasicama

neprekidnih opisa i prideva. Kobasice nisu one domae od svinjeta, ve
ogromne kilometarske reenice i pasusi kojima nema kraja. Pria je dobra i
ideja je zanimljiva, ali ve sam se umorio od plivanja u moru prideva i
blistavih detalja. Probajte da izbegnete ovakvo pisanje.
Nemojte da optereujete itaoca bespotrebnim detaljima sofe u sobi glavnog

junaka, ili svim onim stvarima koje je potrebno da junak prie preduzme kako
bi stigao od take A do take B. Mnotvo detalja je vrlo korisno na nivou
skice, ali u finalnom tekstu predstavlja strailo koje e oterati i najupornije
itae.
Ostavite im prostora da razmahnu sopstvenu matu, i dobro se preispitajte

koji su vam detalji neophodni za vae pisanje. U protivnom, rizikujete da
itaoci preu na dijagonalno itanje i tako propuste i ono to valja.
Nijagara rei
Pisanje, isto kao i muzika kompozicija, moe da pati od vika rei. Izbacite
par nota i bie savreno; ree onaj austrijski car Mocartu. U sluaju vaeg
pisanja, ako niste Mocart, ovo je najea greka poetnika ogromna

Nijagara rei koje zatrpa itaoca i on na kraju nema pojma ta ste hteli da
kaete.
Setite se samo onih ogromnih debelih udbenika i knjiurina na fakultetu koje

niko nije hteo da ita, ve su uili iz skripta i pukica. Ova bujica rei je
takoe esta greka mnogih skribomana koji obino nemaju nita pametno
da kau, ali vole da piu (ili zarauju na romanima po broju napisanih strana).
Zato trudite se da piete jasno i koncizno. Opiite radnju a ne utiske. Pokaite

a ne govorite nam. Ne troite rei i pasuse na neto to moe biti reeno u
jednoj prostoj reenici. U suprotnom, ne gine vam hrkanje iz publike!
Ponavljanje oiglednog
Ovo je takoe esta greka neiskusnih pisaca. Uvek vole da kau vie puta
istu stvar, mada na drugaiji nain. Na primer, moram da odvezem auto u
servis sutra, tako da neu moi nigde da idem jer e mi auto biti u servisu.
Tako da sam razumeo da e mu auto biti sutra u servisu, i to dva puta.
Ono to je nezgodno jeste da ponavljanje je onome to pie uvek manje

oigledno. Ponaljanje je majka uenja. Ali ne i za kreativno pisanje. Sasvim je
u redu kod pisanja udbenika i drugih slinih dela, ali u kreativnom pisanju je
neto najgore to pisac moe da uradi.
Glupav kraj
Koliko smo dobrih knjiga itali da bi stigli do kraja koji nas ostavi bez teksta. I
to doslovno. Koliko je glup, neoekivan, bez poente, kao da je priu neko
odsekao sekirom, ili je pisac iznenada umro i ostavio stvar nedovrenu. Ovo
je greka nad grekama, majka svih greaka u pisanjuPravi rekvijem za
svako ozbiljno piskaralo.

Ovo posebno mrzim, a nadam se i vi. Iako misim da je pisanje, kao i

putovanje, stvar doivljaja dok putuje, ipak lo kraj ume da te ostavi
nezadovoljenog. Kao ono, draga ne znam ta mi je veeras, nikako da
zavrim. Moe da zamisli kako se tvoja itatejka osea, ak i kad uzme
da te tei. Tako i kod ovakvih dela koji nemaju valjan kraj. Kraj puta.
Prosvetljenje. Tuga. Radost. Bilo ta, osim nita.
Misterije ostaju nerazjanjene kao kod popularnih serija, koje posle sto
sezona i hiljadu uzbudljivih epizoda imaju nejasan kraj koji pone da nas
nervira. Osim ako nema nastavak sledee godine. Zato, obratite posebnu
panju na kraj vaih pria, jer to je ono to svi eljno ekaju.
U protivnom, bie jako ljuti i razoarani i nee vas vie itati. Uopte. I taka.

Umesto kraja: Mo rei
Re je ista magija. To je mo koja potie od samog Boga, a vera je snaga

koja usmerava tu mo. Moemo rei da sve to postoji u naoj virtuelnoj
stvarnosti nastaje uz pomo rei, jer rei koristimo u stvaranju prie. Ljudi
imaju udesnu matu.
Pomou rei smo stvorili jezik. Uz pomo jezika, pokuavamo da objasnimo

sve to doivljavamo.
Najpre smo se sporazumeli o zvuku i znaenju svake rei. Zatim, pamtei

zvuk rei, poinjemo da komuniciramo o svojoj virtuelnoj stvarnosti sa ostalim
snevaima. Dajemo imena svemu to opaamo; biramo rei kao simbole, a ti
simboli imaju mo da reprodukuju san u naoj glavi. Na primer, im ujemo
re konj, u glavi nam se stvara odreena slika. Tako funkcioniu simboli.
Ali re moe biti jo monija od toga. Dovoljno je da izgovorimo re Kum, i u

naoj svesti se pojavljuje itav film. Ta re, kao simbol, poseduje mo i snagu
stvaranja, jer moe da reprodukuje predstavu, ideju, ili itavu situaciju u naoj
mati.
Mo rei je neverovatna. Re u naem umu stvara predstave predmeta. Re

stvara sloene koncepte. Re izaziva oseanja. Re stvara sva uverenja koja
uvamo u svesti. Struktura naeg jezika oblikuje opaanje itave nae
virtuelne stvarnosti.
I zatozato piemo? Piemo da stvaramo svetove, putuemo kroz vreme,

beleimo ivot, razmenjuemo iskustva i uimo od sebe i drugih. Zato, prosto i
ednostavnopiite!

Kratki Saveti Za Kratke Priče PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kratki Saveti Za Kratke Priče PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Kratki saveti za kratke prie 1

Prof. dr Darko Tadi

Radionice kreativnog pisanja

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Autor: prof. dr Darko Tadi

Izdava: Darko Tadi, Cekoms, Radionice kreativnog pisanja

Tira/Vrsta: Elektronska knjiga (E-knjiga)

Obim: 45 str. A4 PDF / Epub

Izjava o autorskim pravima:

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Umesto uvoda: zato su korisne radionice kreativnog pisanja? 4

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Umesto uvoda: zato su korisne radionice kreativnog

Mnogi pisci poetnici sumnjau da se pisanje ui kao i sve drugo. To e ona

Pisanje e u svoo osnovi zanat. Kao i svaka vetina, predstavlja

ovek ui dok e iv. Uenjem i kreativnim stvaranjem odrava duh, mozak i

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Ovaj prirunik kratkih saveta za prianje i pisanje kratkih pria, nastao je sa

Prirunik predstavlja zbirku odabranih iskustava iz online radionica kreativnog

Dobrodoli, i uivajte u kreativnom pisanju!

Prof. dr. Darko Tadi

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Kako da bolje pie?

edan od naina kako moe da usavrava svo talenat za pisanje e da

Kao alternativu ovim kolama i obukama, uvek moe ednostavno da

Dakle, kako da postane bolji pisac? Da ne bude samo neko ko ide na

Prati one velike

a sam studirao dramatrugiu, neto nablie recimo pisanju za pozorite, film,

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

A onda sam se setio neeg to sam nauio u koli.

Pii male prie

Poni sada sa praksom

Iz tog razlog ve danas sedni i poni da pie, poni sa praksom. Ispria

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

priateljima ili nama u kolu pisanja. A onda, provedi sledee dane u

Sedi i pii. Natee e poeti. Onda sve samo ide od sebe.

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Ljudi od papira - 5 naina da stvori likove u prii

Postoji neto to se zove literatura za plau. Nekad se to zvalo und, na koji

Karakteri, odnosno likovi u prii.

5 naina da stvori trodimenzionalne likove u prii

I to je greka, koju veina poetnika napravi odmah na samom poetku.

Sreom, postoje mnoge zanatske tehnike i trikovi koji mogu da kresnu

Obezbedi dodatnu karakterizaciju likova. Nemoj da ograniava svoja

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Zato se uvek upitaj: da li tvoji likove umeju da te iznenade svojim glupostima?

Usaglasi sukobljene emocije. Ljudska bia su uvek rastrazana izmeu

Na primer: Dejan je ubeen da njegova devojka Jelena zaljubljena u njega,

Iskoristi fiziki izgled junaka da izrazi njegova unutranja oseanja.

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

nekom unutranjem spidu, kosa mu je raupana i naelektrisana, rumenih

Koristi sopstveno iskustvo. Da bi tvoji likovi bili stvarno ivi, slojeviti,

Obogati tvoje priedetaljima iz stvarnog ivota, i to tako da dopusti samom

VANO: Jedno do kljunih iskustava koje imam sa polaznicima mojih

Ovo su samo neka od lekcija koje uimo u radionicama, gde negujemo

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

u pisanju, jer e dati uverljivost tvojim priama, to je osnova svakog

www.kreativnopisanje.org prof. dr Darko Tadi

Pokai a ne govori! Koliko puta si sreo ovaj savet na asovima srpskog, u

U emu je onda trik? Akademski i tehniki pisci imaju zadatak da svojoj

I tu pokazivanje a ne govorenje stupa na scenu.

U kreativnom pisanju, pokazivanje znai prikazivanje karaktera i osobina

Kako to izgleda u praksi?