DIFERENCIJALNE JEDNAINE

SADRAJ

1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

1.1. Diferencijalna jednaina koja razdvaja promenljive
1.2. Homogena diferencijalna jednaina
1.3. Homogena linearna diferencijalna jednaina
1.4. Linearna diferencijalna jednaina
1.5. Bernulijeva diferencijalna jednaina
1.6. Rikatijeva diferencijalna jednaina
1.7. Diferencijalna jednaina totalnog diferencijala
1.8. Integracioni faktor
1.9. Diferencijalna jednaina u izrazu reena po nepoznatoj funkciji

2. DIFERENCIJALNE JEDNAINE VIEG REDA

2.1. Diferencijalna jednaina koja ne sadri funkciju u izrazu
2.2. DJ koja ne sadri argument u izrazu:
2.3. Homogena diferencijalna jednaina vieg reda
2.4. Homogena linearna diferencijalna jednaina sa konstantnim koeficijentima
2.5. Nehomogena linearna diferencijalna jednaina sa konstantnim
koeficijentima
2.6. Metoda varijacije konstanata
2.7. Metoda partikularnog reenja
2.8. Ojlerova diferencijalna jednaina

3. SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAINA

3.1. Svoenje na diferencijalnu jednainu vieg reda
3.2. Prvi integrali
3.3. Linearni sistemi diferencijalnih jednaina sa konstantnim keoficijentima

4. PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAINE

4.1. Homogena linearna parcijalna diferencijalna jednaina prvog reda
4.2. Nehomogena linearna parcijalna diferencijalna jednaina prvog reda
 1. DIFERENCIJALNE JEDNAINE PRVOG REDA

1.1. Diferencijalna jednaina koja razdvaja promenljive

1.2. Homogena diferencijalna jednaina
1.3. Homogena linearna diferencijalna jednaina
1.4. Linearna diferencijalna jednaina
1.5. Bernulijeva diferencijalna jednaina
1.6. Rikatijeva diferencijalna jednaina
1.7. Diferencijalna jednaina totalnog diferencijala
1.8. Upotreba integracionog faktora
1.9.Diferencijalna jednaina u izrazu reena po nepoznatoj funkciji

2. DIFERENCIJALNE JEDNAINE VIEG REDA

Vrste ovih jednaina i metode za njihovo reavanje izloiemo pre svega prouavajai
diferencijalne jednaine drugog reda.

2.1. Diferencijalna jednaina koja ne sadri funkciju u izrazu

Ovo je diferencijalna jednaina oblika

Njen red sniavamo uvoenjem nove zavisno promenljive tako da dobijamo

novu jednainu

2.2. DJ koja ne sadri argument u izrazu

Ovo je diferencijalna jednaina oblika

Njen red sniavamo uvoenjem nove zavisno promenljive Odatle je

 Zadatak 2.2.1. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. Opte reenje glasi .

2.3. Homogena DJ vieg reda

Ovo je diferencijalna jednaina u kojoj funkcija ima osobinu

Reava se smenom

Zadatak 2.3.1. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. .

2.4. Homogena linearna DJ sa konstantnim koeficijentima

Ovo je diferencijalna jednaina oblika

.
 Zadatak 2.4.1. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. .

Zadatak 2.4.2. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. .

2.5. Nehomogena linearna DJ sa konstantnim koeficijentima

Ovo je diferencijalna jednaina oblika

Zadatak 2.5.1. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. .

Zadatak 2.5.2. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje.

Zadatak 2.5.3. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje.

Zadatak 2.5.3. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje.

2.6. Metoda varijacije konstanata

Neka je reenje diferencijalne jednaine

dato izrazom

Lagrange je reenje jednaine

potraio u obliku

Ove funkcije odreujemo iz sistema

Zadatak 2.6.1. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. .

2.7. Ojlerova DJ

Ovo je diferencijalna jednaina oblika

Uvoenjem smene dobijaju se relacije

Poetna jednaina postaje diferencijalna jednaina sa konstantnim koeficijentima.

 Zadatak 2.7.1. Reiti diferencijalnu jednainu .

Reenje. .

3. SISTEMI DIFERENCIJALNIH JEDNAINA

Definicija. Neka su F,, Fn date funkcije koje preslikavaju neki podskup iz Rn+1 u R. Sistem
jednaina

naziva se eksplicitni sistem diferencijalnih jednaina prvog reda po nepoznatim

funkcijama

Definicija. Reenje sistema (1) je ureena n-torka funkcija

takva da kada se uvrste u sistem (1) on postaje identitet.

Sistem diferencijalnih jednaina koji predstavlja izraz reen po najviem izvodu je

normalan. Takav je i sistem (1).

Svaki sistem od n jednaina prvog reda moe se svesti na normalni sistem oblika (1).

Svaki normalni sistem od n jednaina prvog reda moe se svestri na jednu jednainu n-tog reda
po jednoj od nepoznatih funkcija.

Obrnuto, svaka jednaina n-tog reda po nepoznatoj funkciji y moe se svesti na normalni
sistem od n jednaina prvog reda.

3.1. Svoenje na diferencijalnu jednainu vieg reda

Primer. Reiti sledei sistem diferencijalnih jednaina

 .

Reenje.

3.2. Prvi integrali

Definicija. Prvi integral sistem (1) je svaka relacija

koju zadovoljava svaka n-torka koja je reenje sistema (1).

Primer. Reiti sledei sistem diferencijalnih jednaina

Reenje. Sabiranjem jednaina ovog sistema dobie se

Neka je u = x+y. Tada je , pa je poslednja jednaina oblika

Ovo je linearna diferencijalna jednaina prvog reda. Njeno reenje je .

Dakle,

je jedan prvi integral sistema (*).

Oduzimanjem druge od prve jednaine sistema (*) dobie se

Smenom =x-y, ova jednaina postaje , a njeno reenje je .
Vraanjem na stare promenljive, dobie se jo jedan prvi integral sistema (*) oblika

Iz ove dve relacije izraunava se x i y u obliku

to je reenje sistema (*).

Definicija. Sistem diferencijalnih jednaina prvog reda po nepoznatim funkcijama

oblika

(8)

gde su poznate funkcije po naziva se simetrinim sistemom.

Primer. Reiti sledei simetrini sistem diferencijalnih jednaina

Reenje. Neka je x-nezavisno promenljiva, a y i z funkcija od x. Iz (2) sledi

Dakle, , a to je jedan prvi integral datog sistema. Zatim, iz

dobijamo

tj.
Poslednja jednaina je diferencijalna jednaina totalnog diferencijala ije reenje je

to znai da je takodje prvi integral sistema. Iz ova dva prva integrala dobja se reenje
za y i z, tj. opti integral sistema (2).

3.3.Linearni sistemi diferencijalnih jednaina sa konstantnim

keoficijentima

Ovde se razmatra sistem oblika:

gde su date konstante.

Reenje sistema se moe traiti u obliku:

gde su i r konstante koje se odredjuju sledeim postupkom:

Kako je

zamenom u sistem diferencijalnih jednaina dobie se sledei sistem linearnih algebarskih

jednaina

Homogeni sistem ima netrivijalna reenja po ako je

Neka su koreni jednaine razliiti i neka su oznaeni sa . Svakom korenu odgovara
netrivijalno reenje sistema gde je k = 1,2,3. Tada opte reenje sistema
diferencijalnih jednaina ima oblik:

gde su proizvoljne konstante.

Primer. Dat je sistem:

Reenje sistema traimo u obliku: gde su ir

konstante. Dobijamo sistem

Homogeni sistem ima netrivijalna reenja po ako je

Odatle dobijamo karakteristinu jednainu

Njena reenja su .

Za linearni algebarski sistem postaje

.
Jedno netrivijalno reenje je Odatle dobijamo partikularna reenja

Analogno, za dobijamo odakle

Za dobijamo i

Opte reenje sistema je

4. PARCIJALNE DIFERENCIJALNE JEDNAINE

4.1.Homogena linearna parcijalna diferencijalna jednaina prvog reda

4.2.Nehomogena linearna parcijalna diferencijalna jednaina prvog reda