Provera uslova iz Meunarodne konvencije o teretnoj liniji

Meunarodna konvencija o teretnoj liniji je doneta 1966. godine, a proirena Protokolom iz 1988. i
dopunjena amandmanom iz 2003. godine. Konvencija se sastoji iz etiri poglavlja:
Poglavlje I: Opti deo
Poglavlje II: Uslovi za dodelu visine slobodnog boka
Poglavlje III: Slobodni bok
Poglavlje IV: Posebni uslovi za brod za prevoz drveta na palubi

Minimalna visina slobodnog boka

U Poglavlju III dat je postupak za odreivanje minimalne visine slobodnog boka koju projektovani
brod mora zadovoljiti. Kako bi bila odreena ova minimalna visina prvo je potrebno odrediti
proraunske vrednosti dimenzija projektovanog broda, ije su definicije date u Poglavlju I (Reg.3,(1),
(a)):
- L = 113,8 m (proraunska duina; uzima se kao 96% duine na vodnoj liniji koja se nalazi na
85% visine broda)
- d1 = 7,82 m (proraunski gaz; uzima se kao 85% visine broda)
- = 13950 m3 (proraunsko istisnue, za proraunski gaz)
13950
CB 0, 757
L B d1 113,8 20,
7 7,82

- (proraunski koeficijent punoe istisnua; B =
20,7 m - najvea irina broda)

Odreivanje minimalne potrebne visine slobodnog boka poinje sa odreivanjem osnovne minimalne
visine slobodnog boka, date u Tabeli 28.2 (Ch III, Reg 28) za brodove tipa B (svi brodovi sem
tankera, koji spadaju u tip A). Za proraunsku duinu projektovanog broda, ova visina iznosi (deo
Tabele 28.2 iz Konvencije prikazan je na Slici 4.1):

FB ' 1561,3mm

Slika 4.1 Tabela 28.2 - Odreivanje osnovne minimalne visine slobodnog boka za brodove tipa "B"

Za osnovnu minimalnu visinu za brodove tipa B je predvien dodatak dat u Tabeli 27.1 u
Konvenciji, meutim, kako e projektovani brod imati pontonske poklopce koji zadovoljavaju uslove
iz Reg 27,(6), ovaj dodatak nije primenjen.
Nakon odreivanja osnovne minimalne visine, potrebno je primeniti korekcije date u nastavku
Poglavlja III:
1. Korekcija za brodove duine manje od 100 m (Reg 29)
2. Korekcija zbog koeficijenta punoe istisnua (Reg 30)
3. Korekcija zbog visine broda (Reg 31)
4. Korekcija zbog pozicije linije palube (Reg 32)
5. Korekcija zbog udubljenja u palubi (Reg 32-1)
6. Korekcija zbog nadgraa i palubnih kua (Reg 37)
7. Korekcija zbog skoka palube (Reg 38)

Kako je projektovani brod dui od 100 m , nema udubljenja u palubi, i ima liniju palube koja odgovara
projektovanoj visini, korekcije 1., 4. i 5. nisu primenjene.

2. Korekcija zbog koeficijenta punoe istisnua

Ova korekcija se primenjuje ako proraunski koeficijent punoe istisnua broda prelazi vrednost od
0,68 i za projektovani brod korekcija iznosi:
CB 0, 68 0, 757 0, 68
FB ,CB 1, 057
1,36 1,36

3. Korekcija zbog visine broda

Ova korekcija se primenjuje ako je visina za slobodni bok, D (Reg3,(6)) manja od L/15. Kako za
projektovani brod ovaj uslov vai, korekcija je primenjena i iznosi:

L
FB , D D R
15
L 113,8
gde je: za L 120 m : R 237,1
0, 48 0, 48
113,8
FB , D 9, 2 237,1 382,1 mm
15

6. Korekcija zbog nadgraa

Za proraunsku duinu projektovanog broda L = 113,8 m, prema Reg 37,(1) korekcija za nadgrae,
ako je efektivna duina nadgraa jednaka proraunskoj duini iznosi:

FB ,nad100% 1023,5 mm

Kako bi se odredilo kolika je efektivna duina nadgraa u ovom sluaju, prvo je neophodno odrediti
standardnu visinu nadgraa za projektovani brod prema Tabeli 33.1 iz Konvencije (Reg 33):
h 2,19 m , za L 113,8 m

Efektivna duina je zbir efektivnih duina svih nadgraa i palubnih kua:

 E Ekasar E pranica Ekatel

Kada je visina nadgraa manja od standardne, potrebno je efektivnu duinu korigovati mnoenjem sa
odnosom stvarne visine nadgraa i standardne visine. S obzirom na to da su visine sva tri elementa
vee od standardne visine (kasar 2,6 m; pranica i katel 2,5 m), njihova efektivna duina nije
korigovana.

Kada se nadgrae ne prostire po irini do ivica broda, potrebno je korigovati efektivnu duinu
nadgraa mnoenjem sa odnosom b/BS , gde je:
b irina nadgraa na sredini njegove duine
BS irina broda na sredini duine nadgraa

Kako se katel i kasar na projektovanom brodu proteu do ivica irine glavne palube na toj poziciji,
kod ova dva elementa efektivna duina nije korigovana, i ona iznosi:

Ekatel 9,83 m (deo duine katela unutar proraunske duine)

Ekasar 10, 43 m (deo duine kasara unutar proraunske duine)

S obrzirom na to da se pranica ne prostire do pune irine broda, za ovaj element je korigovana

efektivna duina, tako to je isti podeljen na dva dela (Slika 4.2), a onda je za svaki uraena korekcija

efektivne duine i ove dve duine su sabrane.

b b 17, 6 14, 9
E pranica L1 1 +L2 2 = 61, 65 +16, 36
65,89m
BS1 BS 2 20, 7 18,1

E 10, 43 65,89 9,83 86,15 m

4.2 Odreivanje efektivne duine pranice

Slika

Efektivna duina nadgraa, kao deo od proraunske duine projektovanog broda iznosi:

E 86,15
0, 76 L
L 113,80
Prema Tabeli 37.1 iz Konvencije, maksimalna korekcija zbog nadgraa koja se sme primeniti

proporcionalna je tome kolika je efektivna duina nadgraa kao deo proraunske duine broda, i za

projektovani brod ova maksimalna korekcija iznosi 70,4% (linearnom interpolacijom iz Tabele 37.1).

Konano, maksimalna korekcija za nadgrae koja se moe primeniti iznosi:

FB ,nad70,4% 0, 704 FB,nad100% 0, 704 1023,

5 720,5 mm

7. Korekcija zbog skoka palube

Za brodove koji nemaju skok palube, odnosno imaju ravnu palubu korekcija se rauna kao:

L S1
FB , SP 12,51 10 0, 75
3 2 L
gde je: S1 10, 43 9,83 20, 26 m (Reg 38 (14): duina nadgraa i palubnih kua u granicama
proraunske duine - kasar i katel, * bez pranice, poto
ista spada u "trunks" tj. ne zadovoljava uslovda se posmatra
kao nadgrae Reg 3,(10))
113,8 20, 26
FB , SP 12,51 10 0, 75 396, 4 mm
3 2 113,8

Sa izraunatim svim korekcijama, konana minimalna visina slobodnog boka se dobija kao:

FB FB ' FB ,CB FB , SP FB ,nad FB , D 1561,3 1,

057 396, 4 720,5 382,1 1708,3 mm

Kako je projektovani slobodni bok na projektovanom brodu 2270 mm < 1708,3 mm zakljueno je da
je uslov minimalne visine slobodnog boka zadovoljen.

Minimalna visina pramca

Minimalna visina pramca regulisana je u Poglavlju III, Reg 39, (1):

Visina pramca (Fb) je definisana kao vertikalno rastojanje na pramanom perpendikularu izmeu
vodne linije koja odgovara dodeljenom slobodnom boku i projektovanom trimu, i vrha izloene palube
na boku, i ova visina ne sme biti manja od:

L L
2
L
3
L
Fb 6075 1875 200 2, 08 0,609 CB 1, 603
CWF 0, 0129

100 100
100 d1

gde je:
Fb izraunata minimalna visina na pramcu, u mm
L 113,8 m
proraunska duina, definisana u Reg 3
 B 20, 7 m
maksimalna irina broda, definisana u Reg 3
d1 7,82 m
proraunski gaz (na 85% visine broda)
CB 0, 757
proraunski koeficijent punoe istisnua, definisan u Reg 3
CWF koeficijent punoe vodne linije na prednjih L/2:
CWF AWF / L / 2 B 937, 6 / 113,8 / 2 20, 7 0, 796

AWF 937, 6 m 2
povrina dela vodne linije, na prednjih L/2, na gazu d1, u m2

113,8 113,8
2

113,8
3

Fb 6075 1875 200

100 100
100

113,8
2, 08 0, 609 0, 757 1, 603 0, 796 0, 0129
7,82

Fb 5149 mm

Kako je na projektovanom brodu visina na pramcu 4770 mm < 5148 mm, zakljueno je da
projektovani brod ne zadovoljava traeni uslov. U nastavku spirale projektovanja, ovaj uslov bi bio
lako ispunjen, podizanjem visine katela za 380 mm, to ne bi imalo posledice bez znaajnog uticaja
na ostale proraune i dimenzije.

Minimalno istisnue na pramcu

Minimalno istisnue na pramcu je definisano u Poglavlju III, Reg 39,(5):

Svi brodovi koji pripadaju tipu B, sem naftnih tankera, hemijskih tankera i brodova koji prevoze
gas, u podruju pramanog pika treba da imaju dodatno rezervno istisnue. U podruju od 0,15L iza
pramanog perpendikulara, suma projektovanih povrina izmeu letnje teretne linije i palube na boku
(povrine A1 i A2 sa Slike 39.3 iz Konvencije) i projektovane povrine zatvorenog katela, ako isti
postoji (povrina A3 sa Slike 39.3 iz Konvencije ) ne treba da bude manja od:

L L
0,15 Fmin 4
10 m 2
3 1000

gde je:

Fmin F0 f1 f 2

gde su:
 F0 1561,3 mm
tabelarni slobodni bok, uzet iz Tabele 28.2 iz Konvencije, korigovan
ako je potrebno uslovima iz Reg 27,(9) i Reg 27,(10)

f1 1, 057
korekcija za koeficijent punoe istisnua, data u reg 30

f 2 382,1 mm
korekcija za visinu, data u Reg 31

Fmin 1561,3 1, 057 382,1 2032, 4 mm

L L 113,8 113,8
0,15 Fmin 4
10 0,15 2032,
4 4 10 m2
56,5
3 1000 3 1000

Na Slici 4.3 je prikazana Slika 39.3 iz Konvencije, dok je na Slici 4.4 data skica u razmeri za
projektovani brod. Kako je za projektovani brod:

A1 38, 75 m 2
A2 0
A3 24, 20 m 2

A1 A2 A3 62,95 m 2 > 56,5 m 2

, zakljueno je da projektovani brod zadovoljava uslov minimalnog istisnua na pramcu.

Slika 4.3 Slika 39.3 iz Meunarodne konvencije o teretnoj liniji

Slika 4.4 Odreivanje povrina za proraun minimalnog istisnua na pramcu za projektovani brod