Univerzitet u Beogradu

Geografski fakultet

Esej iz predmeta ekotoksikologija

Zato je bitno praenje Popsova u ivotnoj sredini

Profesor: Dejana Popovi Jovanovi Student: Milo Simonovi 74/2013

Beograd, april 2017.

 POPs hemikalije (Persistent Organic Pollutants) predstavljaju dugotrajne organske
zagaujue supstance odnosno organska jedinjenja koja su toksina po ljude i ostali ivi svet,
bioakumulativna i perzistentna u ivotnoj sredini. Ova jedinjenja su otporna na fotolitiku,
hemijsku i bioloku degradaciju, to omoguava da u ivotnoj sredini ostanu nepromenjena dugo
vremena. POPs hemikalije su slabo rastvorne u vodi, a veoma dobro u mastima, pa lako prolaze
kroz fosfolipidne strukture biolokih membrana, nakon ega se deponuju u masnom tkivu i
drugim tkivima sa visokim sadrajem lipida. POPs hemikalije su obino delimino isparljive, to
omoguava njihov atmosferski transport na velike udaljenosti. Sve ove osobine obezbeuju
iroku rasprostranjenost ovih jedinjenja u ivotnoj sredini, ak i u onim regijama u kojima nikada
nisu bile koriene (Jokanovi, 2010).

Ova svojstva POPs hemikalija ine da one postanu jedna od glavnih tema u oblasti zatite
ivotne sredine za koje je prepoznata potreba za stratekom akcijom na globalnom nivou. Kao
odgovor meunarodne zajednice za sistemsko globalno reenje problema POPs hemikalija,
doneta je Stokholmska konvencija o POPs hemikalijama koja je stupila na snagu 2004. godine
(Harrad, 2010).

Osnovni cilj Stokholmske konvencije o dugotrajnim organskim zagaujuim

supstancama (POPs) je zatita zdravlja ljudi i ivotne sredine od POPs hemikalija. Drave
potpisnice ove Konvencije imaju obavezu da utvrde, zabrane ili ogranie proizvodnju, promet i
korienje POPs, kao i obavezu da smanje, odnosno eliminiu emisije 22 POPs hemikalije
(aldrin, hlordan, DDT, dieldrin, endrin, heptahlor, heksahlorbenzen (HCB), mireks, toksafen,
PCB, PCDD/PCDFs i dr.) u ivotnu sredinu (Pcbsserbia, 2016).

Stokholmskata Konvencija je usvojena i u praksi od strane Ekolokog programa

Ujedinjenih Nacija (UNEP). 22. maja 2001. godine UNEP je odluio da je Popsove potrebno
reiti globalno za bolju budunost. U saoptenju je reeno da je svrha sporazuma da se zatiti
ljudsko zdravlje i ivotna sredina od dugotrajnih organskih zagaivaa. Od 2014. godine, ima
179 lanice Stokholmske konvencije. Konvencija i njeni uesnici su prepoznali potencijalnu
opasnost po ljude i ivotnu sredinu zbog toksinosti Popsova. Konvencija nastoji da prati i onda
odlui da li se brojne hemikalije koje su razvijene sa napretkom u tehnologiji i nauci mogu
svrstati kao Popsovi ili ne. Poetni sastanak u 2001. godini napravio je preliminarnu listu,
nazvana "Dirty Dozen," hemikalije koji su klasifikovane kao Popsovi. Od 2014. godine
Sjedinjene Amerike Drave su potpisale Stokholm konvenciju, ali je nisu ratifikovale. Postoji
nekolicina drugih zemalja koje nisu ratifikovale konvenciju, ali veina zemalja u svetu su
ratifikovale konvenciju (EPA, 2017).

Postupak ukljuivanja novih POPs hemikalija u anekse Stokholmske konvencije je proces

koji se sastoji iz etiri faze:

Faza 1: Predlog ukljuivanja novih hemikalija u anekse Stokholmske konvencije;

 Faza 2: Razvoj procene rizika koji predstavljaju hemikalije koje se predlau za
ukljuivanje u anekse Stokholmske konvencije;

Faza 3: Razvoj procene upravljanja rizikom;

Faza 4: Preporuka Komiteta za reviziju dugotrajnih organskih zagaujuih supstanci

(POPRC) o ukljuivanju novih POPs hemikalija koja se upuuje Konferenciji zemalja potpisnica
Stokholmske konvencije (Sekretarijat Stokholmske konvencije, 2008).

Dugotrajne organske zagaujue supstance (POPs) su hemikalije od globalnog znaaja

zbog potencijalnog prostranog transporta, istrajnosti u okruenju, sposobnosti biomagnifikacije i
bioakumulacije u ekosistemima, kao i njihovog negativnog efekta na ljudsko zdravlje i ivotnu
sredinu. Ljudi su izloeni ovim hemikalijama na razliite naine: uglavnom kroz hranu koju
jedemo, ali i kroz vazduh koji udiemo, na otvorenom, zatvorenom i na radnom mestu. Mnogi
proizvodi koji se koriste u svakodnevnom ivotu mogu sadrati Popsove. Popsovi se mogu nai
praktino svuda na naoj planeti (WHO, 2017).

Moete biti pod posebnim rizikom od izloenosti POP ako troe velike koliine ribe,
koljke, ili divljih namirnica koje su visoko u masti. Domoroci mogu da budu u opasnosti ako su
lovci i ribari (Toxtown, 2017).

Evaluacija efekata Popsova na zdravlje se uveliko proucava u laboratorijskim uslovima.

Na primer, za organizme koji su izloeni nekoj smesi koja sadri Popsove dolazi do sinergetskog
efekta. Sa sinergijom, toksinost svakog jedinjenja se poveava, zbog prisustva drugih jedinjenja
u smesi (Wikipedia, 2017).

Ove hemikalije ispoljavaju efekte hronine intoksikacije kao to su: razvojne,

reproduktivne, kancerogene, imunotoksine, poremeaje endokrinog sistema i neurotoksine
smetnje kod oveka i ivotinja.

Ove hemikalije ispoljavaju i karakteristine efekte i kod akutne intoksikacije to samo

ukazuje da je neophodno voditi rauna o ekspoziciji/izlaganju oveka i ivih organizama ovim
opasnim hemikalijama (Varagi, Miloevi, 2012).

U skladu sa preuzetim obavezama, Republika Srbija je usvojila niz zakonskih i prateih

podzakonskih akata koji su bili definisani NIP, a kojima su se stekli uslovi za implementaciju
odredbi Stokholmske konvencije. Tako su u periodu od 2009. do 2014. godine usvojeni sistemski
zakoni koji su omoguili sprovoenje Stokholmske konvencije, kao to su Zakon o
hemikalijama, Zakon o upravljanju otpadom i Zakon o potvrivanju Protokola o dugotrajnim
organskim zagaujuim supstancama kao i niz prateih podzakonskih akata (Ministarstvo
poljoprivrede i zatite ivotne sredine, 2014).
Literatura:
Harrad, S., 2010. Persistent Organic Pollutants. Birmingham. Environmental
Science and Technology.
Jokanovi M., 2010. Toksikologija. Beograd, Princip press.
Ministarstvo poljoprivrede i zatite ivotne sredine, 2014. Dostupno na:
http://www.eko.minpolj.gov.rs/organizacija/sektori/sektor-za-planiranje-i-
upravljanje-u-zivotnoj-sredini/odeljenje-za-hemikalije/pops/
[Pristupljeno: 22 april 2017].
Pcbsserbia, 2016. POPs hemikalije osnovne informacije. Dostupno na:
http://www.pcbsserbia.rs/sr/pops-hemikalije [Pristupljeno: 10 april 2017]
Sekretarijat Stokholmske konvencije, 2009. Dostupno na:
http://chm.pops.int/Implementation/NationalImplementationPlans/Guidance/Guid
ancefortheinventoryofPBDEs/tabid/3171/Default.aspx [Pristupljeno: 21 april
2017].
Toxtown, 2017. Persistent Organic Pollutants (POPs). Dostupno na:
https://www.toxtown.nlm.nih.gov/text_version/chemicals.php?id=86
[Pristupljeno: 22 april 2017]
U.S. Environmental Protection Agency (EPA), 2017. Persistent Organic
Pollutants: A Global Issue. Dostupno na: https://www.epa.gov/international-
cooperation/persistent-organic-pollutants-global-issue-global-response
[Pristupljeno: 22 april 2017].
Varagi V., Miloevi M., 2012. Farmakologija. Beograd, Elit Medica.
Wikipedia, 2017. Persistent organic pollutant. Dostupno na:
https://en.wikipedia.org/wiki/Persistent_organic_pollutant [Pristupljeno: 10 april
2017].
World Health Organization (WHO), 2017. Persistent organic pollutants (POPs).
Dostupno na: http://www.who.int/foodsafety/areas_work/chemical-risks/pops/en/
[Pristupljeno: 22 april 2017].