Barkod je broj pretvoren u smisleni niz tamnih linija i svetlih meuprostora koji omoguavaju

elektronskoj opremi da oita informaciju o proizvodu.

U poetku, barkodovi su uvali podatke u irinama i razmacima odtampanih paralelnih

linija, a danas dolaze u uzorcima taaka, koncentrinih krugova i steganografiji (sakrivanje
podataka u slici). ita pretvara taj niz u broj koji je klju za bazu podataka o proizvodu, kontroli
zaliha, inventaru, adresi poiljke itd. Barkodovi mogu biti oitavani optikim itaima
(skenerima) ili oitani sa slike posebnim programima.

Barkod tehnologija vie od 20 godina irom sveta omoguuje daleko vei i bri protok
proizvoda, poiljaka i informacija. Poslovanje je u kvantitativnom i kvalitativnom smislu
unapreeno u bankarstvu, potanskom saobraaju, proizvodnji, trgovini i mnogim drugim
uslunim delatnostima.

Prvi patent za barkod proizvod (US Patent #2,612,994) bio je izdat pronalazaima Josephu
Woodlandu i Bernardu Silveru 7. oktobra 1952. godine. Praktina primena je bila omoguena
radom dvojice ininjera Raymonda Alexandera i Franka Stietza u Sylvaniji za identifikaciju
eleznikih vagona. Tek 1966. godine je barkod bio u komercijalnoj upotrebi, ali tek je 80-ih
godina 20. veka doiveo uspeh. Otkad je barkod izmiljen, laganim koracima postaje neophodan
deo moderne civilizacije. Njegova upotreba je iroko rasprostranjena i konstantno se unapreuje.

Kanadska pota (Canada Post) je poela koristiti OCR (optiko prepoznavanje znakova)
sisteme od 1971. godine. OCR (optiko prepoznavanje znakova) sistem ita ime i adresu
primaoca u prvom mehanizovanom centru za sortiranje i tampa barkod za rutiranje na koverti
na osnovu potanskog broja. Koverte su mogle biti obraene opremom baziranoj na
jednostavnim barkod itaima.
 2.1 VRSTE I PODELA BARKODOVA

Barkod tehnologija obuhvata simbologiju ili proces kodiranja podataka koji e biti oitani,
tehnologiju tampanja simbola, itae i dekodere koji te simbole itaju i pretvaraju u digitalni
oblik i verifikatore koji proveravaju tanost odtampanih barkod simbola. Do danas je definisano
vie od 200 razliitih barkod simbologija ali vrlo malo ih je globalno prihvaeno. Svaka barkod
simbologija ima svoja pravila za kodiranje znakova, dekodiranje, proveru i zahteve u odnosu na
tampanje. Simbologije se razlikuju po nainu na koji predstavljaju podatke i prema tipu
podataka koje mogu predstaviti. Neke simbologije dozvoljavaju iskljuivo numerike podatke,
dok neke mogu kodirati alfanumerike znake sa dodatkom nekoliko znakova interpunkcije.
Najnovije simbologije omoguuju kodiranje razliitih jezika u istom simbolu i rekonstrukciju
podataka oteenog simbola.

Osnovni pregled kodova:

Linijski barkod
o Numeriki kodovi:
EAN/UPC
EAN 13
EAN 8
...
o Alfanumeriki kodovi:
Kod 39
Kod 128
...
2D kod
o Sloene simbologije
Kod 49
SuperCode
...
o Matrine simbologije
Code One
Data Matrix
QR kod

2
 2.1.1 DISKRETNE I KONTINUALNE SIMBOLOGIJE

Barkod simbologija moe biti diskretna i kontinualna.

Kod diskretne simbologije svaki pojedini znak u simbolu moe biti interpetiran individualno,
bez obzira na ostale znakove u tom istom barkod simbolu. U takvim simbologijama znaci
poinju i zavravaju se crtom. Individualni znaci su odvojeni odreenim razmakom koji sam po
sebi ne nosi znaenje.

U kontinualnim simbologijama znaci se ne mogu posmatrati odvojeno jedan od drugoga, jer

poinju crtom a zavravaju prazninom. Praznina u simbolu se zavrava tamo gde poinje sledei
znak. Znak se dakle ne moe posmatrati individualno jer ne moemo znati koliko je iroka
zadnja praznina u znaku ako ne uzmemo u obzir poetak sledeeg znaka. Kontinualna
simbologija ukljuuje i neku vrstu oznake kraja simbola, pa je poslednja praznina zadnjeg znaka
oznaena takvom zavrnom crtom.

Diskretna simbologija kontinualna simbologija

Sl. 2.1 Prikaz diskretne i kontinualne simbologije

Lako je zakljuiti da diskretna simbologija zahteva vie prostora za prikaz istog podatka.
Meutim, prednost diskretne simbologije je da kvalitet odtampanog koda nije presudan pa ima
veu toleranciju u skeniranju koda. Osim navedenih, nema veih razlika izmeu ovih
simbologija pa se ne moe utvrditi da je jedna pouzdanija od druge.

3
 2.1.2 LINISKI BARKOD

Od svih, linijski barkod je najvie prisutan. Linijski barkod se koristi kao klju za pristup
bazi podataka gde se uvaju podaci o proizvodima. Najvei nedostatak ovog naina kodiranja je
ograniena koliina podataka koja se moe sauvati u barkod-u.

Sl. 2.2 Prikaz liniskog barkoda

Da ne bi dolo do greaka pri oitavanju, veina barkodova mora imati prazan (beli) prostor
sa svake strane (quiet zones = tihe zone) barkoda. Svaka simbologija koristi posebne start i stop
znake na svakom kraju. Ti znaci identifikuju simbologiju i omoguavaju itau obostrano
oitavanje. Barkod na kraju moe imati i kontrolni znak koji se izraunava na temelju prethodnih
znakova u skladu s odreenim algoritmom. Ta kontrola znakova slui za proveru korektnog
dekodiranja simbola. Barkod moe imati i interpretacijsku liniju ispod samih linija praznina
e biti odtampana sa nizom znakova koje predstavlja. Tako je omogueno da i ljudi mogu
proitati isti sadraj kao i barkod ita.
Liniski barkodovi se mogu podeliti na numerike i alfanumerike. Numeriki set znakova
znai da simbologija moe kodirati samo znake od 0 do 9. Dodatni znaci koji se mogu pojaviti su
kontrolni, kao start/stop znaci. Alfanumeriki set znakova moe kodirati znake od 0 do 9 i znake
internacionalne abecede od A do Z. I ovde su mogui dodatni kontrolni start/stop znaci.

4
 2.1.3 NUMERIKI I ALFANUMERIKI BARKODOVI

Kao to smo spomenuli numeriki set znakova znai da simbologija moe kodirati samo
znake od 0 do 9. Dodatni znaci su kontrolni start/stop znaci. Zbog uvoenja standarda za
obeleavanje proizvoda osnovano je udruenje EAN (European Article Numbering-Evropsko
numerisanje proizvoda) koje je kompatibilno sa UPC sistemom. EAN se brine o standardizaciji i
dodeljivanju EAN barkodova. Struktura EAN barkoda sastoji se od grupe cifara koje sadre
podatke o: zemlji porekla robe, proizvoau i samom proizvodu.

U standardnom EAN 13 barkodu uz 12 znakova, trinaesta cifra je kontrolna cifra.

Izraunava se algoritmom iz svih drugih cifara u broju i proverava ispravnu strukturu prethodnih
cifri. Svaki EAN barkod sastoji se od graninih linija na levoj i desnoj strani od samog barkoda,
te obaveznih tihih zona.

Sl. 2.3 Prikaz EAN 13 numerikog barkoda

Kontrolna cifra je poslednji znak (krajnji desni) barkoda. Rauna se od ostalih znakova u
barkodu i koristi se za potvrdu da je barkod tano oitan ili da je broj tano sastavljen.

EAN 8 barkod dodeljuje se onim proizvodima koji su premali da bi na njih fiziki stao EAN
13 barkod. Za njegovu dodelu potrebno je uputiti poseban zahtev s idejnim reenjem ambalae
budueg proizvoda. EAN 8 barkod ima iste standarde i strukturu kao EAN 13 barkod. Razlika je
to ima samo 8 cifara i njegov je kapacitet u EAN sistemu ogranien.

Sl. 2.4 Prikaz EAN 8 numerikog barkoda

5
 Alfanumeriki kodovi osim cifara koriste slova i posebne znake, a mogu biti proizvoljne
duine, tj. koliko je potrebno da bi se kodirali podaci.

Kod 3 od 9 je alfanumeriki barkod koji se u osnovnom nainu moe koristiti za kodiranje

27 velikih slova internacionalne abecede, 10 cifara i 7 posebnih znakova. U modifikovanom
nainu, korienjem naina kodiranja s dva znaka mogue je kodirati svih 128 ASCII znakova.
Svaki znak koda 3 od 9 sastoji se od 5 linija i 4 praznine to ini 9 elemenata. Svaki element
moe biti irok ili uzak, od kojih su tri uvek uska. Po tom pravilu je kod i nazvan.

Sl. 2.5 Prikaz 39 alfanumerikog koda

Sobzirom da barkodovi ovog tipa mogu kodirati sve ASCII znakove te mogu biti
neograniene duine, pogodni su za kodiranje veeg broja podataka, npr.: naziv i adresa,
lokacija, itd.

Kod 128 dozvoljava upis svih brojanih i slovnih znakova koje upotrebljava ASCII kod.
Ovaj kod se najvie upotrebljava u velikim skladitima, iz razloga to nije potrebno na poetku
upisivati broj drave. Kod 128 je podeljen na tri verzije A, B i C. Verzija A obuhvata ASCII
standardizovane oznake, bite i kontrolne kodove. Verzija B obuhvata ASCII standardizovane
oznake, a verzija C obuhvata dva brojana bita u svakoj oznaci.

Sl. 2.6 Prikaz osnovnog koda 128

6
 2.1.4 2D KOD

Postoje dve vrste 2-dimenzionalnih kodova ; u obliku stoga i matrice. Razvoj 2D koda
podstaknut je potrebom da se vie informacija smesti na mali prostor. 2D kodovi mogu sluiti
istoj svrsi kao i linijski kodovi samo na puno manjem prostoru ili mogu sluiti kao sama baza
podataka, nosei sve potrebne podatke o oznaenom objektu. 2-dimenzionalni kod moe sauvati
puno vie podataka od linijskog individualni simbol moe sadrati do 7000 numerikih ili 4200
alfanumerikih znakova. Glavni nedostatak 2D kodiranja je potreba za posebnim itaem obino
skupljim od standardnog.

Sloene (stacked) simbologije izgledaju kao skup linijskih simbola sloenih u odreenu
strukturu. Nastale su slaganjem alfanumerikih simbologija Koda 39 i Koda 128 horizontalno u
stogu u vie redova. 1990-te godine razvijena je simbologija PDF417 sa jo veim kapacitetom i
gustoom zapisa i veom itljivou. PDF417 dozvoljava puni ASCII skup znakova, moe
kodirati oko 2000 znakova na 4 kvadratna ina. SuperCode je nova varijanta paketno sloenog
koda gde su podaci razbijeni u manje pakete i organizovani u simbole razliitih oblika.

Sl. 2.7 Prikaz sloene simbologije koda 49

Matrine simbologije najee imaju jo veu gustou zapisa u odnosu na sloene
simbologije i omoguavaju oitavanje bez obzira na orjentaciju. Matrini kod, odnosno simbol je
sastavljen od uzoraka elija koje mogu biti kvadratne, heksagonalne ili krune.
Podaci su kodirani putem relativnih pozicija svetlih i tamnih elemenata, a simbologija sadri
i tehnike za detekciju i korekciju greaka. To omoguava veu pouzdanost oitavanja i itanje
delimino oteenih simbola. Matrini kodovi su skalabilni pa su prikladni i za oznaavanje
malih proizvoda kao i za velike oznake na paletama i konvejerima.

QR kodovi se masovno koriste u nekoliko zadnjih godina. Glavni razlog je veliki kapacitet
brojeva (7089) i veliki kapacitet alfanumerikih karaktera (4296). Omnidirekcionalni su i
podravaju atribute i sve kljueve.

7
 2.1.5 QR KOD

QR (eng. Quick Response) kod je samostalna, dvodimenzionalna matrina simbologija

sainjena od kvadratnih modula ureenih u okviru kvadratne strukture ukljuujui jedinstvenu
strukturu za nalaenje lociranu u tri ugla simbola. Za razliku od simbola sa kompozitnom
komponentom, QR kod ne zahteva linearni simbol. Definisan je industrijskim standardom
ISO/IEC18004. QR kod je razvijen i zatien od strane Japanske kompanije Tojota (eng. Toyota),
odnosno njenog ogranka Denso Vejv Inkorporejtid (eng. Denso Wave Incorporated), sa ciljem da
se dobije 2D kod lako itljiv za itae. QR kod je zatien patentom 1994. godine.

QR kod 2005 je jedina verzija familije QR koda koja podrava strukture podataka GS1
sistema, ukljuujui funkcijski znak simbola 1. ISO/IEC QR kod 2005 takoe sadri
specifikacije za Mikro QR kod, ali ova simbologija nije podrana za GS1 sistem. QR kod 2005
koristi korekciju greke po Rid-Solomonu (specifikovana su etiri selektabilna nivoa korekcije
greaka) i ova karakteristika pomae u ispravljanju delimino oteenih simbola.

Svaki QR kod je struktuiran od tamnih i svetlih kvadratnih modula, pravilno rasporeenih

unutar kvadratne mree polja veliine jednake veliini jednog modula. Jedan modul treba da je
minimalne veliine od 4x4 taaka pri rezoluciji tampe od 300 dpi. Pomou QR koda mogue je
iskodirati razliite vrste ulaznih podataka, kao to su: brojevi, alfanumeriki podaci (mala i
velika slova, brojevi, posebni znakovi: space % $ * + - . , / : ( ), binarni podaci, Kanji format
(prikaz kineskih znakova).

QR kod simboli se itaju 2D skenerima za itanje slika ili video sistemima. Veina drugih
skenera, koji ne itaju dvodimenzionalne slike, ne mogu da itaju QR kod. Upotreba QR kod
simbola je ograniena na nove primene koje ukljuuju i skenere za itanje slika u okviru
mobilnih ureaja.

Sl. 2.8 Prikaz matrine simbologije Qr koda

8
 2.2 ALATI ZA GENERISANJE BARKODOVA

Na tritu postoji vie programa za generisanje barkodova kao i web stranica za online
generisanje barkodova. Upotreba web stranica za online izradu je nepraktina pa je bolje izvriti
instalaciju aplikacije na raunaru. Na internetu danas postoji velik izbor alata vezanih za
barkodove, kako programa za instalaciju na PC tako i web stranica za izradu i itanje bar
kodova. U velikoj ponudi programa dobar deo njih je jako loe reen, pa su u nastavku
predstavljeni oni bolji. Za profesionalnu upotrebu ipak su potrebni programi sa veim
mogunostima koji se plaaju ali se mogu nai i oni besplatni koji su shareware ili demo.

Q-Barcode 1.11 DEMO program podrava izradu petnest tipova barkodova, to ukljuuje
sve uobiajene tipove. U punoj verziji izraeni kodovi mogu se odtampati pojedinano, zatim
kao nalepnice i mogu se snimiti kao slike raznih formata. U demo verziji omoguena je samo
izrada i prikaz kodova. Kod moemo snimiti malim trikom. Tako da uzmemo print screen
ekrana, te ga snimimo alatom poput MS Painta.
Dostupan je na stranici: http://www.qwe.net/qbarcode/demo.html

Sl. 2.9 Izgled programa Q-Barcode 1.11 DEMO

9
 Easy Barcode Creator Demo je alat koji podrava izradu devet tipova barkodova, to
ukljuuje veinu vie korienih tipova. Puna verzija programa omoguava snimanje barkoda
kao slike u EPS i TIFF formatu. U naoj demo verziji omoguena je izrada, ali ne i snimanje
kodova. Opet se moemo posluiti s print screen opcijom i snimanjem u MS Paint-u.

Dostupan je na stranici: http://www.easybarcodetech.com/ebc.html

Sl. 2.9.1 Izgled programa Easy Barcode Creator Demo

Barcode Maker 5.5 , share ware je alat koji podrava izradu devet tipova barkodova, to
ukljuuje veinu vie korienih tipova osim Koda 128. Ovaj program ima sve svoje mogunosti
na probni period od 30 dana. Nakon tog perioda za dalje korienje je potrebno kupiti i
registrovati program. Ovaj program ima najbolje reenu organizaciju kodova, snimanje kodova i
na kraju tampanje.

Dostupan je na stranici: http://hem.passagen.se/sams/download.htm

10
 Sl. 2.9.2 Izgled programa Barcode Maker 5.5

Barcode Maker v1.0.0 je besplatan program koji omoguava izradu samo jednog tipa bar
koda i to Kod-a 39. Mogue je snimanje koda u BMP formatu i tampanje koda.

Dostupan je na stranici: http://www.designworkz.com/barcode.htm

11
 Sl. 2.9.3 Izgled programa Barcode Maker 1.0.0

Barcode Maker 1.4 podrava izradu pet tipova kodova: EAN 13, EAN 8, Kod 39, Kod 128,
Kod 25I. Program je dobro uraen to ini izradu ovih pet tipova kodova prilino jednostavnim.
Omogueno je samo tampanje kodova. Ako imamo potrebu snimanja tih kodova na disk
moemo ih odtampati virtuelnim printerom u PDF formatu ili nekom drugom dostupnom.

Dostupan je na stranici: http://barcodemaker.freehostia.com/

12
Sl. 2.9.4 Izgled programa Barcode Maker 1.4

13
 2.3 UREAJI ZA OITAVANJE BARKODOVA

Barkod ita je elektro-optiki ureaj koji pomou svetlosnog izvora (led diode ili lasera) ita
barkodove odtampane na razliitim povrinama. U osnovi, barkod itai su ureaji koji
odreenom metodom osvetljavaju barkod simbol i mere reflektovanu svetlost. Podatak se
konvertuje iz analognog u digitalni oblik koji dekoder moe procesuirati, a zatim se alje host
raunaru ili POS sistemu.

Za oitavanje barkodova koristi se vie vrsta razliitih ureaja i oni se meusobno razlikuju
po brzini oitavanja, razdaljini sa koje mogu oitati informacije i prema uslovima koje treba
obezbediti da bi se informacija mogla korektno oitati.

Razlikuju se i po vrsti barkoda koji treba da oitaju. Za oitavanje jednodimenzionalnih 1D

bar kodova koristi se lasersko optiko itanje, dok je za itanje 2D barkodova potrebno
fotografsko skeniranje slike barkoda. 2D bar kodovi mogu nositi znatno veu koliinu
informacija od 1D kodova.

Osnovni delovi itaa su: izvor svetlosti, fotodekoder, kolo za obradu signala i dekoder.

Izvori svetlosti mogu da budu vidljivi i infracrveni. Fotodekoder digitalizuje elektrini signal,
obrauje podatke unutar digitalnog signala i vri proveru postojanja i korekciju greke.

Laseri malih signala esto itaju tampane simbole kao trakaste oznake na pismima i na
drugim proizvodima. Oni ne itaju na isti nain kao ljudsko oko.

Laserski snop osvetljava objekat sa koga se oitava, ali detektori svetlosti i elektronski
prijemnici detektuju sve to oitava. Usmeriva snopa skenira laserski snop na aru barkoda.
Laserska svetlost koja se reflektuje sa povrine se fokusira u detektor, koji generie elektrini
signal proporcionalan svetlou koja pada na njega. Koliina svetlosti koja se reflektuje zavisi od
toga da li svetlost dolazi sa tamne ili svetle povrine.

Detektor i njegovo elektronsko kolo vide ove tamne i svetle zone kao periode, vide ih kao
simbole i pretvaraju ih u elektronske signale. Na ovaj nain ita stvara niski elektrini signal za
meuprostore i visoki elektrini signal za linije. Trajanje elektrinog signala odreuje irok
element nasuprot uskom.

Ovaj signal, dekoder u itau dekodira u znakove koje barkod predstavlja. Dekodirani podaci
alju se raunaru kao klju u uobiajenom formatu podataka.

14
 2.3.1 PODELA BARKOD ITAA PREMA TEHNOLOGIJI RADA

Prema tehnologiji koju koriste odnosno u zavisnosti od vrste senzora za itanje, itai mogu
biti:

"WAND" ureaji
CCD (charge-coupled device)
linear imageri (barkod skeneri bazirani na kameri)
laserski

WAND itai spadaju u stariju generaciju i u novije vreme su izbaeni iz upotrebe kao
nedovoljno pouzdani i zastareli.

CCD barkod skeneri koriste red malih svetlosnih senzora poreanih u glavi barkod itaa.
Elektrini signal koji odgovara debljini linija i razmaka na barkodu je generisan i poslat u
dekoder koji ga dekodira i alje u kompjuter. Glavna razlika izmeu CCD barkod skenera i
barkod skenera u obliku olovke i laserskog barkod skenera je ta to CCD barkod skener meri
emitovanu okolnu svetlost od barkoda, a ne kao to barkod skener u obliku olovke ili laserski bar
kod skener mere reflektovanu svetlost specifine frekvencije koju on sam i emituje.

Imager barkod itai odnosno barkod skeneri bazirani na kameri koriste malu video kameru
za snimanje slike barkoda. Barkod skener u ovom sluaju koristi sofisticiranu tehniku obrade
digitalne slike da bi dekodirao barkod. Dele se u dve kategorije Linear i Area. Rezultat imager
tehnologije je u nekadanjoj CCD tehnologiji. Barkod itai bazirani na imager tehnologiji imaju
nekoliko velikih prednosti u odnosu na laserske itae. Nema pokretnih delova koji bi se
prilikom pada ili udaraca mogli otetiti, pa se ureaji odlikuju velikom robusnou. Budui da je
re o CCD elementima, mogue je ostaviti opremu uvek ukljuenu, (kod laserskih itaa to je
nezamislivo). Brzina itanja iznosi 270scan/sec dok najbolji laseri doseu 70-100scan/sec.
Standardna rezolucija npr. Datalogic Gryphon D l00 je 3 mils to je ve u klasi VHD laserskih
itaa (koji se posebno naruuju). Osim itanja standardnih 1D simbologija, mogue je i itanje
2D barkoda (PDF) linear imager tehnologijom, dok je korienjem area imager tehnologije
mogue itanje 1D, 2D (QR, Datamatrix, Aztec, Mesa...), OCR-a, i image capture.

Laserski barkod ita slui iskljuivo u svrhu dekodiranja oznake barkoda i prosleivanja
koda na interfejs. Laserski barkod itai za tu funkciju poseduju laser sa pokretnom optikom,
foto detektor koji detektuje refleksni zrak, elektronsku logiku koja proverava ispravnost
proitanog koda, interfejs koji prosleuje informaciju ka raunarima.

15
 2.3.2 ALATI ZA OITAVANJE BARKODOVA

Na internetu se mogu nai i alati za oitavanje barkodova. Mogu se nai online aplikacije kao
i one koje zahtevaju instalaciju na raunaru.

DTK Barcode Reader SDK Demo je program koji uzima slikovne file-ove koji sadre
barkodove u sebi i zatim ita te kodove. Podrava itanje dvanest 1D i tri 2D tipova barkoda.

Dostupan je na stranici: http://dtksoft.com/products.php

Sl. 2.9.5 Izgled programa DTK Barcode Reader

Ova web stranica ima mogunost itanja barkodova preko web kamere. Kada preko web kamere
oitamo barkod, iz baze podataka se prikae proizvod koji smo uitali. U bazi postoje proizvodi
mnogih proizvoaa.

Dostupna je na stranici: http://en.barcodepedia.com/

Sl. 2.9.6 Izgled web stranice

16
 2.4 UPOTREBA BARKODA I BARKOD ITAA U SISTEMU POTE

U dananjem radu Pote Srbije znaajna je zastupljenost ureaja baziranih na OCR i barkod
tehnologiji. Velika koliina dokumenata, rauna, pisama i paketa koji treba da budu obraeni ini
ovu tehnologiju neophodnom za moderno funkcionisanje pote. Razlog pomalo kasnog uvoenja
ovih ureaja u operativnu upotrebu lei u injenici da je tehnologija bila relativno skupa i
neisplativa za nae uslove.

Prvi OCR i barkod ureaji su nali primenu u alterskom poslovanju pri obradi ekova a
kasnije i naplati rauna koji su na sebi sadrali barkodove. Uporedo se i u velikim potanskim
centrima uvode barkod skeneri kao velika ispomo pri praenju i evidentiranju prispelih poiljki.

Trenutno se preko Track&Trace sistema prate sledee poiljke: vrednosno pismo (oznaka
poiljke VV), paket (oznaka poiljke CC), post-ekspres poiljke (oznaka poiljke PE) i
preporuena poiljka za inostranstvo (oznaka poiljke RR).

Takoe se barkodovi koriste za popis i praenje osnovnih sredstava i opreme tzv.

inventarisanje.

Svi OCR i barkod ureaji su umreeni u jedinstveni informacioni sistem putem potanske
aplikacije PostNET-a, kasnije PostTIS-a. Uspomo njih dolazi do poveane tanosti u radu i
smanjivanju broja izvrilaca koji su do tada runo evidentirali poiljke.

17
 2.4.1 OMR SKENER

Meu prvim ureajima za oitavanje barkodova u poti su bili OMR skeneri za raune. To su
bili modeli Walther 3002 i 3003. Mogu da oitavaju MICR (CMC7, E13B) i OCR (OCR A, OCR
B) kodna pisma. Povezani su sa raunarom putem RS232-C ili USB2 porta.

Princip rada ureaja je sledei: laserska dioda emituje laserski zrak talasne duine 680nm
(crvenog spektra) koju otklonsko ogledalo neprekidno otklanja levo desno velikom brzinom do
50 promena/skeniranja u sekundi zbog ega ljudsko oko vidi konstantnu crvenu liniju na podlozi.
Svetlosni zrak se u svakom trenutku reflektuje s podloge nazad tako da se u sistemu soiva
preusmerava i fokusira na foto detektor, a ne nazad na laser zbog polupropusnog ogledala koje
proputa svetlost samo u jednom smeru. Foto elija tada detektuje promenu inteziteta
reflektovane svetlosti koja se razlikuje zavisno da li se reflektuje od crne podloge ili bele, i tako
pretvara svetlosni signal u elektrini signal. Pri itanju barkoda vano je da su okviri barkoda
beli kako bi elektronska logika mogla prepoznati kraj barkoda. Ukoliko ovaj uslov nije
zadovoljen, ni najispravniji barkod ita nee moi proitati takav kod. Takoe treba imati u vidu
da barkod ita zbog crvenog laserskog svetlosnog snopa vidi kao ovek kroz crveno staklo pa
barkod nesme biti crvene boje kao ni njegov okvir i rub.

Refleksija laserskih zraka zavisi, dakle od boja povrine (bojama crtica koda, podloge i ruba
koda) na kojoj je odtampan barkod, a od koga se reflektuje svetlost jer svaka boja ima svoju
talasnu duinu svetlosti.

Ugraena foto elija u itau je napravljena da vidi samo vlastitu refleksnu talasnu duinu
svetlosti koju pretvara u niz seriskih elektrinih impulsa zavisno o intezitetu refleksije sa
podloge. Iz istog razloga se i laserski zrak nee reflektovati sa crvenog barkoda, jer je iste boje
kao i laserski zrak pa je nevidljiv itau. Dalje se serijski niz elektrinih impulsa prenosi na
interfejs sa koga podatke preuzima raunar.

Sl. 2.9.7 OMR skener za raune

18
 2.4.2 RUNI BARKOD SKENER

Koristi se u alterskom i pismonosno/paketskom radu. Slui za oitavanje barkodova koji se

lepe na pisma u svrhu Track&Trace usluge. U potanskim centrima se koristi prilikom evidencije
i usmeravanja paketa.

Spada u grupu itaa sa okidaem i kada nije aktiviran laserski zrak nalazi se u stanju
mirovanja. Moe da bude povezan na raunar putem kabla ili beino. Duina kabla ne treba da
bude vea od 2m jer dolazi do greke u prenosu podataka i pogrenog rada itaa. Zbog
mobilnosti manipulativnog radnika novi itai poseduju mogunost povezivanja putem radio
talasa ili Bluetooth-a.

Princip rada je sledei: pri pritisku tastera, laserski zrak pada na barkod odbija se od tamnih i
svetlih povrina i te promene refleksnog zraka detektuje detektor. Logika proverava ispravnost
oitanog barkoda i preko interfejsa informaciju usmerava na raunar. Ugao skeniranja moe da
bude 40,60 i 360.

Moe da dekodira sledee barkodove: UPC-A, UPC-E, EAN-13, EAN-8, ISBN/ISSN, Code
39, Code 39 full,ASCII, Code 32 (italijanska farmacija, varijanta Code 39), Trioptic Code 39,
Interleaved 2 od 5, Industrial 2 od 5, Matrix 2 od 5, Codabar (NW7), Code 128, Code 93, Code
11 (USD-8), MSI/Plessey, UK/Plessey, UCC/EAN 128, China Post, China Finance, GS1
DataBar (bivi RSS)- varijante.

Sl. 2.9.8 Barkod skener za pakete i pisma

19
20