MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 24

2. LABORATORIJSKA IDENTIFIKACIJA I KLASIFIKACIJA TLA

2.1 Uvod

Kao to je ve reeno, generalna osnova za klasifikaciju usvojena je podela na dve glavne klase sa
graninom vrednou veliine zrna od 0.075 mm, tako da razlikujemo:

krupnozrna tla: koja sadre preko 50% zrna veih od 0.075 mm, i
sitnozrna tla: koja sadre preko 50% zrna manjih od 0.075 mm.

Krupnozrna tla, u koja spadaju pesak (S) i ljunak (G), uglavnom se mogu raspoznati golim okom tako
da je terenska identifikacija relativno jednostavna. Krupnozrno tlo u sebi moe sadrati primese sitnijih
zrna (frakcija), ali su veliina i oblik zrna ipak najee dovoljni pokazatelji za identifikaciju. Za
laboratorijsku identifikaciju i klasifikaciju krupnoznog tla primenjuje se opit granulometrijskog sastava
tla (SRPS U.B1.018;2005).

Sitnozrna tla, u koja spadaju praina (M) i glina (C), uglavnom se ne mogu raspoznati golim okom tako
da se koriste indirektni opiti za njegovu identifikaciju. Ovo tlo, naroito ako sadri glinene estice, menja
kozistentno stanje sa promenom sadraja vode. Ova osobina, koju inae nemaju krupnozrna tla, naziva se
plastinost. Laboratorijska identifikacija i klasifikacija sitnozrnog tla vri se na osnovu Aterberg-ovih
granica konzistencije (SRPS U.B1.020;1980).

2.2 Granulometrijski sastav tla (SRPS U.B1.018;2005)

Prisustvo zrna odreenih veliina (frakcija) u masi tlu odreuje se laboratorijskim opitom odreivanja
granulometrijskog sastava tla. Granulometrijski sastav je definisan krivom koja opisuje veliinu zrna
razliite veliine izraenu u procentima teine. Iako se na granulometrijskom dijagramu pored veliina
zrna krupnozrnog tla prikazuju i veliine zrna sitnozrnog tla, on se iskljuivo koristi za klasifikaciju
krupnozrnog tla. Osim oblika granulometrijske krive, za opis krupnozrnog tla upotrebljavaju se i sledei
numeriki pokazatelji:

Koeficijent jednolinosti ili uniformnosti:

d 60
CU =
d10
Koeficijent zakrivljenosti:
d 302
CZ =
d10 d 60
gde je:
d10 - efektivna veliina zrna; od kojeg je 10% materijala u uzorku manje od ove veliine
d60 - dominantna veliina zrna; kojeg je 60% materijala u uzorku manje od ove veliine
d30 - veliina zrna; od kojeg je 30% materijala u uzorku manje od ove veliine

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 25

Za odreivanje granulomerijskog sastava tla koristimo dve metode:

metoda sejanja; koristi se za krupnozrna tla, koja se sastoje najveim delom od estica (zrna)
veih od 0.075 (0.06) mm.
metoda sedimentacije; koristi se za sitnozrna tla, koja se sastoje najveim delom od estica
(zrna) manjih od 0.075(0.06) mm.

Kombinovanje metode sejanja i sedimentacije omoguava dobijenje kontinualne krive granulometrijskog

sastava tla, poevi od najkrupnijih pa do nasitnijih estica tla, koja se koristi pri:

klasifikaciji tla
odreivanju vodopropusnosti tla
odreivanju osetljivosti tla na mraz, i
projektovanju filtra.

2.1.1 Metoda sejanja

Razlikujemo dva postupka unutar metode sejanja:

mokro sejanje, za tla sastavljena uglavnom od krupnozrnih estica tla, i
suvo sejanje, za tla sastavljena uglavnom od krupnozrnih estica tla ali koja sadre
beznaajnu koliinu frakcija praine i gline.

Postupak mokrog sejanja

Deo uzorka za odreivanje granulometrijskog sastava dobija se etvrtanjem uzorka koji se zatim sui na
temperaturi od 105 0C do 110 0C da da bi se dobila koliina u skladu sa Tabelom 1ili Prilogom A
standarda.

- izmeri se masa osuenog dela uzorka tla koji se ispituje (m1), sa tanou od 0.1 %.
- stavi se uzorak koji se ispituje na sito otvora 20 mm i oetka svaka krupna estica koja ne
moe da proe kroz sito, elinom etkom ili nekom tvrdom etkom, dok ne bude ista od
sitnozrnog materijala.
- frakcija zadrana na situ otvora od 20 mm se proseje na odgovarajuim veim sitima, izmeri se
koliina zaostala na svakom situ, (m), i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja.
- izmeri se osueni deo materijala koji je proao kroz sito 20 mm (m2), sa tanou od 0.1% od
mase (m1) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja.
- podeli se osueni materijal, tako da se dobije deo uzorka za ispitivanje odgovarajue mase
(oko 2 kg). Izmeri se umanjeni deo uzorka (m3) do tanosti 0.1% od mase (m1) i upie u
kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja.
- umanjena frakcija se stavi u odgovarajuu posudu i potpuno potopi u vodu. Ukoliko
umanjena frakcija sadri sitnozrnu frakciju (praine i gline) u vodu se predhodno doda
natrijum-heksametafosfat u koncentraciji od 2 g na litar vode. Umanjena frakcija mora da
odstoji u rastvoru najmanje 1 sat, uz povremeno meanje.

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 26

- materijal se ispere, malo pomalo, kroz sito otvora 2 mm, ispod koga je postavljeno sito otvora
od 0.063 mm. Frakcije koje prou kroz sito otvora 0.063 (0.075) mm odbacuju se sa vodom.
Ispiranje se nastavlja sve dok voda kojom se ispira ne bude bistra. Posebna panja se mora
obratiti na to da sita ne budu preoptereena vrstim esticama i vodom.
- sav materijal zadran na sitima premesti se u ravnu posudu i osui u suari na temperaturi od
105 0C do 110 0C.
- kada se ohladi na sobnu temperaturu, osuena frakcija se izmeri (m4) do tanosti od 0.1% od
mase (m3) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja.
- osuena frakcija se proseje kroz odgovarajua sita do sita sa otvorom 6.3 mm. Zadrana
koliina na svakom situ (m) se izmeri do tanosti 0.1% od mase (m3) i upie u kolonu 2
zapisnika o rezultatima ispitivanja.
- ako frakcija koja je prola kroz sito sa otvorom 6.3 mm ne sadri vie od 150 g, seje se na
suvo na odgovarajuim manjim sitima, ukljuujui i sito od 0.063 mm. Izmeri se zadrana
koliina materijala na svakom situ (m) , kao i fine estice (mF) koje prou kroz sito otvora
0.063 mm do tanosti 0.1% od mase (m3) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima
ispitivanja.
- ako je frakcija koja je prola kroz sito otvora 6.3 mm vea od 150 g, ova masa se izmeri (ms) i
upie u kolonu 2, zatim se uz pomo razdelne kutije ili etvrtanjem koliine materijala smanji
na 100 do 150 g. Ova umanjena masa se izmeri (m6) i upie u kolonu 2, a zatim se proseje na
odgovarajuim sitima manjeg otvora, ukljuujui i sito sa otvorom 0.063 mm. Zadrane
koliine na svakom situ se izmere, kao i prolaz finih estica kroz sito otvora 0.063 mm (mE).
Ukoliko proba nije smanjena, m6 je isto kao m5. Merenja se vre do tanosti 0.1% od mase
(m6) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima ispitivanja.

Postupak suvog sejanja

Deo uzorka za odreivanje granulometrijskog sastava dobija se etvrtanjem uzorka koji se zatim sui na
temperaturi od 105 0C do 110 0C da da bi se dobila odgovarajua koliina u skladu sa Tabelom 1ili
Prilogom A standarda.
- izmeri se osueni deo ispitanog uzorka tla (m1), sa tanou do 0.1 %.
- spoji se sa dnom ono sito kroz koje je prola celokupna masa dela uzorka koji se ispituje.
- sito se protrese tako da se materijal kotrlja u njemu. estice tla se mogu runo postaviti u
otvore sita da bi se videlo da li e propasti, ali se ne smeju gurati da prou. Mora se voditi
rauna o tome da na situ ostanu samo pojedinane estice. Koliina zrna zadranih na situ (m)
izmeri se sa tanosti do 0.1 %, mase (m1) i upie u kolonu 2 zapisnika o rezultatima
ispitivanja.
- materijal iz dna se premesti u odgovarajuu posudu, a dno se ponovo privrsti za sledee sito
manjeg otvora. Sadraj iz posude se ponovo sipa na sito i ponovi se predhodno opisan
postupak.
- postupak se ponavlja na svim sitima koja se koriste.
- ukoliko se neko od sita preoptereti, sejanje se vri parcijalno, tako da pojedinani delovi ne
prelaze mase propisane standardom.

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 27

2.1.2 Metoda sedimentacije (hidrometrisanje)

Koristi se za odreivanje sadraja i raspodele tla ije su estice manje od 2 mm, a sadre vie od 10%
estica manjih od 0.075 (0.063) mm.

Postupak hidrometrisanja

Kada dno ini deo uzorka prethodno ve prethodno prosejanih kroz sita otvora 0.075 (0.063) mm i kada je
utvreno da tlo sadri vie od 10% estica manjih od 0.075 (0.063) mm, za ispitivanje se koristi samo deo
uzorka ije su estice manje od 0.075 (0.063) mm i koji je sauvan u obliku suspenzije. Ispitni uzorak
dobija se ukuvavanjem, a zatim suenjem.

- potrebna suva masa dela uzorka zavisi od vrste tla koje se ispituje. Potrebna masa je oko
100 g za peskovita tla i oko 50 g za praine i gline.
- izmeri se suva masa dela uzorka koji se ispituje do 0.01 g tanosti, to predstavlja poetnu
suvu masu (m0).
- postavi se deo uzorka koji se ispituje u erlenmajer.
- doda se 100 cm3 disperzivnog sredstva pipetom u erlenmajer sa tlom. Intezivno se mea sve
dok estice tla ne budu razdvojene u suspenziji. Ako se koristi mehanika mukalica, posudu
treba mukati najmanje 4 h ili preko noi, ukoliko je to potrebno.
- prenese se suspenzija iz elenmajera ili suda u kome je vreno razdvajanje na sito sa otvorom
0.075 (0.063) mm i sabirnom posudom. Tlo na situ ispere se mlazom destilovane vode iz
prskalice. Za ovo ispiranje ne bi trebalo koristiti vie od 500 cm3 vode.
- prenese se suspenzija iz sabirne posude u menzuru zapremine 1000 cm3 i dopuni
destilovanom vodom do oznake 1000 cm3. Ovako pripremljena suspenzija koristi se za
ispitivanje sedimentacije.
- menzura sa suspenzijom zatvori se gumenim epom, snano promea, a zatim spusti u
vodeno kupatilo konstantne temperature, tako da bude uronjena do oznake od 1000 cm3. U
sluaju nedostatku vodenog kupatila, ispitivanje se vri u prostoriji u kojoj ne postoji
mogunost velikih temperaturnih promena.
- u drugu menzuru od 1000 cm3 doda se ista koliina disperzivnog sredstva koje se koristi za
disperziju estica u prvoj menzuri i dopuni destilovanom vodom. Menzura se spusti u
kupatilo pored menzure sa suspenzijom.
- posle jednog sata ili kada se temperature suspenzije i rastvora sa disperzivnom sredstvom
izjednae sa temperaturom kupatila, izvadi se menzura sa disperzivnim sredstvom, promea
se i odmah se vrati u kupatilo. Izvadi se menzura sa suspenzijom, snano izmea obrtanjem
gore-dole 60 puta za 2 minuta i vrati u vodeno kupatilo.
- u trenutku kada je menzura sa suspenzijom vraena u kupatilo, sekundomer se puta u rad i
paljivo se skidaju gumeni epovi sa menzura.
- kalibrisani hidrometar se uroni u suspenziju 15 s pre svakog itanja, do dubine malo ispod
njegove plutajue pozicije, i pusti da slobodno pluta.
ekvivalentno itanje hidrometra (Rh) za gornji rub meniska oita se posle 2 min, 5 min, 15
min, 45 min, 2 h, 5 h i 24 h od trenutka poetka sedimentacije i jo dva puta narednih dana,

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 28

ukoliko je to potrebno. Zabelei se proteklo vreme u kolonu 3, a itanja u kolonu 5 zapisnika

o rezultatima ispitivanja.
nakon svakog itanja, hidrometar se polako izvadi, opera potapanjem u destilovanu vodu i
spusti u menzuru sa disperzivnim sredstvom koje je na istoj temperaturi kao i suspenzija.
Ekvivalentno itanje gornjeg ruba meniska se oita i zabelezi se vrednost (R0) u kolonu 6
zapisnika o rezultatima ispitivanja.
temperatura suspenzije se kontrolie i zapisuje u kolonu 4 zapisnika o rezultatima ispitivanja
nakon prvih 15 minuta od poetka, a kasnije prilikom svakog merenja. Temperatura mora biti
sa tanou 0.5 0C. Ukoliko se temperature razlikuje za vie od 1 0C, izvri se oitavanje
hidrometra u menzuri sa disperzivnim sredstvom u skladu sa predhodno navedenim
postupkom.

2.3 Aterberg-ove granice konzistencije (SRPS U.B1.020;1980)

Iako se veliine zrna sitnozrnog tla prikazuju na granulometrijskom dijagramu, ova tla se ne
klasifikuju na osnovu granulometriskog sastava tla. Za ova tla karakteristino je da sa promenom sadraja
vode u tlu, odnosno vlanosti (w), menjaju konzistentna stanja od vrlo tvrdog do itkog konzistentnog
stanja. Zato se za klasifikaciju sitnozrnog tla, ocenu konzistentnog stanja i kao pomoni podatak za pri
oceni drugih fizikih i mehanikih osobina tla koriste Aterberg-ove granice konzistencije:

granica teenja (wL ),

granica plastinosti (wP ), i
granica skupljanja (wS ).

Vlanost tla (w) (SRPS U.B1.012;1979)

Definicija: odnos izmeu mase vode u uzorku tla i mase suvog uzorka tla naziva se vlanost (w) i
izraava se u procentima (%). Vlanost tla se odreuje na osnovu dva ispitivanja, a kao rezultat se uzima
prosena vrednost. Izraunava po sledeem obrascu:

W1 W2
w= 100 [% ]
W2 W
gde je:
W masa Petrijeve posudice u gramima (g)
W1 masa posudice sa poklopcem i sa vlanim uzorkom u gramima (g)
W2 masa posudice sa poklopcem i sa suvim uzorkom u gramima (g)

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 29

Postupak odreivanja vlanosti (w)

uzima se vlaan neporemeen ili poremeen uzorak materijala u koliini od 50 do 100 g, za

peskovite materijale 500 g
stavi se u Petrijevu posudicu, kojoj se prethodno izmeri masa W
posudica se poklopi i izmeri uzorak tla zajedno sa posudicom i poklopcem, mase W1

sa posudice se skine poklopac i stavi pod posudicu a potom se sve stavi u sunicu i sui na
105 0C +/- 0.5 0C najmanje 24 sata ili do stalne mase
posudica sa poklopcem se izvadi iz sunice, poklopi, stavi u eksikator, ohladi i izmeri masa
W2

2.3.1 Granica teenja (wL )

Definicija: sadraj vode u sitnoznom tlu, prikazan kao procenat mase potpuno suvog tla, pri kojem
sitnozrni materijal ili koloidi tla prelaze iz plastinog u teno konzistentno stanje.

Postupak odreivanja granice teenja (wL )

Moe se izvoditi na osuenim i fino usitnjenim uzorcima, kao i na uzorcima u prirodnom stanju.
Organaska tla treba ispitivati iskljuivo u prirodnom stanju. Ispitivanje se izvodi pomou Kasagrande-
ovog aparata (Slika 2.1).

iz uzorka tla izdvoje se zrna koja ne prolaze kroz sito otvora okaca 0.5 mm
uzorku od 200 g dodaje se 15 20 ml destilaovane vode i posle meanja od 5 20 min.
uzorak se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu da izvesno vreme stoji u posudi
zatim se uzorku dodaje postepeno od 1 3 ml destilovane vode dok se ne postigne eljeno
konzistentno stanje
pripremljena masa uzorka tla se pomou pljosnatog noa unese u sud aparata, tako da na
sredini suda uzorak bude debljine 1 cm
zatim se profilisanim noem uree leb upravno na osovinu oko koje rotira sud. irina leba
u dnu iznosi 2 mm
okretanje ruice brzinom 2 o/sec registruje se broj udaraca suda (N) u trenutku kada se leb
zatvorio na duini od 12 do 13 mm.
iz zone gde se leb zatvorio uzme se 20-30 g mase ispitivanog materijala i odredi sadraj
vode (w), prema standardu SRPS U.B1.012;1979.
postupak se ponavlja 3 5 puta.

Rezultati se nanose na dijagram u kordinatnom sistemu gde se na apcisu nanosi u logaritamskoj podeli
broj udaraca suda (N), a na ordinati sadraj vode (w) u procentima u linearnoj razmeri, Slika 2.2. Presek
prave linije sa ordinatom koja odgovara broju od 25 udaraca daje sadraj vode u procentima koji
odgovara granici teenja (wL).

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 30

Podela tla na osnovu veliine granice teenja:

wL < 20% neplastino

20 % < wL < 35% tla niske plastinosti
35 % < wL < 50% tla srednje plastinosti
wL > 50% tla visoke plastinosti

Slika 2.1 Kasagrande-ova treskalica Slika 2.2 Odeivanje granice teenja

2.3.2 Granica plastinosti (wP)

Definicija: sadraj vode u sitnoznom tlu, prikazan kao procenat mase potpuno suvog tla, pri kojem
sitnozrni materijal ili koloid tla prelazi iz plastinog u poluvrsto konzistentno stanje.

Postupak odreivanja granice plastinosti (wP)

Moe se izvoditi na osuenim i fino usitnjenim uzorcima, kao i na uzorcima u prirodnom stanju, dok
organaska tla treba ispitivati iskljuivo u prirodnom stanju.

iz uzorka tla izdvoje se zrna koja ne prolaze kroz sito otvora okaca 0.5 mm
uzorku od 50 g dodaje se izvesna koliina destilovane vode i posle meanja od 5 20 min.
uzorak se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu da izvesno vreme stoji u posudi
zatim se uzorku dodaje postepeno od 1 3 ml destilovane vode dok se ne postigne eljeno
konzistentno stanje
od pripremljene mase uzorka formira se kugla, koja se valjanjem na staklenoj ploi oblikuje
u valjak prenika oko 6 mm
valjanjem pomou dlana ruke, napred nazad, formira se valjak prenika 3 mm
kada se na valjku pojave pukotinice, na uzorku se odreuje sadraj vode (w) prema standardu
SRPS U.B1.012;1979.

Postupak se ponavlja na najmanje dva uzorka, a kao rezultat se uzima prosek.

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 31

2.3.3 Granica skupljanja (wS)

Definicija: sadraj vode u sitnoznom tlu, prikazan kao procenat mase potpuno suvog tla, pri kojem
sitnozrni materijal ili koloid tla prelazi iz poluvrstog u vrsto konzistentno stanje, odnosno stanje u
kojem pri daljem gubitku vode usled suenja uzorak tla ne menja svoju zapreminu.

Postupak odreivanja granice skupljanja (wS)

Moe se izvoditi na osuenim i fino usitnjenim uzorcima, kao i na uzorcima u prirodnom stanju, dok
organaska tla treba ispitivati iskljuivo u prirodnom stanju.

iz uzorka tla izdvoje se zrna koja ne prolaze kroz sito otvora okaca 0.5 mm
uzorku od 150 g dodaje se izvesna koliina destilovane vode i posle meanja od 5 20 min.
uzorak se stavlja u hermetiki zatvorenu posudu da izvesno vreme stoji u posudi
zatim se uzorku dodaje postepeno od 1 3 ml destilovane vode dok se ne postigne
konzistentno stanje pri emu vlanost odgovara granici teenja (wL) ili je malo vea.
manji deo uzorka se stavlja u porcelanski sud koji se prethodno premae tankim filmom
sislkonske masti
laganim udarcima suda puta se da uzorak tee do ivica suda i postupak se ponavlja uz
povremeno dodavanje delova uzorka sve dok uzorak ne ispuni sud
gornja povrina uzorka i suda se potavna elinim noem ili lenjirom
napunjeni sud se izmeri (m1) a zatim se uzorak sa sudom sui na 60 oC do konstantne mase i
meri (m2)
prazan sud se napuni i izmeri zapremina vlanog uzorka (V). Zatim se sud sa ivom stavi u
posudu za suenje, u ivu se paljivo stavi osueni uzorak
izmeri se zapremina istisnute ive pomou menzure i odredi zapremina suvog uzorka (Vd).

Granica skupljanja se rauna iz izraza:

V Vd
ws = w 100 [%]
md
gde je:
w - vlanost,
V - zapremina vlanog tla,
Vd - zapremina suvog tla,
mo - masa porculanskog suda
md=m2 - mo - masa suvog tla

Vla\nost se rauna iz izraza:

m md
w= 100 [% ]
md
gde je:
m=m1 - mo - masa suvog tla

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 32

2.3.4 Indeks plastinosti (IP)

Definicija: razlika izmeu vlanosti na granici teenja (wL) i vlanosti na granici plastinosti (wP) naziva
se indeks plastinosti.

I P = wL wP

2.3.5 Indeks konzistencije (Ic)

Definicija: odnos izmeu razlike vlanosti pri granici teenja (wL) i prirodne vlanosti (wo) i indeksa
plastinosti (IP) naziva se indeks konzistencije.

wL wo
IC =
IP

2.3.6 Indeks teenja (IL)

Definicija: odnos izmeu razlike prirodne vlanosti (wo) i vlanosti na granici plastinosti (wP) i razlike
vlanosti pri granici teenja (wL) i granici plastinosti (IP) naziva se indeks teenja.

wo wL
IL =
wL wP

Zadatak 2.1: Odrediti granicu teenja (wL) i granicu plastinosti (wP) prema rezultatima ispitivanja
datim u tabelama.

Odreivanje granice teenja uzorka (wL)

Broj opita 1 2 3 4
Broj posude 5 14 8 27
Bruto vlana masa (g) 35.61 32.58 35.51 34.92
Bruto suva masa (g) 28.17 25.77 27.82 27.11
Masa posude (g) 10.83 10.42 11.33 11.07
Masa vode (g) 7.44 6.81 7.69 7.81
Masa suvog uzorka (g) 17.34 15.35 16.49 16.04
Vlanost (%) 42.90 44.40 46.63 48.70
Broj udaraca 34 28 21 16

Granica teenja wL= %

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 33

50

49

48

47
Vlanost w (%)

46

45

44

43

42

41

40
10 15 20 25 30 35 40

Broj udaraca

Odreivanje granice plastinosti uzorka (wP)

Broj opita 1 2 3
Broj posude 36 15 19
Bruto vlana masa (g) 20.60 20.00 21.57
Bruto suva masa (g) 18.91 18.46 19.70
Masa posude (g) 10.97 11.22 10.84
Masa vode (g) 1.69 1.54 1.87
Masa suvog uzorka (g) 7.94 7.24 8.86
Vlanost (%) 21.30 21.30 21.10

w1 + w2 + w3
Granica plastinosti wL = = %
3

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 34

Zadatak 2.2: Na uzorku tla je izvren kombinovani metoda granulometrijskog sastava tla, a dobijeni
rezultati su prikazani su tabelarno. Koristei hidrometrijske tabele, izraunati i nacrtati
granulometrijsku krivu uzorka, Prilog 1.

PROSEJAVANJE

Tabela 1: Zapisnik o ispitivanju (sejanje)

Procenat
Masa zadrana na situ zadranog Kumulativni
Otvor sita izmerena korigovana (mk /m1) 100 prolaz
m (g) mk (g) P (%) S (%)
1 2 3 4 5
1 Poetna suva masa (m1) 83.41
2 75 mm -
3 63 mm -
4 50 mm -
5 37.5 mm -
6 28 mm -
7 20 mm -
8 Prolaz kroz sito 20 mm (m2) 83.41
9 Ukupno ( uporediti sa m1)
10 Umanjeno (m3)
11 Umanjeno i isprano (m4)
12 Korekcioni faktor (m2/m3)
13 14 mm -
14 10 mm -
15 6.3 mm -
16 Prolaz kroz 6.3 mm (m5) 83.41
17 Ukupno ( uporediti sa m4)
18 Umanjeno (m6)
19 Korekcioni faktor (m2/m3)(m5/m6)
20 5.00 mm -
21 3.35 mm -
22 2.00 mm 0.33 0.40 99.60
23 1.00 mm 2.25 2.70 96.90
24 0.500 mm 3.17 3.80 93.10
25 0.425 mm - -
26 0.300 mm - -
27 0.200 mm 6.51 7.80 85.30
28 0.100 mm 7.07 8.48 76.82
29 0.075 mm 2.85 3.42 73.40
30 Prolaz 0,075 mm (mF ili mE) 61.23
31 Ukupno (uporediti sa m6) (m1)

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 35

HIDROMETRISANJE
Podaci o uzorku
Predhodna priprema sa:
Specifina teina vrstih estica Gs= 2.70
Masa suvog uzorka sitnijeg od 0,063 mm mH =m0= 61.23 (g)
Masa suvog uzorka posle predhodne pripreme mH=mp= - (g)
Gubitak zbog predhodne pripreme - (%)
K = (mH /m1) 0.734
K = [(m3-m4) + mF] (m2/m3) (1/m1)
K = [(m3-m4) + mE (m5/m6)] (m2/m3) (1/m1)

Podaci o etaloniranju hidrometra

Hidrometar br. 1 Menzura br. 5
Korekcija meniska Cm= +0.5
Kalibraciona jednaina za itanja kada se hidrometar ne vadi iz suspenzije
HR =.. -. Rh
Kalibraciona jednaina za itanja kada se hidrometar vadi iz suspenzije
HR =.. -. -Rh

Ekvivalentni prenik zrna (D):

30H R HR
D= =A [mm]
980.7(G s 1) wt t

gde je:
dinamika viskoznost vode na temperaturi itanja (g/(scm)
HR efektivna dubina na kojoj je izmerena gustina suspenzije hidrometrom (cm); (Tabela 3)
Gs specifina teina vrstih estica
w zapreminska masa destilovane vode (g/cm3)
t vreme proteklo od poetka sedimentacije do itanja ( min), i
A konstanta; (Tabela 4)

Procenat uea mase (S), estica manjih od ekvivalntnog zrna (D):

100 G s
S= Rd K [%]
m H (Gs 1 ))

gde je:
mH masa suvog tla sitnija od 0.063 mm koja se nalazi u suspenziji za hidrometrisanje
K korekcioni faktor zbog primenjenih smanjenja koliine ispitnog uzorka tokom ispitivanja

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 36

Tabela 2: Zapisnik o ispitivanju (hidrometrisanje)

Ef. dubina (HR)

mm(cm/min)1/2
Temperatura

(Rh =Rh'+Cm)

Kumulativni
itanje (Rh')

itanje (R0')

procenat (S)
(Rd =Rh'-R0')
Prenik (D)
Konst. (A)
vreme (t)
Proteklo
Datum

(T)
Sati

(min) (0C) (cm) (mm) (%)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
0.5 20 27.80 27.44 28.3 8.81 0.01344 0.0564 0.36 69.30
1.0 20 26.20 25.86 26.7 9.26 0.01344 0.0409 0.34 65.10
2.0 20 23.90 23.59 24.4 9.88 0.01344 0.0299 0.31 59.10
5.0 20 20.60 20.34 21.1 10.68 0.01344 0.0196 0.26 50.60
15.0 20 17.00 16.78 17.5 11.65 0.01344 0.0118 0.22 41.20
45.0 20 12.90 12.74 13.4 12.78 0.01344 0.0071 0.16 30.61
120.0 21 10.10 9.97 10.6 13.52 0.01328 0.0045 0.13 23.90
300.0 21 7.20 7.12 7.70 14.26 0.01328 0.0029 0.08 16.34
1440.0 19 4.80 4.75 5.30 14.91 0.01361 0.0014 0.05 8.80

Tabela 3: Vrednosti efektivne dubine (HR)

Ekvivalentno Ekvivalentno
itanje HR itanje HR
(Rh) (cm) (Rh) (cm)
0 16.30 20.00 11.00
1 16.00 21.00 10.70
2 15.80 22.00 10.50
3 15.50 23.00 10.20
4 15.20 24.00 10.00
5 15.00 25.00 9.70
6 14.70 26.00 9.40
7 14.40 27.00 9.20
8 14.20 28.00 8.90
9 13.90 29.00 8.60
10 13.70 30.00 8.40
11 13.40 31.00 8.10
12 13.10 32.00 7.80
13 12.90 33.00 7.60
14 12.60 34.00 7.30
15 12.30 35.00 7.00
16 12.10 36.00 6.80
17 11.80 37.00 6.50
18 11.50 38.00 6.20
19 11.30

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 37

Tabela 4: Konstanta (A) u zavisnosti od temperature i specifine teine vrstih uzoraka

Gs
T w 2.5 2.55 2.6 2.65 2.7 2.75 2.8 2.85
A
0
C g/cm3 g/(scm) mm (cm/min)1/2
4 1.00000 0.01567
16 0.99897 0.01111 0.0151 0.0148 0.0146 0.0144 0.01414 0.0139 0.0137 0.0136
17 0.99880 0.01083 0.0149 0.0146 0.0144 0.0142 0.01396 0.0138 0.0136 0.0134
18 0.99862 0.01056 0.0147 0.0144 0.0142 0.0140 0.01378 0.0136 0.0134 0.0132
19 0.99843 0.01030 0.0145 0.0143 0.0140 0.0138 0.01361 0.0134 0.0132 0.0131
20 0.99823 0.01005 0.0143 0.0141 0.0139 0.0137 0.01344 0.0133 0.0131 0.0129
21 0.99802 0.00981 0.0141 0.0139 0.0137 0.0135 0.01328 0.0131 0.0129 0.0127
22 0.99780 0.00958 0.0140 0.0137 0.0135 0.0133 0.01312 0.0129 0.0128 0.0126
23 0.99757 0.00936 0.0138 0.0136 0.0134 0.0132 0.01297 0.0128 0.0126 0.0124
24 0.99733 0.00914 0.0137 0.0134 0.0132 0.0130 0.01282 0.0126 0.0125 0.0123
25 0.99708 0.00894 0.0135 0.0133 0.0131 0.0129 0.01267 0.0125 0.0123 0.0122
26 0.99682 0.00874 0.0133 0.0131 0.0129 0.0127 0.01253 0.0124 0.0122 0.0120
27 0.99655 0.00855 0.0132 0.0130 0.0128 0.0126 0.01239 0.0122 0.0120 0.0119
28 0.99627 0.00836 0.0130 0.0128 0.0126 0.0124 0.01225 0.0121 0.0119 0.0118
29 0.99598 0.00818 0.0129 0.0127 0.0125 0.0123 0.01212 0.0120 0.0118 0.0116
30 0.99568 0.00801 0.0128 0.0126 0.0124 0.0122 0.01199 0.0118 0.0117 0.0115

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 38

Zadatak 2.3: Klasificirati uzorke (I-V) prikazane na granulomersijskom dijagarmu (Prilog 1) pomou
Blok dijagrama ,,AC klasifikacije,, koji je prikazan u Prilogu 3. Prethodno izvriti
klasifikaciju uzoraka na osnovu Aterberg ovih granica konzistencije pomoi dijagrama
plastinosti, Prilog 2.

PODACI ZA KLASIFIKACIJU
Uzorak: I II III IV V
D sita (mm) D(mm) S (%) D(mm) S (%) D(mm) S (%) D(mm) S (%) D (mm) S (%)

75.0
63.0
50.0
37.5
28.0 100.0
20.0 78.9 100.0
14.0 - -
10.0 54.1 94.8 100.0
Sejanje

6.3 - - -
5.0 100.0 39.8 85.1 98.9
3.35 - - - -
2.0 99.6 35.1 67.2 95.1
1.0 96.9 30.2 45.8 86.0
0.5 93.1 22.3 29.1 67.1
0.425 - - - -
0.3 - - - -
0.2 85.3 5.9 15.2 41.8 100.0
0.1 76.82 - 6.9 29.0 98.0
0.075 73.4 - 4.1 24.1 95.8
0.0564 69.3 0.0401 16.9 0.0381 86.1
0.0409 65.1 0.0250 12.1 0.0230 73.0
0.0299 59.1 0.0101 7.0 0.0070 41.2
0.0196 50.6 0.0019 3.0 0.0016 6.9
Hidro-
0.0118 41.2
metrisanje
0.0071 30.61
0.0045 23.9
0.0029 16.34
0.0014 8.80
wL (%) 45.6 - - 19.1 43.0
wP (%) 21.2 - - 12.8 28.0
IP 24.4 6.3 15.0
Simbol
grupe tla

Beleke:
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla 39

Prilog 2.1: Granulometrijski dijagram

P R A IN A PESAK LJ U N A K
GLIN A D R OB IN A
SITNA SREDNJA KRUPNA SITAN SREDNJI KRUPAN SITAN SREDNJI KRUPAN
100

90

80
V IV III II

70
prolazi kroz sito [%]

60

50

40

30

20

10

0
0.0 0 0 2

0.0 0 04

0.0 0 06
0.0 0 0 8

0.00 1
0 .0 0 2

0 .0 0 4

0 .0 06
0 .0 0 8
0 .0 1

0.0 2

0 .0 4

0 .0 6
0 .0 8
0 .1

0.2

0.4

0.6
0.8
1

6
8
10

20

40

60
80
100

200
prenik zrna D [mm]

Prilog 2.2: Dijagram plastinosti

70

60

0)
ja L-2
ini 73( L
IP (%)

50
CH -l
A =0.
IP
Indeks plastinosti

40

30
CI MH-OH

20

CL

10

7
SC MI-OI
SC-SF
4
SF
0 ML-OL
0 10 20 30 40 50 60 70 80 90 100

G ran ica te e n ja L L (% )

Beleke:
Beleke:
blo k dijagra m
jed inst vene ili
(AC) kla sifik acije
MEHANIKA TLA: Laboratorijska identifikacija i klasifikacija tla

Prilog 2.3: Blok dijagram ,, AC klasifikacije,,

ne V i e od 50% z rna je da
( C,O ,M) v e e od 0.075m m (G ,S)

da U dijagramu plas tin osti ne ne Vie od 50% zr na k rupne da

(O,M ) vre dnosti s u ispod A -linije (C ) ( S) fra k cije je ve e od 2 .0 m m (G)

0 da da da
ne P roce nat s itno zrne P rocenat s itnozrne
(M )
w L ( su eno na 105 C ) < 0.75 20 < w L < 35 CL SC,S F frakc ije j e v e i o d 1 5.0% G C, GF
w L (prirodno) frakc ije j e ve i od 15 .0%

da ne
( O) ne ne

da
da da 35 < w L < 50 CI
ML 20 < w L < 35 20 < w L < 35 OL da da da da
Proc enat sitnoz rne P rocenat s itnozr ne
SW Cu > 6 i 1<Cz<3 Cu > 4 i 1<Cz<3 GW
frak cije je m anji o d 5.0% frakcije j e m a nji od 5.0 %
ne
ne ne
ne
CH ne ne
da da
MI 35 < w L < 50 35 < w L < 50 OI S U,S P GU , G P
Granine v rednos ti imaju G ran ine vr ed nosti im aju
dvostr uk e sim bole dv ostruke s im bole
ne ne

MH OH
40