Prica pocinje opisom hrastovog stabla poleglog uz obalu Dunavu.

To stablo bilo j
e okupljali te desetak decaka svakog cetvrtka i nedelje. Stalnu postavu cinili su:
ika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvac, Mita Trta, Laza Cvrca i decak pripovedac.
Ovde se i upoznajemo sa svakim pojedinim likom i za to svaki pojedini nosi ba taj n
adimak.
Cetvrtkom posle podne
Cetvrtkom odmah posle rucka decaci be e na hrastovo stablo. Tada nisu imali kole, p
a im je cetvrtak bio kao mali uskrs. Pricaju tu o svemu i svacemu. Primerice, je
dnom su razgovarali ta bi voleli da budu. Cvrca je Trtu upitao bi li vi e voleo da
bude tica ili lada, a ovaj je odgovorio da bi vi e voleo biti tica. Gluvac bi vole
o da je riba, Dronja da je tigar, Cvrca da je pas, a Mile da je roda. Pripovedac
bi voleo da bude lokomotiva. I tako su se decaci zabavljali na hrastovom stablu
cetvrtkom, raspredajuci o svemu i svacemu i u ivajuci u bezbri nom detinjstvu. Pone
kad bi zaigrali i fudbal s loptom od kucine sve do predvece kad bi po li kucama.
Nedelja
Nedelja je bila jako razlicita od cetvrtka. Dolazio bi im Ceda Brba, pekarski egr
t, koji nedeljom porani pa ih sve doceka na stablu. Ceda je bio poseban. Dok je
i ao s njima u razred uvijek je najvi e problema pravio. Izbacili su ga iz prvog raz
reda gimnazije, pa je po ao u pekarske egrte. Kada dode nedeljom na hrast prica ost
atku dru ine o svojim juna tvima, podvizima i sve se hvali, a decaci znaju da la e, al
i svjedno se prave da mu veruju.
Avanti, generale!
Jedna od Cedinih podvala desila se na velikom gradskom va aru. Tu je nastupao jeda
n Italijan s majmunom obucenim u odelo generala i psom koji je bio obucen u konj
a. Kada bi Italijan poviknuo Avanti (Napred), majmun bi skocio na psa kao na konja
. Ceda je odlucio da u toj tocki pusti svog nekog d ukelu, koji je skoro rastrgao
i majmuna i psa, ali mu je majmun zaskocio na leda i pas je izbezumljen pobegao
u umu s majmunom. Italijan je od Cigana posudio konja i po ao u umu, gde je majmuna
prepla enog na ao na stablu i jedva ga namamio da side.
Matamuta
Na drugom kraju grada ivi decak vr njak dru ine, koji se rodio nem. Zato su ga i proz
vali mutavi Mata, odnosno skraceno Matamuta. On se nije previ e dru io s decom jer n
ije umeo da govori. Ali Matamuta je bio sna an pa se pricalo o njegovom juna tvu. De
ca su pricala pricu da se Matinoj mami est nedelja prije porodaja ukazao arhangel
Gavrilo i upitao majku ta bi volela da njeno dete bolje ima, pamet ili snagu. On
a je rekla snagu i tako ga Bog nije obdario ni jezikom ni pamecu. Decaci nisu pr
icali o Matamuti u Cedinom prisustvu jer se on isto smatrao junacinom, pa bi bio
ljubomoran kada bi pricali o Matinoj snazi.
Krenu tako Ceda jedan dan s Milom Vrapcem i Lazom Cvrcom prema Matamutinoj kuci
da ga Ceda izazove na borbu. Ali Cedu je uhvatio strah pa se pravdao da nije nam
azao mi ice zejtinom i da ne mo e u borbu. Po li su kuci, ali im je Cedo do ao sledeci p
ut sa povezom na celu i modricom na oku i ispricao la nu pricu da mu srce nije dal
o mira i da se i ao suociti s Mutamatom. Sutradan je Cvrca saznao da je Ceda zapra
vo dobio batine od svog gazde jer je ukrao dve perece.
Posle pobede
Ceda im je pricao da je oti ao od gazde i da nije to zanat za njega. Decaci su mu
predlagali da bude potkivac konja, kovac, pa i vojnik. Ali Ceda je odlucio da id
e u hajduke. Deca su pre cula stra ne stvari o hajducima. Da ive u planinama i da s
u se odmetnuli od vlasti i cine razna zla dela. Ali o hajducima su se pricale i
bajkovite price poput onih da presrecu bogate seljake i otmu od njih ono to su on
i uzeli sirotinji i vrate joj to.
Ceda Brba je upitao i decake hoce li mu se pridru iti. Prvi se odazvao Cvrca, a os
tali su rekli da ce da razmisle pa da se sutradan, u cetvrtak sastanu na stablu
i vecaju o odlasku u hajduke. Brba im se zapretio da ne smeju nikome da ka u o ovo
m predlogu.
Hajduci
Hajduci nisu ono to su bili u vreme turske opasnosti. Tada su to bili ljudi koji
su bili hrabri i koji su titili svoj narod i selo. Sada su hajduci uglavnom odmet
nici koji haraju i pljackaju. Zato su se decaci mnogo dvoumili o odlasku u hajdu
ke.
Te ak san
Decak je sanjao putnicka kola koja ceka u zasedi kao hajduk. U kolima je bio nje
gov profesor geografije koji ga je naterao da legne na drum i tukao prucem. Trgn
uo se tako iz sna i sku io da je u svom krevetu i da pored kreveta stoji majka.
Brba aramba a
Bio je cetvrtak i posle kole su svi oti li na hrastovo stablo. Tamo ih je vec cekao
Brba i ocekivao njihove odgovore hoce li poci u hajduke. I tako svi pristado e. I
grali su se hajduckih igara: bacanje kamena s ramena, pravili gusle i pevali haj
ducke pesme. Odredili su da se sastanu u starom mlinu, ali jedan po jedan da ih
nitko ne bi uocio. U mlinu su Cedu izabrali za aramba u.
Epidemija
Sutradan je kola bila zatvorena zbog epidemije. Deca nisu znala tocno ta to znaci
rec epidemija , ali su se radovali to nema kole. Na putu su sreli svog Aramba u koji im
je rekao da sutra ujutro u sedam krenu od kuce drumom uz Dunav i da dodu do grob
a Maksa abe. Tamo ce da polo e zakletvu.
Na grobu Makse abe
Maksa aba nije bio neki junak, nego je izvr io ubistvo i pljacku, pa su ga osudili
na smrt i sahranili tu kraj druma gde su ga streljali. Na tom mestu su sahranjen
i brojni hajduci, pa je Ceda izabrao ba to mesto za zakletvu. Cekali su dugo Cvrc
u, ali on se nije pojavio.
Cvrca izdajica
Poslepodne su pohitali na hrastovo stablo, a tamo je bio i Cvrca. Samo se Ceda n
ije pojavio. Odma su napali Cvrcu da ih je izdao i nije se pojavio na polaganju
zakletve. Ispricao im je da je uvece rekao majki da ga probudi ujutro da ide pol
agati zakletvu za hajduke, a ujutro ga je docekao tata s kaji em u ruci i nije mog
ao doci.
Odlucili su da sude Cvrci u starom mlinu, pa su ga zavezali. Ali su odlucili da
mu oproste i da ujutro ode do groba Maksa abe i polo i zakletvu. Spremali su se da
podu u hajduke i Aramba a im je naredio da u ponedeljak u ranu zoru izmaknu iz kuce
. Od mlina ce dalje kroz vinograde.
Opro taj
U subotu ujutro sastado e se kod hrasta da rasprave ta ce ko da ponese u planine. U
nedelju nisu i li nigde jer su u ponedeljak ujutro imali da pobegnu. Decakova mam
a se vec poveselila da se decak zbilja primio zadace i da se zato zatvorio u sob
u, a on je zapravo tra io sitnice koje bi mogle biti korisne hajducima. Na ao je igl
u, konac, cackalice, kutiju ibica, kutiju crne boje za cipele. Oti ao je da se pozd
ravi s golubovima i sa psom Neronom. Zatim se pozdravljao sa stvarima u svojoj s
obi i svakoj spevao pesmicu. Majka mu je napravila trudlu od vi anja, a zahvalio jo
j se tako to joj je poljubio ruku i po ao na spavanje.
Odmetanje
Skupili su se decaci ujutro kod starog mlina i po li u hajduke. Hodali su tako i p
ricali jedan drugome kako su pobegli od kuce. Zaustavili su se u nekoj umi i odlu
cili da se tu raspakuju. Seli su i najeli se onoga to je vec tko poneo sa sobom,
a onda su krenuli pregledavati oru je kojim raspola u.
U gori hajduci
Posle su krenuli dalje i do li opet na jednu cistinu. Tu je Aramba a odredio da napra
ve stalan logor. Krenuli su odmah da smi ljaju plan zasede za sutra. Planirali su
da napadnu putnicka kola i opljackaju ih. Potom su Vrapca izabrali za guslara, z
apalili vatru i slu ali Vrapca kako cita pesmu koju je sastavio. I tako je do la i n
oc.
Prva borba
Decaci su pokazali i strah od noci, ali im je Ceda rekao da nemaju ta da se boje
jer su oni hajduci. Tek to je to prozborio, ne to je za u talo. Svi su se razbe ali, neki
i na drvece. Tek kasnije su shvatili da je to bilo jedno obicno magare i si li do
lje.
Magaretova ispovest
Decaku se onako snenom cinilo da im je magare ispricalo svoju pricu. Reklo je da
je pobeglo u planine od gazde Tase mlekad ije. Pobeglo je u slobodu, ali kada je
stiglo u umu, shvatilo je da je to glupa ideja, jer nije imalo ta da jede. est dana
je lutao po planini, brstio li ce i grizao kore drveta. Dosadila mu je i samoca,
pa je bilo lepo kada su decaci hajduci nai li. Decaci su se i dalje bojali i nitko
vi e nije mogao da zaspi, pa je Ceda predlo io da svako isprica jednu pricu.
Brbina prica
Brba im je prvi ispricao pricu. U Prilepu je kraljevao Vuka in Mrnjacevic i imao t
ri sina: Andrija a, Dmitra i Marka. Kraljevic Marko je bio napredniji od sve dece,
jak i srcan. Na dalekom istoku carevao je car kojeg su zanimala tri pitanja: ka
da je covjek najjaci, kako covjek mo e da izbegne smrt i treba li covek da slu a sam
o sebe u ivotu ili treba da se osloni i na savete svojih prijatelja. Tako je car
po ao u svet da tra i mudrost obucen u prosjacko odelo.
Na svom putu susreo i kraljevica Marka. On mu je na prvo pitanje dao odgovor da
je covek najjaci kada brani pravdu. Odgovor na drugo pitanje bio je da covek mo e i
veti posle smrti ako za ivota cini dobra dela. A odgovor na trece pitanje bio je
da covek treba da slu a sebe ako se gleda na oba oka, a ako samo na jedno, onda ne
ka priupita prijatelja. Car je bio zadivljen odgovorima, pa je poslao mno tvo daro
va za Marka, koji je darove podelio sirotinji. Sebi je samo ostavio mac i zlatni
buzdovan.

Gluvaceva prica
Mladi kozar je po cele dane cuvao svoje stado koza u planinama. Jednom mu je pob
eglo jare, pa je krenuo da ga tra i. Kada se u potrazi popeo na stenu, ugleda diva
n crveni cvet. Jare je htelo da obrsti cvet, ali ga je kozar sprecio i doneo u s
vojoj kapi vode da ga zalije. Od tada je kozar svaki dan be ao da zalije i gleda c
vet. No oluja je jednom potrgala cvet, pa ga kozar uzme kuci i stavi ga u ca u s v
odom. Usnuo je san u kojemu se pojavio sedi starac.
Rekao je kozaru da se vrati na onu stenu gde je na ao cvet, raskopa stenu i tamo n
ade svoju nagradu. On zaista pronade tamo novac i svakojako skupoceno blago, ali
ga ne uzme. Kada je do ao kuci ugleda prekrasnu devojku koja se pretvorila iz cve
ta u ljudsko bice. Cvet je nastao od majcine suze. Rekla mu je da je i ona njego
va i svo ono blago to je prona ao.
Trtina prica
Trta je sanjao da je car. Bio je pravedan i ispunjavao ljudima molbe. On je tra io
da njemu nabave bonbona, da mu naprave tortu za rucak, mnogo sladoleda i da se
upregne fijaker da sam tera konje. Dok je sanjao da je jeo tortu, probudio se. U
pitao je slu avku to je znacio san, a ona je rekla da ce mu se ubrzo desiti veoma r
adostan dogadaj vec to popodne. Naime, slu avka je samo pogodila da ce se desiti n
e to vrlo brzo, a to je bilo da je Trta dobio batina nakon to mu se otac vratio iz k
ole, gde mu je profesor rekao sve najgore o Trti.
Vrapceva prica
Vrapceva prica bila je o mi u koji se bojao izici iz rupe zbog macka. Mi se tako do
govorio s mackom da ce mu dovesti druge mi eve da ih pojede, samo ako njega pusti
na miru. Macak je tako rekao da ce le ati i praviti se pijan, a mi ce skakati po nj
emu i pokazati ostalima da se ne trebaju bojati. Kada je mi do ao do macka i krenuo
da mu gricka brkove, macak zarine zube u mi a i pojede ga jer je izdao svoj rod.
Cvrcina prica
Cvrcin brat Pero je znao da izmi lja. Tako je jednom uzeo sekine lutke i svima poc
upao kosu. Zbog toga je zavr io u kazni i bez rucka. Kada ga je sestrica upitala z
a to je to ucinio, poceo je da prica pricu kako postoji jedan dan u godini kada lu
tke propricaju. Po njegovoj prici one su se same posvadale i pocupale, a najgore
od svega je to je uspio da sestricu uveri u tu pricu.
Dronjina prica
Bio jedan vrlo bogat covek koji je imao sina. Hteo je da vidi kako ce se sin pon
a ati s bogatstvom, pa zazida blago u zid i uredi kao da su bili opljackani. Sin j
e bio jako tu an zbog blaga, ali jo vi e zabrinut zbog oca. Zato je sin odlucio da ku
pi konja i kola i pocne da tedi. Kada je otac uvidio da je sin po ten i da nece da
rasipa bogatstvo, ka e sinu da ode da kupi budak i razbije zid. Kada je tamo na ao b
lago, otac mu je rekao da je hteo da mu da pouku o tome kako je te ko steci bogats
tvo i da se to mora ceniti.
Moja prica
Ovo je prica decaka pripovedaca. U njegovoj prici glavni lik je Raka Pustoglavic
, jedino dete bogata a. Bio je razma en i nevaljao. Roditelji vi e nisu znali ta da rad
e od brige za njega. Stoga podo e jednog dana u cirkus da se razonode malo. Tamo u
gleda e dresera ivotinja i sjete se da njega upitaju za pomoc.
Kada je dreser do ao kod njih kuci, nalupao je Raku jer nije hteo da poslu a. Zatim
ka e roditeljima da mu ne daju ni jesti dok ne moli. Naredio je Raki da uzme knjig
e i da nauci. Sve je poslu ao nakon batina, a roditelji nisu mogli da prestanu da
se cude. Od toga dana Raka se promenio i poceli su da ga zovu dresirani Raka .
Hajducke nevolje
Dok su oni tako jedan za drugim pripovedali svoje price, polako su utonuli u san
. Kad su se probudili bili su gladni, pa su se razdelili da po stablima pogledaj
u ima li kakvih plodova za jelo. Na kraju su ispekli bundevu, ali nije valjala,
pa krenu e da jedu ireve. Potom ih uhvati ed. Tako su od grceva u stomaku polegali n
a tlo i utonuli u polusan.
ta je tamo bilo
Ono jutro kada su se decaci odmetnuli, probudila se Cvrcina majka da pogleda dec
u, kad ono Cvrce nema u krevetu. Tako je bilo i u drugim kucama. Ceo dan su ih c
ekali, napravili uzbunu, ali decaci se nisu vracali. Ocevi su po li sutradan da pr
ijave njihov nestanak vlastima. Nacelnik im je rekao da ni ta ne brinu, da ce ih o
n naci.
Potera
Nacelnik se prvo svuda raspitao o decacima, pa izdao naredbu da se razbe e panduri
po lugovima i umama i nadu decake. Decaci su le ali jo uvijek sklupcani od gladi, k
ada ih je na ao jedan op tinski pandur. Uz negodovanje, decaci su po li na kraju za pa
ndurom i poveli za sobom i magare.
Tamnica
Dok ih je doveo do sela, pandur ih je zatvorio u svinjac. Malocas kasnije su sku i
li da tu ima buva. Pandur im je doneo samo dva komada hleba i imali su tu da pre
noce, u svojoj hajduckoj tamnici.
Povratak
Ujutro ih je probudila svinja, a svi su bili zakrvavljeni od ce anja i buva. Pandu
r im je opet dao hleba i napili su se vode s bunara i krenuli u selo. Pitali su
se to ce da im ka u njihovi kod kuce. Putem su susreli dva kolska druga koja su im r
ekla da se u varo i nakupilo sveta koji ceka da vidi njih kako ih pandur vodi u gl
avno nacelstvo. Kada su do li pred svoje, ocevi su krenuli da ih mlate.
Na hrastovom stablu
Od njihovog bega u hajduke pro lo je dve nedelje. Celo to vreme hrastovo stablo bi
lo je pusto. Decaci su svi bili otpu teni iz kole i zapravo su imali vremena ici na
stablo, ali ih je bilo sramota da izadu na ulicu. Decak se vec po eleo izaci van
i igrati se pa upita mamu da pro eta. Odluci se otici do hrastovog stabla, a kada
je do ao, tamo su bili svi osim Cede. Njega je bilo sram to je pokupio onolike bati
ne pred svojom dru inom. Zarekli su se jedan drugome da vi e nikada ne pominju ono to
je bilo.
Vrsta dela: roman
Mesto radnje: mesto na obali Dunava, u blizini Smedereva.
Vreme radnje: kraj 19. veka
Likovi: decak pripovedac, ika Dronja, Mile Vrabac, Sima Gluvac, Mita Trta, Laza C
vrca, Ceda Brba, roditelji decak
Analiza likova
Decak-pripovedac Sam za sebe misli da je bio dobro dete i odlican dak. Ali rodit
elji misle da je nevaljal, a profesori da je rdav dak. Nije voleo kolu pa je tra io
razloge zbog kojih ne bi morao u nju ici. Tako jednom nije i ao u kolu jer je neko
g od njegovih ukucana zaboleo zub. Voli svoju porodicu, pa mu je bilo jako te ko k
ada je morao da pobegne u planine s ostalim decacima.
ika Dronja bio je dosta vredan i uvek je ucio lekcije za kolu, ali nije dobro pamt
io, pa je zato u koli dobivao lo e ocene. Zvali su ga Dronja jer je na njemu sve ne
kako bilo rasklimano i sve mu je visilo. Izgledao im je poput lutke kojoj su pri i
vene ruke i noge. Bio je i sav neuredan i prljav, knjige su mu bile zamuljane, k
ao i pismeni zadaci.
Mile Vrabac u d epove je cesto gurao ruke i vadio neke mrvice koje je grickao. Nad
imak Vrabac dao mu je sve tenik pred kojim nije hteo skinuti kapu, pa je sve tenik rek
ao da nema slucajno vrapca pod tom kapom da mu ne odleti. Nije bio najlo iji dak u
razredu, ali nije ni najbolji, neke predmete je znao jako dobro, a neke nije mo
gao ni zinuti.
Mita Trta bio je vrlo dobar drug i vrlo dobra srca. Znao se rasplakati ako pred
njim govore ne to alosno. Bio je jako lenj, pa zbog toga nije bio ni jako dobar dak
. Najte e mu je bilo ujutro da se digne iz postelje, ali je lenj bio i pri razgovo
ru, pa se cesto iz njega odgovore moralo izvlaciti kle tima.
Laza Cvrca on je bio najmanji u skupini decaka. Bio je najveseliji i sve je umeo
da nasmeje. Umeo je da ide na rukama i da prebaci nogu oko vrata. Ponekad je mu
cao, pogotovo kada ga profesor u koli prozove.
Sima Gluvac pravio se gluv kada ne bi znao lekciju, pa su ga zato i prozvali Glu
vac. Pravio bi se da ne cuje i odgovarao na pitanja koja bi njemu odgovarala. Za
to su doveli i lekara u kolu da provere je li stvarno gluv, pa su ga otkrili kada
su rekli da treba da mu daju dvadeset i pet batina. Bio je otpu ten iz kole jer je
prevario nastavnike da je gluv, pa je dobio pravo polaganja ispita koji nije po
lo io i zato ponavlja prvi razred.
Ceda Brba pravo ime mu beja e Ceda Barbic, ali se jednom na pismenom zadatku potpi
sao Brbic, pa ga je ucitelj upitao da mu se nije deda zvao Brba kad se tako potp
isuje. Odtada mu ostade takav nadimak. Ceda je bio egrt kod pekara radnim danima,
a nedjeljom je dolazio na hrastovo stablo. Isterali su ga iz kole pa je zato oti a
o u pekarske egrte.
Na jedvite jade je zavr io osnovnu kolu, a bio je sposoban da ceo razred sa sobom p
ovuce u neucenje. Bio je i najjaci u razredu, pa su ga se svi bojali. Ali bio je
i pravedan i titio slabije. Ceda je najsposobniji bio za izmi ljanje prica. Svi su
znali da la e, ali su se svejedno pravili da mu veruju. Bio je uveren u svoju sna
gu i juna tvo i prvi je re io da se odmetne u hajduke. U hajducima su ga imenovali s
vojim aramba om.
Bele ka u autoru
Branislav Nu ic pisac je pravog imena Alkibijad Nu a. Rodio se u Beogradu 1864., a 1
938. je izvr io samoubistvo na mostu koji je nazvan po njemu Brankov most.
Detinjstvo provodi u Smederevu gde zavr ava i prva dva razreda gimnazije. U Beogra
du studira na Pravnom fakultetu. Za vreme odslu enja vojnog roka sudelovao je u sr
psko-bugarskom ratu, nakon kojeg objavljuje poemu Dva raba . Zbog te poeme dobio je
dve godine zatvora.
U zatvoru je pisao i odslu io svoju zatvorsku kaznu. Kasnije se zapo ljava u dr avnoj
slu bi, radio je i kao sekretar Ministarstva obrazovanja, a nakon toga i kao drama
turg Narodnog pozori ta u Beogradu.
 ivot ga je naneo i izvan domovine za vreme Prvog svetskog rata, a u Beograd se vr
aca 1927. godine. Kao pisac, Nu ic je poznat po svom humoristicnom stilu i satiri,
a do danas su nam poznata mnoga njegova dela.
Pisao je komedije ( Gospoda Ministarka , Sumnjivo lice , Pokojnik i dr.), romane ( Autob
rafija , Hajduci , Opcinsko dete ) i pripovetke ( Politicki protivnik , Posmrtno slovo ,
Napisao je i delo Retorika , pa ga se smatra osnivacem moderne retorike u Srbiji.
Autor: I.D.