Antena predajnika zrati energiju koja sesiriu prostoruu vidu elekrromagnetnih talasa. Taj proces mozemo uporediti sa mir- nom povrsinom vode, na kojo) su baca: njem nekog predmeta izazvani tals. Na stalotalasno kretanje ne odvija seu vidu strujanfa, voda dakle ne tete, Dokay za 0 predstavliaiu mali predmeti koji plivaja naporrsini vode i pod pretpostavkom da hema vetra uvek ostaj na istom mest, uzdizuci se i spustajuct se w ritme talasa, ‘Talasi se sire kruzno, pri Cemu se poxrsi na yode ne kroée, feniniz talasa definige se pomocu h pojmovs: ‘ulasna dagina — najmanje medusobno rastojanje dve tacke, koje se nalaze w is. tom stanju talasanja. U ovom slugaju to je uudaljenost izmedu diva susedna veha tala- saill dna talasar frekvencja f= brojtalasa (talasnih dusi- na) koji se stvore u jednoj sekundi, brcina prostiranja ¢~brzina sirenja tala- energie Odinos ova tri pojma fzrazava se obras ‘L. Elektromagnetne oseilacije Odnosi prikazani na primeru oscilova- nja vodene povrsine mogu se analogno primeniti na prostiranje elektromagnet- nih talasa, 1 clektromagnetni talasi poseduju od- redenu talasnu dudinu %, koja se w pod- ruc kratkih {ultrakratKih talasa meri Plektromagnetne oscilacie su talasnog. oblika, sto se naslucuje vee iz samog na: zivaelektromagnetnitalas. Talasna diz. ha je razmak izmedu dva talasa iste fare (G12). Naslic je na uobicajen nagin pri- kavana sinusoida naizmeni¢ne struj, koja istovremeno predstavlja trenutno. stanje neprigusenog elektromagnetnog talasa. Trenuina vrednost amplitude me- nja se po vrednosti i polaritett u fankeiji vremena (udaljenost) u vidu sintsne kt ve. Ucrtane line A-B i C-D pokazayu da se talasna dusina moze merit nesamo na ult linij, ee | izmedu svih proizval nih medusobno susednih tacaka. iste fae. Uobigajeno je da se faza trazava u ste- ppeniuma, pri €emu je edna potptina osek pene (1a) leila Gedna talasna duzina) wvek jedna- f ka 360’. Na taj natin omoguéeno je jed- fostavio uporedivanje faza i oznacava- (e=310' m/s) je faznih pomaka, m3 2 a o BBR Be S111, Vremenska karakie- "ka eekomagnenogMerna jedinica 2a frekvenci (iteree= ita 1 Hz= 1 osilaciiaw 1 sekundi 1 ki (I kilohere) = 110 Hz 1 MHz (1 megahere) = 1000 kHz S110 Hz, 1 GHz (1 gigahere) = 1000 Mite = 110? He, Brrina prostranja elektromagnetnih talasau 'Slobodnom prostora. izosi 300.0000 m/s, sto mati da odgovara ‘breini svetlost. Kada se govor! 0 breini prostiranjau slobodnom prostoru, pod: Figumeva se porpuno prazan prostor, idealno stanje koje ne postoju stvarnos. {tL Nikosmos nie potptino prazan, AKO se elektromagnetni talasi ne prostiu a praznom prostoru, onda je nlthova bre fa prostitanja nedto manja od 300000 km/s. Smanjenje bine avisiod sredine 1 Kojo} se prostra talasi, U atmosfer- ‘skom vazduhu smanjenje brzine prost anja fe tako malo da se u praks! moze skoro zanemar U visokofrekventnojtehniciraguna se, savrednoseu c= 200.000 km/s. ako se ona tivestiu obrazae (11) dobija se 3.10" 7) 3-108 7H dn)». ih Aim= Ie Istog obrasea dobije se + rhea Tabele za preracunavanje frekvenclje ‘wtalasnu dufinu i obrnute nalaze se i Prilogu (vidi tabelu 387 1 tabela 348), LL. Elektromagneto polje Siruje koje protiéu kroz provodnik proizvode elektromagnetno palje koje se Sata oko provodnika. Ono se sastojt od ‘dye Komponente:elektrignog i magnet: ‘nog polja, Dabiseslikovito prikszao pro- Cetrarentels ne iste s line sile~ slinice Polje sile (elektromagnetno polje) je ‘edredeno jaginom fsmerom sila koje 32 ‘menjaju od mesta do mesta. Smer wert: th stlnica odgovarasmeru sile koja elu. ie, dok medusobni razmak silnic, 0 ni. hova gustina, grafichi predstavljajadinu sie Polje u kome je sila po jaéini i smera svuda jednaka naziva se homogeno polje. ‘Ako se ser | jaina sie menjaju (aera ‘nomeran raspored silica) poie je homo geno. 1.14, Blektriéne polje Ako se dva predmeta sa razititim clek tricnim nabojem, npr. kuge ili ploce, na laze na odredenom medusobnom rasto janju, onda sew prosiora izmedu-njih Stvaraelekirostaticko polie-Buduci dase rne menja nabo).a time ni pole, govorimo, (eletrostanicom poli, Na slici 12. prikazan je kondenzator ‘ie su ploge suprotno nabijene, Smer i jatina clektrostatickog polja prikazani su Silnicama koje se nazivajaelektricte in je potia. Na ovom dvodimenzionalnom prikazu, ploge kondenzatora date su u Preselku, Jaéinu elektrignog polja adr = qu SL 12. Eteiriono pate Kondenanora fain alent lc ao home eB ee eee Inca ltr poh Ona edna Pa voeeee inclidnede ee Tap etn V/n) thw ini in an Primer Dye ploge kondenzatora nalave se jed- nna prema drugoj na rastojanju od 02 m. Napon na plotama iznosi 10 V. Jacina clektrignog pola je AY. 50.v/m, 02m Ako se na plote kondenzatora dovede haizmeniéan napon, smer i jaéina elek Irignog polia menjaju seu taktu naizme- ‘uiénog napona. Stalno promenljvi tok abot na plate nese ment vod ‘ma pomocu kojh je generator prikjucen nna plote hao naizmenigna stra. 11.2 Magnetno polje oko svakog provoduika kroz koi pro lie struja stvara se magneino pole. Ako Jeo jedaosmerna struja, maznetne pole Je po smeru i jatini konstantno, pa bi se moglo nazvati i magnetosiaicee,polje Magnense tiie pote predstavjju kon centritne krugove oko provadnika kao 4to je prikazano na slict 13, u primers Brag provi, U svakom luca, ‘nagneine linje pola zatarau sesame ‘Ako kez provodnik tege naizmeniéna struja, smer i jatina magnetnog polia se ‘menjgji'u taktu naizmeniéne sire 113. Medusobne zavisnostt ‘lektriénog | magneinog polja ‘Napon sivara elektrieno poljc, a svaki protdk struje sivara magneino polje truja moze tei same kada postol zit on pase ‘nun poll Srako proieaesruje mora dk ator sltromapnen pole ‘Obe omponcntelktromagnetnog poll elotrone | magnetne ine poll the su okomite jedan prema drugs SS I 13 Magneto pole prowodike kroz To toke ra 14, Nalzmeniéno elektromagnetno polje Zratenje clektromagnetnih tlasa mote se objasniti na osnowu ponatanja.- Slektromagnetnog "pola, provvedtog Saizmenignom sirujom. Svako polls po Seclujeeneraju koja price od generat ‘a za napalanje Odredeno vreme poste Uklieenja generators provodnik posnje da gatienerglvu svoju okolma To Eda se sworiloclekvomagnctno pole (eodredeno vreme posles tog toe sto 56 cleltrdna ener ne prostrebesko. haéno brap vee =samoe brenom stetloe AN ads generator kuch ele magneto pole neta enertia pola se vata u provodnik, Za) povraii pre Ges, takode, zahteva odrateno vreme hog toga sc delov plla kot su najud lent od provednika veaaja posing. ‘Nestajanle magnetnog. pole sara w provedniku napon kot ponovo teariea Fastajanje elekrienog pola. U svakod fheynom vot cestosretemo napon bat van prekldanjom cletricnog strug koa. Na printer, prilkom otvarania kone —taka razodnita w sistemu elektneng pallenja voula a} napon iazivasvaranje lektromagneino polje mire kada tron provodikprotice jednonmeroa Single pets Sha Gwarenje polio pri isktjvanjy (hestalanje pol. Ako rom provednik protce naizmenténa struja, onda se iad sa frekveneijom stalno ponavlajy proces! ukfucivana i akiucivanin Pod odredenim pretpostavkama o ko jimace os bi govora, dada se sleet i porastu nazmeniéne sro svara se Pt zal vremensko kasnjenfe—naizme niéwo elehtromagnetno pole. Kad se ru smanj a sklad su sinasnim (0 im, encrain pola se wraeau provodok Budoct da rhog vremenskog kasnjenkt promene poli ednosu na proment Ete dekont energie poli si pro Sodnik sa sakasnjenjeny, dolar do potpi Do lzmenjene raspodele stuje. Ta nova Siruja stvara nove polle koje odbia po- ‘ratue delovesiarog polja od provodok- Ya. Na taj natin wskljucence Inj cle ttienog pola sivaraju zatvorene pelle oko koji se zatvaraja Ginije magnetnog, pola, Buduel dase taj proces stalno po: fava uskladu sa periodieaoscu natzme- tiene struje, prosure se elektromagnetni {alas po rekvenci alan} dun, taéno edgovara pobudno}nalzmeniéno} Siraj On ve od provodnika udaljva prostor brzinom svetloat. Obrazovanje elektromagnetnih talasa uslobodnom prostora uslovljeno je pre tpostavkom da generator stalno menja ‘her paje sje das mapa Srame proveany sevie jednog smera {inal hopodelt i rremena proseanja Siruje drugog smera, To spreeava da se ‘stale lini polls vrate provodnik | Pebeet ii dee treet proves ‘Smer prostiranjaelektromagnetnih ta Tees tepeeser crvenjocs laktomagneino poke: Neal Lim save host prikazana je vektorsk. Vektor E predstayja jaciny eleltriénog. poll, a Sekior Ht jain masmetnor pol. Poin Hingov vektor S odredue prenoseneraje trameru prostianja, On Je upravan na ektore Evi karakteris koleina ener 2 “adie koja ‘rein od 1 im, post ssmer prostirania Gres paren ‘SL 14, Polat vektorajatine poe smer prosté Panyu slobodno prosort 1.15, Ravanskd talasi Elektromagnetni talasi koje tatkast iz vor zraei u slobodni prostor, sire se u Svim smerovima ravnomerno | istom br inom. Taj proces maze se zamisliti kao dda se oko tzvora zeatenja swvaraju omotx 6 kugle koji stalno rastu. Ako biti omo- 121 kugle bili vidlivi, onda bi se u blizini ivora zracenja mogao uoeiti njihov kus: Tasti oblik (mali poluprecnik kugie). Me- dutim, nama vochiva povrsina Kugle (veoma velikog i udalienog polupreent ka) iggledala bi kao ravna povrsina (kao pri posmatranju zemline povrsine, tj unto srtnoa pa if SL 15. Verhalwo polarzow rova “rom toa ke talase, Na sl 13 prikazano je trenut- polje ravanskog,lalasa sa njezovim lekiriénim i magnetsim linijama polje. Strelice pokazuju trenuini smer polia ‘woes talasa koji se prostire frontalno na povrsinu slike (ialas skrece prema po- ‘Smhatraéis), Zbos toxa se govor' | 0 ra\~ yhom front talasa. U toku sledeve polu- periode oscilovania, smer elektrignih i agnetnih linija polja okrece se za 180° (Gertane strelice se obrnu). Pri tome se pemenjasne prstran on jeuvek wp 1.16. Jaeina polja Jacina elektromagnetnog pola, kratko arvana jatina poli, define se napo: fom Kofi viada na edinic| dune dut I hijepoljaaravnt fronts talasa. Buducl da se napon odnosi na odredenu: dudinu ja fina pola Eerazava se wvoltima po met ru(V/in),odnosno mV/miliyv/m. U slo. bodinom prostorujacina polja F opada i neatno sa restojanjem, Sa povceanjem Ludalienost, jedna.odredena. vrednost tnerzie mora se podelii na veCu porrst Inu, pase tako tarred. Na primer, Hotter atta shtadnom protons Sarana udaljenost od! km jacina polja F vd 1000 uV po metru, onda ce jacina polja na udaljenosti od 10 km biti 100 LEV/in, a 100 km bice 10 Vm ina 1000 kim bige 1 pW/m. Buduci dana zemlje postoje idealnl slo ra prostiranie ioalasa kao u slobodsiom prostoru, slablienje jatine pola u zavisnosti od Iudaljenost ive jo vece 117. Polarizacija ‘elektromagnetnih talasa Since clelirisne komponente eletomaentnoy alas ede oes Wu polarzaciu, Karli ne dve gawne rune, nearna polarizacia\elipiéna od. sno kr polarize foot liptione olarvacie smer nie se menja kontinualnou clipe Jasti kratkih talasaeliptiéna, odnosno.ci~ ularma polarizacija nije znaéajna, ali u viii frekventnim podruéjima ona ve sve vile koristi, narocito za kosmieka istrazi- ‘anja (npr, radio-stronomija) Kod linearne polaizacije elektriéne lic nije polja su pravoliniske zauzimaju od- redeni smer u odnosu na Zemjina povr= Sin kao referentau ravan, Prem smeru clektri¢nih linja polja u odnosu na Zem- Tiinw povrsinu raziikuje se horizontalna ppolarizacia (elekiriéne line polja su ho- Fizontalne w ednosu na Zemljinu pov nu) i vertikulna polarizacija (clektriéne li nije pola su vertikalne u odnosu na Zem. Iinw povrsinu). Na primer front talasa prikazan na sl 1.5 vertikalno je polarizo- van, jer su linje elektricnog polja vert kalne. Medutim, talasi se mogu polarizo- vali u bilo kom polozaj iemedu horizon: talnog i vertikalnog (npr, pod nagibom od 459, Linearna polarizacija pod nagt bbom od 45° koristi se pojedinaeno kod UkTradio predajnika (npr. u Veliko) Bri tani), jerse takvo zragenje moze primati i sa horizontalno polarizovanim antens- ima nepokreinih prijemnika i sa vertkal- no polarizovanim Stap.antenama (npr. antene na automobili). Vee st aradene predajne antene sa kruznom polarizaci Jom koje uspesno obavliajs oba zadatka Na sl. 1.6 prikazan je izgled elektrignog poliapolutalasnog dipola sa vertikalnom polatizaciom, U kratkotalasnom podrugju éesto se javliau promene polarizacije zbog nepra | \ es ‘Si 10, Heroowprika ina pola vertkalnog “dipole roms kaa jo t= 0 5wk estajanj Na abrtanje polarizac prepreke na putu prastiranjs. Uopste, moze se re¢i da horizontalno postavljena antena zrati horizontalno polarizovane talase. Takode, vertikalno jpostavijent antenski provodnik daje ver: fikslno polarizovani talas. Medutim, kod hnekih oblika antena ne moze se odrediti olarizacija na osnovu polodaja proved “hike, npr, Kod antena sa prorezom ili kod. Kubnog kvada. 2a elipti¢nu polarizaciiu ine mode se, takode, postaviti opstevazece pravil, 118, Refleksija, refrakesjai difrakeija Pod zajednickim poimom radio-alast podraaumeva se podrucie visokih frek- ‘vencija od 30 kHz do 300 GHz, sto odgo- vvara talasnom podrusju od 10 km do 1 ‘mm, Elektromagnetni ‘alasi ne obuhva taja samo radio-talase, vee se protezu ppreko svetlosnih talasa do kosmigich zra ‘eonja. Razlika izmedu radio-talasa isvet Tosnil taasa je samo u talasnojduzin, pa sezato, kao i svetlost,iradio-talasi refi fuju, Tome #savijaju. Kod reffeksije razikujemo usmeren rofleksiju (ogledanje}, Koja nastaje na ravnim povrsinama i diugnu refleksiu, Soke Rev ee tenant OR nes cane an cae ete aa ees aa Ea eee Comllenpe) elektromagnet- Heeler 2 Zeina atnosera tom. Ova pojava je narocito zacaina za e | Srenje ultrakratkihtalasa.Brzins prost ~ Zemijina atmosfera ima znataiaw uo ranja clektromagnetnih talasa zavist od “gu us prostiranju elektromagnetmih tala ikeriene Konctante sede oter oj ‘& Ova) gasovit omotaé Zersje dose#e do re eee ee sme 04200 do 300 km nso se pre a, menja se i brzina, Promena brzine uti- P Led iol seonika, ugljenog diak- e'na promenu smera-retrakelju. T at cereaieatatc Fore: nueee von tanenetal gine ‘Atmosteas Gla lane oblast ‘relatiyne vlaznosti ima raclicite dielek- Baas ecen erat stera A iouesiere. triene konstante. Pojam retrakcije moze se uspeino predatiti optickim eksperi- mentom: stap koso uronjen do polovine Stade sa vodom led ao doje pre lomljen Difrakcija(saviianj) elektromagnetoih talasajavlia se na rubovima kofise nalaze aul postrani, Zavala irae ij esto je mogue prijem radio-alasa iu ‘blastimn radhosenke, apt iva brad it ‘eraca. Difrakesia zavisi od frekvencie: ‘ona opada sa porastom frekvencije, 2.11. Troposfera Troposferom se nssiva deo Zemljne s- ‘mosfere koje preset od Zemin pov Hine do visine od oto 11 km. Ona se naz vai vremenska sera jer seu no] odigra | alumeteorolosk provest kod prvenstve ho odreduu nate vremenske pile. ‘Troposferasadrdi priblizna 75% svih ma. see etcatoere Neo 2 dat cre dled slojeva 1 temperatura w dosjo) _mosferi. a “Temperatura wopostere opada sa po- jem sine, 110 2a 6 do 8 C, pri po- i sine 2a 1000 m, Na gor) urs (ev, ropopauct, temperatura dostze nu od proseeno “50. Visinatro- suze ~ prelazne oblast! izmeds io i statesfere ~ varia, Nu geograf rinama NDRa najnia je w marta no na97 km, amajvis aul. i tropasters je nerosito zaéaino ran ulrabetginialase teristitno da uopite ne sadeti vodenu para. U stratosfer je temperatura vazdu- hha skoro konstantna do vsine od oko 20 km (zona Konstanine temperature). 12 nad visine od 20 kin temperatura stalno raste ina visini od 50 km dostize pribli2- no +50'C. Ova oblast porasta temperatu re naziva se i ozonsko podrue, jer vaz~ duh sadrairelativno visok procenat o70- nna. Za razvo} | opstanak 7ivota na Zem\ji znagajan je slo} ozona, jer on apsorbuje veliki deo ultraljubieastog zravenja Sun- ca, Koje razara bakterie i éelije. Tenadl Visine od 50 km temperatura po- novo opada sa visinom, da bi konagno na. visini od 80 km ~ na prelazu u jonosferu ~ ponovo potela da raste, SU 21, Slejeviost | promene tomperenire ‘toni, amore2.13. Jonosfera Tznad visine od oko 80 km nalazi se jo nasfera, Ona dosede do visine od oko 800 km, a zatim postepeno prelazi u medu- vyeadani prostor. Prelazna oblast prema medzverdanom prostoru naziva se ek Sosfera. U Jonosferi se nalazi vei broj Gelica sa eloktriénim nabojem = jona i tlekirona, Oni nastajl usled cepania neutrainih molekula Yazduha Gonizaci- ja) Jonizacijaizaziva pre svega ultralubi fasio 1 rentgensko zracenje Sunca. U Stvaranju jonizacie utestvuju kosmicko ane sre meleora koje nepes ho sagorevaju u Zemljino) atmosfer! (ne: Koliko desetina milijardi delica meteora uetoku 24) Zratenje visoke atmosfere sadrdt do- voljna energije da oslobodi elektrone iz ftomske vere prisutnih gasova. Atom iz kkoga je iebijen elektron sa preostalim clektronima, predstavlja poztivne nabi jeni jon, Slobodni elektron prilazi neut- Talitom atom ili molekulu ina taj natin sivara negativni jon. Slobodni elektron moze se sjedinitisa pozitivnim jonom, pri emu ponovo nastaje neutralni atom. Proces ponovnog siwaranja neutralnog stoma naziva se rekombinactia. Bro} slo bbodnih elektrona po jediniei zapremine (jem?) zavisiod intenziteta zracenja. Za Ihvaljujuei prisustvu elektricno nabijenih deliéa ~ jona, visoka atmosfera postale elektricni provodnik koji ima esobinu da roflektuje elektromagnetne talase odre ‘denih frekventaih podrueja, Preciznije reteno, to nije sivarna ref Teksia,jer se talas ujonosferi ne odbijaju nnaglo, vee postepeno u skladu sa stalnom promenom jonizciie i sa poveranom promenom dielektriéne konstante. Zato Je tatnije reti da se ovde radi o postope: ‘hom prelamanju, kao Sto proizilaz 2 pri kkaza datog na s1-2.3, Keneli i Hovisajd (Kermely i Heavyside) su jos 1900, godine predvideli da na velit ko} visini postaji clektrieno provadliiv slo}. Godine 1924, Englezima Epltonu i Barnetu (Appleion i Barnett) uspelo je da cksperimentalno dokazu rellekiujuce Slojeve u gornjoj atmosferi, Sime je pots- ‘dena KeneliHlevisajdova teorija, Kashi je jena principu cholota dokazano dau visoka} atmosferi ne postoll samo jedan, ‘av. Keneli-Hevisajdov'sloj,vee ceo iz slo jeva, Saznanja odo sada poznatim karak- tikama jonosfere dopunjena sui pre- Cianije definisana mernim vrednostima Sa SPUTNIKA i geoliickih raketa. ‘Kao sto se vidi na sl, 22, a jonosferi se javlja nekoliko maksimalnih: Koncentra: tija-elektrona, Na visi od oko 50 do 80 Jkm, danju se stvara tv, sloj D kojise noeu gubi. Kod sledeceg sloja & (Keneli-Hevi Saidov sloj, maksimalna Koncentracija elektrona nalaai se na visini od oko 110 o 130 km, Tanad njega se nalazi slof F {Eplionov slo, koji se u toku leta~ danju = razdvaja na slojeve Fri F, Maksimalna jonizacija sloja Fy nalazi se na visini 200 0 230 km, a sfaja F250 do 400 km. Jon zacija se pavecava iz slojau sloj i dostize ‘maksimuim u slot Fa na visini od oko 400 km, Imad sloja Fs jonizaciia postale sve ‘manja i Konacno sasvim nesta, Na osnovu noviih istradivanja sastava jonosfere ne bi se vise smelo govoriti 0 Sistemu slojeva, jer su prelaaiizmedu ob- Jastiraligite Koncentracie elektrona po- stepenl, Medutim, hipoteza o slojevitom Sastavu atmosfere postala je odreden po- jam, pa je 20g toga i dalje zadrzavamo. Tonosfera je podvrgnuta stalnim pro menama stan, pa se stoga podela at mosfere prikazana na sl.2.2ne sme shva- tit kao krusi sistem slojeva koji se nalaze jedan ianad drugog. Stepen jonizacije se ‘SL 22, Pola gorse amas SI. 23 Prosont {powrsinsk alas kao nad prostrajaelektragrennih laa stalno menja u zavisnosti od godisnjeg Uoba iod daba dana od ciklicnih prome- nna Sunceve aktivnosti. od geografske st he idr, Navedene pojave bise opsirnie ‘opisane u tacki 232 22, Povréinski talas i prostorni talas ada se predainik i prijemnik nalaze xa Zemli, radiowalssi se mogu prostirath nna dva nacina: ~ kror troposferu dua Zemljine pov: ne, kao povrsinski di prizemni tales _fleksjom ajonosert kao prostori Na sl 23 prikazana su ova va nacina prostirani, 22.1, Prostiranje povrsinskog talasa Povrsinski tals sledi zacbljenje Zem: Iie, pajezbox toga islozen uticaja apsorp- To aac dj talon ivan pod ov uglor prs Koy pro slo) nagoce 4 [ 2221, Krinona frekvenciia i MUF kitten etecom ran "ete ee pre eee aici ial Bre ase er i ce evens Fae Sane eo e536 = vans ertovie. © tovpemeno iaracunava i visina relleksin nog sloja, Rezultat je virteltavisina (pri Vida visina), U stvarnosti, donja iview relleksionog slo jenesto nizaod virtuel: he visine, er prlikom merenja vremena prutovanja mernog signala mje uzeto u bbairda se unutar jonizovanog soja elek- fromagnetni talas prostire manjom, th rugacijom brzinom. ‘Kriticna frekveneija vadi za ugao zrabe ja @ od 90", pri Cemu se talas ponovo raga na mesto polaska. Tek kada se © ‘mani javjase dalina sskokas, odnesno fod 0, pavecava frekvencija koja ses ref Tektuje. Ona se naziva gornja graniina frekvencija ili MUF*. MUP fe pavezana sa keritienom frekvencijom far zakonor: se- Kaosa MUP=fis-see9 a2) Buduei da je see 9= 1/cos @ icos @~sin ©, maie se izvesti MUP = jc 1 we Ialazi 1/eos 9, odnosno 1/sin © pred stavliaju fakior MUP. *Sliacenica MUF je ivodena ed pocetni slo va enpleskog sera Masimarn Usable Fre buen 7 19— Nomogram na sl. 26 prikazuje zavis- rnost poveéanija faktora MUP ozatenos Sam, od smanjenja ugla zragenja @. Primer Ulu zrazenja © = 30" odgovara m= 2 (isprekidana linja). Pri fod, npr, 3 MHz gornja graniena frekvencija bi iznosila MUE™ fig= m= 6 MEz. 2222. Slabljenje prosiomnittalesa Upadnt elektromagnetni talas ujonos. feri pobuduju slobodne elektrone I jone daoseiluja oni se pritom sudarajusa su- sednim molekulima gasa.Prilikom suda- rajedan deo primljene energije osclova- fnja pretvara se u toplotu. Za talase to zna- &lslabljenje koje raste sa kvadratom ta- lasne dudine. Slablienj ili apsonpeie tala- ‘Sa poveéava se sa gustinom nosilacs; to Se ve slobodnih clektrana, jona i mole: Jeula gasa nalaz\u jedinictzapremine, oni €e se éesée sudarati, pri ¢emu dolart do preivaranja energije. Osim toga, apsorp- Gia €e bit utoliko veéa, ukoliko je duzi put koji elektromagnetnt tala prevali Jonosterskom sloju Tndirektna mera slabljenja u jonosferi je LUF*. Ona se nazivai frekvencijom slab: Tenja, a w podrugju kratkih talasa pred- Staulja najnidu frekvenciju, koja se jos ‘moe karisttiza ostvarenje vere pomoca pprostornih talasa. Korisno frekventno odrueje ogranicava sa gornje strane ‘MUP, a'sa donje strane UF. 23, Prostiranje kratkth talasa 1 njthove specificnosti Moguénost_uspostavlianja vere na kratkim talasima pomocu prostornih ta- lasa zavisi od stanja jonosfere. Njen sa: stay je vee kratko opisan u tagki 2.1.3, Bu ‘duéida stanje onosfere neposredino zavi siod Sunéeve aktivnost, preo treba isp {ati kako Sunceva aktivnost podstite| mene jonosfere, © Skragenica LUF je izvedena od posetnih slo ‘wensleskog irara: Lowest Usable Frequency. 20 23, Ono st0 mi vidimo kao Sunce,u stvar nosti je njegova fotasfea, slo} debeo oko 300 km, Koji deli Suncevu unutrasnjost fod Sunceve atmosfere. Iznad fotostere nalazi se providna oblast ~ hromosfera, Koja dasete do visine od oko 10.000 km. Svetlostfotosfere potpuno abssjava hro- ‘mosferu, pa se ona moze videti samo pri= likom totalnog pomracenja Sunca il po- mocu_ specijainth instrumenata, kao tuzak, svetlee! rub ruzicaste boje Tenad hromosfere Siti se korona kao {krajnji spoljasni sloj Sungeve atmostere, Korona se ir do udaljenosti od vise pre- nika Sunca, a poslednja istrativanja su pokazala da se putanja Zemlje nalazi u Spoljainjoj Suncevo} koroni. Buduei da i Roromu obasiava fotosfera, ona se moze posmalrati samo u vreme totalnog po- mraéenja Sunca, kao svetleét prsten oko Sunea, Sunceva energija je proizvod nuklear. nih procesa koji se desavaju u zat nas ne- Vidlfivoj unutrasnjosti Sunea. Onase pre- rhosi prema spoljasnjost i zrati iz Sunce- ve atmosfere. Celokupno Suntevo zrate- nije sastoj se od elektromagnetnih talasa Lod matenja éestica (korpuskularnog axatenja), Gubitak Sunéeve mase iznosi pri tome 5,300.000 tona u sckundi, od Sega se elektromagnetnim zraéenjer jgubi 4300000 tona, a Korpuskularnin Zraéenjem 1,000,000 tana. Za nase pojmo- ve zaliha Sunceve energije je neiserpna, jer ono, pri istoj snazi zracenja tek poste TO milijardi godina gubi manje od 0.1% svoje mase. 23.1, Solamo zraéenje elekiromagmetnih talasa Najveti deo Sunéeve energie dolasi iz fotostere, kao svetlosnoragenje talasnih shusina tzmeda 400 i 800 nm, pri Gemu je ‘maksimalni intenzitet na 470:nm., Emito- vanje elektromagnetnih talasa obuhvata ceo. spektar od gama-zratenja, preko rentgenskog, ultraljubitastog, svellosnog. Tinfracrvenog zratenja sve do radio-ala- sa. Na sastav stanje nase jonosfere,ipak, inajvise utieu samo rentgensko it ulteali hicasto zragenje Sunea. emijina atin yama izmedu oko 50 kimi 150, DiB. Ultraljubicaste zraéenje potite od hro- ‘mosfere, Ono utice, pre svega, na stvara- ‘jesolaF-Takode malim delom jonizuje Olsid azota koji se nalaziw sloju D. ri prodora & Zemljinu atmosteru, ul waljubleasta i renigenska zratenja joni gajaatome imolekule. Trosenje eneraiie ‘racenja na jonizacija predstavia i ap. Sorpefju vor zragenja Slablienje, odnosno apsorpetja zrate- inja srazmerno je gustini Zerljine stmos- fere, Kako se ovagustina povetava sa pri- blizavanjem povrsini Zemlje, 0 ée nist slojevi atmosfere sve intenzivnije apsor Bowail ona} deo enerzile zratena kali uw njih dopire. Zato seu delovima atmosiere noposredno lznad Zemjine povrsine ne “moze uoéitl jonizujuce zraéenje vredno pomena ‘Stuaranje slojeva u atmosferi objasnia- va seapsorpeijom odredenih talasnih du ‘Ana ultraljubicastogirentzenskog zrace- fia u odredenim vrstama atoma i mole ‘ula (npr. 0, Os, Ns, NO). Taj proces se odigrava na realititim visinama. 23.4.2. Sundev vesar nes eee eee eialarbaenss eee (rms lef se asa pne i Pec re Ger te aes Ee PS picentm rea Pe em ena psc Se elektrona sa lo ioK Nabljon eoatice Sunéevog vetsa svo- Jie krcanjom stwarala magnets pola ‘Koja se sudaraa sa goomagnetsion po. jem na obasano) seat Zam. Pr oma se tvara dons ro udallen oko 100000 kn od seat Zell. Ova adart fone se priblane mode uporedil sw udarimn talasom Kod nadavutnogleta Sunes ve tarstite atin peda olast hoo) se stvaaja velo, pa je kona Kod age neopauie prise da obide Zea mmaghetsfene Magnetopanca je pase Shollmedu prelame oblast magnets teu kojers pono ramnoteds lzmed netalje Zemijinog magnetnog pola | fneraife Kretanfa Sundovog ett, Zbog toga Sunde eterno mode da prodre Maghetoseru il se to dogada samo na tnedenten mestina tus posebne pre tpostaske Pod ubcajem Suncevog vetraKompri uj se Zetlfino magnetno pole na obs Sano stant Zemje Suprotno tome in Je pola iad neobasfne strane Zenle Tada se u dugathotvorent rep, kaj Sepruta daleko ia Meseecve patanje. Na Tastoanju od 150000 hm od sredsta Zesuleforleaja se dva medusobno pa Taleln,allsuprotnousmerena magnetna boli ste Jatin Kola su odeltna neural nt sljem, Newt ste okruten slo Jem laze slarnog porekla, To su est ce Suncevog vetra kl js prodroktvet. Vorent kraj repa u magnetosfont, S10) Planme i se na cobasjano) stant Zen Tedo njene stmosfere liv seu prate mast zon ~ pola selon. Metin, tolarna plasma mote dase lie watmos. feru tsa obaslane strane Zemje to reutranontachama, koje se nate ee nignol oblast med otvoreaihfzatvo- Fenfh lina poja ur magnetopause *Nonraltestant Sungex velar Ko po tice od vinmoge Suna veoma malo Ste ena prostizanje hath laser bade nikakve speclalne dopatae wo nsf. Smet prostanoid Se {eX Kaa Suoce cmitule dadatne struje festien usted edredenih conta aku. ost. oKolima Ge Kase bi et aPe - 2313, Sundeve pege sane pojave Sunceve aktiv~ ost poticale su od smirnoge Sunes, sto fl u kom slucaju nije normalno stanje {Yee w najboliem slucaju kratkoteaina po: Java u periodu dok su Sunceve pexe mi homatite, U vetin slugajeva mora se rac: pati sa povecanom Suncevom aktivnos: fn, koja je neposredno povezana sa poje vom Sunéevih pens. Galilee fos pr ko +0400 godina posmatrao te tamne Sunce- ‘ve mile, ci se bro} | vek trajanja rezist- Trje vet vise od 200 godina (1749). Sunce: ve pege se javjaju pojedinatno iu grupa- zma. Nithov vek trajanja je nekoliko dana dovise eset vecpremaniioxo wei hni One st grupisane u oblastiizmedu 20° Severno 120" juzno od Sancevo ekvatora kreéa se 58 Suncevom rotacijom. To taki dae posmattae sa Zemlje posle 27 lana ponove na istom mestu videti dugo- vyeene pose ‘bos jedinstvenosti rezultata posmat ranja, definisana je ueestanost pega po- mou relativniog broja Suncevih pega R: R-k-(0g+?, ade je: k = redukeioni faktor paralelnih po: smatranja (K ~ 1), = broj grupa pesa, ro} pojedinacnih pega Nasnovu redavnih posmatranja Sun evih pegs uskoro se pokazalo da se nj hhov telativni bro} menja periodicno w toku, proseeno, 1 godina, sto predstavlia iklus Sunsevik. pega. To je prosetna vrednost Koja se pojedinatno mena ir- ‘modu 7 i17 godina. Do sada jos nije pro- adeno objaénienje za ciklus Sunéevih pega, ai same Sunceve pege su velika z3- fonetka za nauku. ‘Relativni bro} Sunéevih pega dostigao je u maju 1987, godine rekordnu yred- nnost od 200, Takva vrednost stoleéima nije uncena, Sledeci maksimum Sunce- vih pega pojavio se u martu 1958. godine, a relativni bro) je bio jos veti. Nasuprot tome, maksimum iz 1968. godine popri ‘mio je ponovo proseénu vrednost (rela- “tivni broj 110) Pojave poss smatraju se vi cima tarasito jakih magnet femuse susecne pege cesto raZlCitO3 pO: Inviteta (anipolarna s bipolarna_polja pega). Jacina magnetnih pola iznosi do Bae tesla (radi uporedenig: magnetsko polle Zemjeiznosi 05-10". "Temperatura Sunsevih pega nia je za oko 1200 Kod temperatre forsferé koja hokrutujeiza koja je odredeno $670 K. Sungeve pee predstavljju, ipak, samo Tall prostorni | wremenskiiseeak s1az- hog centra aktivnost Koj se nal ispod fbtosfere, pase 7b0g toga nemoze direkt ho posmatrath Uz spolissnju granicu Sunéeve pege javjau se ter. itrigave oblas, koje se mnogu posmatrati a svetlosi odredenih Spektralsh lina, fskre su svete, 2 10 hati vreliie od shove okoline, one st fgromaih dimenia i java se kako w fotostce tako tu hromoster U'iskricavim oblastima u hromosteri esto se jajaj erupedje koje izazivau iz enadno sskrenjer U2 itovremen0 pO: Netavanje. iskrcavihpovrsina. Takve rupeie narivaju se Sunceve bake One {maja razisica jing svetost, raltitu ‘elicinainjedak a, Sunde bake Taplamte, to traje nekoliko minuta, a za fim ponovo iegube jainu svetlostiu roku S0do 60 minuta. Moguci se natno Rraei iit dual vremenski- periods Nasajanje Sundevih bak pipisuje se, kode, item divnim magnetskim poljima. Kao posled- fa Sunidevth-enupotia nastalu svi oblicl Slektromagnetnog.rracenjs: Kod vecih Erupota julia se | poveeano korpuskidar mo grace Nakraja treba dodati da avetlosnajac- nna Sunca (vdlva svellost koja potice fotosfere) ne menja bitno sve} incenzitet tok promenliive aktivnosti Suna Mote se pretpostaviti da je ona Konstan 232. Sunceva aktivnost | Jonosfera Jonosfera bi se menjala w toku dana i ss godisnjim dobom éak i kada ne bi po- Stojala posebna Sunéeva akuienost. Te promene bi se odvijale sasvim praviln, pai serasvako mesto na Zerall za sva sai jowmater moze veom br7o uotiti e- jjonosferskih sraetnji, pa se maze nj- lagodil. Zboz toga se znanje 0 Jo- fer, koja je kratko opisara u taekt 2.13, mora malo dopunit i pros Sastay’ I Ravakteritite reometane jonosfere Kada Suntevo ultraljbicasto J rent “gensko rratenje prodre u sori deo Beriline sumosiere, obs araéeia pote “Galt najse energie. Mcdutio, u tom dela gustina atmostere jos je irano “mals To sna da sets nla amo mall Bro) molckula pasa koje se mogu Jonlzo- tail Stozratenfe prodite dubljeuatmor- fer ona postal gute, pa st moss S03" fall ste vie slobodnihelekivona. A, dog toga enerajaaratenj sve vite sla. Ui Konstno, aacenje dospevau oblast atmostere, Kojo) Je gustina molekala tao bat tolka da je preostala enersia Hatenja dovolina da molekule potpuno fonizue: Naa nain stars se oblast s2 Se eke rcensi eats clecre SGeilinaaiva Compesov (Chopra) Blof tataactlen Ef ove proces ea paabese sina Cepmienarog soja visi od dra _fakor raspodel gt eee) snl ajene sposdbnoal da epsorbuje ‘Sunésvo zravenje. Ovo poslednje znaci a Tmoletla oo. donk, azo Lseonik, wena para as) psorbuju rae talssne dating ls oe | renignskos satenia, pri ‘em ae spsorpclaodigrava uskadulsa erlelom avin materia na acim snama-Intenitet slang watenia ne cena visin slo es na gusting cick. tons oslo, Gn raksimalan or yer alnom pads Suncevog zratenja Sa scanjem nogiba Sunes sina tlk Posaje sve labia, nastupa posts combina, dk ce jonizovsn sl no polpuno ne zeus jiasniti Cepmtenovor teorjon. ‘On predstavlasiroki maksimum gustine clektrona sa oko jedan milion slobodaih élektrona po emi najjate jejonizovan od svih sloeva. Najveéi broj kratkotalasnih vera na ve. likim udalienostima (DX) osivaruje se pomocu refleksije od sloja F> Rekombi: racia se odvija veom sporo, ako da soj Frpostojiu tokunoei,u vise ili manje os Iabljenom obliku. Neposeedno pre ilas- ka Sunca jevljase minimum gustine elek ttona, Posle ilaska Sunca jonizacija se povetava i za jedan do dva sata dostize proseéan dnevni nivo, Utoku leta sioj Fa Talazi se, danju, na visin’ od oko 400 km: imi se slo nog, spusta na visinu od 250 kk do 300 km. Sioj Frodlikuje se anomalijama, Drew nna anomatia ispoliava se w tome sto se, pa primer. maksimalna gustinaelektrona be jaja kala je Sunce u najvisem polo- dja; dnevua anomalija se najeesce jaja {ranim popodaevnim éasovima. Nocna romaliaispoliva se u tome sto 3¢ Jon zacija u toku noe mote jos povecati, ‘ada vise nema Suntevog 7ra¢enja. Kod Plame anomalije zapaza se soj Fs iznad fblasti w kojima vada polarna noe, upr kos tome sto ne postoji Sunéovo zraéenje ww toku duzeg perioda. Konaéno, nije ob jaSnjena ni anomaliiagodiSijh doba koja Se ispoliava u tome sto Je gustinaelekiro- ‘na veea zim nego let Osim toga, uoveno je de se letnji maksimum jonizacife ne java hada je Sunce w navisem po'otaju, ‘ee ubrzo posle ravnodnevnice (ravnod- hevnica je dan u godiai sa podiednakom dufinom dana i noc, proleéna ravnod- rnevnica je 21. marta; jescnja ravnodnev- rica je23.septembra). Kada seu ravntod- revnici Sunce nalatienad ekvatora,joni- 2acija je najjaca irnad severnih i juznih zeozralskih sirina. Obe oblasti velike Busine elekirona medusobno su odvoie- he prsienom minimalne jonizacije, Koj se proceze du? magneinog ekvatora, To Se naziva anomalia Zemlinog magnetic:‘oj Fformira se samo danju na visit ‘od oo 200 fan do 230 kn. On je let eset tego zi, Slo Frodvajaod donjegranice Gore Fr oblast smanjene Koncentracje tlic, hla eo oo 50k. Sl snasaie no Copmenovo} ori sada Jraksimaino oko 40,000 sloboda lek ‘trona po cm: Sloj F je nepozeljan za pro- ‘Miranjekratki alsa, jersvojam apsorp ‘Hom stetava prosiranje preko soja Fa Sip) F mote da nastane jedino u ved sa Slojen Fs Zb0g toga, ob6 soja zajedno predtaua jedan Kompleks, sly F Sioj E U slojuu B maksimalna koncentracija ‘lektrona nalavi se na visini od oko 110 Jim do 130 km. Pretposiavlia se da se on formira u skladu sa Cepmenovom teori= jom. Uzstednju koncentracija elektrona Ske 100.00 po emu njemu je jonizo- vyano samo oko 0,1% postojecih atoma Sloj E xe formira imad obesjane strane “Zemlje; ubrzo po ilasku Sunca jonizactja e povetava brza, oko podneva postize ‘maksimum, a zatim polagano opada do ‘alaska Suna. Posle Zalaska Sumca odvie ja se bra rekombinaclj, tako da sloj E PPotpumo nestane vee posle jednog sata. Ponekad sioj E postoji jos iu toku moti alisa veoma malom gustinom jona, 7508, toga Sto nema Suncevog rracenja. Krii¢: na frekveneija fi za dnevni sloj £ iz0si skoro uvek izmedy 2 MHz i4 MHz, ona je visa a daba scksimunt nego t toku imum Suncevth pega Sparadiéni sloj E (sloj E,) predstavla. Eestu pojavi u jonosferi koja, ni u kom slugaju nije, edovna, Steuktura sloja E, nije slojevta, vee vse lci na oblake. Slay Byubraja se u jonosterske smetnje, pa ce se o njemu govoritiu podtatht 23.22. Sloj D Sto D je nani jonosferst so alo sena oko Skim do 90 kim nad Zerbine povisine,«relativnogustor dl atmos fre. Gusting elekirona uslje D je veo. inane 22)paseabon orn TefleKtovati samo veoma dug al rat falas prodir Krowsto) Due ma 4 nije ii veee slablenje, au ; Sincaj spsorbuj se potpuno, Apsorpel: ja je saviena od frckyenctje tsmanjue se ss kvadratom kad se frekvetila pove- Eiva. bog toga normelno sof Dskoro | ne predatavlia preprekit 2a sirenje pro- $ornih alsa od 10m 15 m1 201m: 2a ta las od 40'm slablienje je znatno, a najus- Tobenije je koriscenje talasa od 80 m Osim togs, apsorpeija je utoliko vec, ‘kolika fe man ugao zratenjs ©, pod Ko: jim tals ull w oj D (id sk. 24 1 ko» lik fe veéa pustna elektrona u sloju ‘Buduel da se nl D moze formirati samo pod Sungevim zracima i da je pro- es rekombinacifeveoma brz, on nestaje ‘a nekoliko minut poste alaska Sunca, Slablenje sloja D prouzrokuje relatisne male domete w oka dana u podrueie od S0'm i delimi¢no (1w podrugju od 40 m. Slo) D ne moze doprinet) prosianju irl alsa na wee udalono Gu rellesije- On predstavlja samo origu- Sup lj ometa Sree prosorih 23.22. Jomosferske smenje Jonosferske smetnje javjaj se skoro tick, u vse ii manje jakom obliku. One 5u posledica povecane Sunceve aktivnos- tikofase uotava, pre svega, po utestanos- ti Suncevih peza. Sastay jonosfere zavisi skora iskijucive od solarnog ultraljubi> astog i rentgenskog zra¢enja, pa natpro Scene jaka acenja ove vrste prowzrok ji jonosferske smetnje odgovarajuce ja tine, Buduci da su to elektromagnetne tscllacje, prostiranje se vrsi_ brzinom Svetlost, pa njhove putovanjedo Zemlje traje oko § minut. Prilikom intenzivnog ibijanja elektro: smagnetog zraéenja najeesce dolazi i do terupcije Sunéeve materi ~ korpusku larnog zragenja, koje tako reci sosvest« stall Sunéev ver. Korpuskularno zra- enje je znatno sporiieod elektromagnet- nog zracenja,t-eestice ek posle 15 do40 ‘minuta stu u Zemijinu almosteru, vee prema brzini cestica. Smeiaje usled Kor puskularnog zragenja povezane su sa Smetnjama used pojacanog.ultrajul Eastog i rentgenskog zratenj, ali su vre- menski pomerene u odnosu na njih ‘nadine jonosterske smetnje Kole su pro- tuzrokovane povecanim ultraljubieastim 1 ‘rentgenskim zratenjem, Jonosfera apsor- baie zracenje koje pospesisie dodatnu jo hizacij. Tonizactia se narotito ispoljva tu slofu D. Usled poveéane koncentraciie tlekerona aslo D raste I njegova spo- Sobnost apsorpeije kratkih talasa, sto moze dovesti do njihovog potpunos pri fgusenja. Taj ekstremni sluta} naziva se Megel-Delingerov eft (MDE), ponekad i SWE, Za vreme trajanja MDE preki futesu sve kratkotalasne veze na obasja- fnoj strani Zemlje. MDE obicno traje ma- nije of 15 minuta, etko do 45 minut, au jenimnim sluGajevima do 2 sata, Sa njim je povezano pobolisanie prijema dugih ‘alas, uz istovremeno poxecanje atmos- ferskih smetji a ovem podrueju. Lane nadne jonosferske smeinje mogu se Smatrati prvom reakeijom Zemljine at imosfere na pojave suncevil bak, Poi tom abino ne dolazi do elekta MIDE, wee se vise ili manje burno povecava apsorp- ia kratkih talasa u jonosferi uz istovre. mlenv smanjenje sposabnostirelleksije, ij nagle se smanju}s MUP i fix Medutim, u sluéaju MDE, prijemnik moze postati sasvim omrtay, [ako da se moze pomis- Titi da se pokvaio, SID su najéesée uw tok maksimuma, Suncevih pega, a javliaju se samo na oba- sjanoj strani Zemlje Tonosferske oluje 2812, na obasonc) rant Zeman ‘daljenont od vide poluprecoika Zomle, famedu Zemlinog maetnog potas Tame plazme’ dol do korsplkovanih eajomni dejsava. Koja tarhaju pore: ‘sale Zemijinog magnetnow poll T Poremeall se Saino mere | Teatru 4 Skracenics S10 je trvedens od potetnth so {3 eneleskog nasty Sudden lononpherie Dic : 2 siden lenospheric Di Bp Siemon sw Je wredens ol poset ngkskortazs: Short Wave Falco SS area ee recat Voom pojacano Kozpasklarno 2race- nije trata seu magnetogramn kao nse rocito veliki poremeca} Zembinog mag netnog pola. Tako velike poremecale ns davamo lula Zonljinog magnetions i Katha magrenia ola Prt tom, solarna plazma koja skrene Zemino magnetno olj,Yagnim plstevimo vsestrako prod Feu Zemin atmosfer, gue prousroku 5 jonosfern ol. Buduci da solarna plazma, sastavliena od elektrona | protona (na ele iblanie ‘skaruje imteniva suncana bak), pu tuje do Zemfje 20 do 40 Gasova, mote se predvidet da ee za jedan do tr dana po Se efekia MDE i intenciynog StDvadoct se} ol ave E: 95} a os 3 i te vt dase on halal u stobod om prostor. Medutim sak prakticno lnvedenlantensKt provodnik ima odrede ‘udeblinu mora semehani¢kl wevrstit drzatima {nalal se na Konatno} udalje host od Zemline powrine | druglh obj: Kata. Ove injenec uslovjavau dase me- hhanitka duzina, koja fe potrebna ra rero nnancu, mora skraat u odnosu ma eek: frien dian, Ui aktora vitkost na faktorskrate- aja V bite jasnif ako se zamiall da debela antena poseduje ved! kapacitt od tanke fan te dfn, Usvaom car nom Kou rezonantna frekvencia postaje rmanja, ako se poveéa kapacite.- Zbog {ogajet reronanca debeleantene lta od rezonance tankog provodnika iste dui- ne. Da bse obe antene dovelena sta te. Zonantna fekvencju vettkapaciit deb. ile antene treba ijednatit skracenjem njegove dudine. Prema ome, zaisturezo antnt frekvencijy,deblja antena mora it Kraéa od tanke antene Nas 37 pritaranje faktorskratenja V polutalasnih dipola kao funkijastepena Mitkosti aya ead 2950 u0s0°70 to 200 300 Son7 0D nD 300 woD ENDO RET ‘SL 37, Paltorskrasenia V poluttasnog dipole w funk nicgovogodnasa ducina/ pret Wd °Primer Treba odrediti mehanighu duzinu po- tutalasnog dipola za 144 MHz, Koristice se aluminijumska cew pretnika d = 25 Frekveneiji ad 144 MHz odgovara ta- lasna dufina od oko 208 cm. Na osnovu toga Teraéunava se odnos /d kao 208 em : 2,5 cm = 80 Ickrive (1.37), pri stepenu vitkosti 80, dobije se fakior skratenja V = 0955. Prema tome, mehanicka rezonantna duzina polutalasnog dipela iznosi 208 cm 2 2 0,955 = 99,3 em ‘Ako bi se za istidipol koristila cev od samo 10 mm preéoika, dazina bi morala biti oko 100 em (./d 200, iz toga V = (0964), Za proracun polutalasnog dipola 1 podrugju vetem od 30 MHz éesto se daje empirijski obrazac 141_ any tom)= (1 mehanicka dutina, f- rezonanina frekvencija), Koji uzima u obzirfaktor vi kosti samo kao konstantnu vrednost od ‘oko 300 (Sto odgovara konstantnom fak toru skracenja od 0,94). On se zbog toga ‘mode koristii samo uslovno. [Nasuprot tome, pogodno je da se za proracun polutalasnih dipola za kratke lalase (f < 30 MHL) Koriste takvi emp Hiski obrasci. Buduei da jeu kratkotalas- nom podrugja stepen vitkosti abieno ‘voei od 5000 | da je njegova kriva u tom podrusja skoro ravna, ovom slucaju ‘mode se racunati sa konstantnim fakio- rom skracenja, Obrazac Ln) te ey ‘lt 14m) = 142200. Bs) FH) 40 ‘avi samo za polutalasne dipole. "Navedenl obrazac za proratun zasniva se na faktoru skraéenja od oko 0955. Pre fpostavljenom slepent vitkosti od 5000 u Kratkotalasnom podrucju, prema sl. 37, odgovarao bi fakior skratenja od oko 0.98. Otigledno je da je radi boljeg prila- godavanja praktienim uslovimna u ovor Shicaju. uracunato dodatno skracenje, Dodatni fakior skragenja kompenauje i tuy.elekat krajeva, Pounato je da se 2ita- he antene ~ a one se pretezno koriste u kratkotalasnom podrutju~svojim kraje- vima prigvrséujna keramicke irolatore. Teolator, zajedno sa petljama antenske ‘ice kojima se ona na njih prievrscuje, predstavliaiu dodatno kapacitivno opte- recenje Krajeva, koje treba uravnoteaiti odatnim skracenjem provodnika, Osim toga, narocito kod kratkotalasaih sntena, javljaja se nepredvidijiva kapacitivna op- terecenja, Ona nastaju zbo male udalje- nosti antenskog provednika od povrsine Zemlje (12 udaljenost najéesée_iznosi ‘samo. nekoliko delova talasne duzine), Kao i zbog blizine zgrada, vazdusnih vo dova fostalih prepreka Kod UKT antena efekat krajeva nema posebaus ulogu, jer su antenski provodni Gipretezno kruti(aluminijumska ev), pa bije potrebno da se na krajevima prievrs Cajun izolatore, U ovom padrucu je ‘manjii uticaj okoline, posto su UKT ante- he, najéesce, 2a vke talasnih dugina uda- Jjene od Zemjine povrsine i od drug prepreka. 4 3.16, Bfektivna duzina (efektlvna visina) polutalasnog dipola Vrednost napona ko antena moze da primi izelektromagmetnogpoliazavisiod Nedleca dvafaktors: ~ jane elektriénog pola elektromag: neinog talasa na lokaci antene, fektivne dutine, odnosno vsine prt jemne antene ‘Ako seu elektsomagnetno poje posta i provorlniky npr, polutalasni dipol w jemi ce se indukovatinapon, Nezavisno {x alasne dazine taj napon ée biti utol 7raéi ona] deo provodnika na kome se na- Tazimaksimum struje.Zbog toga efektv- nna duzina dipola nije jednaka njegovoj mehani¢ko} dufini, Efektivna duzina La polutalasnog dipols iznosi tae Gs) ‘ede su Ler talasna dufina )izrazene u istim mernim jedinieams, a x je konstan- a= 314, Ako se talasna duzina 4 zament frekvencijom f, dobija se 255) a ta) Feat i Pe peg rces e or Wee eee gree Fe are oe eared aac Doh Percale UE GA) Iz toga sedi e[) , Bu) = 955. —_™ Ga a9) =) U (HY) = 95,5 10° = an! Napon Koll primi polutalasni dipol - vodi sedalje do prijemnika. Prenos ener- nije je maksimalan kada je otpornost u ki napajanja jednaka ulazno} otpor- eel, io ea fol u-E- gan) {U~napon na ulwu prjemnika Ako seh ameni frekvencijom dobije se (4 ‘f (MHz) Uy) = 4775 6.12) Sei proracuni prijemnognapona odno se we na elev duzing antene Do sada nije bilo govora octet siniantenerbog toga sto st efetion dt Sina feta visina rngunktidentne Ones rari samo po nacina powat ronia, pa se Kod simetieth anena ove oak) eleva dunia Kod ne Fimetrignth anena hors se pojam efek ine visine. Efcktven vis, antene hema nikakve vese sa visinom postal njsantenc iad zemlje, odnosno sadtzt rom jerbols koji nos! antent ‘Na ounovtinapred navedenth obsazaca smote ne konstatovat sledece: kaa fe fina poli Eta, prjemni napon U tea haninog polutalasnog dipola (ai sake drug antene) uli je vec, ukOUKO sett tala davina 32. Usmerenost i pojaganje antena Antena koja potpuno ravnemerne ara 1 eneraiju w svim smerovima prostora nisaivase tadkastievor eraseryja i izotrop- hua aritena. Sam iuraz stackasti vor 27a enjau ukazuje na toda su njegave karake teristike usmerenosti sferiene. Da bi se ovi procesi bolje predstavili, koristi se ‘uporedenje sa optikom: ake seu srediste staklene kugle postavi tackasti vor svet Jost, onda ce cela povrsina kugle biti rav. romero osvetljena, To znati da Ce u sya %koj proizvoliao} tacki na povrsint kugle austina svetlosti (gustina zeaéenja) biti sta. Cinjenica je dase takav tackastizvor 4sxatenja ne mode praktitno izaditi, Dak: {e, on pastoji samo u teorilti koristi se a ‘uporedivanje, To mati da zratenjenijed: be praktitno izvedene antene nikada ne ‘mote da bude iste gustine u svim smero- ima prostora, Zbog toga, svaka antena drati usmereno, sto se moze opisati nie hom kavakieristikam usmerenosti-Dabi se precio prikazala Karakteristika usme- Fenosti antene, tobi se moralo izvestisro- dimenzionalno (prostorno). Buduci da se pa raviioj povrsini ne moze prikazati pro: Storna faspodela gustine 2ratenja zado- voljavamo se, « opstem slutaju, karakte- tatikom usmerenosti antene horizon: falno} iu vertikalno} ravni. Karakteristika usmerenosti pojaéanje antene medusobno su direktno povera- ni, Sto se moze dobro objasnit, takode, luporedivanjem sa_staklenom ‘kuglom, Isko se uz centralnt l2vor svetlosti posta eflektor (apt, paraboliéno ogledalo), fonda Ge se raspolodivo svetlosno zrate: ‘je usnopiti(asmeriti). To mati da ée, u ‘avisnostl od ostrine usmeravanja sada bitiosvetlien samo ogranicen deo povrSi- ne kugle. Medutim, gustina zratenja na tom ogranigenom delu povrsine kugle bige mnogo veca, jer je celokupno zraée- nije, koje je ranije pr isto} snazi ravno- ‘memo osvetljavalo celu povrsinu kugle, ‘sada koncenttisano na ogranicen deo po: vrsine kugle, Gustina zraéenja je utoliko vyeta,ukoliko je zratenje ostrije usmere- no, Zbox, toga Pojaéanje gustine zraenja “dodnosu na seriéno osvetlienje~zavisi ditektno od Karakteristike usmerenosti1 pojatanjei karakteristika usmerenostiiz- Fazavaju koncentraciju zraéenja u odre- ‘denim smerovima 321. Karakteristika zraéenja Za opisivanje karakteristika zravenis antena koriste se priblizno sini pojmo- i. Ako se govori o karakteristci zracena ili a karakieristic! usmerenost, onda se za prikszivanje osobina zravenja i prostornom koordinatnom sistemu. Upr- Kos tome, ponekad se jo8 razlilauju pro- storna i povrSinska karakteristika 2rate~ hia Povedinska karakteristika zracenja Gonagava se 1 kao Kriva usmerenost, Di 2 jagra zracenja It diagram usmerenost redstavja presek karakteristive zrate- Jia ravnom povesinom, Oba pojms su [leutigna sa Karakteristignom krivom is terenost Dijagrami usmerenosti antena pred- stavlaju se u polamom Koordinainom SIstemu, odnosro pomocu njegouih ise ake i'w pravougaonom koordinstnom sistemu, Polame koordinate sastoje se od mnreze koncentrinin kragova | pravoli ‘pki 2raka, koje prolazetzcentara krux fova Gl 38). Svakom koncentrinom Krugu odgovara odredeni napom, a cen fru krigova pripisuje se napon multe ve ligne. Zrake odreduju uglove, odnosno fnerove. Pri tom je uobitajeno dase fleas smer zacenja (glavni smer pre Fra) oznat sa uglom 0 Od prvog pravila stupa se Gesto kod prikazivana diag, fama’ usmerenostu_vertikalno} Tava (vertikalnth dijagrama). Prikacivanje cljagrama usmerenost pravouglim koordinatama_ nije, toliko Deieledno kao to se vidi nasl-39. Buduct dasusnopovl zracenjakarakterstike os snerenosti uopste veoma simetrién, kod Gvog natina predstavljanja mdovohava esto samo isetak od 180, a maksimal: rom macenjudadejuje se ga0 0" Stepe hod 0" do 180° nanoso se na horizontal 51.38. Normitant iigramshorigonmbuog erate ja wading ptelasnog dipola — rave, Torco sao sacra je 807 “Guinosne vrednostodnosa _napona ie Maksimalna iamerena aging po. Taattone njeno glavno zrabenje ied aaa ps Iounnng 4101 oo, ‘ira wala od 0 Sui slodee! prjemal no- Yoni Kofise mere toku obrianjaza 180, Pélkaauju se kao odaos prema maksin Pin aapome tucriavaj sea odgOvar2 Wleon Ulu prema. glawnom seen Hest cc pojedine meme tacke spo, 4 Dice uomerena kriva koja predsavja KnrateistiQe zaéenie "Rod antena sa nesimetriénim snopox sna jagrama racer, passa se moze Pedi 2 360" karakteristka usmere rpsttprikaat po celom krugu, Kod erta ja djazrama feasenjaborizantalno po- Tetsoranih antena uvertkalno} ra0n, tajeeice e dovolfno bubvattuglove od Drtoo0- Nash 385439 datisu, kao pre men, horizortalnt diagram vodoravnih politalasah dipol Te djegrama usimcrenosti moe s© o- ait koe sn Kara o- Smatrane antene. Sina znéenjaantene Uplamom smeru narva se gaa racer Dabiscon odredto taka sanaivecim na: onom (gayi smer pejema abele se Zavrednoset|0,pasena be srane so0- Fee eairemnta dvs take u koji FeinisGalopeo na 071 ratsimelang ne Doma: Taj pad napora odgovara smanj- ju anage na sot odnosne 34 (071 = HN2) Kao so je prkazano a S38, entra 36 povuse po jedna prava linia roe dobijene adhe, koje odgovars}y T ‘2 ==] oe = ne a al q 9. Normarant diagrart horizomtalrog soto: oramog politasog dpa pravoue ama glové oan 807 Re tadenog ula Sate. ye Usae caceninse ponekad nazlva 3 ‘ina polovino sage, fr gusta zaeenja Gong ca obe stan mamma opad- fe polovina vednont (07 nopona ‘igorara polovil snag) U pravongao- trom kocranatnom sistema Ugao rab: ma odreduje seas natin, Bul da to djogram uomerenod blen0 dae aa Nocmotaine ta yrtitalna ravan, rai Tijose horizontal od verkalsog ela arasenia Pouch se nade ina pola trina po ovine vednosljatine pola. One odnosi ta ladhecaobe strane gavnog mat mia, u kena jenapon opao na polovint maisinalne wrednost, Polovina [sting ola odgovara Gettin snogo, 8 spat Tuunjengs od -6 dB. Sina’ polovine tredhostfefine olla ucrtanajetaeuasto asl 38 Odo dirctinog mera prema mem supromom sment créer, areas TStienem a supromom smers, pred Siarjaodnos mega malsiainog apo: apr ugliod 0" inapona pt ualied 180 fender ate Od fogs uraiavau deeibeluma (i pogly- tea) ede se java pojam odnas eraberfa dtreinom Sera prom rate bob nom smona On predstvifa odmos mapo- tapod uglom ad 0104 90, odnoan pod Uiglom od 010d 270 tke dljgrama zratenja u kofim Je napon prakilen jednak 0, omatavajuse Kap mule mest Nihow2baéa| dol do teeta Kala na primer, prlkom prj. tan televicibkog signals: cba da se I tregne nok predainik Koj prousrokuje Smeinj na stom kanal U tom sata, fntena se olretstako da milo mesto dl jaurama zatenja bide wsmeren prema Srrtajucem predajit, ak ako se pl tome odustane od malsimalnogprilem. ‘og napona tlenog predaika Diagram zatenja eso sad, pored lavage snope, manje il vgs irene Sporedee saopove, Ont su naléeiGe nepo Zell jor Stet utcu aa efekal wsmere ost Odnos malsimslnog mapons (v- tl smer eter) prema pom spored- nog toupe nance sablerje orang Seopa. Za sporeiai stop kel je tao akarakterisan mora senavesttismer ste: penime uodnosuna glavaismersracenja Kas Ako je maksimalni napon Una ely. not sper agenjaijednaben sa red ote Gs ako save oa et most naponaU7a pojeine smerove une Teneu diagram kao odnos prema Vout Ting agram vamerenost paziva se nonitantn (ih al-38 131-39) 322. Karakteristike zragenja polutalasnog dipola, Prostoma karakterisika. zratenia smote 36 yams kao torus Gla je oss tmetrie Kolinearaa sa smerom provodn En dipola (310. Urom ss ns ante voor latovan. Da bree karakeriaka bole prikarla na sl, 310 uertan je vodorovn Presek torusa dot ose antene Safrant Preset predstovlijs horizontal dl Fam Koj odgovara sl 38, Vil ao da se flarno ratenje polialasnog dipola, SIcbodnom prosiors, prose uvek pod pravin glom prema, os) provediia Bea Kons val {Mada se diagram Usmerenest posmatra laa neke druge Tavi Ne primer ako se posmatraspra- oa presek antenskog provodnika | 1 Fas presceeradijaino, dobice se ijagram Zratenja kao pan krug ws eem se sedis {U nalat preenk provodnika antene (sl 2:19. Tajpresek predstavliavertikalnt di jagram Yodoravnog polutalaenog dipala SU 310, Karaktersta svagenahoriontabnos otualashog dipole prikozane x prostora pri a je prove tore) “4 1.3.11 Veta diagrams vodorasnos pola lasnog dipola (ravan H, verdant usa aéerja 3007 u prostont, Ako bi dipol bio vertikalno polarizovan, onda bi kruta eljaaram TSI predsteviso horaontaln: zam,adjagram sa dva krugania sl. 33 bio bivertkain diagram veruxalnos dipola Dabise ova} male komplikovan,nagin coznatavanja pojednostavio karakterist Ke prikszale asi, esto sekoristeoma Ke ravan Ei ravan Ht Pri tom se ravan oainosi na tok linia eekriénogpolja ura Sanskomn talasnom frontu, a ravan H ba Tinie negovog magreog alja id at ku 113). Kod linearno polarizovanih a tena cutina antenskog provodsika odgo- varasmera vekiora cine elaiiénox po- ta B, pana primer, barakteristika usme reno aus 3 pda wk fe ram, nezivisno od toga da ij dipo Palartzoan.horizontano, vertielno Pod uslom Takode, sl 211 predstavlia. Feaiagram, ers clisgram odnosi nar an vekiors fatine negretnog pola He 322.1. Promente karakieristt tusmerenostt horizontal dantena usted uticaja okotine Kod dijagrama usmerenostl o kojima jedo sada bilo reti, pretpostavialo se da seantena nalaziusiobodnom prostoru ili ‘bar veoma visoko iznad tla ida je veoma daleko od ostalih objekata, »Veoma viso- kor i sveama daleko« su relativni pojmo- Wi, jer se moraju posmatrati u zavisnosti fd talasne duzine na oj se radi Na pri ‘mer, moze se smairali da je antena za ‘amaterski opses od 2 m prievrscena na jarbol visine 10m, postavljena vee visoko ee Re rren arerde Fearne ets Sct eos Beano pear ras en eae rons ars eet pace eae aceon, ees a ‘se prenosi od predajnika do antene kon- ee omponcote promenl antenska sua are hg oe tp a prt Bonin bin us nc olgaart She teoretskoj vrednosti ve i Nba 212 prtarano je kako na vet Ha clip enon borne OIA eilee vrednost odncsa udaljenon liver etpein tata Zens njegove talus ne dune Taj tla se ieradavaTaktorom mode nia, koji dosiée maksimalno. moguca ‘rednost 20, Ova vrednost se ava twek Nadas direktnitalasreflekrovant falas fae istog sera Usted reffekelia od la vertkalnidjag- ram sad vige glavnih snopova povees- ‘og intenateta zracenjs, pase aglvl pre ‘ma borizn'alama pod koima je rracenge ‘akstmalno, nazivaja i elevation! velo Prema 312d upao elevacie vodero nog polutalasiog dipots, kel je postay- Hen mavisin iad xleanog test 307 (aktor mnotenia je 20), Na isto shi moze se voit da fakior mnozenjaiznost 11 za glove 10°1 $5: Da bi se objasnio _znaéa) vertkalnog elevacionog up ante- nes Paisan radisaotrat}ma vel itn udaljenostima (DX saobraca). neo hodno je rsumotrt sirenj. prosiornog falas (id poglvlle 2) Poza fe da se kratkotalasne veze sirom svetaosbvaraja refleksjom od jonosfere. Sa povecanjem Frskvencije,da bse ales mogao refekio- ‘ation mora dospevai sve plice dojo Positkog igi Optimal’ evasion Uglovi ea pojedine amaterske opsege prt bilana st odredent kao sto sled ‘opseg of 40 m pseg od 20 m opseg od 15 m opseg od 10 m da energija Koju zratl 1a sa clevacionim uglovima vecim manjim od 5" nije eikasnaza veze nna velikim udalienostima. Osim toga, kkada je zraéenje priblizno tangencijalno nna Zemijinu povesina (elevacion ugae ‘manjiod 5", ona ga skoro potpuina apsor- buje. Kod navedenih optimalnith ugiova elevacije uzeto je u obrir da jonoslera podleve stalnim promenama. Sa svakom promenom stanja jonosfere menja se i ‘optimalni elevactoni ugao, Uvek je najbo- Ijeda seantena postavi na najveca moes- {1 visinu, ali vee kod visine antene od 12 ‘mu amaterskim opsezima od 10 m, 15 m 20m, mogu se oéekivati dobre DX veze, Za opseg od 40 m antena se ne sine pala zit na visini manjoj od 15 m, Minimalne visine su za antene ei je okolina slobod: 4s5312 ttn ton pln pl soo ic rn na eas etn ee cee eee (ES Ferree toe terrae eager yi lpech nae receipe ontario a Dieitees voices at renrcls Peer ea eo esa Buettner save gene ee ee iienree capes ay nee econ mone ee ck par or eeaeelielaraed tec: iacpotanint dea spe Pees ee tas oan ee eee a ee eee weer ee re ne eae ese Pe ees ee een ee cee eee a eee ee ee “je rastojanje etaia 8 s. 3.14 prikazana je dvosiruks, ho- mina meter aien, fe edo ran palazi na udaljenosti 0d tla ‘he eiaie, takode imnosi i. Ie ‘aratunava efektivna visina ante. ‘SL 313. Verialtajagrams horizontane to dein jagtantone (a) Rorzontalnog dipole (8) ‘ha sin 3/4 Kad tdlnog a SL 3.4, Primer adredivanja eee vine f- nad ideal a sludiveitatnoctathe ho Tioontine ae 3222. Promene karakterisike usmerenosti vertiainth antena sled uiieaia okoline Vertikalno polartovane anteneretko se Koriste W amaterskom radu na kratkimn talosima~ osim 2x, graundplejn-antena {enpleak: Ground Plane, vidi poglsvie 194), Uamaterskom opeegu od 2m ver tikalna polariacia postje snaéalna veal sa PM relefima Kod vertkaino polarizovane antene dleformise: se dijagram usmerenosti t % ovom slacaj, predstaslia a, so je Poslediea rel leksje od tla Neal 315 prkazan je ver (kalo dijagran vertkalnog dipolu se Saha iol nae ko nad 2enlje Dont sralirant deo dijagrama zr enja ownacava podrutje uglova, ele Ee seratenj refleKtovatnagore ako se dt pl pribliz zemlf Kao Slo je vee navede arSh 3.15. Vetta tagrave vera. hog poluilasrog dipole na velllom rastoanju od da no pod 3221, reflektovani talast vektor- skise sabiraje sa direktnim talasimau za- visnostiod visine antene u?. Visina.sera- {una od sredine provodnika, Rezultat za yertikalne polutalasne dipole na razic. tim visinama prikazan je na sl. 3.16. P fom pada u ogi da naimanji vertikalnit ‘ugao elevacije iznosi 0. To bi moglo zna- Git da Ce se glavno zracenje prostirati ppriblizno tangeneijalno na Zemljinu po- ‘rSina, Na Zalost, ovakvo zraéenje koje je ppavolino za prostiranje preko jonostere, Samo uislovno moze da bude elikasno, jer se delovi zracenja pod elevacionim ug- Jom manjim od 5° gube usled apsorpciie ‘na poxrsini zemlje. Tigubiel usled uticaja tla prikazani su isprekidanom linijom na S136, ewe 0 ow so Pojacanje aniene je relativna vrednost koja se dobiia uporedenjem sa. pogod- nom antenom (referenina antena). Obe lantene treba da senalaze w stom elektro. magnetnom polju ida su usmerene tako a primaja maksimalou snagu koja se moze dobiti Ako nista drugo nijenavede- fo, bra} koji irazava pojaganje antene predstavlja pojaganje a smera_njenog tlavnog lista na dijagramu zracenja. Pajacanje antene izrazava se kao broj- ani odinos ili kao logaritamski odnos. Pri tom se uvek jasno navodi vrsta relerent- ne antene i definicija pojacanja, 323.1. Definitia pojaganja Pojacanje antene i2razava se kao odrios snag, Pojacanje snage karakterise po- rast snage koju poseduje usmerena ante. ‘ha w odnosu na referentna antenu. Ako P, predstavlja snag koju antena daje po. twosacu, fako P2 predstavlja snagu prila godene referentne antene u istom elek. fromagnetnom polju, brojéana vrednost ojatanja G odreduje se prema obrascu ey you ow we snge raz Kao logart _Uscibelima (GB). Toe 10struka vrednost ‘ogaritma zabaau 10 prolavolinog ono sasnaga (ab) = 10g BE ea) Tz odnosa P~ U"/R proizlazi da se po- jnganje moze posmatrat i kao odnos na ona, ukoliko ie kod obe antene jednaka tuipornost pourosaca R. Tada se brojéano pujaeanje dobija iz obrasea G5) «kao logaritamski odnos @ (€B) =20 ig 610) Ponekad se antensko poja¢anje navodi i kao laktor usmerenosti D (engleskt: Di- rectivity). lamedu pojacanja G i fakiora Usmerenosti D postojizavisnost G= D> ny Pomoc n oznaéava se koefeijent koris hnog destva antene (9 = 1). To ana da G tuklucuje gubitke u anteni, dok 2 ne ob. Uuhyata te gubitke, __ Racunanje a decibelima je pogodnije, Jerse vrednosti w docibelima jednostav. ‘no sabiraju J oduzimaju, Pretpostavimo eanje ‘napajan 0 plan reper Ponckad se odnesi napong,stryjafsna- ealeratavaje tw neperina Np), oles Uvea sa vodovina 2a napajan[e med Aecibela I nepera poste sledece zai T neper= 8686 devel, 1 decibel = 0116 pera Sadilegrana naal L17 mode se na oe nov broane vedios odnosa napona, Strut saga, odredi rednost pola: nia t decibel, Primer Jednostavan dipal daje koristan napon cd 50 V na ulaz prijemnika. koje pote ban koristan napon ed, aia primer 200 V, dipol se mora zameniti snaanijom usine- renom anteriom sa4-strakim pojacanjem napona (u odnost na dipol}. Rezultat je G= 201g MOBV 19 ap 30 WV Isti rerultat maze se brte dobiti iz di- jagrama na s1.317, na kojo) je ovaj primer uucrtan isprekidanom linijom, Sa dijaera ma se moze odtediti i odnas snaga (16- struki. Buduél da se u oblasthantena mora ra {unati fsa slabljenjima, na sl 3.18 dat je ‘St 3.6 Verda’ diag verti poleatass dipole. Kao visinapastaviianjauzina sera toianie geometiske rede dipole ol cami a~sradnja visa 174% nad Uealnos da, b~sredaa Wabua 374% toned oan a c= sredna asia 1/27 nad ideatnog ta, d~ srednfavsina 12. ned ealnog Ha a8 LI Poiatach ok iene 4“/ dlijagram slabjenfa u decibelima, wzavis: host od odnosa napona, strat snaga i fankeiji decibela, Primer TV antena za opseg II prikljutuje se pomocu 6omskox koaksialnog Kabla tipa 2,3/10,dudine 100m, Na osnowu pod ataka'o karakteristikama ovakvog kabla, injegovo slablienje iznosi 68 dB. fz dijag rama na sl 318 dobije se podatak da ce dlo prijemnika stiti samo oko 045 = 459% napona antene, adnosno0.2= 20% snage antene (primer je prikazan na sl. 318 sp. rekidanim hinijams) U Prilogu su date tabele: Relaivni od: nos napona, siruja i snaga w decibelima; Odnos napona,strujat saga & neperina, kao i Tabela en preracunavanje nepera decibele i decibela w nepere, koje omog- Gavaju direkino. otitavanje vrednosti (vidi tabele 349 do 34.12), 32.32, Referentne antene Kao referentna antena za nausno apo: redivanje sludi vee pomenuti tatkast ia- vor zratenja koji se naziva fotropna ai tea, Gustina njegovog zracenja je iste vrednosti usvakom proizvoljnom sera prostora, @ karakteristika zratenja je ‘bog toga sferiena, Kao feferentna antena nesto rede se koristielementarn! dipol, Koi se jos nazi- va Hercoy dipol li kratki dipol. Njegowa 50 S eebaaial 20 elekiritna dusina iznosi 2/8, Za upored vanje koristi se krudnidijagram w ravi (avni magnetne jacine poli). Zbog toes se elementarni dipol oznatava i kao mag. petni dipol. Buduéi da karakteristika cle ‘mentarnog dipola nije sfericna, vee ispo- Tjava skoro usmereno deistvo, njezovo pojatanje iznosi 15, odnosno 1,76 Bu fdnosu na izotropsku antent Pornati polutalasni dipal najéesce se koristi kao referentna antens, pa se tada paziva i normalni dipol. Niegova pred: rnast jeu tome sto se mode lakse predsta viti isto se u rezonantnom obliku mote bez teskoca prilagoditi potrosacu, odnos- no generatoru, Njegovo pojaéanje iznosi G~1,64~2,14 GB w odnosu na izotropskut Tz toga se mote sagledati koliko je Vai ro da se ur svaki podatak o pojaéanju na- vede i vrsta referentne antere. Ako su ate velike vrednosti pojacania ber ime- povania relerentne antene, moze se por verovati da se pojatanje odnosi na tae kastiizvor zratenia. Kako seu oblasti an- tena pojacanje odreduje u odnosu na normalnt dipol, zbog nedovolinih, pod- ‘taka mogu se polavitl razike { do 2,14 a, 3233, Medusobna gavisnost pojaganja i Izotropskl lzvor zratenja, koji bi se na lazio w sredigtu zamislione kugle, ravac- -svakoj “Ako se tackast iavor zr terenom antenom, onda bi a skladu sa Kkarakteristikom usmerenosti (uz dovo- denje iste snage) bio azraéen samo deo _povruine kugle. Saga bi se tada koncen- {risala na manju povréinu i prouzrokova- [a vecu gustinu zratenja Six Odnos ZousiZs izcabava pojaéanje Zy usmerene anfene u odrosu na taékastiizvor zrace- ‘ja. Gustina zra¢enja 2, predstalja kolie- nileemjiovane energie Bi povrsine kug- Te Grr) Pe rae an ES erento eee eerie es See ied ee ee ite mee te Bee ees acne Dees ceeeepe race a eae (nis eee ea > Rear Clete OF Se eee eee mete rece LES peepee i 2 i Na Jalost, gusting sracenja usmerene | ‘Riad uw ravni Fi owu ravni 1 __ Buduéi da se sva raspaloziva energiia a€enja ne nalazi u »ozraceno)« povrsini ee Eiguenitea sens fone ea crane er Becaeens Gi osen ee ene tt, ro ee ee ete eee Seeman eae er Pe Sat G8), ge Fe tuto aotearoa lugao zracenja w ravni H. Ako pojacanje ‘kao sto je wobiajeno, treba da se tradi ‘xnosu na polutalasni dipal, tada je oe as) Pojatanje u odnosu na polutalasni di pol dobija se u decibelima prema obras: 27000 es ance tle ap. 620 Nal. 319 prikazan je nomogram, koji jekonsrulsn na osnovu navedenog prt Bznog obrasca, Kad su pozpai glo ‘tater on omogvcavadicekine ofa tie pejataniau dectbeima. Ako poems (o pojatane samo jedan ugao rata, I? nomograma se move odie | rush neportat sao zracenja Webrascima ls nomograms uzet uobaiegubiel Oni masta sbog konaéne provodifwost! antenskog mates us fed dileisenisgubuata og pep soenja (lose pllgodenja). Osim torn Pretpostaifong je da fe povratno sabe: Bet aabjenle sored snopova ud fegramu unmerenoct vece od 10 dB Karakteristike usmerenost_ antene imogu se oplsl{ pomom apsoreione pow i ofltone poring Tone tx lena rosso haa ma st Eenja krov hol prolal onolito ener, Kolikoantena pjemmha ssode da use ‘ poljau slut pilagodena. Ona pred stavja oblast deta antene i koje ante ta usima rife enerbi, Hickaia ovina ne odgovsra geometric di Mrenaijama tent, ona mode bil mana i veea uzavanost od vee ntene: Od nos. apiurpcione prema, gcomettjsko] otrsini antene niziva se shoriene Povrsine Aprorpciona powrsina Ai pole: {ne proleolineantene meduscbua 80 Proporconalsi. To prowina i rela stZa Gy unosi se numericko pojacanje w odnosts na tackastiizvor zracenja fektina poersina polutalasnog dipo: la izratenog w .— iznost = Gye ~ M64 G3 030597 An Gey Shy Ugo erogenja vy ravnt E Ife) "host na. tackestizvor zraceni, Pojotonje v dv odnosu na 1/2 di 1164 (vidi podiacku 32.32). Apsorpeiona povrsina polutalasnog dipola jeelipsa sa ‘osama od KO 025 41075 A (sh 320) TBuduci da se poiacanle G, laazava odnosu na polatalasni dio, esto fe jed- fhostaviie da se elektivna povrsina izra feunava prema lako odredenom pojaca ju, Kao sto je utvrdeno, efektivna povr Sina polutalasnog dipola iznosi oko 0.13 22 Zbog toa je doveljno da se numericko poja¢anje bilo koje antene u odnosu na Too zateje 0 ram H (I 515119. Nomograne2a odrevanje pojazania wsmerent ania adnan tn poltalaon dol, kc je port gua erate ravni Eo ran re tip ie Gn = BF dosed fone porrsina polualasiog pa da se dobije aktivna povrsina A, Je antena sa pojacanjem snage od ‘odgovara numeri¢koj vrednosti jaéanja od oko 50. Pojacanje se odnosi jutalasni dipol.Aktivna povrsina A Radi br2eg dobijanja aktivne povrsine bilo koje antene, vie e pojacanje u od 81321. Aan povesna Ay palit de Coes pollo ‘SL 322 Oprinain osojane dvi antena ‘nainct w obsir noe abtone povrsine ‘host na polutalasni dipol dato uw 4B, ko- sl se nomegram na 1 32 tivaa povrsina postaje mataina kacla, aa primer, ereba postavii vise us- merenih antena jednu iznad druge ili jed- nu pored druge tako formirati grupesn- tena. U tom sidéaj vats pravila da se ak tivne povrsine pojedinagnih antena ne smeju preklapat, jer bi se time smanjilo pojatanje. Zbog toga odstojanja, po mo- ‘uenostl treba birat, tako da se aktivne povrsine dodirj (si 3.2), Na primer, ako treba postavitidve ho: rlzontalne jagi-antene jedi iznad druge, onda vertikalno odstojanje By izmedu bbe ravni mora biti najmanje 1oliko ko- liko iznosi visina aktivne povrsine w rani A Sirina aktivne povesine By w ravai Hi gu ravni E-izrazena u talasnim duzins- sma 2~ izeatunava se kod aktivnih pov Sina uw obliku elipse il kruga prema ob: raseima ia 5 a 325) eeay) Ale eos Primer Jagi-antena, ima uglove rragenja ax = 58° fay(= 83" Treba postaviti dva ovakva hhorizontalino polarizovana sistema jedan iznad drugog. Koliko je njihove iajpo ‘olinie odstojanje? Prema sl. 319 2a ay 38" jay ~ 83" do- bija se pojaganje od 7.7 dB w odnosu ne polutalasni dipol 3Prema sl, 321 pojaéanja od 7.7 dB od- govara aktivna povrsina od 08 04 Visinn By aktivne povrsine, irazene w 2, dobija se za svaki sistem kao. Najpovolinije odstojanje etaza u pogle du pojaganla iznosi 12% 34 LITERATURA UZ POGLAVLIES (Om We Beam Antenna Handbook, poll il, The Array, Radio Publications In Wiiton, Conn. Schroeder, Hi Elektrische Nachrichtenteth ik deo 1, pogavlie 1 Antenen, Verlag Fuee RadkoFote Rinotechnik, Belin 1987 Spine, Fi, Die UKW-Amateurantenne: als T/C-Krels, Funkschau, "Muenchen, 4811976) aveska 2, strana 3 do 66 Spilmer, Fe Der Wirkungsgrad eines. Ama: Teur-Dipols.Funkschau, Muenchen, '5(1976),aveska 23, strana 108 do 108 Karakteristiéne osobine dipola moga se menjati izborom odgovarajuceg obli- ia. To se naroéito ocnosi na ofpornost na prikijuck antene ina Sirinu opsega, Po- fiekad se, pored 2eljenih elektriénib ka- fakieristika, odredenim oblikom dipola postidu pobolisanja iu pogledu mehanit Rog prigvrdeavanja ii zaiite od groma, kao kod savijenog dipola. Te mehanickih razloga, specijaini oblici dipola koriste se preteino w oblast ult- rakrathih i decimetarskih talasa, 4.1, Savijent dipoli Savijen dipol nastaoje paralelnim spa- janjem dva polutalasna provodnika na Imalom medusobnom rastosanja DID < (0054) (31.41). Karakterisiika njegove us- metenosi dgovara,u sui Karakte istici jednostavnog prutenog, dipola (Widis.3.10).On serazikujo od njega, pre ‘vega po veto) otpornosti na antenskom prildjucku, a relativna sirina opsega mu Je nesto veta. Za faktor skracenja V oba dela provocnika vati sl, 37. Otpornost zracenja obiénog polutalas- ‘nog dipola izratunava se. po jednatint (Gil). Buduéi da savijenidipol nastaje do davanjem drugog parslelnog dela iste ddebliine, tako da se antenska struja d nnadve grane dipola, Kod savijenog dipo- Th fr she SL 41, Saint dip 4, Oblici dipola la, priistl sparizracenja Ps strujaw tae prikljutka bice upola manja od siruje kod pruenog dipola. Za irraeunavanic otporosti na antenskom prikljueku Ry Satdjenog dipola, mora se izmeniti jedna Gina 3.1 na slededi natin: an Iz ovog obrasca 2a obieni polatalasni dipol dobia se Pea Ro 1 za savijeni dipol P= R: Kako je snaga 2ragenja P u oba sluéaja jednaka, zvaat se mogu izjednacit: Re PR Rete Ey 4 Ria4R, Te toga sledi da je ospornost na antens- kom prikljucku Savijenog dipola eetiri uta veta nego kod pruzenog.dipola ‘bog toga se kod saviienog dipola more agunati sa orpornoseu na prikljueku an. tone od 240 00 do 280.0. Varljanta savijenog dipola je dvostruki savijeni dipol u vidu dvostruke petlie 55struja antene ¢e se delitt na tri polutal nadipolato mast dace u svakojgvantai pula tech samo 1/3 ukupne struc. Zoos {oga,ulazna otporost Re dvestriko sav jenog dipola ienost Pe at is 1 dovet puta fe veéa od o1pormost na an- tenskom prikueku obienog. polutalae- nog dipola ($40 2 do 630 2), “Za funkeionisanje dvostruko savijenox dipola nile vaino dali se latka napajanis tifa prema sl 42a prema si 4.2. lz mehanigkih razloza pogodnije je napaja- nije udonjo) gran, jer se tada sean pro- odnik mote skort 29 privrscenje ‘Bro}paraelnih polutalasnih delova n moze ae poveCati do cilindriénog oblika. Ze otporiost na prikljucky antenet ada pravilo:ako su provodiielstog pre {alka ako jenjthovo medusobno odsto- JanjeD < 005 onda efaktor fra mino- Zenjeotpornost!naprikjueku an “alos na otpornost pruzenog polutalas- ‘og dipols = ribliano jednak kvadrata broja provodnika Re 4.2) 4 a = | oT warding Ft ose 5.42, Doon aio iat eed proe pr oe mapa SLA ptecta pro gna S143, Savion pol sa nad preenicima ee provadnit Kod. dvostruko savijenog dipola, kao naslici 4.2 postoje ti paralelna polutalas hadela (a = 3),laktork = 3*~9,si0 0d sgovara otpornosti na prikljuckw antene ‘od oko 9 5 60 0 = 540 Q. Jos jedna cesto koristena mogucnost promene otpornosts antenskog prikliae Ka sastoji se u tome sto se odaberu raz ‘it precnici polutalasnih delova (sl. 43). ‘ako je preenik ds neprekinutog poluta: Jasnog dela veéi od preenika dipola di fonda ce se poveéathulazna oipornost, Po. stage veca od orpornesti normlaog say Jenog dipola. Obrnuto, ako je preenik dy ‘apajanog dipola veti od ‘precnika ds fonda se smanjuje otpornost antenskoz prikljucka. U obs sluéaja faktor k zavisi fd odstojania D. Nasl.44 prikszana je ulazna otpornost sivijenog dipola sa razligitim preénieima provodnika (d2 > dd, Faktor & dobije se raeunski iz odnos koji je dao Roberts (RCA Review, juan 1947, godine) po kome je kate 43) 2 Faktor.se odnosi na obican polutalas: ni dipol. Z; predstavlja karakleristienu impedancu dvoti¢nog voda__preénika provodnika d koji se nalaze na rastojo hu D. Karakteristiena impedanea Z dv- ionog vodia sa vazdusnom irolacijom tz 20 (mm) 7(Q)~216-log Pom) an : °dimm) {Lo njoj ce se detalinije povorith u tacki su Na sti nagin definise sei harakteristié= ra impedanea Zz ako su dz D pomat. Vobicajena jel Jednacina za odredivanje Taktora x 7 7 i y a ® - a (ae iAH 5} | Ley te Jule atl fale (rela I 7 | ' E— [I t 7 + Ee ‘14, Ulaom ompornostsaiionog dipola sa alii proéncina provodvit ‘oxbmaste ma obi polls’ ipo. Primer oprekidana fal LON LD dy A dy dle proc ajo odnos impedane! jena 6, So je suka wadnost ob- tenog dipole (350 © do 420 0 : Oslanjajuei se na jednatine 43145 ch biju se racunski odnosi za ova) sluca a3) wz) bet 24] as) truko savijenog dipola mogu é otpornosti, ako se precnik di iguana dipola razlikuje od preénika * ia polutalasna dela. Njiho- = an, Vavishostprikazanaje de | ig 2 M45.A AAP 4 Ae {Lett [tt TL a | fee | th bs x o ” i 'SL45. Ulaznaoiporiost vostro seiienog dipota sa ralztim preéncima ‘oddnosu na obi polutlasrddipe. Prime erin isprekidann inom: a D pee ie ea ay a {degasedobija nos inpedonci 16, 1st vrednos obo dipoa 90 Qdo1i20.0) SL 4 Jadnotlosn? 42, Jednotalasni dipoli Jednotalasnin aipolom naviva se dipol ‘ja ukupna elektriena duzina iznost 1. GL 48) (Obs polutalasna dela pobudujy se t- twuhominapona u fact Pomato je da vee moun sc eto. Jobe paje impedance tack napaania Jednotlasnog dipola relativno velka ‘Badu da sjednotalasn pol napaia imatsimumom apona,govor se! odipo- Mise naponskim nxpajanjem. Orpornont haanterniom prijs Retiring opse- fiviseravisecd odnoxa}/dnezo kod po- [Rislaunog dipls. Pri tom je Srna ope fu avek veea nego Kod polutalasnog dk pole intog sicpena vtkost. Na al 47 di Jagramom sa prikarane vrednost por. ost na prkuck antene Ret fktora SkracenjaV koje se mogu ofekivat kd Beene eye creat pena vito /d Razmakizmed abe polovine dipola w + lath napajanjs XX veoma mao tee na ‘otpornost ReVrednost date na sL 7 28 8 COtpernest a antenstom pithy Ro B PS ie fon ot | = Sete “Faktor skraéenja V jednotalasnog di ‘pola raalikuje se od faktora skracen)a po. Tutalasnog dipola istog stepena vitkosti, da bi se postigla rezonanca, jednotalasn dipol se mora vise skratith Primer Jednotalasni dipol za f = 150 MHz, sto odgovara k= 200 cm, treba napraviti od cevi pregnika 2 em, Odnos 2/d je 200: 2 100, Za stepen vitkosti 100, na sl. 47 otitaée se da otpornost na antenskom prikljucku Rp iznosi oko 800 @. Faktor Skragenja V, 7 ovaj stepen vitkost iznosi 0868, Jedinotalasni dipol ne smemo zameniti sa jednotalasnom antenom. Jednotalasni Gipol je prekinut w svojo} geometrjsko} sredini, gde sei napaja, pa obe polutalas- fhe grane moraju da se pobude u favs ‘Zbog toga, dijagram zracenjau ravni Eiz- gleda kao sto je prikazano na sl 48a. On Je slican dijagramu zratenja polutalasnog Gipola ali su oba snopa dijagrama zrace- ja wha (ugao zragéenja oko 659. Napa sje neprekinute jednotalasne antene vrst se na jednom kraju provodnika (tv. ce- pelinantens, vidi poglavije 102.1). Smer siruje se, ovom shucaju, menjau sredint jednotalasnog provodnika (s.48b),pa se ‘ba polutalasna dela pobuduju w protiv S00 3003 soot ~"Yooo Stepan vitnoatl ae a)et : oti avai £ podeljen nad glayna smera rate “nj prigemu se maksimum zracen ja Ijaju pod tiglom od 53" u odnost na uz dlsnas ost antene. Dok pecan jedno: oe dle eee aq talasnog dipola iznosi oko 1.8 dB ~ u od. ‘nost na polutalasni dipol ~ kod jednots Jasne antene sa napajanjem na kraja ono je samo oko 1,2 dB, or se we ol ‘148. Diagram usmerenosti uw ray Ef raspo- dal strujekad jednotalasnth ancora: a= jedno {alas diol, obe polove pobudi se fei (ist smer sad, sme gang zraéena pod 90° todnosu nace ost pola: Braye Ia jenatana ate (npr a napajaneon na Iegjul,sog gas pobudije uproot spr tay mer tra), gla snerov ratenia 3" (dno na da arene Polutalasnom dipolu pripisuju se oso: bine serijskog rezonantnog kola, a jedno- ‘alasni dipol,u slucaju rezonanee ti pri promeni frekvencije, ponasa se kao pars lelno rezonantno kolo, Zbog relativno velike sine opsega je notalasni dipoli pogodnilisuza irokopo- jasne antenske sisteme, Pri tom se dipol ‘mode prievrstit i uzerbji na aba mesta ‘minimuma napona (vidi raspodelu napo- na sl 4.6). Cesto se odustaje od uzemlje njana tackama ueveseenia, pase ceo pol uevrstiizolovano, da bi se izbeali gu- bici Kol kod jednotalasnog dipola,nasta- ju usled neraunomerne raspodele napo- ‘Ako se razmak tacaka napajania XX poveta, postize se voce pojacanje. Kada Je razmake XX lzmedu 02 7. do 66 7-on0 ‘moze bit veee od 3 dB, Medutim, oveliko poveéanie pojacanja tesko se moze izves: {le mehanickih razloga, Ulazna impedanca dipola je u shuéaj rezanance eta aktivnaotpornost, Kada 52 dipol pobuduje frekveneljama, koje sa asliite od njegove rezonantne frekven- Gije,ulazna otpornost dia indakasone ii'kapacitivne reaktivne komponente. Sia je dipol vik, bree rasta reaktione omponente pei razdesavanju iz rezo- nanme frekyencije, pa je manja siina njegovog frekventnog opsega. Ako treba da Se postigne veka sirna frekventnog opsega, koriste se dipol sa malim stepe: fom vitkost (et. debelt dipoli) De- bali dipolt izaduya se kao polutaasni die poli Kao jednotalasni cipal. U pogled Srne opsega, povolat su jednotalasn dlpot, je je kod nj, pe stom stepen vitkost stina opsega veea 13 puta ego tod polutalasnog dipala. Raspodelastruje Kod debelow dipola nije vgesinusna vec jeearavnjena, sno ao Sto e prkazano na sh 42. Zbog tons jeu tatki napajanja jednotalasnog debe fog dipol struj relativno velika, ime se abjasnjava smanjenje otpora na prikliue ku antene,kada se smanjuje stepen Nit ost, ‘Ako se srokopojasn dipol sasoji od debit cevili Stapova, kao na slici 49, onda povrsina preseka Stapova U tatkl hapaianja poseduja veliku, medasobau iapacitivngst Na mesta prikjucenja ns pojnog vod izienada se alia veka pro- Inna prescka, Da bise dobil definisane prkliucne tatke napojnog voda. debeli Sapovi se konleno stanjuju prema tthe ta napajaa, kao to je prikazano nas ‘ea Cesto se koniena konstrukela ads ‘ana cel antenl pa nastaje dvokonicin dipol (1 4106), Kod njega orpornose na S149, Raspodle staje kad ednotlasro debaiog diols “1410, Vani otopojneih dipole: @~ de Peer tcl dct apo, Carp nck rappin kone: b= doon tetera’ ipl aden tment Kon Fete dal weestle tan of poledinatni fepove d~ pov tinski dipol u obliku leptira gl, Kao sto se vidi na sh. 4.11, Zoog vel sitine frekventnog opsega ovakvih dé Inarocito kritcno, pa se Gesio racuna srednjom vreduoseu V = 0.73, letna konsirukcija aniene sa sto je ‘ise poedinacnih stapova, kao 0c, pruza manjiotpor vein lak ‘pored pojecnostavliene konstruk: ow wo 50% tiga 8 sepia Sk 41k Orpomast Ry dookonignog dipota w Frnt la © cije, antena zadriava sve karakteristike dvokonienog dipola. Konaéno, mote se susvim odustati od glomaznog konicnoe oblika i dipole konstruisati samo kao po- ‘Sine, Da bi se zadréale definisane tacke 2a prikljaéak napojnog voda, povrsinski dipoli zraduju se pretezno sa trouglas- tim krilima (Vidi si 4.104), Zbog toga se nazivgju i leptirdipoli. Ako se povrsine frade od guste mreze ili od busenog lima, onéa se smanji tezina j otpor vetru, [pri cemu se ne pogorsavaju karakteristi kke ancene. I kod jednotalasnog leptird- ppola racuna se Sa prosecnim faktorom skraéenja V od 0,73. Sirokopojasne povr- Sinske antene detalino su opisane u deliku 261. Kod navedenih sirokopojasnih dipola relativna sirina opsega o iznosi izmedu 045 fo1 0.8 fa Sto zavis od dimenaia dipo- Ja Relativna Siina opsega o definisana je tachom 3.14. jednacinom 33.5. Napajanje antena Najveci prenos snage ostvarujese kada je impedanca generatora (zlazni stepen Dredajnika) prilagodena impedanci po- trosaéa (anten!) ‘Stepen korisnog dejstva prenosa snage posiige svoju maksimalnu vrednos! samo Kada potrosae predstavlfa Cistu aktivne pornost za generator. To znati da se & taéki napajanja antene ne smneju julia induktivne ili kapacitivne reaktivne kom ponent. Tsjsluea) nastupa kada se ante pa nalazi us rezonanei sa Irekvencijom predajnika Tamedu predajnika i antene najéesée se wali vod za prenas ener (od pajanje), pa ion mora imatl takye karak- feristike da ne ometa prilagodenjc, od nnosno rezonancu izmedu predsjnika an- tene. Ova razmatranja vaze i w slutaja Prijemne antene, stim sto tada antena posiaje generator, a prijemnik potrosat 5.1. Vedovi za napajanje Zadatake vodova 2a napajanje je da VE energiju dovode sa najmanjim gubicima ida pri tome sami ne zrace. Uobi¢ajent vodovi za napajanje antena sastoje se pretezno od dva medusobno paralelna provodnike, dije su karakteristike defini ane geometrijskim dimenzijama prese ka yora | vestom diclektrika izmedu pro- vodka 5.14, Karakteristigna impedanca Kod VF vodova vadnu velitinu pred- stavha njibova karakteristigna impedan- 2 Z, Ova impedanca vodova dabija se iz ‘odnosa napona U {struje na beskonaé- rho dugom vodu. e VF vod mote da se predstavi kao spo} ‘uzduinih induktivaosti 3 popreénih ka pacitivnosti. Ovo} predstavi odgovara i Dobitajena, pojednostavijena ekvivalent- ra Sema dvozienog voda ($1), U praksi se zanemaruju gubiei u vodu, pa se karakteristi¢na impedanca Z VE oda lzracunava prema eeNacl Ze realna veligina, pa talasna otpornost he zavisi od frekvencije i dudine vods. iz jednacine (5.1) proialaa, da velika sopstvena induktivnost £ i mala kapaci tivnost C daji veliku karakteristiéau im pedanci ZU praksitoznati da tanki pro odnici (velika 1) na vecem medusob. ‘nom rastojanju (mala C) poseduju veliku Karakteristcu impedancu Z, a nasuprot tome, da debeli provodnicl (mala Z) na mmalom medusobnom rastojanju (velika Chispoljavaju malt karakteristicnu impe dane Z, Karakteristiéna impedanca Z ‘dredena je prvenstveno geometriskim ‘dimenzijama preseka vod, ‘Kod antena se pretezno Koriste part lelni Zigani vodow, kao Sto je prikazano w preseku na sl.52ikoaksijalnt vodovi kao hash $3. Usledetim tackama bice detal ailje opisana njihova konstrukelja Pod pretpastavkom da se kso diclek ‘rik izmedu oba provodnika nalazi var: duh (diclekteiéna konstantae = 1, karak es rie ie aa aes S15. Ekvivalonta Sema paraleliog Heanog vod en) S153, Preset oakjalnog voda ‘eristitna impedenca Zmoze se izratuna- {i pomocu sledetih pribliznih obraraca §) paraleini tani vodovi sa vazduhom ‘kao tralatorom (sl 52) 2D (nm) £120 In 22am 6.2) (9) = 120-ln 2 « ‘lt 2(Q)-216-g 2p 63) })koakstjalni vodovisa vazduhom kao iz. elatorom (1.53) 210)~60-In Gian 64) ik Z(Q)=138-lg Donn) “a (mm) In~pritodni logaritam, ly -dekadni losa- - fitam, Velitine D id prikazane su na 52 odnosno 5.3 6s) Karakteristiena impedanca Z VF vodo- tatu preseka motesejedaontana i iradunati Koriscenjem dijagrama da- "th na slikama 5 do 37. Vrednost u di famima vaze ra vaucluh kao izolator. ina prostranja slektromagnetn ethane dino hr toi alas prostve. Ako ta sredina atmos ‘a Hi vazduh, pein ‘ignosi y= ¢ = O'n/s (brain svetlost). Ta maki iat Predation Hedlniea mere, a brojeans Fee ae eet pot eer Testa ocak ext mater uve rok jean i vidi se da se brzina prostiranja (uw m/s) mora smanjt, ako umeste vazduh, ko dielektrik sludi neki deugl material U tabeli 5.1 dat je pregled relativaih dielektricnth konstanc 2a raaicie izola ione materijale. Kod industijski pro vedenih VF vodova koriste se izolaciont ‘aterijali zmedu pojedinaénih proved- nika. To utige na brzinu prostiranja duz Voda, « takode I na vrednost karakteris: 66 *tigne impedance. Zbog toga, jednacine 52 do 5.5 moraju se, prosiriti na sledeci natin: ‘) trakasti vod sa plasticnom izolact Jom 120 j, 2D (um) 20) -2Lin io) ver d (mm) 20 it 2164, 2D um) 2(@)- 28. a ved (mm) a ) koaksijalni kabl sa dielektrikom od plastiéne mase ©, 2 2¢)- In Peo, 9 im ver d (mm) ee i 1338 D (mm) 2-2 f Ver d (mm) ee ‘Ako se u dielektriku nalazi vazdub, 810 je Cesto kod savremenih vodova, onda se mora weti u obzir manja dielektiena konstanta nego kod pune lzolacie. Pomocu dielekiriene konstante upot rebljenog izolacionog material moze ve odrediti faktor skracenja V voda. On se dobija iz odnosa breine prostiranja daz voda prema brzini prostiranja u slobod- 3| ® q | | | . ‘0 a7 Eg ww =o he aw w C7 7a 5. Karateristna impedance Z paallnog duno vs sa san D556. Kancietsttnsinpetncn 2 vt su vetshon ka tsaore Efe olan i asst ons raxojane prod D prema pret pro Iniarate proved obi, «pals adr Obia vein D * 3 wr w a ie LE ‘SL 55, Karaktersigria impedanca Z koaktatnog Yoda sa vacduhom kao tla fo tied oon bg refi pase roa ran spires sass ad a a =m sta inpedancaZ okloplenog snetriénog dvoicnog vaom prostoru u vidu Konstapte koja je Trek 2 1, Faktor skraéenja dobija se ie coxdnosa vege ean) ve FFaktor skracenja dat je uvek u podacima 0 VE vodu. Izmedu ostalog, on je potte Ban kao faktor mnozenja pomocu Kole Se mnote odreditirezonantna duzina VF Noda. ‘Tabela 51 + pycaxene Ne KONSTAWIE AZLICIILIZDLACTONI Dicker {olaciont material Konstan, meni 35 xealit 65 Epoksidna smola 35 Saklo 40... 10 shun 40... 80 ‘ordi papie 46 toolacion! papi 2 Varah 10 poten 23 pola 38 Pertinaks 56... 65 Piri (Pleksgl) 30.38 Plein 23 Polizobutile, panel 22... 26 Political 221.28 Pena palistirola os Palviniorié PVO) an. 55 Poreulan,tehnig 65 Slikonsks Kaucule a2 Steatit 60 Stirofeks 25 Teflon 20 Transformatorsko ulje 22 ‘Toafol feriacetatna fli) 43 Troltul 2a Uraporculan Ba. a 54.12, Odredivanije Karaktertsiéme i pedance jednostavnin meren Provera karakteristiéne impedance vo “dows ¥azdusniom izolacijom moze sei ; ™ ci duzine. Uta sytha odredi se ukupna kapacit ost tatno izmerenoy Komacla vod. pa feiz renultats aracuna kapacitivnost Cu pF va lem duzine yoda. Karakieristi¢na Tmpedanca Zu 01 dobija se dosta taeno te cobrasca Z(M) = 6 Ako se vazdub zameninemagnetnim inolacionim materijalom, karakteristiena Jmpedanca ce se smanjiti za faktor 1/V2 Ta toa sled toe, too, te 70) = > ey [Ako amater poseduje most za metenje LIC onda se pomocu njega mare odre. did) karakteristicna impedanca bilo koe taolovanog:simetricnog voda ili koaksijal- fog kabla, Radi toga se edmota sto dizi Kamad kablai naotvorenom kraiu izmesi Kapacitivnost C izmedu srednjeg provod- hika | oklopa. Zatin se stednfi provodsik oklop medusobno spoje na suprot leavin, paseizmen indukiiost thd sredinjen provednika i oklopa. Ds bijene vrednosti unesu se u jednaciny GD. ‘Kod irakastih kablova se postupa na {sti nacin, ali ont ne treba da bud na Jobodno rastegnuti u mero} podu, ve prostorii 5.12. Vodovi sa paralelnim provodnicima VE vod sa varduhom kao izlatoron ima nananje wubike, Zboe tos. aro ‘O amatert pa Kratkin talastma Korte (2agatue vodove, koje sari rade od sk ode parallnih provodtika, Pomoc Bktojnika. od. kudltetnos izolacionos ertenialsodvéava se Konstantanrazmak Imedu provodniks. Takstvedovl s¢ Gpste nazivau firs (engleskifeeden), Uinemackom govormom podrucin mate: Bo pring wosenia esa ‘ih nazivaju velo adekvatno skokosie ces sh 58). Da bi se ngradio vod 7 spe karakterisicne impedance, mora se ital (na sl 5), a zatim jostvarit el ‘odnos izmedu medusobnog razmaka i _precnika oba provodnika (D/). lzmeha- ih rialoga karakteristiéna impedan inajeesce je ogranicena na 500.0 do ‘O Kod manjih karakteristicnib im jedanei duzine odstojnika postaju pre- “TrakastiKablovi su dve paralelne tice eee aie ral Tose fin | gant Kalo za UE are 59) Kes dicta naetee porteiina pol be komertalnof prod maj su impeda (2024015 Beet gavcinoys usta ob Ia nego Kod skank Bin, ubvedene fed tayo a Sate hava ose ee ieee salen, biduci da lralbicate ie Sunca,svremenon, pogorsa terstike dileeriea © esreme tec Sunevoparatenis sranje pokussin sc oho bar eliranjers olcionog me i eas aria ni mals takude mnogo wicu jen Frakes rakosth kab tado oko svaraveden cle ‘ekontcazane promene Kr eis we ene Napromor karse dance ude | rita in. Trakasti kab: es St 5.10, Simei tabla krudnim presekom spolnieg (olacionog omotice nije abla delovina zgrada, metalnim ma- Stns i204 og ne akan abl Bee eee eee ears bocnom prostonarstim dasene porters so odnent na oki Simetrien kabin! pasts (omotae), civispainiolacion mora uid ere “a obuhnata ob provodnil, nist tliko once na atmosterske cafe. Dielek tl kod Kablova sa omoracem obiena dea donavazduha penaste materse), pa je kod nth slabjenje manje nega koe od ovarsjci teakastn vodovs (510) Okiopjets simetient dvoain kabloi Aso nash 11, womaseetko Korat. Po red loga sto su sku, slabljenie i fe tele vets nigel ge vtrg pea loplinih dvorienih kablova Aled, chlopeni kablov u ofpornina ames ferske ticaje | njhowe.karskterntice dss lg eprom Ce fl se moes polo sanvim prosnana, ber obra na okolinu: Oklopjen simet rien dvadinkablovi protrvede se a im impodancama od 120 1 Dyodllni simetrieni, VF kablovi stan dardizovani_ su u standardom NDR TGL 11576. Skratene tipske oznake kab SPRILERG OF avant St S.A, Ottoptont dood hadi8 tka sible ‘A gusu taheliS 2 dat best faktorl a preratinacane Faciihvsia ornost provodnika je znatno veca podataka o slablicnju. Biri: Cestensle nego aliora oF ae {Kod jednosmerne str, 2008 paysops 2 meRACAAMvaNe RBNTAKAO ita (oskivanja struje proms RAIL St provodnika), Otpornoxt proved ika koja zavisi od frekvencije moze se za 1 Np 8,686 jtajene dimenciie vodova sa bakar- 14B-01151 PES eae =a. aE " ai ijala. 3 Peat serjala omotana oko umutafneg pro Norn 513), Onis olka feo Soe g eect eee Frame pre erie s evn enith Koala Cable hyo: Sse najetteu vida opeta od bakarne St 512 Koala ata tabla panon ix ce za debe kablove stave Kors op pee gece ae teres eee) eae ere ere like nage primentuj ebakarnafljasa ovodnicins iercunatl pomocu 1 Nahm 08 dlebovira is neka drugs protvedena na was ova formiraja se prema preporukama special main. 1 Noi, Oa Spoljasniu zaidtu koaksijalnog kabla G13) predstavija omotaé od plasti¢ne, mase kao Sto je polivinilhlorid (PVC) ‘Njegov je zadatak da zastiti kabl od prodiranja vlage i od mehaniekih ostece- dla. Spectialni kablovi, npr. za podzemno ‘Koakstjaini ablovi konstruisani su ak- polaganje, cesto imaju jos jedan oplet od sijalno simetrieno, Zato se mode reci da éelicne Zee, preko koga dolar drug plas: su nesimetriéni u odnosu na zemlju. titni omotat. ‘Koaksialni kablovisastojese od unutras. Buduci da se kod novih koaksijalnih jeg provodnika kojl je Koncentrigno ok-kablova sa panom izolacijom najeesce rruzen dielekirikom, od spolisinjeg pro- Koriste izolacioni material éije je 6 vounika iod spoljasnjeg zastinogomota. 2,3 dovolino je da se podacl iz dijagrama € (1.5.12) Unutrasnji provodnik jena. na sl 55 pomnoze sa 1/\23 = O86U ieee gola bakarna Zica,a rede bakarna _ovom slucaj faktor sarscenja Vw adno tziea izadena od vise tankih fica (lena). sua vod sa vazduhom kao dielektrikom, Kao dielekirik koriste se VF izolacion! izosi 0.66. Kod kablova sa dielekirikom ‘materiali sa malim gubicima (polictilen, sa vazdvsnitm prostorims, faktor skrace ppolistiol i dr). Postoje punt dielektrici nja, uopste iznosi, 08 do 09. Kod starijih (L.5.12a)idiclektricisa vazdusnimmedu _koaksijalnih kablova Cesto se sreée izol Medunarodne komisije za eletirocchmiu ITEC) One st objasnione us tack! 5.16, ize) jasn} Cisti gubici usled slabljenja kod viso- kolrekventnog vada mogu dostci velike bie se sabiranjem cipornost provodni-vrednost, Preporucuje se da se izradi "u polaznom i porratnom smera. Ako ki bilans antenskog postrojenia, rovodnicinisu plate tice ilicevi,otpor- narotito kada se moraju Koristiti dui st se povetava,i to kod provodniks od provodnici, Dijagram na sl. 5.14 omogue makatneziee (licne) za oko Ldoksekod €ava da se pri pornatom slabljenju de: za spoliasnje cibelima velo br20 i jecnostarno odredt srovodnike Koaksijalnih kablova, moze procenat stepena korisnog dejsta, od: ‘hosne gubitaka snage | napona, Dva pi mera prikazace kako se ovaj dijagramn Podaci prolzvodata sadrie skoro uvek primenjuje w praksi rednostslabljenja a eitay nie mernih kvencija Prigusenje sedajecestoune- Primer imapo kilometru(Np/km).Podacisu _ UKT predajnik zlaane VF snage od 100, fu decibelima ns 100 mW, pri frekvencii od 145 MH? treba da di 100m) U anglosaksonskim zemlja napajapredajnu antenu _ pomoéu 5.13. Koaksijalnt kablovi 2 tei dectom tine Sf iin oe Dee = ‘im i clektriénim karskteristikama, neo- — U NDR koaksijalni VF kablovi standar~ a ks Seaprienatinetgeiicg ‘eons mretbecanisAl ant : : vlage. Kablovi sa supljim dielektrikom — divanja sa medunarodnim zahtevima po- mi a ‘odlikuju se malim slabljenjem, alise mer treban je prelaz na impedance od 50 9, 2% log Taj veoma brifljivo za8titi od prodiranja odnosno 75 2, jer to odgovara Preporuci 2 ie vlage. Kao izolatori narotito su pogodni 96-2 LEC-a. + eS oteg cl i - SEMIN E Ea sia sain Flalove ‘ i ens) et Pan = Se Seles SE saben hah dnt | Sea cae a oi ator |. vodnika shui spirals od izolacionog ma- Aeristitna impedancs i faktor skracenia OF eee en eee tae aedparen % ie 0.0, Visokokvai {ipa 60-7-1; Za ovaj tip kabla date pod: npr, sa ranim preseko ‘Maka pri 43 ME slabljenjevodatzno. Seolcje, moze da stwori povelae 1105 Np/km, Sto odgovara 91'dB/100 se Slabljenjetakvog Kabla na 200 Mizz ‘».Buduelda durina vodatznosi samo 25 nos6, 100 ma dui habla 30m tm, stvarno slablienje voda iznosice | adgovara oko 2d, Premasl-514,724B ‘rednost slabljenja na 100m, {3,1 3:4 dobijeseslabljenje mapona od samo 20%, Biiame opseze. Ne treba stedet odsiojni 5,348, Na spascisi (518) potcaice- TV prijemnik bi raspologao sa ulaznim tn olrdavanie rastojanj, jor ée tada Ino tack od 2,38, pa odatle podic ver" naponiom od 400 pv vod sy ota evaine Kut tikala do prescka salinijom suage.Nale Oya primera prikazana su isprekida, ri postan anja provodnika skokos vo} oniat oftneemo da se pri lab som nom nash se toga se mote tues mal promene hjuod2.3dB raspolaze jos sa60"% posto {uct a marten peach nora, Nerotiio treba vodit racuna 0 Ricmeaenewmaesie Hat ek proto m pnd Oh tanto otntone rae ja (desna ordinata)u koaksiainom aby ost, Zbog toga treba voditirattna da oe I, To-mati da se od VF snage od 100 W oa pe ee ee a ee !miode idee postaijanjeu bliin ole oa skal gubi vee 40 W. eli Weaane eerie Towneth meta dele treba oonak D Ue “fhrod ajih udaljti najmanfe 2a ti Sines) 5 5 gurakeristéna impedance Zéenoretss ‘ko bi seu ovom slutju uporrebiow Gest se hog loses prilagadavania n= ae’ Eee eee eee eee seer odaca! bill mete povoljnih. Pei Uitznatnl gubici zraéenja kojise sabira “Malo poznati Getvorovilni vod za napa. yazmaka D 2a raslicte prevnike provodrika (pe gnda bi odnosi bil zaatno povolinj Pei usa slabjenjem voda, Time se Jos vise _janfepredetavls skero iealan paralelni tamer slabljenju sage od oko 1.1 dB, stepen ko: hogorgava stepen Korisnog éejstva ante Ba rintl Onge sari od 4 parelelno ‘isnogdejstvaemosi oko 78 %s,pasetina: ye, Gubici usle Josey prilagofenj ode Sdena pojedinacna provodinika koji su Kazan je dijagram karakteristiénihimpe- fgm primera gibi nage sais 94 Gon nah 52, Oe ecicteie eektent dagd je neu eka kod cob ‘Tibele wo lnrekveraifatm podectal G oblimu hrudne ploce di'nad temeng roticnih vodova sa ralcitim preénicima aes standardizovanih VF kablova date i Frat, masine plot Co mow di proved vines diagonal vier pee accenteeaal bid odstojniciu vida sia) imaju ist razmaka provodn oe Rndatak kao odstojnic!»KekosjhlestvZbog prethodno navedenib mana ra ‘TV prjemik prikljuden je na TV ante: ‘Gis, Ove plotetrebada cberbedeist raz: diosamaters same iauzetno treba da ko- nu trakastim VF kablom od loteg ioe 7 " tmakizmedasra eli provodnikakojist rise akaste OKT kablowe (apr, kod ‘ionog materijala (PVC) dune 30m.An- 515. Uputstva 2a koriséenje “taj natin vodent kag Cet pogjednako prenasnih sirdaja). tenajepodesena na kanal I uosesa ss VE vodova UgeneSbcjedaoseiindritsog avers "Take emis Kooks abl jeza ‘redinjom frekvencijom od oko 200 Mz i Napocetkt:ina kraj ovos vade pore radioamatera najboli vod 24 hapajanje U tagki napajanja antene izmeren je ko- _ Otvoreni dvotiéni vod (skokosife lest zajise podva medusobno suprotna pro Vee su navedene elekiréne prednost Hisnt napon od 300 nV. Trebs odredi vices) opravdano postojii danas u radio- ka a: s203 15,29 s.513). Diue Koaksijalnogkabla, On se mose montiatt slabljenje napona prouzrokovano trakas- amaterstvu. U kratkotalasnom podrugju_ postiée elektritna funkeija simetrié ao mretni kabl, a ako mu spoljasnji za- tim Kablom, U podacima za trskasti VF nemazamenu,norotito kada su potrebni of dvo2itnog Voda. T's ovom sincaja, sttnsomotaé nije ostesen. sme se polortt kabl navedeno je da pri 200 MHz ima odeseni vodovi za napajanje (vidi tacky tik plotica, odnosnoudaljenost pro- ina tlo. Treba izbegavati astro savijanje, Slablinje od 18 Npyin = IS dB/100 532). Stose tiée malih gubitaka, ova) rodnika treba da bude tzmeduS1 IS cm, jerse bog toga mote pomerit unutra mm, Pri duvin voda od 30 m slabljenje u- 24 Mapalane ne moze se uporedit ni sa é ni vodovi ovakve veste imaja ‘provedntk. Narocito su leks ablo- ost edna trakastam kablom, uz pretposta ‘anja karakiersticny impedanc. od visa snutrasnjim provodnikom od ba: ae iu da se Korste ieoncfontedstojnici sa avnih dvoriteih vodova sa istim karne alee al stim gubic vel od pub 1564B..30m = 47 0B talim gublcima, Za odrzavanje razmaka makom izmedu provodnika (Z je taka kablova sa unutrasnjim proved 100m kod otvorenog dvotiénog voda moze da med 18021280 0) Nihova karakter. kom od pune Zice” Ako vlaga prodre t Tatabke 4.7 dB naapscisi (sl.5.14) treba 5° Koristi veliki broj savremenih vestae stigna impedanca Zu f? izra¢unava se . koaksijalni Kabl, on je neupotrebliiy, jer podigi verikalu do preseka salinjom za Kh materjala. Ont su lagani imaju veo- Roper | seita nn eve} erdinad tepen mimalegubtke {pogo wu a obrad caer de lictva tod oko Set) 1 odguea: Dutina izolacionih odstojnika treba da se vlaga ne maze i2vucl Tallcigublak apona (od 42%), To anaci bude izmedu 51 15 cm, Ur uobigaene 51.6, Oznatavanje VF vodova dae na TV prijemnik dedi samo 58% od _pretnike Zice od oko 2 mm postiéu se ka- a Smenskog tapona od S00 HV, dakle, Takleristi¢ne impedance izmedu 480 911 BV Yod poseduje ixvanrecau simetri- __Kratka tipska oenaka yoda formira se Samo 250KV' Preostaih210.V otpadana 6009 (idl sl 54). Zbog veih dusina i He gubitke usled aracenja. Osim prema TEC publkacii 78. U tom novomn Ggubltkeu tabu Buduei dase radio sia olacionih odstojaia, vodovt sa velikim_ edenju sa njemu odgovaraja-_hatinuskradenog oznatavanja pra bro fom kab, mogu se usledstarenjakabla razmakom ce imaja veoma male gubit- fim sodom, on nie toliko ha grupa oanatavakarakicrstiCou pe: javit jot dodatn’ gubic, kee Medutim, na visokim frekvenljama_ jeokoline. Nasi S15 pri. dancuu i mn (iKod koalas kablova ruga brojna pups paecricecraenes ait BEEP taccuten oa cle lle. Tre abrofpaprupa czatava rl bol pe tna IEC prporucl 962 Primer Tp taba 6010-3 Bo Eraiciniena impedes od 0.0, {o> pice clr od 1, Piatra po ee ‘Aboot habla spolatly sala Reale nortalne saa pao onctaeer rtaitan fase tory eee avin ea oe reser ee eae on Pees eh del ea tc see tome & 0 levedba bs rattnogomotate 3 cAivalbe se las tim pe ee "i imotbe a minim plesiaim noun of pon {pals Hin plabeln Soudan BP velba oneal plain Pee eacatopcecr sect alts satan ome ate ae ek ee pone Br cies cal {fem Sn groped novo ome: eect p one Ee rence es ectonies ane VP veda ante ha balovas prov BS nettonhenscnttin VE vox sa Gebcibae ine eblioe Sta bt po vols Cr eckopjn sett VE vod on spl edn oon sophie sims VF ve ISAC voce rant bred neckloplenthsimetrnth VE yodora, Teel prada rasa ned Be eae aietimeate SReenin odovy kaos vel Bey aoe aha Slash sel rdnt bro) cena po ioe nts Lan od Roatan tools 2 LVF vod 3007 ~ | gde je: 300 — Karakteristicaa impedanca od 300 0; ‘A= neoklopljen simetriéan VF vod sa tankim dielektrienim spojem lemedu oba izolovana provodnika; "7 — razmak provodaika oko 7 mm; 1 —redni bro} po TEC. 5.17, Jednodilnt talasovod (Goubauov vod) Za prenos visokih frekvencija na veée tudaljenosts uz male gubitke delimieno se koristi jednoziln talasovod. On se naziva po njegovom pronalazacu, fricaru dr ‘Georgat Gauhare\ poznat je k20 Goubauoy vod. Povrsinski talasovod je neverovaino jednostavan, On se sastoji od me.alnog pProvodnika obavijenog tanjim ih deblim Slojem izolacionog materijala (sl. 5.16) Tolacion! materijal kojt obavija pro- vounik pospesuje koncentraciju elektro- ‘magnetnog polia oko provodnika. Pozna- ta jeda je btvina prostiranja visoko freke- ventnih talasa u dielektriku od izolacio ‘nog materijala manja nego u okolnom vardubis, Zbog toga Se moze zamislit ds jgolacioni omotae oko provodnika zadr zavaclektromagnetno polje uss) biz ai, U dielekiriku omotaéa od vestacke ‘mase dalje se siri samo veoma mali deo energie polis; najveti deo eneraije krece se u vazduhu koji opkoljava vod. U zavisnosti od natina izrade voda (recnika metalnog unuteasnjeg provod- nike, kao 1 vrste | preenika obavijenog ielektrika od vestacke maso), eneraila pola se prastire kroz eilindrieni vazdus- hiprostar oko voda ej polupresnik izno- Si oko 2-do 3 talasne dusine. Jacina pola ‘oko vod vrlo brz0 opada prema spolias Peet eres ‘eauzn reek ‘St 5.16, Konstretia Goubausvog yoda sa sto Tovidiswpotebeneg materia Sl 547, Sersishede prizenje Goubaover veda ‘njosti tako da oko 909% prenosene ener- ie struji w vazdusnom prostora oko provednika ee polupresnik 07h. Pro hosenje energie u okolnom vaedusniom _prostoru vrsi se praktiéno bez zratenja, pa zbos toga Gaubauow vod ima izrazito ‘malo labljenje, pod uslovom da se u pro Motu oko ovog veda ne nalaze metal il eci diclektriéni predmeti. Pretnik pro- ‘stora u kome se prenosi 90% ukupne _ energije,naziva se granien’ pretnik Gaubanow vod treba polotiti, po mo- scnosli, pravolinijski. Promene! smera lozwoljenc sudo upla savijanja od 20" Po ki talasoved posiavlja se na drvene ubove sa popreenim nosagem, kao na 3.17, stg tae len —- ray ists ee les 0 kooksituog kabla na Gow enog tastolan)a os 1011 vidu slova V. Gaubauov vod predstavija nesimetri- an sistem, pa postoji mogucnost da se ‘yera sa izvorom eneruile ostvati pomocu skratkog koaksijalnog kabla. Veza Gaubauovog voda sa koaksial- ‘nim kablom ostvaruje se pomoeu metal- nog levka (I. 5.18) Spoliasnji provodnile ‘oaksijainog kabla zaleml se na levak, a uunutrasnji provodnik se u dau levka po- ‘yede sa Gaubanovim vodom, Gubiciusled spajanja su mal, ako dimendije levka nisu premale. Narotito dobri rezultati se ppostiau sa levkom duzine od 1A I njego: vyim preénikom od oko 2/2. Dobro su se pokazalij cksponeneijalni Jevei pomocu koji se postizemanjigube ina spoju nego pomocu normalnog lev- ka, Bksponencijalni oblik obezbeduje op- timalan prelaz sa koaksijalnog kabla na Goubanav vod. Na sl, 5.19 prikazana je prakticna izvedba Goubauovog vorn sa ksponencijalnim levkom. Sistem nasici dobezbeduje TV prijem u selu koje se na- lai udoliniizmedu planina. Prijemnaan- tena smestena je na brdo, pase primljent ‘TV signal pojatava u pojagavatu na an- tenskom stubu, pa se zatim Goubauovine vodom dovodi pojedinim Korisnicima. Prijem signala vrs se veoma jednostayno pomotu tipo sprepnutog sa Goubauo- Korisno je uporediti vrednostislablje- aja Goubeuovog voda sa vrednostima slabljenja_komereijalnih _Koaksijalnih Kablova i simetriénth vodova sa izolae jom od plastitne mase. I tabele 5.3 vidi se da su gubiei Goubavovih vodova na- jimanji Prolavode se dva tipa jeduozilaih {alasovoda. Oni preiezno sluze za povedt vanje udaljenib prijemnth TV antena sa sgrupama TY prijemnika u mestina sane- povelinim uslovima 2 priiem, Tip 2/5 Koristi se u predelima sa normalnim Kl matskim uslovima; tip 4/10 pogodaili je 2a visa podrutja, gde se mowu oéckivati led i inje. Karakteristike navedenih jed- rnasilnih talasovoda date su u tabeli 5. Navedeno slabljenje vazi samo za jed- oz’ talasovod, jer nije wzet u obzit le ‘vak za spregu. AKO na vodu ima vlage, od ‘nosno eda iinja slabljenje je veto. Prolz‘Koakialn kablov olaiiom odor ‘Tabela 33 mam precnik spolasneg omotaca 070 Sram precnk spolaseg omotes 092 Kalitta! koaksjalal kab sapreent Kom spolstnjeg omotaca od 22 mm fa splikastor iolaiiom DDobar Keaksialn!kabl sa punom i VF teakasi vodovt (rakasth UKT kablow) Olloplienisimetrtnt Gaubonovie vodom dugim vise stotina ‘metara povezati antenu sa URT primop: edajnikom ili TV prijemnikor. ‘ne Hajmoanje 20 talasnih ding, postepe A mx eazucrmvonoviza no pablizavadielekiiku sa velikim eu} ee cinta, nastupice polpiuna apsorpeta po- 4 oa ‘rsinskog talasa. Dielekerici sa velikim ; Skbljenje gubleima su, na primer, beton, 2d, su : vista vode na 200 “nak, belutak, glia ii zemlja erica ; M's "Keo izolacion! material Goubatovih | a ‘A vodova Koristi se polietlen. Odnos pre- | ca énika metalnog provodnika prema sp0- | Goubauori vodont sa mmotaea od izolacio- Fercmprecak policies omomta 025 ‘Uasnjem presnike emoteta od izolac Sommer elnegomorsca Oso No€Materalapriblizna je 1:25. Buduei ie da polctiien pod dudim uticajem Sunée- vyog zracenja star ta] material se 6esto oj cadu, sto predstavijaefikasmu zastitu od stmosferskih uticaja. Ova mera pogor- Sova diclektriene karakteristike polite nna, pa se povecava slablienje voda. Zbog toga se, unovije vreme, cad dodaje samo 1 spoliasnji slo) polietlenskog omotaca, Eime jednozilni talasoved posiaje otpor- nijina atmosferlije,s tim Sto mu slablje- nije nije povecano. Amater 2a. ekspert ‘mente more koristili obiene bakarne ice 2 Wrolacijom od vestacke mase. Ovako Improvizovani Goubauov! vodov! maja vyeoma siroko rasipno polje i vece slab- Tienje Osim toga, danas se jednodilni talaso- ‘vod Korist i za prenos signala (uz male Aubitke) sa URT TV predajnika u opse- ‘mma I, IIL IV, Narosito je interesansoa Primena Gauaauovog voda kao vestatke antene. Ako se jednoziin :alacovod, diz 52, Fizi¢ke osobine VF vodova Naiveca snaga prenosi se samo onda kadaje impedanca generatora R (npr. i 9 Praktgna veda Jededinialasovedi Tip 2/5 laani stepen predajnika) prilagodena im- Tabela 54, ‘Tip 4/10 Goubauovog vod 0 eso Provednik COkcues bakarna ca, Okun Bakara fica, tain a preemie? procnie¢ om Dietekaie Potten, Politien, prosnie Sam prot 10 mm ccime Seen dablenje vodae preporutueda pretnik owworako- _Predvida se da ée u podruéju dee ‘ fejene Nignog letka za sprega bude najmanje tarskihtalasa(opseg IV i opsesV) porast 1p Mie aie cea {860 od granignog peeenikaTrenuino w mata) porsinskihalasovods, Medutim, mo Mie ee oe Na rakslschoristivee brojGoubauovihvo- Lamater, u mnogim sluGajevima most t estes nese are sSac'laaokm Onipretcinosluze datornc shove predos na UKT 74 Soo ees a7 Non Sadoved TV programawudaljene plsain- TV Fane pret na Beene mid ‘Na primer, ako jeu dotini med bra ate ed ate Eoubanby vod se pokazao narotito po- nemogue normalan prijem UKT ili TV 20 Mite neat ae godan ti dovod energie of UKT pred: signals antenase mote postavitina obi BoM, ee as Shula do predajaih antena koje su sme. je bro na kojem postfijako polje ov Sookie Bae fene na visokim stubowima, 74 Mgnala, pa tx relativne male sroskove,