..

ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF ~

...... ~"'' ....................... l

BROJ REKJATA
TERAVIH-NAMAZA

Oko 1250 godina, do 20. stoljea je bilo malo sumnje o p1

tanju koliko rekjata ima teravih namaz. Postojao je opi konsenzus
medu muslimanskim uenjacima Ja se teravih namaz sastoji od ne
manje od dvadeset rekjata, a neki uenjaci su bili miljenja da ima
vie od dvadeset rekjata. Donedavno, nije bilo njei ni o Jednom me-
sdidu u koJem se klanjalo manje od dvadeset rekjata, niti Je bilo nJet
o bilo kojem uenjaku kOJi Je zastupao takvo milJenje. U posljednJih
stotinu godina, neki ljudi su poeh msbtirati na tome da se teravilr
namaz sastoji samo od osam rekjata. Praksa ashaba i "njihovih sljed-
benika" (tabi'ina), kao i drugih uenjaka (da Allah bude zadovolJan
njima), koji su ih naslijedili, bila je da klanjaju dvadeset rekjata.
Konsenzus (idma') medu ashabima da se tera vih nama:r. sa
stoji od dvadeset rekjata, postignut je za vrijeme vladavine vladara
pravovjernih (Emir al-mu'mmm), 'Omer ibn al-Hattaba. 'Omer, r.a,
postavio je Ubej ibn Ka'ba da prcd,odi ljude u dvadeset rekjata, kao
to se moe zakljuiti iz autentinih predaja. Niko od ashaba, koji su
klanjali za Poslanikom, s.a.v.s, ni od Po~lanikovih, s.a.v.s, iena, nije
opovrgavao, niti je in1ao argument protiv toga. Da je to bila praksa
koju je sam 'Omer, r.a, uveo, sigurno bi je odbacili i ashabi i Posla-
nikove, s.a.v.s, ene. Ovo poglavlje dctal.ino govori o ovom pitanju, i
ustanovljava da teravih namaz, uistinu, ima dvadeset (20) rekjata.

214
 _ ........................ .
- ........
MILJENJA UENJAKA
lnMm Ebu llanifa, imam ah'i 1 1mam Ahmed su Jednogla-
~01da se tokom ramaz..ana klanJa d\adcset rt:k)ata tcmvih-namaza.
OJ imama Malika zabiljeena su razli~1ta milJenja po jednom m1
ljenju, termih namaz ima dvadeset rckjata; po drugom trideset est
(Jo), o emu JC 1mam Malik rekao: "Ovo je ranije m1l.1enje"; a po tre-
em miljenju tcravih namaz ima trideset osan1 rckjata (38). PostOJi,
takoder, miljenje po koJem tera vili namaz ima etrdeset jedan (41)
rl!kjat. (Hidajet al-mudtchid l :2 JO) 1mam 'Ajni kae da je drugo mi-
~ljcnje- da tera~il1 namaz ima t!ideset sest rekJata - zastupao iman1

Malik.

Do sada .ie jasno da ni jedan od etiri istaknuta imama nisu

~matrali da sc tera1ill namaz sastoji od manje od dvadeset rckJala.
Dvadeset je minimalan broj rekjata koji je spomenut, a razlog za
miljenjt! imama Malika da teravill namaz ima trideset est rt!kjata,
jeste taj sto ~u ~tanovnici ~lekke obavlJali tava( oko 1\.abe nakon sva-
ka cetiri rekJata teravill namaza. U pauzi izmedu S\ aka cell n rckjata,
stanovnici Medine bi kl<lllJlli dodatna cctlri rek}ata na mJeStu tavafa.
(vidi: A/ Mugnil2:167)

Stoga. poto sc tercwiil namaz klanjao kao 20 rekjata, sastav-

ljen od pet dijelova po ctu1 rekjata (svaki dio se n.lZ!va tervilw), sta
novnici Mcdinc bi klanjali dodatna cetm rckjata nakon svake tcmil1e.
to je jo t!snaest ( 16) rckjata dodatno. $esnaest dodatnih rckJata 1
dvad~et rekjata teravihnamaza je ukupno tridc~ct sc~t rek.Jat,l. Sto
ga, ukupan broj rekjata lt:ravih-narnaza JC, ustvan. dvadeset, ~ak 1po
Imam Maliku.
215


.
ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF l
..................... ..................... l

Tera vih namaz u vrijeme prve ge11eracije

Stoljeima, otkako se teravilt namaz klanja, muslimani irom

svijeta su klanjali ne manje od dvadeset rekjata teravih-namaza. Na fi:
istaknuti tabi'in kae: "Nikada nisam vidio nikoga da klanja manje
od trideset devet rckjata (od kojih su tri rekjata vitr namaz)." Nafi' je
boravio u Medi ni veinu svog I\'Ota, i umro je 117. god. (Fath al-Bari
4:254). U to vrijeme, klanjalo se 36 rekjata teravih-namaza (20 rekjata
teravill-namaza i 16 rekjata naJde).

Nakon toga. 1mam afi' kae: "Vidto sam da ljud1 u Medim

klanjaJU 39 rekjata (koji ukljuuju tri rekJala vitr-namaza), a 23 rek-
jata u Meki:' Imam afi'i je rodeo 150, a umro je 204. god me. Dakle,
ova predaJa se bilJei u drugom stoljeu islama. Pored toga, Ibn 'Abd
al-Barr tvrdi: "Dvadeset rekjata je bilo milJenJe veine uenJaka, uk-
ljuujui one iz Kufe, zatim imama af'ije i veine ostalih pravnika."
Ovo pokazuje da se kroz raniji period islama klanjalo minimalno
dvadeset rekjata teravih-namaza.

Sufjan ai-Sevri (umro 161. god) i imam Ebu Hanifa (umro

150. god), obojica iz Kufe, bili su miljenja da se tera vih namaz sasto-
ji od dvadeset rekjata. Imam Ahmed ibn Hanbel iz Bagdada (umro
235. god) bio je istog miljenja, kao i Davud al-Zahiri (umro 270.
god). 'Abdullah ibn al-Mubarek (umro 181. god), jedan od IStaknutih
uenjaka iz Hurasana je, takoder, 1mao isto mliJCOJe Ja ~e termilr
namaz sastoji od dvadeset rekjata. (Bidajct almudte1Jid 1:210)

Iz navedenog se, sigurno, moe zakljuWi da je pre\'lad.Wt~JU

e m1~IJ1mje uenJaka od Mekk~ Jo llurasana. 1Jal] e. btlo d.l se t.:ra

216
vilr n.lmaz :..t~IO)IOd dv.tdt:Sl'l rt:kjat.l, Nt: po~ toji n1 jedne' nuiJenJC IZ
ovog r~nod<l da~~ ter.nilr nam JI :-..l~lOJI oJ O!'>olnl rt:kJala, P' nl meJu
,t:hkim 1mamtma. niti dru~im pravnidma.

Vecma ljudi kojt shjede ll.mdijsku, S.tlijsku, M.tltk.tJsku

HanbdtJSf...'U kolu miiJcn,a, t kOJU samJava n~cmu ummcta, do da
nas JC prihvahl.l miljenJe da s~ tl!rmih namaz sastoji od dvadeset
rekjata. Do danas se dvadeset rckjata klanja i na dva sveta islamska
mje~ ta -Meki 1 i\ledini. Pr\'i argument da se tam ih namaz sastoji od
osam rekjata se pOJaV JO pnJC Jednog 1 po stoljea, nakon 'Omerovog
konsenzusa.
Imam Tirmizi, dobro poznat po biljeenju raznih miljenja
od razliitih uenjaka o fik/zskim pitanjima u svom Su nenu, ne spo-
min.! e nita, pa ak ni slabo milJenje da se tcravilt namaz sastoji od
o~>am rekjata, kada govori o ovom pitanju. Da je postojalo takvo mi-
ljenJe medu rantJlm uenJacima, on bi to sigurno spomenuo. (vidi:
Sw1en eli- Tirmizi 1:166).

NEDOSTATAK AUTENTINIH
PREDAJA O BROJU
REKJATA TERAVIH-NAMAZA

Jo jedna stvar koja se uzima u obzir kada JC ovo u pitanJU

jeste da ne postoje autentini (sahilt) i direktni (merfu') lanci prcno
silaca (od Poslanika, s.a.v.s.), koji \pomimu taan broj rckJata tera
vih-namaza koje je Poslanik, s.a.v.s, klanjao.

ejh al-Islam Ibn Tejmija pik

217
ABDUR-RAHMAN
............ IBN JUSUF.
........ .....................
Ko god pretpostavi da po~IOJI fik,an bro1 relqata teravilr-na-
k

mal.a pren~:sen od Poslanika, s.a. v.~. 1 ne pn hvali manji ili veI broJ
rekjata, PQgrije1o je. (,\.fedimu' al-Fetawr 46 U. Mirkat al-mafatih
3:381)

'Allama Subki pie:

"Neka se zna da ne postoji predaJa o broju rekjata koje je Po-

slanik, s.a.v.s, klanjao tokom uh noi, lJ. da li ih JC bilo dvadeset ih
manje." (Tulifat al-ahdar 116 U)

Imam Sujuti kaie:

"Uenjaci
se razilaze o brOJU rckJala lermili-namaza. Da Je
broj rckjata bio ustanovljen kroz prabu Poslanika, s.a. v.s, ne bi bilo
razlike u mi~ljenju: (AI-Masabih .J2 U)

I marn e vkan i pie:

"Ono to se moe razumjeli iz had isa u ovom poglavlju je-

st~: 1~pravnosl nonih namaza u toku ramazana, kao 1 to da sc mogu

klanJali u dematu ili poJedmano. Ipak, iz sunnetske prakse St: ne

moe zakljuiti da je leravih-namaz b10 ogranien na odredeni broJ
rekjata: (Naj/ al-avtar 3:53 U)

1\favlana Vahid al-Zaman kae:

"Ne postoji fiksan broJ relqata za namaz u notlma ramazana,

tj. tera vrh namaz:' (Nazi a/-abrar J:2 J6 U)

Spomenuta miljenja u~enJaka J3'1lll ustanovljavaju da nema

autenllmh predaja koJe govore da je All.lhO\" Poslanik. s.a.v.s, kla
218
 .............- ......-......... -.............
njao liksan hroj rekjata tmm/1 n,tmM 1 Stuga, to ob,tra tvrdnJU da JI!
Po!>lalllk, ~.a.\.s, klill1JaU ,,mw w..un r\:k],tl,t, 1da }': klan,anJ.: b1lo l~-ga
osim o~am rdqata no,otariiol u ' j~ri (buii1t ). kao to neki tvrde.
1'-:o. postoji mnotvo !>l.lbih predaja koje nas informraju o
brOJU rekjata termih-namaza koje ;e Poslamk. s.a.,.s. klanjao. ;-.:'apri -
mjer, postoji predaja od Ibn 'Abh<ls.l u kojoj sc kae da je Poslanik,
s.a. v. s. klanjao dvadeset rekJ.lla. Iako su ucenjaci ovaj had1s klasfi
cirali kao slab, moe se opet koristiti kao dokaz, jer je u skladu sa
konsenzusom ashaba i praksom c1jdog ummt!la, generacije za gene-
raciJOm, vise od 1200 godina.

Druge slabe predaje od Poslanika, s.a.v.s, po ovom pitanju,

, koje nisu vrsto podrane praksom i miljenJem pobonih, odbacit
e se. Mora se razumjeti da, iako JC predaJa Ibn i\.bbasa slaba, kon
senzuc; uenJ aka (idma') koji je postigao 'Omer, r.a. - po kojl!m se
utvduJe da Je tera vih namaz dvadeset rekjata - dovoljan je poka7atelj
da se doka7..e da se teravih namaz. uistinu, sastoji od dvadeset rckjata.
Razlog zato nema autcnt1 n1h had1sa i direktnih predaja od
Poslanika, s.a.v.s, o broju rekjata teravih-namaza, jeste to to je Posla-
nik, s.a.v.s, teravilr klanjao u dtmatu samo nekoliko dana, a nakon
toga JC klanJaO u svojoj ku1 . Stoga ga mnogi ashabi nisu vidJeh da
klanja teravih-namaz. Nakon tog., na,tavljena Jt! prak.a poJcdma
nog, ili klanjanja u malim grupama, ~w do 'Omerovog, r.a, vremena,
kada je on postavio imama da predvodi lJude u klanjanju dvadeset
rckjata. Dakle, tako je do&lo do klanjanja dvadeset rckjata u velikom
dematu. Nekoliko ashaba, koji su bili dovoljno sretni da klanjaju
za Poslanikom, s.a.v.s, u dematu, ni1.u imali nikakvu primjedbu na
'Omerovu, r.a, odluku. Da je Poslanik, s.a. v.s, klanjao vi&c ili manje
219
 .
ABDUR-RAHMAfi.I.~.~.N~.~f j
.........................
od dvadeset rekJala u bilo kojoj no1 ramazana, ovi ashabi bi s1gurno
opovrgli 'Omerovu, r.a, odluku kojom sc U!>tanovljujc da sc terav1h
nama1. sastoji od dvadeset rekjata.

HADISI O OVOM PITANJU

Poto je ustanovljeno da nema auten tinih hadisa od Posla
nika, s.a.v.s, po pitanju broJa rekjata teravih-namaza, sve to ostaJe
kao dokaz da se tera vih namaz sastoji od dvadeset rekjata, jeste slaga
nje uenjaka sa 'Omerovom odlukom. Jednom kada je to u~tanovlje
no, ummet to mora slijediti punim srcem, Jer Je duznost muslimana
da slijede propise ashaba.

'Irbad ibn Sarija, r.a, prenosi da je Poslanik, s.a. v.s, rekao:

"Drite se mog sunneta, i sunneta pravovjernih halifa, koji

slijede Pravi put (af-Hufeja' al-raidin al-mahdijjin). vrsto se toga
drite, makar i zubima: (Sur1en Ebu Davud 2:287, al-Tirmizi 2:97,
Ibn Made5)

Prvo, Posla mk, s.a. v. s, veoma vrsto JC nared1o: "Drite se

mog sunneta i sunneta pravojernih halifa koji slijede pravi put': To
znai da se propisi pravovJermh hahfa, takoder, moraju slijediti, ba
kao to se mora slijediti i Poslanik, s.a.v.s. 'Omer, r.a, kao drugi halifa,
donio je propis da se teral'ih namaz klanja kao dvadeset rckjata, ~a
ime su se ashabi Jednoglasno sloili. Zbog navedenog had isa. njego
va se odluka mora prihvatiti, ba kao da dolazi i od samog Poslanika.
s.a. v. s.
220
 KUU(NI DOKAZIHANEfi.ISI.oG fU<HA
_ . . . . . . .. . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . . . . . _ o .... . ..

Drugo, treba 1mati na umu da je broj rekjata, koje je odredio

'Omer, r.a, mogao biti u7ct samo od samog Poslanika, s.a.v.~. Ovo JC
o 1gledna pretpostavka, JCr broj rekJata nekog namaza se ne moe
odrediti vlastitom voljom, nego Allahovom odredbom, preko Nje-
gova Poslanika, s.a. v.s. To to je 'Omer. r.a, donio ovaj propis, i niJe
primio nikakvu primjedbu od ashaba, ukazuje da je broj rekjata tera-
vili-namaza, koJe je Poslanik, s.av.s, klanjao, bio dvadeset. Ibn 'Abba-
sova, r.a, ranije spomenuta, predaja potvruJe da je Poslanik, s. a. v.s,
klanjao dvadeset rekjata.

'Omer, r.a, odredio je da broj rekjata teravill-namaza bude

dvadeset, i postavio Ubej ibn Ka'ba da predvodi ljude u dematu.
To je, onda, ostala praksa muslimanskog ummeta za vrijeme halifa
'Osmana, r.a, 1 'Ahja, r.a, a, nakon toga, 1sliJedeih 1200 god ma. Stoga
je neophodno slijediti veinu. Neki od slijedeih hadisa to detaljnije
opisuju.

'Abdurrahman ibn 'Abd al-Kari prenosi:

"Jedne n oI, u toku ramazana, ot iao sam u mesdid sa 'Omer

ibn al-Hattab, r.a. LJudi su bili ratrkam okolo u grupama. Jedan o
vjek je klanjao samostalno, dok je drugi predvodio grupu ljudi u na-
mazu. 'Omer, r.a. rekao je: "Bilo bi bolJe kada b1h mogao uinili da svi
klanjaju za jednim imamom?' Tada Je vrsto odluio da e to 1 umiti,
i uinio je da su svi klanjah za Ubej ibn Ka'abom. 'Abdurrahman na-
vodi da je jo jednu no 1zaao vani sa 'Omerom, kada su zatekli ljude
da klanjaju za imamom. 'Omer, r.a, rekao je: "Kako je samo dobra
ova nova praksa (Ni'ma al-bidatu hazihi, tj. praksa koja je oivljena):'
(Sahih ai-Buhari 1:269. Muvetta Imam Malik 42)
221
 .
..ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF. :l
o........o....... o. oo..............
Poslanik, s.a.v.s, klanjao je tcravih-namaz u dematu neko
liko puta, i onda je prestao, jer se bojao da to ne pretvori u obavezu
za ummet. Tako je ostalo za vrijeme Ebu Beke, r.a, koji je bio zauzet
mnognn problemima, koji su se pojavili u to vrijeme. Nakon toga,
'Omer, r.a, oivio je tu praksu, i svako je klanjao dvadeset rekjata te
ravilr-namaza za imamom. Smatrao Je to dobrom praksom, govoreI
da je to uistinu dobra inovacija. Ova praksa je, onda, nastavljena ge-
neracijama.

Had is br. l jasno ukazuJe da se pokudena novotarija ne moe

pripisati 'O meru, ili bilo kojem od tri halife. to se tie 'Omerov1h, r.a,
rijei da je ta praksa "prelijepa movacija~ Imam Tibi o tome pie:

"'Omer, r.a, je mislio na pohvalno djelo o pozivanju na namaz

i ponovnom uspostavljanju demata, to nije bila praksa za vrijeme
halife Ebu Bekra, iako je to bila Poslanikova, s.a.v.s, praksa nekoli-
ko dana. Ipak, Poslanik, s.a.v.s, prekinuo je tu praksu iz straha da ne
postane obaveza (jarz) za um met. 'Omer, r.a, bio je svjestan toga, pa
je ovu praksu ustanovio kao sunnet muekkeda, a ne kao Jarz. Stoga,
njemu je nagrada za ovu praksu i nagrada svima koji je slijede do
Sudnjeg dana: (Fath al-Mu/him 2:319)

Ovo pojanjava da je 'Omerova, r.a, praksa bila u skladu sa

praksom Poslanika, s.a.v.s. Poto je Ebu Bekr, r.a, za vrijeme svoje
vladavine bio okupiran problemom otpadnika i onih koji su tvrdili
da su poslanstvo nakon Poslanikove, s.a.v.s, smrti, ili su zahtijevali
radikalne promjene u vjeri, mnoga pitanja, koja su bila predmet ra-
sprave u njegovo vrijeme, pojanjenja su za vrijeme 'Omera.

222
 ..................................................
Jezid ibn Husejfa prenosi da .1~ Sa'ib ihn )cz id rekao:

"KlanJali su dvadeset rekjata temvilt-namaza tokom mj~eca

ramazana za VTIJeme 'Omera, r.a, 1uili su poglavlJa koJa sadre sto-
tinu 1shan brOJ ajeta (mi'in), a za vrijeme 'Osmana ibn 'Affana, ra,
su se, zbog predugog stajanja, oslanjali na tapove: (Sunen ai-Bejhek1
2:469)

Prenosioci ovog had isa ~u striktno provjereni i odobreni, kao

to Imam Nevevi potvruJe u ::.vom dJelU Asar ai-Sunen. Ovaj had is je
jasan dokaz da se za vrijeme 'Omera. r.a, kao 1 'Osmana, r.a, klanjalo
dvade~et rekjata te"ravih-namaza.

jezid ibn Ruman prenosi:

"Ljudi su klanjali dvadeset tri rekjata tokom ramazana za vri-

jeme 'Omera: (Sunen af-Bejheki 2:469, Muvetta Imam Malik 1:71)

lako je ovo autentian had1s, klasificira se kao murse/, ili ha-

dis sa nepotpunim lancem prenosilaca. t'\o, to ne mijenja njegovu

efikasnost iz brojnih razloga:
l. Konsenzusom hadiskih uenjaka, murse/ predaje se mogu kori-
stiti kao dokaz.
2. Ovo je hadis koji prenosi 1mam Malik, a ustanovljena je inJemca
da murse/ predaje imama Malika u njegovom djelu Muvetta su u
rangu sa njegovim mevsul predajama (tj. predajama sa nepreki-
nutim lancem prenosilaca).
3. Postoje mnoge druge murse/ i mevsul predaJe. koJe uvr.:uju ovu
predaju, npr. hadis br. 2.

223
 .
.ABDUR-RAHMAN
o.....o...............o.....IBN JUSUF. 'j
o............
4. Sah Valijullah pie da je imam Malik rl!kao:

"NaJautentimja
knjiga nakon Kur'ana je Muvctta imama
Malika, i had1ski uenjaci se Jednoglasno slau da su sve njene pre-
daje autentine, sudei prema imamu Mahku, i sve njene murse/ pre
daje stiu do Poslanika, s.a.v.s, na ovaj ili onaj nain." (Huddetullah
al-baliga I: I 06)
Jahja ibn Se'id prenosi da je 'Omer ibn ai-Hattab. r.a, postavio
imama da predvodi ljude u dvadeset rekjata. (Musannef Ibn Eb1
ejbe 2:393)

'Abd al-'Aziz ibn Rafi' prenosi da JC Ubej 1bn Ka'b, r.a, predvodio
ljude u diematu na dvadeset rekjata leravih-namaza tokom ra-
mazana u Medi ni, uz tri rekjata vi tr-namaza. (Musannef Ibn Ebi
Sejbe 2:393)

'Ata' prenosi:

"Zatekao sam ljude kako klanjaju dvadeset tri rekjata, u sklo-

pu kojih su i tri rekjata vitr-namaza: (Musananflbn ebi ejba 2:393)
Ebu Husajb prenosi:
"Suvejd ibn Gafala je ljude pr\!dvodio u namazu tokom mje-
seca ramazana. Klanjao je pet lervill (d1o od etin rekjata)- dvade~ct
rekjata ukupno: (Sunen al-Bejfleki 2:<169)
Nafi' ibn 'Omer, r.a, prenosi da je Ibn ehi Mulejka predvodio lju-
de u dvadeset rekjata namaza tokom ramazana. (Musannef Ibn
Ehi ejbe 2:393)

U4
 ~UU( lli DC KAZI HANHIJSI;DG fl !<HA
........oo.---- ............ .

Se'id ibn 'Ubcjd prenosi da ih JC i\li 1bn Rabi' predvodio u Ida

nJanju pet tc1rvih (tj. d\adesct rekjata), 1tn rekjata vitr-namaza u
toku ramazana. (Musnnnef lbn Fbt ~t:)bl' 2:393)

Ibn 'Abbas, r.a, prenosi:

"Poslanik, s. a. v. s, klanjao JC dvadeset rckjata teravih- namaza

i tri rekjata vilr-namaza tokom ramazana: {iHt4sannef Ibn Ebi ejbe
2:393)
Ovaj hadis je slab, jer je jedan od prenosilaca u njegovom
lancu, Ebu ejba Ibrahim ibn 'Osman, primio neke kritike. Ipak, kao
to je ranije :;pomenuto, poto je umma prihvatila isti broj rekjata
veim dijelom h1stonje, ne odbacujt: se u potpunosti, nego se konsti
kao dodatni dokaz.
Prenosi se od utajr ibn akla ('Alijev drug) da ih je on pred-
vodio pri klanjanju dvadeset rekjata teravih-namaza i tri rekjata
vitr-namaza u toku ramazana. (SuneiJ al-Bejlteki 4:469)
Muhammed ibn Ka'b aJ-Kurazi kae:

"Ljudi su klanjali dvadeset rekjata u toku mjelieca ramazana

za vrijeme haJife 'Omera. Uili bi du:lc i kla!1Jali i tri rekjata vitr- na-
maza." (Kijam al-lejl, 91 U)

A'me prenosi da je 'Abdullah ibn Mcs'ud, r.a, klanjao dvadeliet

rekjata teravih-namaza i tri rekjata vitr-namaza (Kijam al-le_j/91 U)

U svim navedenim predajama sc spominje da se teravill na-

maz sastoji od dvadeset, a ne manje rckjata.

225
 .
ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF i
, , , , , .,. a

MILJENJA RAZNIH PRAVNIKA I UENJAKA

Autor djda Bidajet al-mudtellid, Ibn Rusd, pie:

"Imam Malik (u jednom od njegovih miljenja), zajedno sa

imamom Ebu llanifom, SafiJOll1 i Davud al Zahinje. smatrao je da
sc tcravill namaz., koji se klanja u toku mjeseca ramazana, sastoji od
dvadeset rekjata, bez vitr-namaza. Ibn al Kas1m prenosi od imama
Mah ka da je on preferirao trideset ~est rekjata, ukluujui tri
rekjata vilr namaza (prema jo jednom njegovom misljenju):' (Bida-
JCI al-nwditchid 2JO)

Veliki hafiz hadisa, imam Tirmiz. biljezi detaljan pregled o ra-

znim miljenjima o ovom pitanju:

Ueni ljudi se razilaze oko broja rekjata temvih-namaza u

toku rama7..ana. Neki kau da se term1ih sastoji od 41-og rekjata, uk-
ljuujui vitr namaz- a to je miljenje stanovmka Medine, to je bila
nJiho\ a praksa. Ipak. miljenJe veine je da se tera vih namaz sastoji

od dvade~ct rekjata, i ovo misljenjc je u skladu ~a predajama i\lija.

r.a, 'Omera. r.a, i drugih ashaba, a, takoder, to JC milJenje i Suljan
ai-SevnJa. i\hdullah ibn ai-Muhareka 1 im.tmJ ~aliJe. Ustvari, Imam
Safi'i kae; "Zatekao sam stanovmkc Mckkc da klanJaJu dvadeset rek-
jata.'' Imam Ahmed kae: "Postoje razne predaje o tcravih-namazu.
ali t aan broj rekJala ni u jednoj nije potvrdcn." lshak tvrdi: "Prelim-
ramo 41 rekjat, na osnovu onoga to je prcneeno od UbcJ ibn Ka'ba:
(Sunen al-Tirmizi J: J66)
l
U ovako detaljnoj analizi raznih milJenJa. nema ak ni spo-

226
 t.UU( Nl DCKAli HAN EFIJSIXi flKitA
..................................................
rnt>na da 'e termi/1 namaz sastOji od osam rekjata, pa ak Ill neko
slabo mi~ljcnjc.

U svom komentaru na Sahih al BulJan, Imam Kastalani pie:

"lmam Bejheki JC pomirio razne predaje, i zakljuio da su

ashab1 u poetku klanjali jedanaest ( ll ) rekjata teravih-namaza, na
kon ega su klanjali dvadeset tri (23) rekjata, ukljuujui i vitr nama1..
UenJaci su prihvatili konsenzus od dvadeset rekjata za vrijeme halife
'Omera.

U Malikijskom fikhskom djelu, AI-Anvar al-sati'a, zabiljeeno je:

"Kaemo da je dvadeset rekjata teravih-namaza, nakon jacije,

sunnet mu'akkada u toku mjeseca ramazana, sa predajom selama na-
kon svaka dva rekjata (tj. da se klanja po dva rekjata}?'

Ibn Kudama pie:

"Prenosi se od 'Alija da je on postavio imama da predvodi lju-

de u dvadeset rekjata teravih-namaza u toku ramazana:' (AI-Mugnii)

Ova predaja je dokaz da se praksa klanjanja dvadeset rekjata nastavi-

la i za vrijeme 'Alija.

Veliki afijsk.i uenjak imam Nevevi pie:

"Broj rekjata teravih-namaza je ostao dvadeset, poto je to
tako bilo prihvaeno stoljee za stoljeem:

U djelu Mirkat al-mefatih se prenosi da Je Hafiz ibn Hader re-

kao:

227
 '"\,h,lhl 'll l'~~~~~~li jl'1.inogla:..m konsl'ni'us da Jl' broj r~k)ata
n.nn.11.1 1.h .ll.'ksl't:' (Mit kat al mnfatih 3:382)

Ibn Tt:1m1 ,, klit':

"'t' ) e, nu ~ 1k k~w :.lu~1 vccma muslimana (tj. da se tera-

' r. ..mu.: $;l~to 1.:xi d,,1de~et r~kiata}:' (A'zami u svom djelu Rnkate

"$ Men,ur ibn ld ns al-Hanbeli pi~e:

r.-nnih namaz, u toku ramatana, sastoji se od dvadeset rek-

Asa ilin ~mr prenosi da je imam Ebu Jusuf rekao:

!Pi::.ao sam au Hamfu za termih-namaz i 'Omerovu, r.a, ulogu u
em:l tome.. Rekao mi je da je teravih namaz surmct muekkeda, i
d2 ., nesto ;ta je 'Omer, r.a, usvojio svojom voljom, ih novotarija,
~Je &o US'i OJIO na osnovu nekih doka1..a koje je imao od Poslanika,
u.; ~ }ill a!-Sunen, 46)

:am Gu.ali p~:

Tertr/th ni"' "' -c ~3\h>JI od dvadeset rckjata; nain klanja-

t.edr.hr ma, i,,~,~ r1nnct muakkade~." Wl)a"ulum nl-ditt J: J39)

,.",.."Jd YWd aJ Y.adu l )~rl.mi pik

'l r h namM )l: umet Polilanika, s.,,, v. s, i sastoji sc od
lfl,jj(",J:~ ret (( ,IJUIIJalul luillmr, 5117 U)
 !QJU(tll OOlWI
................ '.. ~Al fiiJSYJX. riY.HA.
..........................
"Nlka ~e zna da JC tmwih namaz ~unnd po m1~ljc nju !>vih
muslimana, i sa~toj1 ~e od dvadeset rekjata." (Kitab ai-Azkar. lB)

Ibn Tejmija kae:

"U)tanovljcno je da je UbcJ ibn Ka'b predvodio ljude u dva

deset rckiata lcral'ill-namaza u toku mJeseca ramazana, nakon ega
bi klanjao tri rckjata vitr-namaza. Stoga Je vecma uenjaka pnhvat1la
miljenJe da je dvadeset rckjata sunnet. JCr je Ubej ibn Ka'b tih dva-
deset rekJata klanJaO medu mul!adirima i cnsarijama, 1 niko ga nije
opo.,.Tgnuo." (Fetava Um Tepnija 23:1 12 U)

DRUGE BITNE STVARI ZA NAPOMENUTI

Prvenstveno sc, u potpunosti, mora razumjeti da brOJ rckja
ta za bilo koji namaz nije neto to ~e moe izmisliti 1 ustanovili po
neiJem vlastitom nahodenju i rasud1vanju. To mora doi od Allaha,
d., 1NJegovog Poslanika, s.a.v.s. Dakle, uenJaci 1\Tde da, kada god
neko od ashaba prenese neto takvog tipa (lJ. da nije ustanovljeno
samo ljudskim rasudvanJem).to se smatra kao da direktno dolazi od
Allaha, d..

Prema dogovoru h.1d1sklh uenJaka, svi ashabi se smatraJu

vjerodostojnim i pravednim ('adu{). :-:e moie se 'jero,-ati da bi om
uveli neko mi;ljenjc u vjeru, koje nije u skladu sa enjatskim prmcl-
pima. Stoga, iako nema mcrju' had1sa (direktno prt:neenih od Posla
nika, s.a.v.s.) o broju rckjata teravilt-namaza, 'Omerova odluka da sc
teravih namaz klanja dvadeset rekJala Je prihvaena. Smatr,l sc, kao
~to je pojasnio Ebu Hanifa (vidi hadis br. lO), da je taj broj doznat
229
ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF
OOOOOOOOoOOOOooooooooouooooooooouoooooo o

od Poslanika, s.a.v.s, a ne neto ~to je 'Omer, r.a, ustano"io svojom

voljom.

Drugo, jednom kada je postignut jednoglasan konsenzus o

broju rekjata, ni jedan ashab Poslanika, s.a. v.s, to nije opovrgnuo. As
habi koji su klanjali teravih-namaz sa Poslanikom, s.a.v.s. (u toku ne-
koliko dana kada je klanjao u diematu}, i koji su bili ivi u 'Omerovo
vrijeme, nisu opovrgnuli ovu odluku.
'Omer, r.a, ak nije primio nikakvu kritiku od Poslanikovih, s.a.v.s,
ena, koje su stalno posmatrale Poslanika, s.a.v.s, dok je klanjao tera-
vih-namaz u k'Ui. To ukazuje da je Poslamk, s.a.v.s, sigurno klanjao
dvadeset rekjata, i zbog toga su ashabi podri.ali 'Omerovu odluku
kojom je ustanovio da se tera vih namaz sastoji od dvadeset rekjata.

Tree,
Imam Halebi je istakao veoma zammljivu stvar o tome
zato je broj rekjata teravih-namaza dvadeset. On kae:
"Sunnet i najila namazi su dodatni namazi kojima se nadoknauju
nedostaci, koji su, moda, zapostavljeni u obave1.11im (/arz} namazi-
ma. Obavezni dnevni namazi, uz tri rekjata ~ilr-namaza, ine uku
pno dvadeset rekjata. Stoga je ispravno da se tera vih namaz sastoji od
dvadeset rekjata, tako da postoji ravnote;.a izmedu obaveznih nama-
za, i dodatnih nafila i sutmetskih namaza."

ANALIZA PREDAJA O OSAM REKJATA

Oni koji tvrde da se teravih namaz sastoji od osam rekjata,

to miljenje pokuavaju ustanoviti na dva naina. )edan nain Jestt:
tvrdnja da je Poslanik, s.a.v.s, klanjao samo osam rekjata, a drugi na-
230
 IQJU(~I DOKtJI HANU l S.oG f:YIIA
...................................................
(in JC tudnja da JC 'Omer, r.a, takoder, naredio da ~e klanp osam
rckjat.l - time odbaCUJUi 'Omcrovu ml luku kojom Jt! w.tamwio J va
deset rckrata. Sada emo analiztratt predaJe. kOJe zagovormu ovog
rntljt:nJa koriste kako bt o:.nazili ~voj :.tav.

Prenosi se od Ebu Selama da je pitao 'A i u, r.a. o Po:.lanikovom,

s.a.v.s, namazu u toku mjeseca rama1ana. Ona mu je objasnila:
''Allahov Poslanik, ~.a. v.s, nije klanjao vie od jedanaest rckjata,
ni u toku ramazana, ni u drugim mjesecima. Klanjao je etiri
rckjata, i i da si vidio njihovu ljepotu i duinu; nakon toga JOS e
tiri rekjata, i da si vidio njihovu nJihovu ljepotu i duinu, a 1-<1lim
je klanjao jo tri rckjata (vi tr namaz) 'Aia je nru.tavila: "Pitala
sam ga: 'O Allahov Poslame, spava h prije nego to klanja vi
tr namaz?: a on jt: odgovoru>: "(.) 'Ata, moje oi spavaju, ah srce
ne spava.'" (Sa hih ai-Buhari l : 154)

Ovaj hadis se vjerovatno najvie koristi kao potvrda da se te

ral'ilt-namaz sastoji samo od osam rekjata. Ipak. postoje brojni razlo
zi 1bog kojih se ovaj hadh ne moe prihvatiti kao dokaz, od kojih su
sliJedei:

Namaz koji :.e spominJe u OVOJ predaJ oito nije tcmvih-namaz,

nego prije teheddiud (nont) namaz. Pitanje Ebu Selam e je bilo
da li je Poslanik, s.a.v.s, klanjao dodatne rekjate teheddud-rf'.\-
maza u toku ramaiana. 'Aia je odgovorila da Poslanik, ~.a.v.s,
nije klanjao vie od osam rckjata (tchediduda) tokom cijel~ go-
dine, bez obzira koji mjesec bio.

Dakle, 'Aia, r.a, je govorila o n.unazu koji je Poslanik, s.a.u,

231
 ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF.
..............
--~

klanjao i u ramazanu, i tokom cijd~ godin~. 1 zbog toga je kori~tila

rijet "ni u ramM.anu, ni ,-an ramaz.ma" :--;,J~ mogla govontt o tera-

vill-namazu, Jer se teravih ne klanja ''an rama;r..ana. Pitanje Ebu Sela-

ma, onda, mora biti o telteci=ducl (koji se klanJa tokom cijele god me),
a ne o teravilt-namazu.

Dalja potvrda ovog pojanjenja jesu neke 1\.iine, r.a, preda

je, kOJC spominju da je Poslanik, s.a.v.s, poJaavao svoj ibad et u toku
mjeseca ramazana. J\ia kae:

'i\Uahov Poslanik, s.a.v.s, ulagao je mnogo napora u ibadet u

zadnjih deset dana mjeseca ramazana - vii;~ nego u bilo koje drugo
vrijeme: (Sahilt Muslim 1:372)

Ova, kao i mnoge druge predaje. uka:wju da je Poslanik,

s.a. v.s, klanjao vie u toku ramazana, nego u bilo kojem drugom mje-
secu, iako je broj rekjata teheddrtd-namaza koje je klanjao bio kon-
stantan u toku cijele godine. To znat da je poveani ibadet u toku
mjeseca ramazana bio kroz teravih-namaz 1 druge nafile. Dakle, 'Aii-
na predaja se odno~i na teheddud, jer je broj rekjata teheddud-na
maza ostao isti u toku cijele god me.

lmam Muhammed ibn Al -na~r AI-Merve:li, u svojoj knjizi Ki-

jam al-lejl, sakupio je mnoge predaje u poglavlju pod naslovom
"Poglavlje o rekjatima teravill-nama:u, prcdvodenih imamom u
ramazanu'; ali ne spominje navedenu predaju Ebu $elama, iako
je autentini hadis iz Sahih al-Bulwri. Ltke i al-Marvazi, postojc
mnogi drugi autori, koji u ~-vojim dJelima ne spominju ovaj hadis
o tcrmih-namazu.

232
 KUU(Id DOMil HAH! ll v lG IIYJIA
---------...
Mnogt sakupljai hadisa, kao ;lo ~u mMtn Mu,Jtm, Ne~.,,, Jbu
Davud, 'l'lrmizi, Ibn ~ta~lic, Ibn J lutc}lnJ tun.mt M.tltk.takmln
msu ukljuih ovaJ hac.lis u nJihoVIm poglavlJima o tcrawh na
mazu, uprkos tome to je autentu.m hac.lt~ Umjc!>lu tugo.~. ont
ga spominju u drugom poglavlJu o tehctldiud ili vttr namaw.
Uistinu, da se ova predaja odnosi na tera vih-namaz, oni bt je \i
gurno ukljuili u poglavlja o temvih-namazu.

Stavie, da se ovaj hadis odn0\1 na teravih-nama1., zato onda

i\ia, r.a, prenosilac had ba, nije odbaula 'Omerov, r.a. konscn
zus? Mogla ga je. na ovaJ th onaJ nac m, obavtjesltll da je ta.m
broj rekjata tera vih-namaza osam, a ne dvadeset. Stoga, namaz o
kojem ona govori u spomenutom hadtsu, ne moe btti Ht JCdan
drugi do teheddud.

Jo jedna predaja, uveliko koritena u tvrdnji da je Poslanik,

s.a. v. s, klanjao samo osam rekjata teravih namaza, Jeste slijedea:

Dabir, r.a, prenosi da ih je Poslanik, s.a.v.s, predvodio u nam aw

u toku mjeseca ramazana. Klanjao je osam rekjata, zatim tri rck
jata vitr-namaza." (Sail ih Ibn Hibbcm, Ibn Huzejma, 1'/a' af.Suncn
7:60:7)

ObJanjenja ovog had isa su sliJedea:

Ovaj hadis daje detalje samo o Jednoj noi, u kOJOj je Poslantk,

s.a.v.s, predvodio teravihnamaz u di.ematu. Slijedea prt!dJJd JC
detaljnija u ovom pogledu:

Dabir, r.a, prenosi da je Poslanik, s.a.v.s, klan.iao osam rck-

233
ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF l
o...........................................
Jata u jednOJ no1 ramazana, zatim ln rt:k)ata vitr-namaza Slijedee
noi, okupih smo ~e u mesdidu u nad1 da e Poslamk, ~.a.v.,, do1.
ekali smo do jutra, kada J Poslanik, s. a. v.s, doao 1 rekao nam. "Nl-
sam elio..:: ili: "Bojao sam se da vam vitr namaz ne postane obave-
zan (juktebu):' (Kijam al-lejl, 91 U)

Postoje mnoge predaje koje govore da je Poslanik, s.a.v.:., kla-

njao teravilt-namaz u dematu tri noI, a onda se. etvrtu no, nije
pojavio (vidi J\iinu, r.a, predaju u Sahih al-Bultari i Sahih Muslim).
Ipak, gore navedena predaja ukazuje da je Poslanik, s.a.v.s, klanjao u
dematu samo jednu no, i da se drugu no nije pojavio, to zna1 da
se obJe predaJe odnose na razliite situaCIJe.

Druge razhke 1zmedu ove i ostalih J\iinih, r.a, predaja jesu

da J\iine, r.a, druge predaje ne spomillJU koliko se rekjata klanjalo
u teravih-namazu (uprkos lome to su ove predaje uveliko raire-
ne), dok ova predaja to spominje. Takoder, druge 'Aiine, r.a, predaje
spommju da se Poslanik, s.a.v.s, bOJaO da e teravih namaz postati
obavezan za ummet, dok Dabtrov had1s spominje da se boJaO da ce
vitr namaz postati obavezan. Stoga Jt! hafiz Ibn Hader okliJevao u
prihvaanju injenice da se ova predaJa odnosi na isti sluaj, kao i u
dr ugim predajama. (Path al-bari 2: 12 U)
Druga opaska, koJU Mavlana Hab1b al Rahman A'zanu istie o
ovoj predaji, jeste da je samo jedna osoba prenosi od Dabira. r.a.
To je jedan prenosilac, 'Isa ibn Jarija, koji je mnogo kriti7.ir ,\n od
strane hadiskih uenJaka. I la fiz Zehebi i Ibn Hader al 'A~kalani
zabiljeili su mnogo kriticizma na nJegov raun, a Jahja 1bn Ma' in
tvrdi: "On nije tako vrst prenos1lac" (/cj~c bi sikka). Slu:no tome.

234
 KUlKNIDOIWIHANHIJSK()(, FIKIIA
-- ..-----....
imam Nesa'i, Ebu Davud, 'UkaJii. Sap 1 Ibn 'Adi 1maJu ozb1ljnc
knllke na njegov raun, bilo potpuno odbaCUJUI nJegove preda-
je, ili ga nazivajui slabim. Samo ga Ibn Hibban i Ebu Zur"a n1su
kritizirali. No, poto je knticizam prethodno spomenute grupe
estok, on ima prednost u odnosu na miljenja druge grupe u
odredivanju njegova statusa kao prenosioca.

Dakle, njegove predaje su slabe i ne mogu bili prihvaene kao

dokaz za tvrdnju da se teravill namaz. sastOJI od osam rekjata; tak
tavie, i zbog toga to ne postoji vie ni jedna predaja da je Poslanik,
s.a.v.s, klanjao osam rekjata u dematu onih not kada je klanjao u
dematu. (A'zami u djelu Re'kate teravih, 28)

Neki uenjaci pojanJaVaJU da ak i ako se hadis prihvati, 11. nJe

ga se moe zakljuiti samo broJ rekJata koje je Poslanik, s.a.v.s,
klanjao u dematu, a ne iskljuuje mogu61ost da je ostale rekJa
te klanjao u kui. Dabir, r.a, takoder, ne iskljuuje ovu mogu
nost, nego nas samo obavjetava o broju rekjata koje je Poslanik,
s.a.v.s, klanjao sa ashab1m, priJe nego se povukao u svoju kuu .
Postoje, takoer, 1druge Dab1rove, r.a, predaje o ovom pita-
nju, koje spominju da je AUahov Poslanik, s.a.v.s, klanjao osam rekja-
ta u dematu. No, poto se sve prenose preko 'Isa ibn Darija, sve su
klasificirane kao slabe, i ne mogu sc konstlti kao dokaz.

Sa'ib ibn Jezid prenosi:

"'Omer, r.a,je postavio Ubej ibn Ka'ba, r.a, i Temmim al-Darija,
r.a, da predvode ljude u jedanaest rekjata" (Mu~etta Imam Maltk 1:71)

Ova predaja je navedena da podupre njihovu drugu tvrdnju

ns
ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF
oo ~ o. o o

da je 'Omer, r.a, naredio klanjanje osam rekjata teravifr- namaza i da

nikada nije postojao konsenzus o dvadeset rekjata. Ipak, ova tvrdnja
je ak i slabija od prve iz slijedeih razloga:

Ovaj had is se prenosi od Sa'ib ibn }ezida preko dva ovjeka: Mu-
hammed ibn Jusuf i Jezid ibn Husajfa. No, svih pet predaja razli-
ite su jedna od druge, iako se svaka pojedinano prenosi od iste
osobe. Zbog nedosljednosti i ak sukobljene prirode predaja, ova
predaja se ne moe koristiti kao dokaz da se teravih namaz sastoji
od osam rekjata. Razliite predaje od Muhammed ibn Jusufa su:
l. Ve spomenuta verzija, koju prenosi imam Malik, koja spominje
jedanaest rekjata, ali ne spominje ramazan.
2. Jahja ibn Kattanova predaja spominje da je 'Omer, r.a, sakupio
ljude i da su za imamom Tamimom al-Darijem, r.a, klanjali je-
danaest rekjata. Ne spominje se da je 'Omer, r.a, izdao bilo kakvu
naredbu o broju rekjata. niti se spominje mjesec ramazan.
3. Verzija koju prenosi 'Abd al-Aziz ibn Muhammed jednostavno
spominje da su klanjali jedanaest rekjata za vrijeme halife 'Ome-
ra. Ne spominje se nikakva posebna naredba, kao ni Ubej ibn
Ka'b, r.a, Tamim al-Dari, r.a, ni ramazan.

4. Ibn Ishakova predaja spominje da su klanjali trinaest rekjata u

ran1azanu, u vrijeme 'Omera, r.a. Ne govori nita o 'Omerovim,
r.a, naredbama, Ubej ibn Ka'bu, r.a, ili Tamim al-Dariju, r.a.

s. Na kraju, 'Abd al-Razzakova verzija opisuje da je 'Omer, r.a, nare-

dio da se umjesto jedanaest, klanja d'adeset jedan rekjat.
Neke verzije ove predaje spommju jedanaest rekjata, neke
236
 KUUOll DOKAZI HANEfiJSKOG fiKHA
o o o o o .......

trinaest, a jedna spominJe i dvadeset jedan rekjat. Pa, ta Je razlog

za odabir jedanaest rekJata u odnosu na ostale? Zapravo, veliki ma-
likiJslu uenjak, Ibn 'Abd al-Barr, prednost je dao verziJi koJa spomi-
OJe dvadeset jedan rekjat, a predaJe koje spominju jedanaest rekjata
nazvao je "pogrenom pretpostavkom" (vehm). (Rakate teravih, 39)
Dakle, verzija koja spominJe dvadeset Jedan rekjat prihvaena Je u
svjetlu ovih, i drugih faktora, koj1 samo potvrduju nJenu autenti
nost.

Drugi prenosilac ovog hadisa od Se'id ibn Jezida jeste Jezid ibn
HusaJfa, i Jezidova dva uenika, Ibn Ebi Zi'b i Muhammed ibn
D.a'fer, takoder, prenose ovaJ hadis od nJega (vidi hadis br. 3 u
sekciji poglavlja "Hadisi o ovom pitanju"). Sve verzije ove preda-
je, koja ide preko jezid ibn Husajfa, jednoglasno spominju dva-
deset rekjata, a imam Nevevi, 'Iralo, Sujuti, i drugi, njen su lanac
(isnad) prenosilaca ocijenili kao vrst i pouzdan.

Stoga se postavlja pitanje: Zato JC verzija Muhammed ibn

Jusufa, koJa spominje osam rektata, prihvacena, uprkos tome to je
zbunju~a i nedoslJedna u spomenu brota rekjata, a verzija Jez1d 1bn
Husajfe odbaena, iako je dosljedna? Pravedno bi bilo da predaje
Se'id ibn Jezida, koJe idu preko Jcml1bn HusaJfae, budu pnhvaene,
poto su dosljedne i kategorirane kao autentine od strane mnogih
uenjaka, a da predaje preko Muhammed ibn Jusufa, zbog nJihove
zbunjujue prirode, budu protumaene i pom irene sa predajama k-

zid ibn Husajfae.

Neki uenjaci su pom i n li razne vcrtlJC Se'icl ibn Jemiove pre-

daJe tvrdnjom da je 'Omer, r.a. u poetku naredio jedanaest rek)Jta.

237
 .
.ABDUR-RAHMAN IBN JUSUF
....................... ............. ....... i'
ali onda promlJ~mo svoju odluku u dY.tdcsct rckjata. nakon sto Je
domao da J~ to tamJe m l ~ljenJc N1ko nij~ opovrg.w njcgovu odluku,
1 dvadeset rclqata sc nastavilo klanJali veim dijelom islamske hlston-

JC.
Imam Bcjheki, n.lkon spominjanja predaja o jedanaest i dva-
deset rekJata, kae.

"Mogue j~ pominll
dVIJC vrsh! predaja. zato to su ashabi u
poetku klanJali jedanaest rekJata i dematu, nakon ega su poeli
klanjati dvadeset rekjata i tri rekjata vitr-namaza:' (Sunen al-kubra li
'1-Bejheki 2:469)

Imam Bejheki navodi istu tvrdnju na jo jednom mjestu u

svom djelu Sun en al kubra. Mnogi drugi uenJ aci su. takoder, ponu-
dili isto tumaenJe. Ibn Habib Maliki pie:

"U poetku se klanjaJo jedanaest rekjata, aJi se uenje Kur'ana

produavalo na lim rekjatima, to se pokazalo teko izdrljivim za
ljude, pa su poveah broJ rekjata na dvadeset, ne ukljuujui vitr-na-
maz: (Tulifat al-ahjar. 192)

ZAKLJUAK

Tek u skorije vriJeme su se pojavili neki ljudi s milJenjem da

je sunnet klanjati l>amo osam rekjata termih-namaza. Neki su otili
tako daleko, tvrdei da se klanJanJe vie rekjata od toga smatra novo-
tarijom u vjeri (bidat).
Niko od njih nije u mogunosti Ja navede primJer ni jednog

238