Lekcija 1 Elektrotehnika

Elektrotehnika je oblast inenjeringa koji se bavi sa prouavanjem i primenom

elektriciteta, elektronike i elektromagnetizma. Termin elektrotehnika se ponekad moe
zameniti sa elektrotehnika i elektronika. Ova oblast je postala popularna krajem
devetnaestog veka nakon komercijalizacije elektrinog telegrafa i snabdevanja elektrinom
strujom. Danas elektrotehnika pokriva niz manjih oblasti u koje spadaju elektrina energija,
elektronika, upravljaki sistemi, obrada signala i telekomunikacije.
Elektrotehnika moe ili ne mora obuhvatati elektroniku. ire govorei, elektrotehnika
se bavi problemima vezanim sa velikim elektrosistemima kao to su prenos energije i
upravljanje motorima, dok se elektronika bavi prouavanjem malih elektronskih sistema u
koje spadaju raunari i integrisana kola. Drugim reima, inenjeri elektrotehnike se obino
bave korienjem struje za prenos energije, dok se inenjeri elektronike bave korienjem
struje za prenos informacija.
Elektricitet je predmet interesovanja nauke od ranog 17. veka. Prvi elektroinenjer je
verovatno bio Vilijam Gilbert, koji je projektovao verzorijum (elektroskop), ureaj koji je
otkrivao prisustvo predmeta sa statikim elektricitetom. On je bio prvi koji je napravio jasnu
razliku izmeu magnetizma i statikog elektriciteta i njemu se pripisuje da je ustanovio termin
elektricitet. Nauni eksperimenti Alesandra Volte su 1775. godine otkrili elektrofor, ureaj
koji je proizvodio statiki elektricitet, a do 1800. godine, Volta je napravio Voltin stub, preteu
elektrine baterije.
Meutim, do 19. veka, istraivanje na ovu temu nije poelo da se intenzivira. U
znaajniji razvoj u ovom veku spadaju rad Dorda Oma, koji je 1827. godine kvantifikovao
odnos izmeu elektrine struje i razlike potencijala u provodniku, Majkla Faradeja,
pronalazaa elektromagnetne indukcije 1831. godine i Dejmsa Klerka Maksvela, koji je
1873. godine objavio objedinjenu teoriju elektriciteta i magnetizma u svom spisu Elektricitet
i magnetizam.
Tokom ovih godina, za prouavanje elektriciteta se smatralo da je grana fizike. Do
kraja 19.veka, univerziteti nisu poeli da nude titule u elektrotehnici. Univerzitet za
tehnologiju u Darmtadu je osnovao prvo sedite i prvi fakultet za elektrotehniku u svetu
1882. godine. Univerzitet za tehnologiju u Darmtadu i Kornelov Univerzitet su uveli prve
studijske smerove za elektrotehniku 1883. godine, a 1885. godfine, Univerzitetski koled u
Londonu je osnovao prvo sedite za elektrotehniku u Ujedinjenom Kraljevstvu. Univerzitet u
Misuriju je naknadno osnovao prvo odeljenje za elektrotehniku u Sjedinjenim Dravama
1886. godine.
Tokom ovog perioda, rad vezan za elektrotehniku se drastino poveao. Edison je
1882. godine ukljuio prvu veliku mreu za snabdevanje strujom u svetu koja je davala
jednosmernu struju od 110 volti korisnicima u donjem delu Menhetna. Nikola tesla je 1887.
godine postavio brojne patente koji su vezani za konkretni oblik distribucije energije poznat
kao naizmenina struja. Narednih godina, teko rivalstvo izmeu Tesle i Edisona, poznato kao
Rat struja zauzelo je mesto nad poeljnim metodom distribucije. Naizmenina struja je
konano zamenila jednosmernu struju za generacije i distribuciju energije, u velikoj meri
irei svoj opseg i poboljavajui bezbednost i korisnost distribucije energije.
Napori ove dvojice su uinili mnogo za elektrotehniku. Teslin rad na indukcionim
motorima i viefaznim sistemima uticali su na ovu oblast u narednim godinama, dok se
Edisonov rad na telegrafiji i njegov razvoj aparata za tampu dokazao unosnim za njegovu
firmu, koja je na kraju postala Deneral elektrik (General Electric). Meutim, do kraja 19.
veka, poele su da se pojavljuju druge kljune figure u unapreenju elektrotehnike.

1
 Tokom razvoja radija, mnogi naunici i pronalazai su dali doprinos radiotehnologiji i
elektronici. U svom klasinom UHF eksperimentu iz 1888. godine, Hajnrih Herc je prenosio i
otkrivao radiotalase korienjem elektroopreme. Nikola Tesla je 1895. godine mogao da
otkrije signale prenosa iz svoje laboratorije u Njujorku u Vest Point. 1897. godine, Karl
Ferdinand Braun je uveo katodnu cev kao deo osciloskopa, kljunu tehnologiju za elektronsku
televiziju. Don Fleming je izumeo prvu radio cev, diodu, 1904. godine. Dve godine kasnije,
Robert fon Liben i Li de Forest su nezavisno napravili cev za pojaavanje, zvanu trioda.
Giljermo Markoni je 1895. godine proirio upotrebu beine hercne metode. Prvo je
slao beine signale na rastojanje od jedne i po milje. U decembru 1901. godine, poslao je
beine talase na koje nije uticala zakrivljenost Zemlje. Markoni je kasnije prenosio beine
signale preko Atlantika izmeu Poldhua, Komvola i Svetog Dona, na Njufaundlendu, na
rastojanju od 3400 kilometara. Albert Hul je 1920. godine razvio magnetron koji je na kraju
vodio projektovanju mikrotalasne penice 1946. godine od strane Persi Spensera.
Konrad Zus je 1941. godine predstavio Z3, prvi potpuno funkcionalan i programabilan
raunar u svetu. Usledio je ENIAC (Electronski numeriki integrator i kompjuter) Dona
Prespera Ekarta i Dona Moklija 1946. godine time zapoinjui eru kompjutera. Aritmetike
performanse ovih maina su omoguile inenjerima da razviju potpuno nove tehnologije i
postignu nove ciljeve, ukljuujui misije Apolo i NASA-ino sletanje na mesec. Pronalazak
tranzistora 1947. godine od strane Vilijama oklija, Dona Bardina i Voltera Bratena, otvorio
je vrata za kompaktnije ureaje i vodio je pronalasku integrisanog kola 1958. godine od strane
Deka Kilbija i nezavisno od njega 1959.godine Roberta Nojsa. Marcian Hof je 1968. godine
izumeo prvi mikroprocesor u Intelu i tako podstakao ravoj personalnih raunara.
Od GPS (sistema za globalno pozicioniranje) do generacije elektrine struje,
elektroinenjeri su doprineli razvoju velikog broja tehnologija. Oni projektuju, razvijaju,
ispituju i vre nadzor daljeg razvoja elektrinih sistema i elektronskih ureaja. Na primer, oni
mogu raditi na projektovanju telekomunikacionih sistema, radu elektrostanica, osvetljenju i
oienju zgrada, projektovanju ureaja za domainstvo ili vriti elektronsko upravljanje
industrijskom mainerijom.
Fizika i matematika su fundamentalne poto one pomau da se dobije i kvalitativni i
kvantitativni opis i stoga pomau elektrotehnici. Danas, veina radova na projektovanju
obuhvata upotrebu raunara i uobiajeno je da se koriste programi za projektovanje uz pomo
raunara kada se projektuju elektrini sistemi. Meutim, mogunost da se napravi skica ideja
je jo uvek od neprocenjive vrednosti za brzu komunikaciju sa drugima.
Iako e veina elektroinenjera razumeti osnovnu teoriju struje, koja je interkacija
elemenata kao to su otpornici, kondenzatori, diode, tranzistori i induktori u kolu, teorije koje
koriste inenjeri uglavnom zavise od posla koji obavljaju. Na primer, kvatna mehanika i fizika
vrstog stanja moe biti relevantna za inenjera koji radi na VLSI (tj. projektovanju
integrisanih kola), ali prilino irelevantna za inenjere koji rade sa makroskopskim
elektrinim sistemima. ak i teorija kola moe da ne bude relevantna za osobu koja projektuje
telekomunikacione sisteme koji koriste gotove komponente. Moda se najvanije tehnike
vetine za elektroinenjere nalaze u univerzitetskim programima koji naglaavaju jake
numerike vetine, poznavanje raunara i mogunost da se shvati tehniki jezik i koncepti
vezani za elektrotehniku.
Za mnoge inenjere, tehniki rad ini samo za deo posla koji oni obavljaju. Dosta
vremena se provodi na zadacima kao to je razgovor o predlozima sa klijentima, priprema
budeta i odreivanje vremenskog palana projekta. Mnogi stariji inenjeri vode tim tehniara
ili drugih inenjera i iz ovog razloga, od znaaja su vetine rukovoenja projektom. Veina
inenjerskih projekata obuhvata neki oblik dokumentacije i stoga su dobre vetine pisane
komunikacije veoma vane.

2
 Radna mesta za elektroinenjere variraju sa tipom posla koji obavljaju.
Elektroinenjeri su u istom laboratorijskom okruenju proizvodnog pogona, kancelarijama
konsultantske firme ili na licu mesta. Tokom svog radnog perioda, elektroinenjeri mogu
vriti nadzor velikog broja pojedinaca, ukljuujui naunike, elektroniare, kompjuterske
programere i druge inenjere.
Elektrotehnika ima brojne poddiscipline. Iako postoje elektroinenjeri koji se
fokusiraju samo na ove poddiscipline, mnogi se bave njihovom kombinacijom. Ponekad se
odreene oblasti, kao to je elektronika i raunarstvo, tratiraju kao posebne discipline po sebi.

--------------------------------------------- Kraj prevoda ----------------------------------------------