Web Planiranje Saobracaja PDF

www.msp-ipa2007.
org Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga
Smiljan Vukanovi
Andrea Vugrinovi
Zorica Bili
Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga
Strateko planiranje razvoja

Program podrke optinama IPA 2007 finansira Evropska unija a realizuje konzorcijum koji
vodi nemaki Gesellschaft fr Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH International
Services ukljuujui VNG International, Project Management Group i Halifax Consulting.
saobraaja na lokalnom nivou
Projekat finansira Evropska unija Projekat realizuje konzorcijum koji vodi
Oktobar 2012.
SADRAJ
PROJEKAT MSP IPA 2007 3
UVOD 5
LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ 6
STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA SAOBRAAJA

I POSTOJEI ZAKONSKI, INSTITUCIONALNI I PLANSKI OKVIR 9
METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 15

KORACI U IZRADI LOKALNIH STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 18
SADRAJ LOKALNE STRATEGIJE RAZVOJA SAOBRAAJA 24
NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZU I DATI OCENU

STANJA SAOBRAAJA NA LOKALNOM NIVOU? 31
OCENA STANJA ILI UOAVANJE KRITINIH DELOVA
SAOBRAAJNOG SISTEMA 34
INDIKATORI 34
ISTRAIVANJE STAVOVA GRAANSTVA 42
KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITI NA PROBLEME I IZAZOVE? 46
KORIENI IZVORI I REFERENTNA LITERATURA 48

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou
Prirunik
Autori
Dr Smiljan Vukanovi, dis
Andrea Vugrinovi
Zorica Bili
Izdava
Program podrke optinama IPA 2007
Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga
Cincar Jankova 3, 11000 Beograd
Za izdavaa
Dr Klaus Richter, voa tima
Grafika obrada
Atelje, Beograd
www.atelje.rs
tampa
Interprint d.o.o, Beograd
www.interprint.rs
Tira: 500 primeraka
Ova publikacija napravljena je uz finansijsku pomo Evropske unije.

Sadraj ove publikacije iskljuiva je odgovornost autora i konzorcijuma koji predvodi
GIZ International Services i ni na koji nain ne predstavlja stavove Evropske unije.
3
PROJEKAT MSP IPA 2007
Projekat MSP IPA 2007 - Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga finansira
Evropska unija, a sprovodi konzorcijum koji predvodi GIZ International Services. Re-
alizacija projekta je zapoela u januaru 2010. a zavrie se u januaru 2013. godine.
Projekat predstavlja deo dugogodinje tehnike pomoi i podrke fonda bespo-

vratne pomoi za razvoj optina u Srbiji. Sadri pouke i iskustva ranijih programa
koje je finansirala Evropska unija, nastavlja se na ranija dostignua i fokusira se na
realizaciju i efekte.
Sveobuhvatan cilj je da doprinese boljoj upravi i ekonomskom razvoju u Srbiji kroz

podrku velikom nizu aspekata decentralizacije odgovornosti i nadlenosti sa central-
nog na lokalni nivo.
Projekat obuhvata etiri komponente:

1. Optinsko planiranje Lokalne strategije odrivog
2. Optinske finansije razvoja su korisne jedino
3. Administrativna efikasnost ukoliko se sprovode!
4. Upravljanje fondom bespovratne pomoi
Opti cilj komponente Optinsko planiranje jeste nadgradnja na uspehe iz pro-

losti; nadgradnja na rad Stalne konferencije gradova i optina (SKGO) i fokusira
nje na pomo optinama oko sprovoenja lokalnih strategija odrivog razvoja.
Kroz ovu komponentu projekat MSP IPA 2007 namerava da osnai i podri spro-
voenje ve razvijenih strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) kroz realizaciju
tri glavne aktivnosti:
Izrada sektorskih planova u okviru razvijenih SLOR
Razvoj akcionih planova na osnovu postojeih SLOR i identifikacija
projekata
Podrka Stalnoj konferenciji gradova i optina u promociji SLOR meto-
dolokog okvira.

4
Na osnovu otvorenog poziva, u oktobru 2010. godine, odabrano je 15 optina za

podrku razvoju sektorskih planova. Jedan od sektora za koji su optine mogle da
se prijave jeste i razvoj saobraaja. Za izradu lokalnog sektorskog plana razvoja sa-
obraaja odabrana je Gradska uprava grada Kragujevca.
Odabranoj gradskoj upravi su pomagali eksperti projekta MSP IPA 2007 iji je zada-
tak bio da prue tehniku pomo gradu Kragujevcu koristei kombinovani pristup:
obuka + mentorska podrka u izradi dokumenata.
5
UVOD
Prirunik Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou izraen je u

okviru Projekta MSP IPA 2007 i predstavlja korisan alat za unapreenje optinskog
planiranja u oblasti razvoja saobraaja.
Namenjen je pre svega onim jedinicama lokalne samouprave koje nameravaju da

unaprede planiranje razvoja saobraaja na njihovim teritorijama, ali moe biti od
koristi i regionalnim institucijama i agencijama, nacionalnim institucijama i organi-
ma i meunarodnim organizacijama i donatorskim programima aktivnim u oblasti
saobraaja, transporta i komunikacije.
Cilj prirunika je da, prikazujui iskustva projekta MSP IPA 2007, pomogne lokal-
nim samoupravama u Srbiji prilikom stratekog planiranja razvoja saobraaja i
izrade lokalnih sektorskih planova razvoja saobraaja a primenjujui metodoloki
okvir SLOR.
Prvi deo prirunika posveen je odreivanju koncepta odrivog saobraaja i odred-

bama zakonskog, institucionalnog i stratekog okvira u oblasti saobraaja i planira-
nju razvoja saobraaja na lokalnom nivou.
U drugom delu, prirunik predstavlja primenu SLOR metodologije u izradi lokalnih

sektorskih planova razvoja saobraaja ukljuujui opis procesa stratekog planira-
nja i obuhvat ovih planova.
Trei deo prirunika daje detaljan opis koraka u analizi stanja saobraaja na lo-
kalnom nivou kao i pregled praktinih saveta vezanih za planiranje saobraaja na
nivou gradova i optina.

6
LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ
Kretanje (transport) i komunikacije su nasune ljudske potrebe.

SAOBRAAJ je posledica realizacija potreba ljudi za kretanjem, potreba za
prevozom proizvoda, sirovina.
Potrebe za kretanjem mogu biti razliito motivisane (svrhe), ostvarene na razliite

naine (naini kretanja), u razliitim periodima vremena (vremenske neravnomer-
nosti). Najvei broj kretanja ljudi i dobara obavlja se u svetu i kod nas na mrei
puteva i ulica, u zavisnosti od grada i drave (Evropa) i do 80% kretanja je ovog
tipa. Osnovni akcenat se daje, kada je saobraaj u lokalnim zajednicama, gradovi-
ma i naseljima u pitanju, na kvalitetno i bezbedno odvijanje saobraaja (kretanja i
komunikacija), kao preduslova odrivog razvoja.
Opta tenja danas, kada su u pitanju lokalne zajednice, je uzdizanje naselja ili
grada na nivo vieg ranga prema merilima odrive ekonomije i napredne tehno-
logije, a u svrhu postizanja vee teritorijalne kohezije grada ili naselja, vieg nivoa
pristupanosti, funkcionalne policentrinosti i razvijenog urbanog identiteta.
Na lokalnom nivou je neophodno izgraditi i razviti saobraajni (i komunikacij-

ski) sistem koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrku
ubrzanom razvoju lokalne zajednice i njene konkurentnosti i u regionu i ire.
Opti principi odrivosti:
Stepen iskorienosti neobnovljivih resursa ne prelazi stepen razvoja njego-

vih obnovljivih zamena;
Stepen iskorienosti obnovljivih resursa ne prelazi stepen njihove regeneracije;
Stepen zagaivakih emisija ne prelazi nosive kapacitete ekosistema.
Princip odrivog razvoja infrastrukture podrazumeva definisanje takve politike u

prostornom razvoju kojom se kroz izradu odgovarajue dokumentacije (planske i
tehnike) stvaraju uslovi za izgradnju i korienje infrastrukturnih sistema u skladu
7
sa optim principima odrivosti. Njegovom primenom se podstie ravnomeran pro-

storni razvoj i to prvenstveno kroz stvaranje uslova za povezivanje nerazvijenih i izo-
lovanih podruja sa veim naseljima i omoguavanje njihovog pristupa magistralnim
infrastrukturnim sistemima (transporta i komunikacije).
Pristup odrivom planiranju infrastrukturnih sistema je u Vodeim principima za

odrivi prostorni razvoj Evropskog kontinenta1 definisan kroz dva principa, i to:
Princip promovisanja uravnoteene dostupnosti koji podrazumeva dobru
dostupnost svih delova Evrope kroz izgradnju i korienje pan-evropske tran-
sportne mree. U cilju postizanja regionalno uravnoteenog razvoja on podra-
zumeva poboljanje veza izmeu malih gradova i gradova srednje veliine, kao
i ruralnih oblasti sa trans-evropskim mreama i saobraajnim centrima (ele-
znice, autoputevi, vodni putevi, luke, aerodromi i intermodalni centri), kao i
aktivnosti na poveanju regionalne dostupnosti kroz ostvarivanje nedostajuih
unutranjih regionalnih veza. Pri tome se prioritet daje onim vidovima saobra-
aja koji imaju manji negativan uticaj na ivotnu sredinu, i to prvenstveno ele-
znici, vodnim putevima i pomorskom saobraaju, kao i smanjenju potrebe za
fizikom komunikacijom pravilnim urbanistikim planiranjem;
Princip razvijanja pristupa informacijama i znanju koji podrazumeva spro-
voenje aktivnosti izgradnje telekomunikacionih mrea i eliminisanja fizikih
i drugih ogranienja, sa ciljem da se svim regionima obezbedi podjednak pri-
stup informacijama. U tom smislu je potrebna obnova i proirenje telekomu-
nikacionih mrea koje treba da pokrivaju itavo podruje.
Na osnovu toga mogue je postaviti tri osnovna cilja odrivog razvoja infrastruktu-
re na nivou lokalne zajednice , i to:
1. integracija infrastrukturnih sistema sa infrastrukturnim sistemima u okruenju;
2. podsticanje ravnomernog razvoja pristupanosti;
3. razvoj alternativnih vidova saobraaja uz smanjenje saobraaja motornih
vozila.
Zato strateko planiranje odrivog saobraaja
STRATEKO planiranje odrivog saobraaja pomae da se naselje ili grad uzdigne

na nivo vieg ranga prema merilima odrive ekonomije i napredne tehnologije,
vee teritorijalne kohezije naselja ili grada, vieg nivoa pristupanosti, funkcional-
ne policentrinosti i razvijenog urbanog identiteta. Izgradnja i razvoj saobraajnog
sistema grada, koji e omoguiti odrivu mobilnost stanovnitva, pruiti podrku
ubrzanom razvoju grada i njegovoj konkurentnosti i u regionu i ire, danas je jedan
od kljunih ciljeva odrivog urbanog razvoja.
1 Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European Continent, 12th Session of the
European Conference of Ministers responsible for Regional Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.

8
U dananjim uslovima mobilnost sve tee prati trend odrivosti. Uverenje da bi

bilo drutveno korisno da ona raste u budunosti, poinje sve vie i vie da bledi.
Ova konstatacija je tana kada su u pitanju velike gradske i metropolitenske zajed-
nice u kojima je pitanje odrivosti mobilnosti izuzetno komplikovano. Ove urbane
tvorevine suoavaju se sa paradoksom sopstvenog razvoja u budunosti indi-
vidualni saobraaj koji je bio glavni podstreka njihovog ekonomskog progresa i
irenja, postaje konica razvoja. Negativni efekti saobraajnog zaguenja, posebno
u gradskim centrima, stvara situaciju, da se poslovne, uslune i trgovake aktivnosti
iz njih iseljavaju gradovi poprimaju policentrinu formu sa zrakastim irenjem ka
predgraima du glavnih ulazno izlaznih pravaca.
Strateko planiranje odrivog saobraaja stoga pretpostavlja:

Paljiv razvoj namena povrina da bi se duina putovanja smanjila bez uticaja
na mobilnost, odnosno putovanja postoje ali su manje duine;
Supstitucija kretanja putnikim automobilima, biciklom ili uvoenjem vozila na
elektro pogon ili kombinacija sa sistemom JMPP (javni masovni prevoz putnika).
Moderan saobraaj namee potrebu odrivosti sa ekonomskog, socijalnog i eko-
lokog stanovita. Tri osovine odrivosti sa aspekta saobraaja se odnose na:
Efikasnost - predstavlja traenje saobraajnih reenja u skladu sa potre-
bama i mogunostima, imajui u vidu raspoloive resurse, a uz dostizanje
maksimalno mogueg kvaliteta. Efikasnost je jedan od osnovnih indikato-
ra u saobraaju i podrazumeva iroku skalu uslova u saobraaju a najee
se iskazuje preko nivoa usluge koji obuhvata vreme putovanja, zastoje, e-
kanja u redu i slino;
Pravinost - dajui prioritet intervencijama koje promoviu dostupnost za
sve korisnike saobraajnog sistema (u smislu pristupanosti, vreme prove-
deno u saobraajnom sistemu, trokovi korienja sistema);
Odrivost - uzimajui u obzir i snanu interakciju sa drugim politikama
i traenje maksimalnog kompromisa izmeu drutvenog, ekonomskog i
domena ivotne sredine.
Neophodnost sveobuhvatnog stratekog okvira
Obzirom na sloenost saobraaja, uzrono posledinih veza izmeu ekonom-

skog razvoja i saobraaja, kao i saobraaja i ivotne sredine, strateki okvir je
neophodan da bismo jasno definisali kakav saobraajni sistem elimo i moemo
da imamo u narednih 10 godina. Sveobuhvatnost podrazumeva sve korisnike,
sve vidove kretanja, sve uesnike u sprovoenju prihvaenih akcionih planova.
Strateki okvir, takoe, predlae odgovore na izazove ekonomskog razvoja, odgo-
vore na probleme vezane za finansiranje razvoja infrastrukture, a postavlja i okvir
za podsticaj razvoju privrede.
9
STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA

SAOBRAAJA I POSTOJEI ZAKONSKI,
INSTITUCIONALNI I PLANSKI OKVIR
Planiranje razvoja saobraaja, ni na lokalnom, ali ni na nacionalnom nivou, nije re-

gulisano postojeim zakonskim okvirom. Indirektno, Zakonom o lokalnoj samou-
pravi je predviena nadlenost lokalne samouprave da donosi programe i sprovodi
projekte lokalnog ekonomskog razvoja i stara se o unapreenju opteg okvira za
privreivanje u jedinici lokalne samouprave. Podrazumevajui saobraaj kao jedan
od vanih aspekata koji omoguavaju i prate lokalni ekonomski razvoj, to implicira
da lokalne samouprave imaju nadlenost donoenja programa razvoja saobraaja.
Sa druge strane, zakoni, normativi, pravilnici koji se bave i saobraajem su:

Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09 ispravka 64/10-
US i 24/11);
Zakon o bezbednosti saobraaja (Sl. glasnik RS br. 41/09, 53/10 i 101/11);
Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik RS br. 46/95, 66/01,
61/05, 91/05, 31/11);
Zakon o putevima (Sl. glasnik RS br. 101/95);
Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evi-
dentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006);
Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/10);
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 135/04);
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04);
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04).
Nijedan od ovih Zakona ne regulie oblast planiranja saobraaja na lokalnom

nivou, osim u pojedinim odredbama gde se indirektno pominje lokalni nivo i
nadlenosti koje lokalna samouprava ima u smislu ovih zakona. Tako, na primer,
Zakon o planiranju i izgradnji u lanu 20. navodi da je prostornim planom jedi-
nice lokalne samouprave planiran prostorni razvoj saobraaja i infrastrukturnih
sistema. Zakon o bezbednosti saobraaja, takoe, navodi planiranje samo jednog

10
aspekta saobraaja, bezbednosti i lanom 13. Zakona navodi da Skuptine je-

dinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, donose
strategiju i godinji plan bezbednosti saobraaja na putevima na svom podruju
u skladu sa Nacionalnom strategijom i Nacionalnim planom. Zakon takoe na-
vodi odgovornost jedinica lokalne samouprave u planiranju i sprovoenju mera
saobraajnog obrazovanja i vaspitanja u cilju sticanja znanja, vetina i navika ne-
ophodnih za bezbedno uee u saobraaju, unapreivanja i uvrivanja pozi-
tivnih stavova i ponaanja znaajnih za bezbedno uee u saobraaju. Zakon o
prevozu u drumskom saobraaju lanom 36. utvruje da optine, gradovi i grad
Beograd, u skladu sa saobraajno-tehnikim uslovima, donose program kojim
definie optimalno organizovanje auto-taksi prevoza. Ovim zakonom je takoe
detaljnije ureen lokalni prevoz putnika.
Zakon o putevima daje kategorizaciju puteva. Nadlenost nad lokalnim i optin-

skim putevima je u delokrugu rada lokalne zajednice.
Sa druge strane veoma je relevantan i Zakon o zatiti ivotne sredine, naroito sa

aspekta uticaja saobraaja na lokalnu sredinu i Zakon o zatiti od buke u ivotnoj
sredini.
Institucionalni okvir
Kada su u pitanju regulatorni kapaciteti u oblasti saobraaja na nacionalnom ni-

vou, nadlenost je podeljena na sledea ministarstva: Ministarstvo saobraaja, Mi-
nistarstvo graevinarstva i urbanizma i Ministarstvo unutranjih poslova.
Ministarstvo saobraaja je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog transpor-

ta, osim podzakonskih akata koji se donose na osnovu Zakona o bezbednosti u
drumskom saobraaju, gde su nadlenosti podeljene izmeu ovog Ministarstva i
Ministarstva unutranjih poslova. Poslove bezbednosti saobraaja, Ministarstvo
unutranjih poslova organizuje i sprovodi preko Uprave saobraajne policije u
seditu Direkcije policije. Uprava saobraajne policije, politiku bezbednosti sa-
obraaja sprovodi preko 27 policijskih uprava. Ministarstvo unutranjih poslova
je odreeno kao obraiva Zakona o bezbednosti u drumskom saobraaju. Ova
dva ministarstva meusobno sarauju po svim pitanjima koja su vezana za bez-
bednost saobraaja.
Ministarstvo saobraaja i Ministarstvo graevinarstva i urbanizma obavljaju poslo-

ve dravne uprave u oblasti eleznikog, drumskog, vodnog i vazdunog saobra-
aja, koji se odnose na: ureenje i obezbeenje saobraajnog sistema; realizaciju
11
projekata izgradnje saobraajne infrastrukture; unutranji i meunarodni prevoz

i intermodalni transport; ureenje i bezbednost tehniko-tehnolokog sistema
saobraaja; obligacione i svojinskopravne odnose; inspekcijski nadzor; strategiju
razvoja saobraaja, planove razvoja i planove vezane za organizaciju saobraajnog
sistema i organizaciju prevoza; izdavanje upotrebne dozvole za saobraajni obje-
kat i infrastrukturu; homologaciju vozila, opreme i delova vozila; organizovanje
finansijske i tehnike kontrole; meunarodne poslove u oblasti saobraaja; mere
za podsticanje istraivanja i razvoja u oblasti saobraaja, kao i druge poslove odre-
ene zakonom.
Institucionalni kapaciteti u okviru ovih ministarstva nisu dovoljni za upravljanje

bezbednou u saobraaju u skladu sa standardima koji vae u zemljama EU i pro-
izilaze iz propisa Evropske unije. Javna preduzea u delokrugu Ministarstva saobra-
aja i Ministarstva graevinarstva i urbanizma su: JP Putevi Srbije, JP eleznice
Srbije, Jat Airways, a.d. i JP Aerodrom Nikola Tesla, Beograd.
Na lokalnom nivou, institucionalni okvir upravljanja razvojem saobraaja organizo-

van je na razliite naine u zavisnosti od veliine lokalne samouprave, razvijenosti
saobraajne mree i slino. Tako u razvijenijim gradovima, koji imaju vee zahteve
u pogledu upravljanja saobraajem, mrea organizacija i institucija, ili pak odelje-
nja u ijoj se nadlenosti nalazi upravljanje saobraajem, moe biti vrlo razvijena i
razgranata. Manje optine, sa druge strane, esto nemaju ni posebna odeljenja niti
odseke koja se bave ovim pitanjima, te se pitanjima razvoja saobraaja, uglavnom,
bavi u okviru odeljenja za privredu i lokalni ekonomski razvoj ili pak u okviru ode-
ljenja za komunalne poslove. Izuzev tri grada u Srbiji gde postoje posebni sekreta-
rijati za saobraaj, u veim gradovima postoje posebna odeljenja za saobraaj koja
vre poslove iz oblasti saobraaja u upravnom smislu, donosei administrativna
akta, i predlaui mogua reenja i korekcije u cilju poboljanja nivoa saobraajne
usluge te poveanja nivoa bezbednosti saobraaja u gradu. Odeljenje (ili sekreta-
rijat, ako postoji) predlae i uestvuje u donoenju odluka vezanih za delatnost
saobraaja, koje u sklopu sa odgovarajuim zakonima, ine institucionalni okvir za
upravno delovanje, a prema Zakonu o upravnom postupku.
Takoe, u zavisnosti od veliine i razvijenosti optina, razliita javna preduzea se

mogu baviti upravljanjem saobraajem. U manjim optinama najee postoji jed-
no javno preduzee koje se bavi izgradnjom gradske saobraajne mree.
U razvijenijim gradovima upravljanje saobraajem moe biti podeljeno i na ne-

koliko razliitih javnih preduzea i agencija: Direkcija za urbanizam, Direkcija za
izgradnju grada, Preduzee za niskogradnju, Parking servis, Agencija za saobraaj,
Gradski prevoznici i slino.

12
Planska dokumentacija
Na nivou lokalnih samouprava, studijska dokumentacija koja se direktno ili indirek-

tno bavi pitanjima razvoja saobraaja moe biti razliitog nivoa, naziva i sadraja i
to: Prostorni plan, Generalni urbanistiki plan, Saobraajna studija grada, naselja,
Studija poboljanja saobraaja, Transportni generalni plan grada, Strategija odri-
vog razvoja saobraaja i slino.
Prostorni Plan i Generalni urbanistiki plan (GUP) su zakonski definisani. Saobra-

ajne studije grada ili naselja su veoma detaljne i najee sastavni deo ili prethode
izradi GUP-a ili velikih infrastrukturnih projekata. Studija poboljanja saobraaja
sa planom intervencija je oslonjena na odreena istraivanja, po obimu manja od
saobraajnih studija, ali nudi reenja u periodu od 3-5 godina.
Transportni generalni plan grada je osnov za dugoroni razvoj sistema. Veoma

je detaljan i slui kao osnov za vrednovanje reenja, ispitivanja varijantnih re-
enja, generisanje velikih i novih reenja i predstavlja najdetaljniju bazu za sva
dugorona i srednjorona planiranja. Verovatno usled sloenosti i trokova izra-
de, Transportni generalni plan nije zaiveo, izuzev u sluaju Beograda, u drugim
gradovima u Srbiji.
U odnosu na svu gore navedenu dokumentaciju, poloaj Strategije odrivog ra-

zvoja saobraaja, odnosno lokalnog sektorskog plana razvoja saobraaja, je krovni
i hijerarhijski. Strategije odrivog razvoja saobraaja moraju biti polazni doku-
ment. Strategije su zasnovane na principu utvrivanja neophodnih prioriteta i kroz
Akcioni plan otvaraju mogunost brzog zapoinjanja izrade projekata iz oblasti
saobraaja koji e brzo dati poetne efekte.
13
Primer
Grafiki prikaz 1.1. Studijska dokumenta iz domena saobraaja na lokalnom nivou
Dokumenta
o ureenju Preporuena studijska dokumenta iz domena saobraaja:
prostora:
Orijentaciona trajnost u
Tipski naziv studije:
godinama:
Prostorni plan
PP
Generalni
urbanistiki plan Saobraajna studija Prati trajnost GUP-a
GUP
Regulacioni planovi
(RP-i) i
Studija(projekat) poboljanja
saobraaja u (naselju, gradu) sa 3-5(7)
Urbanistiki
predlogom mera
projekti
(UP)
Akt o uslovima
Studija (organizacije, eksploatacije)
ureenja prostora 5-10
sistema upravljanja saobraajem
AUP-a
Transportni generalni plan 10-20
Strategija odrivog razvoja

saobraaja/Lokalni sektorski plan Do 10 godina
razvoja saobraaja

14
Projektna dokumentacija je, takoe, razliitog sadraja i trajnosti. U narednoj tabe-

li dat je jedan primer strukture saobraajne projektne dokumentacije za infrastruk-
turne objekte u gradovima odnosno naseljima.
Grafiki prikaz 1.2. Projektna dokumentacija u oblasti saobraaja
Naziv projekta Rok izrade
Idejni projekat
< 1.5 godine
(graevinski i saobraajni, elektro)
Glavni (izvoaki) projekat

< 1 godine
(graevinski, saobraajni, elektro)
Arhivski projekat
nakon zavretka
ili
gradnje
Projekat izvedenog stanja
Analiza uticaja Pre izvoenja

15
METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJA

RAZVOJA SAOBRAAJA
Strategije razvoja saobraaja na lokalnom nivou mogu se izraivati na osnovu Me-

todologije za strateko planiranje odrivog razvoja lokalnih samouprava (SLOR).
Metodologija za strateko planiranje odrivog razvoja lokalnih uprava u Srbiji

(SLOR) je nastala kao rezultat aktivnosti Programa Exchange 2 (2008 2010.) sa
ciljem da postane standardna metodologija koju e Stalna konferencija gradova
i optina preporuiti svim lokalnim samoupravama u Srbiji. Nacrt SLOR formata,
koji su osmislili domai i meunarodni eksperti programa Exchange 2, na osnovu
postojee prakse u zemlji, dopunjen je primerima odrivog planiranja i aktuelne
EU prakse. Ovako postavljen metodoloki okvir je potom testiran u preko 20 oda-
branih lokalnih samouprava (gradova i optina) u Srbiji. Pre i tokom faze testiranja
data metodologija je predstavljena i ekspertskoj grupi sastavljenoj od predstavnika
ministarstava i kljunih nacionalnih i meunarodnih organizacija i drugih zainte-
resovanih strana, koja je nakon integracije sugestija u decembru 2009. godine odo-
brila konanu verziju SLOR metodologije.
Strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) je opti strateki plan grada/op-

tine koji definie smernice i kljune aktivnosti za budui razvoj grada/opti-
ne. Ona mora biti definisana u skladu s nacionalnim i regionalnim planovima
i strategijama.
SLOR predstavlja proces integrisanog planiranja koji se tie i svih zajednikih pi-
tanja (socijalna inkluzija, informatiko drutvo, ivotna sredina...). Kao krovna stra-
tegija, trebalo bi da definie i smernice, ciljeve i mere relevantne za sve sektore ue-
stvujui, tako, u stvaranju povoljnih uslova za sve druge preduzete (ili oekivane)
planove na nivou optine. Svi sektorski planovi na lokalnom nivou, e ire razraditi i
razviti smernice definisane i date SLOR dokumentom, za svoje specifine oblasti uz
potovanje osnovnih smernica odreenih prioritetima, vizijama i ciljevima.

16
Dugorona Strategija lokalnog odrivog razvoja (SLOR) prepoznaje tri glavna sek-
tora: ekonomski, drutveni i zatitu ivotne sredine. U okviru SLOR-a, sektorski
planovi se izrauju za svaki od ova tri sektora, esto i za dalje podele u okviru
svakog sektora. Sektor Saobraaja predstavlja preklapajui podsektor koji se naje-
e podrazumeva u okviru ekonomskog sektora, ali neretko se razmatra i u okviru
drutvenog razvoja i zatite ivotne sredine.
Slika 2.1. Glavni sektori u okviru SLOR
Ekonomija
ivotna
Drutvo sredina
Osnovni principi metodologije primenjeni u procesu izrade planova:

Jedinica lokalne samouprave vodi i upravlja procesom. Optine/gradovi
odgovorni su za proces izrade planova jer se na ovaj nain doprinosi jaanju
institucionalnih i tehnikih kapaciteta optine, ali i mogunosti da se unapre-
di optinski potencijal u cilju efikasnog sprovoenja plana i poveanja apsor-
bcionih kapaciteta same optine.
Pristup je participativan uz iroko uee svih zainteresovanih strana.
Participativni pristup predstavlja proces putem kojeg se miljenja svih zain-
teresovanih strana integriu u procesu planiranja ili donoenja odluka u vezi
sa planom. Participativan pristup odraava ideju da je plan proizvod saradnje
lokalne samouprave i zajednice. Stoga je vano da sve zainteresovane strane
budu ukljuene, inae vlasnitvo, podrka i kredibilitet nee biti ostvareni. Par-
ticipacija i razvijanje partnerstva su kljuan deo procesa i direktno su povezani
sa jednom od najznaajnijih strana procesa stratekog planiranja uenjem.
17
Proces je organizovan u pet faza koje se ponavljaju u desetogodinjim

ciklusima. Metodologija predvia dugorone planove koji pokrivaju peri-
od od 10 godina. Iako se kompletan sistem odvija u tako velikim ciklusima,
upravljanje i praenje zahtevaju kontinuirano auriranje i evaluaciju u skladu
sa stepenom realizacije i ostvarenim rezultatima.
Slika 2.2. Glavne faze procesa u okviru SLOR

Faza 1.
Pripremna
faza
Faza 5. Priprema
implementacije
Faza 2.
Analiza
sektora
Faza 4.
Akcioni
plan Faza 3.
Strateki
okvir
Prema SLOR metodolokom okviru, proces izrade Strategije moe se podeliti u 5

osnovnih faza: Pripremna faza, Analiza sektora, Strateki okvir, Akcioni plan i Pri-
prema implementacije (vidi sliku). Svaka od ovih faza sadri odreene korake koje
je neophodno preduzeti u cilju uspene izrade Lokalnog sektorskog plana za razvoj
saobraaja. Koraci koji ine deo izrade Sektorskog plana prate i redosled poglavlja
Sadraja samog dokumenta.

18
Koraci u izradi lokalnih strategija

razvoja saobraaja
PRIPREMNA FAZA
Obuhvata:
Politiku podrku Potrebno je da se o postupku izrade Lokalne strategije razvoja

saobraaja oglasi Gradsko odnosno Optinsko vee ili u boljem sluaju, ukoliko je
to mogue i Skuptina optine odnosno grada. Formalno, politika podrka odno-
sno platforma za strateko planiranje obezbeuje se donoenjem odluka o pokre-
tanju procesa izrade Strategije.
Uspostavljanje organizacione strukture - Pripremna faza podrazumeva i uspo-

stavljanje tela/ struktura za koordinaciju i organizaciju izrade Strategije. Neophod-
no je imenovati koordinatora, osobu koja e delovati kao odgovorni menader
za sprovoenje procesa izrade Strategije. Dalje, u organizacionoj strukturi, vano
mesto zauzima Koordinacioni tim kao operativno telo zadueno za sprovoenje
i organizovanje procesa izrade Strategije. I koordinatora i koordinacioni tim moe
imenovati Odlukom/Reenjem predsednik optine/gradonaelnik ili Optinsko/
Gradsko vee.
Ukljuivanje zainteresovanih strana - Ukljuivanje zainteresovanih strana obez-

beuje se putem formiranja Radne grupe koja je kljuno telo/struktura za razvoj
participativnih aktivnosti u izradi Strategije. Zainteresovane strane su pojedinci,
grupe, institucije ili organizacije iz javnog, privatnog ili civilnog sektora koje: pose-
duju relevantne informacije, resurse ili ekspertizu; kontroliu instrumente koji su
neophodni za sprovoenje Strategije; sprovoenje Strategije utie na njih ili oni uti-
u na njega. U praksi, pored pojedinaca i zaposlenih u Gradskoj/Optinskoj upravi
i relevantnim javnim preduzeima, Policijskoj upravi i ostalim relevantnim javnim
institucijama, potrebno je ukljuiti i predstavnike privrede i civilnog sektora.
19
Informisanje graana Informisanje i ukljuivanje graana u proces stratekog

planiranja u oblasti saobraaja je veoma bitna i sa aspekta unapreenja kvaliteta
procesa ali i sa aspekta doprinosa boljem sprovoenju Strategije i podizanja svesti
stanovnitva u oblasti razvoja saobraaja. Stoga je neophodno da graani u svim fa-
zama izrade Strategije budu adekvatno informisani o donoenju kljunih odluka, ali
i da im bude omogueno da daju svoj doprinos u procesu donoenja ovih odluka.
Obezbediti Ukljuiti
politiku podrku zainteresovane
Gradskog vea i strane
Gradske skuptine Formirati radnu grupu
Uspostaviti Informisati
organizacionu graane
strukturu
Imenovati odgovornu
osobu ili tim
ANALIZA i OCENA STANJA
Da bi smo znali gde elimo da stignemo, moramo najpre da shvatimo gde se tano
nalazimo. U tom cilju je neophodno analizirati stanje saobraaja sprovoenjem
nekoliko koraka:
Prikupljanje podataka koje podrazumeva, najpre identifikaciju izvora podata-

ka u pogledu raspoloivosti postojee dokumentacije koja se odnosi na analizu
saobraaja na lokalnom, ali i regionalnom i nacionalnom nivou. Pored postojee
dokumentacije, za izradu analize razvoja saobraaja, neophodno je korienje refe-
rentne i zvanine statistike.
Sprovoenje dodatnih istraivanja je neophodno sa aspekta dobijanja pouzda-

nih i detaljnih podataka koji se ne vode u zvaninoj statistici niti postoje u skorije
sprovedenim istraivanjima. Ova dodatna istraivanja najee podrazumevaju
odreena merenja (npr. merenje brzine kretanja na saobraajnoj mrei), ali takoe
podrazumevaju i istraivanje stavova korisnika saobraaja, lokalnog stanovnitva
ili specifinih ciljnih grupa.

20
SWOT analiza predstavlja subjektivno stanovite zainteresovanih strana o faktori-

ma koji utiu na razvoj saobraaja u gradu. SWOT analizu je neophodno sprovesti
zajednikim radom sa svim lanovima Radne grupe.
Ocena stanja ili uoavanje kritinih delova na mrei i osnovnih problema koji
prete razvoju saobraaja na lokalnom nivou izvodi se kao poslednji korak i kruna
analize stanja sektora saobraaja na lokalnom nivou. Ocena stanja daje se na osno-
vu rezultata prethodno sprovedenih koraka a u odnosu na definisane indikatore i
utvrene injenice.
Zbog vanosti ove faze za ceo proces izrade Strategije razvoja saobraaja, ali i zbog
specifinosti koja razlikuje sektor saobraaja od drugih sektora, oceni stanja posve-
tili smo i posebno poglavlje u ovom Priruniku.
Prikupiti
relevantne
podatke na
osnovu Izvriti ocenu
postojee stanja u
dokumentacije odnosu na
i statistike indikatore
Izvriti Sprovesti
odgovarajua SWOT analizu
merenja i istraivanja sa relevantnim
u cilju dopune zainteresovanim
nedostajuih podataka stranama
STRATEKI OKVIR
Strateki okvir nam govori koje stanje elimo da postignemo u oblasti razvoja saobra-
aja u vremenskom okviru od 10 godina. Za definisanje stratekog okvira neophodna
je saradnja sa relevantnim zainteresovanim stranama uz izgradnju zajednike platfor-
me i saglasnosti meu lanovima Radne grupe, a na osnovu zakljuaka proisteklih iz
ocene stanja saobraaja. Strateki okvir, u tom smislu, mora biti direktno povezan sa
problemima identifikovanim u analizi stanja, to jest, mora direktno da odgovori na
kljune probleme proistekle iz ocene stanja. Strateki okvir podrazumeva:
21
Definisanje vizije razvoja saobraaja
Definisanje vizije odvija se kroz proces kojim se utvruje eljena budunost razvo-
ja saobraaja u odreenoj lokalnoj zajednici. Vizija predstavlja realistian san koji
pokazuje kako bi zainteresovane strane koje su ukljuene u razvoj saobraaja na
jednoj teritoriji volele da oblast razvoja saobraaja izgleda u budunosti. Vizija je
fokusirana na daleku budunost i predstavlja idealan ishod razvoja saobraaja u
budunosti. Ona bi trebalo da predstavi stanje kakvo lanovi Radne grupe ele da
vide na krajnjoj taki realizacije stratekog dokumenta. Vizija se moe izraziti krat-
kim sloganom ili pak duom, opisnom, reenicom, ali bez ulaenja u konkretne
detalje i specifina reenja.
Utvrivanjem vizije se gradi konsenzus meu zainteresovanim stranama u pogledu

osnovnog pravca razvoja saobraaja i stvara se oseaj vlasnitva nad idejom. Vizija
bi trebalo da bude inovativna i da predstavlja odvajanje od ustaljenog naina raz-
miljanja, a naroito od kratkoronog naina razmiljanja. U tom smislu, vizija ne
treba da bude usmerena na reavanje nekih konkretnih, trenutnih problema, ve
da ponudi najbolji, inovativni pristup u odgovoru na izazove u razvoju saobraaja.
Definisanje prioriteta razvoja
Prioritet predstavlja vie objedinjenih ciljeva koji pokazuju jedan strateki pravac
delovanja u okviru Strategije. S obzirom da se ne moe istovremeno odgovoriti na
sve izazove metodologija uvodi odreivanje prioriteta koji bi trebalo da odgovore
na pitanje: Reenju kojeg kljunog pitanja dajete prednost? Vie prioriteta u okviru
Lokalne strategije razvoja saobraaja bi trebalo da sainjavaju viziju.
Definisanje stratekih ciljeva
Strateki ciljevi razvoja saobraaja predstavljaju eljenu taku u vezi sa specifinim

pitanjima i tee specifinim rezultatima koje zajednica eli da ostvari. Veoma je
vano da se strateki cilj bavi problemom koje je mogue reiti a definisan je u
SWOT-u i da se na njega moe uticati lokalnim nadlenostima i resursima. Iz tog
razloga, strateke ciljeve je najbolje direktno vezati za probleme koji su definisani
ocenom stanja, odnosno definisati ih kao konkretna reenja ovih problema. Tako
na primer ukoliko je ocenom stanja identifikovan problem nizak nivo bezbednosti
na saobraajnoj mrei, kao strateki cilj bi trebalo postaviti unapreen nivo bez-
bednosti na saobraajnoj mrei.

22
Definisanje specifinih ciljeva
Specifini ciljevi su jo specifiniji i precizniji od stratekih ciljeva i postavljaju

merljivu obavezu povezanu sa ostvarivanjem ciljeva. Specifian cilj bi trebalo da
bude kratkoroan ili srednjeroan, vremenski ogranien i kvantifikovan. Ruko-
vodei se primerom problema bezbednosti, specifini cilj bi mogao da glasi: Broj
saobraajnih nezgoda na saobraajnoj mrei smanjen za 50% do 2020. godine.
Veoma je vano da specifini ciljevi budu tzv. SMART ciljevi, tanije da budu Spe-
cifini (jasno definisani), Merljivi (da mogu da se procene na osnovu kvaliteta,
vremena itd), Dostini (postoji mogunost da budu ostvareni), Realni (da postoji
direktna odgovornot u dostizanju cilja) i Blagovremeni (da postoje jasni rokovi za
njihovo dostizanje).
Usaglaavanje Definisanje
vizije razvoja stratekih
saobraaja ciljeva
Definisanje Definisanje
prioriteta specifinih
razvoja ciljeva
saobraaja
AKCIONI PLAN
Na osnovu definisanog stratekog okvira, koji predstavlja eljeno stanje, Akcioni
plan nam slui kako bismo utvrdili nain na koji emo realizovati strateki okvir.
Ako analiza stanja pokazuje gde se nalazimo, tj. Taku A, a strateki okvir gde
elimo da budemo, tj. Taku B, Akcioni plan nam pokazuje jasne korake kako
da stignemo iz take A u taku B. Proces izrade Akcionog plana podrazumeva
sledee korake:
Identifikacija projekata
Identifikacija odgovornih institucija i partnera
Odreivanje vremenskog okvira za realizaciju projekata
Utvrivanje finansijskog okvira, tj. potrebnih sredstava i izvora finansiranja
Definisanje indikatora na nivou svakog projekta.
23
Utvrivanje Definisanje
Identifikacija
vremenskog projektnih
projekata
okvira indikatora
Identifikacija Utvrivanje
odgovornih finansijskog
institucija okvira
i partnera
PRIPREMA SPROVOENJA
Kako biste osigurali da se Lokalna strategija razvoja saobraaja sprovodi potrebno

je ve prilikom njegove izrade definisati odreene mehanizme sprovoenja i obez-
bediti politiku podrku za samo sprovoenje. U tom cilju, neophodno je da, u po-
slednjoj fazi izrade Strategije, utvrdite najpre mehanizme za sprovoenje, odnosno
monitoring i evaluaciju: Ko sprovodi Strategiju, ko vri nadzor nad tim sprovoe-
njem, ko i na koji nain meri efekte sprovoenja Strategije. Dalje je potrebno utvr-
diti koji indikatori e biti korieni za merenje uspenosti sprovoenja Strategije.
Kako bi dokument bio to transparentniji i zaista dobio podrku za realizaciju od

najireg kruga ljudi, potrebno je sprovesti i javnu raspravu i dati graanima priliku
da daju svoj komentar na samu Strategiju.
Nakon ovih koraka, Lokalnu strategiju razvoja saobraaja usvaja Skuptina grada
odnosno optine.
Utvrditi
mehanizme za
monitoring i Sprovesti javnu
evaluaciju raspravu
Napraviti listu Usvojiti plan

indikatora na nivou
skuptine

24
SADRAJ LOKALNE STRATEGIJE

RAZVOJA SAOBRAAJA
Dokument koji predstavlja Lokalnu strategiju razvoja saobraaja lokalne samou-

prave, a koji je pripremljen u skladu sa SLOR metodolokim okvirom, moe biti
organizovan na razliite naine. Ovim prirunikom dat je predlog preseka doku-
menta prema poglavljima.
1. UVOD
Sam Uvod dokumenta je potrebno da sadri najpre kratko obraanje gradonaelni-

ka odnosno predsednika optine u kojem se definiu razlozi za pokretanje procesa
izrade Strategije, osnovni ciljevi razvoja saobraaja kao i znaaj koji razvoj saobraaja
ima sa aspekta drutveno ekonomskog razvoja jedinice lokalne samouprave. Pored
obraanja gradonaelnika, u uvodnom delu je potrebno navesti ciljeve, zadatke i
metodologiju rada u procesu izrade stratekog dokumenta. Takoe, veza sa drugim
stratekim dokumentima na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou mora biti
prikazana u ovom delu dokumenta. U uvodnom delu je potrebno prikazati i listu
indikatora koji su utvreni i korieni za analizu stanja razvoja saobraaja.
2. OPTE INFORMACIJE O GRADU/OPTINI
Ovo poglavlje sadri osnovne informacije o gradu odnosno optini koja izrauje
Strategiju. Pored optih informacija, kao to je administrativni i geografski poloaj
jedinice lokalne samouprave, u ovom poglavlju je potrebno navesti saobraajnu
povezanost optine odnosno grada, zatim demografsku sliku podruja kao i mo-
gue projekcije kretanja broja stanovnika u narednih par decenija. Takoe, ovaj deo
bi trebalo da sadri i ostale podatke relevantne za razvoj saobraaja na lokalnom
nivou, poput optih statistikih podataka o broju zaposlenih, postojeoj industriji
i privredi i broju motornih vozila na teritoriji grada odnosno optine. Preporuljivo
je da ovaj deo sadri i uporednu analizu sa slinim naseljima i gradovima.
25
3. ANALIZA STANJA SAOBRAAJA

Postojee stanje se opisuje na osnovu postojee dokumentacije, rezultata istraiva-
nja i ekspertskih saznanja dobijenih nakon detaljnog obilaska sistema. Bitno je sve
podatke i dokumentaciju svesti na unapred utvrenu baznu godinu za koju se vre
analize postojeeg stanja. Analiza stanja se u samom dokumentu moe prikazati
pratei sledee podoblasti:
a) Osnovna ulina mrea i raskrsnice

Ova podoblast podrazumeva opis (duina, irina, vrsta kolovoza) postojee mree
sa kategorizacijom i vezama sa dravnim putevima I i II reda. Tekst bi trebalo da je
propraen odgovarajuim dijagramima i kartama.
Primer:
Ukupna duina puteva u optini iznosi 444 km (savremeni kolovoz 261 km), od toga:
- magistralni putevi 134 km
- regionalni putevi 19 km
- lokalni putevi 291 km.
Iz tabele se moe uoiti da optina ima izuzetno slabu gustinu mree, kao i
to da gustina mree puteva izraenih od savremenog kolovoza je dvostruko
manja od ukupne, to je posledica slabog odravanja i ulaganja u poboljanje
kvaliteta kolovoza lokalne mree puteva koja je inae dobro razvijena.
b) Postojei reim saobraaja i stanje signalizacije
Ova podoblast sadri opis postojeeg reima za putnika vozila, teretna vozila,
vozila javnog gradskog prevoza (ako postoji), reim snabdevanja propraeno od-
govarajuim skicama. Opta ocena stanja saobraajne signalizacije (vertikalne, pu-
tokazne i horizontalne).
c) Upravljanje saobraajnim tokovima putem svetlosnih signala
Ovde je dat detaljan opis broja signalisanih raskrsnica, naina rada, tipovi ureaja,
nain povezivanja, broj programa u toku dana.
d) Javni Masovni Prevoz Putnika (JMPP)
Ova podoblast podrazumeva opis sistema javnog gradskog prevoza. Mnoga na-
selja i gradovi u Srbiji nemaju posebno organizovan javni prevoz nego transpor-
tne kompanije koje prevoze u meugradskom saobraaju to rade i na podruju
26
grada ili naselja. Ovaj sistem ima funkciju javnog prevoza pa ga takoe treba opi-
sati. Takoe je potrebno opisati, ukoliko postoje, odreene pogodnosti za osobe
sa invaliditetom.
Primer
Javni gradski i prigradski prevoz putnika obavlja javno preduzee XY-trans,
kojim se godinje preveze oko 50.000 putnika. Mreu linija javnog gradskog
prevoza putnika ini ukupno 30 linija duine 140 km.
e) Parkiranje
U okviru ove podoblasti potrebno je dati opis postojeeg sistema parkiranja, da li

postoji ili ne, da li je zonski ili nije, zatim broj raspoloivih mesta ulinog parkiranja
i u garaama i parking povrinama ako ih ima i procenu broja ponuenih i potreb-
nih parkirnih mesta.
f) Biciklistiki saobraaj
Potrebno je opisati i stanje biciklistikog saobraaja kao saobraajnog podsistema:

da li postoji ili ne i u kojoj meri; nain regulisanja i voenja biciklistikog saobraaja
itd.
g) Peaki saobraaj
Podrazumeva opis osnovnih peakih koridora; nain regulisanja peakih tokova

na raskrsnicama u zonama atrakcije; obim peakih tokova; peake zone, ako po-
stoje. Potrebno je opisati i sisteme voenja peakog saobraaja za osobe sa inva-
liditetom, tj. da li postoje posebni sistemi poput taktilnih staza, zvunih semafora
i slino.
h) Zatita dece u zonama kola
Potrebno je i dati prikaz zatite dece u zonama kola. Na primer: U zonama kola
se (ne) primenjuje posebna zatita u smislu umirivanja saobraaja, upozoravanja
i slino. Tokovi uenika u kolama koje se locirane uz primarnu mreu nisu/ jesu
posebno regulisani.
j) Bezbednost saobraaja
U okviru bezbednosti saobraaja potrebno je predstaviti detaljan prikaz po struk-
turi nezgoda, vremenskoj i prostornoj distribuciji za baznu godinu i po mogustvu
27
nekoliko godina ranije da bi se uoio trend. Takoe, potrebno je dati sliku nivoa
bezbednosti na prunim prelazima i slino.
Primer:
Na osnovu podataka iz tabele broj saobraajnih nezgoda u 2006. godini je vei
u odnosu na 2005 godinu za 11,2 % odnosno 9,3%. Sagledavanjem broja nezgo-
da sa materijalnom tetom i nastradalih lica uoava se da saobraajne nezgode
sa materijalnom tetom uestvuju u ukupnom broju od 72% do 78 %, sa pogi-
nulim od 0,05% do 1,2 % i sa nastradalim od 21% do 26 %.
k) Zakonska regulativa
U ovom odeljku je potrebno analizirati postojeu zakonsku regulativu na lokalnom

nivou a koja se odnosi na saobraaj, to podrazumeva presek gradskih odnosno
optinskih odluka na lokalnom nivou kojima se ureuje oblast saobraaja.
Primer:
Zakonska regulativa se zasniva na zakonima Republike Srbije, kao i na odlukama
koje su u nadlenosti Optine.
1. Odluka o tehnikom regulisanju saobraaja na putevima na teritoriji
Ovom odlukom definisane su:
povrine na kojima je trajno zabranjen saobraaj (peaka zona i druge
povrine predviene prostorno planskom dokumentacijom);
reim saobraaja ( jednosmerne dvosmerne ulice, nain regulisanja sa-
obraaja na raskrsnicama)
uslovi za kretanje teretnih vozila i autobusa na podruju naseljenog me-
sta (definie zone u kojima je zabranjen ulazak teretnih vozila vee nosi-
vosti od 5 tona i zaprenih vozila);
mesta za parkiranje teretnih vozila i autobusa;
uslovi za izvoenje radova na povrinama na kojima se odvija saobraaj
i kretanje peaka;
uslovi za postavljanje natpisa i reklamnih tabli pored povrina na kojima
se odvija saobraaj
2. Odluka o javnim parkiralitima Odluka o javnim parkiralitima ureuje
uslove i nain korienja, odnosno organizovanja poslova u vrenju komu-
nalne delatnosti upravljanja i odravanja javnih parkiralita u Optini
3. Odluka o prevozu putnika u drumskom saobraaju na teritoriji Op-
tine Ovom odlukom blie se ureuje nain obavljanja javnog i auto-taksi
prevoza koji se obavlja na teritoriji Optine
Pored ovih Odluka, u oblasti regulacionih planova, koji delimino tretiraju i sa-
obraaj, treba spomenuti planove koji su doneti ili su u fazi donoenja, poput
Prostornog Plana, Generalnog Plana, Planova detaljne regulacije za delove pro-
stora itd.

28
l) Saobraajni tokovi na mrei
Potrebno je, na osnovu postojeih podataka, analizirati saobraajne tokove na

mrei. Meutim, izuzev merenja sa automatskih brojaa na dravnim putevima I i
II reda u iroj zoni grada odnosno optine, ovi podaci se ne prikupljaju jer merenja
ne postoje. U cilju dobijanja merodavne saobraajne slike, vremenske i prostorne
neravnomernosti tokova na mrei, strukture saobraajnih tokova, vremena puto-
vanja i brzine na mrei i vremenskog zastoja vozila, peaka i peakih tokova itd,
neophodno je sprovesti adekvatna istraivanja i merenja2..
m) Finansiranje
Poslednja oblast koju je relevantno prikazati za analizu stanja podrazumeva po-

stojei sistem finansiranja saobraaja na lokalnom nivou. Iako je teko dobiti taan
uvid, jer lokalni budeti jo uvek nisu koncipirani na nain da daju utroak sredsta-
va prema odreenim programima, neophodno je utvrditi koliko je sredstava utro-
eno za odravanje saobraajnica, posebno za saobraajnu signalizaciju, svetlosnu
signalizaciju, koliko za izgradnju saobraajnih infrastrukturnih objekata, zatita u
zonama kola. Takoe, potrebno je navesti strukturu prihoda odnosno naine fi-
nansiranja.
n) SWOT analiza
U ovom odeljku potrebno je predstaviti rezultate SWOT analize, prema matrici

unutranjih i spoljanjih faktora, a koji su dobijeni sprovoenjem analize od strane
lanova radne grupe. Dakle u ovom delu predstavljaju se Snage i Slabosti razvoja
saobraaja na lokalnom nivou i Mogunosti i Pretnje koje na njegov razvoj utiu.
4. STRATEKI OKVIR
Poglavlje etiri predstavlja rezultate stratekog okvira definisanog od strane radne gru-
pe prema redosledu koji je prikazan u objanjenju metodologije odnosno koraka.
Osim matrice koja sadri viziju, prioritete, strateke i specifine ciljeve, strateki
okvir nije potrebno detaljno objanjavati, iako je to mogue, ukoliko neke lokalne
samouprave to smatraju za izuzetno vano ili smatraju da se iz same matrice ne
vidi dovoljno povezanost problema i stratekog okvira. Matrica najpre prikazuje
viziju a zatim i prioritete koji bi trebalo da dovedu do ostvarenja vizije. Za svaki od
prioriteta u matrici su prikazani njemu pripadajui strateki i specifini ciljevi.
2 Videti deo istraivanja koji se odnose na efikasnost saobraaja u okviru odeljka Indikatori
29
Grafiki prikaz 3.1. Nain grafikog predstavljanja stratekog okvira
Vizija
Prioritet 1 Prioritet 2 Prioritet 3
Strateki cilj 1.1 Strateki cilj 1.2 Strateki cilj 2.1 Strateki cilj 2.2 Strateki cilj 3.1 Strateki cilj 3.2
Specifini cilj 1.1.1. Specifini cilj 1.2.1. Specifini cilj 2.1.1. Specifini cilj 2.2.1. Specifini cilj 3.1.1. Specifini cilj 3.2.1.
Specifini cilj 1.1.2. Specifini cilj 1.2.2. Specifini cilj 2.1.2. Specifini cilj 2.2.2. Specifini cilj 3.1.2. Specifini cilj 3.2.2.
5. AKCIONI PLAN
U ovom odeljku, prikazana je tabela koja predstavlja Akcioni plan, sa pripadajuim

projektima, odgovornim institucijama i partnerima, vremenskim okvirom, finansij-
skim podacima i utvrenim indikatorima. Akcioni plan utvruje se prema definisa-
nim prioritetima, odnosno ciljevima. Tabela akcionog plana moe izgledati ovako:
Tabela 3.1. Tabelarni prikaz dela Akcionog plana
Strateki cilj 1.1.
Specifini cilj 1.1.1.
Odgovorne Vrednost Kljuni

Broj Naziv Vremenski
institucije i projekta i izvor pokazatelji
projekta projekta okvir
partneri finansiranja uspeha
1.1.1.1.
Takoe, preporuljivo je da se posebno izdvoji i analizira deo koji se odnosi na fi-

nansijska ulaganja. Odnosno koliko ukupno iznose ulaganja u realizaciju akcionog
plana, kolika su ulaganja prema prioritetima, koji deo pada na teret lokalne samo-
uprave a koji se oekuje od eksternog finansiranja, dinamika realizacije sredstava
prema godinama.

30
6. MONITORING I EVALUACIJA
U okviru ovog poglavlja opisani su mehanizmi sprovoenja Strategije i nadzora i

vrednovanja sprovoenja. Dati su i indikatori na osnovu kojih se meri uspenost
sprovoenja Strategije.
Detaljno je opisan lanac odgovornosti: ko je zaduen za sprovoenje, ko nadzire

sprovoenje, kome se podnose izvetaji i ko vrednuje postignuto.
31
NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZU

I DATI OCENU STANJA SAOBRAAJA
NA LOKALNOM NIVOU?
Problem razvoja saobraaja u gradu je veoma kompleksan, zahvaljujui, izmeu

ostalog, velikoj koncentraciji urbanih sadraja i aktivnosti u neposrednom okru-
enju i njihovoj razmeni uticaja sa saobraajem zatim potrebi da se kvalitetno op-
slui saobraajni zahtev a da se pri tom ne ugroze zahtevi i kvalitet urbane sredine,
suprotstavljenim interesima i velikoj konkurenciji razliitih korisnika sistema na
ogranienim prostorima i kapacitetima mree (dinamiki tokovi i parkiranje, pea-
ci i motorni saobraaj, ciljni i tranzitni tokovi, javni gradski prevoz putnika itd.).
Metodologija rada, nakon inicijalnog uoavanja problema u odvijanju saobraaj-

nog procesa u gradu, predvia definisanje realnih ciljeva Strategije, a zatim i for-
miranje i detaljnu analizu iroke informacione baze o saobraajnom i urbanom
sistemu grada. Baza se sastoji iz dve celine:
referentne planske i projektne dokumentacije urbanistikog i saobraajnog
karaktera iz razliitih perioda koji prethode Strategiji, zakljuno sa aktuelnim
gradskim odlukama i programima rada, i
informacija neposredno vezanih za aktuelno stanje saobraajnog procesa na
ulinoj mrei grada, zasnovanih na saobraajnim istraivanjima i anketa gra-
anstva o saobraajnom sistemu.
iroka informaciona osnova treba da doprinese realnijem i potpunijem sagledavanju

trendova razvoja grada, nastanka i prirode pojedinih saobraajnih problema, realnih
transportnih zahteva grada i ogranienja koja odreuju razvoj njegovog saobraaj-
nog sistema. Posebno su u tom okviru znaajni rezultati analiza GUP-a i ostalih rele-
vantnih studija i projekta raenih poslednjih godina u gradu odnosno optini.
Reenja koje nudi Strategija kroz program mera mogu se, prema karakteru, svrstati
u vie kategorija:

32
predlozi neposrednih operativnih regulativno-reimskih mera koje za realizaci-

ju ne zahtevaju velike investicione zahvate (programi rada svetlosne signali-
zacije, horizontalna i vertikalna signalizacija, korekcija geometrije);
definisanje planske i zakonske dokumentacije grada vezane za sektor planira-
nja i regulisanja saobraaja (okviri za Odluku o reimu saobraaja);
idejna reenja rekonstrukcije i izgradnje pojedinih elemenata saobraajne in-
frastrukture (rekonstrukcija kritinih raskrsnica, smirivanja saobraaja u zoni
intenzivnih peakih aktivnosti, parking prostora i garaa u centru grada);
tipska idejna reenja pojedinih saobraajnih potreba i elemenata sistema
(okretnice vozila javnog prevoza, zavreci slepih ulica, nie i polu-nie auto-
buskih stajalita, lokacija stajalita itd.) ;
definisanje osnovne saobraajne mree i funkcionalnih zahteva koje njeni ele-
menti treba da ispune za pojedine vidove saobraaja (vozila JMPP-a, teretni i
tranzitni tokovi, biciklistiki saobraaj itd.);
strateka reenja razvoja i upotpunjenja osnovne saobraajne mree grada
(kljuni gradski koridori, mostovi, obilaznice);
lista prioriteta odnosno plan postepene i fazne realizacije reenja predvienih
Strategijom u skladu sa potrebama saobraajnog sistema grada i moguno-
stima finansiranja radova;
demo projekti pokaznog karaktera, koji pored funkcionalnog reenja koje sa-
dre, treba da ilustruju i odgovarajuu formu i sadraj elaborata (zatite dece
u zoni osnovne kole, projekat signalisane raskrsnice).
OSNOVNI KORACI
Definisanje vremenskog obuhvata i prostora koji se razmatra
Prostor koji je obuhvaen Strategijom je podruje definisano GUP-om, even-
tualno Prostornim planom. Vremenski horizont koji Strategija obuhvata je
10 godina.
Upoznavanje i pregled postojee dokumentacije
U toku rada na pripremi Strategije raspoloiva postojea dokumentacija
treba da se obezbedi i proui. esto se deava da, u lokalnoj samoupravi,
ne postoji jasan pregled niti baza podataka dokumenata koji su izraeni za
odreeni sektor, naroito ukoliko je institucionalni okvir razvijen na nain
da postoji vie odeljenja koja direktno ili indirektno, delokrugom svoga rada,
obuhvataju odreenu oblast. Proces izrade Strategije moe se iskoristiti i u
cilju sagledavanja postojee dokumentacije od strane koordinacionog tima.
Na taj nain, sumirae se razvijena studijska dokumentacija u oblasti saobra-
aja od strane svih nadlenih odeljenja (Gradske odnosno Optinske uprave,
Javnih preduzea, ali i regionalnih institucija koje itekako mogu raspolagati sa
dokumentacijom relevantnom za lokalni nivo.
33
Tabela 4.1. Spisak raspoloive dokumentacije i organizacija koje ih imaju na ras-

polaganju - primer
Organizacija Dokumentacija
Postojea kategorizacija mree
Mrea biciklistikih traka
Stajalita i reim JGPP-a
Direkcija za
1. Spisak semaforisanih raskrsnica i karta, kao i raskrsnice koje su u
izgradnju
planu da budu semaforisane
Orto foto karta, GIS podloge
Projekti u fazi realizacije (proli sve procedure finansijski zaokrueni)
Generalni plan do 20xx godine
Zavod za Regulacioni plan centra grada, po fazama ako ih ima
2.
urbanizam, JP Plan detaljne regulacije za delove prostora izmeu odreenih ulica
Ostali projekti, studije iz zatite ivotne sredine i dr.
Saobraajna Broj registrovanih vozila, broj saobraajnih nezgoda po uzroci-
3.
policija ma, vremenu, lokacijama, itd.
J.P. za prevoz Mrea linija gradskog prevoza i gradske linije, mreaprigradskog i
4.
putnika meumesnog prevoza putnika
Karte sa parking zonama, tarifama i spiskom ulica za svaku zonu,
5. Parking servis
studija parkiranja itd.
Strategija odrivog razvoja optine/grada; Strategija ekonomskog
6. Optina
razvoja lokalne zajednice itd.
Brojanje saobraaja na putevima Republike Srbije za odreeno
7. Putevi Srbije
razdoblje
Zavod za
zatitu
8. Dokumenti vezani za spomenike kulture
spomenika
kulture
Lokalno
preduzee Podaci vezani za izgradnju, rekonstrukciju i odravanje lokalne
9.
za puteve, mree
niskogradnja i sl.
Turistika
10. Planovi , projekti, statistike vezane za turistike lokalitete
organizacija
Agencija za
saobraaj, javni Odreeni broj dokumenata i podataka mogue je , ako postoje ,
11.
saobraaj, za dobiti od ovih agencija
investicije
Zvanini sajtovi (Republiki zavod za statistiku, Agencija za zati-
Referentni
12. tu ivotne sredine, Agencija za privredne registre, grad/optina i
internet sajtovi
druge institucije)

34
Ocena stanja ili uoavanje kritinih

delova saobraajnog sistema
Na osnovu izvrene analize daje se ocena postojeeg stanja i to:

u odnosu na uspostavljene indikatore;
u odnosu na utvrene injenice proizale iz analize.
Odnosno ocena se daje kao:
Opta ocena stanja na posmatranom podruju, i to;

Ocena buduih saobraajnih zahteva (period do 10 godina);
Pruanje mree u odnosu na osnovne saobraajne zahteve;
Nivo usluge na saobraajnicama i raskrsnicama;
Nivo bezbednosti saobraaja;
Kvalitet opsluge JGPP-a na mrei (ako postoji);
Zone zaguenja na mrei;
Kvalitet i stanje raspoloivog upravljakog sistema i signalizacije;
Parkiranje;
Investicije u saobraaj i institucionalni aspekt;
Miljenje graanstva o kvalitetu saobraaja.
Ocena postojeih kritinih delova mree ili delova koji e biti u posmatranom
periodu kritini i to;
Mrea po kojoj se kreu putnika vozila;
Mrea po kojoj se kreu teretna vozila;
Mrea po kojoj se kreu zajedno bicikli i motorizovani saobraaj;
Mrea u zonama kola;
Mrea na kontaktu vangradske i gradske mree;
Peaki prelazi;
Pruni prelazi.
Indikatori
U cilju analize i praenja stanja odreenog sektora ili prioriteta, stratekog ili spe-
cifinog cilja, definiu se indikatori odnosno pokazatelji koji predstavljaju kvalita-
tivne odnosno kvantitativne injenice pomou kojih se stanje u nekom sektoru ili
stepen dostizanja odreenog cilja moe meriti odnosno vrednovati.
Kada je u pitanju sektor saobraaja, osnovni indikatori koji slue za analizu stanja sek-
tora saobraaja na lokalnom nivou su tzv. indikatori uticaja. Pomou ovih indikatora
35
moe se analizirati i sagledati ukupno stanje saobraaja u nekoj lokalnoj zajednici,

gradu ili optini, ali takoe i meriti uticaj koji odreeni ciljevi imaju za razvoj saobra-
aja. Svaki od ovih indikatora, u cilju analize i praenja stanja, mora biti predstavljen
sa odreenim vrednostima i objanjenjima, prema odgovarajuoj matrici koja sadri
objanjenje indikatora, izvore podataka za indikator, pravni i institucionalni okvir na
koji se indikator odnosi, vrednosti indikatora prikazani grafikim prikazom, tabelar-
no ili slikom i njihova objanjenja i komentare, ukoliko postoje. U sektoru saobraaja,
indikatori uticaja mogu biti sledei:
1. Efikasnost saobraaja
2. Bezbednost u saobraaju
3. Ekonominost
4. Pristupanost
5. Udobnost (komfor)
6. Zatita ivotne sredine
Efikasnost saobraaja
Indikatori efikasnosti saobraaja podrazumevaju iroku skalu uslova u saobraaju a

najee se iskazuju preko nivoa usluge koji obuhvata vreme putovanja, zastoje, eka-
nja u redu i slino. Pod tim se podrazumeva kompozitno vreme, raunajui od mesta
polaska do odredita, ukljuujui prilazak sistemu, parkiranom vozilu, ekanje na voznu
jedinicu, trajanje ukrcavanja i iskrcavanja, presedanja (pretovara), kao i terminalnih vre-
mena na kraju transportnog procesa, traenje slobodnog parking mesta i slino.
Ova vremena se bitno razlikuju kod individualnog prevoza i kod javnog prevoza
putnika i robe - to je vezano za tehnologiju i organizaciju naina prevoza. Kod
javnog prevoza na linijama, ulogu igraju udaljenost linije, uestalost nailaska vozila,
broj presedanja, brzina vonje, zadravanja i dr. Iako su vremena uslovljena razli-
itim faktorima, uvek treba voditi rauna o tome da korisnika u sutini interesuje
samo ukupno utroeno vreme od vrata do vrata.
Efikasnost saobraaja moe se izmeriti jedino organizacijom posebnih i specifinih

istraivanja i to vremena putovanja, zastoja, vremenskih gubitaka po jednoj od ve-
rifikovanih metodologija kao to su:
1. Pokretni osmatra - Test vozilo se kree u toku kao proseno vozilo, odnosno koliko ga
vozila pretekne toliko vozila i on pretekne. Za vreme vonje belee se podaci o vreme-
nima ulaska odnosno izlaska sa deonice, vreme trajanja zastoja i uzroci zastoja
2. Sledi vou - Test vozilo izabere u toku, na poetku opitne deonice, vozilo i prati
ga u kretanju i belei vreme putovanja i vreme trajanja i uzroke zastoja . Mini-
malni broj merenja koja bi trebalo sprovesti su 5 - 7 u vrnom satu. Merenja
uglavnom pokrivaju putnike automobile i eventualno vozila JGPP-a.

36
Kada je efikasnost saobraaja u pitanju, osnovni parametri su: proseno vreme

putovanja (na odreenoj deonici) odreene kategorije vozila sa i bez vremenskih
gubitaka iskazano u sekundama; proseni vremenski zastoji na raskrsnici iskazani u
sekundama; prosena brzina sa i bez zastoja na odreenoj deonici u km/sat;
Tabela 4.2. Prikaz merenja efikasnosti saobraaja-primer
Duina Brzina bez zastoja Brzina sa zastojima

Saobraajnica -smer
um (km/h) (km/h)
Obod smer 1-18 11.070 41 36
Obod smer 18-1 11.070 40 32
Gradska magistrala 1.648 36 27
Gradska magistrala smer 24-3 1.648 39 32
Vrednosti u kojima se iskazuje indikator jesu brzina sa i bez zastoja u merodavnim

periodima dana koje se kreu izmeu 20 i 50 km/ sat na gradskoj mrei. Brzine ma-
nje od 15km/ sat ukazuju na zaguenja u toku. Vremenski gubici vozila na raskrsnici
kreu se od 5 s do 30 s pri stanjima kvalitetnog nivoa usluge. Vremenski gubici pre-
ko 30s po vozilu na raskrsnici ukazuju na niske nivoe usluge. Nakon sprovedenih
istraivanja, neophodni su i detaljni prorauni.
Sa izuzetkom posebnih projekata prilikom ije izrade su raena slina merenja br-
zina i vremena putovanja, a koja mogu prikazati u ukupnom zbiru efikasnost sao-
braaja, u veini gradova u Srbiji se ova merenja ne vre.
Gradovi bi trebalo, u skladu su uspostavljenom metodologijom, da prate saobraajne

parametre - protok , brzine vremena putovanja i da imaju formiranu bazu podataka
koja e biti potpora u regulisanju, upravljanju, planiranju saobraaja i projektovanju.
Bezbednost u saobraaju
Indikator bezbednosti u saobraaju podrazumeva verovatnou da se kretanje oba-

vi bez nezgode, odnosno bez tetnih posledica po uesnike u saobraaju.
Kao izvori podataka za ovaj indikator najee se koriste podaci Ministarstva unu-
tranjih poslova, odnosno Policijskih uprava na teritoriji pojedinanih gradova.
Takoe, statistiki godinjaci mogu sluiti kao izvor podataka za ovaj indikator
ali i posebne ankete koje se mogu sprovoditi u cilju utvrivanja miljenja graa-
na, odnosno pojedinanih grupa uesnika u saobraaju, u pogledu bezbednosti, i
37
specijalna istraivanja na nivou gradova odnosno optina. Parametri koji se koriste

u cilju utvrivanja bezbednosti u saobraaju su sledei:
Broj nezgoda sa poginulim, teko i lake povreenim, sa materijalnom te-
tom, prema lokaciji i vremenu deavanja;
Struktura nezgoda na posmatranom podruju i lokaciji;
Uzroci nezgoda na posmatranom podruju i lokaciji
Vrednosti indikatora mogu se prikazati na nekoliko naina, grafiki ili tabelarno.
Tabela 4.3. Primer mogueg tabelarnog prikaza parametra
Uesnici stradali u nezgodama 2008. 2009. 2010.

Ukupno 482 456 421
Vozai 174 184 160
Biciklisti 24 16 19
Peaci 132 130 119
Putnici 152 126 123
U naoj zemlji se pokazatelj broj poginulih na milion preenih kilometara ne koristi jer
ne postoje statistiki podaci o broju preenih kilometara godinje na putevima i ulica-
ma. Koristi se uglavnom podatak broj nezgoda ( prema strukturi ) na 1000 stanovnika.
Ovaj pokazatelj ukazuje na opti trend ali je nedovoljan da utvrdi stvarno stanje odno-
sno stanje u odnosu na ukupan transportni rad. Iz toga razloga je neophodno razviti me-
todologiju na nacionalnom nivou koja omoguava utvrivanje broja nezgoda na milion
preenih kilometara, verifikovati je i primenjivati. Jedino na bazi ovako utvrenih vred-
nosti moemo se realno uporeivati sa drugim zemljama odnosno sa drugim gradovima
u regionu. Takoe je neophodno na nivou gradova formirati mape rizika na mrei pute-
va i ulica kao podlogu utvrivanju potrebnih regulativnih i upravljakih mera.
Ekonominost
Indikator Ekonominost pokazuje ukupan iznos direktnih i indirektnih trokova

koje treba platiti za obavljanje putovanja u odnosu na vreme utroeno za to.
Kao izvore podataka za indikator ekonominosti saobraaja koriste se:

Zvanini statistiki podaci
Rezultati verifikovanih studija i projekta u kojima je raena i evaluacija reenja
Studije posebne namene gde je koriena i simulacija
Transportni modeli podruja ili grada
Transportni generalni planovi

38
Trebalo bi razlikovati troak koji ima korisnik korienjem odreenog vida prevoza
od cene usluge koja je ponuena. Postoje veoma sloene, egzaktne procedure utvr-
ivanja trokova i koristi.
Parametri Trokovi realizacije, utede u vremenu, gorivu , operativni trokovi, pri-

hodi, ulaganja u sistem, itd.
Vrednost vremena putovanja kree se od 3 do 5 evra po satu za domae putnike,

od 12 do 15 evra za strane putnike u zavisnosti od svrhe putovanja.
Trokovi vremena putovanja: (posebno za domae posebno za strane putnike)

vrednost vremena putnika sa svrhom poslovno/radno
vrednost vremena putnika sa svrhom ostalo
trokovi zastoja (kanjenja) po satu
Trokovi vozila:
trokovi novih - zamene vozila
trokovi novih - zamene pneumatika
trokovi goriva po litru
trokovi maziva po litru
trokovi radnog osoblja na odravanju vozila po satu
plate vozaa po satu
godinji reijski trokovi
kamata
U cilju to preciznijeg i efikasnijeg merenja ekonominosti saobraaja na lokal-

nom nivou neophodno je i na nacionalnom nivou razviti metodologiju koja
omoguava utvrivanje jedininih trokova vremena putovanja, nezgoda, opera-
tivnih trokova na nivou Srbije. Osnov moe biti i REBUS (Referentna Baza tro-
kova u saobraaju), studija raena na Saobraajnom fakultetu u Beogradu za
potrebe grada Beograda 2006. g.
Pristupanost
Indikator pristupanosti pokazuje mogunost pristupa ciljnoj taki, odreditu, sao-

braajnici bez nepotrebnih ogranienja (vremenskih, vidovnih, prostornih, fizikih).
Izvori podataka za ovaj indikator su postojee odluke o tehnikom regulisanju sa-

obraaja, reimu saobraaja po kategorijama vozila, specifina merenja i ankete
razliitih korisnika.
39
Pravni i institucionalni okvir koji pokriva ovaj indikator podrazumeva Odluke o

tehnikom regulisanju saobraaja, Planove tehnikog regulisanja saobraaja, Kon-
vencija o osobama sa invaliditetom, Strategije unapreenja poloaja osoba sa inva-
liditetom u Republici Srbiji, http://www.skills.rs/images/stories/osi/docs/Strategija
unapredjenja polozaja osoba sa invaliditetom u republici srbiji.pdf, Pravilnik o ne-
smetanom kretanju, Vodi kroz prava osoba sa invaliditetom i drugo.
Vrednosti indikatora pristupanosti izraavaju se parametrima faktora pristupa-

nosti po kategorijama korisnika u vremenu. Faktor RF kao odnos stvarne duine
putovanja i minimalne duine putovanja ili stvarno utroenog vremena i i idealnog
vremena po putanji bez ogranienja. Prihvatljive vrednosti RF su od 1 do 1.4 odno-
sno 1.7. Vee vrednosti govore o ogranienjima koja mogu biti rezultat nerazvije-
nosti mree, reimskih ogranienja i dr.
Detaljniji pokazatelji pristupanosti mogu biti:

pristupanost putnikim automobilom
pristupanost korienjem vozila JGP-a
pogodnost za osobe sa invaliditetom
pogodnost snabdevanja objekata
pristupanost razliitim komunalnim vozilima
Dva bitna inioca definiu pristupanost sa aspekta korisnika:

Udaljenost moje lokacije u odnosu na druge (geodistanca);
Lakoa veze (nemanje tekoa) izmeu moje lokacije I ostalih mesta.
Generalno, pristupanost kao jedan od kvaliteta ivota se moe posmatrati u od-

nosu na
1. Sadraj lokacije (trni centri, medicinske ustanove, rekreativne zone i dr.)
2. Kategorije uesnika u saobraaju (vozai putnikih automobila, komunalna
vozila, taksi slube, vozila za snabdevanje, peaci, biciklisti, osobe sa invalidi-
tetom i dr.)
3. Hijerarhiju prostora (unutar naselja, grada, naselja u optini u odnosu na op-
tinski centar, u odnosu na regionalni, republiki centar i dr.)
4. Vidove transporta (drumski, elezniki, vodni, vazduni) Ili kao kombinaciju
prethodno navedenih.

40
Udobnost / Komfor
Indikator udobnosti podrazumeva iroku skalu uslova pod kojima se transportna

usluga obavlja, poev od uslova prilaska saobraajnom sistemu do uslova u vozilu,
naina plaanja usluge i dr. Kod javnog gradskog prevoza putnika se ukljuuje i
udobnost putnika u pogledu ventilacije, grejanja, mogunosti udobnog sedenja,
strukture i koncentracije putnika, ljubaznost osoblja i dr.
Kao izvore podataka za ovaj indikator mogu se koristiti specifina istraivanja mi-
ljenja korisnika saobraaja, tj. ankete korisnika prema odreenoj metodologiji (di-
rektni intervju na sluajnom ili stratifikovanom uzorku, putem pote i slino. )
Kao parametar se moe koristiti prosena ocena udobnosti po pojedinim elemen-

tima, sa ocenama od 1-10.
Naredni pokazatelji mogu blie odrediti udobnost komfor saobraaja na nivou

grada:
napetost vozaa uzrokovana saobraajem, stres
oseaj bezbednosti i pouzdanosti sistema
raspoloivost i kvalitet parking prostora
kvalitet kolovoza i trotoara
opremljenost stajalita JGP-a (fizika i informaciona)
razliita urbana oprema (ograde, stubii, klupe, parking zapreke itd.)
signalizacija i informatika (putokazi, nazivi ulica itd.)
odravanje planiranog reda vonje vozila JGP-a.
Uticaj saobraaja na stanje ivotne sredine
Ovaj indikator podrazumeva iroku skalu uticaja saobraaja na kvalitet vazduha,

nivo buke, nivo vibracija, zaprljanosti povrina i slino. Za utvrivanje ovog indika-
tora koriste se terenska merenja pojedinih parametra po odreenoj metodologiji
i u skladu sa postojeim Zakonima i Pravilnicima, poput Zakona o zatiti ivotne
sredine (Sl. glasnik RS, broj: 135/04), Pravilnika o graninim vrednostima emi-
sije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj:
30/97, 35/97,9/2006); Pravilnika o dozvoljenom nivou buke u ivotnoj sredini
(Sl. glasnik RS, broj: 54/92); Zakona o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sre-
dinu (Sl. glasnik RS, broj: 135/04) i Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu
(Sl. glasnik RS, broj: 135/04).
Vrednosti se mogu prikazati na vie naina, grafiki, tabelarno, itd.

41
Primeri:
Tabela 4.4. Primer prikazivanja merenja u odnosu na granine vrednosti emisije za

neorganske materije
Nenastanjena i rekreativna
Nastanjena podruja
podruja
Zagaujua Jedinica
materija mere Vreme Vreme
uzrokovanja -** uzrokovanja -
c98*** c98
x x
24 asa* 1 as 24 asa 1 as
Sumpordi-
g/m3 100 150 30 150 150 350 50 350
oksid
a g/m3 40 - 30 50 50 150 50 150
Suspendova-
g/m3 70 - 40 100 120 - 70 200
ne estice
Azotdioksid g/m3 70 85 50 85 85 150 60 150
Prizemni
g/m3 65 120 60 120 85 150 80 150
ozon
Ugljenmo-
g/m3 3 5 3 5 5 10 3 10
noksid
Primer:
Tabela 4.5. Najvii dozvoljeni nivo buke u sredini u kojoj ovek boravi (u daljem
tekstu: dozvoljeni nivo buke) izraen A - ponderisanim nivoom u dB (A)
Situacija/objekat Danju dB (A) Nou dB (A)
U stambenoj zgradi (boravine prostorije)

35 30
pri zatvorenim prozorima
Iz izvora buke izvan zgrade 45 35
dozvoljeni nivoi buke

U naseljenim mestima prema zonama
utvreni u tabeli 1
naselja (izvan zgrade):
standarda SRB u J6.205

42
Pored ovih indikatora, takozvanih indikatora uticaja, takoe se mogu postaviti i indi-
katori rezultata, na nivou svakog pojedinanog projekta koji je predvien akcionim
planom. Ovi indikatori rezultata najee kvanititativno oznaavaju kilometre izgra-
ene odnosno rekonstruisane mree, broj novoizgraenih ili rekonstruisanih raskr-
snica, mostova, broj nabavljenih vozila javnog prevoza, signalisanih raskrsnica, itd.
Istraivanje stavova graanstva
U prethodnom poglavlju je opisano da se do odreenih pokazatelja i indikatora

moe doi jedino istraivanjem miljenja korisnika saobraaja odnosno stavova
graanstva. Istraivanja stavova bitno je ne samo sa aspekta utvrivanja stanja i
indikatora nego takoe i zbog ukljuivanja graana u sistem donoenja odluka u
oblasti saobraaja. U zavisnosti od potreba na lokalnom nivou mogu se sprovesti
razliita istraivanja. Najee e se raditi prvenstveno istraivanje opteg stava ko-
risnika saobraaja.
Opti stav korisnika prema kvalitetu saobraaja moe obuhvatati niz aspekata
kao to su vreme putovanja, bezbednost, ekonominost, parkiranje, njihov stav o
problemima u funkcionisanju saobraaja kao i njihove preporuke za unapreenje
saobraaja. Mi emo ovde predloiti jedan od moguih izgleda ankete, ali je na
lanovima Radne grupe u postupku izrade Strategije da se usaglase o pitanjima, na
osnovu utvrenih specifinosti lokalne zajednice.
43
Primer ankete o odnosu korisnika prema kvalitetu saobraaja
1. Starosno doba a) 20-30 b) 30-40, v) 40-50, g) 50-60, d) >60
2. Mesto stanovanja (deo grada) __________________________________________
3. Najei nain kretanja na posao
a) peaenje b) javni prevoz v) privatni auto g) bicikl d) ostalo
4. Ocenite ocenom od 1 do 5 (zaokruivanjem) kvalitet saobraaja u gradu
1 2 3 4 5
5. Da li, po vaem miljenju, postoji problem saobraaja u gradu?
a) da b) ne
6. Ako je odgovor da navedite koji je najvei problem
a) putevi b) gradski prevoz v) parking g) zagaenje vazduha i buka
d) bezbednost ) signalizacija e) nedostatak peakih povrina, trotoara
7. ta je po vaem miljenju kljuno za unapreenje kvaliteta saobraaja u gradu?
__________________________________________________________________
8. Ako koristite auto za dolazak na posao koliko vremena potroite u traganju za parking
mestom?
a) do 5 minuta b) od 5 -15 minuta v) preko 15 minuta
9. Ocenite ocenom 1-5 kvalitet gradskog prevoza?
1 2 3 4 5
10. Ocenite ocenom 1-5 oseaj bezbednosti u saobraaju?
1 2 3 4 5
Radna grupa, u zavisnosti od identifikovanih problema, moe pored opteg uti-

ska korisnika saobraaja identifikovati potrebu i da se rade specifina istraivanja
miljenja graana kao to je bezbednost dece u saobraaju. Mi emo ovde navesti
anketu roditelja o bezbednosti dece u saobraaju, meutim, mogu se raditi i po-
sebna istraivanja meu razliitim aspektima odvijanja saobraaja (parking, vreme
putovanja, javni gradski prevoz, itd) ili razliitim ciljnim grupama (deca, zaposleni,
biciklisti, peaci, osobe sa posebnim potrebama i slino).

44
Primer ankete o bezbednosti dece u saobraaju
1. Starosno doba deteta __________________________ godina
2. Mesto stanovanja (deo grada) ___________________________
3. Koliko je udaljena kola od mesta stanovanja deteta?
a) do 500m b) od 500-1000,
v) 1000-1500 g) >1500m
4. Najei nain prevoza deteta do kole
a) peaenje b) prevoz gradskim prevozom
v) prevoz automobilom g) biciklo
5. Da li dete samostalno ide u kolu ili u pratnji odraslih?
a) samostalno b) sa drugovima/drugaricama
v) u pratnji odraslih
6. Koliko vremena traje kretanje od kue do kole?
a) do 15 min, b) 15-30 min, v) preko 30 minuta
7. Da li je dete upoznato sa osnovnim saobraajnim pravilima?
a) da b) delimino v) ne
8. Od koga je dete steklo znanje o osnovnim pravilima saobraaja?
a) roditelji b) kola
v) ostalo ____________________________(molimo vas navedite)
9. Da li dete nosi zatitni (fluroscentni) prsluk na putu do i od kole?
a) da b) ponekad
v) ne ____________________________________ (molimo vas navedite razlog)
10. Da li na putu do kole ima dovoljno peakih prelaza?
a) da b) delimino
v) ne g) nema potrebe za prelaenjem ulice
11. Da li na putu do kole ima dovoljno peakih staza?
12. Da li je put od kole, ako se dete vraa nou, dovoljno osvetljen?

45
a) da b) delimino v) nije osvetljen
13. Da li se dete osea sigurno na putu do i od kole?
14. ta je po vama najvie ugroava bezbednost dece u saobraaju?
a) Neprimerene brzine kretanja vozila
b) Nepravilno obeleeni prelazi i peake staze
v) Nepropisna signalizacija u zoni kola
g) Nedostatak peakih povrina/kretanje po kolovozu
d) Ostalo, ta _________________________________________________________
15. Da li imate konkretne predloge za poveanje bezbednosti deteta u saobraaju?
____________________________________________________________________
____________________________________________________________________
U zavisnosti od anketa i istraivanje se moe sprovesti na nekoliko naina. Naje-

fikasnije je da se angauju anketari sa jasnom obukom i instrukcijama. Meutim,
ankete se mogu podeliti i putem pote i na druge naine.

46
KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITI

NA PROBLEME I IZAZOVE?
Strateki dokumenti vezani za planiranje razvoja saobraaja na meunarodnom

nivou istiu potrebu da se prvenstveno smanji potreba stanovnika za kretanjem
kroz bolje planiranje prostornog razvoja. Taj pristup se obino ne uzima u obzir kad
se radi o lokalnom stratekom planiranju razvoja saobraaja jer se pogreno smatra
da saobraaj neminovno mora rasti i razvijati se kako se razvija i naselje/grad i nje-
gova privreda, pa smatramo da je dobro posebno napomenuti da se najefikasnije
planiranje postie integracijom politika razvoja privrede, saobraaja, prostornog
planiranja, zatite ivotne sredine, te politika obrazovanja i zdravlja.
Integracija s politikom prostornog planiranja i razvoja privrede znai da se ciljevi

usklade na praktinoj osnovi, tako da se privreda i prostorni razvoj usmere da ne
stvaraju dodatnu potrebu za kretanjem. To podrazumeva smetanje javnih (upra-
va, policija, sud) i socijalnih usluga (kole, vrtii) i svakodnevno potrebnih usluga,
kao to je kupovina, na lokacije koje su dostupne javnim prevozom ili njihovo iz-
metanje u predele gde ivi veina stanovnitva, a smetanje komercijalnih centara
i industrije na lokacije koje su lako pristupane a istovremeno ne zaguuju saobra-
aj i omoguuju prilaz razliitim modalitetima saobraaja. U ruralnim podruji-
ma ovo je tee ostvarivo, no svejedno se moe paljivim prostornim planiranjem i
planiranjem razvoja koncentrisati veinu institucija, komercijalnih sadraja i soci-
jalnih sadraja koji se koriste na dnevnoj bazi u satelitske centre, i time podsticati
policentrini razvoj. Istovremeno se poseban naglasak moe staviti na poboljanje
saobraajne povezanosti tih satelitskih centara sa sreditem grada odnosno opti-
ne javnim prevozom.
Prioritet se u projektima osim investicija u razvoj saobraajne mree i sigurnosti

saobraaja prvenstveno stavlja na razvoj javnog prevoza i ograniavanje saobraaja
vozila te razne mere kao to su politike oporezivanja (npr. oporezivanje ulaska u
centar grada vozilom, zabrana saobraaja po odreenom delu saobraajnica uko-
liko je u vozilu samo jedna osoba i sl.), poveanje popularnosti i pristupanosti
drugih naina prevoza (npr. besplatno parkiranje na poetnim stanicama javnog
47
prevoza, subvencije za javni prevoz, besplatni bicikli za najam na raznim lokacijama

u gradu, nabavka boljih autobusa i sl.).
U sluaju razvoja novih delova naselja uzimaju se u obzir postojea saobraajna

reenja a naroito je bitno da se to uradi kad se planira smetanje neke institucije
ili atrakcije koja e redovno privlaiti vei broj ljudi. Investicije u razvoj saobra-
aja moraju se poklapati s investicijama u razvoj privrede i svega potrebnog za
normalno funkcionisanje stanovnitva. To ukljuuje i davanje prioriteta ljudima u
odnosu na vozila, odnosno irenje peakih zona, poboljanje pristupa invalidima,
izgradnju biciklistikih staza i poboljanje javnog prevoza. Stanovnici moraju imati
odrivi izbor kad se radi o kretanju. Smanjenje pritiska na saobraajnice, smanjenje
zagaenja ivotne sredine, jeftiniji, efikasniji i pristupaniji transport ljudi i tereta,
samo su posledice poboljanja u prostornom i saobraajnom planiranju koje se
dri principa odrivog razvoja.
Politike koje se odnose na lokalni razvoj trebalo bi pripremati u skladu s principima

odrivog razvoja. Kako bi se postigli najbolji rezultati i pripremili dokumenti koji
dugorono dovode do najefikasnijih reenja, potrebno je integrisati politike razvo-
ja privrede, zatite ivotne sredine, prostornog planiranja, saobraaja i komunika-
cija, sa socijalnim politikama kao to su politike obrazovanja i zdravlja. Svaka od tih
politika ima svoje mesto u optem razvoju lokalne zajednice te bi se uvek morale
pripremati i sprovoditi u koordinaciji.
Participativna priroda izrade stratekih dokumenta obezbeuje panel za razmenu

miljenja i informacija potrebnih za izradu svih stratekih dokumenata. Potrebno
je iskoristiti tu razmenu miljenja i prirodno usklaivanje interesa svih zaintereso-
vanih strana, koje postaje vidljivo pri planiranju i stratekom razmiljanju, i za izra-
du drugih stratekih dokumenata, jer jedino usklaeni dokumenti mogu dovesti
do smislenog razvoja i postii cilj odrivosti. Pri tome je strateko razmiljanje o
razvoju saobraaja i komunikacijejedan od najvanijih povezujuih elemenata.

48
KORIENI IZVORI I
REFERENTNA LITERATURA
Pravni i regulatorni dokumenti:

Zakon o planiranju i izgradnji (Sl. glasnik RS br. 72/09, 81/09 ispravka 64/10-
US i 24/11);
Zakon o bezbednosti saobraaja (Sl. glasnik RS br. 41/09, 53/10 i 101/11);
Zakon o prevozu u drumskom saobraaju (Sl. glasnik RS br. 46/95, 66/01,
61/05, 91/05, 31/11);
Zakon o putevima (Sl. glasnik RS br. 101/95);
Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evi-
dentiranja podataka (Sl. glasnik RS, broj: 30/97, 35/97,9/2006);
Pravilnik o saobraajnoj signalizaciji (Sl. glasnik br. 26/10);
Zakon o zatiti ivotne sredine (Sl. glasnik br. 135/04);
Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04);
Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (Sl. glasnik br. 135/04).
Strateki planovi i druga referentna dokumenta:

Strategija razvoja saobraaja grada Kragujevca 2011. godine;
Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodal-
nog transporta u Republici Srbiji od 2008. do 2015. godine;
Prostorni plan Republike Srbije;
Generalni plan saobraaja u Srbiji;
Nacionalna strategija odrivog razvoja, ,,Sl. glasnik RS broj 57/08);
Vodi za stratesko planiranje i upravljanje lokalnim odrivim razvojem, Pier
Roberto Remitti, Projekat Exchange 2, SKGO, 2010. godine
SMARTPLAN Saobraajni master plan Beograda, Konzorcijum PTV, DDR,
Tridet, 2006-2008;
Idejni koncept upravljanja saobraajem u Beogradu, POYRY, 2010. godina;
Istraivanja karakteristika saobraaja na osnovnoj mrei grada Beograda deo
metodologija, 2006. godina;
49
Guiding Principles for Sustainable Spatial Development of the European

Continent, 12th Session of the European Conference of Ministers responsible
for Regional Planning (CEMAT), September 2000, Hanover.

50
51

Web Planiranje Saobracaja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Web Planiranje Saobracaja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Web Planiranje Saobracaja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

www.msp-ipa2007.

org Dobra uprava, planiranje i pruanje usluga

Strateko planiranje razvoja

Projekat finansira Evropska unija Projekat realizuje konzorcijum koji vodi

PROJEKAT MSP IPA 2007 3

LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ 6

STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA SAOBRAAJA

METODOLOGIJA IZRADE STRATEGIJA RAZVOJA SAOBRAAJA 15

SADRAJ LOKALNE STRATEGIJE RAZVOJA SAOBRAAJA 24

NA KOJI NAIN SPROVESTI ANALIZU I DATI OCENU

KAKO STRATEGIJOM ODGOVORITI NA PROBLEME I IZAZOVE? 46

KORIENI IZVORI I REFERENTNA LITERATURA 48

Tira: 500 primeraka

Ova publikacija napravljena je uz finansijsku pomo Evropske unije.

PROJEKAT MSP IPA 2007

Projekat predstavlja deo dugogodinje tehnike pomoi i podrke fonda bespo-

Sveobuhvatan cilj je da doprinese boljoj upravi i ekonomskom razvoju u Srbiji kroz

Projekat obuhvata etiri komponente:

Opti cilj komponente Optinsko planiranje jeste nadgradnja na uspehe iz pro-

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

Na osnovu otvorenog poziva, u oktobru 2010. godine, odabrano je 15 optina za

Prirunik Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou izraen je u

Namenjen je pre svega onim jedinicama lokalne samouprave koje nameravaju da

Prvi deo prirunika posveen je odreivanju koncepta odrivog saobraaja i odred-

U drugom delu, prirunik predstavlja primenu SLOR metodologije u izradi lokalnih

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

LOKALNI ODRIVI RAZVOJ I SAOBRAAJ

Kretanje (transport) i komunikacije su nasune ljudske potrebe.

Potrebe za kretanjem mogu biti razliito motivisane (svrhe), ostvarene na razliite

Na lokalnom nivou je neophodno izgraditi i razviti saobraajni (i komunikacij-

Opti principi odrivosti:

Stepen iskorienosti neobnovljivih resursa ne prelazi stepen razvoja njego-

Princip odrivog razvoja infrastrukture podrazumeva definisanje takve politike u

sa optim principima odrivosti. Njegovom primenom se podstie ravnomeran pro-

Pristup odrivom planiranju infrastrukturnih sistema je u Vodeim principima za

Zato strateko planiranje odrivog saobraaja

STRATEKO planiranje odrivog saobraaja pomae da se naselje ili grad uzdigne

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

U dananjim uslovima mobilnost sve tee prati trend odrivosti. Uverenje da bi

Strateko planiranje odrivog saobraaja stoga pretpostavlja:

Neophodnost sveobuhvatnog stratekog okvira

Obzirom na sloenost saobraaja, uzrono posledinih veza izmeu ekonom-

STRATEKO PLANIRANJE RAZVOJA

Planiranje razvoja saobraaja, ni na lokalnom, ali ni na nacionalnom nivou, nije re-

Sa druge strane, zakoni, normativi, pravilnici koji se bave i saobraajem su:

Nijedan od ovih Zakona ne regulie oblast planiranja saobraaja na lokalnom

Strateko planiranje razvoja saobraaja na lokalnom nivou

aspekta saobraaja, bezbednosti i lanom 13. Zakona navodi da Skuptine je-

Zakon o putevima daje kategorizaciju puteva. Nadlenost nad lokalnim i optin-

Sa druge strane veoma je relevantan i Zakon o zatiti ivotne sredine, naroito sa

Kada su u pitanju regulatorni kapaciteti u oblasti saobraaja na nacionalnom ni-

Ministarstvo saobraaja je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog transpor-

Ministarstvo saobraaja i Ministarstvo graevinarstva i urbanizma obavljaju poslo-

projekata izgradnje saobraajne infrastrukture; unutranji i meunarodni prevoz

Institucionalni kapaciteti u okviru ovih ministarstva nisu dovoljni za upravljanje

Na lokalnom nivou, institucionalni okvir upravljanja razvojem saobraaja organizo-

Takoe, u zavisnosti od veliine i razvijenosti optina, razliita javna preduzea se

U razvijenijim gradovima upravljanje saobraajem moe biti podeljeno i na ne-