TEMA 1: PRAVNI ASPEKTI OBAVLJANJA DELATNOSTI

PITANJE 1- STANJE PRIVATNOG OBEZBEENJAU EVROPI I U SRBIJI I ZNAAJ I MESTO U SISTEMU

UNUTRANJE BEZBEDNOSTI

Od 34 evropske drave srbija je 6 zemlja po usaglaenosti svojih propisao privatnom

obezbeenju sa meunarodnim standardima.

Zbog voenja rauna o budetu i smanjenja trokova plaanja vojske i policije kao alternativa
se javlja industrija privatnog obezbeenja. ona postaje ekonomina i efikasnau nekim
segmentima javne bezbednosti. Shodno tom trendu u srbiji je 2013. godine donet zakon o
privatnom obezbeenju koji predvia obaveznu strunu obuku za zaposlene u slubi
obezbeenja, dobijanja licenci i sertifikata o kompetentnosti zanimanja privatnog obezbeenja.

MUP izdaje licence, vodi jedinstvene registre za pravna lica i preduzetnike koji se bave
obezbeenjem, kao i jedinstvene registre sl. obezbeanja.

PITANJE 2- STATISTIKA PRIJAVLJENIH KRIVINIH DELA, POJAM I ZNAAJ

Prijavljenih punoletnih uinilaca krivinih dela po godinama izgleda ovako:

2010-74.279
2011-88.207
2012-92.879

Vidi se da svake godine raste broj prijavljenih izvrilaca kd. najvei broj kd su imovinski delikti,
razbojnitva, nasilja, teke i lake telesne povrede. U odnosu na prikazane pokazatelje, retka
istraivanja i saoptenja ukazuju na to da je najmanje jo toliko ne prijavljenih krivinih dela i
drugih delikata. Zbog svega ovoga neophodno je vee angaovanje slubi obezbeenja ali onih
koje su profesionalne i sa sl.ob koji su obueni.

PITANJE 3 I 4 - POJAM KRIVINOG DELA I OSNOVNA OBELEJA KD

Da bi postojalo bilokakvo krivino delo, injenino stanje mora odgovarati zakonskom opisu, tj
mora biti ostvareno bie krivinog dela.

Bie krivinog dela obuhvata skup obaveznih obeleja koja ine posebne pojmove pojedinih
krivinih dela, i predstavlja most izmeu opteg i posebnog dela krivinog prava.

1
 Obeleja bia krivinog dela mogu biti objektivna ili spoljna (radnja izvrenja, posledica,
predmet radnje, sredstvo itd.) i subjektivna ili unutranja (umiljaj, nehat, namera i pobuda da
se delo uini). Uobiajena je i podela obeleja (elemenata) krivinih dela na osnovna i dopunska

Postoji opte i posebno obeleje krivinog dela. Opti deo krivinog prava bavi se samo
odreivanjem opteg pojma krivinog dela tj. utvrivanjem optih obeleja koja moraju
karakterisati neko ponaanje da bi se ono smatralo krivinim delom. osim optih obeleja kd
kod svakog kd javljaju se i posebna obeleja, konkretizovana sa posebnim pojmovima tih kd.

Pojam kd takoe se odreuje u formalnom i materijalnom smislu. formalni pojma kd

ograniava se na njegove pravne elemente dok materijalni pojma tei tome da odredi njegovu
sutinu, odnosno da kd ima :

1) Radnju,

2) Odreenost u zakonu,

3) Protivpravnost i

4) Krivicu - jedini element kd koji je subjektivnog karaktera.

Krivino delo je radnja koja je u zakonu predviena kao kd, koja je protivpravna i uinjena sa
krivicom.

PITANJE 5- POJAM KRIVICE

Prema krivinom zakoniku srbije krivica postoji ako je uinilac bio uraunljiv i ako je postupao
sa umiljajem, bio svestan ili je bio duan da zna i mogao biti svestan da je njegovo delo
zabranjeno. Meutim, krivica moe postojati i onda kada je uinilac postupao iz nehata, ako to
zakon predvia. Krivicu ine 3 elementa:

- Uraunljivost,

- Umiljaj ili nehat ,

- Svest ili dunost i mogunost svesti o protiv pravnosti.

Osnovi koji iskljuuju krivicu: nema krivice a time ni kd, ukoliko u konkretnom sluaju, pri
dejstvu odreenih okolnosti ako je iskljueno svesno i voljno postupanje uinioca kd.

Subjektivni osnovi iskljuenja kd su: neuraunljivost, sila i pretnja, stvarna zabluda, pravna
zabluda.

2
PITANJE 6 VRSTE KAZNI I PRAVNE POSLEDICE OSUDE

Uiniocu kd mogu se izrei sledee kazne:

Kazna zatvora ne krae od 30 dana, ne due od 20 godina, sem u sluaju najteih kd i

do 30 i 40 godina
Novana kazna u dnevnim iznosima, u odreenom oznosu, kao glavna ili sporedna
kazna
Rad u javnom interesu samo za zatvor do 3 godine ili novana kazna, ne moe krae od
60 asova, ni due od 360 asova i traje 60 asova u toku jednog meseca
Oduzimanje vozake dozvole samo u sluaju kd sa motornim vozilom, ne krae od 1 ni
due od 3 godine od dana pravosnanosti odluke.

Pravne posledice osude mogu biti:

1) Prestanak ili gubitak odreenih prava (radnog odnosa, gubitak dozvola, prestanak vrenja
odreenog zanimanja itd),

2) Zabrana sticanja odreenih prava (javnih funkcija, odreenih zvanja, ina, dozvola i
odobrenja itd).

Mogu biti trajne i vremenski ograniene.

PITANJE 7 KRIVINA DELA KOJA SE GONE PO SLUBENOJ DUNOSTI

Od ukupno 317 lanova kz u kojima se propisuju sankcije za uinjeno krivino delo vie od 92%
su kd za koje se konjenje preduzima po slubenoj dunosti. zato emo ovde navesti kd koja se
gone po privatnoj tubi, a to su:

Sitna kraa, utaja

Naruavanje poslovnog ugleda
Neovlaeno korienje raunara ili raunarske mree
Uvreda
Iznoenje linih i porodinih prilika
Oduzimanje tue stvari ako je u privatnom vlasnitvu
Unitenje ili oteenje tue stvari ako je u privatnom vlasnitvu
Oteenje tuih prava ako su oteeni graani
Samovlae ako su oteeni graani
Lake telesne povrede, samo ako su nanete rukom,a ne predmetom
Povreda moralnih prava autora ili izvoaa
Naruavanje nepovredivosti stana ili zatvorenog prostora, osim kada osl vri slubu
Povreda tajnosti pisama ili drugih poiljki, osim kada osl vri slubu
Neovlaeno snimanje ili prislukivanje, osim kada osl vri slubu
Neovlaeno fotografisanje, osim kada osl vri slubu
3
 Neovlaeno objavljivanje ili prikazivanje tuih spisa, osim kada osl vri slubu
Neovlaeno prikupljanje linih podataka , osim kada osl vri slubu
Povreda prava na podnoenje pravnog sredstva, osim kada osl vri slubu
Kraa, teka kraa, prevara, neovlaeno korienje tueg vozila, prikrivanje,
zloupotreba poverenja, ali samo ako su uinjena od strane branog i vanbranog druga,
brata, sestre ili usvojenika.

Sva ostala kd se gone po slubenoj dunosti, a sl.ob moraju znati koja se dela gone po slubenoj
dunosti kako bi adekvatno i pravovremeno reagovali,a naroito ako je neophodna upotreba
sredstava prinude.

PITANJE 8 PREKRAJI U OBAVLJANJU DELATNOSTI PRIVATNOG OBEZBENJA

Prekraj je protiv pravno delo koje je zakonom ili drugim propisom nadlenog organa odreeno
kao prekraj za koje je propisana prekrajna sankcija. obeleja prekraja su:

1. Delo prekraja

2. Protivpravnost

3. Odreenost u odgovarajuem propisu

4. Propisanost prekrajne sankcije

Fiziko lice odgovara za prekraj kao i za kd ako ispunjava sledee uslove: uraunljivost,oblik
krivice(umilaj ili nehat) i svest o protivpravnosti uinjenog prekraja

Zakonom o prekraju za uinjen prekraj osim fizikih lica mogu odgovarati i pravno lice i
preduzetnik, kao i odgovorno lice u pravnom licu. Za prekraje iz zakona o privatnom
obezbeenju kaznenim odredbama predviene su sankcije za pravna lica, odgovorna lica u
pravnom licu, i preduzetnici, slubenici obezbeenja, kao i fizika lica koja su korisnici usluga
obezbeenja.

Kazne za pravna lica mogu biti novane od 50.000 do 1.000.000, a moe im biti izreena
zabrana obavljanja delatnosti najmanje 3 meseca.

Za odgovorno lice u pravnom licu kazna moe biti izreena u iznosu od 5.000 do 50.000 dinara i
zabrana obavljanja poslovima najmanje 3 meseca.

Za slubenike obezbeenja moe bti izreena kazna u iznosu od 5.000 do 50.000 ili kazna
zatvora u trajanju od 30 dana.

Novanom kaznom od 5.000 do 50.000 dinara ili kaznom zatvora od 30 dana, kaznie se za
prekraj sl.ob.:

4
 1. Ako pri obavljanju poslova fizike zatite nosi oruje van tienog objekta i bez saglasnosti
mup-a. ovo ne vai za slob koji vre prenos novca peice.

2. Ako nosi oruje,a kod sebe nema nalog za noenje slubenog oruja,ili nosi privatno
oruje,a slubeniku mup-a ne da na uvid nalog i oruje.

3. Ako van tienog objekta ne postupi po nalogu slubenika mup-a (osim ako nije kd)

4. Ako redarsku slubu vri sa orujem

5. Ako vri radnje za koje nije ovlaen,ako ih primeni van tienog objekta i ako primeni mere
muenja, neovenog i poniavajueg postupka

6. Ako vri pregled lica, a nije istog pola (osim u hitnim situacijama)

7. Ako privremeno ne zadri lice zateeno u izvrenju kd, ako ne obavesti policiju i ako ne
saini izvetaj o dogaaju

8. Ako sredstva za vezivanje upotrebi za druge svrhe koje nisu propisane

9. Ako fiziku snagu koristi za druge svrhe koje nisu propisane

10. Ako pre upotrebe fizike snage ne upozori lice da e protiv njega upotrebiti fiziku snagu
(osim ako fizika snaga nije nesrazmerno upotrebljena, ili ako je ivot u opasnosti nekog drugog
ili svoj)

11. Ako ne prui prvu pomo licu koje je povreeno upotrebom sredstava prinude ili odmah
ne obavesti lekarsku slubu, nadlenu pol.upravu, ili dostavi izvetaj o upotrebi sredstava
prinude u roku od 12 sati odgovrnom licu u slubi za privatno obezbeenje

12. Ako za vreme posla ne nosi uniformu ili je nosi kada nije na dunosti

13. Ako prilikom obavljanja posla nema slubenu legitimaciju ili je ne da policijskom
slubeniku na njegovoj zahtev,ako ne vrati slubenu legitimaciju,a prestao mu je radni odnos
(obaveza je vraanja sl. legitimacije u roku od 7 dana MUP-u)

14. Ako u toku radnog odnosa i po njegovom prestanku kao tajnu, u skladu sa zakonom i
drugim propisima kojima se ureuje tajnost podataka, ne uva sve podatke koje sazna u
obavljenju poslova

15. lanovi posade specijalnog vozila za pratnju novca ako nisu propisano naoruani i
opremljeni u slkadu sa propisima iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu

5
 16. Redar, koji tokom vrenja poslovanja nije u uniformi,nije jednobrazno obuen kao ostali ili
nema prsluk sa svetloodbojnim trakama sa natpisom, ne potuje naredbe pol. sl. ili ako postupa
van granice svog tienog prostora

17. Operater u koc-u ako ne obavesti policiju o informaciji koju ima za uinjeno kd koje se
goni po slubenoj dunosti ili prekraj sa elementima nasilja

PITANJE 9-MESTO DOGAAJA (LICE MESTA) POJAM I VRSTA

Sl. ob. koji po pravilu prvi stie na mesto dogaaja treba odmah da

1. Obavesti policiju

2. Odredi prostor mesta izvrenja kd (budui uviaj)

3. Preduzme brze i sigurne korake kako bi obezbedio mesto izvrenja kd

Sl. Ob. mora da zna da obezbeenjem lica mesta zapoinje savremeni kriminalistiki rad
(tragovi,predmeti kd itd). Sl. ob. ali i druga slubena lica u krugu mesta izvrenja kd ne smeju biti
brzopleta i nepromiljena, ve smirena ali i oprezna. Neka od osnovnih upustava za ponaenje
slob na mestu dogaaja su:

1. Uvek zapii vreme dolaska na mesto dogaaja

2. Nita ne dirati i pomerati

3. Onemoguiti rodbinu, zaposlene i ostale da bilo ta uklone, obriu, sakriju ili diraju

4. Ako se juri izvrilac, mora se ostaviti tree lice na mestu dogaaja

PITANJE 10-OSNOVNI POSTUPCI SLOB NA MESTU DOGAAJA

Sl. ob. na mestu dogaaja mora se dosledno drati sledeih naela u radu

1. Operativnost (brzina i iznenaenje)

2. uvanje tajni

6
 3. Istina

4. Objektivnost

5. Metodinost

6. Temeljitost

7. Upornost

8. Neverica (skepsa, sumnjiavost)

9. Ekonominost

Prilikom obezbeenja lica mesta izvreno kd, sl. ob. stalno moraju voditi rauna o tzv.
kontrolnom sistemu stvarnih dokaza. Ovaj pojam sadri:

1. Onemoguavanje neovlaenog raspolaganja stvarnim dokazima, njihov gubitak ili

prenoenje

2. Funkcionisanje tzv. lanca uvanja stvarnih dokaza

3. Odgovornosti za uvanje dokaza

4. Popis stvarnih dokaza, njihove identifikacijske oznake i naznaku lokacije gde se uvaju i
uslovi skladitenja (vlanost, temperatura, svetlost i td.)

5. Ustupanje stvarnih dokaza treem licu uz predhodno odobrenje slubene osobe

6. Identifikacijske podatke i radno mesto ovlaenog lica kome se stvarni dokaz ustupa

7. Naznaku za ustupanje stvarnog dokaza

8. Dokaza da je ustupanje stvarnog dokaza izvedeno ovlaeno

9. Konano mesto dostave stvarnih dokaza

PITANJE 11-OBEZBEENJE DOKAZA I TRAGOVA NA MESTU DOGAAJA

Najkraa upustva za rad na mestu izvrenja k.d. su:

1. Nita ne dirati

2. Nita ne menjati

7
 3. Izbegavati nepotrebno kretanje

4. Nepozvana lica drati na potrebnom odstojanju bez dogovora i razgovora

5. Gledati, sluati, zapaati

6. Obavestiti kon. cen. i ekati

7. Paralelno sa obezbeenjem treba zapoeti i neposrednom potragom ako je potrebno

8. Pretraiti i privremeno zadrati osumnjiene, kada je to zakonski osnovano

Kada se obezbedi lice mesta:

1. Odrediti najbru trasu kretanja, ako je potrebno

2. Vatrogasci i dr da ne unite postojee tragove

3. Voditi rauna o prisustvu nepozvanih lica

4. Ako je re o povreenom licu, a oceni se da nee preiveti, obaviti razgovor, najbolje bi bilo
u prisustvu bar jednog svedoka ili snimiti telefon

5. Ne sme se dozvoliti da osumnjieni prua pomo rtvi ili uestvuje u njegovom odnoenju

6. Uzeti kratk e izjave od zateenih lica

7. Zapisati atmosferske prilike

8. Sve beleiti to se zapaa,a ne pamtiti

9. Pokriti mrtvo telo

PITANJE 12 UVIAJ NA MESTU DOGAAJA

Uviaj je procesna radnja i dokazno sredstvo koje slui u rasvetljavanju kd. Uviaj uglavnom
vodi javni tuilac, dok izuzetno tuilac moe poverit vrenje uviaja policiji zbog hitnosti. uviaju
osim javnogtuioca i policije prisustvuje i istrani sudija. Uviaj se sprovodi radi pronalaenja i
fiksiranja tragova i predmeta koji su u vezi sa izvrenjem k.d. Da bi uviaj bio uspeniji obrauje
se blia i dalja okolina lica mesta koje mora biti obezbeeno. Cilj obezbeenja lica mesta je da se
sauva zateeni izgled lica mesta do dolaska uviajne ekipe, osim ako ima povreenih lica koje
mora prevesti hitna pomo. Sva lica koja se zateknu na licu mesta moraju se zadrati do dolaska
uviajne ekipe. Uviaj se satoji od:statike faze (obeleavaju se materijalni dokazi, fotografiu se
detalji i pravi se kroki skice) i dinamika faza koja sadri nastavak uviaja, detaljan pregled lica
mesta, pakovanje dokaza, izave svedoka, oteenih, graana i sainjavanje zapisnika o uviaju.

8
PITANJE 13 I 14 - KODEKS PROFESIONALNE ETIKE, POJAM I ZNAAJ

- SADRAJ KODEKSA PROFESIONALNE ETIKE U PRIVATNOM OBEZBEENJU

Kodeks profesionalne etike privatnog obezbeenja je skup pravila i normi usklaivanja

poslovnih (sankcionisanih zakonima) i etikih (nesankcionisanih zakonima) aspekata ponaanja i
poslovanja. Udruenje za privatno obezbeenje pri privrednoj komori srbije donelo je kodeks
kojim se utvruju obavezujue norme ponaanja kojih se moraju pridravati lanovi udruenja.
Kodeks obavezuje sve subjekte, pravna i fizika lica da potuju pravila iz kodeksa. lanovi
udruenja se zalau za potpuno izvravanje ugovorenih obaveza prema zaposlenima i prema
klijentima, etiko ponaanje prema konkurenciji, naroito oko cene usluga. Odnos prema drugim
subjektima i korisnicima usluga lanovi udruenja e:

- Potovati pravila poslovne etike i sa profesionalnim uvaavanjem

- Potovati ugovorene obaveze
- Ne uslovljavati obavljanje svoje delatnosti prodajom druge robe ili usluga
- Da nee dovoditi u zabludu potencijalne korisnike u pogledu kvaliteteta, kvantiteta i
efikasnosti pruanja usluga
- Da nee svojim aktivnostima pri pruanju usluga ugroavati ivotnu sredinu
- Da e efikasno i profesionalno odgovarati na primedbe i pritube na rad i ponaanje
sl.ob.

Po kodeksu jako je vano voditi rauna o kvalifikaciji i selekciji ljudi koji se primaju u radni
odnos za sl.ob. ne treba zapoljavati ljude koji su pravosnano osueni za krivina dela (za koje
je zakon o privatnom obezbeenju predvideo da se ne mogu angaovati) ili se vodi sudski
postupak za takva k.d. lanovi udruenja e nastojati da primaju kandidate oba pola, nacionalne
manjine i dr. lanovi udrenja insistiraju na obuci zaposlenih, potujui nacionalne i
meunarone standard, a naroito evropsko upustvo za osnovnu strunu obuku sl.ob. lanovi
uruenja insistiraju na potovanju osnovnih principa rada iz deklaracije meunarodne
organizacije rada. Promoviu mogunost za dobijanje dostojanstvenog zapoljavanja,
bezbednosti, jednakosti bez obzira na pol, veru, rasu, boju koe i td. lanovi udruenja e
saraivati sa slubama bezbednosti, javnim tuiocem, nadlenim dravnim organima
dostavljajui traene informacije koje bi bile od koristi za rasvetljavanje k.d., ali i istovremeno
voditi rauna o zatiti klijenata i poverljivih podataka. lanovi udrenja nee davati, primati ili
nuditi mito, nezakonitu proviziju ili slino, a radi zakljuenja ugovora ili nekog drugog razloga.

PITANJE 15 I 16 -SUD ASTI, MESTO ORGANIZOVANJA I NAIN RADA

-ULOGA SUDA ASTI U PROFESIONALIZACIJI DELATNOSTI PRIVATNOG

OBEZBEENJA

9
 Sudovi casti su organi privredne komore srbije, koji se obrazuju radi utvrdjivanja povrede
kodeksa profesionalne etike i duznosti clanova komore, utvrdjuju odgovornosti i izricanje
disciplinskih mera za te povrede. postupak pred sudom casti pokrece se optuznim predlogom.
optuzni predlog moze podneti tuzilac priverdne komore, a tuzilac moze biti clan komore,
nadlezni drzavni organ, neko iz strane ili domace firme koja je ostecena, sl.ob. koji je ostecen
itd.

Optuzni predlog treba da sadrzi sledece elemente :

1. Naziv i sediste suda

2. Podatke o okrivljenom
3. Opis povrede dobrih poslovnih obicaja i etike sa datumom i mestom izvrsenja
4. Dokaze koje treba izvesti na pretresu
5. Razloge na kojima se zasniva osnovana sumnja
6. Poslovno ime,odnosno ime tuzioca, adresa,potpis i punomocje ako tuzilac ima
punomocnika

Sud casti zbog povrede dobrih poslovnih obicaja moze izreci sledece mere privrednim
subjektima : opomenu, javnu opomenu objavljivanjem na upravnom odboru, javnu opomenu
objavljivanjem u stampanim ili elektronskim medijima.

U slucaju tezih povreda sud casti moze izreci zastitne mere : zabranu ucesca u radu organa i
tela komore, zabranu ucesca na sajmovima i izlozbama i zabranu obavljanja delatnosti na
odredjeno vreme.

10