TEMA 3 VANSUDSKA ZATITA

PITANJE 1 POJAVNI OBLICI VANSUDSKE ZATITE I OPTI USLOVI DOPUTENOSTI ZA

PRIMENU INSTITUTA VANSUDSKE ZATITE

Pojavni oblici vansudske zatite su:

- Samopomo odnosi se nazatitu poseda

- Nuna odbrana odnosi se na napad i odbranu
- Krajnja nuda odnosi se na opasnost i otklanjanje opasnosti

Da bi postojali uslovi za primenu vansudske zatite obavezno je ispunjenje sledeih uslova

doputenosti:

- Likvidnost prava :

( ). ,
.
- Nedostina sudska zatita - ,
(. ,
,
,
).
- Potreban i primeren nain -
,
.
- Odsustvo oigledne nesrazmere - ,
,
, .
- Prirodna volja - ,
: -
( ) .

PITANJE 2 DOZVOLJENA SAMOPOMO POJAM I USLOVI ZA PRIMENU

Samopomo se odnosi na zatitu poseda.

, ( 162).

,
.
 Dozvoljena samopomo jeste pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetnje
svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta. Ona je doputena pod odreenim
uslovima:

- Da je smetnja, odnosno oduzimanje dravine, neosnovano

- Ne sme se vriti nanoenjem telesne povrede
- Dralac je duan da se uzdrava od postupakakoji prema okolnostima nisu opravdani
- Kod samopomoi sila se odbija srazmernom silom
- Da dralac odgovara za tetu prouzrokovanu prekoraenjem granica dozvoljene
samopomoi

Oduzetu stvar moe povratiti u roku u kojem se moe podii dravinska tuba, tj. u roku od
30 dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca , a najkasnije u roku od godinu dana od
dana oduzimanja.

PITANJE 3 POVREDA DRAVINE I POSTUPCI SLUBE OBEZBEENJA U PRIMENI INSTITUTA

DOZVOLJENE SAMOPOMOI

Dozvoljena samopomo jeste pravo draoca da sam, primenom izvesne sile, odbije smetnje
svoje dravine, odnosno vrati dravinu koja mu je oduzeta. Ona je doputena pod odreenim
uslovima:

- Da je smetnja, odnosno oduzimanje dravine, neosnovano

- Ne sme se vriti nanoenjem telesne povrede

- Dralac je duan da se uzdrava od postupakakoji prema okolnostima nisu opravdani

- Kod samopomoi sila se odbija srazmernom silom

- Da dralac odgovara za tetu prouzrokovanu prekoraenjem granica dozvoljene

samopomoi

Oduzetu stvar moe povratiti u roku u kojem se moe podii dravinska tuba, tj. u roku od
30 dana od dana saznanja za oduzimanje i uinioca , a najkasnije u roku od godinu dana od
dana oduzimanja.

Povreda dravine moe biti izvrena na dva naina, oduzimanjem stvari, odnosno dravine i
smetanjem dravine. Oduzimanje stvari znai potpuno iskljuenje draoca iz faktike vlasti i
zasnivanje faktike vlasti novog draoca.

Smetnja dravine takoe moe znaiti potpuno onemoguavanje draoca u vrenju faktike
vlasti, ali bez zasnivanja faktike vlasti novog draoca. Smetnje se najee sastoje u
suavanju i oteavanju faktike vlasti. Ona moe imati oblik deliminog deposedovanja, ali
dovoljno je i samo psiholoko uznemiravanje. Smetnja se moe sastojati u preduzimanju
povremenih radnji ili u jednom postupku kojim se zasniva trajno stanje povrede tue
dravine.
PITANJE 4 NUNA ODBRANA USLOVI ZA POSTOJANJE NAPADA

Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodna da bi uinilac od svog dobra ili nekog drugog lica
odbio istovremeni protivpravni napad. Nuna odbrana se odnosi na napad i odbranu, to znai da i
taj napad i odbrana moraju da ispunjavaju odreene uslove da bi se moglo govoriti o nunoj odbrani.

Po lanu 19 nuna odbrana:

1) nije krivino delo ono delo koje je uinjeno u nunoj odbrani.

2) nuna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da uinilac od svog dobra ili dobra
drugoga odbije istovremen protivpravan napad.
3) uiniocu koji je prekoraio granice nune odbrane moe se kazna ublaiti. Ako je uinilac
prekoraio granice nune odbrane usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom
moe se i osloboditi od kazne.

Uslovi za postojanje napada:

- Napad moe biti samo ovek Ugroavanje nekog dobra od strane ivotinje ili prirodnih
sila ne moe se smatratinapadom u smislu instituta nune odbrane.
- Napad mora biti protivpravan Napad je protivpravan ako je protivan pravnim
propisima. Ako je preduzet na osnovu zakonskih ovlaenja nije protivpravan i protiv
njega nije dozvoljena odbrana
- Napad je svaka radnja koja je upravljena u povredu nekog dobra Govori se o odbrani
napada na sebe ili drugoga, ali se pod ovim podrazumevaju sva zatiena dobra (ivot,
sloboda, imovina..)
- Napad mora biti stvaran Ako je neko pogreno procenio da je napadnut i u uobraenoj
odbrani povredio napadaa, ne postoji nuna odbrana, jer nema pravnog povoda
- Napad mora biti istovremen Dakle zapoeo je, ili traje, ili neposredno predstoji
odbrani

PITANJE 5 NUNA ODBRANA USLOVI ODBRANE

Nuna odbrana je ona odbrana koja je neophodna da bi uinilac od svog dobra ili nekog drugog lica
odbio istovremeni protivpravni napad. Nuna odbrana se odnosi na napad i odbranu, to znai da i
taj napad i odbrana moraju da ispunjavaju odreene uslove da bi se moglo govoriti o nunoj odbrani.

Uslovi odbrane:

- Odbrana se sastoji u odbijanju napada Odbijanje napada moe se preduzeti radi zatite bilo
kog svog dobra (ivota, slobode, imovine...) ili dobra druge osobe
- Odbijanje napada mor biti upravljeno protiv napadaa Treba biti usmereno na povredu ili
ugroavanje bolo kojeg dobra napadaa (tela, ivota, imovine...), a mora se sastojati u nekoj
aktivnoj delatnosti branioca
- Odbrana mora biti istovremena sa napadom O istovremenosti odbrane i napada govorimo
kada je odbrana usledila u vreme kada je napad neposredno postojao ili dok je napad jo trajao
 - Odbrana mora biti neophodna za odbijanje napada da bi odbrana bila neophodna, mora
postojati srazmernost izmeu napada i odbrane, to znai da treba da postoji srazmera u
pogledu vrednosti napadnutog dobra i napadaevog dobra

PITANJE 6 PREKORAENJE GRANICA NUNE ODBRANE

Ako se u odbijanju napada prekorae granice neophodne odbrane, postojae krivino delo. Pri
postojanju protivpravnih napada na pravna dobra radi prizivanja prava na nunu odbranu potrebno je
odgovoriti na dva teka, ali presudna pitanja. Prvo, da li je odbrana bila nuna. U sluaju da nije, nema
ni nune odbrane. Drugo pitanje jeste ako je odbrana bila nuna, koji je intenzitet u odbrani bio
neophodan da bi se odbio ili osujetio napad, te zatitilo pravno dobro.

Uinilac koji je prekoraio granice nune odbrane moe biti blae kanjen, a ako je prekoraenje
uinio usled jake razdraenosti ili prepasti izazvane napadom, moe biti osloboen od kazne.

Prekoraenje nune odbrane moe postojati samo ako su ispunjeni svi uslovi za nunu odbranu. To
znai da je napad neko izvrio, da je bio protivpravan, da je bio usmeren protiv nekog pravnog dobra i
da je stvaran.

PITANJE 7 KRAJNJA NUDA USLOVI POSTOJANJA OPASNOSTI

Krajnja nuda odnosi se na opasnost i otklanjanje opasnosti. Po lanu 20 nije krivino delo
ono delo koje je uinjeno u krajnjoj nudi.

Krajnja nuda postoji kad je delo uinjeno radi toga da uinilac od svog dobra ili dobra
drugoga otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla
otkloniti, a pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.

Uslovi postojanja opasnosti:

- Opasnost mora pretiti bilo kom pravnom dobru ivotu, telu, imovini...
- Opasnost ne sme biti skrivljena opasnost mora nastati bez krivice lica koje se nalazi u
opasnosti
- Opasnost mora biti stvarna stvarna je ako objektivno postoji ili ako neposredno
predstoji

PITANJE 8 KRAJNJA NUDA USLOVI OTKLANJANJA OPASNOSTI

Krajnja nuda odnosi se na opasnost i otklanjanje opasnosti. Po lanu 20 nije krivino delo
ono delo koje je uinjeno u krajnjoj nudi.

Krajnja nuda postoji kad je delo uinjeno radi toga da uinilac od svog dobra ili dobra
drugoga otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost koja se na drugi nain nije mogla
otkloniti, a pri tome uinjeno zlo nije vee od zla koje je pretilo.

Uslovi otklanjanja opasnosti:

 - Otklanjanje opasnosti treba da bude takvo da se opasnost nije mogla otkloniti na
drugi nain, ve samo povredom dobra nekog treeg lica da li je ispunjen ovaj uslov
faktiko je pitanje i moe se reavati samo u odnosu na konkretan sluaj, kada sud uzima
u obzir sve okolnosti i injenice pod kojima je otklanjanje opasnosti uinjeno
- Otklanjanjem opasnosti uinjeno zlo ne sme biti vee od zla koje je pretilo da bi se
ovajuslov ostvario, zlo koje je uinjeno radi otklanjanja opasnosti mora biti manje od zla
koje je pretilo ili bar bilo jednako ovom. Meutim, ako je prilikom otklanjanja opasnosti
uinjeno zlo vee od zla koje je pretilo, onda postoji prekoraenje krajnje nude

PITANJE 9 PREKORAENJE GRANICE KRAJNJE NUDE

Krajnja nuda je prekoraena kada je u otklanjanju opasnosti povreeno dobro vee

vrednosti od dobra kome je opasnost pretila.

,
, .
.
.

,
( )
.

- - ( .)
- - ( .)
- - (, ,
.)
- - ( .)

,

, -
.