PRETRAGA

Uvoz dobara i PDV

Knjigovodstvo 16. juna 2016.

Od februara 2012. godine izmenom zakona koji ureuje spoljnotrgovinsko poslovanje,

izvrena je liberalizacija uslova u ovoj oblasti.

Od tog perioda ne postoji obaveza registracije podatka o tome da li se odreeno privredno

drutvo bavi spoljnom trgovinom ili pruanjem usluga sa elementima inostranosti.

Dakle, spoljnom trgovinom mogu da se bave sva privredna drutva i preduzetnici.

Uvoz dobara, koji predstavlja unoenje dobara u carinsko podruje nae Republike, oporeziv
je porezom na dodatu vrednost, a prema lanu 10.1.5. Zakona o porezu na dodatu vrednost.

Porez na dodatu vrednost obraunat prilikom uvoza duno je da plati lice koje uvozi dobro
(poreski dunik).

Obraun poreza na dodatu vrednost prilikom uvoza vri Uprava carina. Tanije, obraun
vri deklarant, a to je najee pediter, a Uprava carina prihvatanjem obrauna praktino
potvruje njegovu ispravnost.

Obraun se vri na osnovu Jedinstvene carinske isprave (JCI), osnovne deklaracije o

carinjenju dobra prilikom uvoza i propratne dokumentacije (rauna odnosno fakture
inostranog dobavljaa, liste pakovanja, rauna prevoznika, rauna za osiguranje robe i druge
dokumentacije).

Pratea dokumentacija prua podatke koji su potrebni za obraun osnovice PDV prilikom
uvoza. Obraunata osnovica upisuje se Rubriku 47 Jedinstvene carinske isprave (JCI) uz
navoenje ifre dabine 09 koja oznaava PDV i stope poreza (20% odnosno 10%).

Nakon to Carina prihvati JCI, ona izdaje Obraun carinskog duga, dokument u kojem
navodi iznose obaveza za razliite dabine koje uvoznik treba da plati. Tu se mogu nai,
pored PDV-a i carina, akciza, takse i drugi nameti.

Uvoznik ima rok od 8 dana da izmiri carinski dug.

Vratiemo se na kratko na osnovicu poreza da bismo pojasnili kako se ona obraunava.

Osnovica za obraun PDV-a sastoji se od

fakturne vrednosti robe iz fakture inostranog dobavljaa,

 zavisnih trokova nabavke koji su nastali do trenutka ulaska robe u carinsko podruje
Republike Srbije (trokovi prevoza, osiguranja, manipulacije i slino u inostranstvu),
kao i

svih dabina u vezi sa uvozom (najee carina i akciza).

Ovako izraunata osnovica bie upisana u JCI onako kako smo ve naveli u tekstu, a iznos
same poreske obaveze pojavie se u obavetenju Carine o carinskom dugu (Obraun
carinskog duga) koji Carina dostavlja uvozniku i koji ini sastavni deo JCI-a.

Zakon o porezu na dodatu vrednost definisao je da se prethodni porez prilikom uvoza moe
odbiti kao prethodni samo ukoliko je i plaen.

S obzirom da je ovo osnovna greka koja se javlja u praksi u vezi sa PDV-om prilikom uvoza
dobara, ponoviemo ovo jo jednom:

PDV obraunat od strane Carine moe se koristiti kao odbitni samo ukoliko je plaen
Carini na osnovu Obrauna carinskog duga.

Dakle, pored optih uslova za odbitak PDV, prilikom uvoza postoji i ovaj, dodatni uslov.

Uvoznik moe PDV plaen prilikom uvoza da odbije kao prethodni ukoliko poseduje dokaz
o plaanju, a to je

izvod sa tekueg rauna banke na kojem se vidi da je platio Upravi carina dug po
konkretnom uvozu ili

izvod sa tekueg rauna peditera, ukoliko je pediter platio carinski dug, a zatim ga
prefakturisao svom komitentu, uvozniku dobara.

Naravno, uvoznik mora da ispuni i osnovne uslove za odbitak, a to su:

Da dobra koristi ili e ih koristiti:

za promet koji je oporeziv PDV-om,

za promet koji je osloboen poreza sa pravom na odbitak iz lana 24. Zakona o PDV-
u, i

Za promet koji je izvren u inostranstvu, ako bi za taj promet postojalo pravo na

odbitak prethodnog poreza da je izvren u Republici.

Da poseduje odgovarajuu dokumentaciju:

o Jedinstvenu carinsku ispravu, sa peatom Carine, kojom se dokazuje uvoz

dobara

o Obraun carinskog duga, kao dokument u kojem je iskazan iznos PDV-a, i

 o Overen izvod banke, na kojem se vidi da je dug iz Obrauna carinskog duga
izmiren.

Ukoliko se po izvrenom carinjenju prezentuje bankarska garancija, te Uprava carina

oslobodi robu (stavi je u slobodan promet odnosno dozvoli uvozniku da je preuzme), to nije
dovoljan uslov da se PDV obraunat prilikom uvoza iskoristi kao odbitni. Ovo je
potvrdilo i Ministarstvo finansija u svom miljenju br. 413-00-1069/05-04 iz 2005. godine u
kojem se navodi da se PDV ije je plaanje obezbeeno bankarskom garancijom ne smatra
plaenim PDV-om.

Ukoliko se naplata PDV izvri aktiviranjem bankarske garancije (uvoznik nije izmirio
svoje obaveze redovnim putem, pa se Uprava carina naplati iz bankarske garancije) u tom
sluaju se PDV smatra plaenim (on to de fakto i jeste) te se moe koristiti pravo na
odbitak.

Tek kada su ispunjeni svi uslovi kumulativno, uvoznik moe da prikae PDV obraunat
prilikom uvoza kao odbitni.

Dakle, da ponovimo, potrebno je da uvoznik poseduje svu potrebnu dokumentaciju, da

PDV obraunat prilikom uvoza plati Upravi carina (ili da PDV plati pediter) a da e robu
koju je uvezao prodavati sa PDV-om odnosno da e je koristiti za obavljanje prometa
koji je oporeziv PDV-om (ili prometa iz lana 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost, to
smo ve objasnili ranije u tekstu).

Ukoliko je porez prilikom uvoza platio pediter, zamolite ga da vam dostavi izvod sa tekueg
rauna na kojem se ovo plaanje vidi. pediteri su upoznati sa ovom zakonskom obavezom
svojih komitenata i ne biste trebali da imate problema sa pribavljanjem ove dokumentacije.

Ukoliko se desi da ste izvrili uvoz, ali ne posedujete dokaz o plaenom carinskom dugu,
nemojte koristiti ovaj PDV kao odbitni, ve to uinite nakon pribavljanja izvoda sa tekueg
rauna.

Nema smetnji da PDV obraunat prilikom uvoza prikaete kao odbitnu stavku u nekom
narednom periodu, kada budu ispunjeni svi uslovi za odbitak.

Zavisni trokovi nabavke koji nastaju u

inostranstvu i obraun dabina
Knjigovodstvo 25. avgusta 2016.

U prethodnom postu bavili smo se prvom stavkom u kalkulaciji nabavne vrednosti robe
fakturnom cenom odnosno fakturnom vrednou i Inoterms klauzulama. One e nam biti
neophodne i za razumevanje ovog teksta, koji se bavi zavisnim trokovima nabavke koji
nastaju u inostranstvu i obraunom uvoznih dabina.

Drugu stavku u naoj kalkulaciji ine trokovi isporuke koji nastanu do granice ine
zavisne trokove nabavke.

Zato je potrebno da razdvojimo trokove u inostranstvu od trokova isporuke u zemlji? Pre

svega zbog obrauna uvoznih dabina.

Kada roba pristigne u carinsku ispostavu, carina vri pregled robe, pediter priprema potrebnu
dokumentaciju za carinjenje u kojoj vri obraun osnovica za dabine koje e uvoznik
platiti.

Najee dabine su

Carina,

Akciza, i

Porez na dodatu vrednost.

Carina je dravni namet koji se plaa na uvoz dobara.

Carina se obraunava primenom carinskih stopa koje su propisane u svojvrsnom katalogu

koji se naziva Carinska tarifa.

Osnovicu za carinu ini zbir fakturne vrednosti robe i svih zavisnih trokova koji su
nastali do mesta prelaska granice odnosno ulaska robe u nae carinsko podruje.

Pretpostavimo da je pribavljen materijal u vrednosti od 1000 EUR FCA Budimpeta, a

prevoznik je u raunu za prevoz prikazao sledee stavke:

Trokovi transporta robe na relaciji Budimpeta granica (Maarska-Srbija) 60.000

dinara

Trokovi transport robe na relaciji granica-Beograd 20.000

dinara

Carinska osnovica bie zbir fakturne vrednosti robe preraunate po odgovarajuem kursu i
dela prevoza do granice.

Vano je znati da se za potrebe obrauna carinske osnovice uvek koristi srednji kurs
Narodne banke Srbije za datu valutu koji je vaio poslednjeg radnog dana u nedelji koja
prethodi nedelji u kojoj se obavlja carinjenje. Ukoliko to nije bio praznik, radi se o petku
prethodne nedelje.

Ovaj kurs upisuje se u Rubriku 23 Jedinstvene carinske isprave, pa ga moete proitati iz

ovog dokumenta ili pronai na sajtu Narodne banke Srbije.

Ovako obraunate carinske osnovice upisuju se prema naimenovanjima.

ta je naimenovanje?

Prosto reeno, naimenovanje je pojam koji oznaava jednu robu ili grupu roba odnosno
dobara koje su definisane u Carinskoj tarifi, katalogu vrsta dobara i stopa carine koje se na
njih primenjuju.

Ukoliko pretpostavimo da uvozimo samo jednu vrstu robe, imaemo jedno naimenovanje, a
podatak o carinskoj osnovici bie upisan u Rubriku 47.

U ovom polju navodi se ifre vrste dabine 01 u prvoj koloni, i stope carine u treoj koloni.
Ukoliko je roba osloboena carine, stopa carine nee biti upisana.

U naem primeru, uz kurs od 123 dinara, carinska osnovica bi bila

1.000 eur x 123 dinara/eur + 60.000 dinara = 123.000 dinara + 60.000 dinara = 183.000
dinara

Pretpostavimo da je carinska stopa 10%, te je iznos carine koji treba platiti 18.300 dinara.

U Rubrici 47 Jedinstvene carinske isprave stajalo bi:

01 183.000,00 10%

S obzirom da je carina izdatak koji uvoznik ne moe da povrati, ona predstavlja troak
nabavke i ulazi u nabavnu vrednost robe kroz kalkulaciju.

Iznos carine prikazuje se i na carinskom raunu, odnosno obraunu carinskog duga na

kome Uprva carina ispisuje iznose svih dabina koje je potrebno platiti po odreenoj
carinskoj ispravi.

Za razliku od carine, PDV ima drugaiji tretman. O tretmanu poreza na dodatu vrednost u
kalkulaciji nabavne cene prilikom uvoza piemo u sledeem tekstu.

ta je to kalkulacija uvoza?
Knjigovodstvo 5. avgusta 2016.

Bilo da treba da sastavite kalkulaciju za potrebe knjienja ulaza robe ili samo elite da
sagledate koliko vas kota odreeno dobro koje nabavljate od dobavljaa u inostranstvu,
neophodno je da paljivo sagledate sve trokove koje ste imali prilikom uvoza dobra (robe).

Pregled trokova nastalih prilikom nabavke, odnosno obraun nabavne vrednosti robe
naziva se kalkulacijom.

Nabavka robe iz inostranstva je komplikovanija od nabavke na domaem tritu pa je i

postupak obrauna nabavne vrednosti sloeniji i zahteva vie panje i znanja.

Poiemo od strukture nabavne cene, kako bismo objasnili ta ini vrednost robe nabavljene u
inostranstvu, a ta za uvoznika ne predstavlja troak nabavke.
Stavke koje nemaju tretman trokova ne pojavljuju se u kalkulaciji.

Ilustrativna struktura nabavne vrednosti:

Fakturna vrednost robe

+ Zavisni trokovi nabavke nastali u inostranstvu
Nabavna vrednost robe pre carinjenja (carinska osnovica)
+ Uvozne dabine (carina, akciza, pdv koji se ne moe odbiti)
Nabavna vrednost nakon carinjenja (osnovica za pdv)
+ Zavisni trokovi nabavke u zemlji
Nabavna vrednost robe

Nabavna vrednost je zbir vrednosti po kojoj nam dobavlja prodaje robu (fakturna
vrednost) i svih trokova koji nastaju od momenta isporuke do momenta prijema robe u
magacin.

U trokove spadaju tkz zavisni trokovi nabavke (prevoz, osiguranje robe, pretovar, utovar,
skladitenje, usluga pedicije, usluga carinjenja) i trokovi dabina koje uvoznik plaa
prilikom uvoza, a koji terete nabavku, kao to su carina, akciza i takse.

Porez na dodatu vrednost predstavlja troak onda kada se ne moe koristiti kao odbitni.
Ovo je uvek sluaj kada je uvoznik van sistema PDV-a i kada uvoznik jeste u sistemu PDV-a
ali nema pravo na odbitak poreza.

Kada uvoznik ima pravo da PDV koristi kao odbitni, iznos poreza ne predstavlja troak i
ne figurie u ulaznoj kalkulaciji kao stavka koja uveava nabavnu vrednost robe.

Prva specifinost spoljnotrgovinskog prometa koja se odraava na izradu kalkulacije jeste

nain na koji se u meunarodnoj trgovini definie prodajna cena.

Cena robe u meunarodnoj trgovini sadri tri elementa

novani iznos,

Incoterms klauzulu, i

odrednicu mesta isporuke.

ta je INCOTERM klauzula?

Incoterms je zbirka skraenica koje je propisala Meunarodna trgovinska komora, sa

seditem u Parizu, kako bi se olakalo ugovaranje uslova isporuke u meunarodnom
prometu. Svaka troslovna skraenica sadri raspodelu obaveza izmeu kupca i prodavca
prema mestu isporuke.

Takorei, izborom Incoterm klauzule prodavac i kupac se jednostavno dogovaraju na kom

mestu e izvriti primopredaju robe i koje trokove u vezi sa isporukom plaa svaki od njih.
Na primer, ukoliko srpska firma uvozi keramiku od firme iz Madrida, izborom jedne od
klauzula iz zbirke Incoterm klauzula one e ugovoriti ko plaa prevoz robe, da li je dobavlja
obavezan da osigura robu u transportu, gde je mesto isporuke robe i slino.

Firma iz Madrida dostavla ponudu u kojoj navodi sledeu cenu

12.000 EUR EXW Madrid

To znai da panska firma prodaje robu po ceni od 12.000 EUR u svom skladitu. Firma iz
Srbije treba da organizuje isporuku robe (prevoz, eventualno osiguranje, izvozno i uvozno
carinjenje). Firma iz Madrida nema nikakve obaveze u vezi sa isporukom.

Meutim, ukoliko firma iz Madrida ponudi robu po ceni od 13.500 EUR DDU Beograd to
znai da e za plaeni iznos srpska firma dobiti eljenu robu neocarinjenu na carinskom
terminalu u Beogradu. Trokove i rizik isporuke snosi panska firma, a tek nakon preuzimanja
robe u Beogradu, srpska firma preuzima trokove (pa i rizik) i organizuje uvozno carinjenje.

Dakle, Incoterms na jednostavan nain odreuju ko snosi trokove isporuke i eventualnu tetu
na robi koja bi tokom isporuke nastala.

Vie o Incoterms klauzulama moe proitati na Wikipedia stranici Incoterms.

Osnovica za obraun PDV-a, PDV i druge

uvozne dabine
Knjigovodstvo 31. avgusta 2016.

U prethodnom tekstu obradili smo obraun carine i njen tretman u uvoznoj kalkulaciji. Rekli
smo da carina predstavlja troak uvoza odnosno ulazi u nabavnu vrednost robe. Obraun i
tretman PDV je, pak drugaiji.

Osnovicu za obraun PDV ini carinska osnovica i sve uvozne dabine plaene prilikom
uvoza. Dakle, u osnovicu za obraun PDV prilikom uvoznog carinjenja ulaze i sama carina i
akciza.

U naem primeru, koji smo koristili i u prethodnim tekstovima, osnovica za obraun PDV-a
bila bi carinska osnovica od 183.000 dinara uveana za obraunatu carinu (18.300), to bi
iznosilo 201.300 dinara.

U Rubrici 47 JCI pojavio bi se red koji bi poinjao ifrom 09 koja predstavlja PDV kao vrstu
dabine, a zatim bi sledio iznos osnovice dakle 201.300 i stopa PDV-a, u naem primeru 20%.

Da stvari ne budu suvie jednostavne i dosadne potrudili su se odreeni prevoznici koji su

iskoristili jednu odredbu Zakona o porezu na dodatu vrednost kako bi raune za uslugu
prevoza izdavali bez obraunatog poreza.
Naime, lan 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost kae da se PDV ne plaa na usluge
prevoza povezane sa uvozom ukoliko je vrednost tih usluga sadrana u osnovicu za porez
koja se obraunava prilikom uvoznog carinjenja.

ta to praktino znai? Carinska uprava, odnosno pediter prilikom pripreme dokumentacije

za carinjenje proverie raun prevoznika. Usluge mogu biti fakturisane na vie naina.

Mogue je da je prevoznik fakturisao prevoz zbirno, dajui cenu za ukupnu relaciju od

mesta preuzimanja robe do mesta isporuke, bez obzira na momenat prelaska granice i
ulaska u nau zemlju. Na ceo iznos nije obraunat PDV uz napomenu da PDV nije iskazan u
raunu u skladu sa lanom 24.

U naem primeru, prevoznik bi naveo u raunu:

Trokovi prevoza na relaciji Budimpeta-Beograd .. 80.000 dinara

pediter u ovom sluaju vri srazmernu raspodelu vrednosti prevoza na deo obavljen u
inostranstvu i deo obavljen u Republici.

Deo obavljen u inostranstvu ubacuje u carinsku osnovicu.

U osnovicu za PDV unosi i deo obavljen u inostranstvu ali i deo naknade za prevoz
obavljen u Republici, jer je prevoznik naglasio da e ova naknada biti oporezovana prilikom
uvoza, kao deo osnovice poreza.

Dakle, u ovoj situaciji, osnovicu za PDV ne ini samo carinska vrednost i iznos dabina ve i
iznos trokova prevoza u zemlji, jer je prevoznik iskoristio mogunost iz lana 24.

Ukoliko niste sigurni kako je pediter (ili drugo llice koje je popunjavalo JCI) razgraniilo
trokove prevoza, to moete proitati u Rubrici 44.

Podaci koji se upisuju u ovu rubriku razdvajaju se zagradama, a grupe podataka kosom crtom.

Primer: (V31)(1000,00)/(V32)(100,00) ifra znai da se u konkretnom naimenovanju

prijavljuju trokovi prevoza i trokovi osiguranja do ulaska u carinsko podruje koji se
uraunavaju u carinsku vrednost u iznosu od 1000,00 dinara, odnosno 100,00 dinara.

Pod ifrom V81 nalaze se trokovi koji se ne uraunavaju u carinsku osnovicu ali se
uraunavaju u poresku osnovicu. Takav je recimo prevoz obavljen u Republici, za koji
prevoznik u raunu nije obraunao PDV.

Dakle, ako je na pediter ukupnu naknadu za prevoz na relaciji Budimpeta-Beograd

raspodelio tako to je procenio da vrednost prevoza od Budimpeta do nae granice iznosi
60.000 dinara, a da deo u zemlji vredi 20.000 dinara, on e u Rubrici 44 upisati:

(V31)(60.000,00)/(V81)(20.000,00)

A vi ete znati da e deo od 60.000 biti deo carinske osnovice, dok ete za potrebe obrauna
PDV-a, osnovicu dobiti tako to ete carinsku osnovicu osim za iznos dabina uveati i za
iznos od 20.000 dinara.
Ukoliko, pak, raun za prevoz sadri naknadu za izvrenu uslugu prevoza koja je
razgraniena u odnosnu na momenat prelaska nae granice, tako da je na deo prevoza
obavljen u Republici obrauna PDV, a deo koji je obavljen u inostranstvu fakturisan je bez
PDV po osnovu lana 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost, u tom sluaju nije potrebno
uveavati poresku osnovicu za iznos naknade prevoza u zemlji, jer je PDV na ovaj promet
ve obraun u raunu koji je prevoznik ispostavio uvozniku.

U naoj kalkulaciji, kao trokovna stavka, nai e se samo PDV plaen prilikom uvoza koji
uvoznik nema pravo da odbije odnosno PDV koji plaa uvoznik koji nije obveznik PDV-a.

PDV za koji obveznik ima pravo odbitka (a to je obraunat i PLAEN porez prilikom
uvoza) nije element kalkulacije jer ne predstavlja troak za uvoznika.

Ovim zavravamo priu o uvoznim dabinama, i prelazimo na trokove nabavke koji nastaju
u zemlji, u naem narednom tekstu na temu kalkulacije cene robe iz uvoza.