Phylum Sporozoa (Apicomplexa) - sporonosne Protozoa

Oko 4 800 parazitskih vrsta pronadjenih na beskicmenjacima i kicmenjacima. Nemaju

organele za kretanje. Prilagodile su svoj zivotni ciklus svom domacinu te se smjenjuju oblici
razmnozavanja (sizogonija, gamogonija i sporogonija ), od kojih je dominantna multipna
dioba. Nju smjenjuje gamogonija (diferenciranje gameta, kopulacija i formiranje zigota).
Zigot je nepokretan (oocista), osim kod krvnih parazita (ookinet). Gamogoniju smjenjuje
sporogonija koja omogucava sirenje vrste sa jednog na druge domacine. Infekciona forma,
sporozoit, je lucno savijen i obavijen nepropusnom membranom. Spolja je nepropustljiva
membrana, a ispod nje jo dvije propustljive koje na krajevima tijela iezavaju i to su tkz
polarni prstenovi. Na apikalnom kraju je apikalni kompleks organela kojeg ine konoidi,
roptrije i mikrotubule. Konoid se sastoji od spiralnih fibrila organizovanih u konus koji se
nalazi u osnovi apikalnog polarnog prstena. Roptrije su mjehuraste u osnovi, a prema konoidu
cjevasto izvuene, gdje se otvaraju. Pretpostavlja se da su one ispunjene proteolitikim
fermentima koji omoguavaju probijanje elije domaina pri infekciji. Mikrotubuli se pruaju
du tijela ispod membrana i smatra se da imaju ulogu u kretanu sporozoita. Na tijelu su im
takoe puno mikropora, za koje se smatra da imaju ulogu otvora preko kojih se uzima hrana.
Tu si ostale organele: jedro, er, mitohondrije, ga.. Ciklus: razmnoavaju se bespolno
multipnom diobom, pri emu se produkuju izonti ili agameti i to je faza izogonije. Polno
razmnoavanje podrazumijeva produkciju gamonta, koji prelaze u gamete i to je faza
gamogonije. Spajanjem gameta nastaje zigot ili oocista, ako je pokretan onda je ookinet. Zigot
se multipnom diobom dijeli i nastupa sporogonija i obrazuju se ili sporozoiti koji su odmah
infektivni ili spore u kojima se razvija 1 ili vie sporozoita. Mnoge u svom ivotnom ciklusu
prolaze kroz izogoniju i sporogoniju u razliitim domainima. Klase: Gregarinida i
Coccidiomorpha.
Klasa Gregarinida
Gregarinida, endoparaziti crijevnih i tjelesnih duplji beskicmenjaka, najcesce insekata.
Krupne protozoe, kod vecine nema sizogonije. Gameti se spajaju u parove - syzygy. Mogu
dostici velicinu do 1 cm. Poznato je oko 500 vrsta gregarina. Ovi organizmi ive
ekstracelularno u crevima i telesnim dupljama (creva, polni kanali i sl.) kod beskimenjaka i
niih hordata. Najvee forme mogu da dostignu duinu od 10 mm. Ako su ovi Protista uopte
patogeni, onda su to samo u organienom stepenu. U trofikim stadijumima telo je esto
ralanjeno na tri regiona: epimerit, protomerit i deutomerit. Ovi delovi su meusobno
odeljeni pregradama pelikule. Epimerit slui preteno za uzimanje hrane, to se vri, po
pravilu, osmotskim putem i moe da se obavlja i preko ostale povrine tela. Uz pomo
epimerita, koji kod svake vrste gregarina moe da ima poseban oblik, paraziti se kae za epitel
odgovarajue duplje domaina. Ciklus razvoja se odlikuje nekim osobenostima koje
omoguuju da se gregarine jasno razgranie od kokcidija. Uporedo sa ekstracelularnim
nainom ivota, ovdje je vano da se kako muki, tako i enski gameti gre-garina stvaraju u
veem broju. Gameti oba pola veoma su slini (izogami-ja). Ve se gamonti spajaju u syzygi,
koji se incistiraju, obrazujui gamontocistu. Unutar ciste svaka jedinka se dijeli u brojne
gamete (izogameti). Oni se spajaju po par i obrazuju zigote i svaki zigot postaje jedna spora u
kojoj multipnom diobom nastaje 8 sporozoita. Kada spora dospije u odgovarajueg domaina,
razvija se u sporozoite koji rastu i provode vegetatitvni period ivota do ciklusa
razmnoavanja. Redovi: Archigregarinida, Eugregarinida i Schizogregarinida.
Archigregarinida, ive u crijevima Polychaeta. Predstavnici:
1. Solenidiodes foliatum parazit polihete Scolecolepis fuliginosa.
Eugregarinida, oko 300 vrsta koje nemaju sizogoniju u zivotnom ciklusu. Neke parazitiraju u
tjelesnoj duplji a druge u crijevima insekata. Predstavnici:
1. Gregarina cuneata u crijevnom traktu larve velikog branara Tenebrio molitor.
2. Gregarina polymorpha, u zadnjem dijelu crijeva velikog branara.
3. Monocystis sp, u sjemenicima kinih glista.
Schizogregarinida, manji br vrsta koje u ivotnom ciklusu pored polnog razmnoavanja
(gamogonija i sporogonija) imaju i bespolno (izogonija). Predstavnici:
1. Ophryocystis mesnili, parazit u Malpigijevim sudovima branara Tenebrio molitor.
Klasa Coccidiomorpha
Intracelularni paraziti crijevnog epitela i drugih organa kicmenjaka i beskicmenjaka.
Gamogonija, sporogonija i izogonija. Zigot luci omotac i prelazi u oocistu koja se izbacuje
van. Kada sporozoiti dospiju u eliju, zaokrue se i postanu nepokretni izonti, koji se
multipnom diobom dijele u vei br merozoita, koji se vrlo malo razlikuju od sporozoita. Oni
napadaju nove elije i kako se izogonija ponavlja vie puta infekcija uzima velikog maha.
Poslije toga neki izonti se prestaju dijeliti i pretvaraju se u gamonte, pri emu samo gamont
koji je determinisan kao muki trpi mnogobrojne deobe, usljed ega se obrazuje veliki broj
mikrogameta, dok se istovremeno enski gamont razvija u jedan jedini, relativno krupni
makrogamet. Poslije spajanja nastaje zigot koji se incistira i naziva se oocista. U oocisti
nastaje proces sporogonija i njen sadraj se dijeli u razliit br tijela, koja se razvijaju u spore u
kojima se razvija 1 ili vie sporozoita. Kada odgovarajui domain pojede oocistu, sporozoiti
se oslobaaju. Redovi: Coccidia i Haemosporidia.

Red Coccidia

Intracelularni paraziti Annelida, Mollusca, Arthropoda i Vertebrata. Predstavnici:

1. Eimeria subepithelialis parazit crijeva arana.

2. Toxoplasma gondii prelazni domaini glodari, ptice, ak i ovjek, a konaan
domain maka. Konani domain je maka, kod koje uporedo sa bespolnim
fazama dolazi i do razvoja polnih stadijuma. Svaka toplokrvna ivotinja
(herbivorna ili omnivorna) potencijalno je prelazni domain u kome razvoj
moe da dovede do stvaranja tkivnih cista. U njima se odvija bespolno
razmnoavanje. Usljed toga dolazi do stvaranja cistozoita (sinonimi: merozoti,
bradizoiti), koji, kada ih sa mesom proguta drugi prelazni domain, poinju da
se razmnoavaju i mogu da izazovu bolest. U ovoj fazi Toxoplasma gondii je
infektivna za mnoge domaine, ukljuujui i ovjeka. Takoe se inficira i
konani domain, maka. Od znaaja za medicinu je injenica da se
Toxoplasma gondii moe prenositi transplacentalno na plod (uroena
toksoplazmoza). Pri tom nastupaju oboljenja kao to su hidrocefaloza i
oteenja mozga. Uostalom, takve posljedice nastupaju samo ako se majka
zarazi za vrijeme trudnoe. Ako je bila inficirana i prije toga (to se moe
proveriti pomou testa na toksoplazmu) majka e biti imuna i nema bojazni da
e plod oboleti. Kod odraslih je veoma teko ustanoviti simptome
 toksoplazmoze; najee se zapaa promena limfnih vorova. Nesporulisane
oociste izbacuju se iz digestivnog sistema make sa fecesom. Oociste sporuliu
u spoljanjoj sredini i postaju infektivne. Sporulisane ooiste inficiraju ivotinje
i ljude kroz zaraenu hranu, vodu ili zemljite. U prelazne domaine spadaju
svinje i mnogi drugi sisari ovce, koze, pacovi, kao i ptice. Paraziti se od
jednog do drugog prelaznog domaina prenose tkivnim cistama. Ljudi se mogu
zaraziti preko cista koje se nau u tkivima prelaznih domaina (sirovo ili
nedovoljno kuvano meso). Fetus se moe zaraziti preko tahizoita koji se
prenose kroz placentu. Make se mogu zaraziti preko cista u tkivima prelaznih
domaina.

Red Haemosporidia

Krvni paraziti kicmenjaka. Intracelularni parazitizam u eritrocitima, ispoljavaju smenu

generacija povezanu sa smenom domaina. Prenos parazita od jednog kimenjaka na drugog
vre zglavkari. Predstavnici:

1. Plasmodium sp (falciparum,vivax, malariae) - izazivai malarije. Prenosnici su

komarci iz porodice Culicidae; oveka inficiraju vrste roda Anopheles.
Infekcija se vri sporozoitima koji se ubrizgavaju u krv sa pljuvakom. Pri
takvom nainu infekcije stadijum spore biva suvian. Sporozoiti prodiru u
elije parenhima jetre i tu se razmnoavaju putem ponovljene izogonije.
Merozoiti koji su se oslobodili iz elije ponovo dospevaju u krvotok i prodiru u
eritrocite, gde se odvija dalji ciklus izogonije. Posle izvesnog vremena unutar
eritrocita izogonije postaju sinhrone. Zaraeni eritrociti pucaju odjednom;
uporedo sa merozotima u krv dospevaju fragmenti eritrocita, a takoe ostaci
tela izonta. Sve ovo izaziva karakteristinu pojavu groznice (lutajua
groznica). Kada ovjeka ubode komarac, on sa sekretima pljuvanih lijezda,
ubacuje u krv ovjeka sporozoite. Oni se preko krvi raznose po tijelu. U jetri se
transformiu u rastue izonte trofozoite. Dok rastu uzimaju hranljive
materije iz elija jetre, pa se onda dijele izogonijom i nastaje prva generacija
merozoita koji inficiraju nove elije jetre. To se ponavlja nekoliko puta, zatim
merozoiti prelaze u eritrocite krvi. Tu se takoe transformiu u trofozoite, a
zatim u ameboidne merozoite koji rastu i kada potroe sav sadraj eritrocita
dijele se multipno dajui prvu generaciju eritrocitnih merozoita. Pri njihovom
oslobaanju, iz eritrocita se oslobaaju i neki toksini koji kod bolesnika
izazivaju visoku temp praenu groznicom. Eritrocitne izogonije se odvijaju
vie puta u pravilnim vremenskim razmacima (P falciparum 38-48 h, vivax 48
h, malariae 72 h). Zatim se se neki prestaju dijeliti, ve diferenciraju se u
gamonte. Tada je za njih ivotni ciklus u tijelu ovjeka zavren, a dalja
diferencijacija je mogua ako ih komarac sa krvlju ovjeka usisa. U crijevu
komarca gamonti se diferenciraju u gamete, spajanjem nastaje zigot ookinet
koji prelazi u elije epitela crijeva gdje se incistira, zaokrui i formira oocistu.
U oocisti se jedro zigota dijeli vie puta uzastopno i oocista raste i nastaje
 preko 10 000 sporozoita. Zrela oocista prska, a sporozoiti se preko tjelesne
duplje kreu do pljuvanih zlijezda, odakle bivaju preneeni na ovjeka.
2. Babesia bigamina izaziva teksake groznice goveda. Prenosioci krpelji
(Ixodes, Dermacentor).

Phylum Myxozoa (sporonosne)

Oko 1000 kospomopolitskih vrsta. Paraziti morskih i slatkovodnih riba, oligoheta.
Ameboidne, formiraju spore u endoplazmi. Spore imaju dvokapki omotac sa uzduznim savom
i zarnim nitima. Do zaraze dolazi zrelim sporama iz vode. Ne postoji polno razmnozavanje.
Polarne niti Myxozoa slue za ukorjenjivanje spore u domainu. Saznanja o njihovoj biologiji
su nepotpuna. Najvie je podataka sakupljeno o omotau spore, koji moe da se sastoji od 16
vrstih slojeva. Pri tom u jednu morfoloku formu biva ukljueno do 6 polarnih kapsula, a u
svakoj od njih se uvek nalazi spiralno uvijena polarna nit, kao i razliit broj dvojedarnih
infekcionih zaetaka. ivotni ciklus nije potpuno jasan. Klase: Actinosporea i Myxosporea.
Actinosporea, paraziti crijevnog epitela Oligochaeta. Spore sa trokrakim kapcima.

Myxosporea, paraziti riba, na skrgama, misicima, jetri i bubrezima. Predstavnici:

1. Myxosoma cerebralis, izaziva masovan pomor mladih pastrmki i lososa.

2. Myxobolus pfeifferi, uzronik bolesti riba mrena (Barbus). Ciste na tijelu ribe
mogu da dostignu i 7 cm.
3. Myxosoma cerebralis izaziva vrtiavost pastrmki. Iako obe bolesti ne dovode
odmah do smrti riba, one esto sprjeavaju njihov rast i jako oteuju tkiva,
zbog ega je plasman ribe onemoguen.

Phylum Microspora (sporonosne)

Veoma su sitni (nekoliko mikrona), intracelularni paraziti. Njihova karakteristina struktura je
polarna nit, vrsto uvijena unutar spore, koja moe da se izbaci. Oko 300 vrta
intracelularnih parazita kicmenjaka i beskicmenjaka. Imaju nepravilno tijelo a spore
loptaste sa spiralno uvijenom niti koja se ubada u epitelne celije domacina. Predstavnici:

1. Nosema apis - parazit medonosne pcele i izaziva nosemozu, prouzrokujui

proliv.
2. N. bombycis, patogena za gusjenice svilene bube.

Paraziti ovog tipa nalaze se kod raznih Invertebrata (ukljuujui i Protista), kao i kimenjaka i
ovjeka. esto se sree i superparazitizam: poznati su predstavnici koji parazitiraju kod
sporocista i redija trematoda. Infekcija se vri putem spora koje domain proguta. U crevnom
traktu spore su izloene delovanju crevnih enzima, zbog ega verovatno u njih poinje da
prodire tenost. Izgleda da to dovodi do bubrenja polaroplasta. Moe se smatrati da unutranji
pritisak koji se pri tom javlja u spori dovodi do izbacivanja polarne niti. Izbaena nit
predstavlja praznu cev dugu do nekoliko stotina mikrona. Cijev se pri izbacivanju izvre
naopako i istovremeno ameboidni zaetak izlazi kroz njen uski otvor napolje. U crijevu
domaina polarna nit za vreme ekstruzije, po pravilu, prodire u spoljnu eliju tako da se
ameboidni zaetak neposredno ubrizgava u eliju domaina. Ovde se sporoplazma razvija na
nain iji su detalji malo poznati. U procesu razvoja formiraju se 12 ili 4 jedarna ameboidna
stadijuma i na kraju se ponovo obrazuju infektivne spore.